PIGMENTI ZA DISANJE

PIGMENTI ZA DISANJE BESKIMENJAKA

U hemolimfi beskimenjaka susreemo nekoliko

tipova pigmenata, to su:
Hlorokruorin: kod Spirographisa sadri 2,17% Fe,
MT= 3.400 000,

 Po hemijskoj strukturi slian je elijskim tijelima za

disanje, koja sadre feroporfirinsku prostetiku grupu.
U hemolimfi ovog organizma nalazi se u
rastvorenom stanju kao i kod nekih drugih Poliheta
(Serpula vermicularis).

Postoji u dva oblika: oksidovanom i redukovanom,

a inae je zelene boje.
U predstavnika Polichaeta, kod kojih je sudovni
sistem nerazvijen, i nema dovoljno hemolimfe,
hlorokruorin se ne nalazi u rastvorenom obliku u
hemolimfi, ve je koncentrisan u naroitim
tjelacima, slinim Erc kimenjaka.
Ovaj pigment ima znatno manju MT oko 3 600
(Notomastus lateriteus,Glycera xoxii)

Eritrokruorin
Nalazi se u rastvorenom stanju u hemolimfi
Olygochaeta, kao i kine gliste- Lumbrikus
terestris, te u hemolimfi Hirudinea. Eritrokruorin je
crvene boje.
Gvoe koje sadri ulazi u sastav naroite
prostetine grupe, koja predstavlja derivat
porfirina.
Prostetina grupa je vezana za sloeni
bjelanevinski nosilac ovog Hromoproteida- za
GLOBIN.
Po svojoj hemijskoj strukturi veoma je slian grai
hemoglobina kimenjaka i ima veliku MT.

Hemeritin

Ovo je hromoproteid tjelesne tenosti morskih crva

GEPHYREA- kao to su SIPUNCULUS NUDUS,
PHASCOLOSOMA itd.

Sadri eljeza 1.017%, koje ne ulazi u sastav

porfirina, ve se jedini sa bjelanevinskim nosiocem
bilo neposredno, bilo u spoju koji jo nije adekvatno
prouen.

Ovaj pigment ima narandastu boju, a MT mu je

bliska MT hemoglobina i kree se od 66 000 do 119
000.

Karakteristino je da se u Gephyrea ovaj pigment za

disanje ne nalazi u rastvorenom stanju u hemolimfi,

ve u naroitim elijama koje podsjeaju na Erc
kimenjaka.

Hemocijanin
Ovo

je iroko rasprostranjen pigment za disanje kod

nekih klasa beskimenjaka.
Nalazi se iskljuivo u hemolimfi Mollusca i mnogih
Crustacea.
Plave je boje a boja mu potie od prisustva bakra
koji sadri ovaj hromoproteid u svom molekulu.

 MT

hemocijanina varira i prema vrstama ivotinja

kojim pripada, ali je generalno veoma velika i kree
se od 360 000 do 6 600 000 kod Helix pomatia.
Javlja se u oksidovanoj i redukovanoj formi.
Na osnovu analize sadraja gasova u hemolimfi
nekih Cephalopoda, Henze je utvrdio da 1 gr
hemocijanina vezuje 0,51 ml kisika.
9

Pinaglobin
Nalazi se u rastvorenom stanju u hemolimfi PINNA

SQUAMOSA (Lamelibranhiata), po kojoj je i dobio

ime.U svom sastavu sadri Mn, ima braonastu boju.

10

Hemovanadin ili ahroglobin

Hemovanadin

je bezbojan, ali pri stajanju na

vazduhu dobija braunastu boju a zatim zeleni.
U primitivnijih formi ascidija hemovanadin se
nalazi rastvoren u plazmi.
Hemolimfne stanice ascidija u kojim se nalazi
vanadijum nazivaju se VANADOCITAMA .
U sastavu molekule nalazi se vanadijum
11

HEMOGLOBIN
U

hemolimfi nekih predstavnika beskimenjaka

nalazi se Hb.
Ima ga u hemolimfi PLANORBIS-a (Mollusca),
DAPHNIA PULEX (Crustacea), u larvama
CHIRONOMIDA (Insecta) i to u rastvorenom
stanju.
Kod nekih ECHINODERMATA, Hb se nalazi
koncentrisan u naroitim tjelacima.
12

Pigmenti za disanje u
kimenjaka
Pigmenti

za disanje kimenjaka pripadaju potklasi

hromoproteida i to porfirinskim hromoproteidima
Najznaajniji porfirinski hromoproteidi u viih
ivotinja su HEMOGLOBIN i MIOGLOBIN
Po
hemijskoj strukturi Hb je jedinjenje
bjelanevinskog nosioca- globina, koji ini 96%
molekula i prostetine ili hemohromogene grupe,
koja ini 4% hemoglobinske molekule
13

 Globin

sesastoji iz 4 polipeptidna lanca(2 alfa, 2

beta) i svaki od tih lanaca nosi po jedan HEM, to
znai da 4 HEM grupe pripadaju jednom molekulu
Hb
Razlike izmeu ovih lanaca lee u redoslijedu i
zastupljenosti pojedinih aminokiselina u njima
Zastupljeno je 17 aminokiselina i to u alfa lancu je
141 ak, u beta 146

14

 Ukupno aminokiselina u mole. Hb je 574

Primarna struktura Hb deifrirana je 1962. godine
Struktura

bjelanevinskog nosioca hemoglobina

karakteristina je za svaku pojedinu klasu
kimenjaka
struktura prostetine ili hemohromogene grupe,
identina je za sve vrste kimenjaka

15

 Razlika

u hemijskoj strukturi ogleda se i u oblicima

mikrokristala koje, u odreenim uvjetima daju i
globin i HEM
mikrokristali bjelanevinskog dijela Hb, ili Hbkristali razliiti su kod razliitih vrsta kimenjaka
Kristali HEM-a koji se oznaavaju kao
hemin
kristali identini su za sve vrste kimenjaka
Kod veine kimenjaka MT Hb je oko 68 000, od
ega na samu apoproteinsku skupinu (globin) otpada
oko 64 000. Kod Daphnie pulex ona iznosi 422 000,
u larvi Chironomusa svega 31 000
16

HEMOGLOBIN
Kod

ovjeka i velikog broja sisara konstatovano je

da njihovi embrioni, fetusi i odrasle (adultne)
jedinke imaju razliite tipove hemoglobina.

U odraslih osoba hemoglobin se sastoji iz mjeavine

tri hemoglobinske vrste(HbA, HbA2 i HbS).

17

 Svi

normalni hemoglobini sadre po dva ista para

globinskih polipeptidnih lanaca.

Jedan

par alfa-lanaca nalazi se u sva tri normalna

hemoglobina.

HbA, sadri , sem toga, jedan par beta-lanaca.

18

 HbA2

koji ini samo oko 2,5% procenta meu

hemoglobinima, sadri jo par delta-lanaca
HbF glavni hemoglobin u fetusa koji u odraslih
osoba ini manje od 1% u cjelokupnom
hemoglobinu, sadri jo par gama-lanaca
Ovi globinski polipeptidni lanci imaju svoje
strukturne gene, ija izraajnost zavisi od doba
razvoja ljudskog bia. U fetusnom dobu izraajnost
gama-gena je znatno vea od izraajnosti beta-gena,
a HbF je glavni hemoglobin u to doba
19

odraslo doba alfa i beta-geni su najizraajniji, pa

je HbA glavni hemoglobin u to doba.
Izraajnost delta-gena je mala u svako ivotno doba,
pa su i koliine HbA2 (beta lanci zamjenjeni sa
delta lancima) vrlo male (uvijek ispod 3%
cjelokupnog hemoglobina).
Mehanizmi koji vre represiju i derepresiju
pojedinih globinskih gena jo nisu poznati.

20

 Mutirani

geni koji uslovljavaju abnormalnih

hemoglobina, iroko su rasprostranjeni i kod ljudi se
javljaju u vie oblika: Hb C, S, E, J, I i itd.
Ako je osoba heterozigot, polovina njenog Hb je
normalna a polovina abnormalna.
Ako je homozigot, sav e njen Hb biti abnormalan.

21

 HbA

i HbS se meusobno razlikuju po tome to

HbA na estom mijestu ima elektronegativnu
glutaminsku kiselinu, a HbS elektroneutralni valin

HbF- najvanija odlika fetalnog hemoglobina je to

umjesto - imaju -polipeptidne lance koji se po

vrsti i redoslijedu aminokiselina razlikuju od lanaca

Funkcionalno

fetalni hemoglobin pri niskim

parcijalnim pritiscima kiseonika za sebe vezuje 2030% vie kisika nego Hb odraslih, to odgovara
uslovima u kojima se nalazi fetus.
22

 Krv

novoroenadi sadri oko 80% fetalnog, a

samo 20% hemoglobina odraslih HbA.
Pet mjeseci nakon roenja HbF opada na 3-15%,
nakon jedne godine na 2,9%, u drugoj godini na
1,8%, u treoj na 1%.
U odgovarajuoj razmjeri se poveava HbA.
Poslije ovog vremena njihov meusobni sadrajni
odnos ostaje priblino konstantan.
Njihove meusobne razlike poivaju, kao to se
moe i oekivati, na razliitom redosljedu
aminokiselina u polipeptidnim lancima Hb
23

SINTEZA HEMOGLOBINA

Sinteza hemoglobina zapoinje u poetnim formama

eritrocita u tzv. eritroblastima u kotanoj sri, a

zavrava se u retikulocitima.
Sinteza hema i globina ne tee istovremeno-sinteza
hema poinje ranije a ranije dostie i svoj
maksimum.
Biosinteza hema sastoji se u stvaranju protoporfirina
III i ugraivanju Fe u taj porfirin.
Sinteza hema vri se u mitohondrijima i u tenom
dijelu citoplazme
24

 Sinteza

-aminolevulinske kiseline, (-ALA),

pretvaranje koproporfirinogena u protoporfirin i
protoporfirina u hem vri se u mitohondrijima, dok
se reakcije poev od -ALA do koproporfirinogena
odvijaju u tenom dijelu citoplazme

Prvi

korak u sintezi hema je stvaranje -ALA koja

nastaje kondenzacijom glicina i aktivisane
sukcinilske kiseline, sukcinil-CoA

Sukcinil-CoA stvara

se u Krebsovom ciklusu iz ketoglutarne kiseline, iako postoje i drugi izvori.

Kondenzaciju ove dvije aminokiseline regulie
enzim - aminolevulin sintetaza
25

 Ovaj

enzim, kao i enzim sintetaza hema

(ferohelataza), koji omoguuje vezivanje Fe za
porfirinski prsten, predstavljaju glavne regulatore
veliine sinteze hema
Proces sinteze hema se odigrava pod uticajem
vitamina B6, konezima A, dvovalentnog Fe ++ i jona
Mg. Proces sinteze je regulisan Goldbergovim
fermentom i fermentima iz trikarbonskog ciklusa

26

Sinteza globina
Vri se na ribosomima eritroblasta
Pored

aktivnosti strukturnih gena s kojih se

prepisuju mRNA za pojedine polipeptidne lance
globina, izgleda da je veliina sinteze pojedinih
polipeptidnih lanaca pod kontrolom gena regulatora
U normalnim prilikama pri stvaranju hemoglobina
stvaraju se samo one koliine globina koje su
potrebne za spajanje sa postojeom koliinom
hema da bi se dobio hemoglobin
Spajanje hema s globinom vri se takoe u
mitohondrijama
27

 Hemoglobin

nastaje iz siretne kiseline i glicina. Siretna

kiselina u Krebsovom ciklusu prelazi u -ketoglutarnu, ija
dva molekula sa jednim molekulom glicina ine pirolov
prsten.
etiri pirolova prstena grade protoporfirin a on sa
molekulom gvoa daje molekul hema.
Ako ne doe do asimetrine kondenzacije porfirinskih
prstenova, javlja se jedno oboljenje (PORFIRIJA)
koje se naziva Porphyria congenita, praena osjetljivou
koe na svjetlost
Molekul Hb sadri uglavnom hidrofobne aminokiseline
unutra, dok se hidrofilne aminokiseline nalaze na njegovoj
spoljnoj povrini.
28

 Tako

je molekul Hb unutra voskast, a spolja

sapunjav, to ga ini rastvorljivim u vodi , ali
nepropustljivim za vodu

Koncentracija

Hb kod poikiloterama iznosi 510g/100ml, a kod homeoterama oko 15g/100 ml

krvi

29

Destrukcija hemoglobina
Vijek

trajanja eritrocita je oko 120 dana, a svaki se

dan razloi oko 0.85% eritrocita. Pri tome Hb izlazi
u citoplazmu, gdje ga prihvaaju elije RES-a, koje
ga fagocitiraju, tj. cijepaju na hem i globin.
Zatim se i sam hem dalje razlae tako to se kida
jedna veza pa 4 pirolova prstena sada grade pravi
lanac koji je osnova za nastajanje unih boja.
Prvo se obrazuje biliverdin koji se redukuje u
bilirubin
30

 Bilirubin

nije topiv u vodi, on se iz elia RES-a

vraa u krvnu plazmu, vee se za njene proteine i
tako transportuje do jetre.
U jetri se bilirubin odvaja od proteina pa se oko
80% osloboenog bilirubina vee za glukuronsku
kiselinu i obrazuje bilirubinglukuronat topiv u
vodi koji se izluuje u u (zelena boja ui).
Negdje oko 10% bilirubina vee se sa sulfatima u
bilirubinsulfate koji su takoe topivi u vodi.
Preostalih 10% se vee za druge supstance koje ga
ine nerastvorljivim u vodi pa se svi ovi oblici
izluuju preko ui
31

MIOGLOBIN
Mioglobin

je miini hemoglobin, vrlo je slian

hemoglobinu, ali su funkcionalne razlike velike.
Slinost se ogleda u tome to sadri istu prostetinu
grupu, istu koliinu Fe u porfirinu i sposobnost
reverzibilnog vezivanja kisika a u izvijesnom
stepenu i ugljendioksida.
Razlike su u tome to mioglobin deponuje veu
koliinu kisika.

32

 Mioglobin

ima 4 puta manju molekulsku masu (oko

17 000), ima razliit apsorpcioni spektar, moe
vezati kiseonik i pri znatno manjem parcijalnom
pritisku kisika i zato je disocijaciona krivulja
mioglobina hiperbola (folija), a Hb sigmoidna kriva
Osnovna funkcija Hb je vezivanje i prenos kisika, a
mioglobina deponovanje kisika.
Zbog te osobine mioglobin omoguava lake
podnoenje hipoksije.

33

 Mioglobin snabdijeva kisikom miie koji se brzo i

esto kontrahuju-pektoralni miii ptica letaica,

miokard.
Sadraj mioglobina u miiima morskih sisara
(delfina, kitova) iznosi 3.5-7.5%
Kod gnjuraica, koje esto rone i ostaju due pod
vodom ima vie mioglobina nego kod onih koje se
krae zadravaju pod vodom prilikom ronjenja
Mioglobina ima i kod beskimenjaka, naroito u
nervnim vorovima i sranom miiu (Molluska).
Prisustvo mioglobina u srcu priobalnih molusaka
omoguuje ovim organizmima da za vrijeme oseke
mogu provesti i po nekoliko sati bez kisika
34

PRENOENJE GASOVA PUTEM

TJELESNIH TENOSTI
Jedna od osnovnih funkcija tjelesnih tenosti je
prenos kisika od organa za disanje do svake elije u
organizmu i prenos CO2 od elija razliitih tkiva do
organa za disanje.
Transport kisika kroz organizam omoguen je
prisustvom pigmenata za disanje u tj. tenostima.
Gasovi se prenose tjelesnim tenostima na dva
naina:
- fiziki rastvoreni u tjelesnim tenostima
- u hemijskoj vezi sa pigmentom za disanje
35

 Rastvorljivost

gasa u tjelesnim tenostima zavisi od

koeficijenta rastvorljivosti svakog gasa, koliine
tenosti u kojoj se gas rastvara, od koliine i
parcijalnog pritiska gasa, od temperature tenosti u
kojoj se gas rastvara i od prirode samoga gasa i
tenosti.
Rastvorljivost gasa je vea ako je vea koliina
tenosti u kojoj se gas rastvara, ako je vei parcijalni
pritisak tog gasa i ako je temperatura tenosti nia.
Rastvorljivost gasova se izraava apsorpcionim
koeficijentom= koliina nekog gasa koji se moe
rastvoriti u 1 ml tenosti pri normalnom
atmosferskom pritisku (101,08 kPa = 760 mm Hg)
36

Interakcija hem- kiseonik

Mnogo

veu ulogu u prenosu kiseonika putem

tjelesnih tenosti imaju respiratorni pigmenti.
U 100 ml npr krvi ovjeka ima 0,3 ml kisika fiziki
rastvorenog u plazmi krvi.
U 100 ml krvi ima 15 g Hb i za tih 15 g Hb vezano
je oko 20,1 ml kisika.
Ovo ima veliki fizioloki smisao jer da u krvi
kimenjaka nema Hb ovjek bi morao imati oko 300
umjesto 5 L krvi , da bi ta krv obezbijedila dovoljne
koliine kisika
37

38

39

40

 Uobiajeno

je da se reakcija Hb i O2 pie
Hb+O2 HbO2
Poto se Hb sastoji iz 4 subjedinice, to se
reakcija moe napisati i ovako Hb4O8
Vezivanje prvog hema u mol Hb sa O2
poveava afinitet drugog HEM-a za O2
Oksigenacija drugog HEM-a poveava
afinitet treeg itd. pa je afinitet Hb za 4.
molekulu O2 mnogo puta vei nego za
prvi.
41

 Transport

kiseonika zasniva se na hemijskoj

interakciji izmeu molekulskog kiseonika i HEM-a,
tetrapirolskog porfirinskog prstena koji sadri fero
(Fe2+ ) jon.
U rastvoru HEM e vezati kiseonik veoma vrsto; u
stvari vezanje je toliko jako da je u sutini
ireverzibilno.
Ovo vrsto vezivanje nastaje zahvaljujui injenici
da molekulski kiseonik oksidie Fe2+ u Fe3+ dajui
superoksidni jon O2.
Hb reverzibilno vee O2 i uestvuje takoe u
respiraciji. Ovo svojstvo Hb ima samo u normalnim
uslovima- kada je HEM vezan za GLOBIN. Sam
hem ili hem vezan za serumalbumin, ili denaturisani
globin nema tu sposobnost.
42

 Hemoglobin

koji se vezao za kiseonik je

oksihemoglobin (HbO2), a onaj koji je otpustio
kiseonik je redukovan- (Hb)
Ako hem treba uspjeno da obavlja ulogu
prenosioca molekula kiseonika, molekuli hem-a
mora da se razdvoje jedan od drugog da bi se
izbjegla oksidacija Fe2+ u Fe3+.
ta vie veza fero-jon kiseonik mora da oslabi da bi
se omoguilo reverzibilno vezivanje kiseonika sa
hemom.
Kod Hb (a i kod mioglobina) molekuli hem-a nalaze
se u specijalnim "depovima" ime se izbijegava
naprijed pomenuta oksidacija.
43

Hb kao i u mioglobinu, fero jon hem-a je takoe

vezan za azotov atom posebnog proksimalnog
histidinskog ostatka, koji dajui elektrone Fe2+
jonu, slabi vezu ferojon-kiseonik i na taj nain
doprinosi reverzibilnosti.
Kiseonik u molekuli hemoglobina je vezan
nekovalentno za Fe2+ hem-a i za distalni histidinski
ostatak.
Na taj nain vezujui hem za specifian molekul
proteina i razdvajajui svaki hemski dio u razliite
upljine, priroda je udesila da interakcija hemkiseonik bud slabija i reverzibilna
44

 Poznato

je da u molekulu Hb jedan atom Fe vee

jedan molekul kiseonika. Jedan gr Hb pri potpunom
zasienju vee 1,34 ml kisika.
U krvi ovjeka (npr. u 1L krvi) ima oko 150 gr Hb,
pa 1 L krvi vee 201 ml kisika. Hb vee kisik na
ovaj nain samo u normalnim i optimalnim
uvjetima.
Ako oksidacijom (npr. kalijevim ferocijanidom)
doe do oksidacije dvovalentnog (fero) u
trovalentno (feri) Fe, nastaje methemoglobin mrke
boje.
Odavanje (disocijacija) kisika iz ovog jedinjenja je
nemogua.
45

 Hb ima veliki afinitet prema CO i CO2.

Prema

CO ima 300 x vei afinitet nego prema

kisiku, pa kada se nalazi i vrlo mala koncentracija
CO u vanjskoj sredini vrlo brzo dolazi do zasienja
Hb sa Co, to dovodi do trovanja sa ovim gasom.
Ako je koncentracija CO u vazduhu samo 1%, oko
80% Hb se vee za njega.

46

 Smatra

se da puai koji dnevno popue 20 cigareta

imaju oko 10% krvi otrovane sa CO-om.
Pri malim koncentracijama CO koji se vezao za Hb
dovoljno je takve osobe iznijeti na ist vazduh ili im
ubrizgati kisik u organizam pod pritiskom

47

KISEONIKI KAPACITET
Pod

ovim pojmom se podrazumijeva maksimalna

koliina kisika koji moe da primi 100 ml krvi ili
drugih
tjelesnih
tenosti
pri
normalnom
atmosferskom pritisku.
Kiseoniki kapacitet je kod razliitih vrsta ivotinja
razliit, a zavisi od sastava tjelesnih tenosti , vrste i
koliine pigmenta za disanje.
Kiseoniki kapacitet krvi kimenjaka je znatno vei
nego kod tjelesnih tenosti beskimenjaka.
Meu kimenjacima homeotermi imaju vei
kiseoniki kapacitet od poikiloterama, a najvei je
kod sisara.
48

 To

ukazuje na veu funkcionalnu sposobnost krvi

kimenjaka u transportu O2, jer su poterbe sisara za
njim vee.
Kod
beskimenjaka (hemolimfa) kiseoniki
kapacitet zavisi od vrste pigmenta i njegove
koliine, i kod njih nije tako izraena evolutivna
ljestvica kao kod kimenjaka.
Kiseonik koji iz plua procesom difuzije dospije u
krv rastvara se u krvnoj plazmi i iz nje difunduje u
Erc.
U Erc se etvrtom koordinativnom vezom vee kao
molekula (O2) za Fe hemoglobina.
49

 Taj proces se naziva oksigenacija

a ne oksidacija jer
se ne mijenja valenca Fe hemoglobina.
Proces oksigenacije zavisi od nekoliko faktora: pp
O2, pp CO2, konc. 2,3 DFG kiseline, pH krvi i
temperature.
Kiseonik se pored toga to je rastvoren u plazmi ,
nalazi u veem procentu vezan za Hb Erc.
Proces vezivanja kisika za Hb je reverzibilan, a
zavisi od pp kisika u krvi i van nje, od parcijalnog
pritiska CO2 u krvi i od spoljanje temperature i
temperature krvi.
50

 Sposobnost

Hb da vee kiseonik najbolje je

predstavljena disocijacionom krivuljom Hb.
Ako se npr. ist rastvor Hb zasiuje kisikom krivulja
ima oblik hiperbole.
Znai to je vei pp kisika vee je i zasienje Hb
kisikom. Npr: pri vanjskoj temperaturi od 37 0C i
pritiskm kisika od 5,3 kPa, otprilike oko 80% Hb
prelazi u stanje oksihemoglobina.
U prirodnim uvjetima u nativnoj krvi ne nalazi se
ist Hb, ve i svi drugi sastojci krvi (CO 2, soli,
minerali ...) pa krivulja disocijacije Hb ima izgled
razvuenog slova S-sigmoidna krivulja.
51

 Poloaj

ove sigmoidne krivulje u prvom redu zavisi

od pp CO2 u krvi.
to je pp CO2 u krvi vei to se krivulja pomjera
udesno i nanie.
to vie ima CO2 u plazmi krvi to se manja koliina
kisika moe vezati za Hb, ali je u tom sluaju
utoliko lake otputanje ve vezanog kisika iz
oksiHb.
Ovo ima veliki fizioloki smisao u organizmu, jer
npr. u kapilarima tkiva ppCO2 je vrlo visok, pa je
stvaranje HbO2 smanjeno, a sa druge strane
olakana je disocijacija HbO2 na Hb i O2.
52

 Osloboeni

kisik prelazi u tkivnu tenost pa u elije

kojim je i potreban
U alveolama plua se deava suprotan proces.
Tu je parcijalni pritisak CO2 mali (zbog difuzije
CO2 u alveolarni zrak), pa je mogunost vezivanja
Hb za kisik vea.
Pri tome se krivulja disocijacije pomjera ulijevo i
navie.

53

 Zbog

male razlike u ppCO2 izmeu venske i

arterijske krvi samo se oko 5% CO2 prenosi u
rastvorenom obliku. Rastvborljivost CO 2 u krvi je
oko 20x vea od O2 pa zbog toga u prostim
rastvorima ima mnogo vie CO2 od O2.
CO2 koji difunduje u erc u prisustvu karboanhidraze
se brzo hidrira u H2CO3
H2CO3 disosuje na H+ + HCO3 H+

se puferuje hemoglobinom a HCO3- difunduje u

plazmu.
54

 Malo

CO2 u eritrocitima se vezuje za amino grupu

bjelanevine hemoglobina
Tim vezivanjem nastaju karbamino jedinjenja
Poto deoksihemoglobin ini karbaminojedinjenja
mnogo lake od oksihemoglobina, transport CO 2
venskom krvi je olakan.
Krivulja disocijacije Hb zavisi od pp CO 2 u krvi,
ali i od mnogih drugih faktora.
Veina kimenjaka ima sigmoidni oblik krivulje
osim nekih vrsta sa atipinom krivuljom.
55

 Razliit oblik ove krivulje kod tih vrsta

uslovljen je
ekolokim osobinama tih vrsta, jer npr. suhozemne
vrste kimenjaka koje u okolnoj sredini imaju
dovoljno O2 mogu postii zasienje Hb kisikom
samo pri visokom pp kisika, dok vrste u sredini sa
manjom koliinom kisika (voda) postiu zasienje
Hb sa kisikom pri znatno manjem pp kisika.
To i nije neka prednost jer je odavanje kisika
tkivima tee to je manja razlika izmeu pritiska
kisika u tkivima i u krvi.
Takvu atipinu krivulju imaju ribe koje ive na
velikim dubinama, ptice koje lete visoko itd.
56

 Krivulja

disocijacije je razliita ne samo u

zavisnosti od ekolokih osobina pojedinih vrsta, ve
i kod jedne te iste vrste u toku razliitih perioda
ontogenetskog razvoja.
U fetusa sisara i ptica krivulja disocijacije stoji dosta
ulijevo postavljena, a kod odraslih jedinki iste vrste
krivulja disocijacije je pomjerena udesno i nanie.
Ovo je u vezi sa veim afinitetom fetalnog Hb
prema kisiku. Zato je stepen zasienosti Hb kisikom
pri istom pp O2 vei kod embriona nego kod adulta.
Mnogi autori ovo dovode u vezu sa mjestom
postanka Hb- kod embrija u jetri a kod adulta u
kotanoj sri
57

 Na

krivulju disocijacije Hb utie i vanjska

temperatura- na nioj temperaturi dolazi do punog
zasienja Hb sa O2 i pri niem pp O2, tako krivulja
tada stoji ulijevo i navie.
Na vioj temperaturi, pp O2 treba biti znatno vei,
da bi dolo do punog zasienja Hb sa O2 i tada se
krivulja pomjera udesno i nanie.
Osim temperature i promjena pH utie na vezivanje
O2 za Hb.

58

 U kiseloj sredini (np. ako je kod ovjeka pH< 7,33)

krivulja je pomjerena udesno i nanie-zasienje Hb

kisikom se postie tek pri veim pp O2.
Pri alkalnoj sredini krvi deava se suprotnokrivulja se pomjera ulijevo i navie- bazina
sredina je daleko povoljnija za vezivanje O 2 za Hb.

59

Uticaj 2,3 DFG kiseline na oksigenaciju

hemoglobina
DFG

kiselina ima isti efekat na oksigenaciju

hemoglobina kao i acidoza.
Sama DFG kiselina se vee na Hb:
Hb-DFG+O2 HbO2+DFG
Reakcija je reverzibilna i zavisi od pO 2 i od
koncentracije DFG.

60

61

 Svi

navedeni
faktori u pluima stimuliraju
oksigenaciju Hb a u tkivima obrnut proces odnosno
deoksigenacija.
pO2 u pluima iznosi 104 mm Hg stuba a u tkivima
svega 40 mm Hg stuba. Ta razlika stimulira
oksigenaciju Hb u pluima, a deoksigenaciju kad se
ti isti Erc nau u tkivima.
pCO2 u tkivima iznosi 6,13 kPa a u pluima 5,34
kPa. Ta razlika stimulira vezivanje O 2 za Hb kada
se Erc nalaze u pluima a otputanje O 2 od
oksiglobina kada se oni nau u tkivima.
62

 Smanjenje

pCO2 u pluima nastaje jer difunduje iz

krvi u alveole.
Po
Henderson-Hasselbachovoj
jednaini
smanjenje koncentracije CO2 u pluima dovodi do
porasta vrijednosti pH odnosno alkalizacije.
U tkivima je obrnut proces. CO 2 stalno difunduje iz
elija tkiva u krv.
U krvi raste njegova koncentracija tako da po
Handerson-Hasselbach-ovoj jednaini se smanjuje
pH odnosno nastaje acidoza.
2,3 DFG ima isti efekat kao acidoza.
63

 Temperatura

u tkivima je via nego u pluima pa i

ona stimulira u tkivima deoksigenaciju, a u
pluima oksigenaciju.

64

BOHROV EFEKAT
Ugljendioksid

ima izraenu sposobnost istiskivanja O2 iz

pigmenata za disanje.
Ovaj fenomen je poetkom XX stoljea opisao Bor.
Najvei Borov efekat pokazuju tjelesne tenosti
Cephalopoda, a manje je izraen kod Amphibia i
Decapoda kod kojih je razlika izmeu pp CO2 u
arterijskoj i venskoj krvi vrlo mala.
Ovaj efekat nije izraen ni kod Annelida i nekih riba.
U jednom organizmu najvei Borov efekat se ispoljava u
tkivima gdje je pp CO2 visok to omoguava dobro
snabdijevanje elija kisikom
65

66

 Na

zasienost hemolimfe utiu svi ovi faktori koji

utiu i na zasienost krvi kisikom.
Uticaj pH hemolimfe na zasienost Hcy kisikom
obrnut je nego u krvi kimenjaka (pri veem pH
hemolimfe krivulja disocijacije Hcy se pomjera
udesno i nanie, a ako je pH hemolimfe manji,
krivulja se pomjera ulijevo i navie.
Uticaj spoljanje temperature na zasienost Hcy
kisikom isti je kao kod kimenjaka- pri niskoj
temperaturi zasienje je vee i tada se kriva
pomjera ulijevo i navie, a ako je temperatura
via- udesno i nanie.

67

TOKSINOST KISEONIKA
Kisik

je neophodan za ivot svakog organizma, ali

je pri velikom pritisku (2-3 atm) i toksian.
Tada Hb gubi sposobnost da reverzibilno vee O 2
jer je u tim uslovima Hb 100% zasien kisikom, a i
u plazmi krvi je visok % rastvorenog kisika, zato
kisika ima dovoljno i u arterijskoj i u venskoj krvi.
Nastaju mnoge promjene koje su nepovoljne za
organizam, remeti se razmjena gasova izmeu krvi
i elija, remeti se brzina fermentacije pa kisik
postaje toksian za elije i tkiva sa visokim
intenzitetom metabolizma (nervno tkivo), pa se
javljaju grevi.
68

 Stradaju i plua i dolazi do edema plua.

Gubi

se i puferno svojstvo Hb, dolazi do acidoze

krvi, a najvee promjene pri visokom pp O 2 se
deavaju u mozgu gdje stradaju modane elije.

69

UGLJEN DIOKSID U KRVI I HEMOLIMFI

Koliona

CO2 u krvi i hemolimfi ima razliite

vrijednosti u razliitih vrsta ivotinjskih
organizama, a kod jednih istih individua i u
razliitim dijelovima krvotoka, ako se radi o
kimenjacima, npr:
OVJEK
arterijska krv 45-50 CO2
venska krv
50-53
CO2
GMIZAVCI

(aligator)

VODOZEMCI

CO2

38,5-44 CO2

(Rana catesbiana) arterijska 58,2

70

 RIBE-pastrmka

-aran
CO2
-raja

venska
venska
venska

19,4-22,8 CO2
28,6-36,4
7,7 CO2

71

KINETIKA CO2 U KRVI

Ugljen

dioksid se u krvi nalazi fiziki rastvoren u

plazmi i u hemijskoj vezi sa bikarbonatima i
hemoglobinom.
Priblino 2/3 CO2 u krvi nalazi se u plazmi, dok se
1/3 nalazi u eritrocitima u hemijskoj vezi sa
hemoglobinom.
Na izvanredno veliku ulogu bikarbonata plazme u
prenoenju CO2 krvlju ukazuju eksperimenti sa
rastvaranjem CO2 u destilovanoj vodi i u rastvoru
bikarbonata.
72

 Prilikom

rastvaranja CO2 u istoj vodi, krivulja

disocijacije ima pravolinijski oblik i stoji vrlo nisko
na dijagramu
Ovakav oblik krivulje ukazuje na to da postoji prava
proporcionalnost izmeu ppCO 2 i stepena
rastvorljivosti. Poloaj krivulje pak ukazuje da je
rastvorljivost veoma mala.
Krivulja disocijacije CO2 u rastvoru bikarbonata
pokazuje, meutim, da i onda kada ppCO 2 padne do
nule u rastvoru NaHCO3 jo uvijek ima velike
koliine CO2

Drugim rijeima rastvorljivost CO 2 u

bikarbonatima velika je i pri niskom pp ovog gasa.
73

nativnoj krvi krivulja disocijacije CO 2 ima svoj

karakteristini oblik, oblik parabole, i stoji na
sredini dijagrama izmeu krivulje dobivene pri
rastvaranju CO2 u istoj vodi i pri rastvaranju u
bikarbonatima.
Pri ppCO2 bliskom nuli rastvorljivost se takoe
pribliava nuli.
Istiskivanje CO2 iz krvi omogueno je prisustvom
bjelanevina u plazmi
i hemoglobina u
eritrocitima.
Ove materije su amfoternog karaktera i u slabo
alkalnoj sredini disociraju na kiseline.
74

 Poto

se Hb krvi ponaa kao jaa kiselina od

bjelanevina to glavnu ulogu u istiskivanju CO 2 iz
bikarbonata krvi ima hemoglobin.
Pri tome oksihemoglobin ima daleko jae dejstvo
kao kiselina nego redukovani hemoglobin.
Ova okolnost tj. prelaenje Hb u HbO 2 ima
izvanredno veliki znaaj u prenoenju CO 2 krvlju.
Ugljen dioksid se jednim manjim dijelom nalazi u
krvi i transportuje se njome u hemijskoj vezi sa
hemoglobinom.
75

 Ova

veza ostvaruje se preko amino-grupe

hemoglobina, pa se oznaava kao karbaminska
veza. Jedinjenje Hb sa CO2 oznaava se dakle kao
karbohemoglobin.
Pri temperaturi od 37 0C i ppCO 2 od 65 mm Hb
vezuje 5%, a oksihemoglobin 2%cjelokupne
zapreminske koliine CO2 hemijski vezane u krvi.
Na taj nain Hb prelazei u HbO 2, moe odavati do
5% CO2 koji se nalazi u krvi.
Atipinu formu disocijacione krivulje CO 2 imaju:
kornjaa, aba, krokodil, to je kod ovih
organizama uslovljeno velikom koliinom NaHCO 3
u plazmi
76

 Prilikom

cirkulacije venske krvi kroz plune

kapilare u krvi se oslobaa CO2 iz bikarbonata i
ugljine kiseline (H2CO3).
Razlaganje H2CO3 na CO2 i H2O, meutim, toliko je
sporo da se za jednu sek. koliko se dugo krv
zadrava u kapilarima oko alveola, moe osloboditi
samo 2% cjelokupne koliine izdisanog CO 2.
U plunim kapilarima te reakcije protiu u toku
istog vremena za 1500 puta bre nego in vitro.
Danas se zna da u eritrocitima postoji ferment koji
katalizira razlaganje H2CO3 na H2O i CO2.
77

 CO2

reaguje sa vodom i daje H2CO3 koja se odmah

pod dejstvom karboanhidraze razlae na H + i
HCO3 Nastali H+ jon preuzimaju proteini u zamjenu za
Na+ i K+, dok difuzija CO2 iz tkiva u tjelesne
tenosti vodi formiranju Na i K- bikarbonata tako
da je u plazmi uglavnom NaHCO3 a u erc KHCO3
Ako proteini plazme nisu dovoljni da veu nastali
H jon onda tj. tenosti postaju kisele
Na taj nain proteini plazme igraju ulogu pufera
tjelesnih tenosti.
Taj ferment, odnosno anhidraza, oznaen je kao
karboanhidraza.
78

 Karboanhidraza

je iroko rasprostranjena u
ivotinjskom svijetu. Meutim, njen sadraj jako
varira od vrste do vrste.
Osim u eritrocitima karboanhidraze kod kimenjaka
ima i u drugim tkivima.
U plazmi nije naena.
Kod novoroenadi je mogue nai samo tragove
karboanhidraze u eritrocitima.
Kod riba nje ima samo u krgama.
Kod beskimenjaka karboanhidraze takoe ima ali
se ne nalazi u svih predstavnika. Ima je u nekih
policheta, artropoda, u Limulus-a, u Mollusaka.
79

 Koliina

CO2 u krvi u vezi je sa acido-baznom

ravnoteom.
Ta koliina je kod razliitih vrsta razliita.
Ugljen dioksid se ne vee za Hb na istom mjestu
gdje i kisik pa Hb moe istovremeno vezati oba
ova gasa.

80