Uvod

Robna proizvodnja je takav oblik proizvodnje koji je, za razliku od naturalne proizvodnje, karakteristian po tome to u njoj proizvodi ljudski rad, tj. materijalna dobra, da bi otila u potronju, moraju prethodno proi kroz proces razmjene, u kome onaj koji proizvod daje u razmjenu mora za njega dobiti i odreenu protivvrijednost. To znai da u ovom sluaju razlog proizvodnje nije sopstvena potronja proizvoaa, ve se proizvodi za trite s ciljem da neko drugi troi proizvedeno dobro. I ovaj oblik prizvodnje ima dvije karakteristike: Robna proizvodnja je proizvodnja sa rizikom. Poto proizvodi ne idu neposrednjo u potronju, ve se prvo moraju razmjeniti, to uvijek postoji rizik da oni ne nau kupca na tritu, bilo zbog cijene, karakteristka proizvoda ili injenica da je tog prizvoda previe proizvedeno, tj. da ga niko ne eli kupiti. U robnoj proizvodnji svaki individualni utoak materijalnih i ljudskih inputa ne mora dobiti svoje drutveno priznanje. Ukoliko se proizvod realizuje na trItu i to barem po cijeni koja omoguava nadoknadu utroenih matreijalnih inputa i rada uloenog u njenu proizvodnju, onda su individualni utroci inputa dobili drutveno priznanje. Ali, ako neki proizvoa proizvede odreeno dobro, recimo cipele, za koje ne uspije nai kupca, bilo zbog loeg kvaliteta, to nisu dovoljno moderne ili to su preskupe, onda individualni utroci datog proizvoaa nisu dobili drutveno priznanje. Ukoliko taj proizvoa, suoen sa nemogunou realizacije proizvoda, odlui da spusti cenu na nivo manji od vrednosti utroenih materijala i rada i uspe da razmeni proizvod, njegovi utroci su dobili samo delimino drutveno priznanje.

POJAM I NASTANAK ROBNE PROIZVODNJE

Posmatrajui proizvodnju u okviru sfere drutvene reprodukcije ili ako posmatramo proizvodnju kao jednu od faza u okviru sistema drutvene reprodukcije historijski se moe ustanoviti da postoje 2 tipa: - naturalna i - robna proizvodnja. Naturalna i robna proizvodnja Naturalna proizvodnja je onaj oblik reprodukcije gdje se nije pojavljivala faza razmene model P - R - P. Ovaj oblik proizvodnje dominirao je u prvobitnoj zajednici i zvao se sitna robna proizvodnja. Ona je na prelazu izmeu jedne i druge drutveno-ekonomske zajednice postepeno nestajala. Robna proizvodnja polazi od injenice da se u okviru zapada pojavljuje nova faza - faza razmene pa imamo model P-R-R-P. Proizvodnja materijalnih dobara za druge gde se u takvoj situaciji namee pretpostavka meusobnog razmenjivanja dobara, tj. kupovine i prodaje, zovemo robna proizvodnja. Uslovi nastanka robne proizvodnje i njene opte karakteristike Prvi nain proizvodnje u kojem se drutveno bogatstvo proizvodilo u robnom obliku, bio je kapitalizam. Razmena proizvoda kao sporadina pojava sree se veoma rano, tj. u periodu postojanja prvobitne zajednice. Stoga bi se ova razmjena mogla smatrati predistorijom robne proizvodnje. U periodu raspada prvobitne zajednice, stvaraju se uslovi za pojavu proste (sitne) robne proizvodnje. Stoga, prosta robna proizvodnja predstavlja prvi istorijski oblik proizvodnje. Osamostaljeni proizvoai robe, u uslovima proste robne proizvodnje nuno su upueni na druge robne proizvoae - kao i oni na njih. Upravo za to je drutvena podela rada bitna pretpostavka postojanja svake robne proizvodnje.

SUBJEKTIVENE TEORIJE VREDNOSTI Postoje 3 pravca (kole) koje pokuavaju da objasne nain nastajanja vriednosti. 1. Austrijska psiholoka - Beka kola, iji su predstavnici: - Karl Menger, - Ben Bauerk, - Fridrih Vize. 2. Lozanska kola - matematika kola, iji su predstavnici: - Leon Walras, - Vilferd Pareto 3. Kembrid - (Alfred Maral), iji su predstavnici: - Stenli Dovans, - Alfred Maral. Pristup objanjenju nastanka vrijednosti tzv. graninih trokova - Doana Robinson. Doveno kae da vrijednost sasvim ovisi od korisnosti. to je stvar korisnija, to je i vrednija. ovek tei uivanju. to neka stvar prua vee uivanje, njena je korisnost vea i roba je skuplja. Menger teoriju cijena obrazlae teorijom subjektivne vrednosti. On analizu izgrauje na sekundarnom odnosu koji se uspostavlja na liniji dobro - potroa. Dobro i potroa imaju specifine karakteristike i to ini elemente njihovog meu-odnosa. Menger je izvrio klasifikaciju na: - dobra vieg i - dobra nieg reda. Dobra vieg reda su sredstva za proizvodnju. Dobra nieg reda su sredstva za linu potronju. Vrijednost i jednih i drugih dobara odreuju se po naelu granine korisnosti. Kategorija potreba i dobara su osnovne odrednice subjektivne vrijednosti. Potrebe su psiholoke veliine, merljive i deljive po intenzitetu i kvantitativno uporedive. Pojedinac stvara svoju vlastitu skalu potreba po redosledu vanosti. On to ini subjektivno. Skala tih brojeva oznaava se rimskim od I do X obrazujui niz

opadajuih arapskih brojeva od 10 - 0:

I II III IV V VI VII VIII IX X

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 9876543210 876543210 76543210 6543210 5 4 3 2 1 0 redosled 4 3 2 1 0 potreba i 3 2 1 0 nunost 210 1 0 (trokovi, korisnosi) 0 teorija granine vrijednosti SVOJSTVA ROBE Da bi neki proizvod imao obiljeje robe neophodno je da ispunjava 3 uslova: - da ima upotrebnu vrednost, - da ima vrednost i - da ima prometnu vrednost. Ukoliko nema jednu od ovih pretpostavki nije roba.

Upotrebna vrednost predstavlja ono svojstvo robe kome se osigurava zadovoljavanje potreba ljudi, tj. sposobnost jednog proizvoda da moe otkloniti oseaj nedostatka kod potronje. Vrednost je ono svojstvo robe koje nam ukazuje da se radi o dobru koje ovek nije naao u prirodi i kao takvo koristio za zadovoljenje svojih potreba. Da bi doao do tog dobra, on je morao da radi da se napree umno i fiziki - samo tada je roba dobra. Stvaralac vrednosti je ljudski rad. Taj rad ima dve kategorije: - apstraktni i - konkretni rad. Konkretni rad je onaj ovjekov rad koji je troen na stvaranju nekih konkretnih dobara ili na stvaranju konkretnih upotrebnih vrednosti. Konkretan rad obuara - cipela. Konkretan rad je stvaralac upotrebne vrednosti. Apstraktni rad - Sama injenica da je ovek radio i stvarao neka dobra, troio pri tome i fiziku snagu zove se apstraktni rad. Apstraktni rad ini onu unutranju sadrinu svake odreene vrednosti, tj. pod pojmom apstraktni rad podrazumevamo umno i fiziko naprezanje oveka u stvaranju nekih dobara pri emu se ne postavlja pitanje koja vrsta potreba se ima zadovoljiti. Odnos koji pokazuje koliko se za jednu vrstu robe dobije drugih roba naziva se njenom prometnom vrednou.

VELIINA VREDNOSTI ROBE Vrednost robe uvek se odraava kao neka odreena veliina. Tu veliinu odreuje obim apstraktnog rada. Veliina vrednosti izraava se u asovima jednostavnog ili prostog rada uloenog u njenu proizvodnju. Pod pojmom prostog rada podrazumeva se onaj rad koji moe obaviti svaki radnik angaovan u neposrednoj proizvodnji. Re je o onom radu koji se obavlja bez ikakve kvalifikacije, bez prethodne obuke. Sloen rad je rad kvalifikovanih radnika. On se moe iskazati kao umnoen prost rad. Sloen rad se pojavljuje kao manji ili vei broj asova prostog rada. Budui da je prosti

rad uvek jedinica merenjq vrednosti, otuda imamo potrebu stalnog svoenja sloenog na prost rad. Drutveno potrebno radno vreme Drutveno potrebno radno vreme je ono vreme koje je neophodno da se uz postojee normalne uslove proizvodnje, uz prosean stepen produktivnosti i intenzivnosti rada proizvede neka odreena vrsta robe. Za proizvodnju ma koje robe potrebno je uloiti odreenu koliinu apsolutnog (minulog) i apsolutnog (novododatog) rada. Apsolutni minuli rad podrazumeva troenje sredstava za proizvodnju, odnsno, sredstava za rad u procesu proizvodnje na izradi neke robe. Ulaganje odreene koliine tekueg rada koristei raspoloiva sredstva za proizvodnju nazivamo novododati rad. Svaka promena uslova proizvodnje sredstava za proizvodnju menjae i koliinu rada uloenog u proizvodnju nekog konkretnog dobra. Poto jedan isti proizvod ne proizvodi samo jedan proizvoa, ve vie njih, oito je da svaki od njih raspolae sa razliitim uslovima privreivanja. Otuda imamo i koliinu rada utroenog za proizvodnju jednog istog proizvoda. Kod razliitih proizvoaa uvek je razliita. U prometnoj vrednosti, odnosno prilikom iznoenja robe na trite ne priznaje se svaka koliina utroenog rada, ve samo ona koja je ostvarena pod prosenim ili pod normalnim uslovima privreivanja. Proseni uslovi privreivanja odreuju prometnu vrednost svakoj robi. Ukoliko se menjaju individualni uslovi proizvoaa sredstava za proizvodnju doie do promene vrednosti bilo u prenetom ili minulom radu. Nee se promeniti vrednost ukoliko je dolo do promena uslova privreivanja samo kod jednog proizvoaa, ve e do tih promena doi kad se izmene proseni uslovi privreivanja.

Promene veliine vrednosti robe

Poveavanjem ili smanjivanjem apsolutnog rada u proizvodnji odreenih roba poveava se ili smanjuje njena vrednost. Namee se pitanje kako intenzivnost i produktivnost utiu na vrednost. Ako poemo od pretpostavke da je produktivnost sposobnost oveka da u odreenom vremenu, zahvaljujui veem znanju proizvede veu koliinu dobara, tada imamo da se rastom proizvodnje dolazi do pada vrednosti rada, da produktivnost

smanjuje koliinu asova utroenih u proizvodnji neke robe. Obrnuta je situacija kada se radi o padu produktivvosti. Kad je re o kategoriji intenzivnosti pod tim pojmom podrazumevamo veu proizvodnju uz poveano radno naprezanje, poveano troenje radne snage u istom vremenu.

NAIN IZRAAVANJA VRIJEDNOSTI ROBE

Koliina apstraktnog rada jedina je odrednica vrednosti robe. Meri se duinom drutveno potrebnog radnog vremena u proizvodnji roba. U svakodnevnom ivotu merenje te vrednosti se ne izraava u asovima rada uloenim u njenoj proizvodnji ve se to obavlja na drugi nain. To je specifian nain koji nam prua mogunost da se u svakodnevnoj razmeni doe do spoznaje vrednosti robe koja predstavlja prometnu (relativnu) vrijednost robe.

3.5.1. Prometna (relativna) vrijednost robe

Robe se mousobno razmenjuju zato to imaju razliitu upotrebnu vrednost, odnosno, zamenjuju se to mogu da zadovoljavaju razliite ljudske potrebe. U trampi se uvijek zamenjuju odreene koliine neke robe ili robe jedne vrste za odgovarajuu koliinu robe druge vrste. Prometna vrednost je razmenski odnos koji nam pokazuje koliko se za jednu vrstu robe dobija drugih roba. Treba razlikovati prometnu vrednost od vrednosti. Veliinu vrednosti odreuje koliina drutveno potrebnog radnog vremena uloenog u proizvodnju odreenih roba. Prometna vrednost na specifian nain odreuje njenu vrednost u razmeni. Ona je izraena koliina roba koja se moe dobiti prilikom njene prodaje. Prometna vrednost je i priznanje za rad koji je utroen u proizvodnji robe. Pojmovno razgranienje problema prometne vrednosti i vrednosti roba je osnovni preduslov za razumevanje robe i njene cene.

a) Osnovne karakteristike prometne vrednosti U procesu razmene jedna vrsta robe, slui za to da izrazi vrednost druge robe. Poto je za proizvodnju jedne robe, kao upotrebne vrednosti utroena odreena koliina konkretnog rada, u ovom razmenskom odnosu konkretni rad slui za to da se izrazi apstraktni ljudski rad kojim je odreena vrednost druge robe. Kada se roba samostalnog robnog proizvoaa razmeni na tritu, odnosno, kada za nju dobije odgovarajuu protivvrednost, njegov privatni rad dobija odgovarajue drutveno priznanje, izraeno veliinom protivvrednosti koju dobija za svoju robu. Ove osnovne karakeristike vrednosnog oblika, odnosno, ovakvog naina izraavanja vrednosti, ukazuju na odreene specifinosti odnosa proizvodnje, odnosno na njihovo svojevrsno jedinstvo suprotnosti u uslovima robne proizvodnje. b) Veliina prometne vrednosti Razmenski odnos je rezultat uhodanosti robne proizvodnje i razmene. Robni proizvoai razliitih vrednosti uli su u meusobnu razmenu sa koliinskim odnosima svojih roba u skladu sa sopstvenim saznanjem o koliini rada neophodnog za njihovu proizvodnju. Ako proizvodnja jednog para cipela u postojeim uslovima proizvodnje zahteva 30 h apstraktnog ljudskog rada, a proizvodnja jednog metra platna 1,5 h tog rada, ove bi dve robe bile izjednaene u sledeem odnosu: 1 par cipela = 20 metara platna (30 h) (30 h) U ovom sluaju bi se obavljala ekvivalentna razmena, tj. razmena jednakih vrednosti, a prometna vrednost jednog para cipela bila bi 20 metara platna. Uporedo sa smanjivanjem ili poveavanjem vrednosti robe smanjivae se ili poveavati njena prometna vrednost. Npr. ukoliko se promene uslovi proizvodnje cipela, tj. ukoliko se drutveno potrebno radno vrieme za njihovu proizvodnju povea na 60 h, a drutveno potrebno radno vreme za proizvodnju jednog metra platna ostane isto, tada e se ove dve robe nai u sledeem razmenskom odnosu: 1 par cipela = 40 metara platna (60 h) (60 h)

Ovaj razmenski odnos pokazuje da je prometna vrednost cipela porasla zato to se poveala i sama njihova vrednost. Ukoliko opadne vrednost cipela, a vrednost platna ostane nepromenjena, desie se obrnuto. Naime, ukoliko drutveno potrebno radno vreme za proizvodnju jednog para cipela padne na 15 h, tada e se razmena obaviti u sledeem odnosu: 1 par cipela = 10 metara platna (15 h) (15 h) Ovo pokazuje da se prometna vrednost jedne robe moe poveavati ili smanjivati u zavisnosti od poveavanja ili smanjivanja njene sopstvene vrednosti. Kvantitativna srazmera u kojoj e se dve robe razmenjivati ne zavisi samo od veliine vrednosti one robe koja se nalazi u relativnom obliku, ve i od veliine robe koja se nalazi u obliku ekvivalenta. 1 par cipela = 30 metara platna (30 h) (30 h) Ovaj razmenski odnos pokazuje da se prometna vrednost cipela poveala (sada se za nijih dobija vie platna) iako se nije promenila veliina njihove vrednosti. Ako se vrednost cipela ne promeni a drutveno potrebno radno vreme za proizvodnju jednog metra platna poraste, recimo na 6 h, tada e se ove dve robe nai u sledeem razmenskom odnosu: 1 par cipela = 5 metara platna (30 h) (30 h) Ova dva poslednja primera pokazuju, da se prometna vrednost robe moe poveavati ili smanjivati nezavisno od promene njene sopstvene vrednosti, tj. i onda kada doe do promene vrednosti robe ekvivalenta. Ukoliko se vrednost obeju roba menja u istom pravcu i u istoj proporciji, tj. ukoliko se njihova vrednost u istom stepenu smanjuje ili poveava, tada e i kvantitativne srazmere u kojima se one meusobno razmenjuju ostati nepromenjene. 1 par cipela = 20 metara platna (30 h) (30 h) (20 h) (20 h)

(60 h) (60 h) Novac, njegovo poreklo i sutina Novac je temeljni problem ekonomije. On odreuje pravac kretanja, obezbeuje stabilnost (nestabilnost) pa ima izuzetan znaaj za privredu. On je problem itave svetske privrede. Integrie svetsku privredu i osigurava laki protok roba izmeu zemalja. Osnovno pitanje je kako je novac nastao. Ako pratimo razmenu kroz istoriju uoavamo da se ona pojavljivala kroz sluajni viak proizvoda i razmenjivala se roba za robu. Ovaj prvi oblik razmene zove se prost (sluajni) oblik razmene. Kad je jedna roba dobila status da moe menjati vrednost drugim robama, to je naznaka da se javlja novac. Ta roba u poetku je bila sitna stoka. Kako se drutvo razvijalo, pojavljuju se drugi oblici roba - bakar, zlato i oni imaju ulogu opteg ekvivalenta roba. Takva robatreba da: - ima vrednost, - je ta vrednost stabilna, - ima koliinu, - te robe mere vrednost svim drugim robama, - je roba deljiva i - se deljenjem ne gubi vrednost. Kada se krenulo u obeleavanje vrednosti zlata dobila se prva kovana novanica koju garantuje drava ili rudnik koji kopa zlato i na ovaj nain zlato uzima ulogu novca. Dugo vremena je zlato obavljalo tu funkciju. Do pojave papirnog novca je dolo kada vlasnici zlata nisu eleli da dre kod sebe zlato, ve su ga nosili u banku, pohranjivali, a od banke dobijali priznanicu, sa kojom se moglo otii u banku i podii odreenu koliinu zlata. Od tih priznanica vodi poreklo novca. Novac ima 5 funkcija: - novac kao mjera vrijednosti, - novac kao sredstvo prometa, - novac kao blago, - novac kao plateno sredstvo,

10

- svjetski novac, IZRAAVANJE VREDNOSTI NOVCEM a) Novac kao mera vrednosti Novac u funkciji vrednosti svojim razliitim koliinama meri i izraava veliine vrednosti svih roba koje ulaze u razmenu. Poto je novac sam po sebi takoe roba, u funkciji mere vrednosti, veliina vrednosti razliitih roba izraava se razliitim koliinama upotrebih vrednosti one robe koja funkcionie kao novana roba. Ako pretpostavimo da zlato funkcionie kao novana roba, onda e ono kao kovac u funkciji mere vrednosti svojim veim ili manjim koliinama izraavati, odnosno meriti veliine vrednosti svih drugih roba. b) Merilo cijene Tehnika mera koja omoguuje da se meri i, prema tome, meusobno uporeuju razliite koliine same novane robe naziva se merilom cene. Da bi novac mogao vriti funkciju mere vrednosti, neophodno je utvrditi merilo cene koje e omoguiti njegovo kvantitativno izraavanje. Utvrdimo li, jedan gram kao jedinicu mere kojom emo meriti razliite koliine zlata kao novane robe, time smo utvrdili njegovo merilo cene. Utvrivanje merila cene omoguuva da se razliite veliine robnih vrednosti izraze razliitim koliinama jedne iste robe koja funkcionie kao novac. 1 automobil = 1.000 g. zlata (2.000 h) (2.000 h) 1 motor = 500 g. zlata (1.000 h) (1.000 h) 1 par cipela = 10 g. zlata (20 h) (20 h)

11

Ovi primeri ilustruju da su robe meusobno samerljive zato to su proizvod jednorodnog (aptraktnog) ljudskog rada, te zahvaljujui tome sve mogu izraziti svoju vrednost u jednoj istoj robi (zlatu) koju su uinile svojim optim ekvivalentom; a novac (ovde zlato) u funkciji mere vrednosti svojim razliitim koliinama (1 g.) izraava ili meri razliite veliine vrednosti svih roba, ime njihove vrednosti u razmeni predstavlja kao kvantitativno jednake i meusobno uporedive veliine. c) Robe cene i monetarne promene (ta je moneta, vrednost i promjena vrijednosti) Novac iji su oblik, teina i njegovi sastavni delovi utvreni zakonom jedne drave naziva se monetom. Moneta je novana jedinica svake konkretne zemlje. Moneta je efektivni novac jedne zemlje. Vrednost monete se odreuje koliinom zlata koju moneta predstavlja, a svaka zemlja utvruje koliko se zlata nalazi u novcu, odnosno sa koliko je zlata pokriven novac. Svaka zemlja kad utvrdi koliko ima zlata, mora da prijavi svetskoj finansijskoj instituciji - MMF. Svaka promena o padu ili rastu se prijavljuje MMF. Drava za svoju teritoriju odreuje oblik, teinu i sastavne dijelove domaeg novca, i odreuje njegovo monetarno ime (KM, dolar, funta itd.) 1 automobil = 1.000 dolara 1 motor = 500 dolara 1 par cipela = 10 dolara

Ovi razliiti iznosi predstavljaju cene naznaenih razliitih roba, jer je cijena novani izraz vrednosti robe ili vrednost robe izraena u novcu. Ukoliko drava, u uslovima postojanja zlatne monete, odlui da pusti u promet zlatni dolar u teini od 0,5 g. zlata, onda e to izazvati opti skok cena. Ukoliko bi drava poveala mjerilo cene pa u skladu s tim pustila u promet zlatni novac od 2 g. zlata, tada bi cene svih roba izraene u ovakvim dolarima bile dvostruko nie. Drava puta u opticaj papirni novac umesto zlatnog. Ipak se i taj papirni novac nalazi u nekom odreenom odnosu prema zlatu. U najveem broju zemalja u kojima funkcionie papirni novac, drava zakonodavstvom utvruje odnos tog novca prema zlatu. Uticaj promjena odnosa papirnog novca prema zlatu na opti nivo robnih cena slian je uticaju koji izazivaju promene merila cene u uslovima postojanja zlatnog novca.

12

Zakljuak

Upravo ovaj proces drutvenog priznanja opravdanosti utroenih inputa, uz rizike koje robna proizvodnja nosi, prisiljava robne proizvoae na najefikasniji mogui nain prizvodnje ime se omoguava opti napredak drutvene zajednice. Oni stalno moraju istraivati potrebe i ukuse potroaa, prilagoavati svoje proizvode njihovim zahtevima i tragati za sve efikasnijim nainima proizvodnje.

13

Literatura 1.S.Bara,B.Staki:"Osnovi ekonomije",3.izmenjeno izdanje,Fakultet za finansijski menadment i osiguranje,Beograd,2005 godine. 2. D. Dragii,B. Ili, B.Medojevi,M.Pavlovi:"Osnovi ekonomije",centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta,Beograd,2005 godine.

14