Oblici politikog reima

- demokratija i autokratija -

Demokratija - pojam
Nastala od grkih rei demos = narod i kratein = vladati,
demokratija bukvalno znai vladavina naroda.
Kao pojam je nastala u antikoj Atini, ali je i tu bila daleko
od bukvalnog znaenja same rei.
U Atini je demokratija bila privilegija slobodnih graana,
kojih je bilo znatno manje od robova. ak i meu tim
slobodnim graanima nisu svi imali pravo uea u
javnom ivotu, jer su se delili na polites (imali pravo) i
idiotes (nisu imali ovo pravo).

*****
Moderna demokratija je predstavnika demokratija, s obzirom
da je narod brojan da bi vladao neposredno.
Ovaj oblik demokratije je nastao na temeljima Rusoove ideje o
vladavini suverenog naroda, osnaenoj idejom jednakosti i
slobode.
U modernim dravama demokratija predstavlja politiki reim u
kom veina naroda, na unapred tano odreen nain moe
stalno ili povremeno da uestvuje u vrenju dravne vlasti
(preko svojih neposredno izabranih predstavnika), kontroli
rada svojih predstavnika, postavlja pitanje njihove
odgovornosti itd.
Dakle, ona nije vladavina naroda, ve vladavina u ime i u
interesu naroda.

*****
a) Uslovi i elementi demokratije
Demokratija je svojstvena prosveenim narodima i
stabilnim dravama. Ona ne moe da zaivi u
vremenima ratnih sukoba i neizvesnosti.
Preduslovi i elementi demokratije su pre svega stabilne
drave, u kojima postoji visoko razvijena svest i
zatita najireg spektra graanskih prava i sloboda,
ustaljene i pravom garantovane procedure i pravila,
ustavne i proceduralne garancije za zatitu
graanskih i ljudskih sloboda, svest o pravu
uea u donoenju odluka, tenja ka ekonomskom
prosperitetu i potovanju najviih standarda u
raznim sferama drutvenog ivota i potreba.

*****
Dva
su
osnovna
(kumulativna):

elementa

demokratije

postojanje politike volje naroda, kao drutveni

element

dravno organizacioni element - postojanje

sredstava i mehanizama za povezivanje naroda sa
dravom i omoguavanje narodu da uestvuje u
vrenju dravne vlasti proklamacija osnovnih
prava i sloboda, ustanovljenje prava glasa i
birakog prava, izborni postupak i sl.

*****
b) Vrste demokratije
Stvarna i formalna demokratija Stvarna demokratija
(demokratija identiteta) je utopija, koja predstavlja
stvarnu tenju da ceo narod vlada, bez podele na one
koji vladaju i one kojima se vlada. Neostvarljiva je.
Formalna demokratija je ono to mi danas poznajemo
kao demokratiju, a to je kroz istoriju postojalo u
razliitim
oblicima
(antiki
model,
liberalna
demokratija, novi savremeni oblici)
Sutina je da tu postoji podela na nadreene i podreene,
one koji vladaju (shodno unapred utvrenim
pravilima i procedurama, uz zatitu prava i sloboda
graana) i kojima se vlada.

* ****
Politika
i
demokratija -

ekonomska

(socijalna)

Politika je primarno usmerena na obebeenje pravne

drave - politikih prava i sloboda graana,
odnosno njihovog uea u vrenju politike vlasti.

Ekonomska / socijalna demokratija teite stavlja na

unapreenje ekonomskih i socijalnih prava i
sloboda, te se ogleda u tenjama za stvaranje
socijalnih pravnih drava (kakva je npr Nemaka),
nasuprot liberalnim demokratijama.

*****
- Neposredna i posredna demokratija
Neposredna demokratija postoji kada narod neposredno
vri vlast kao dravni organ ili organi.
U irem smislu, ovaj tip demokratije obuhvata ovlaenje
naroda na donoenje odluka samo iz oblasti
zakonodavstva i to samo putem davanja inicijative.
U uem smislu, neposredna demokratija podrazumeva
ovlaenja
na
donoenje
odluka
iz
oblasti
zakonodavstva, izvrne vlasti i sudstva, s tim da se
moe dati kako samo inicijativa za donoenje odluke,
tako i uestvovati u samom donoenju odluke.
Obaveza naroda na uee u donoenju odluke moe
biti obavezno ili fakultativno.

Karakteristine ustanove
neposredne dem.
Plebiscit i referendum oblici neposrednog, pojedinanog i
linog izjanjavanja graana van skupa. Izjanjavanje nije vezano
za odreeno mesto, ali je vremenski ogranieno, a sastoji se u
pozitivnom ili odrinom izjanjavanju graana o pitanju koje mu
postavlja dravna vlast ili organi meunarodne ili unutranje
organizacije.
Plebiscit je stariji oblik od referenduma, postojao u svim dravama, dok
je referendum tekovina moderne predstavnike demokratije. Na
plebiscitu se izjanjava o ivotnim pitanjima jednog naroda,
postojanju dravne zajednice, prisajedinjenju ili otcepljenju i
sl.), pa se kae da se na plebiscitu narod uzdie iznad
ustavotvorca.
Sva ostala pitanja (od oblika vladavine do izjanjavanja o promeni
ustava, donoenju zakona i dr.) su predmet referenduma
Plebiscit uvek ima obavezujui karatkter, a referendum moe da
bude i fakultativan

*****
Narodna inicijativa obraanje naroda vlasti, na ta im
vlast odgovara potvrdno ili odrino. U ovom sluaju
narod pita ili predlae a vlast odgovara (za razliku od
referenduma i plebiscita). Obino se koristi kada se
predlau promene ustava ili donoenje novog zakona
(ukoliko se inicijativa podnosi u ovim sluajevima a
vlast je odbije, stiu se uslovi za raspisivanje
referenduma o istom pitanju).
Narodna sankcija (veto) pravo graana da se naknadno
izjasne o nekoj odluci dravne vlasti (npr novodonetom zakonu), tj da je potvrde ili se negativno o njoj
izjasne i ospore je.

*****
Posredna ili predstavnika demokratija je vid
demokratije u kom narod ne donosi neposredno
politike odluke, ve neposredno odreuje ko e u
njegovo ime i u njegovom interesu te odluke donositi i
izvravati, odnosno vriti dravnu vlast u njegovo ime.
Narodni predstavnici se biraju neposrednim putem, na
izborima, koji su unapred strogo regulisani u smislu
prava i procedure.
Iz ovog razloga, predstavniki organ dravne vlasti je
najvaniji organ u dravi i ima zakonodavnu vlast.
Zakone koje donosi dalje izvravaju i primenjuju upravni
organi i sudovi.

*****
Osnovna prava i karakteristike predstavnike
demokratije su:
Pravo glasa na izborima. Moe biti aktivno i pasivno; opte i
ogranieno (kada je nekim licim oduzeto usled rasne,
nacionalne, verske i sl diskriminacije); jednako i
nejednako (kada glas nekih graana vredi vie ili manje
od drugih npr roditelji, oenjeni, kolovani i imuni i
sl); posredno (graani biraju svoje izbornike a ovi dalje
predstvanike u parlamentu) i neposredno (graani
neposredno biraju predstavnike); javno ili tajno.
Pravo kandidovanja starosni cenzus, kandidovanje po
listama ili pojedinano.

*****

2. Autokratija
Kao samovlada, odnosno vladavina manjine, predstavlja
suprotnost demokratiji, slozenica od grckih reci: autos
sam i kratein - vladati.
Vlast pripada manjini koja vlada u svoje ime i za svoj
interes, a ne u ime i za interese naroda.
Narod je iskljuen iz politikog ivota a vlast nije podlona
nikakvoj kontroli i odgovornosti.
Nema zagarantovanih prava i sloboda, ve je sloboda samo
ono to vladajua manjina dozvoljava.
Nastala je u Sparti.

Vrste autokratije
Diktatura u osnovi oznaava neogranienu vlast i kao
takva je suta suprotnost demokratiji. Njeno znaenje u
starom Rimu, gde je i nastala, je bilo takvo da je pod
odreenim okolnostima ona smatrana neophodnom i
zakonitom. Naime, u Rimu je diktatura oznaavala
predaju vlasti jednom oveku kada je drava u
opasnosti. Kasnije je izobliavana i zloupotrebljavana, te
je poprimila krajnje negativan kontekst. Diktatura moe
biti lina (neograniena vlast jednog oveka) ili stranaka
i vanstranaka (neograniena vlast grupe ljudi).
Tiranija je nasilna i samovoljna vladavina jednog oveka
nad svojim podanicima, iako moe biti i zakonita i
nezakonita. Karakteristina za antiko doba.

*****
Despotija u njoj vlada pojedinac, oslanjajui se na zakon
sile, dok su svi drugi jednaki u ropskoj podreenosti.
Apsolutistika monarhija pojedinac raspolae
suverenom vlau, koju mora da vri na osnovu vrstih
i utvrenih zakona, ali sa druge strane opet ne podlee
nikakvoj drutvenoj kontroli ili saradnji. Monarh nije
odgovoran podanicima, ali mogao je snositi neki vid
moralne odgovornosti.
Oligarhija vladavina nekolicine najmonijih
Aristokratija vladavina manjine po osnovu izuzetnog
porekla ii svojstava

*****
Teokratija vladavina duhovnog plemstva
Plutokratija vladavina najbogatijih
Totalitarna drava je moderan oblik autokratije, iji cilj je
totalna kontrola drutva. Ta drava je osiona i nasilna,
umesto slobode nudi sigurnost, umesto line akcijeakciju masa, podrava militantno shvatanje demokratije
i bodri borbeni duh, postoji samo jedna ideologija,
jedna partija, tajna policija koja sve dri pod kontrolom,
partijski monopol nad oruanom silom i dravna
kontrola nad privredom.
Kao najpoznatiji primeri u istoriji se javljaju: faizam,
nacionalsocijalizam i staljinizam.

OBLICI VLADAVINE

MONARHIJA
REPUBLIKA

MONARHIJA
Oblik vladavine u kojoj je poglavar drave
pojedinac
On imaizuzetne privilegije koje ga izdiu
iznad svih drugih, a nisu vezane za
njegovu funkciju kao dravnog organa, ve
za njegov status suverene linosti
Monarh je nedodirljiv

Glavna obeleja monarha

On je suverena linost
Pravno neodgovoran ne podlee pravnim propisima i nije pravno /
sudski odgovoran. Za njega odgovaraju drugi dravni organi, osim
za njegove line postupke, kada moe odgovarati (moralno ili
politiki) sam, ali ni tada ne moe biti sankcionisan
Njegova linost je posveena i nepovrediva (svaki napad na njegoviu
linost smatra se i kanjava kao kvalifikovano krivino delo)
Kruna mu pripada po milosti bojoj i volji narodnoj
Pozicija monarha je doivptna i nasledna
Najee inokosan dravni organ, a samo retko i privremeno
kolegijalan (regentstvo, namesnitvo i sl.)

Vrste monarhije
Ograniena monarhija - monarh samo suverena linost,
a vlast mu je ograniena ili ustavom (ustavna monarhija),
ili predstavnikim organom stalekom skuptinom
(staleka monarhija) ili parlamentom (parlamentarna
monarhija)
Neograniena monarhija monarh je suverena linost i
ujedno i ef drave. Primarno raspolae ustavotvornom /
zakonodavnom vlau, ali i upravnom i sudskom, koje
vri preko sebi neposredno potinjenih i odgovornih
organa (karakteristian primer neograniene monarhije je
apsolutistika monarhija, u kojoj je vlast imala obeleja
linog i dravnog apsolutizma)

REPUBLIKA
Na elu drave je predsednik, koji nije
suverena linost jer ne raspolae
izuzetnim povlasticama koje ga uzdiu
iznad ostalih ljudi

Osnovna obeleja f-je

predsednika

Pravno je odgovoran iako ne ba kao obian graanin. Podlee sudskoj

odgovornosti i moe biti sankcionisam za svoje postupke

Moralno, politiki i obiajno odgovoran

Njegov poloaj i vlast su odreeni obinim zakonima, na osnovu ega mu je

dodeljen javnopravni status u skladu sa funkcijom poglavara drave

Funkcija je izborna a ne nasledna- mandat je u proseku 4, a negde i 5 ili 7

godina, uz uobiajeno pravo jo samo jednog izbora (znai max. 2
mandata). Izbor predsednika moe biti neposredan, od strane biraa ili
posredan, kada ga bira gornji i donji dom parlamenta

Moe podneti ostavku ili biti opozvan

Inokosan dravni organ, samo retko kolegijalan (predsednitvo)