Cervikalni vertigo predstavlja vertigo odnosno vrtoglavicu koji su izazvani odrededjenim polozajem vrata, bez obzira na orijentaciju glave

u odnosu na silu gravitacije. Na primer, vrtoglavica koja je provocirana okretanjem glave oko vertikalne ose, dok osoba sedi uspravno. Ovo stanje se jos naziva i vertigo usled oboljenja vrata. Tacna incidenca ovog stanja je nedovoljno proucena i kontraverzna, ali se krece negde oko 2058% pacijenata koji su pretrpeli klosed head povrede ili whiplash povred sa kasnim pocetkom simptoma kao sto su vrtoglavica, vertigo i nestabilnost. Cervikalni vertigo drugog uzroka je znatno redji. Kad je cervikalni vertigo dijagnostikovan, uobicajeni simptomi su vrtoglavica vezana za pokretanje vrata. Simptomi vezani za sluh izostaju, ali moze se javiti bol u uvu (otalgija). Brandt (1996) je obradio ovu temu iz dijagnostickog ugla. Nazalost nema konsenzusa u vezi dijagnostickih parametara vezanih za cervikalni vertigo, a isto tako literature je puna lose izvedenih studija vezanih za cervikalni vertigo i studija koje sadrze cudne sugestije vezane za mehanizam ili tretman ovog oboljenja. Postoje mnogobrojne teorije o uzroku nastanka cervikalnog vertiga: 1) Vaskularna kompresija Predlozena su 3 potencijalna mehanizma kompresija, spazam i disekcija. U Bov - Hanterovom sindromu, vertebralne arterije u vratu mogu biti pritisnute od strane prsljenova, preko kojih prelaze ili od strane drugih struktura (Kamouchi, Kishikawa 2003; Sakaguchi, Kitagawa 2003). Artritis, hirurgija vrata i krioprakticka manipulacijasu potencijalni uzrocnici neuroloskih simptoma, ukljucujuci i slog. Prema Bogduku-u (1986), kompresija vertebralne arterije moze nastati iz razlicitih uzroka: usled patoloskog puta vertebralne arterije, usled nenormalnog prostora izmedju fascija misica longusa koli ili skalenusa anteriora s jedne strane, i pripoja duboke vratne fascije s druge strane kuda prolazi vertebralna arterija. Svi ovi mehanizmi su verovatno povezani sa blokadom protoka krvi kroz vertebralne arterije pri okretanju vrata. Bogduk (1986) je sugerisao da spazam vertebralne arterije mozda nastaje usled bliskog odnosa izmedju simpatickog trunkusa i vertebralne arterije. Ovu deju je tesko u praksi potvrditi i ostaje na nivou spekulacije. Treca teorija zastupa stanoviste da moze doci do disekcije, kada se vertebralne arterije ostete mehanizmom istezanja. Naime postoji poprilican broj neuroloskih naucnih radova, koji zastupaju stav da se pri kiropraktickim manipulacijama vrata povecava rizik mozdanog udara mozdanog regiona koje vaskularizuju vertebralne arterije. (Rothwell 2001; Smith 2003; Vibert 1993) Sa druge strane skorasnja velika kanadska studija govori kako je rizik od mozdanog udara identican u slucaju posete kiroprakticaru i lekaru opste prakse tj. na taj nacin je

iznet stav da poseta kiroprakticaru ne moze izazvati slog i na taj nacin nosi isti rizik kao pregled lekara bez manipulacije vratom. Haldeman (2002) govori kako kiroprakticari ne shvataju ozbiljnost situacije pri manipulisanju vratom pacijentima koji su pod rizikom od mozdanog udara u slivu vertebralnih arterija. Iako je ovaj stav kontraverzan, opsteprihvaceno je da nije preporucljivo izvoditi grube manipulacije vrata kod pacijenata sa vrtoglavicom ili nestabilnim vratom. Whiplash povrede vratne kicme (fleksiono-ekstenzione povrede vrata, koje se obicno vidjaju kod saobracajnih nesreca) su takodje opisane kao entitet koji moze dovesti do smanjenja vertebralnog arterijskog protoka, sto je i dokumentovano magetnom angiografijom (Kendo 2006). Sugerisani mehanizam je istezanje gornjih delova vertebralnih arterija. Takodje primeceno je da sigurnosni pojasevi u saobracajnim nesrecama mogu biti na odredjen nacin kontraproduktivni jer su povezani sa vecim whiplash povredama usled prostog biomehanickog zakona po kom vrat i glava nastavljaju da se krecu pravo, dok telo ostaje fiksirano. 2) Abnormalni proprioceptorski signal receptora vrata Senzorne informacije iz receptora vrata mogu biti odsutne ili nepouzdane. One se kombinuju sa vestibularnim i vizuelnim informacijama da bi se oderdio polozaj glave i vrata u prostoru. Ovaj mehanizam je ispitivan od strane De Jonga koji sebi ubrizgao anestetik u vrat i na taj nacin ponistio proprioceptrorsku ulogu senzorijalnih receptora vrata. Time je uzrokovao nestabilnost i odredjenu blagu vrtoglavicu. Moguce je da su neke osobe senzitvnije od drugih, a isto tako je moguce da istovremeno jos neki cinilac pojacava vrtoglavicu. 3) Kompresija cervikalnog dela kicme (Benito-Leon, Diaz-Guzman 1996; Brandt1996) U ovom slucaju dolazi do kompresije ascedentnih i descedentnih puteva u kicmenoj mozdini koji su u interakciji sa cerbelumom, vestibularnim jedrima i drugim vestibulospinalnim projekcijama. Ovo stanje moze biti bezbolno. Prema nekim klinickim istrazivanjima koja izmedju ostalog ukljucuju videonistagmografiju, magnetnu rezonancu i druge klinicke simptome ovo je najcesci mehanizam cervikalnog vertiga. Terapija ovog stanja je teska s obzirom da ne postoji odgovarajuca hiruruska i medikamentozna terapija. 4) Oboljenje vratne kicme (C1-C2) povezano sa cervikalnim vertigom Ovo oboljenje nesumnjivo postoji ali se dijagnoza precesto postavlja u odnosu na realnu zastupljenost u populaciji. Kod ponekih pacijenata sa platibazijom (patolosko srastanje okcipitalne kosti lobanje sa gornjim delom cervikalne kicme) i reumatoidnim artritisom se nalazi oboljenje gornje partije vratne kicme. Procena je da 1/500 pacijenata sa cervikalnim vertigom ima visoko cervikalne probleme tj oboljenje. Drugim recima opet sumnjiv mehanizam. Postoje stavovi da je ostecenje alarnog ligamenta povezano sa cervikalnim vertigom i da se takvo ostecenje moze dijagnostikovati sa MR. Glavna uloga alarnog ligamenta je da spreci preteranu

rotaciju glave u aksijalnoj osi. Povreda ovog ligamenta moze uzrokovati rotatornu nestabilnost u kraniocervikalnom spoju ( Dvorak, Panjabi, 1987; Panjabi 1991). Neuroradiloske studije sugerisu s druge strane da se kod whiplash povreda ne vide patoloske promene na ovom ligamentu (Rigmar 2008) i da se neuroradioloski dokazano ostecenje ovog ligamenta ne moze povezati sa whiplash povredom (Vetti 2010). 7) Vrat u interakciji sa drugim tipovima/uzrocnicima vrtoglavice. Vrat moze biti predstavljen kao jedna vrsta senzorijelnog ulaza koji pomaze u stabilizaciji vida. To moze biti lako demonstrirano izazivanjem nistagmusa prenosenjem vibracija na vrat u osoba, koje su inace dobro kompenzovane. Postoji teorija po kojoj asimetricna povreda vrata na jedan nacin moze biti u interakciji sa drugim tipovima vertiga i da izazove vrtoglavicu. Ova teorija ima zanimljivu osnovu,ali se treba podrobnije ispitati. Ovo je jedan od verovatnijih mogucih uzroka cervikalnog vertiga.