-RAZVOJNA PSIHOLOGIJA ISTORIJSKI OKVIR RAZVOJA Hipokrat: Prvi uoio znaaj sredinskih inilaca (klime) u formiranju ljudskog uma

i due. Platon: Uenje o uroenom karakteru ljudskih moi, u Dravi je izloio plan idealnog ureenja drutva zasnovan na postojanju uroenih razlika meu ljudima. Aristotel: Nasledni faktori su presudni inioci duevnog razvoja. O dui-prvo poznato psiholoko delo. Uenje o postojanju 3 due: vegetativna (ve u zametku), senzitivna i racionalna (postupno useljavaju u embrion). Sv. Augustin: Svako bie ima svoju individualnost. Ljudski karakter se oblikuje u posebnom drutvenom ureenju. Lok: Dete se raa kao tabula raza na koje iskustvo utiskuje svoj trag. Detinji um se moe lako preokrenuti, na mnoge naine. an ak Ruso: Zalagao se za povratak prirodi i ivotu plemenitog divljaka. ovek se raa kao dobar, ist i neiskvaren a sredina naruava prirodni tok razvoja. KONSTITUISANJE DEIJE PSIHOLOGIJE U oveku u malom nije postojala svest o posebnosti detinjstva I razlikama izmeu detinjstva I ostalih perioda razvoja. Biti dete znailo je biti, zavisna, nesamostalna osoba bez obzira na uzrast, deca su delila isti prostor, igrake, vreme i rad sa odraslima. To nije znailo da nije bilo naklonosti prema deci, brige roditelja. Prvi istraivai psihologije razvoja (filozofi, prirodnjaci, pedagozi, lekari) koji su pratilirani razvoj sopstvene dece metedom dnevnikog beleenja promena u ponaanju dece. Rane biografske studije Posmatranje duevnog razvoja sopstvene dece zapoelo je u XVIII veku. Tidema je posmatrao razvoj duevne sposobnosti kod dece to obuhvata psihiki razvoj u prve dve godine. To je prva iscrpna biografska studijas I zvala se Posmatranje razvojs du.sposobnosti kod dece. Ten je napisao bigrafsku skicu jedne bebe ime je pratio govorni razvoj sina. Prajer je osniva deije psihologije, napisao delo Dua deteta, p osmatraoi beleio promene u ponaanju svog sina u prve 4 godine ivota. Odvajao je podatke od linih tumaenja. On je pokuao uvesti elemente eksperimenta planski izazivajui odreene reakcije deteta kroz podsticanje imitacije facijalnih ekspresija. Pokret za prouavanje deteta Zaetnik je Stenli Hol. Prouavao deije lai, matu, strahove, odnose prema religiji... Prvi ukazuje na znaaj adolescencije i starosti-ime otvara novo podruje razvojne psihologije-psihologija starenja. Izveo teoriju rekapitulacije-dete u svom razvoju kratko ponavlja sve bitne etape kroz koje je ovek proao u toku svoje kulturne istorije (deija igra). Prvi je primenio metodu upitnika u istraivanju razvoja i ponaanja dece. Upitnicima je bio obuhvaen veliki broj dece jer ih je dostavljao nastavnicima i roditeljima irom Amerike. Pod uticajem njegovih ideja otvaraju se centri, labaratorije i drutva za prouavanje deteta, asopisi, osnivaju se katedre za deiju psihologiju, itd.

UTICAJ OPTE PSIHOLOGIJE Deija psihologija se izdvaja iz opte psihologije. U periodu postupnog osamostaljivanja deije psihologije razlikujemo dva perioda. U prvom, predmet deije psihologije je prosto stopljen sa predmetom opte. U drugom, deija izgradnjom vlastitih metodolokih strategija i teorija razvoja stie status samostalne naune discipline. Nalazi iz psihologije odraslih su jednostavno testirani na deci razliitog uzrasta. Pored ispitivanja pojedinih psihikih funkcijsa, kao poseban zadatak se postavlja ispitivanje karakteristika pojedinih uzrasnih perioda u onim segmentnima psih. Ontogeneze u kojima postoji uzlazna linija razvoja do postojanja psihike zrelosti. ODNOS IZMEU DEIJE I RAZVOJNE Poeci razvojne se vezuju za istraivanje razvoja u periodima detinjstva I mladosti pa u tom smislu deija psihologija predstavlja istorijske korene I temelje razvojne. Deija psihologija se prva konstituie kao deo budue razvojne. 1. Deija psihologija se bavi samo onim delom ontogenetskog razvoja u kome postoje progresivne organske promene (sazrevanje) koje uzrokujun promene u psih. Funkcijama. A predmet razvojne se odnosi na prouavanje svih linija razvoja psih.funkcija. 2. Tradicionalna deija psihologija je preteno normativno-deskriptivna nau.dis. Njeni osnovni zadaci su utvrivanje karakteristika ponaanja na pojedinim uzrastima I otuda su njena istraivanja prvenstveno zasnovana na posmatranju u prirodnim uslovima. 3. Od samog poetka deija psiho se konstituie kao empirijska nau.dis. Razvojna psihologija je preteno teorijski usmerena ali I sama neguje emp.postupak. 4. Deija psihologija je okrenuta praktinim pitanjima (problemi vaspitanja, obrazovanja, kolovanja) jer su njeni primarni ciljevi vezani za unapreenje razvoja I ivota deteta. Razvojna je psih.disciplina u kojoj fundamentalna saznajno-teorijska pitanja stoje iznad praktinih. PREDMET I ZADACI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE Razvojna psihologija prouava poreklo i razvoj psihikog ivota. PREDMET: Bavi se proavanjem filogenetskih, istorijskih i ontogenetskih aspekata psihikog ivota. Filogenetske promene: Poetak i razvoj psihikih funkcija kod ivotinja i oveka. Istorijske promene: Preobraaj psihikiog ivota oveka tokom njegove kulturne istorije. Ontogenetske promene: Poreklo i razvoj tokom individualnog razvoja. Zadaci razvojne psihologije: 1. Da opie psihike funkcije 2. Da definie poetni i finalni stadijum u razvoju 3. Da opie sve intermedijalne supnjeve razvoja (izmeu poetnog i finalnog) 4. Da definie osnovne faktore razvoja i mehanizme putem kojih dolazi do promene

RAZVOJ Sve promene u organizmu koje se deavaju tokom ivota. Kategorije promena: Kvantitativne promene (rast ili poveanje, bez bitnih promena sistema), Kvalitativne promene: (strukturalna i funcionalna promena sistema, prerastanje jednog u drugiprerastanje praktine, senzomotorne int u unutranje, simboliko miljenje.). Generativne novine u ponaanju se ispoljavaju u obliku nastajanja (pojava novih emocija, tipova socijalnog reagovanja, naina reavanja problema), nestajanja (organsko propadanje kada dolazi do degenrativnih promena usled bolesti ili starenja) i alternacije (smenjivanje-preobraaj istog organskog ili psihikog sistema). Kljuni pojam u razvoju je pojam promene. Ali nisu sve promene razvojne: tu ne spadaju repetitivne promene (aktivnosti koje se stalno ponavljaju), cikline ili periodine (smena god.doba), ritmine promene (rad sranog miia). Razvojne promene podrazumevaju system.varijaciju ponaanja u funkciji vremena iz ega slede njihova posebna obeleja. MODELI OBJANJENJA RAZVOJA 1. Organizmiki Psihiki ivot gleda u kontekstu razvoja organizma. Izvori razvoja endogenog porekla. Snaan uticaj biologije na razvojno psihika istraivanja. Glavni istraivaki problemi: prouavanje psihologije ivotinja da bi se osvetlila psihologija oveka, ispitivanje najranijih stupnjeva razvoja (period pre roenja i period novoroeneta) u vreme kada se mislilo da uenje jo ne ostavlja trag. Definisani su vrlo precizni kriterijumi za razlikovanje uroenog I steenog u ponaanju: rano javljanje, univerzalnost u javljanju I konstantnost razvojnog reda. Znai uroeno u ponaanju je ono to se javlja odmah po roenju (jer nije bilo mogunosti za uenje), ono to se univerzalno javlja kod svih jedinki iste vrste I one funkcije koje imaju isti redosled faza u razvoju. I prouavanje biologije ponaanja. Erik Erikson-sve to raste sadri temeljan plan iz kog organa e se pojaviti. Zamerka organizmikog modela: predstavlja oveka kao pasivno bie koje je kontrolisano od strane prirode. Pijaeovo gledite Pijaeova teorija se odnosi na proces intelektualnog razvoja. On tvrdi da je saznanje odreeno meusobnim interakcijama oragnizma i sredine. Pored osnovnih inilaca razvoja (sazrevanje, fiziko iskustvo i socijalno prenienje), on uvodi jo jedan faktor razvoja-uravnoteavanje. U procesu saznanja organizam je aktivni subjekt koji menjajui sebe istovremeno menja i sredinu koju saznaje. Osnovna funkcija inteligencije-adaptacija. Dva procesa adaptacije: asimilacija(objekt se menja, deformie, dok struktura ostaje nepromenjena-hrana), AKOMODACIJA(promena saznajnih struktura zbog pritisaka spoljanih promena). Ti procesi su u stalnoj neravnotei, a razvoj je usmeren na postizanje ravnotee. Da bi se razvijao,organizam mora vriti stalne akcije-delovanje na sredinu i stalna razmena sa sredinom. Dve linije razvoja po Pijaeu: psihosocijalni razvoj (ono to dete saznaje od drutvene sredine i u njoj), psiholoki razvoj (ono to dete samo saznaje).

Neo-psiho analiza Erika Eriksona Svi psihoanalitiari naglaavaju ulogu unutranjih procesa u razvoju linosti (ak i kada uvode faktor socijalne sredine). Frojd je definisao razvoj kao stupnjevito napredovanje kroz 5 univerzalnih faza pri emu je svaki stepen odreen uroenom tendencijom organizma da smanji napetost i doivi prijatnost. Tokom razvoja dolazi do premetanja libida u pojedine delove tela. Oslanjajui se na Frojda novu teoriju daje Erikson koji smatra da emocionalna energija postoji od samog poetka ivota. Zajednika im je ideja o stupnjevitom napredovanju u razreenju konflikata, a budui da su konflikti nuni Erikson ih zove razvojnim krizama. Razlike sa Frojdom: Erikson veu panju poklanja egu, dok Frojd id-u. Iako i sam veruje u znaaj ranog detinjstva on odbacuje Frojdovu konstataciju da je strukturalni razvoj linosti zavren sa 5om godinom ivota. Erikson takoe smatra da pojedinac moe sam razreiti svoje konflikte dok Frojd tvrdi da su rezultati takvog pokuaja sa patolokim ishodima. Razvojni tok pojedinca u 8 faza pri emu u svakoj ima neki konflikt koji se treba razreiti: 1. Sticanje bazinog poverenja vs. bazinom nepoverenju (0-18) U ovoj fazi dete razvija bazino poverenje pri emu mu pomau roditelji koji zadovoljavaju njegove potrebe, tite ga od strahova, opasnosti, itd. Na toj osnovi izgrauje se optimistiki stav prema svetu. Ponaanje roditelja koji zanemaruju detinje potrebe moe proizvesti suprotna oseanja bazinog nepoverenja. 2. Autonomija vs. oseanje stida i sumnje (18-3) Jo uvek postoji snana zavisost od drugih kod deteta i zbog toga se javlja konflikt izmeu potrebe deteta da iskae samostalnost i posledica koje takvo ponaanje moe da ima. Zato se uporedo sa tenjom ka samostalnosti kod deteta javlja i stid i sumnja u vlastite sposobnosti. Roditelji mogu podsticati pokuaj samostalnosti ili sputavati, od njih zavisi da li e se dete izboriti sa konfliktima. 3. Inicijativa vs. oseanje krivice (3-6) Nastavak osamostaljivanja vodi dete ka preduzimanju inicijative u aktivnosti prema porodici i vrnjacima. Tu su mogui neuspesi i padovi praeni oseajem krivice, takoe jer se i pred dete postavljaju zahtevi sredine da ovlada nekim znanjima i vetinama i preuzme odgovornost za svoje ponaanje. Zato se javlja konflikt izmeu podsticane inicijative od drugih i sopstvenog straha od neuspeha praenog oseanjem krivice. 4. Marljivost vs. oseanju manje vrednosti kolski period- Zahtevi u koli i opta klima trke za postignuem stvaraju krizu vezanu za rad i savladavanje oseaja inferiornosti. 5. Identitet vs. difuzije uloga (12-20) U fazi adolescencije kao osnovni problem javlja se potraga za identitetom. Naavi se izmeu zavrenog perioda detinjstva i perioda odraslog doba koje predstoji kao posledica kod adolescenata se moe javiti konfuzija ega i kriza identiteta. 6. Intimnost vs. oseanju izolovanosti (rana zrelost) Konflikti se ogledaju u tekoama uspostavljanja bliskih relacija i doivljaja intimnosti. Pokuava se prevazii usamljenost i izolovanost. 7. Plodotvornost vs. doivljaj zaokupljenosti sobom (srednje doba) Osoba oslabljena predhodnim konfliktima moe preusmeriti energiju na sebe, sopstvene slabosti, bolesti. Reenje je u pronalaenju spoljanjih motiva (rad). 8. Integritet vs. oseanja oaja (staro doba)

U starosti se savladava oseanje oaja uslovljeno objektivnim oekivanjem konca ivota. MEHANISTIKI MODEL Umesto temeljnog plana prirode, ovde se govori o planu obuke, uenje tj. vaspitnom planu. To znai da ne ostoji unapred odreen razvojni put koji svaka jedinka treba da pree da bi dostigle psihiku zrelost. Pojam razvoja izjednaen sa pojmom uenja. Sredinski inioci su kljuni faktori razvoja a uenje osnovni mehanizam generiuih promena. Istraivaki problemi: 1. Ispitivanje psihologije ivotinja sa ciljem da se bolje upoznaju i razumeju procesi uenja kod oveka. 2. Prouavanje ranog razvoja i uticaja ranog negativnog iskustva na kasniji razvoj. 3. Ispitivanje sredinskih uslova koji uslovljavaju promene u ponaanju. Mehanistiki model se izjednaava sa bihejviorizmom koji je odricao svako postojanje mentalistikih pojmova, svodei sve psiholoke pojave na ponaanje ili S-R veze (asocijacije drai I reakcije). Don Votson rodonaelnik bihejviorizma, esto je isticao svoje uverenje o iskljuivom znaaju uenja za promene u ponaanju. U svom navodu iz Proglasa rekao je da posebnom obukom moe od tuceta dece uiti da svako od njih postane ono to on odabere. Posebna obuka je znaila primenu Pavlovljevog principa klas.uslovljavanja u objanjenju sticanja novena u ponasanju. Torndajkovo otkrie uenja putem pokuaja I pogreaka posluilo je bihejvioristima da potvrde postojanje novog tipa uslovljavanja- instrumentalno ili operantno. Radnja koja se ui predstavlja instrument dolaenja do cilja. Dok kod klasinog uslovljavanja uvek postoje parovi drai koje treba da izazovu odreenu reakciju, ovde organizam treba spontano da izvede neko ponaanje iz kojeg se taan odgovor izdvaja I uvruje. Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje (proces imitacije I identifikacije) ima znaaj u sticanju socijalno poeljnih oblika ponaanja ali je jednako odgovorno za nastanak antisocijalnih I devijantnih ponaanja. VIGOTSOVA TEORIJA Mehanistiki eksplanatorni model razvoja zastupljen je u teoriji kulturno-istorijskog razvoja Vigotskog. On je imao otpor prema bihejviorizmu I svim biolokim koncepcijama razvoja koje je najotrije kritikovao. Pojam uenja kod Vigotskog se odnosi na opti proces formiranja viih ment.funkcija u soc-kulturnoj sredini, usvajanje produkata date culture I sticanje soc.iskustva kroz zajedniku aktivnost sa drugim ljudima. Zato socijalna sredina nije samo okvir razvoja ve I nuan uslov I izvor razvoja. Sam process psihike ontogeneze, po Vigotskom, ukljuuje dve vrsto spojene I meusobno isprepletene linje: bioloki I kulturni razvoj. Kulturni razvoj postaje specifian I ni sa im uporediv, poto se odvija istovremeno sa organskim sazrevanjem, jer se kao nosilac tog razvoja pojavljuje organizam deteta koje raste, menja se I sazreva. Razlike u ponaanju primitivnog I kulturnog oveka ne mogu se objasniti veom zapreminom mozga ili nekim drugim biolokim svojstvima, ve upravo poveanjem sloenosti soc.odnosa I soc.delatnosti tokom kulturnog razvitka u kome su izraivana razliita spoljanja pomona sredstva koja su menjala prirodu funkcija miljenja, pamenja I dr. Radijus prirodnih sistema aktivnosti je znaajno proiren zahvaljujui stvaranju novih orua koji nadomeuju prirodna ogranienja. Vigotski je smatrao da

uenje uvek ide ispred razvoja I vue razvoj sa sobom. Iz tog stava izveden je pojam zone proksimalnog razvoja ono to dete moe samo govori nam njegovom razvoju u dananjem danu a ono to moe uz pomo odraslih govori o njegovom razvoju u sutranjem danu. Time se opet naglaava vanost soc.interakcije (zajednika akt.izmeu odraslih I dece). Objanjavajui razliku kod ivotinja I oveka doao je do zapaanja da je razvoj kod ivotinjs odreen iskustvom vrste I individualnim iskustvom dok se kod oveka kao pokreta duevnog razvoja pojavljuje factor soc.isustva. Socijalno iskustvo je fiksirano u produktima materijalne I duhovne culture jednog naroda. INIOCI PSIHIKOG RAZVOJA Sazrevanje vs. uenje Sazrevanje je unutranji proces realizacije nasledno utvrenih mogunosti organizma. Ponekad se dodaje I atrubut fiziko ili organsko kako bi se istaklo da je re o promenama na nivou elija I tkiva. Za razliku od procesa organskog rasta koji ukljuuje prosto anatomsko umnoavanje elija, sazrevanje podrazumeva takve vrste usmerenih promena koje vode ka sve veoj I veoj funkcionalnoj zrelosti elija nervnog sistema, posebno kada je re o psihikom razvoju. Sa druge strane procesi uenja se odnose na relativno trajne promene u ponaanju nastale kao rezultat vebe I sticanja iskustva. Sazrevanje I uenje se esto pominju kao osnovni inioci razvoja iako je re o razvojnim procesima ili mehanizmima. a) ogledi na ivotinjama Odnos uenja I sazrevanja ispituje se na ivotinjama primenom posebne metodoloke strategije eksperimentalnog liavanja. Vanost neega se najbolje moe najbolje proceniti ako se ispituju posledice njegovog nedostatka. Postoje 2 varijante postupka liavanja: izolacija I sputavanje aktivnosti. Njima se proverava znaaj uenja za razvoj odreene funkcije ili obrnuto- znaaj I dovoljnost procesa sazrevanja za razvoj ispitivanih oblika ponaanja. Senzorno liavanje: Ogled sa piliima Jo tridesetih godina Kruz je postavio pitanje da li su ponaanja I radnje distinktivne za neku ivotinjsku vrstu iskljuivo rezultat sazrevanja ili se u njihovom ispoljavanju mogu registrovati I efekti uenja? U traganju za odgovorom on je odabrao grupu pilia iz istog legla pratei instiktivnu radnju kljucanja, jer je prethodno dokazano da pilii ve prvog dana izleganja pokazuju tendenciju da kljucaju sve okrugle predmete koji line na zrno hrane. Kruz je formirao 5 grupa, primenjujui postupak senzornog liavanja: prvoj grupi je dozvoljeno kljucanje od prvog dana po izleganju dok su ostale 4 grupe drane u mraku 2,3,4 ili 5 dana. Na prvom testiranju se pokazalo da je grupa koja je najdue drana u mraku imala bolje rezultate od svih ostalih grupa kada se meri njihovo kljucanje u prvom danu. Pokazalo se I da postoje odreeni efekti vebe jer posle pet dana sve 4 grupe pokazuju bolji uspeh u odnosu na 5u koja je podrvgnuta najduem liavanju. Opti zakljuak je da instiktivne aktivnosti I uenje sarauju u kontroli ponaanja. U kasnijim testiranjima je produena izolacija pilia-nakon 14 dana provedenih u mraku, kod pilia je dolo do odumiranja instikta kljucanja to znai da nedostatak vebe moe omesti

normalan razvoj radnje. Za normalno perceptivno, motorno ili intelektualno funkcionisanje neophodna je stalna stimulacija, izlaganje relevantne drai I pruanje uslova za sticanje iskustva. Spreavanje aktivnosti: ogled na miarima Birajui dva miara koja potiu iz istog legla Denis je izveo jedan eksperiment. Eksperimentalnom miaru je onemogueno letenje tako to je smeten u skueni kavez sve dok drugi kontrolni miar nije dostigao maksimalnu visinu letenja, nakon toga E miaru je dozvoljeno da leti. Pokazalo se da motorna aktivnost nije odumrla usled nedostatka vebe ali je kvalitet letenja bio trajno oteen budui da je E miar dostigao maksimalnu visinu letenja samo 30m. Ovaj eksperiment je potvrdio da su mehanizmi sazrevanja I uenja udrueni u svom delovanju u razvoju prirodnih za odreenu vrstu distinktivnih oblika ponaanja. Postoje optimalni I kritini period za uenje. Optimalni je onaj period u kome je najbolje zapoeti uenje, a to je period ranog razvoja. Kritini period je ono vreme za uenje koje, ukoliko se sprei ili propusti proizvodi trajne negativne posledice po aktivnost ili oblik ponaanja.Pojmovi optimalnog I kritinog perioda za uenje primenjeni su I na oblast ponaanja deteta, naroito u sferi razvoja govora. Postoji takoe I senzitivni period koji se definie kao period kada je organizam naroito osetljiv na uticaje sredine. b) ogledi na deci U klasinim studijama Gezela primenjena je strategija ispitivanja identinih blizanaca tako to se 1 podvrgava vebi odreenih vetina, a drugi, kontrolni, preputa procesima spontanog sazrevanja. Postoji znaajna prednost treniranog blizanca I izvoenju motornih vetina ali je pokazano da kada kontrolni blizanac kasnije zapone trening, on za krae vreme dostigne postignua svog para. Iz ovih studija izvedeni su pojmovi spremnosti I gotovosti za uenje. Time se objanjava da je potreban odreeni stepen organske zrelosti da bi efekti uenja bili brzi I potpuni. Veba, trening I obuavanje imaju samo pomonu ulogu u razvoju jer deluju samo u smislu breg ili sporijeg dostizanja odreenih razvojnih postignua. Socijalno liavanje: Ana I Izabela Dejvis opisuje sluaj 2 devojice sa tunim ranim ivotnim istorijama. Ana je bila vanbrano dete jedne seljanke, zbog navodne sramote koju bi prouzrokovala porodici devojica je potpuno izolovana; prvih 6 godina je provela u jednoj polumranoj sobi, u poluleeoj prostori, dobijajui minimum hrane. Kontakti sa majkom su bili retki dok druge ukuane uopte nije viala. Odavala je utisak fiziki I mentalno zaostalog deteta. Bila mrava, rahitina, nije umela da hoda, nije razumevala govor I gestove dr.ljudi I nije imala nikakve higijenske navike. Nakon dobijanja strune pomoi poela je da pokazuje izvesne znake napredovanja ali je ipak na testu koji je imala kad je imala 8 godina pokazala je rezultate koji su odgovarali mentalnom statusu dvogodinjaka. Nikada nije prohodala, govor je ostao oskudan sve do prerane smrti u 10oj godini. Izabela je bila vanbrano dete jedne gluvoneme ene koja je pod pritiskom porodice bila primorana da izoluje devojicu od ostalih ukuana. Devojica je prvih 6 godina provela u jednom sobiku u oskudnim I nehigijenskim uslovima, samo u drutvu svoje majke.

Izabela je takoe odavala utisak teko fiziki I mentalno zaostalog deteta. Ali pokazalo se da je njen napredak bio veoma intenzivan I brz. Za manje od 9 meseci specijalne jez.obuke postignuti su znaajni rezultati: razvila je elementarni govor I zapoela sa itanjem I pisanjem. Za 2 godine je postigla ono to se postie za 6. Sa 14 god je odavala utisak bistre, vedre I normalne devojice. Razlika u ova dva sluaja ukazuje na razlike genetike prirode pri emu ima indicija da je Ana mentalno zaostala dok je Izabela bila osoba normalnih sposobnosti. mit ukazuje na to da je Ana bila odbaeno dete liena ak I minimuma soc.brige a Izabela je bila prihvaeno dete, nju je majka volela I brinula o njoj koliko god je to bilo mogue I razvijala neverbalnu afektivnu komunikaciju. Za normalan razvoj deteta potrebno je bar minimum soc.posredovanja I uenja u soc.sredini kroz razvijenu interakciju sa ljudima. Umesto pojma uenja shvaenog kao proces individualnog sticanja iskustva, uvodi se I pojam soc.interakcije, komunikacije afektivnog I kognitivnog tipa koji odrasli stvaraju sa decom. Socijalna stimulacija: Izvetaj o delovanju obogaene sredine Grej I Klaus su izveli svoje akciono istraivanje na grupi od 88 srednjokolaca u Americi koji potiu iz siromanih crnakih porodica. Cilj je bio usmeren ka ublaavanju ozbiljnog saznajnog jezikog deficita koji predstavljaju prepreku za postizanje odgovarajuih kolskih postignua dece iz ove marginalizovane drutvene grupe. Prva eksperimentalna grupa dobijala je specijalizovan program podsticanja razvoja interesovanja I stimulacije intelektualnog I jezikog razvoja tokom 10 nedelja, 3god za redom. Druga eksperimantalna grupa je dobila isti program ali sa godinu dana odlaganja, ukupno dve god zaredom. Pored toga, posebno obueni strunjaci realizovali su program rada sa majkama tokom poseta porodici, jedanput nedeljno u 4godinjem istraivanju. Kontrolna grupa nije dobijala nikakav dopunski program pripreme za kolu. Dobijeni rezultati potvruju vrednost interventnog programa: tretirani su bili bolji od kontrolnih ispitanika. Prva eksperimentalna grupa je najvie napredovala to znai da je za normalan psihosoc.razvoj nuno delovanje stimulativne sredine. RAZVOJ I VASPITANJE Umesto klasino bihejvioristiki definisanih procesa uslovljavanja kao kljuni process izdvaja se uenje u soc.sredini, sticanje soc.iskustva I usvajanje produkata date culture. Redefinisanje procesa humanog razvoja u vaspitnom kontekstu I nove konceptualizacije vaspitanja najbolje su iskazane u novim predstavama o detetu kao biu koje mora da ui I da se vaspitava da bi razvilo osnovne mogunosti ljudskog roda. Montegju smatra da nijedan organizam iz vrste koja je nazvana homo sapiens nije roen sa ljudskom prirodom. Biti ovek nije samo status, mora se nauiti biti ovek. Razvijanje individualne, samosvojne, neponovljive linosti sa jedne strane I izgradnja za datu kulturnu karakteristinih oblika ponaanja, dve su osnovne ilinije u kojima se ostvaruje razvoj vezan za vasp. I kul. Okruenje pojedinca. Za razliku od klas.stanovita po kojima dete trpi raznorodne uticaje odraslih koji preuzimaju ulogu vaspitaa, vaspitanje se danas razumeva kao proces zajednikog interaktivnog izgraivanja spec.humane relacije u kojoj dete aktivno preuzima odgovornost za svoje razvojno napredovanje. Vaspitnu relaciju

karakterie to da se odvija izmeu jedne ili vie odraslih, zrelih osoba kao vaspitaa I deteta kao jo neizgraene, nezrele osobe koju e vaspitanje uiniti sposobnim I zrelim lanom drutva. Zavrni cilj vaspitanja je preuzimanje vaspitne odgovornosti za izgraivanje novih relacija u kojoj vaspitanik postaje vaspita. OPTE TENDENCIJE RAZVOJA U razvojnoj psihologiji radije govorimo o optim tendencijama nego o zakonima, a izuzetak je zakon o povezanosti organskog I psihikog ivota. Pored ovog zakona utvrene su I opte tendencije razvoja: konstantnost razvojnog reda,alternativnost I interminentnost. Povezanost psih.i org. razvoja: Definie vezu izmeu psih.pojava I njihove materijalne organske osnove- svi psih.procesi I psih.ivot u celini su funkcija organizma.Najznaajniju ulogu imaju receptori, efektori I nervni system. Na planu psih. Razvoja ovu zakonitost je najtanije definisao Vigotski govorei o bio-kulturnom razvoju. Konstantnost razvojnog reda: Otkrie ove zakonitosti je vezano za teorijske pretpostavke o razvoju kao diskontinuiranom, stupnjevitom procesu koji se sastoji iz posebnih etapa, stadijuma, faza Konstantnost razvojnog reda definie nepromenljivi raspored tih stadijuma: svaki novi stupanj nastaje na temelju prethodnog koji istovremeno I ponitava I integrie te se moe dogoditi preskakanje faza ili osvajanje viih pre nego to su formirane nie structure ponaanja. U okviru Pijaeove teorije kog.razvoja takoe je zastupljena zakonitost konstantnog reda. 7 osnovna stadijuma imaju nuan I nepromenljiv redosled I sled u razvoju: senzomotorna inteligencija, predoperaciono miljenje, konkretne operacije, formalne operacije. U ispitivanju razvoja senzomotorne inteligencije, Pijae je utvrdio 7 etapa koji se osvajaju postupno u skladu sa tendencijom konstantnog redosleda faza. I u razvoju moralnog suenja, od heteronomnog ka autonomnom Pijae definie nepromenljiv redosled faza. Alternativnost: Sve psih.funkcije ne razvijaju se jednovremeno I sinhronizovano. ak I kada se 2 funkcije paralelno jave obino se ne razvijaju jednakim tempom I intezitetom ve u skladu sa tendencijom alternativnog napredovanja. Dok se jedna ubrzano razvija, druga stagnira to daje privid razvoja jednog na utrb drugog oblika ponaanja. Primeri su govor I motorika. Brojna istraivanja potvrdila su da je govorni razvoj odloen u fazi prohodavanja I obrnuto I da je ubrzan razvoj govora praen odloenim I usporenim motorikim napredovanjem. Intermintentnost: Psihike funkcije se ne razvijaju odjednom, u punom obliku, niti je njihovo razvojno napredovanje uvek kontinuirano I uzlazno. Tendencija interminentnog razvoja ukazuje na to da se pojedini oblici ponaanja najpre javljaju a potom gube, zatim ponovo javljaju sve dok se taj oblik ponaanja ne ustali, pri emu se pause izmeu javljanja I nestajanja stalno smanjuju. Karakteristian primer nalazimo u sferi govornog ponaanja: pre nego to jedna re postane deo stalnog jezikog repertoara deteta njihova aktivna upotreba ima tendenciju interminentnog javljanja. Kada je re o oblicima ponaanja koji stoje pod strogom biolokom determinacijom njihovo razvojno

ispoljavanje je po principu sve ili nita pa se ovde ne registruje tendencije interminentnog razvoja..