SEMINARSKI RAD Predmet: SOCIOLOGIJA VERSKE SEKTE KAO DESTRUKTIVNA DRU TVENA POJAVA

UVOD Pored opasnosti od oru ane agresije, terorizma, organizovanog kriminala i korupcije, a odmah posle narkomanije, koja se u tekstu strategije tretira kao sve izra eniji dru tveni problem , kao znacajan bezbednosni rizik pominje se destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i dru tvo . U dana nje vreme ivot se vodi prilicno u urbano. Ljudi su usredsredeni na karijeru, posao i na kraju dana nemaju previ e vremena za svoju porodicu, sebe i s voje potrebe. Stoga i ne cudi pojava organizovanih grupa istomi ljenika koji nude raste recenje, olak anje, duhovno ispunjenje i ozdravljenje. Svojim obecanjima zavele su veliki b roj ljudi kojima je ivot bio stresan ili razocaravajuc. Ta pojava verskih grupa koje sebi daju razlicita imena i pripisuju ra-zlicite ep itete se poslednjih godina sve vi e iri i sve vi e uzima danak u psihickom zdravlju sve vec eg broja itelja Srbije i time razorno deluje i na njihove porodice. Nisu sve te vers ke grupe, sekte po definiciji. Negde je to guru pokret, negde psiho-kult, negde zaista sek ta. Delovanje verskih sekti vodi ka razba tinjenju, a time i dehomogenizaciji i uop te destabilizaciji srpskog naroda. Slican problem sna ao je i druge evropske dr ave Nem acku, Grcku, Francusku ali i SAD i Japan. Ovaj rad treba da uka e na mnoge zloupotrebe v erskih prava i sloboda koje na Ustav nudi i garantuje. Naime, prosecno obrazovan covek u nas zabrinjavajuce malo je upucen u religiju. To ga cini prilicno podlo nim da prihvat i, mo da imajuci najbolje namere, sekta ko ucenje i da utoci te za svoje duhovne potrebe neza zorno pronade u nekoj od sekti, koje to obilato koriste. Zato je, nesumnjivo, dugorocn o i trajno re enje ovog problema edukacija sta-novni tva. Posebno je potrebno rasvetliti aktivn osti i delovanje voda verskih sekti, kao i njihove prikrivene ciljeve. Destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i dru tvo postaje sve izra eniji problem i dobija karakter sve znacajnijeg bezbednosnog rizi ka.

1. POJAM SEKTE Rec sekta potice od latinske reci sequi , to znaci slediti. Enciklopedijska

definicija sekti ka e da je rec o malim grupama istomi ljenika koje su se odvojile o d matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu. Sekta je manje organi zovana religijska grupa predanih vernika, koja obicno nastaje iz protesta protiv onoga u ta se pretvorila crkva. Za sve clanove sekte karakteristicno je da imaju cvrstu organi zaciju i jedinstvene obavezne rituale. To su grupe koje se mogu prepoznati po svojoj mani pulaciji usmerenoj na psiholo ku destabilizaciju svojih sledbenika, s ciljem da se od njih izvuce potpuna potcinjenost, smanjenje kritickog duha, prekid sa op te usvojenim porukama i koje sa sobom povlace opasnost za individualne slobode, zdravlje, obrazovanje, d emokratske institucije . Ljudi, najce ce, dobrovoljno, kao odrasli, pristupaju sekti, umesto da pripadaju p o rodenju kao kod velikih religijskih (verskih) zajednica. Izuzetak mo e biti, kod n ekih sekti, da roditelji ukljucuju svoju decu od malih nogu u ivot sekte, ili da se citave po rodice ukljucuju u sekte. Ulazak u sektu zahteva raskid sa ranijim verovanjem i nacinom ivota (cesto zanemarivanje prethodnih obaveza, pa i odlazak iz porodice). ivot u sekti podrazumeva cvrstu identifikaciju sa grupom i vodom (telom i du om). U nekim sekta ma se zahteva da pripadnici ustupe imovinu i novcana primanja sekti. Iz sekte se te k o izlazi, cak i kada se pripadnik na to odluci. 2. UZROCI NASTANKA SEKTI Nezadovoljstvo stanjem u crkvi (organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom prema okru enju i dru tvu. Danas, posebno sna nom reafirmacijom crkve i tradicionalnih versk ih zajednica, koje nastoje da obuhvate celokupan covekov ivot da se me aju u sve oblas ti covekovog licnog i dru tvenog ivota i aktivnosti. Psiholo ka stanja i krizne situacije kod pojedinca - emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene elje, te koce i teskobe u svakodnevnom ivotu. Potreba za pripadanjem nekome i traganje za identitetom mogu biti cest uzrok odlaska u sekte koje nude toplinu i zajedni tvo. Traganje za smislom ivota, lo e stanje u porodici, nedostatak prijatelja, prisustvo egzistencijalnog straha i apokaliptickih ocekivanja za koje se ne mogu naci odgovori i uteha u svakodnevnom ivotu. Potreba za duhovnim vodstvom, za cvrstom rukom u rukovodenju za-jednicom, za potcinjavanjem i slu enjem autoritetu. Op te stanje u dru tvu (krize, siroma tvo, neizvesnost, besper-spektivnost) takode mo e biti jedan od uzroka. Frustrirani, izgubljeni i hendikepirani pojedinci, ili nekoliko njih, nastoje da formiraju grupu uz ciju ce pomoc napakostiti sredini koja ih nije prihvatila, ili se revan irati nekom stvarnom ili umi ljenom subjektu koji je prepreka njihovom delovanju. Cesto su vode sekti slepe, slabo pokretne ili na drugi nacin hendikepirane osobe. Najzad, veoma znacajan uzrok ulaska u sektu mo e biti ve tina vode (tehnika i

taktika) kojom pridobija sledbenike. Rec je o njegovoj harizmi , izgledu ( imid u ), nastupu i odnosu prema sledbenicima, odnosu prema u oj i iroj okolini, dru tvu, odnosno njegovom pogledu na svet. Neke sekte (recimo Jehov(i)ni svedoci) imaju obavezu misionarenja (svaki novi clan 10 sati nedeljno): deljenje literature, razgovori sa prolaznicima i slicno. 3. PODELA SEKTI Sekti je danas mnogo. Racuna se da ih ima preko dve hiljade u celom svetu, razli citih su obele ja, kako dogmatskih tako i geografskih. Postoji vi e principa po kojima mo emo izvr iti podelu sekti. Ovde je kao kriterijum podele uzeto ucenje, to jest zvanicn a religija, od koje su se sekte odvojile. Tako imamo: 1. Pseudohri canske sekte one koje su se odvojile od zvanicnog ucenja hri canske crkve. 2. Pseudohinduisticke i dalekoistocne sekte osnova i matica su, dakako, hinduiza m i budizam sa svojim doktrinama i tehnikama, ali obradeni na Zapadu, pa izvezeni na ma. 3. Sinkretisticke sekte me avine raznih zvanicnih religijskih i jeretickih pravaca , kao i okultizma i magije. Mnoge od njih u sebi sadr e i elemente satanizma, ali smo ih s vrstali u grupu i na mesto gde one smatraju da pripadaju, po to uop te ne prihvataju da su del om i satanisticke. 4. Satanisticke sekte one koje otvoreno propovedaju satanizam, tj. da je davo (S atana) bog i da mu se treba klanjati i rtve prinositi. 3.1 PSEUDOHRI CANSKE SEKTE 1.ADVENTISTI SUBOTARIO-va

sekta osnovana je 1833.godine od strane Vilijema Milera. Ime Subotari dobili su po tome sto svetkuju subotom a ne nedeljom. Svoja verovanja zasnivaju na ponovnom dolasku Hrista. Adventisticka crkva ima svoje skole, izdavacke kuce, bolnice, kl inike u preko 140 zemalja sveta. Kod Srba su se pojavili 1903. godine. U Jugodlaviji ima ju preko 80000 vernika. Najvaznija obelezja ove sekte su: - Razgranato i organizovano misionarstvo, - Smatraju da imaju dar prorostva, - Slave subotu i smatraju da su bota ne sluzi za odmor vec za razvoj dubokog odnosa jedinstva izmedju coveka i Boga, - V eruju da nema svesnog zivota psle smrti, - Hrist je jedini posrednik izmedju Boga i covek a, Mnogo vise paznje posecuju starom nego novom zavetu, - Cesto se skrivaju iza humanitarnih organizacija, biblijskih skola i drustava. 2.BAPTISTI

Osnovani su 1521. godine u nemackom gradicu Cvikauu. Ime ove sekte potice od grc ke reci bapticeni to znaci uroniti u vodu . Spadaju u najbrojniju pseudohri cansku sekt u. U svetu ih ima preko 60 miliona. Njihova osnovna obele ja su: Svoje ucenje zasnivaju na Svetom Pismu Hrist je jedini gospodar svesti i ljudske du e Crkva ima dve vrste slu benika propovednika i dakona Vernikom se postaje dobrovoljno, na osnovu licnog zahteva Sledbenicima je zabranjeno konzumiranje alkohola, duvana a dozvoljeno je slu enje vojnog roka uz odbijanje no enja oru ja Tvrde da nema praroditeljskog greha Nemaju Svete tajne, vec samo obrede Kr tavaju samo odrasle Odbacuju se molitveno obracanje Bogorodici i svetiteljima Ne po tuju se krst i ikone Jedna od najkarakteristicnijih crta baptista jeste doslednost u nastojanju ka od vajanju Crkve od dr ave. U vreme nastanka baptista ova ideja bila je radikalna, a pocev od Francuske bur oaske revolucije naovamo u gotovo svim evropskim dr avama ona je i ostvarena. 3.BO IJA DECA FAMILIJA LJUBAVI Osnovani su 1968. godine u SAD od strane Dejvida Berga. Okupljaju mlade u prirod i, po parkovima i pla ama. ive skromno u iznajmljenim stanovima. Sve stvari koje vode ka ljubavi i jacaju je dozvoljene su muzika, seks, droga i alkohol. Ukupnom analizo m, njihovo ucenje mo emo predstaviti u sledecim tackama: Dejvid Mozes Berg jeste prorok sudnjeg dana, prorok apokalipse". On, Dejvid Mozes Berg, licno od Boga dobija instrukcije i predvida da put americkog imperijalizma vodi ka apokalipsi. Kao prorok sudnjeg dana, Berg je spreman da ponudi put spasenja kroz svoj zakon ljubavi". Sve stvari koje vode ka ljubavi i pojacanju je, dozvoljene su. Muzika, droge, alkohol, seks, sve su to putevi strasti, putevi ljubavi, ali i putevi spasenja. Ljubav je neophodna za spasenje. Ljubav je neophodna da bi neko bio ticenik proroka Berga. Zato se jedino mo e misionirati kroz ljubav. Jedino se kroz ljubav postaje clan Bo ije dece". Misionarski stil zove se flirty fishing" odnosno lov zavodenjem". Od mladih clanica se tra ilo da obilaze barove, klubove. restorane, da zavode mu karce. odvedu ih u krevet, a potom ih privole da dodu u sektu. Dozvoljeni su svi vidovi vodenja ljubavi. U okviru Bo ije dece" egstiraju svi oblici seksualnih devijacija, dakle, homoseksualizam, lezbijstvo, pedofilija, incest... Prostituisanje za Isusa" predvideno je i za mu karce. To nije klasicna prostitucija, to je prostitucija za Isusa. Mi umilostivljujemo dragog Boga, daju ci sebe drugom, dajuci drugom kroz seks ansu da voli", govorio je Berg. Krajem sedamdesetih Berg je nazvao sebe Mojsije David i proglasio se prorokom apokalipse", kao i sve tenikom crkve spasenja". koju vi e ne zove Bo ja deca", vec Familija ljubavi", a njega od milja zovu kratko mister MO". U ime misije imenovao je preko sto misionara da ire ucenje i umno avaju clanstvo u svetu. Ustrojena su i pravila za clanstvo u Familiji ljubavi". Posle uspelog vrbovanja

nastupa estomesecni probni period, a onda, ako je sve u redu, kandidat potpisuje revolucionarni ugovor". ivi se skromno, obicno u iznajmljenim stanovima. Takode se ivi u promiskuitetu, a dozvoljena je i mogucnost braka. Insistira na novcu, to jest preprodaji muzickih kaseta, ploca, rok-publikacija, grafika, slika, a posebno na prodaji publikacija same organizacije. Vrlo aktivan osamdesetih, poslednjih godina mister MO se sledbenicima obraca putem pisama, koja za njih imaju obavezujuci karakter. Pisma su, znamo, komentari jevandelja. Promiskuitetnih zajednica pod imenom Familija ljubavi" ili Bo ija deca" ima danas irom sveta, ali u onim zemljama gde nisu zabranjeni. Ocenjeno je da delatnost sekte prevazilazi okvire garantovane slobode veroispovesti, pa je sekta zabranjena u vi e dr ava SAD i Evrope. Organizacija je posebno u Engleskoj ra irila pedofiliju. Iz svih tih razloga mister Mo se obratio clanstvu sa preporukom da sve to se radi zadr e za sebe i da policiji ni ta ne pricaju, inace ce ih snaci prokletstvo.

4.JEHOVINI SVEDOCI Osnovao ih je Carls Tejz Rasel 1851. godine. Jehovini svedoci su jedna od najbro jnijih, najrasprostranjenijih i najdisciplinovanijih sekti u svetu. Broj clanova iz godi ne u godinu raste, a procenjuje se da ih trenutno ima oko dvadeset miliona u svetu. Glavno s edi te im je u Bruklinu (savezna dr ava Njujork u SAD), a njoj potcinjena podru nica za Evropu. s e nalazi u Nemackoj, u blizini Frankfurta.Njihove osnovne karakteristike su: Mi ostali hri cani ne znamo, navodno, kako je Bogu ime, a to je Jehova Ne postoji Sveti Duh, nego sila bo ja". Isus nije jednobitan sa Bogom. On jeste sin Bo ji, ali nije Bog. Pre svog ivota na Zemlji on je bio duhovno stvorenje na nebu. Isus Hristos nije razapet na krstu, vec je bio obe en. Nema po tovanja krsta. Hristova majka nije Bogorodica. Ne slave nikakve praznike. Du a nije nikakva duhovna su tina, razlicita od tela, niti nad ivljuje telo. Telo je nosilac ivota, a du a je u krvi (zato Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju krvi, jer ako Jehovin svedok uzme tudu krv, krv nekog gre nika, onda vi e nece biti onaj isti od pre objavitelj kraljevstva". Zato je bolje umreti bez transfuzi je i biti spasen, nego zgre iti sad, poslednjih dana pred drugi dolazak Isusa Hrista. Molitve su u stvari slobodni licni razgovori sa Bogom. Kr tenje se vr i potapanjem u vodu. Poslednja knjiga Biblije govori o zajednici svih naroda, bez obzira na vere i ra se, koji ce, vodeci svoj ivot u skladu sa Bo jim zakonima i u revnosti, ostvariti medunarodno bratstvo novog sveta" i to ce biti savremeno medunarodno cudo. Jehovini svedoci, naravno, vide sebe u toj prici. Tada ce Isus, tobo e, uskrsnuti, a sa njim i prilican broj ljudi njih 144.000 odabranih. Ostali ce biti pobijeni u velikoj bici Armagedonu, a Satana ce biti vezan. Jehovini svedoci tako proricu i kraj drugih hri canskih zajednica. Vrlo negativan stav imaju prema trenutnim vlastima u svetu. Na ovom mestu recimo da su mnogi svetski teolozi iz raznih religija jako skloni tvrdnji da su Jehovini svedoci tr ojanski

konj novog svetskog poretka", i to na terenu hri canstva. Kao to je vec receno, oni stalno komentari u apokalipticno vreme" ovoga veka ratove, bolesti, nesrece kao predznak skorog dolaska Isusa Hrista i potvrdu svog ucenja. Tvrdnjom da ce oni jedini biti spaseni daju sebi na autenticnosti i znacaju, a to je, da opet ponov im, mamac za novo clanstvo u pocetnoj fazi, a u potonjoj podi u tenziju od sve skorije g povratka Isusa Hrista, ire strah i obezbeduju revnost i disciplinu svojih sledben ika. to se tice drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista, Jehovini svedoci i njihov osnivac , Carls T. Rasel, dva puta su omanuli u prognozi 1874. i 1914. Rasel se, ipak, na neki nacin opravdao, rekav i da Isus Hristos jeste do ao 1914. ali da je za sada nevidlji v. Za buduce vreme, najzad, Jehovini svedoci predvicaju teokratsko dru tvo u kojem ce na nebu carovati Isus Hristos, a na Zemlji izabrani knezovi. 5.MORMONI Osnovani su 1830. godine u SAD od strane D ozefa Smita. Imaju preko10 miliona vernika. Ucenje zasnivaju na knjizi Mormoni koju smatraju autenticnim dodatkom B iblije. Ono to ih istice je cvrsta organizacija i velika finansijska moc. U njihovu crkvu mo e uci svaki znati eljnik, a u hram samo provereni clanovi posle polaganja zakletve o cuv anju tajne. Bo anskom moci prorok" D ozef Smit uspeo je da prevede Knjigu Mormonovu" koja, kako veruju mormoni, sadr i neprocenjive evandeoske norme, a takode i bo anske objave" u posebnim celinama: Doktrina i zaveti" i Dragoceni biseri". Mormoni sebe zovu Crkvom Isusa Hrista svetaca poslednjih dana", smatrajuci da su jedina istinita i autenticna crkva danas u svetu, sa pravim i cistim evandeoskim znanjem, apostolskim prejemstvom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista, preko D ozefa Smita do samih sledbenika. 6.NAZARENI Osnovao ih je 1830. godine vajcarac Samuel Frelih. On je pre toga bio luteranski pastor, potom baptista, a zatim je osnovao svoju svetu op tinu" u gradicu Lajpvilu. U svom ucenju nazareni odbacuju: Sveto pismo Starog zaveta i smatraju ga samo istorijskom knjigom; Bogorodicu i svetitelje; po tovanje krsta i ikona; post; crkvene praznike; slu enje vojnog roka i uce ce u ratu. Rimokatolicku crkvu smatraju velikom bludnicom", a prema pravoslavnima su prozelitski raspolo eni. Osim navedenog potrebno je navesti i sledece: jerarhiju cine dakoni". Na celu svake oblasti, koja mo e imati i vi e bogomolja, stoji dakon", potom sluge, pa vernici. Savez dakona" vodi zajednicu koja je organizovana na autokefalnom principu, a na cijem celu je stare ina; kr tavaju se samo stariji od 14 godina, i to na reci, uz ritualno opaljivanje (sagorevanje) greha ognjem; pricest i vecera Gospodnja obavljaju se uz ispoved greha.

Nazareni su sekta cija brojnost poslednjih decenija stagnira. 7.REC ZIVOTA Ova sekta nastala je krajem sedamdesetih godina u vedskoj. Finasijski su vrlo jak i i imaju jaku propagandu. Nastoje privuci sto veci broj mladih odr avajuci spektakula rne mise. Moto ove zajenice je: muzika, igra, veselje, veliki hor i ozdravljenje. Sa vremenom obradom pesama o Hristu ele da privuku to veci broj mladih. Bolest takode smatraju posledicom nedovoljne vere u Boga. Iz toga sledi zakljucak da im se treba pridru i ti. Ceremonije cudesnog ozdravljenja spektakularno su organizovane. Clanovi ove zaje dnice uvereni su da su zaista ne to posebno. Saraduju sa Udru enjem evandeoskih sve tenika i vernika Srbije", koje, inace da ka em, sacinjavaju: baptisti, pentekost alci, Slovacka evangelisticka crkva, Crkva bo ija", i jo neke manje zajednice. Zajednica i ma centre u Beogradu i Novom Sadu, sa oko 1.000 pristalica.

8.CRKVA BO IJA Osnovani su 1886. godine u Klivlendu, SAD. Veruju da kr tenjem i cestim molitvama mogu da cine cuda. Sedi te Crkve bo ije" za Evropu je u Oberslumu, u blizini tutgarta, u Nemackoj. Crkva se samofinansira i to tako to je svaki clan du an da desetinu svoji h prihoda da kao prilog crkvi. 3.2 PSEUDOHINDUISTICKE SEKTE 1. FALUN GONG Najbrojniji su u svetu sa oko 100 miliona vernika.Osnovana je 1992. godine od st rane Li Hond e.Ova sekta je me avina budizma, taoizma i digunga. Cesto ima destruktivan karakter jer su njeni sledbenici skloni naru avanju javnog reda i mira i kriminalu . 2. HARE KRI NA Osnivac je ri rimad Baktivedanta Prabhupada iz Indije. Prisutna je potpuna duhovna posvecenost Kri ni koji je bio savetnik indijskog ratnika. Sledbenici Hare Kri ne su bakte (posvecenici) .Potpuna posvecenost posti e se upornim pevanjem mantre Hare Kri na . U toku slu be mantra se ponavlja ukupno 1024 puta. Ono to je karakteristicno za ovu sektu je potpuno negiranje nacionalne i religijske posebnosti. ivot njenih sledbe nika je

iscrpljujuc pocev od upornog mantranja, oskudne vegetarijanske ishrane pa sve do prosjacenja. 3. TRANSCEDETALNA MEDITACIJA Osnivac je Mahes Prasad Varma. Ova tehnika je jednostavan, prirodan nacin usmeravanja paznje prema mirnijim nivoima mentalnih aktivnosti. Prisutni su na m nogim poljima: medicina, farmacija, ekologija, muzika, nutricionizam, politicki, ekono mski, kriminalisticki i socijalni program. Imaju razvijenu izdavacku delatnost. 4. KARMA CENTAR Koriste elemente vise religija. Primenjuju meditaciju, jogu, hipnozu, radiostezi ju, energoterapiju, psihoterapiju,itd. Pored ovih zastupljene su i druge dalekoistoc ne sekte: Joga centri, Maher baba itd. 3.3 SINKREISTICKE SEKTE 1.ANTROPOZOFI Osnivac je Rudolf tajner. U svojim ucenjima nastoji da objasni tajnu i su tinu cove ka koristeci okultizam, ezoteriju, kao i hinduisticke i budisticke religije. 2.ILUMINATI Nastali su 1776. godine. Predstavljaju odlican primer kako putem religije doci d o velike finansijske moci. Ciljevi Iluminata su: - gradanska i socijalna jednakost, - pravilna raspodela materijalnih dobara, - racionalnije kori cenje materijalnih dobara, - ocuvanje ivotne sredine. 3.MASONI Drugacije se nazivaju i slobodni zidari (esnafsko udru enje engleskih zidara). Pre ma Bogu se odnose kao prema velikom arhitekti koji ne pripada bilo kojoj religiji .Imaju dosta organizacija, stvaraju nove, usmeravaju postojece. Medu njima ima i takvih za ko je obican covek ne bi mogao da pretpostavi da su deo masonske mre e. Odnos prema Bogu kod masona jeste odnos prema Velikom arhitekti, Tvorcu, ali bezlicnom i nepripadajuc em bilo kojoj religiji. Sve religije su, po njima, jednako bogougodne. U tom smislu maso

ne mo emo smatrati zagovornicima ekumenizma. 4.NOVO DOBA NEW AGE Nastala je 1893. godine u Cikagu. Ovaj pokret se drugacije naziva i religija Nov og doba , ekolo ka religija ... Ono to je karakteristicno za ovaj pokret je da organizac ija nije cvrsta, tj. nema cvrstu organizaciju. Njihov osnovni cilj je da zagospodare planetom Zemljom tako to ce formirati jednu svetsku vladu koja ce da kontrolise jednu vojs ku i policiju na svetu. U osnovi je potpuno religiozan pokret, antihri canski pokret. B ez obzira to se maskira pseudo naucnim formulama, i obja njenjima, na ocigled svih, njegovi g lavni Masonski simbol svevidece oko". Zloupotreba bo anskog svevideceg oka, simbola kojeg u vidu trougla, nalazimo u mnogim hramovima Pravoslavne crkve propovednici su ne samo razni astrolozi, moderni psiholozi, klubovi za meditacij u, jogu itd. vec i vodece licnosti politike, nauke, filma, televizije, obrazovanja, novi narstva itd. 3.4 SATANISTICKE SEKTE Pojam Satana susrece se u ucenjima svih religija, s tim to se, shodno razlikama u religijama, razlikuju i doktrine o Satani. O Satani se takoce pisalo u filozofsk im spisima. Za njega se najce ce vezuje greh i zlo u svetu. Inace, u literaturi, a i u obicnom govoru, susrecemo vi e sinonimnih imena Satane: demon, Mamon, davo, vrag. Velzevul/Belzebu b. Jevreji ce reci Hasatin ili Velijar, a muslimani ejtan. Karakteristike satanizma kao savremenog pokreta obo avanja Satane bice obja njene u nekoliko tacaka: 1. Satanisticke doktrine predstavljaju se danas otvoreno i to kao doktrine za os lobadanje coveka od religijskih normi, stega i ogranicenja. Niko satanizmu nije pristupio bez elje da time sebi pomogne. Satana je, kako ka u, zapravo istinsko bo anstvo", sinonim ivotne energije nagona i elje, te prema tome, ljudi treba da se bez osecaja krivice prih vate telesnih i materijalnih dobara. 2. Podrazumeva se takode da sledbenici, radi lep eg ivota posle smrti, treba da ver uju u Satanu kao palog andela, gospodara tame, vladara podzemlja. 3. Gordo i nadmocno, satanizam sebe predstavlja kao nadnaucno i nadreligijsko uc enje koje je Crkva (takode bilo koja zvanicna religija) vekovima ljubomorno krila od ljudi. 4. Na terenu hri canskih naroda satanisti odbacuju Isusa Hrista kao mesiju, te slu e

Satani, ocekujuci od njega nagradu i, kako rekosmo, ugodniji ivot posle smrti. Us lov za nagradu jesu bogobornost i smrt. Dakle, ako je bogougodno iveti u vrlini i zadobi ti carstvo nebesko i spasenje, onda je satanougodno" biti bogoboran, ne iveti u vrlin i, vec u grehu i razvratu, biti protiv svih bo jih zapovesti, protiv svetih tajni, Crkve, s ve tenstva i verujucih ljudi. Kao os lobodioci naroda od Crkve" satanisti sebe smatraju svojev rsnim revolucionarima. 5. Okultizam i magija neizbe ni su elementi satanskih rituala, koji se mogu nazvat i i satanoslu enjima". Simboli su takode karakteristicni pratioci satanoslu enja. Postoje simboli koji parodiraju crkvena znamenja, relikvije i sve tenike krst okrenut naopako, svece za paljene fitiljem okrenutim nadole, sve tenicke ode de u vidu maskiranog davola. Postoje i ti picno satanisticki simboli, kao to su: mrtvacka glava koja simbolizuje prihvatanje smrti kao ulaska u carstvo podzemlja i mraka, u carstvo Satane; heksagram koji predstavlja simbol borbe i pobede Satane nad Bogom, pri cemu krug predstavlja vecnost. Naime, heksagram u stvari predstavlja dva ukr tena trougla, p ri cemu je trougao sa vrhom nagore graficki prikaz tripostasnog Boga (Bog Otac, Sin i Sv eti Duh). Satana, pali andeo, je zamislio da je on jedini istiniti bog i spasitelj tako da se i on predstavlja trouglom, ali sa vrhom nadole, to simbolizuje njegovu vecitu borbu sa Bogom, a takode i cinjenicu da je pao sa neba. Bo ji trougao nekad se boji u crno, jer je to, po satanistima, bog zla". Satanin trougao boji se u belo, jer je to, opet prema sata nistickom ucenju, bog dobra". Ja sam alfa i omega, pocetak i kraj, prvi i poslednji, ka e se u Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova. Tako na vrhu crnog trougla stoji simbol grck o slovo alfa", a na vrhu belog slova omega". To treba da simbolizuje krajnju pobedu Satane . Simbol tri estice 666" jeste broj Velike zveri Antihrista, to je zabele eno i u Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova. Kao graficka predstava zvezde, pentagram simboli e posedovanje kosmicke inteligencije koja rezultira posedovanjem svemoci i apsolutne vlasti. To je tako de i zvezda maga i simbol ovaplocenja, ali ne Boga, vec Satane i satanskog. Prilikom rituala imamo dva razlicita pentagrama terajuci", kojim se tera Sveti Duh, i prizivajuci", kojim se priziva kosmicka inteligencija. Radi se o pokretima ruke poput onih koje cinimo kad se krstimo, s tom razlikom to ovde ne cinimo pokrete u vidu krsta nego u vidu pentag rama, dodirujuci glavu, oba ramena i oba kuka. Osnova satanisticke simbolike jeste i u skvrnavljenju simbola hri canstva. Otuda s e najce ce koristi obrnuti krst, krst u obliku maca kao sredstva za nano enje povreda, krst u

krvi ili krst na cijim su gornjim krakovima na krajevima tri estice. Krst istetov iran na tabanu znaci da je nosilac te tetova e od trenutka oslikavanja pa nadalje sve vrem e gazio po krstu i time ga direktno negirao. Isto je skvrnavljenje krsta koji je istetov iran na ledima ili na zadnjici. Satanoslu enja mogu biti razlicita, od grupe do grupe. Najce ce se podrumima, tavanima, a nekad i na otvorenom (prethodno dogovorenom i pripremljenom) prostor u. Najce ce se Satani slu i parodirajuci (i tako skvrnaveci) hri canska bogoslu enja, dakle , najvi e su zastupljene tzv. crne mise". Uz parodirajuce inserte iz slu be dodaju se molitve, obicno autorizovane od strane vode grupe (sekte), u kojima se velica Sa tana. Takode se prinose i rtve radi umilostivljenja Satane, a one su po pravilu u krvi. Tako su od satanista nekad stradala deca, a danas najce ce macke, psi, zecevi, petlovi, te se prinose na oltar, a prisutni vernici price cuju se tako to jednostavno piju tu krv i uz mol itvu primaju Satanin dar. Neki put se sami vernici raskrvare samopovredivanjem, pa ta ko svoju krv revnosno prinose na oltar, te se njom price cuju. 4. DELOVANJE VERSKIH SEKTI 4.1 PREDUSLOVI DELOVANJA VERSKIH SEKTI 1. Verska neobrazovanost Na alost nas narod je jo uvek prosecan poznavaoc religije to dovodi do toga, da ljud i buduci da su verski nedovoljno obrazovani podle u prvoj verskoj sekti na koju nale te. 2. Kriza porodice Brojni potresi, promene, lomovi kao i mnogi drugi uzroci doveli su do ove pojave . Mladi sa jo uvek neizgradenim kriterijumima i cesto poremecenim sistemima vrednos ti tra e utoci te, razumevanje, odgovore. Kako roditelji cesto nisu u mogucnosti da im sve to obzbede mladi mogu doci u isku enje da se okrenu alternativama koje nude sekte. 3. Tra enje pripadnosti Ljudi se cesto osecaju usamljeni i odbaceni te imaju potrebu da pripadaju nekome , da nekome budu od koristi, da imaju odredeni znacaj. Sekte su upravo te koje razvij aju visok stepen osecaja posebnosti, podsticu solidarnost i medusobno po tovanje. 4. Tra enje odgovora U okviru sekti covek pronalazi smisao ivota, naravno onako kako to plasira vodstv o sekte, koje je najce ce izra eno kroz kratke i jezgrovite odgovore na pitanja, koja se cesto ticu aktuelnih dru tvenih i pojedinacnih problema. 5. Tra enje identiteta Uz svu ljubav i pa nju sekte nude potpunu i pravu istinu. Sledbenike uce kako postaju dosledni gradani sveta ali samo ako izvr avaju sve to se od njih ocekuje. U

koliko se u tom momentu pojedincu ne nade porodica, kola, crkva stvara se prostor za harizmaticnog vodu neke sekte. 6. Potreba da se bude nesto posebno Ljudi cesto osecaju potrebu da pobegnu iz anonimnosti, da izgrade identite i imi d , da steknu osecaj da su ne to posebno, a ne samo broj u masi. 4.2 OBLICI PREDSTAVLJANJA I UTICAJA VERSKIH SEKTI Svaka sekta ima razraden nacin predstavljanja i uticanja na gradane. Sve sekte i maju izdavacku delatnost, pa samim tim tampaju sve materijale, bro ure, casopise, letke. U tim materijalima u kojima sekte obrazla u sve to je vezano za njihove aktivnosti dele s e po trgovima, pijacama, bolnicama, kolama i na drugim javnim mestima na kojima se oce kuje prsustvo velikog broja ljudi. Sekte nude programe razlicitog sadr aja: tribine, ko ncerti duhovne muzike, tecajevi transcendentalne meditacije, regresoterapije, putovanja , tecajeve stranih jezika, modernog plesa, itd. Jedan od metoda kojima se sekta i slu e na na oj teritoriji je i prikazivanje filmova o Hristu i dr anje predavanja za koja se ne z na ko ih je i za to organizovao. Propaganda verskih sekti vr i se putem placenih oglasa u novinama , u tv emisijama, na javnim tribinama ili nudenjem besplatne literature. ZAKLJUCAK Novi religijski pokreti-sekte, irom sveta, kroz zloupotrebu verskih prava i slobo da, ire paukovu mre u u lovu na ljudske du e u koju se zaplice sve veci broj lakovernih. Vod e verskih sekti, "in injeri" ljudskih du a, suptilnim vodenjem, uglavnom te e jednom cil ju, a to je materijalno bogatstvo. Dok svojim manipulisanim vernicima, sugeri u slepu poslu nost i skromnost, oni se basnosnovno bogate. Druga kategorija harizmatskih l idera sugeri u bekstvo "iz ovog sveta" te svoje sledbenike poducavaju razlicitim tehnika ma, kojima se izlazi iz "nesrecne" realnosti i dolazi u stanje bla enstva (razne vrste meditacije, vizuelizacije, diskrecije...). Neki ekstremni lideri, "iz nesrecne realnosti", s voje sledbenike odvode u smrt - cinom samoubistva. Delovanje verskih sekti, u svakom slucaju, sv e vi e uzima danak u psihickom zdravlju svojih sledbenika, a cesto dovodi i do toliko v isokog stepena destrukcije, koja uzrokuje brojne posledice, pocev od asocijalnog pona anj a, ugro avanja javnog reda i mira, skrnavljenja sakralnih objekata, svetili ta, groblja , pa zatim i autoagresije samoranjavanja, samoubistva; seksualne izopacenosti i brojn ih i raznovrsnih krivicnih dela, sve od onih najte ih kao to su ubistva, otmice, razbojn

i tva i silovanja. Verske sekte novog doba, nisu samo, kao to definicija ka e jereticki pravci izdvoje ni od matice religije, nego i komercijalno-profitabilne organizacije, grupe sa poli tickim, pseudo-naucnim i psihoterapeutskim, cak negde kriminalnim pa i vojnim pretenzija ma. Sektama se vi e ne bave samo mesne, maticne verske zajednice, nego i zdravstveni r adnici, pedagozi, pripadnici organa bezbednosti, sociolozi... Pored novih pravnih normat iva kojima se ureduje ova materija, vodi se stalna briga o edukaciji gradana kroz pr edavanja, tribine, radio i TV emisije, clanke, knjige, casopise... Iskustvo Ministarstva unutra njih poslova Republike Srbije ukazuje na porast sekta k og delovanja u Srbiji. Osim registrovanih ezdesetak, najmanje jo toliko organizacija prikrivenih pod razlicitim imenima, kao to su psihoterapeutske, humanitarne, spor tske, zatim razna udru enja misionara kod nas. Takode je primetan povecan broj pojedinac a, samozvanih iscelitelja, proroka, vidovnjaka, cudotvoraca. tetnost navedenih parareligijskih grupa i pojedinaca primarno se manifestuje kroz ugro avanje psihickog zdravlja gradana. Po pravilu, posledicno, strada i porodica clana sekte. Obzirom, da im se najce ce sugeri e da se izdvoje iz svog "demonskog" okru enja , clanovi sekti sve svoje interese svode na interes sekte. Tako deca gube roditelj e ili roditelji decu, u zavisnosti samo od toga ko je u sekti. Istvoremeno preduzece gubi odgovo rnog radnika, kola pedagoga, institut strucnjaka, fakultet profesora..., a problem nij e samo licni i porodicni, vec i ire dru tveni. Podaci Ministarstva unutra njih poslova Republike S rbije govore da nisu retki ni slucajevi naru avanja javnog reda i mira, kao i krivicna d ela izvr ena direktno od strane clanova sekti. U okviru svojih nadle nosti Ministarstvo unutra njih poslova Republike Srbije, deluj e ne samo operativno, vec pre svega preventivno, u cilju ubla avanja posledica dejst va verskih sekti, naravno nikako ne ugro avajuci verska prava i slobode gradjana, neg o suzbijajuci zloupotrebu istih. L I T E R A T U R A 1. Zoran D. Lukovic. (trece izdanje): Verske sekte, Izdavacka kucaDraganic, Beog rad. 2. Prof. dr Slobodan Ne kovic (2010): Sociologija, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Cacak 3. http://www.pravoslavni-odgovor.com/Sekte 4. http://www.znanje.org/i/i20/00iv04/00iv0414/00iv0414.htm 5. Biljana urdevic Stojakovic: Ispovest rtava sekti, Narodna knjiga, Beograd 6. Vojislav Krstic: Leksikon religija, mitologije i verskih sekti, Vojno izdavac ki zavod, Beograd.

7. http://www.pouke.org/forum/index.php?topic=1306.0 8. http://www.mkmreza.com/herc/index.php?topic=90.0