Republika Srpska Republic of Srpska

Univerzitet u Istočnom Sarajevu University of Eastern Sarajevo

Fakultet poslovne ekonomije Faculty of Business Economics
Bijeljina Bijeljina

SEMINARSKI RAD

Predmet: Osiguranje

Tema: Osiguravajuće kompanije na finansijskim tržištima

Mentor Student
Prof. dr Mirela Mitrašević Dražen Bojagić 12/14

Bijeljina, 2018. godine

Sadržaj

Uvod ........................................................................................................................................................ 3
Osiguravajuće kompanije kao institucionalni investitori ........................................................................ 4
Plasman sredstva osiguravajućih kompanija ........................................................................................... 5
Globalni trendovi investiranja sredstava životnog osiguranja ................................................................ 6
Globalni trendovi investiranja sredstava neživotnog osiguranja ............................................................ 9
Osiguravajuće kompanije u Republici Srpskoj kao institucionalni investitori ....................................... 12
Zaključak ................................................................................................................................................ 13
Literatura: .............................................................................................................................................. 14

2
 Uvod

Osiguranje predstavlja udruživanje svih onih koji su izloženi nekom riziku (bez rizika, odnosno
opasnosti na koju se rizik odnosi, nema potrebe za osiguranjem) kako bi zajednički podelili štetu koja
će zadesiti nekoga od njih.

Danas, osiguranje je poprimilo institucionalni okvir. U gotovo svim zemljama u svetu postoje
osiguravajuće kompanije koje uz određenu naknadu (premiju) pokrivaju rizike sa kojima se
svakodnevno susreću preduzeća ili pojedinci (osiguranici).

Premija osiguranja predstavlja cenu usluge koju osiguravač pruža osiguraniku. Premija se sastoji od
nekoliko elemenata: Bruto premija, koju čini neto premija i režijski dodatak; neto premija se sastoji od
tehničke premije i dodatka za preventivu. Tehničku premiju kod životnih osiguranja čine riziko
premija i štedna premija. Tehničku premiju kod neživotnih osiguranja čine riziko premija i dodatak za
rizik.

Deo sredstava iz naplaćenih premija osiguravajuće kompanije investiraju na finansijskim tržištima u

skladu sa principima sigurnosti, profitabilnosti i likvidnosti. O osiguravajućim kompanijama možemo
govoriti kao jednim od najvećih institucionalnim ivestitorima, zbog ogrominh novčanih sredstava koje
akumuliraju tokom svog poslovanja.

U daljem tekstu analiziraćemo globalne trendove investiranja osiguravajućih kompanija u zemljama

članicama OECD-a, kao i investiranje osiguravajućih kompanija koje posluju na teritoriji Republike
Srpske.

3
 Osiguravajuće kompanije kao institucionalni investitori

Osiguravajuće kompanije (društva) na finansijskom tržištu imaju značajno mestom, u prvom redu
zbog prisustva dugoročnih novčanih sredstava. Sredstva osiguravajućih kompanija (posebno od
životnog osiguranja) mogu se ulagati u dugoročne obveznice (državne ili privatne), hipotekarne
kredite i vlasničke hartije od vrednosti (akcije). Dosadašnja praktična iskustva pokazuju, da sredstva
od premije za osiguranje imovine i lica ulažu u akcije korporacija, zbog većeg prinosa koji je naročito
izražen kroz kapitalnu dobit. Pored ulaganja u vlasničke hartije od vrijednost (akcije), osiguravajuće
kompanije se pojavljuju na finansijskom tržištu i kao značajni investitori u dugoročne dugovne hartije
od vrednosti (obveznice korporacija i stambene založnice).1

Međutim, da bi osiguravajuće kompanije mogle nesmetano da funkcioniše, odnosno da blagovremeno

odogovara svim obavezama, što predstavlja svrhu postojanja osiguranja,a ostatak sredstava investira,
ono mora da poseduje i određene fondove.

Početni fond čine novčani ulozi osnivača akcionarskog društva.2 Posebnim pravilnikom se u većini
osiguravajućih kompanija propisuju uslovi pod kojima se plasmani sredstava ovog fonda mogu vršiti.
Naime, predviđeno je da se iz sredstava početnog fonda sigurnosti može vršiti plasman, pre svega, u
dugoročne hartije od vrednosti (državne obveznice i akcije) kao i u nekretnine.

Pored sredstava osnivača osiguravajućih kompanija, odnosno početnog fonda sigurnosti i dobiti,
svakako najvažniji izvor sredstava osiguravajućih kompanija su premije osiguranja. Vremensko
nepodudaranje uplata i isplata u osiguranju života odnosno plaćanje premije unapred, za razliku od
isplata osiguranicia koje se vrše suksesivno, u onim vremenskim trenucima kada nastaje ostvarenje
rizika, omogućuje formiranje matematičke rezerve. Sredstva matematičke rezerve su dugoročna, trajna
i obimna i kao takva mogu se ulagati na finansijskim tržištu, pre svega, na tržištu tapitala. Ova
sredstva se najčešće ulažu u obveznice, akcije, nekretnine, hipotekarne zajmove. Dakle, zahvaljujući
sredstvima matematičnih rezervi koja su imanenta osiguranju žiovata, osiguravajuće kompanije
predstavljaju značajne učesnike na finansijskom tržištu.3

Slika 1: Kretanje uplata premija osiguranja u svetu 2016. godine. Izvor: Swiss Re Institute

1
Nenad M. Vunjak, Ljubomir D. Kovačević:Finansijsko tržište, berze i brokeri, Subotica, 2003, str. 143
2
Minimalan počteni kapital društva za osiguranje propisan je članom 49. Zakona o društvima za osiguranje
Republike Srpske 2005. godine.
3
Jelena Kočević, Predrag Šulejić, Tatjana Rakonjac Antić, Osiguranje, Beograd 2010, str. 325 i 326

4
 Plasman sredstva osiguravajućih kompanija

Prilikom plasmana slobodnih novčanih sredstava, osiguravajuća kompanija mora nastojati da ostvari
dobit najmanje u visini prosečne kamatne stope ostvarene na tržištu kapitala. Plasman osiguravajućih
kompanija usmeren je u tri pravca:

 kupovina nekretnina ili neposredno odobravanje hipotekarnih i drugih zajmova

 kupovina hartija od vrednosti
 deponovanje novčanih sredstava kod banaka i drugih finansijskih organizacija

Svaka investicija osiguravajućih kompanija mora da zadovolji dva osnovna prinicipa:

 obezbeđenje visokog stepena zaštite od rizika svojih osiguranika i

 postizanje što večeg prinosa na plasirana sredstva.

U skladu sa ovim principima osiguravajuće kompanije su tokom vremena izgradile prepoznatljive

„šeme investiranja“ kojih se pridržavaju. Principi na kojima mora biti zasnovana investiciona politika
osiguravača su: sigurnost, profitabilnost i likvidnost.

Princip sigurnosti. Osiguravajuće kompanije su specifični investitori na finansijskom tržištu zbog

obaveza prema osiguranicima, koje moraju blagovremeno ispunjavatii i koje uslovljavaju strukturu
njihovih portfolia. Zato prilikom donošenja investicionih odluka u koje oblike aktive će plasirati
sredstva, portfolio menadžeri osiguravajućih kompanija moraju voditi računa o sigurnosti tih ulaganja.
Iz tih razloga učinjena je podela aktive po stepeni rizičnosti (Slika 2).

Uslovno rizična aktiva Bankarski depoziti

Državne obveznice
Dugoročne obveznice državnih korporacija
Rizična aktiva Korporativne obveznice
Municipalne obveznice
Visokorizična aktiva Akcije
Korporativne obveznice bez rejtinga
Derivati
Slika 2. Podela aktive osiguravajućih kompanija prema stepenu rizičnosti

Princip profitabilnosti sastoji se u maksimizaciji prinosa na uložena sredstva uz minimizaciju rizika.

Osiguravači u svojoj investicionoj delatnosti prilikom upravljanja sredstvima rezervi obavezni su da
obezbede stopu prinosa na ulaganja, koja omogućuje bar da se očuva realana vrednost uloženih
sredstava.. Osiguravajuće kompanije bi morale efikasno i s minimalnim rizikom investirati sredstva
održavajući pri tome tekuću likvidnost. Diversifikacija investicionog portfolia bi trebalo da omogući
ostvarenje prinosa koji odogvaraju dopustivom nivou rizika. Sigurnost mora da bude prvo i najvažnije
načelo investiranja, mnogo važnije od profitabilnosti.

Princip likvidnosti predstavlja takvu strukturu ulaganja koja garantuje da će u bilo koje vreme
postojati dovoljan iznos likvidnih sredstava ili likvidnih hartija od vrednosti koje se lako, uz male
troškove mogu prodati na finansijskom tržtištu pre roka njihovog dospeća.4

4
Jelena Kočević, Predrag Šulejić, Tatjana Rakonjac Antić, Osiguranje, Beograd 2010, str. 330 i 331

5
 Globalni trendovi investiranja sredstava životnog osiguranja

Bills and bonds issued by public and private sector Equity

Cash and Deposits Land and buildings
Loans Collective Investment Schemes (CIS)
Private equity funds Hedge Funds
Structured products Other Investments

Mexico
Greece
Portugal
Italy
Hungary
Spain
Peru
Puerto Rico
India
Israel
Colombia
El Salvador
Lithuania
United States (1)
Estonia
France
Poland
Japan
Argentina
Ireland
Bolivia
Slovenia
Norway
Chile
Iceland
Singapore (1)
Switzerland
Russia (2)
United Kingdom
Finland
Malaysia
Belgium
Luxembourg
Korea
Austria
Germany
Sweden
Indonesia
Denmark
Brazil
Turkey
South Africa
Ecuador
0 20 40 60 80 100
Slika 3: Investicioni profolio sredstava životnog osiguranja po zemljama, 2016. Izvor: OECD

6
Osiguravajuće kompanije kao institucionalni investitori su veoma značajan učenik na finansijskom
tržištu za svaku zemlju. U toku svog poslovanja, osiguravajuće kompanije akumuliraju velika sredstva
naplatom premija životnog i neživotnog osiguranja. Veći deo tih sredstava služi za pokriće šteta,
izazvanih nastupanjem određenog osiguranog slučaja, dok se jedan deo tih sredstava ulaže na
finansijskim tržištima.

Analizom globalnih trendova investiranja sredstava tehničkih rezervi životnog osiguranja u 2016.
godini vidimo da su obveznice činile većinu finansijske aktive u portfelju osiguravajućih kompanija.
Osiguravajuće kompanije u 33 od 43 posmatrane zemlje su investirale više od 50% sredstava
tehničkih rezevi životnog osiguranja u obveznice. Od svih posmatranih zemalja, osiguravajuće
organizacije u Meksiku su investirale najveći deo sredstava u obveznice (više od 95%). Međutim,
nedavan regulativa u Meksiku promenila je investicionu politiku i osiguravajućim kompanijama će biti
dozvoljeno da tehničke rezerve životnog osiguranja investiraju u širi krug finansijske aktive. U nekim
zemljama, osiguravajuće kompanije su značajno invesitrale u akcije. Osiguravajuće kompanije u
Južnoafričkoj republici su investirale 63,40% u akcije. Pored Južnoafričke republike, značajan deo
tehničkih rezervi životnog osiguranja investiran je u akcije i u: Danskoj Sinagapuru, Švedskoj i
Turskoj. Osiguravajuće kompanije iz Izraela, Estonije i Tuske su države veliki deo svojih srestava u
gotovini i na računima kod banaka.Osim navedene finansijske aktive, osiguravajuće kompanije su
ulagale svoje sredstva u zemljište i zgrade. Na primeri, osiguranja izu Čilea, Norveške, Švajcarkse su
uložila više od 10% u zgrade i zemljište. Kao što vidmo, struktura ulaganja sredstava tehničkih
rezervi životnog osiguranja se razlikuje od zemlje do zemlje. To zavisi pre svega od zakonske
regulative, razvijenosti finansijski tržišta i narvano prinosa i rizika koje nose različite finansijske
(nefinansijske) aktive.
Country Bills and Equity Cash and Land and Loans Collective Private Hedge Structured Other
bonds Deposits buildings Investment equity funds Funds products Investments
issued by Schemes
public and (CIS)
private
sector
Mexico 96,5 0,0 .. 0,2 1,2 .. .. .. .. 2,0
Greece 94,4 0,8 2,6 0,1 0,0 1,0 .. .. 0,0 1,0
Portugal 87,4 1,3 2,9 0,6 0,3 5,6 0,1 0,1 1,5 0,2
Italy 84,9 2,4 2,3 0,2 0,1 .. .. .. .. 10,1
Hungary 84,6 0,0 5,8 0,3 0,3 8,6 .. .. .. 0,5
Spain 83,3 2,8 5,4 0,8 0,2 2,8 0,3 .. 4,0 0,3
Peru 82,2 2,9 2,1 6,8 1,6 2,5 0,0 0,0 0,0 2,0
Puerto Rico 80,9 6,2 8,3 2,9 1,2 .. .. .. .. 0,4
India 80,1 13,5 .. .. 4,5 1,2 .. .. .. 0,7
Israel 78,6 0,0 21,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
Colombia 78,4 9,3 6,4 0,0 0,2 2,4 1,5 .. 0,3 1,5
El Salvador 77,6 0,0 6,2 0,0 0,1 .. .. .. .. 16,0
Lithuania 77,4 0,3 19,3 0,0 0,0 2,6 0,0 0,0 0,0 0,4
United States (1) 73,6 4,1 2,4 0,6 14,2 .. .. 0,5 .. 4,6
Estonia 72,0 0,0 22,6 0,0 0,0 5,3 0,0 0,0 0,0 0,0
France 71,6 7,2 2,1 1,9 1,0 13,0 0,3 .. 2,1 0,8
Poland 71,1 0,1 5,2 0,2 1,3 19,5 .. .. 0,0 2,5
Japan 71,0 6,1 2,1 1,7 9,5 .. .. .. .. 9,6
Argentina 70,8 0,8 0,6 1,1 0,0 18,6 0,0 0,0 0,0 8,2
Ireland 67,3 7,5 12,3 0,4 1,3 6,9 .. .. 0,4 3,7
Bolivia 63,9 1,1 4,8 7,7 0,4 0,0 9,6 0,0 0,0 12,5
Slovenia 63,1 14,8 6,4 0,0 0,0 15,4 0,0 0,0 0,2 0,0
Norway 61,9 14,5 0,6 10,6 10,1 0,5 .. .. .. 1,8
Chile 61,6 1,1 2,8 16,9 12,8 4,3 0,0 0,0 0,0 0,5
Iceland 60,2 8,0 13,2 0,2 0,0 18,4 0,0 0,0 0,0 0,0
Singapore (1) 59,5 22,0 4,7 3,4 3,0 7,3 .. .. .. 0,0
Switzerland 59,0 3,3 2,2 13,1 13,1 3,0 0,6 1,2 0,2 4,3
Russia (2) 57,3 2,8 .. 0,9 0,2 .. .. .. .. 38,8
United Kingdom 56,2 5,5 0,9 2,1 .. 9,0 .. .. .. 26,4
Finland 55,6 7,8 7,8 5,3 3,7 18,2 .. .. .. 1,6
Malaysia 54,8 16,4 4,8 1,5 6,5 .. .. .. .. 16,0
Belgium 54,7 4,9 6,1 3,1 19,1 5,1 0,0 .. 6,1 1,0
Luxembourg 50,5 1,1 2,5 0,0 0,1 4,5 .. .. .. 41,2
Korea 49,3 4,8 2,3 2,2 18,2 .. .. .. .. 23,1
Austria 39,4 0,5 0,9 0,1 1,8 54,7 0,3 .. 2,3 0,0
Germany 39,2 4,5 0,5 1,7 20,0 33,3 0,2 .. .. 0,7
Sweden 37,8 36,4 2,4 2,5 2,4 14,4 .. .. .. 4,1
Indonesia 32,6 18,0 16,8 4,3 0,1 27,5 .. .. .. 0,7
Denmark 32,4 35,6 2,5 0,5 2,2 15,1 .. .. .. 11,6
Brazil 28,7 1,8 0,4 0,1 0,4 39,1 28,5 0,9 0,0 0,0
Turkey 27,2 32,0 38,3 0,9 0,9 0,8 .. .. .. ..
South Africa 20,0 63,4 .. 1,7 6,9 .. .. .. .. 8,0
Ecuador 15,6 1,0 0,5 2,1 .. .. 12,1 .. .. 68,7

Tabela: Struktura portoflia osiguravajućih kompanija u 2016. godini

7
 Public sector bonds Private sector bonds
Greece 92.8 1.6
Mexico 83.7 12.8
Hungary 80.7 3.9
Israel 78.6 0.0
Poland 67.8 3.3
India 65.5 14.6
Puerto Rico 62.6 18.3
Lithuania 60.7 16.8
Italy 58.6 26.3
Spain 54.6 28.6
Japan 53.0 17.9
United States 51.5 22.1
Portugal 50.5 36.9
Argentina 50.3 20.5
Ireland 45.6 21.8
Iceland 43.3 16.9
Korea 42.7 6.6
Colombia 41.5 36.9
Estonia 38.1 33.9
Bolivia 34.4 29.5
Belgium 34.3 20.4
France 31.3 40.4
Slovenia 31.0 32.1
Peru 28.8 53.4
Luxembourg 26.9 23.6
El Salvador 26.8 50.9
Brazil 26.0 2.7
United Kingdom 25.4 30.8
Switzerland 24.8 34.2
Turkey 24.5 2.8
Russia (1) 23.9 33.4
Indonesia 21.3 11.3
Austria 19.1 20.4
Ecuador 8.8 6.7
Norway 8.5 53.4
South Africa 8.3 11.7
Chile 3.4 58.1
0 20 40 60 80 100
Slika 4: Direktne investicije sredstava životnog osigraunja u privatne i državne hartije od vrednosti po
zemljama u 2016. godini. Izvor OECD

Obveznice su jedne od najzačajnijih dužničkih hartija od vrednosti kojima se njen izdavalac (emitent)
obavezuje da će imaocu (vlasniku) te obveznice isplatiti glavnicu i kamatu u određenom vremenskom
periodu. Kada pričamo o podeli obveznica, u prvom redu mislimo na državne (tj javne) i privatne
obveznice. Ovim emitentima, obveznice omogućavaju da dođu do novčanih sredstava po najčešće
povoljnijim uslovima nego iz nekih drugih izvora (npr uzimanjem kredita od banke).

Osiguravajuće kompanije raspolaži velikim novčanim sredstima i u saglasnosti sa svojim prinicipima

invesitranja ulažu ih u privatne ili javne obveznice. Za koje od ove dve vrsta obveznice će se odlučiti
osiguravajuće kompanije zavisi prvenstveno od zakonske regulative, u nekim zemljama je propisan
iznos (najčešće u procentu) koje osiguravajuće kompanije moraju investirati u državne obveznice ako
im to njihove tehničke rezerve omogućavaju.

Analizirajući strukturu investicija osiguravajućih društava u obveznice, vidimo da je većina investicija

usmjerena u državne obveznice, tj obveznice javnog sektora. Osiguravajuća društva su više ulagala u
obveznice javnog sektora u 26 od ukupno 37 zemalja za koje je raspodela po izdavaocu dostupna.

8
 Globalni trendovi investiranja sredstava neživotnog osiguranja

Bills and bonds issued by public and private sector Equity

Cash and Deposits Land and buildings
Loans Collective Investment Schemes (CIS)
Private equity funds Hedge Funds
Structured products Other Investments

Guatemala
India
Mexico
Estonia
Colombia
Portugal
Italy
Slovenia
Paraguay
United Kingdom
Hungary
Norway
Lithuania
Israel
Australia
United States (1)
Denmark
Puerto Rico
Ireland
Chile
Belgium
Greece
Poland
Latvia
Luxembourg
Finland
Costa Rica
Argentina
France
Iceland
Spain
Brazil
Czech Republic
Germany
Peru
Sweden
El Salvador
Korea
Switzerland
Malaysia
Bolivia
Singapore (1)
Japan
Ecuador
Indonesia
Turkey
South Africa
Russia (2)
Austria
0 20 40 60 80 100

Slika 5: Investicioni proftolio sredstava neživotnog osiguranja po zemljama, 2016. Izvor: OECD

9
Obveznice takođe dominiraju u portfoliu neživonih osiguranja. Neživotna osiguranja u 24 od ukupno
49 zemalja ulagala su više od 50% sredstava u obveznice. Neživotna osigraunја su držali više od 75%
svoje imovine u obveznicama u Gvatemali, Indiji i Meksiku.

U nekim zemljama osiguravajuće kompanije su investirala značajan deo svojih sredstava neživotnog
osiguranja u akcije. Neživotna osigranja u Austriji, Salvadoru, Francuskoj, Islandu, Južnoj Africi,
Švedskoj i SAD-u.

Gotovina i depoziti su značajni u portfoliu neživotnih osiguranja u Aziji (Malzeija, singapur) Evropi
(Letonija) i Latinskoj Americi ( Čile i Kostarika).

Neživotna osiguranja su u nekim zemljama odlučila da dodele značajan deo svojih sredstava u
zemljište i zgrade (više od 10% u Boliviji i Peruu).

Country Bills and Equity Cash and Land and Loans Collective Private equity Hedge Funds Structured Other
bonds issued Deposits buildings Investment funds products Investments
by public and Schemes
private sector (CIS)
Guatemala 82,7 1,4 10,7 3,2 1,6 .. .. .. .. 0,3
India 80,6 14,1 .. .. 0,3 3,4 .. .. .. 1,6
Mexico 76,6 10,0 .. 5,0 1,5 .. .. .. .. 6,9
Estonia 74,7 0,1 18,3 0,0 0,3 4,8 0,0 0,0 0,9 1,0
Colombia 73,5 13,7 6,7 0,3 0,2 3,3 1,0 .. 0,4 0,9
Portugal 72,4 2,9 6,5 8,2 0,1 8,9 0,0 0,3 0,8 0,0
Italy 71,7 6,0 6,7 4,0 0,2 .. .. .. .. 11,4
Slovenia 70,8 0,2 16,9 9,2 0,0 2,8 0,0 0,0 0,0 0,0
Paraguay 70,7 1,8 21,1 6,3 0,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
United Kingdom 69,7 1,9 2,1 1,4 .. 9,8 .. .. .. 15,1
Hungary 68,9 0,1 18,4 0,8 0,1 7,8 .. .. .. 4,0
Norway 68,7 19,3 4,3 2,5 1,3 0,7 .. .. .. 3,2
Lithuania 67,8 1,6 11,5 1,5 0,1 13,0 0,0 0,0 0,0 4,5
Israel 65,6 1,8 13,6 1,1 4,4 11,5 0,8 0,0 0,3 0,8
Australia 63,4 2,8 7,5 0,2 6,9 18,1 .. .. .. 1,0
United States (1) 62,4 25,0 7,2 1,0 0,4 .. .. 0,0 .. 4,1
Denmark 61,7 11,3 13,7 1,1 2,0 7,9 .. .. .. 2,4
Puerto Rico 61,0 12,0 21,2 2,7 0,0 .. .. .. .. 3,1
Ireland 60,9 2,7 16,2 3,4 7,6 4,8 .. .. 4,3 0,0
Chile 60,8 0,1 27,8 4,8 0,2 4,1 0,0 0,0 0,0 2,2
Belgium 60,8 8,3 8,2 2,9 2,5 15,8 0,0 .. 1,1 0,4
Greece 56,4 1,0 14,0 8,7 2,1 15,3 .. .. 0,0 2,4
Poland 55,2 0,4 5,4 0,4 3,3 12,7 .. .. 0,1 22,6
Latvia 54,6 2,3 35,5 4,3 1,4 1,4 0,0 0,0 0,0 0,5
Luxembourg 48,5 3,0 4,8 0,9 0,0 3,1 .. .. .. 39,7
Finland 47,3 7,8 7,9 6,0 6,8 18,3 .. .. .. 5,9
Costa Rica 46,5 0,0 22,7 0,0 30,3 0,5 0,0 0,0 0,0 0,0
Argentina 46,4 1,9 1,6 1,2 0,1 30,0 0,0 0,0 0,0 18,9
France 44,6 25,7 4,8 2,8 2,8 17,4 0,6 .. 0,9 0,4
Iceland 44,2 32,0 3,5 1,2 1,5 17,6 0,0 0,0 0,0 0,0
Spain 43,9 12,9 16,5 8,9 2,6 13,6 0,7 .. 0,4 0,5
Brazil 43,3 0,0 1,7 0,0 0,0 50,4 0,1 4,2 0,0 0,3
Czech Republic 43,2 0,6 41,1 7,5 2,3 5,1 0,0 .. 0,2 0,0
Germany 40,0 10,2 1,5 1,6 16,5 29,1 0,4 .. .. 0,6
Peru 39,2 3,8 9,2 11,8 0,0 2,4 0,0 0,0 0,0 33,6
Sweden 38,7 30,9 3,0 4,5 4,2 15,1 .. .. .. 3,7
El Salvador 38,3 47,2 8,1 0,0 0,6 .. .. .. .. 5,8
Korea 33,8 2,9 2,7 2,9 26,8 .. .. .. .. 30,8
Switzerland 33,8 4,1 7,5 5,9 8,5 8,0 0,6 1,1 0,1 30,5
Malaysia 33,6 2,7 29,4 1,9 0,2 .. .. .. .. 32,2
Bolivia 33,2 2,2 4,5 10,5 0,0 0,0 5,9 0,0 0,0 43,6
Singapore (1) 32,4 18,4 29,0 3,9 14,4 1,9 .. .. .. 0,0
Japan 28,7 24,7 5,2 3,3 6,7 .. .. .. .. 31,5
Ecuador 26,1 1,9 4,3 3,6 .. .. 12,4 .. .. 51,7
Indonesia 25,4 16,1 40,0 1,1 0,1 16,5 .. .. .. 0,8
Turkey 24,1 24,0 50,1 0,4 0,0 1,4 .. .. .. ..
South Africa 24,0 26,6 .. 1,0 7,2 .. .. .. .. 41,2
Russia (2) 16,9 7,9 .. 5,3 0,9 .. .. .. .. 69,1
Austria 11,7 56,1 11,7 4,8 1,4 14,2 0,0 .. 0,0 0,0

Tabela: Struktura portoflia osiguravajućih kompanija u 2016. godini

10
 Public sector bonds Private sector bonds
Lithuania 65.7 2.1
Hungary 64.9 4.1
United States 55.8 6.6
Mexico 52.6 24.0
Poland 51.9 3.3
Latvia 51.2 3.4
Portugal 50.9 21.5
Puerto Rico 50.5 10.5
Guatemala 49.0 33.7
Italy 45.8 25.8
Brazil 40.6 2.7
Israel 40.2 25.4
Greece 38.9 17.5
Colombia 38.6 34.9
India 37.2 43.4
Argentina 35.9 10.5
Slovenia 34.9 35.9
Czech Republic 32.3 10.9
Costa Rica (1) 31.7 11.8
Belgium 31.3 29.5
Ireland 30.4 30.4
Iceland 27.3 16.9
Spain 26.8 17.2
Luxembourg 26.5 22.0
Korea 24.2 9.7
United Kingdom 23.8 45.9
France 21.4 23.2
Turkey 21.3 2.8
Chile 20.6 40.2
Japan 19.6 9.0
Norway 15.7 53.0
South Africa 14.9 9.1
Ecuador 13.9 12.2
Indonesia 12.1 13.3
El Salvador 11.0 27.3
Switzerland 9.8 24.0
Peru 9.3 29.9
Estonia 9.3 65.3
Bolivia 7.1 26.2
Russia (2) 4.4 12.5
Austria 2.7 9.0
Paraguay 1.4 69.3
0 20 40 60 80 100

Slika 6: Direktne investicije sredstava neživotnog osigraunja u privatne i državne hartije od vrednosti
po zemljama u 2016. godini. Izvor OECD

Prema podeli aktive osiguravajućih kompanija po stepenu rizičnosti u okviru principa sigurnosti,
državne obveznice predstavljaju uslovno rizičnu aktivu, dok korporativne obveznice svrstavaju u
rizičnu aktivu (one bez rejtinga u visoko rizičnu aktivu). Međutim rizik državnih obveznica varira od
zemlje do zemlje, jer su sve zemlje ponaosobno rejtinogovane od strane kredit-rejting agencija 5 .
Najveći krediti rejting (AAA) imaju dugovi zemalja kao što su Australija, Kanada, Norveška,
Švajcarska tkz. prime investicije, dok dugovi zemalja kao što su Bosna i Hercegovina, Pakistan,
Kongo, Ukrajina rejtigovani sa B i niže.6 Ulaganje u hartije od vrednosti tih zemalja nosi viši prinos i
rizik u odnosu na prime investicije.

5
Moody's , Fitch i S&P: tri najveće kredit-rejting agencije na svetu.
6
Highly speculative

11
 Osiguravajuće kompanije u Republici Srpskoj kao institucionalni
investitori

U strukturi ulaganja sredstava za pokriće tehničkih rezervi neživotnih osiguranja dominiraju oročeni
depoziti i nekretnine. Ulaganja u hartije od vrednosti, prvenstveno državne obveznice beleže
kontinuirani rast, i sa stanjem na dan 30.06.2017 iznosila su 21,60% ukupnih ulaganja koja služe za
pokriće tehničkih rezervi neživotnih osiguranja. U pogledu ulaganja sredstava za pokriće tehničkih
rezervi neživotnih osiguranja treba istaći da je prisutan rizik realnosti procene vrednosti nekretnine ( u
smislu prodajne cene i vremena utraživosti). Kod svih društava koja se bave neživotnim osiguranjem
obezbeđena je usklađenost sa propisanim zahtevima pokrića tehničkih rezervi neživotnih osiguranja.

U strukturi ulaganja sredstava za pokriće tehničkih rezervi životnih osiguranja najzančajnije učešće
imaju hartije od vrednosti domaćih emitenata i oročeni depoziti. U posmatranom periodu došlo je do
povećanja učešća ulaganja u hartije od vrednosti na teret oročenih depozita. Treba naglasiti da u
okviru hartija od vrednosti dominiraju državne obveznice. Kod svih društava koja se bave životni
osiguranjem obezbeđena je kvanitativna i kvalitativna usklađenost sa propisanim zahtevima za
pokriće tehničkih rezervi životnog osiguranja.7

7
Izveštaj o stanju sektora osiguranja u Republici Srpskoj za period od 01.01.2017 do 30.06.2017
12
 Zaključak

Osiguravajuće kompanije spadaju u red najznačajnijih institucionalnih investitora na finansijskim

tržištima širom sveta. Rame uz rame sa investicionim i penzionim fondovima i bankama predstavljaju
značajan faktor za ekonomski razvoj svake zemlje i razvoj finansijskih tržišta.

U toku svog poslovanja osiguravajuće kompanije akumuliraju ogormna novčana sredstva čija je
primarna funkcija isplata nastalih šteta (osiguranih slučaja) dok je jedna od sekundarnih funkcija
investiranje u različitu aktivu. Za neživotna osiguranja poželjniji su oblici likvidne aktive gde spadaju
gotovina i komercijani zapisi pa tek onda na red dolaze akcije obveznice. Kod životnih osiguranja
zastupljena je dugoročna aktiva: obveznice, akcije, nekretnine i dr. Najsigurnije i najzastupljenije su
državne obveznice.

Portfolio osiguravajućih kompanija se razlikuje od zemlje do zemlje.Pošto osiguravauće kompanije u

svim zemljama moraju poštovani principe sigurnosti, profitabilnosti i likvidnosti možemo zaključiti da
taj portfolio osiguravajućih kompanija u analizi obuhvaćenoj zemlji, predstavlja optimum između
prinosa i rizika investicija osiguravajućih kompanija u toj zemlji.

U zemljama sa razvijenim finansijskim tržištima osiguravajućim kompanijama su ulagale u širok krug

aktive u odnosu na osiguravajuće kompanije koje posluju u nerazvijenim finansijsim tržištima i
finansijkim tržištima u razvoju.

Na kraju, treba reći da poslovanje osiguravajućih kompanija na finansijskim tržištima nosi i određeni
rizik za njih u slučaju pojave međunarodne finansijske krize. I pored različitih geografskih
diverzifikaicja koje mogu izvršiti, koeficijenti korelacije za vreme međunarodnih finansijkih kriza se
značajno povećavaju pa tako međunarodno portfoilio investiranje biva manje korisno upravo onda
kada je najpotrebnije.

13
 Literatura

Knjige:

[1] Jelena Kočević, Predrag Šulejić, Tatjana Rakonjac Antić; Osiguranje, “Centar za
izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu”, 2010

[2] Nenad Vunjak, Ljubomir Kovačević; Finansijsko tržište, berze i brokeri, “Proleter” a.d.
Bečej, 2003

Sajtovi:

[3] https://tradingeconomics.com/

[4] http://www.oecd.org/finance/insurance/

[5] http://www.azors.rs.ba/

[6] http://www.swissre.com/

Ostala literatura:

[7] Izveštaj o stanju sektora osiguranja u Republici Srpskoj za period od 01.01.2017 do 30.06.2017

[8] Sigma No 3/2017; Swiss Re Institute

[9] Global insurance market trends 2017; OECD report

14