VISOKA SPORTSKA I ZDRAVSTVENA KOLA BEOGRAD

REHABILITACIJA POVREDA U SPORTU

Prof. Dr Sneana Coni
- Predavanja -

Beograd 2015.

3
SPORTSKE POVREDE
Zbog velikih napora kojima je lokomotorni sistem izloen tokom bavljenja sportom, mogu
nastati brojne i raznovrsne povrede. Neke od njih su tipine za bavljenje pojedinim
sportovima i njih nazivamo sportske povrede. One najee nastaju kao posledica
ponavljanih mikrotrauma, ali mogu nastati i akutno. Navodimo neke od njih:
-

Teniski lakat (engl. Tennis elbow- epicondylitis lateralis humeri). Manifestuje se

bolom u laktu, u regiji lateralnog epikondila i posledica je ponavljane mikrotraume i
nepravilne tehnike prilikom bekhend udaraca, kada se nakon udarca loptice napravi
dodatna dorzifleksija runog zgloba.

Lakat igraa golfa (engl. Golfers elbow- epicondylitis medialis humeri). Posledica
je ponavljane mikrotraume pri udaracu loptice, ukoliko se koristi nepravilna tehnika.
Posle udarca loptice, runi zglob bi trebalo da ostane u neutralnom poloaju, a kod
neispravne tehnike se odvede u palmarnu fleksiju, a eventualno se i zglob lakta
flektira i povlai unazad.

Plivako rame (engl. swimers shoulder- zapaljenje miia tetiva i ligamenata

ramenog zgloba, odnosno rotatorne manetne ramena) koje nastaje usled ponavljanih
pokreta, odnosno zamaha rukom tokom plivanja.

Trkako koleno (engl. runners knee- pod ovim imenom opisuju se nekoliko
patolokih supstrata: patelofemoralni sindom koji se manifestuje bolom u predelu
patele, hondromalacija patele, tendnitis tetive m.quadriceps-a, zapaljenje tractus
iliotibialis-a fasciae latae koji daje bol lokalizovan na spoljasnjoj strani kolena, kao i
burzitis burze pes anserinus-a.). Trkako koleno je posledica ponavljanih
mikrotrauma prilikom tranja, gde svaki dodir stopala o podlogu istovremeno
amortizuje i mehaniki stres u regiji kolena.

Skakako koleno (engl. jumpers knee- zapaljenje tetive tj. tendinitis m.quadriceps
femoris-a). Uzrok je mehaniki stres koji pogaa pripoj tetive m.quadriceps-a na
pateli prilikom skoka, doskoka ili promene pravca tranja. Identina povreda se via
kod trkakog kolena.

Slabost ruice upravljaa (engl. handlebar palsy- neuropatija n.ulnaris-a koja se

javlja kod biciklista zbog pritiska ulnarnom stranom runog zgloba na upravlja), itd.

Sve navedene povrede su posledica hroninog mehanikog stresa koji trpe odreene
strukture lokomotornog sistema tokom bavljenja odreenim sportom.
Za ilustraciju koliko puta se neki pokret moe ponoviti tokom treninga, iznosimo podatak da
tokom plivanja slobodnim stilom na 25 metara, desna ruka napravi zamah, to jest pokret
ramena u punom obimu- 8 puta. Tokom plivanja slobodnim stilom na 4000 metara, desnom
rukom se napravi zamah 1280 puta. Procenjuje se da profesionalni pliva dnevno pliva tokom
treninga 10- 15 kilometara. Dakle, u jednoj sedmici napravi gotovo 17.000 punih pokreta u
ramenom zglobu. A tokom godine, broj pokreta dostie milion. Jasno je da ovoliki broj
pokreta, praen i zahtevom da se oni izvedu velikom brzinom, moe rezultovati povredom
ak i kod najbolje utreniranih plivaa sa savreno pravilnom tehnikom. Zato, tokom svoje

4
sportske karijere ak 65% profesionalnih plivaa u nekom momentu oboli od tendinitisa
tetiva u ramenom zglobu, odnosno takozvanog plivakog ramena.
Sportske povrede mogu ree da nastanu akutno, kao posledica naglog delovanja sile. U takve
povrede, karakteristine za bavljenje pojedinim sportovima spadaju:
-

Skijaki palac (engl. skiers thumb- povredla ligamentum collaterale ulnare). Nastaje
kada se skija tokom pada na aku doeka na tap.

Snouborderski skoni zglob (engl. snowboarders ankle- fraktura distalnog dela

talusa), nastaje pri pokretu dorzifleksije i inverzije skonog zgloba, slino mehanizmu
nastanka distorzije skonog zgloba.

Mijelopatija surfera (engl. Surfers myelopathy- ishemijsko oteenje kimene

modine nastalo kao posledica zauzimanja hiperekstendiranog poloaja kimenog
stuba u jednoj fazi surfovanja). Ova povreda se javlja kod neiskusnih surferapoetnika, zbog prolongiranog poloaja potrbuke na dasci za surfovanje, uz kretanje
napred veslanjem rukama. Ovaj poloaj za vrlo kratko vreme moe da dovede do
ishemije kimene modine, jer je u literaturi opisano da su se oteenja javljala tokom
samo jednog asa surfovanja.

Sportske povrede su specifine, odnosno javljaju se kao posledica bavljenja jednim

odreenim sportom. One se mogu delimino prevenirati korekcijom tehnike ili noenjem
zatitnih sredstava (kinezioloke trake, bandae, lake ortoze). Meutim, gotovo je nemogue
sasvim ih eliminisati, jer su posledica ponavjanja pokreta specifinih za pojedine sportove.
Saznanje da one mogu nastati prilikom bavljenja odreenim sportom, omoguava i trenerima
i fizijatrima i fizioterapeutima preventivne akcije i delovanja u cilju smanjenja posledica
takve traume. Takoe, omoguava i edukaciju sportiste koji treba da odmah reaguje na prvu
pojavu tegoba, kako bi se leenje to pre zapoelo. Sve to predstavlja pozitivan aspekt
problema sportskih povreda. Negativan aspekt predstavlja injenica da se rizik od nastanka
takvih povreda veoma teko, tanije nikako ne moe sasvim izbei.
O rehabilitaciji pojedinanih sportskih povreda govoriemo kasnije. Ovde napominjemo da je
rano prepoznavanje simptoma jedan od kljunih faktora u njihovom leenju. Zaputene i
nedovoljno leene, ili neleene povrede ove vrste mogu rezultovati nemogunou daljeg
bavljenja sportom.
Kako je mogue da se i pored saznanja samih sportista o tim povredama, i pored angaovanja
lekara i terapeuta, kod ovih povreda propusti optimalno vreme za poetak terapije? Odgovor
je vrlo jednostavan. Radi se u najveem broju sluajeva o povredama nastalim usled stalnih
ponavljanja pokreta. Simptomatologija im je na poetku identina simptomima koji nastaju
usled zamora i pretreniranosti. Sportista misli da su tegobe u odreenoj regiji posledica
napornijeg treninga ili zahtevne utakmice i ne obraa se odmah za pomo. Leenje ne poinje
na vreme, a ono podrazumeva najpre mirovanje povreene strukture. Sportista nastavlja sa
treninzima. Mogue je da se posle zagrevanja, istezanja ili blaeg treninga tegobe (bar u
poetku) smanje, pa sportista ima utisak da e se tegobe same od sebe povui, i nastavlja da
trenira, to dovodi do daljeg oteenja tkiva. Kada tegobe postanu takve da ometaju funkciju
zgloba ili ekstremiteta, on se obraa za pomo, ali je u tom sluaju leenje dugotrajnije nego
da su terapijske mere preduzete odmah po nastanku prvih simptoma.

Kako svi vei klubovi imaju svoje terapeute, poeljno je da se oni ukljue u preventivni rad i
da objasne sportistima da je vano da signaliziraju pojavu prvih simptoma (bolova), jer to
moe da bude znak pretreniranosti, ali i poetni znak povrede, koju je u toj fazi najlake
sanirati.
Kako je mehaniki stres glavni uzronik gore navedenog povreivanja, normalno je oekivati
da gde god on postoji, postoji i predispozicija za pojavu iste vrste povrede. Dakle, ne mora
neko da igra tenis da bi dobio teniski lakat. Od njega mogu da obole i kovai. Ne mora neko
da igra golf da bi dobio lakat igraa golfa. Njega mogu dobiti i frizerke usled stalnih pokreta
pri feniranju kose. Ne mora neko da vozi bicikl da bi dobio neuropatiju ulnarnog nerva, ve je
moe dobiti usled oslanjanja ulnarne strane ake prilikom rada sa miem na kompjuteru, itd.
Itd. Principi leenja su isti, bez obzira koji je uzronik u pitanju.

POVREDE U SPORTU
Termin povrede u sportu u naoj terminologiji ima neto drugaije znaenje. Odnosi se na
povrede nastale prilikom bavljenja sportom, ali koje nisu karakteristine za jedan odreeni
sport, ve se isti tip povrede via pri bavljenju razliitim sportovima. Dakle, one su
nespecifine. Tako, na primer, kontuzije (udarce) mogu zadobiti futbaleri, koarkai,
rukometai, odbojkai, i mnogi drugi sportisti koji se bave grupnim sportovima. Kontuzije
mogu zadobiti i motorciklisti prilikom pada sa motora, gimnastiari prilikom pada sa sprava,
skijai, dudisti, karatisti, pa i skakai u vodu.
Neke od ovih povreda se mogu predvideti na osnovu vrste sportske aktivnosti, kao na primer
lumbalni sindrom i distorzija skonog zgloba kod koarkaa zbog stalnih doskoka. Ili, na
primer, povreda rotatorne manetne ramena kod bacaa koplja i diska.
to se povreda u sportu tie, sa jedne strane imamo mogunost da se ista vrsta povrede javlja
kod razliitih sportova. Tako se na primer povrede ukrtenih ligamenata kolena viaju i kod
skijaa, i kod atletiara i kod koarkaa, odbojkaa, rukometaa i slino. A sa druge strane
imamo povrede koje su karakteristine samo za pojedine sportove. Tako se, na primer
spiralni prelom potkolenice javlja gotovo iskljuivo kod skijaa. Nastaje kada se stopalo sa
fiksiranom skijom rotira, a vez na skiji ne otkai. Deo potkolenice i stopalo su fiksirani i ne
mogu da se kreu, pa se sila prenosi na slobodni deo potkolenice, iznad skijakih cipela i tu
se kosti potkolenice spiralno lome.
Spiralni prelom potkolenice, iako nastaje gotovo iskljuivo pri skijanju, ne moemo svrstati u
sportsku povredu po gornjoj definiciji, jer se ne javlja masovno, kao na primer teniski lakat,
ve je posledica izolovanih incidenata.
U sportu mogu da se dese sve vrste povreda kao i u bilo kojim drugim situacijama, kao na
primer u saobraaju, padu sa visine i slino. Tokom bavljenja sportom najee se dogaaju
kontuzije, distenzije i distorzije, mada se viaju i frakture, pa ak i kraniocerebralne traume.
Sve zavisi od vrste sporta kojom se osoba bavi i naina povreivanja.

6
AKUTNE I HRONINE POVREDE U SPORTU
Iz dosadanjeg teksta saznali smo:
- Da postoje sportske povrede, karakteristine za pojedine sportove, koje najee
nastaju usled delovanja ponavljane mikrotraume. Takoe postoje i sportske povrede
nastale akutno, delovanjem sile veeg intenziteta.
- Da i osobe koje se ne bave nekim sportom mogu da zadobiju identine povrede,
ukoliko su izloene istom mehanikom stresu.
- Da postoje takoe i povrede u sportu koje nisu karakteristine za pojedine sportove,
a nastaju kada mehanika sila nadvlada otpornost tkivnih elemenata.
- Da takvu vrstu povreda moe da dobije bilo ko, pod bilo kojim okolnostima, ako na
njegovo telo deluje sila odreenog intenziteta.
Bez obzira da li su nastale u sportu ili na drugi nain, povrede podleu istim principima
rehabilitacije. Razlika u rehabilitacionom protokolu kod sportista moe da se javi samo u
finalnim fazama rehabilitacije, kada se sportista posebno i dodatno prirema za nastavak
bavljenja sportom (u najveoj meri kroz kineziterapijski tretman).
Ono to u najveoj meri odreuje rehabilitacioni postupak je injenica da li je ta povreda
nastala naglo, akutno, ili je hronina, odnosno posledia ponavljane mikrotraume. Stoga emo
u daljem izlaganju o rehabilitaciji povreda u sportu i sportskih povreda prevashodno imati u
vidu podelu na akutne i hronine povrede. Ovo je inae i uobiajena podela u literaturi.
-

Akutne povrede nastaju usled direktnog dejstva sile (udarac), ili kada sila koja deluje
na deo tela prevazie elastina svojstva tkiva (istegnua i rupture miia, prelomi
kostiju). Nastanak akutne povrede je jasan i u samoj anamnezi (protivniki igra me
je gurnuo u doskoku i ja sam iskrenuo zglob, kada sam utnuo loptu osetio sam bol
kao da mi je neto puklo u miiu i sl.). Akutne povrede se manifestuju:
o iznenadnim jakim bolom,
o otokom
o nemogunou oslanjanja kada su donji ekstremiteti u pitanju,
o jakom osetljivou na palpaciju
o nemogunou izvoenja pokreta u punom obimu
o slabou povreenog ekstremiteta (naroito kada postoji kidanje tetiva,
ligamenata ili prelom kostiju)
o deformitetom (posledica otoka, luksacije zgloba ili dislokacije preloma).
-

Hronine povrede su posledica preterane upotrebe ili ponavljanih pokreta jedne

regije tela, koje nastaju ako se osoba due vremena bavi jednim sportom. Nastaju kao
posledica ponavljane mikrotraume usled ponavljanih pokreta karakteristinih za
pojedine sportove (povrede ramena kod bacaa kugle, diska, koplja). Poetak ovih
povreda je neodreen, nejasan. Tegobe mogu poeti malim intenzitetom, popustiti pa
se javiti ponovo. Manifestuju se:
o bolom koji se javja tokom odreene fizike aktivnosti,
o tupim bolom u mirovanju,
o otokom
Zbog nejasnog poetka i simptoma koji nisu posebno dramatini, mogu se pogreno
protumaiti kao posledica zamora ili pretreniranosti. Stoga sa ovom vrstom povreda
treba biti na oprezu, kako bi se na vreme preduzele terapijske mere i spreilo dodatno
povreivanje ve oteenih struktura.

SUBJEKAT POVREIVANJA
Veliki broj ljudi se bavi sportom. Neki profesionalno, drugi rekreativno. Neki organizovano,
kroz klupske aktivnosti, drugi u vidu pojedinanih sportova. Sport je nezaobilazna
komponenta drutvenog ivota mladih- uenika i studenata, kao na primer igranje futbala i
koarke u slobodnom vremenu. I starija populacija uestvuje u sportskim aktivnostima radi
odravanja opte kondicije, regulisanja telesne teine, koristi ih kao vid oputanja posle
napornog radnog dana (odlazak u teretanu, tranje, plivanje, vonja bicikla, razni vidovi
vebanja kao joga, pilates i sl.). Popularizacija sporta ini da se sve vie ljudi njime bavi, pa
se zbog poveanja broja uesnika poveava i broj povreda.
Profesionalni i takmiarski sportovi su deo civilizacije jo od davnina (sportske igre u staroj
Grkoj, igre loptom civilizacije Maja, gladijatorske borbe u Rimu, itd.). Profesionalni
sportisti su danas slavniji od mnogih drugih javnih linosti- glumaca i pevaa.
Osim profesionalnih sportista, sportom se bave i druge grupacije, kao to su rekreativni
sportisti, adolescenti i starija populacija. Svaka od ovih grupa ima neke speifinosti u
pogledu uzroka povreivanja, kao i pogledu ciljeva rehabilitacije.

Profesionalni sportisti
Mnogi profesionalni sportovi zahtevaju od uesnika napore koji su na granici ljudske
izdrljivosti, pa u tome lei najei uzrok povreivanja kod profesionalnih sportista.
Forsirani viesatni dnevni treninzi, brojna takmienja u nizu bez perioda odmora i sledstveni
premor, samo su neki od faktora koji doprinose povredama vrhunskih sportista. Pritisak da se
sportista to pre vrati na teren uprkos povredi, predstavlja vaan okidajui faktor za
ponavljana povreivanja.
Profesionalni sportisti su sa aspekta rehabilitacije istovremeno i vrlo zahvalni i vrlo
nezahvalni subjekti. Zahvalni su jer su mladi, zdravi, kondicionirani, motivisani, sa
lokomotornim sistemom koji je maksimalno funkcionalan i spreman da odgovori na
najzahtevnije rehabilitacione programe, konkretno kineziterapiju. Tokom rehabilitacije mogu
da se opterete vebanjem vie nego proseni pacijent. Kod njih se oekuje najbre fizioloki
mogue zarastanje povreda i minimalni procenat komplikacija.
Ova grupa je nezahvalna kao subjekat rehabilitacije, jer se kod njih atrofije miia,
paradoksalno, razvijaju znatno bre nego kod obine populacije, i teko se koriguju do stanja
pre povrede. Skloni su da preteraju sa fizikom aktivnou posle povreivanja, nenaviknuti
da vebaju manje, kada uobiajeno rade vie, to ih ponekada vrati unazad u toku
oporavka, a nekada dovede do ponovne povrede. Ne retko postoji pritisak trenera i kluba da
se vrate to pre u igru. Meutim tkivo zarasta odreenom brzinom i ne moe se za nekoliko
dana oekivati sanacija povrede kojoj uobiajeno treba nekoliko nedelja za srastanje. Sve
preice, skraenja i ubrzanja rehabilitacionih protokola, ne pogoduju ozdravljenju, ve
pogoranju stanja i novoj povredi.

8
Terapeut koji radi sa ovom populacijom mora da proe posebnu obuku kroz praksu, jer za
ovu grupaciju treba da se odluuje brzo, radi brzo, prati stanje i vie puta tokom dana i prema
tome modifikuje tretman. Po povredi treba da se sprovede promptna dijagnostika. Ukoliko je
hirurka intervencija neophodna, treba da se obavi to pre. Ne sme da se dozvoli
nekontrolisani razvoj procesa regeneracije i nekontrolisano srastanje struktura i njihovo
proimanje vezivnim tkivom, jer to moe dovesti do ozbiljnog oteenja funkcije. I fizikalni i
kineziterapijski treman treba da se se koncipiraju dinamino i modifikuju svakodnevno u
zavisnosti od simptoma ili klinikog nalaza na koji hoemo da delujemo.

Osobe koje se rekreativno bave sportom (rekreativci)

Ova grupacija se najee povreuje zato to se sportskim aktivnostima bavi sporadino i
pristupa im nedovoljno pripremljena, lose kondicionirana, bez uvoda u vidu zagrevanja i
vebi istezanja, a poneki i sa eljom da tokom jednog dana u sedmici nadoknade sve ono to
su tokom ostalih dana u nedelji propustili. Za njih postoji u literaturi na engleskom naziv
vikend ratnici (weekend warriors).
Dok se za profesionalne sportiste ne postavlja pitanje strunosti trenera, za grupu rekreativnih
sportista to moe da predstavlja znaajan faktor u povreivanju. Na primer, teretane
predstavljaju veoma popularan vid sportske aktivnosti. Ukoliko u njima rade nedovoljno
kvalifikovani treneri/ instruktori, povreivanja su mogua. Kvalifikovani instruktor zna da
proceni funkcionalni status korisnika, kao i da dozira vebe i optereenje u zavisnosti od
sposobnosti uesnika i pridruenih stanja i oboljenja koje on ima.
Sa aspekta rehabilitacije, rekreativni sportisti se ponaaju kao i svaka druga osoba opte
populacije. Pozitivno je to to mogu do kraja da ispotuju i mirovanje i postupnost u
rehabilitaciji, jer nemaju nikakav pritisak da se vrate na bavljenje sportskim aktivnostima u
odreenom vremenskom periodu. Mogu biti sasvim zadovoljni i sa zaostalim funkcionalnim
deficitima, jer mogu prema tome da modifikuju fiziku aktivnost, da promene sport ili da
potpuno prestanu njim da se bave.

Mladi sportisti (juniori)

Bilo da se sportom bave profesionalno (takmiarski) ili rekreativno, adolescenti predstavljaju
posebno vulnerabilnu grupu. Nesrasle zone rasta na dugim kostima predstavljaju mesto
manjeg otpora na kojem se mogu desiti povrede. Brzi rast kostiju nije praen i poveanjem
miine mase i snage, pa se javlja raskorak izmeu onoga to takmiar zaista moe da uradi i
onoga to se na prvi pogled ini da moe da uradi.
Fizikalno leenje je ogranieno na agense koji ne utiu na zone rasta dugih kostiju. Time se
ukida mogunost primene jednog broja veoma efikasnih fizikalnih agenasa kojima se
sportske povrede uobiajeno tretiraju, kao to su ultrazvuk, laser i elektromagnetno polje.
Neki prelomi u nivou zona rasta kostiju zahtevaju praenje vie godina po povreivanju,
odnosno do zavretka rasta, jer mogu rezultovati skraenjem ekstremiteta. U principu,
prelomi koji se pruaju horizontalno u pravcu zone rasta (prate zonu rasta) imaju manju ansu
da rezultuju skraenjem ekstremiteta od preloma koji pogaaju ovu zonu po vertikali.

9
Povrede zglobnih hrskavica mogu dovesti do pojave artroza u znatno ranijem ivotnom dobu
nego to je uobiajeno (sekundarne artroze).
Juniori imaju veliki potencijal regeneracije tkiva ali su osetljivi na traume zbog toga to se
nalaze u fazi rasta. Uglavnom oekujemo povoljan ishod rehabilitacije i minimalni procenat
komplikacija. Ukoliko povrede uestaju potrebno je analizirati njihove uzroke i eventualno
preporuiti promenu sportske aktivnosti ili prestanak bavljenja sportom, u cilju prevencije
sekundarnih promena na zglobovima u kasnijem ivotnom dobu.

Sportisti u starijem ivotnom dobu

To su najee osobe koje su se bavile sportom profesionalno ili rekreativno dugi niz godina,
pa nastavile tu aktivnost i u starijem ivotnom dobu. U ovoj grupi mogu da se nau i osobe
koje prvi put poinju da se bave sportom, bilo samoinicijativno ili po savetu lekara.
Fizika spremnost, izdrljivost kardiovaskularnog sistema, elasticitet tkiva i obim pokreta u
zglobovima opadaju sa starenjem. Stoga se fizika aktivnost treba prilagoditi trenutnoj
fizikoj sposobnosti osobe koja se bavi sportom. Osobe starijeg ivotnog doba koje su se
ranije bavile sportom, navikle su na intenzivnije fizike napore. Ukoliko ne modifikuju
aktivnosti prema trenutnim sposobnostima- rizikuju povreivanje. Starije osobe koje po prvi
put poinju da se bave sportom najee se povreuju zbog nepripremljenosti i veeg
poetnog optereenja koje ne mogu da podnesu.
Starije generacije sportista se po toku rehabilitacije posle povreda u sportu izjednaavaju sa
optom populacijom. Kao i kod svih ostalih osoba koje se rekreativno bave sportom, ovde se
moe ispotovati dovoljna duga faza mirovanja i kompletna duina rehabilitacionog
protokola, bez forsiranja da se pacijent to pre vrati bavljenju sportom.
Ukoliko se povrede ponavljaju, ili postignuti oporavak nije zadovoljavajui, moe se
savetovati promena vrste fizike aktivnosti ili potpuni prestanak bavljenja sportom. Za
razliku od profesionalnih sportista, koji se rae odluuju za operativni tretman povrede
(ukoliko za to ima indikacija), starija populacija se rae odluuje za modifikaciju aktivnosti
ili potpuni prekid bavljenja sportom.
CILJ REHABILITACIJE POVREDA U SPORTU
Iako je cilj rehabilitacije posle bilo koje povrede uspostaviti funkcionalno stanje to blie
onom pre povreivanja, ciljevi su mnogo zahtevniji za vrhunski nego za rekreativni sport.
-

Dok rekreativni sportista moe biti zadovoljan i malim zaostalim funkcionalnim

deficitom, to za vrhunskog sportistu ne vai. U vrhunskom sportu cilj je ne samo
zaleiti povredu, ve je sanirati tako da je taj sportista sposoban da postigne
vrhunski rezultat. Dakle, cilj je potpuna restitucija funkcije, bez zaostalih
funkcionalnih deficita. Rehabilitacioni protokol ovakvih osoba se paljivo timski
planira. U rehabilitaciji ovih subjekata primenjuju se i neki vidovi tretmana koji se ne
forsiraju u populaciji rekretaivnih sportista, kao to su, na primer proprioceptivne
vebe.

10
-

I kod juniora je cilj rehabilitacije maksimalni funkcionalni oporavak. Meutim, njih

ne treba samo leiti od povrede, ve i ne dozvoliti, ukoliko je to mogue, da im
povreda bude osnova za nastanak degenerativnih promena na zglobovima u starijoj
ivotnoj dobi, ili skraenje ekstremiteta usled remeenja integriteta zone rasta kostiju.

Sportiste u starijem ivotnom dobu treba pokuati izleiti do uspostavljanja

maksimalne funkcije, a ako to ne uspe, analizirati preostale funkcionalne sposobnosti
i prema tome modifikovati bavljenje sportom. Sportisti starijeg ivotnog doba se esto
zadovolje i zaostatkom funkcionalnog deficita posle povreivanja, ukoliko im on
bitnije ne ometa funkcionisanje u svakodnevnom ivotu.

PITANJA ZA VEBU
1.
2.
3.
4.

ta su sportske povrede?
ta je najei uzrok sportskih povreda?
Navedi tri sportske povrede i objasni kako i zato nastaju.
Zato kaemo da su sportske povrede specifine, a povrede u sportu
nespecifine?
5. Zato je vano da se simptomi sportskih povreda blagovremeno prepoznaju?
6. Da li se sportske povrede mogu javiti i kod osoba koje se ne bave sportom? Navedi
jedan primer.
7. ta su to povrede u sportu?
8. Navedi 3 primera povreda u sportu.
9. ta su to akutne povrede u sportu?
10. Kako se manifestuju akutne povrede u sportu.
11. Navedi 3 primera akutnih povreda u sportu.
12. ta su to hronine povrede u sportu?
13. Kako se manifestuju hronine povrede u sportu?
14. Navedi 3 primera hroninih povreda u sportu.
15. Po emu su profesionalni sportisti specifini kao subjekat povreivanja?
16. Kakav je cilj rehabilitacije kod profesionalnih sportista?
17. Zato je rehabilitacija profesionalnih sportista zahevnija od rehabilitacije rekreativnih
sportista?
18. Po emu su rekreativni sportisti specifini kao subjekat povreivanja?
19. Kakav je cilj rehabilitacije kod rekreativnih sportista?
20. Po emu su mladi sportisti specifini kao subjekat povreivanja?
21. Zato je primena fizikih agenasa kod mladih sportista ograniena?
22. Koja kasna posledica povrede zgloba moe da se javi kod sportista?
23. Kada mora da se prati duina ekstremiteta povreenog adolescenta tokom faze rasta?
24. Kako utie prelomna linija na zonu rasta kostiju? Da li su opasniji prelomi koji su
paralelni na zonu rasta ili normalni na nju?
25. Po emu su specifini sportisti u starijem ivotnom dobu kao subjekti povreivanja?
26. Kakve ciljeve postavljamo u rehabilitaciji sportista u starijem ivotnom dobu?

11
STATISTIKE POVREIVANJA U SPORTU
Neki sportovi se generalno smatraju opasnim, kao na primer borilaki sportovi, skijanje,
motociklizam, ameriki futbal, padobranstvo i slino, tako da se povreivanje oekuje za one
koji se njima bave. Dok drugi sportovi vae za bezbedne. to nije tano, jer apsolutno
bezbedni sportovi ne postoje. Mogu se povrediti i oni koji se bave, na primer, golfom.
Statistike pokazuju da se 15-20% osoba koje se bave golfom povredi, a najee su u pitanju
lumbalni sindrom, medijalni epikondilitis humerusa, povrede kolena i ramena.
Plivanje se preporuuje kao jedna od najboljih metoda u rehabilitaciji sportskih povreda.
Meutim i tokom plivanja mogu nastati povrede, koje su najee rezultat nepravilne tehnike
ili ponavljanih mikrotrauma. Plivai mogu povrediti miie rotatorne manetne ramena,
dobiti tendinitis duge glave m.biceps-a brachii. Ukoliko plivaju prsno mogu povrediti tetive
kolenog zgloba i kuka.
Istraivanja pokazuju da se na 1000 odigranih teniskih meeva dogode 54 povrede, to je
polovina onoga to se belei za futbal. Interesantan je podatak da je po broju povreda tenis
manje rizian od tranja, pa ak i golfa.
Sudei prema broju od 240 miliona registrovanih igraa u svetu- rekreativnih i
profesionalnih, najpopularniji sport na svetu je- futbal. Ovaj broj ne ukljuuje brojne
rekreativne igrae koji nigde nisu registrovani. Statistike pokazuju da se stariji igrai vie
povreuju od mlaih. Na 1000 sati igranja futbala, kod odrasle populacije desi se izmeu 9 i
35 povreda, a kod juniora i adolescenata na isti broj sati igre- izmeu 0.5 i 13 povreda.
Statistike ne daju objasnjenje da li je to zbog agresivnije igre odraslih ili su drugi faktori u
pitanju.
Oekivano, broj povreda u futbalu je vei na utakmicama nego na treninzima. Izmeu 1/3 i
povreda nastaju kao posledica kumulirane traume, a ostalo pripada akutnim povredama.
ene se u futbalu povreuju ee nego muskarci. Slina pojava je zapaena u vie sportova,
pa se namee zakljuak da i hormonski faktori mogu uticati na sklonost ka povredama (manje
vrsto vezivno tkivo koje podlee mesenim hormonskim uticajima).
Neposredno posle futbala, po uestalosti povreda sledi koarka. Svake godine oko 1.6
miliona igraa u severnoj Americi zatrai lekarsku pomo zbog povreda zadobijenih tokom
igranja koarke. I ovde, kao i u mnogim drugim sportovima ene se povreuju ee od
muskaraca.
Na svakih 1000 ljudi koji se u jednom danu skijaju na skijalistima, dogode se 2-3 povrede
koje zahtevaju lekarsku intervenciju. Izraunat je individualni rizik od povrede na skijanju i
on je jedna povreda na 300 dana skijanja ili snoubordinga. Za razliku od futbala, ovde se vie
povreuju mlai skijasi. Oni starosti do 18 godina se 3 puta ee povreuju nego oni stariji
od 18 godina. Kao i za druge sportove, uestalost povreivanja je vea za ene nego za
muskarce, ali su povrede kod muskaraca po pravilu tee nego kod ena.
Skijanje se od drugih sportova razlikuje po tome to moe biti praeno veoma ozbiljnim
povredama- sve do smrtnog ishoda. Od poznatih linosti na skijanju su poginuli peva Soni
Bono (bivi suprug pevaice er) posle udarca u drvo, i sin senatora Roberta Kenedija- na isti
nain. Engleska glumica Nataa Riardson (supruga irskog glumca Liama Nisena) umrla je

12
od epiduralnog hematoma nastalog kao posledica udarca glave na skijanju. Automobilski as
Mihael umaher je ostao teak invalid posle nesree na skijanju- udarca glavom u kamen,
bez obzira to je nosio zatitnu kacigu. Iako iskustvo i duina bavljenja sportom mogu uticati
na povreivanje, pravila ne postoje. Za razliku od glumice Natae Riardson koja je bila
poetnik, Soni Bono je bio aktivni iskusni skija, sa preko 20 godina iskustva u skijanju, kao i
Mihael umaher.
Meu najopasnije sportove na svetu ubrajaju se:
- slobodni skok sa visine (jedan smrtni ishod na 60 skakaa); auto trke (statistika
najteeg incidenta: poginuli voza, 80 poginulih u publici i 100 povreenih);
- slobodno penjanje (proseno 113 poginulih godinje, ili 1 na 27.000 penjanja);
surfovanje (prosek od 200 poginulih godinje),
- motociklizam (Isle of man- za 100 godina odravanja 220 poginulih);
- alpinizam (na svakih 6 penjanja na Mont Everest- jedan smrtni sluaj, to jest 179
poginulih od oko 1300 planinara koji su osvojili ovaj vrh).
Navijaice (cheerleaders) se takoe esto povreuju jer sport ukljuuje i penjanje na visinu,
na ramena drugih sportistkinja (formiranje takozvanih piramida), skokove, premete i sl.
Godinja statistika u USA: 20.000 povreda, sa porastom od 110% u period izmeu 1990. do
2002. godine. Porast broja povreda koincidira sa kompleksnou programa koji se izvodi.
Postoji tendenca da se izvoenje nekih figura potpuno zabrani zbog ozbiljnosti povreda koje
su nastajale pri njihovom izvoenju.
Ameriki futbal je veoma popularan sport u SAD, i osim to se igra u okviru profesionalne
NFL lige (National Football League), igra se i u srednjim kolama i na fakultetima.
Procenjuje se da je 2006. godine u ovom sportu uestvovalo na raznim nivoima 1.8 miliona
uesnika. Tokom jedne sezone 43.000 do 67.000 igraa srednjoskolaca i studenata pretrpi
potres mozga zbog kojeg trai lekarsku pomo, a predpostavlja se da se mnoge povrede glave
i ne prijavljuju te da se prava cifra kree oko 100.000 sportista sa povredama glave godisnje.
Kao i pri profesionalnom bavljenju boksom, kumulirana trauma glave dovodi vremenom do
poremeaja pamenja i razvoja demencije.
Boks je vremenom postao agresivniji pa se broj povreenih u osamdesetim godinama
duplirao u odnosu na povreene u pedesetim. Istraivanja pokazuju da se u periodu od 1977.
do 1998. godine, dogaalo u proseku duplo vie ozbiljnih povreda i operativnih zahvata nego
u pedesetim godinama i ranije od toga. Od 1931. do 2006. godine, 1689 osoba je smrtno
stradalo bavei se ovim sportom (u proseku vie od 22 boksera godinje). Smrtni ishodi su
nastajali zbog povreda glave ili visokih povreda kimene modine. Osim smrtnih ishoda,
svake godine u proseku 13 boksera doivi teske povrede mozga ili kimene modine koje
rezultuju trajnim invaliditetom.
Koliko je bavljenje sportom korisno za decu i omladinu je poznata injenica koja ne treba da
se objanjava. O tome koliko je vana edukacija dece, roditelja, nastavnika, trenera i svih
onih koji na bilo koji nain uestvuju u sportskim aktivnostima dece, govore statatistiki
podaci o povreivanju dece u sportu u SAD. Svake godine 3.5 miliona dece starosti do 14
godina biva povreeno tokom bavljenja sportskim aktivnostima. Iako su smrtni ishodi retki
kod povreda u sportu, vodei uzrok smrti je povreda mozga. Od ukupnog broja povreda glave
i mozga u dece, 21% je posledica bavljenja sportom. Skoro polovina ovih povreda nastaje
tokom vonje bicikla, skejtborda, rolera ili prilikom klizanja na ledu. Bezbol takoe nosi
visok rizik od povreivanja, koja se zavravaju smrtnim ishodom. Svake godine 3-4 dece

13
pogine bavei se ovim sportom. Ostale povrede koje se ne zavravaju letalno, najee su
posledica pada, udarca, sudara u igri, kao i ponavljanih mikrotrauma.
Noenje zatitnih sredstava- lemova, kaciga, titnika za kolena i rune zglobove i slino,
pomae u prevenciji najteih ishoda povreivanja. Kada god je u prilici da tretira sportske
povrede, terapeut bi trebalo da pomene znaaj zatitnih sredstava (za one spotrove gde je
njihovo noenje mogue), i savetuje pacijentu da se u vezi izbora istih obrati nadlenom
ortopedskom hirurgu ili fizijatru.
NAJEE POVREDE PO SPORTOVIMA
Pri bavljenju sportom, zavisno od vrste, mogu nastati najraznovrsnije povrede- od minornih
distenzija do tekih kraniocerebralnih trauma. Ipak, neke od povreda se javljaju ee pri
bavljenju odreenim sportom. Ovde navodimo te najee povrede u pojedinim sportovima.
Futbal:
- Distenzije (istegnue) miia zadnje loe natkolenice
- Distorzije (uganue) skonog zgloba
- Povrede meniskusa
- Prepone (ingvinalna hernija, distenzije adduktora natkolenice)
- Povrede prednje ukrtene veze kolena
- Kontuzije
Tenis:
- Distorzije skonog zgloba
- Povrede ramena
- Distenzije miia zadnje loe potkolenice
- Povrede lea
- Teniski lakat
Koarka:
- Distorzije skonog zgloba
- Povrede ligamenata kolena (prednja ukrtena veza)
- Tendinitis ahilove tetive
- Povrede prstiju na rukama
- Kontuzije
- Sekotine na licu
- Stres frakture
Odbojka:
- Povrede rotatorne manetne ramena,
- Povrede ake i prstiju (distenzije ligamenata, distorzije zglobova, prelomi)
- Tendinitis patele (skakako koleno)
- Distorzije skonog zgloba
- Povrede lea
- Distenzije miia zadnjih loa natkolenice i potkolenice
Skijanje:
- Prelomi kostiju (naroito je karakteristian spiralni prelom potkolenice)
- Distorzije kolena
- Povrede ligamenata kolena
- Povrede glave
- Povrede runog zgloba i palca

14
- Povrede ramenog zgloba (iasenja)
Plivanje:
- Povrede rotatorne manetne ramena
- Povrede ligamenata kolena
- Porede meniskusa
- Tendinitis adduktora natkolenice
- Lumbalni sindrom
Tranje:
- Povrede kolena (zapaljenje tractus iliotibialis fasciae latae, patelofemoralni
tendinitis)
- Periostitis tibije
- Tendinitis ahilove tetive,
- Plantarni fasciitis
- Distorzije skonog zgloba
Biciklizam:
- Povrede kolena (zapaljenje tractus iliotibialis fasciae latae, patelofemoralni
tendinitis)
- Bol u leima (lumbalni sindrom)
- Distenzije miia zadnje loe natkolenice
- Isijas (neuritis n. ishiadici)
- Neuropatije ulnarnog nerva (slabost ruice upravljaa).
DIJAGNOSTIKA POVREDA U SPORTU
Prvi korak u dijagnostici povreda nastalih prilikom bavljenja sportom predstavljaju uzimanje
anamneze i kliniki pregled, posle ega se odluuje o daljoj dijagnostici a potom i terapiji.
Anamneza
U anamnezi je najvanije ispitati mehanizam nastanka povrede, jer one mogu nastati akutno
ili kao posledica ponavljanih mikrotrauma. Akutne povrede u sportu imaju jasan momenat
nastanka, koji se lako saznaje iz anamneze (uvrtanje skonog zgloba pri doskoku, rotacija
kolena kada je kopaka vrsto na podlozi, bol pri naglom pokretu koji je nekada praen i
jasnim oseajem, ak i ujnim zvukom- kao da je neto puklo, itd, itd.). Veliki sportski
klubovi imaju terapeute koji prisustvuju treninzima i meevima, i u velikom broju sluajeva
oni mogu da postave poetnu radnu dijagnozu na osnovu samog posmatranja igre i situacije
kada se povreda dogodila, a i pregledom bolne regije.
Hronine povrede su rezultat kumuliranih mikrotrauma i njihov nastanak nije tako jasan kao
nastanak akutnih povreda.
Za akutne povrede je vano utvrditi ta je preduzeto od momenta povreivanja do momenta
pregleda, ukoliko ni lekar ili terapeut nisu bili prisutni prilikom povreivanja: za akutne
povrede, na primer, koliko je prolo od povrede do pregleda, kakva prva pomo je ukazana,
da li segment imobilisan, da li je primenjena krioterapija i slino.
Kada su u pitanju hronine povrede, od znaaja je kako su tretirane do sada. Da li je sportista
mirovao, da li je uzimao neku medikamentnu terapiju i koju, da li je leen fizikalno i koje

15
mere su primenjivane, kao i kakav je efekat do sada primenjene terapije- kako medikamentne
tako i fizikalne.
Od vanosti je takoe da li je to bila prva povreda takve vrste ili je sportista i ranije imao
slinu ili istu povredu. Kada se dese povrede miia i ligamenata, prilikom regeneracije tkiva
stvara se vezivno tkivo od ijeg kvaliteta i obima zavisi da li e ta regija biti sklona ponovnim
povreivanjima. Stvaranje vezivnog oiljka zavisi i od obima povrede i primenjenog leenja,
o emu e kasnije biti rei. Ukoliko se radi o ponovljenoj povredi iste regije, prilikom
rehabilitacije a kasnije prilikom zagrevanja sportiste treba primeniti mere koje e rizik od
novog povreivanja svesti na minimum.

Slika 1. Tipian mehanizam povrede

prednjeg ukrtenog ligamenta kolena
(ACL- anterior cruciate ligament): rotacija
kostiju kolenog zgloba u suprotnim
smerovima, pri osloncu na podlogu punom
teinom. Preuzeto sa www.umm.edu

Kliniki pregled
Kliniki pregled povrede u sportu ili sportske povrede obuhvata:
-

Inspekciju ili posmatranje povreene regije ili sementa. Pri tome se obraa se panja na
izgled segmenta, eventualni deformitet ako je u pitanju prelom, otok, krvni podliv, stanje
koe iznad povrede.

Slika 2. Hematom u regiji lateralnog maleolusa

kao posledica povrede skonog zgloba. Preuzeto
sa www.healthtap.com

Palpaciju ili pipanje, pri kojem se ispituje osetljivost regije, gde je osetljivost
lokalizovana, postojanje otoka i deformiteta, procenjuje se njihova veliina. Ukoliko je

16
regija izrazito bolna ili se sumnja na prelom, palpaciju treba svesti na minimum i ne
ponavljati na bolnim mestima kako se nebi dalje povreivala.
-

Procenu funkcionalnog stanja i testove. Ispituje se u kolikoj meri pacijent moe aktivno
da pokrene segment ili napravi pokret (obim pokreta- aktivna pokretljivost). Aktivna
pokretljivost je smanjena ili ne postoji zbog otoka i bola, ali i zbog miine slabosti koja
moe da bude posledica rupture miia, rupture tetive ili povrede nerva. Ispitivanje
funkcije miia je takoe deo obaveznog pregleda (manuelni miini test), ali je njegov
rezultat nepouzdan, zbog otoka, bola ili reaktivnog miinog spazma.
Kod preloma, subluksacija i luksacija, obavezno se ispituje:
o senzibilitet (da li osea dodir),
o motorika (da li moe da pokrene segment) i
o vaskularizacija (da li se pipa puls distalno od povrede, kakva je koa, da li je
ekstremitet hladniji distalno), jer se pri ovim povredama mogu istegnuti, nagnjeiti ili
pokidati krvni sudovi i nervi.
Posebnim testovima kao to su Lahmanov, Mek Marejev i drugi, utvruje se da li postoji
oteenje ligamenata, meniskusa i sl.

Dijagnostike metode
Primenjuju se sa ciljem da se tano utvrdi lokalizacija povrede i obim oteenja, kako bi se na
osnovu toga odredilo kakvo e se leenje primeniti.
1. Rentgensko snimanje. Ima svoj opravdanje ako se sumnja na prelom, a takoe je od
znaaja u iskljuivanju preloma, tako da predstavlja najee prvi test koji se primenjuje
posle povrede. Kod hroninih bolova nejasne etiologije RTG snimanje je takoe
indikovano da bi se iskljuila stres fraktura koja moe proi nezapaeno, jer kod stres
fraktura poetak simptoma nije tako jasan kao kada je u pitanju akutno nastao prelom.
Rentgenski snimak mora da bude dobrog kvaliteta, jer u protivnom stres frakture mogu
proi nezapaeno.

Slika 3. Fraktura lateralnog maleolusa. Mehanizam

povrede
i
RTG
nalaz.
Preuzeto
sa
www.radiologyassistant.nl

2. Poto povrede u sportu u najveem broju sluajeva zahvataju meka tkiva i hrskaviave
strukture, koje se ne vide na rentgenskom snimku, dijagnostike metode izbora

17
predstavlaju nuklearna magnetna rezonanca (NMR) na prvom mestu ili eventualno
kompjuterizovana tomografija ili skener (CT).

Slika 4. Kidanje prednje ukrtene veze kolena (lig.

cruciatum anterior, engl. ACL- anterior cruciate
ligament),
nalaz
NMR.
Preuzeto
sa
www.orlandoortho.com

3. Ultrazvuna dijagnostika se takoe iroko koristi u dijagnostici povreda u sportu, jer se

na ultrazvuku mogu videti povrede tetiva (parcijalne i kompletne rupture), distenzije i
rupture miia, kao i krvarenja u miiima, nakupljanje tenosti u burzama i zglobovima,
itd. Snimanje je neinvazivno i moe se ponavljati radi praenja oporavka.

Slika 5. Parcijalna ruptura miia na poprenom

preseku. utim strelicama obeleen je hematom unutar
kojeg se vide pokidana miina vlakna. Preuzeto sa
www.image-echographie.net

4. Artroskopija predstavlja metodu koja je unela revoluciju u dijagnostiku i terapiju

povreda zglobova. Najpre zbog toga to je omoguila direktan uvid ispitivaa u osteene
strukture zglobova, a potom to je ovakav minimalno invazivni pristup omoguio hirurske
intervencije bez otvaranja zgloba, kroz male incizije na zglobu. Ovakve intervencije
nazivaju se artroskopska hirurgija. Neke artroskopske intervencije koje se rade su, na
primer uklanajnje delova meniskusa koji su se zbog povrede odvojili (parcijalna
meniscektomija), rekonstrukcija ukrstenih ligamenata kolena itd. Oporavak posle
artroskopskih intervencija je znatno krai nego kod standardne hirurgije, i povratak na
sportski teren mnogo izvesniji. Oekivani period povratka na uobiajeno bavljenje
sportom je 4-6 nedelja posle atroskopske intervencije, ali su poznati i izuzeci kao Joan
Benoitte (amerika trkaica, pobednica Olimpijskog maratona 1984. godine) koja je samo
17 dana posle artroskopske intervencije na kolenu uspela da proe kvalifikacije za
olimpijski maraton na kojem je i pobedila.
Treba imati u vidu da iako se u sportu najee povreuje lokomotorni sistem, ni povrede
unutrasnjih organa nisu retkost. Sportista koji tokom igre primi jak udarac u grudni ko,
abdomen ili eventualno lea, mora se odmah iskljuiti iz igre i pregledati, posmatrati ili

18
poslati na dalju dijagnostiku, jer ovi udarci nose potencijalnu opasnost od rupture slezine,
jetre, bubrega, a sve ove komplikacije mogu da ozbiljno ugroze ivot povreenog ili dovedu
do smrtnog ishoda zbog unutranjg krvarenja, ukoliko se ne intervenie na vreme.
Blagovremena intervencija podrazumeva hirurku intervenciju kojom se ili uklanja organ koji
je rupturirao (npr vaenje slezine ili splenektomija), uklanjanje dela rupturiranog organa koji
je izgubio vezu sa krvnim sudom i poeo da propada (lobektomija jetre), kao i uivanje
povrede unuranjeg organa, kada je to mogue (sutura). Za dijagnostiku se u ovim
sluajevima koriste metode kao to su ultrazvuk, CT, NMR. Endoskopija (metoda kojom se
u telesne upljine uvodi optiki instrument i pomou koje se mogu vriti i hirurke
intervencije) takoe dolazi u obzir, kao dijagnostika metoda ili intervencija (endoskopska
hirurgija).
PITANJA ZA VEBU
1. Navedi po jednu estu povredu koja nastaje prilikom bavljenja futbalom, koarkom,
plivanjem, tenisom, tranjem i skijanjem.
2. Kako se dijagnostikuju sportske povrede?
3. Kako se anamnestiki razlikuju akutne od hroninih povreda u sportu?
4. Zato je vano da se sazna iz anamneze da li se radi o prvoj ili ponovljenoj povredi
kod sportiste?
5. ta obuhvata kliniki pregled povreda u sportu?
6. ta se posebno ispituje distalno od mesta luksacije ili frakture?
7. emu slui RTG snimanje posle povreda u sportu?
8. Zato su CT i NMR vani u dijagnostici povreda u sportu?
9. Koja je svrha ultrazvune dijagnostike kod povreda u sportu?
10. ta je to artroskopija?
11. ta je to artroskopska hirurgija?
12. Navedi primer jedne strukture ija se povreda reava artroskopskom hirurgijom.
13. Da li prilikom bavljenja sportom mogu nastati povrede unutranjih organa?
14. Kada treba posumnjati da je dolo do povrede unutranjih organa prilikom bavljenja
sportom?
15. Zato je vano prepoznati povrede unutranjih organa kod sportista?

OPTI PRINCIPI LEENJA POVREDA U SPORTU

Povrede u sportu tretiraju se:
- Mirovanjem i imobilizacijom,
- Medikamentno (lekovima),
- Fizikalnom terapijom i kineziterapijom, i
- Operativno.
Mirovanje i imobilizacija
Predstavlja terapijsku meru koja se primenjuje kod svih vrsta akutnih povreda. Duina
mirovanja zavisi od vrste povrede. to je povreda tea, ova faza je dua. Mirovanje je
sastavni deo zbrinjavanja akutnih povreda tokom prva 24 do 48 sati od nastanka istih.
Primenjuje se zajedno sa krioterapijom kompresijom i elevacijom povreenog dela tela. Mere
su opisane akronimom RICE sa kojim su se studenti ve upoznali, a koje e i ovde biti

19
ponovljene u daljem tekstu. Mirovanje posle povrede zatiuje tkivo od daljeg povreivanja,
pogoranja krvarenja, poveanja otoka, i smanjuje bol. Mirovanje stvara povoljne uslove da
se povreda sanira.
Hronine povrede zahtevaju prekid sportskih aktivnosti, kako bi prestalo ponovno
povreivanje ve oteenih struktura. Koliko e mirovanje biti strogo, zavisi od klinikog
nalaza i subjektivnih smetnji kod pacijenta. Ukoliko postoje jai bolovi i otok, mirovanje e
biti stroije, eventualno sa imobilizacijom. Ukoliko postoje tupi bolovi pri pokretima ili
intenzivnijem optereenju, ordinirae se prekid fizike aktivnosti, ali mirovanje ne mora biti
previe strogo.
Imobilizacija slui da sprei pokrete povreene regije. Imobilizacija se vri gipsom, ili
ortozama. Indikacije za postavljanje gipsane imobilizacije su:
- Prelom, bez obzira da li je prethodno bio reponiran ili ne,
- Distorzija III stepena,
- Rupture tetiva.
Imobilizacija se moe vriti i lakim ortozama koje se po potrebi skidaju. Ovakva
imobilizacija se postavlja kada je potrebno spreiti pokrete nekog segmenta, i kada ne postoji
opasnost od ozbiljnijeg povreivanja ako se ista skine radi pregleda, primene fizikalne
terapije, tokom spavanja, ili radi odravanja line higijene, kao na primer kod distorzija
zgloba II stepena.

Slika 6. Ortoza za imobilizaciju skonog zgloba sa kojom

moe da se hoda i koja se skida nou i radi odravanja
higijene. Preuzeto sa www.physioroom.com

Danas na tritu postoji veliki izbor ortoza i sredstava za imobilizaciju- od jednostavnih

neoprenskih (kolenice), koje samo blago ograniavaju pokrete, do komplikovanih sistema sa
inama i mehanizmima pomou kojih je mogue ograniiti pokrete zgloba u odreenom broju
stepeni, kakve se, na primer, koriste u postoperativnoj imobilizaciji i rehabilitaciji povreda
prednje ukrtene veze kolena.
Iako su ortoze veoma korisne u rehabilitaciji povreda u sportu, o nekim momentima se mora
voditi rauna kada se one ordiniraju. Terapeut nebi trebalo da preporuuje ortoze ukoliko nije
siguran koja emu slui, i da li je za povredu pacijenta ba ta ortoza adekvatna, ili je potrebna
neka druga. Pogotovo kada su u pitanju hronine povrede gde imobilizacija ne treba da bude
tako striktna kao na primer kod parcijalnihb ruptura tetiva. U tom sluaju, terapeut treba da se
konsultuje sa lekarom koji u tome ima iskustva (ortoped, fizijatar, specijalista sportske
medicine).

20
Ortoza mora da odgovara svrsi. Nije svaka ortoza za svaku vrstu povrede. Na primer kada
su u pitanju povrede ake, postoje ortoze koje vrstom inom ograniavaju dorzalnu i volarnu
fleksiju ake i koje se primenjuju za patoloka stanja gde treba da se ogranii upravo ovaj
pokret (tendinitis fleksora ake, sindrom karpalnog kanala). Palac moe da ima veu slobodu
pokreta. Meutim, kada se radi o tendinitisu ekstenzora palca (De Kervenov sindrom),
runom zglobu se moe dozvoliti vea sloboda pokreta dorzalne i volarne fleksije, ali poketi
palca treba da se ogranie, kao i pokreti radijalne i ulnarne devijacije. Mnogi proizvoai na
samim ortozama naznae za koju svrhu odnosno koju dijagnozu je primenljiva, ali to nije
uvek sluaj.
Ortoza mora da bude odgovarajue veliine. Tesne ortoze izazivaju bolove i
kompromituju cirkulaciju (naroito neoprenske koje ne mogu da se podese), a labave ne slue
svrsi. ak i kada su u pitanju podesive ortoze, mora da se vodi rauna o njihovoj veliini.
Cena ne sme da bude presudan faktor u odreivanju tipa ortoze. Postoje ortoze koje su
skupe ali neophodne, kao, na primer gore navedena za postoperativni tok u povredama
prednje ukrtene veze kolena. Ortoza za hod posle povrede skonog zgloba prikazana na slici
u ovom tekstu, moe da kota od 50 do 300 Eura (podaci uzeti sa sajta
www.physioroom.com), to zavisi od toga od kojeg je materijala napravljena i da li ima
mehanizam kojim se blokira pokret skonog zgloba preko odreenog broja stepeni.
Ortoze se ne pozajmljuju od drugih, niti se drugome pozajmljuju. Zbog cene ortoza,
pacijenti ponekada posegnu za pozajmicom od nekoga kome ortoza vie ne treba. To se esto
dogaa kada su sportske povrede u pitanju. Naravno, to nije uvek negativno, jer takva ortoza
moe da bude ba ono to pacijentu treba, ali se deava da bude neadekvatna za povredu i
dijagnozu. Najbolje je da struna osoba pogleda ortozu i potom da svoje miljenje da li ona
moe da se koristi u konkretnom sluaju ili ne.
Imobilizacija povreda kod sportista treba da bude to kraa. Preduga imobilizacija deluje
nepovoljno na miinu masu i snagu, kao i na pravilno zarastanje vezivnih struktura. Sve to
moe imati kasnije nepovoljne posledice u smislu nemogunosti kompletnog oporavka posle
povrede.

Medikamentna terapija akutnih povreda

U leenju akutnih poveda u sportu daju se dve velike grupe lekova:
- Analgetici, odnosno lekovi protiv bolova (Trodon, Tramadol),
- Nesteroidni antireumatici (Brufen, Movalis, Nimulid, Voltaren). Poznato je da
lekovi iz ove grupe, kao i Aspirin spreavaju zgruavanje krvi, to moe negativno
delovati na zarastanje povreda, i zato ih ne treba davati neposredno nakon povrede.
Za nastanak novog krvarenja najkritiniji je period tokom prva 24- 48 sati posle povrede. U
tom periodu se primenjuju mere opisane algoritmom RICE (mirovanje, krioterapija,
kompresija i elevacija). Zato je preporuljivo da se tokom tih prvih 24- 48 sati daju
analgetici (lekovi protiv bolova), a posle toga se moe nastaviti sa antireumaticima.
Kada se desi povreivanje, oteti se tkivo, prskaju elije i iz njih u okolno tkivo izlaze
metaboliti koji izazivaju zapaljenjsku reakciju. Ovakvo zapaljenje se naziva aseptino jer nije
uzrokovano bakterijama nego povredom. Takoe nastaje i prskanje zidova krvnih sudova i

21
krvarenje. Kod sekotina krvarenje je u spoljanju sredinu, a kod tupih povreda distorzija,
distenzija i sl., moe biti u mii, ili zglob. Nastali hematom i supstance iz oteenih elija
predstavljaju strano telo i privlae leukocite koji fagocitiraju raspadne produkte
metabolizma i iste mesto povrede da bi stvorili uslove za zarastanje tkiva. Kiseli produkti
nastali raspadanjem elija drae nervne zavrsetke i izazivaju bol. Davanjem nesteroidnih
antireumatika smanjuje se intenzitet zapaljenjskih promena u tkivu, pa time i bol i otok
prisutan kod sportskih povreda. Kako je ve reeno, sa njihovim davanjem se poinje kada
proe opsnost od pogoranja krvarenja (posle prvih 24- 48 sati).
I najbezazleniji lek moe imati teke propratne pojave, pa se terapeutima savetuje da ne
ordiniraju medikamentnu terapiju na svoju ruku, ve da se posavetuju sa lekarom.

Medikamentna terapija hroninih povreda

Hronine povrede se medikamentno tretiraju:
-

Peroralnom i lokalnom primenom antireumatika. Antireumatici smanjuju

zapaljenjsku reakciju koja postoji kod hroninih povreda i povoljno deluju u smislu
smanjenja bola. Dugotrajno uzimanje antireumatika moe da izazove gastrine
smetnje. Lokalna primena antireumatskih masti zaobilazi gastrini put unosa i moe
se koristiti kod pacijenata koji ne podnose da uzimaju lek per os (na usta). Kada ova
terapija nije dovoljna da izlei hroninu povredu, kombinuje se sa mirovanjem i
fizikalnom terapijom.

Injekcijama kortikosteroida u kombinaciji sa lokalnim anesteticima.

Kortikosteroidi povoljno deluju na saniranje hroninih povreda, jer smanjuju
zapaljenjsku reakciju. Meutim, oni imaju negativno dejstvo jer omekavaju vezivno
tkivo, to moe rezultovati kasnijim pucanjem (rupturom) tetiva. Opisani su sluajevi
kompletne rupture ahilove tetive posle samo jedne injekcije kortikosteroida. Ruptura
tetiva moe da se delimino sprei ukoliko sportista 10-14 dana od davanja injekcije u
tetivu izbegava fizike aktivnosti pri kojima dolazi do naglog istezanja obolele tetive
(tranje i skakanje za tetive donjih ekstremiteta).

Injekcijama sklerozirajuih agenasa tamo gde se na pripojima tetiva stvaraju novi

krvni sudovi (neovaskularizacija).

Injekcijama autologne krvi (ABI- Autologous Blood Injection). Predstavlja noviju

tehniku leenja hroninih zapaljenja tetiva. Terapija se bazira na injenici da u
trombocitima postoje faktori rasta koji mogu da ubrzaju regeneraciju tetiva ukoliko se
ubrizgaju u mesto povrede. Za terapiju se koristi krv samog pacijenta (autologna),
koja se ubrizgava pod ultrazvunim navoenjem u obolelu stukturu. Jo uvek ne
postoje studije kojima bi se potvrdilo da li ova tehnika ima prednosti nad drugim
navedenim metodama, ali je poznato iz klinike prakse da pokazuje pozitivne
rezultate u znaajnom broju hroninih povreda (70-80%).

Injekcijama plazme obogaene trombocitima (PLP- Platelet Rich Plasma).

Predstavljaju modifikaciju gore opisane metode, gde se krv centrifugira i razdvajaju
crvena, bela krvna zrnca i trombociti. Za ubrizgavanje se koristi frakcija krvi sa
trombocitima, koja je njima bogatija 8-10 puta nego krv koja se koristi za ABI.

22

Fizikalna terapija i kineziterapija

Fizikalna i kineziterapija predstavljaju vane komponente leenja povreda u sportu i to:
- Za povrede koje nee biti tretirane operativno- kao jedini vid leenja,
- Za povrede koje se tretiraju operativno- kao sastavni deo preoperaativne pripreme i
postoperativne rehabilitacije,
- Za prevenciju ponovnog povreivanja.
Svi fiziki agensi imaju svoje mesto u rehabilitaciji sportskih povreda, s tim to se neki vie
primenjuju u akutnim fazama i neposredno posle povrede, drugi u subakutnim, trei za
uklanjanje posledica povrede. U principu, tokom prva 24 do 48 sati posle povrede, termiki
agensi su kontraindikovani jer mogu dovesti do stvaranja jo veih otoka i pogoranja
krvarenja.

Operativno leenje
Zahvaljujui napretku medicine, posebno nuklearne magnetne rezonance kao dijagnostike
metode i artroskopije kao dijagnostike i terapijske metode, poslednjih decenija se sve vie
sportskih povreda tretira operativno, i to minimalno invazivnom hirurgijom, odnosno
artroskopskim intervencijama. Prednost ovih intervencija je u tome to su rezovi minimalni,
traumatizacija tkiva tokom intervencije je svedena na najmanju moguu meru, kao i rizik od
infekcije. Pacijent se posle artroskopskih intervencija bre vraa na teren nego to je to bio
sluaj kada su se radile klasine operativne intervencije na zglobovima.

Slika 7. Povreda meniskusa artroskopski sanirana

avovima (sutures). Preuzeto sa sajta
www.manchesterkneedoctor.com

Na osnovu brojnih studija brzine oporavka posle ovih intervencija, razraeni su

postoperativni rehabilitacioni protokoli za pojedine vrste operacija. Treba imati u vidu da su
artroskopske intervencije ipak operacije, te da je za kompletan oporavak potrebna dugotrajna
terapija. Za kompletan oporavak posle rekonstrukcije prednje ukrtene veze kolena potrebno
je ak 6 do 9 meseci. Fizikalna terapija i kineziterapija se ordiniraju u skladu sa postojeim
protokolima, a u zavisnosti od toga da li je postignut cilj prethodne faze protokola. Leenje
moe da traje due, ali nije preporuljivo da se skrauje jer se u tom sluaju reskira povreda
nedovoljno sraslih i regenerisanih struktura.

23
ZNAAJ NASTANKA OILJNOG TKIVA POSLE POVREDE
Posle svake povrede nastaje niz tkivnih reakcija koje imaju za cilj da saniraju povredu i
regeneriu ili repariraju povreeno tkivo. Podsetimo se tog niza tkivnih reakcija kada je u
pitanju povreda meko tkivnih struktura:
-

Neposredno po nastanku povrede nastaje brza i kratkotrajna vazokonstrikcija arterija

manjeg kalibra i arteriola. Ona ima za cilj da smanji dotok krvi u povreenu regiju i time
smanji krvarenje.

Trombociti i fibrinogen formiraju privremeni ep koji zatvara krvni sud. Taj

privremeni ep se stabilizuje pretvaranjem fibrinogena u fibrin i krvarenje prestaje.

Nastaje aseptino zapaljenje (crvenilo, otok, bol, topla koa), zahvaljujui delovanju
medijatora zapaljenja (histamin, serotonin, citokini, bradikinin, prostaglandini). Pod
uticajem medijatora zapaljenja nastaje irenje krvnih sudova, koji postaju propustljivi i iz
njih u meuelijske prostore izlazi plazma i leukociti, koji uklanjaju oteeno tkivo.

Stvaraju se novi krvni sudovi malog kalibra (angiogeneza) i defekt se popunjava

vezivnim tkivom. Osnova vezivnog tkiva su kolagena vlakna koja vremenom
ovravaju, a samo vezivno tkivo gubi vodu i retrahuje se (skuplja se) i samim tim
postaje vre. Za konano formiranje oiljka potrebno je da proe oko 3 meseca.
Meutim, stvoren vezivni oiljak je jo uvek mek i nastavlja da gubi vodu i ovrava jo
do godinu dana od povrede.

Sled tkivnih reakcija je vrlo slian kada su u pitanju povrede kostiju, s tim to se na mestu
preloma stvara najpre hrskaviavi kalus, koji potom ovrava.
Ako se na mestu povrede stvori isto tkivo kao to je i ranije bilo, to se naziva regeneracija, a
ukoliko se umesto tog tkiva stvori vezivno tkivo, kazemo da se radi o reparaciji (popravku).
Tkiva koja se najee povreuju prilikom bavljenja sportom ponaaju se na sledei nain:
-

Kosti imaju sposobnost regeneracije. Na mestu preloma kostiju stvar se nova kost (kalus).
Ako su se okrajci prelomljenih kostiju razdvojili, najpre moraju da se priblie, a potom i
fiksiraju kako bi se stvorili uslovi za regeneraciju. Novoformirana kost ima iste
mehanike karakteristike kao i zdrava kost.

Tetive i ligamenti takoe imaju sposobnost regeneracije. Ukoliko je u pitanju parcijalna

ruptura, primenjuje se imobilizacija do srastanja, a kada je u pitanju kompletna ruptura,
kao na slici 3., neophodna je hirurka rekonstrukcija. Tkivo koje se stvara na mestu
zarastanja povrede je vezivno, od kojeg su i sainjeni ovi elementi.

Slika 8. Kompletna ruptura Ahilove tetive.

24
-

Miino tkivo, pak, nema mogunost regeneracije. Kada doe do pucanja velikog broja
miinih vlakana (parcijalne rupture), na mestu pucanja e se stvoriti vezivno tkivo, a ne
miino. Kao i kod pucanja tetiva, kada doe do kompletne rupture miia, heophodno je
hirurki rekonstruisati mii (spojiti pokidane delove) da bi se ouvala funkcija. Na mestu
ava se stvara vezivni oiljak, kao i kod parcijalne rupture.

Slika 9. Kompletna ruptura desnog

m.pectoralis maior-a. Vidi se defekt i
deformitet. Defekt nastaje zato to je
mii pokidan od svog pripoja na
humerusu, a deformitet je od miia
koji se retrahovao i pomerio ka
medijalnom pripoju uz sternum.

Slika 10. Zdrav mii, parcijalna ruptura i vezivni oiljak koji se stvorio na mestu povrede.

Vezivni oiljak u miiu nema elastina niti kontraktilna svojstva. Pri miinoj kontrakciji
taj deo miia se ne kontrahuje, niti moe da se istegne onoliko koliko moe da se istegne
mii. Vezivni oiljak je mesto manjeg otpora na kojem moe doi do ponovne rupture.
Ponovljene povrede u sportu se najee dogaaju upravo na ovakvim mestima, odnosno
oiljcima od ranijih povreda.
Dakle, kotano, vezivno i miino tkivo razliito zarastaju kada su u pitanju povrede. Dok se
kotano tkivo i vezivno tkivo tetiva i ligamenata regeneriu, miino tkivo se zamenjuje
vezivnim oiljkom. Otuda se u rehabilitaciji povreda u sportu postavljaju razliiti ciljevi kada
je u pitanju povreda razliitih tkiva.

25
Ciljevi i mere u rehabilitaciji kotanih povreda
Primenom mera fizikalne i kineziterapije omoguava se pravilno zarastanje kostiju i
prevenira se pojava posttraumatskih vaskularnih komplikacija. To se postie na vie naina:
- Primenom fizikih agenasa jo za vreme trajanja gipsane imobilizacije,
- to ranijim aktiviranjem pacijenta kada je u pitanju spoljanja fiksacija,
- to ranijim hodom sa deliminim osloncem kada su u pitanju prelomi kostiju donjih
ekstremiteta.
- Vebama zdravog ekstremiteta radi stimulisanja krvotoka aksonskim refleksima.
- Nastavkom fizikalne i kineziterapije neposredno po skidanju gipsa.

Ciljevi i mere u rehabilitaciji povreda tetva i ligamenata

Kada se povredi vezivno tkivo, cilj je da se pri regeneraciji stvori kvalitetno vezivno tkivo,
otporno na povreivanja. Ukoliko su vezivne strukture delimino oteene i pokidane, to se
moe postii konzervativnim pristupom, ali ako je dolo do potpunog kidanja, najpre se mora
izvriti operativna rekonstrukcija. Mere kojima se omoguava stvaranje kvalitetnog
vezivnog tkiva su:
- RICE, radi smanjenja otoka i bola i stvaranja pogodnih uslova za obnavljanje tkiva.
-

Primena fizikih agenasa neposredno po povreivanju, jer oni pospeuju procese

resorpcije patolokih produkata i smanjuju bol. Ukoliko postoji imobilizacija koja se ne
moe skinuti (gips), dolazi u obzir primena interferentnih struja i elektromagnetnog polja.
Ukoliko pacijent ima ortozu, koju moe da skine, neposredno po povreivanju mogu se
primeniti jo i laseroterapija i dijadinamine struje.

Neto kasnije tokom rehabilitacije, dolazi u obzir primena drugih metoda kao to je
elektroforeza novokaina i kalijum jodida, kao i termikih agenasa ako za to nema
konraindikacija.

Najvanije mere kojima se postie stvaranje kvalitetnog vezivnog tkiva su- to kraa
imobilizacija i to ranije zapoinjanje vebi istezanja. Kada je u pitanju povreda tetive
koja je uivena, mora se saekati period zarastanja jer u protivnom, prilikom pokuaja
istezanja av na tetivi moe da pukne.

Utvreno je da je istezanje najvaniji stimulus za stvaranje kvalitetnog vezivnog tkiva,

ija su sva vlakna orijentisana u istom smeru, slino kao to je oslonac stimulus koji podstie
stvaranje kvalitetnog kotanog kalusa. Ukoliko se povreene tetive i ligamenti ostave
predugo pod imobilizacijom, desie se stvaranje haotinog vezivnog tkiva (slino kao na
slici 10), i ta struktura nee imati zadovoljavajuu vrstinu i otpornost na istezanje.

Ciljevi i mere u rehabilitaciji povreda miia

Ve je opisano da povrede miia zarastaju vezivnim tkivom koje predstavlja mesto manjeg
otpora na kojem se moe desiti nova povreda. Ukoliko na mestu povrede nastanu veliki
hematomi koji ostanu neresorbovani, postoji rizik i od deponovanja kalcijuma u njima i
nastanka osifikantnog miozitisa. Mere za spreavanje ovih pojava su:
- Merama RICE spreava stvaranje velikog hematoma,

26
-

Ovim merama moe da se doda fizikalna terapija kojom se neposredno po povreivanju

smanjuje otok i ubrzava resorpcija patolokih produkata. Neposredno po nastanku
povrede miia mogu da se primenjuju: terapija elektromagnetnim poljem, interferentne
struje i dijadinamine struje. Takoe se moe primeniti i laseroterapija zbog svog
biostimulativnog dejstva na elije.

Tokom formiranja vezivnog oiljka, tei se da isti bude to elastiniji i u tome se

kombinuju fizikalni agensi, masaa i kineziterapija. Od fizikalne terapije koja spreava
prekomerno stvaranje vezivnog tkiva, preporuljiva je elektroforeza kalijum jodida, a u
dobro odabranim sluajevima moe se primeniti i elektroforeza kortikosteroida. Sa
elektroforezom kortikosteroida treba biti oprezan, kako se nebi ugrozilo zarastanje.
Elektroforezu kortikosteroida u ranim fazama rehabilitacije posle povrede ne treba
primenjivati bez konsultacije sa lekarom, koji e na osnovu obima povrede i procene
korisnosti ovog leka, preporuiti njenu primenu. uvek mikromasaa ultrazvukom
stvaranje prekomernog vezivnog tkiva spreavamo elektroforezom kalijum jodida )i
manuelna masaa, sa vebama istezanja, koje treba raditi obazrivo da ne doe do pucanja
oiljka na mestu povrede. Vebe jaanja miia primenjuju se kako nebi dolo do atrofije
zdravih miinih vlakana.

Kako je formiranje vezivnog oiljka proces koji traje mesecima, indikovano je nastaviti
sa vebama istezanja, i to posle poetnog zagrevanja, kako bi se i dalje tokom formiranja
vezivnog oiljka odrao njegov elasticitet. to je povreda bila ozbiljnija, oiljno tkivo je
obimnije, pa se zagrevanje i istezanje moraju dosladno sprovoditi pre treninga ili
takmienja. U protivnom se reskira nova povreda.

PITANJA ZA VEBU
1. Koje mere se primenjuju u leenju povreda u sportu?
2. U emu je znaaj mirovanja u leenju povreda u sportu?
3. Po emu se razlikuje mirovanje koje se primenjuje kod akutnih i hroninih povreda u
sportu?
4. ime se vri imobilizacija povreda u sportu?
5. Kod kojih povreda se primenjuje gipsana imobilizacija?
6. Koje uslove mora da ispuni ortoza koja se primenjuje kod povreda u sportu?
7. Koji medikamenti se primenjuju kod akutnih povreda u sportu?
8. Zato nije indikovano dati aspirin i nesteroidne antireumatike prvih 24 do 48 sati
posle povrede?
9. Koliko vremena posle povrede se smeju bezbedno dati nesteroidni antireumatici? Koji
lekovi se do tada upotrebljavaju?
10. Koje grupe lekova se primenjuju kod hroninih povreda?
11. Kakvi neeljeni efekti mogu nastati kod davanja injekcija kortikosteroida?
12. ta se postie injekcijama autologne krvi i plazme kod povreda u sportu?
13. Kakva je razlika izmeu regeneracije i reparacije tkiva?
14. Da li se kotano tkivo regenerie ili reparira?
15. Da li se vezivno tkivo regenerie ili reparira?
16. Da li se miino tkivo regenerie ili reparira?
17. Kakve karakteristike ima vezivni oiljak u miiu?
18. Koje mere se preduzimaju u rehabilitaciji povreda tetva i ligamenata?
19. Koji stimulus je najvaniji za stvaranje kvalitetnog vezivnog tkiva?

27
20. Koje mere se preduzimaju u rehabilitaciji povreda tetva i ligamenata?
21. Koje mere se preduzimaju u rehabilitaciji povreda miia?