ia Gorio - Onore de Balzak

Kompozicija

Pria romana ia Gorio razvija se na dva plana: individualnom i optem. Na

individualnom planu predoene su dve kljune prie: o mladom studentu Eenu de
Rastinjaku i ostarelom fabrikantu rezanaca ila Goriu. Oko ove dve sudbine razvija se
niz individualnih istorija: stanara pansiona gospoe Voker (stara gospoica Miono,
gospodin Poare, mlada devojka Viktorina Tajfer, gospoa Kutir, odbjegli robija
Votren), vikontese de Bozean, grofica Anastazije de Resto, baronice Delfine de
Nisenan. To su samo istaknutiji pojedinci koji imaju znaajnije mesto u romanestkoj
prii, ali pored njih, kroz ovaj roman defiluje nekoliko desetina epizodnih likova. Na
optem planu data je slika pariskog drutva od najniih najviih slojeva. U pansionu
gospoe Voker je sirotinja razliitog ivotnog doba i porekla, a u predgrau Sen
ermen je visoko drutvo odeveno u svilu i okieno zlatom i dijamantima. Pariz je
veliko iskuenje, nada i enja mladih ljudi, eljenih da dopru do senermenskog
drutva. Pariz je i slika moralnog blata, bezdunosti i egoizma.
ia Gorio
ia Gorio je stekao bogatsvo za vrijeme revolucije prodajui brano deset puta
skuplje no to ga je kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju ljubav je posvetio
dvema kerima: kupovao im haljine, nakit, koije; obezbedio im velik miraz i obe su
se udale u aristokratske porodice. Starija ker Anastazija postala je grofica de Resto,
mlaa Delfina je postala baronica de Nisenan. Kada su ule u visoko drutvo,
njihove potrebe su postale vee - elele su da se istaknu na balovima i sveanim
veerama. Novac su dobijale od oca koje je, zaslepljen oinskom ljubavlju,
zadovoljavao njihove prohteve i hirove, rukovoen stavom: ''Oevi uvek treba da
daju pa da budu sreni. Uvek davati to znai biti otac''. Dok je ima pare, pazole su ga
i kao parajliju svakome pokazivale. A kad je nestalo novca, nemilosrdno su ga
oterale. U pansionu Voker je naao sklonite, prezren i siromaan. Stalno menja
spratovei i iznajmljuje jeftinije sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao
je da se puderie, nije vie nosio skupa odela, bivao je sve mraviji. ia Gorio '' koji
je imao ezdeset i dve godine i izgledao kao da nema ni etrdeset (...), koji je imao
neeg mladalakog u osmehu, sada je liio na izlapelog, nemonpg i bledog starca od
sedamdeset godina''. Kada je ponestalo novca, prodao je nakit, zlatne tabakere,
cvjenjake, posue od srebra, uvek je kerima davao sa suzama radosnicama u
oima, srean to su one zadovoljne i srene. Kada bi u pansionu neko spomenuo
ime neke od njegovih keri, oslukivao bi da uje kako su izgledale, jesu li bile
srene, jesu li se lepo provele. Da je njegova ljubav slepa, pokazuje sluaj kada je
zakupio stan da bi njegova ker Dafina imala gdje da se sastaje sa Rastinjakom. Tek
na samrti, kad danima nije bilo njegovih keri jer nije bilo ni novca, prvi put e
izraziti razoarenje i bunt : Ne, one nee doi! Znam ja to ima ve deset godina. Ja
sam to pomiljao ponekad, ali nisam smio da verujem. Umro je ia Gorio sam i
naputen od keri, kao ubogi siromah. Ispratili su ga samo Rastinjak i Kristof,
pokuar gospoe Voker. Keri za koje je sve rtvao nisu dole na sahranu - poslale su
prazne koije i koijae.
Een de Rastinjak
Een de Rastinjak je mladi koji je iz provincije doao u Pariz na studije prava. Tu je
osjetio velegradski ivot, upoynao siromatvo i blagostanje, uporedio svoju porodicu
u svetlu pariskog ivota i shvatio da mora neto da promijeni. Shvatio je da u

velikom gradu mora imati yatitnika da bi opstao i da bi mogao da ue u visoko

drutvo koje je postalo njegova preokupacija i glavni cilj. Brzo je doao u vezu sa
daljom roakom vikontesom de Bozean i njena kua mu je postala prva stepenica za
ulayak u visoko drutvo. injenica da je roak vikontese de Bozean, koja je po svom
imenu i po svom bogatstvu, jedna od najveih plemkinja, otvarala mu je vrata
aristokratskih kua i obezbeivala pozivnice za balove. Ve na prvim koracima u to
drutvo Rastinjak mlad, neiskusan i ista srca doivljava ponienje : njegovo odijelo,
dolazak pjeice na bal ili neuglednim koijama, izazivaju podrugljive poglede i
osmjehe slugu koji mu otvaraju vrata. Prvi ulasci u to drutvo otkrili su
muneiskrenost, pritvornost, prevare, la. Mladom i neiskusnom Rastinjaku ele da
pomognu svojim savjetima robija Votren i vikontesa Bozean. Votren je dobro
upoznao svijet i iskusio drutvene nepravde pa nastoji da Rastinjaku otvori oi i
ukae mu na neprijatne istine. Za Votrena je Pariz obina kaljuga : Oni koji se u njoj
ukaljaju vozei se kolima, to su poteni ljudi, a oni koji se ukaljaju idui pjeice, to
su lopovi. Ako vam se desi nesrea da ukradete neku sitnicu, pokazuju na vas na
trgu pred Palatom pravosua kao kakvo udovite. Ali ako ukradete milion, onda e
vas u salonima smatrati za potenog ovjeka. Pokvarenost je opta pojava i oruje
ljudi osrednjih osobina. U drutvo treba kriti put bleskom genija ili umenom
pokvarenou. U ljudske mase treba ili uleteti kao topovsko ule, ili se uvui kao
kuga. Potenjem se nita ne postie. I vikontesa de Bozean, u jednom trenutku
razoaranja, kada je ljubavnik bio napustio, kazuje Rastinjaku istinu o ivotu i
upuuje ga kako da se ponaa u drustvu u koje hoe da ue :
Dakle, gospodine de Rastinjak, postupajte s ljudima onako kako zasluuju. elite da
uspete, ja u vam pomoi. Uvideete koliko je duboka enska pokvarenost,
izmeriete veliinu bedne ljudske sujete. Iako sam paljivo itala tu knjigu o svetu,
bilo je stranica koje su mi ostale nepoznate. Sad znam sve. Ukoliko hladnije budete
raunali, utoliko ete bolje uspeti. Ako hoete da vas se svet boji, udarite bez
milosti. I ljude i ene smatrajte za potanske konje koje ete na svakoj stanici
ostavljati da crknu, pa ete ostvariti sve elje. U Rastinjaku je dvojstvo : on je mlad,
neiskusan, ist, neiskvaren, rijeen da uspije. Ali on je opljakao majku i sestre da bi
kupio skupo odijelo i vozio se koijama, to je uslov da se ue u visoko drutvo. Po
tome je sebian, kao to su sebine keri ia Goria. Ali e taj isti Rastinjak odbiti
neasnu Votrenovu ponudu da se oeni bogatom nasljednicom Viktorinom potvo pije
toga bude ubijen njen brat. Rastinjak ima svoj put :
Moja je mladost jo ista kao vedro nebo : ko hoe da postane velik ili bogat ovek,
treba da se pomiri s tim da mora lagati, povijati se, puzati i uspravljati se, laskati,
pretvarati se. Ko pristane na to, zar ne znai da je pristao da bude sluga onih koji su
lagali, povijali se, puzali. Prvo im treba biti sluga, pa onda postati njihov sauesnik.
O, ne. Ja u raditi plemenito, kao svetac, radiu danju i nou da steem bogatstvo
samo svojim radom. To e bogatstvo vrlo sporo ii, ali u zato spavati mirne savesti.
Ali, kada postane ljubavnik Delfine de Nisenwn, kada osjeti miris bogatstva, pojmie
vrijednost novca i njegovo dejstvo na ovjeka: kada ima novac, ovej je siguran,
samouvjeren, prav i dostojanstven. Visoko drutvo i, bogatstvo i moralna istota to
ne moe da opstane jedno pored drugogo, shvatio je Rastinjak. Sudbina ia Goria iz
temelja potresa Rastinjaka. Sahrana svoga stradalnika bez krivice rui sve iluzije
koje je Rastinjak gajio o svijetu. Kada je morao da pozajmi franak od pokuara
Kristofa da bi grobarima dao napojnicu, Rastinjaka obuzima tuga i gorina. U tom
trenutku je nestao dotadanji Een de Rastinjak koji je elio da svijet osvaja trudom,
zaslugom i vrlinom. Pojavio se novi Een de Rastnjak koji upuuje drutvu pretee
rijei a sad je na nas dvoje red . Na ruak kod gospoe de Nisenen odlazi Rastinjak
koji prihvata borbu sa drutvom Sen ermena, ali prihvata i sredstva kojima se ono
slui.

Drutvo
Na samom poetku romaneskne prie, posle predoavanja stanara pansiona gospoe
Voker, narativni subjekt posebno prati dva glavna aktera prie. Rastinjak i Gorio su
samo dva suseda, ali sticaj okolnosti pribliava mladia i starca pa se u toku
romaneskne prie njihove sudbine prepliu. Balyak je dobro odredio mesta ovim
junacima u strukturi romana: to su dva razliita ljudska tipa i dva sveta, ali se i jedan
i drugi uzajamno dopunjavaju. Bez ia goria Rastinjak bi dobio sasvim druge obrise;
bez Rastinjaka tragina sudbina starog Goria, ne bi dobila tako snane akcente. Dok
je jedan na kraju svoga puta, drugi ga tek kri; dok je ia Goria unitila bezdunost
i nezahvalnost dveju kerki, Rastinjak je na putu da uniti majku i sestre; dok je
jedan poraen od ivota, drugi se bori za pobedu; dok je jedan potpuno skrhan,
drugi je zadojen snagom za obraun sa drutvom. ia Gorio je iroka freska
francuskog drutva: tu ima linosti razliitog socijalog porekla i statusa, razliitih
ideja i ideala, razliitih moralnih stavova i razliitih sudbina: ''Ovakav skup ljudi - pie
Balzak - sadri uglavnom bitne elemente celog jednog drutva''. Za junake ove prie
Balzak uzima dva razliita ljudska tipa. Jedno je mladi student prava, koji je doao u
Pariz da zavri studije i svojim trudom obezbedi sebi mesto u drutvu. Drugi je
ostarjeli negdanji fabrikant, ''jedno nesreno i odgurnuto stvorenje, jedan muenik
sa kojim su svi terali egu'' Prvi je doao u Pariz u punoj snazi svoje mladosti,
ispunjen verom u ivot, eljan uspeha po svaku cenu. Drugi je na zalasku ivota, na
izmaku snage, naputen pd svojih kerki, opljakan od sopstvene dece, rtva
bezgranine roditeljske ljubavi. Ljudski svet romana ine linosti razliite po poreklu,
drutvenom statusu, mentalitetu i karakteru. One se mogu svrstati u dve grupe: onu
koja ivi u ulici Sen enevjev gdje se nalazi pansion gospoe Voker, i onaj iz
predgraa Sen ermen, gdje su kue i dvorci ariskokratskih porodica. Na jednoj
strani je siromatvo, na drugoj materijalno izobilje. Na jednoj strani su vidljivi
prosjaji iskrenosti, potenja, prijateljstva i uvaavanja, na drugoj strani je
bespomuna borba za drutveni presti, niske intrige, podmetanja, zavidljivost,
nemoral. Balzak sa simpatijama prikazuje senenevjevske itelje, ima saaljenja ya
njihove patnje i stradanja, ima razumjevanja za njihove sitne zlobe i surevnjivosti, ali
ih ne idealizuje. Za senenevjevske itelje nema ni razumjevanja ni simpatija - na
svakom koraku je lopovluk, preljuba, bezdunost, zloba. ia Gorio nije idealan lik bogatstvo je stekao na nepoten nain, koristei nevolje siromanih i gladnih. Ali on
je stradalnik i nesrenik, rtva svojih nezajaljivih keri i svoje prevelike ljubavi
prema njima. Ni Rastinjak nije idealizovan: dolazi u Pariz ist i neiskvaren, dugo
zadrava moralnu istotu svoje linosti, ali postepeno poputa, prilagoava se sredini
i poprima njene manire: i on iskoriava svoje najmilije da bi obezbedio ulazak u
visoko drutvo: i on, na kraju romanesksne prie, odlazi da se ukljui u mete i blato
senermeskog drutva.