VISOKA POSLOVNA KOLA

Principi menadmenta
seminarski rad Nastavni predmet: Menadment

2012.
SADRAJ

UVOD ............................................................................................................2 1. PRINCIPI MENADMENTA ...................................................................3 2. TEJLOROVI PRINCIPI MENADMENTA .............................................4 3. FAJOLOVI PRINCIPI MENADMENTA ...............................................5 4. VEBEROVI PRINCIPI MENADMENTA ............................................10 5. NOVI PRINCIPI MENADMENTA .....................................................12 6. ZAKLjUAK .........................................................................................14 7. LITERATURA ........................................................................................15

UVOD Menadment je vana nauna disciplina u obrazovanju visokostrunih ekonomskih nauka, finansijskih kadrova, ekonomsko-drutvenih delatnosti, ekonomika kulture, ekonomika socijalnog osiguranja i drugo. U menadmentu kao naunoj disciplini postoje utvrena pravila i relacije, jer mora da se ima u vidu da je ljudsko ponaanje u konkretnim uslovima vrlo promenljivo, pa se zato moraju primenjivati odreena pravila. Menadment je osnovna funkcija svake organiyacije. Razvoj organiyacije i razvoj funkcije menadmenta obezbeuje se radna polsovna efikasnost i dugorona stabilnost organiyacije. Rast i razvoj organizacije ne moe se ostvariti bez efikasne funkcije menadmenta. Menadment je potreban svim formalnim organizacijama, gde se obuhvata fiziki i kadrovski resursi kombinuju radi ostvarenja definisanih ciljeva. Osnovni yadatak menadmenta je da povea radnu i poslovnu efikasnost organizacije. Pojam i sutina menademnta je stvaranje drutva, znanja i oveka od znanja. Menadment predstvalja efikasan splet ljudi, koncepcija i aktivnosti I efikasno orue za racionalno korienje raspoloivih organizacionih resursa. Savremeni menader treba da poseduje glavne karakteristike a to su: spremnost za obavljanje dosta napornog rada, analitike sposobnosti, kreativnost, odlunost, fleksibilnost, inicijativnost, liderstvo, organizovanost, adaptilnost i preduzimljivost kao i spremnost za snoenje rizika.

1. PRINCIPI MENADMENTA Teko je definisati principe menadmenta koji bi se mogli prihvatiti u svakoj situaciji. Oni predstavljaju neke zahteve koje menaderi koriste prilikom obavljanja svoje funkcije da bi ostvarili postavljene ciljeve. Principe menadmenta su formulisali mnogi autori, pripadnici razliitih kola i pravaca. Prvi autori koji su prouavali ovu oblast bili su zaetnici teorije naune organiyacije rada ili naunog upravljanja. Frederik Tejlor je formulisao princip ''upravljanja putem izuzetka'', koji predstavlja zahtev ili tenju da menaderi usmeravaju svoju panju samo na one sluajeve kojima se postavljene norme ne ostavruju ili se prebacuju iznad odreene granice i u kojima se ne slede, ili ne mogu da slede, propisane procedure. Anri Fajol u svom glavnom delu istie potrebu za definisanjem principa koji treba da omogue sprovoenje osnovne koncepcije. Pri tome je veoma karakteristino isticanje promenljivosti uslova u kojima se odvija poslovanje, to se odraava na neophodnost odgovarajueg prilagoavanja istim. Fajol formulie etrnaest principa upravljanja preduzeem, koji su znaajni i u savremenim uslovima, odnosno od kojih se mnogi I danas primenjuju u praksi. Maks Veber je dao svojih pet principa upravljanja birokratskim organizacijama. Takoe su mnogi drugi autori pokuali da formuliu osnovne principe menadmenta koji bi vaili u odreenim situacijama. Meutim, s obzirom na injenicu da se same menaderske funkcije razlikuju u zavisnosti od toga o kakvoj se organizaciji radi, zatim o kakvom okruenju se radi, to je univerzalna primena klasinih principa menadmenta, koje su formulisali Fajol, Veber i drugi, u mnogome dovedene u pitanje. Mada se postavljeni menaderski principi iroko primenjuju u praksi, naravno ne svi i ne svi odjednom, postoje I mnogobrojne zamerke, a pre svega, sledee: - mnogi od principa formulosani su nejasno i suvie apstraktno; - neki od principa meusobno su suprostvljeni (kao na primer, princip centralizacije i decentralizacije ili princip podele rada I princip jedinstva komande). Postoje principi, koje moemo nazvati optim, jer se primenjuju u poslovanju ekonomskih subjekata, koje moemo primeniti i u oblasti menadmenta. To su princip efikasnosti i princip efektivnosti.Princip efikasnosti predstavlja zahtev za maksimalno ostvarivanje predvienih ciljeva. Princip efektivnosti predstavlja zahtev za ostavrivanje rezultata uz minimum ulaganja (minimalna ulaganja - maksimalni rezultati). Maksimalno iskorienje resursa radi postizanja ciljeva. Kod principa efikasnosti postavlja se pitanje na koji nain neto radimo, a kod principa efektivnosti pitanje je ta ta radimo.1

___________________________
1

prof. dr Todor L. Petkovi, "Menadment", Visoka poslovna kola strukovnih studija iz aka, aak, 2011, str. 45.

2. TEJLOROVI PRINCIPI MENADMENTA Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor; 20. 1856 - 21. 1915) je tvorac novanog menadmenta. On je svoju teoriju koncipirao na bazi iskustva steenog viegodinjim radom u elianama Midvejl. Poeo je kao fabriki istraiva, radio je kao fiziki radnik i dospeo do poslovoe. Sa te pozicije konano je mogao da se posveti razvoju svojih ideja o organizaciji, odnosno upravljanju. Svedoei pred Specijalnim komitetom SAD o tom vremenu, Tejlor je detaljno objasnio celokupan proces uvoenja ''naunog upravljanja'' u eliane Midvejl. Sutina svega bila je u onome to je Tejlor nazvao ''potenim dnevnim uinkom''. To je prema njemu sav rad koji radnik obavi dnevno, maksimalnom brzinom, a da ne narui svoje zdravlje tj. da ne skrati svoj radni vek. Meutim, Tejlor je u praksi tu granicu postavio veoma visoko, tako da je tu efikasnost mogao da dostigne samo mali broj najizdrljibijih radnika. Na osnovu svojih eksperimentisanja, Tejlor je postavio sledee principe naunog upravljanja. Prvi princip zasniva se na proceni dnevnog uinka radnika. ''Saznanje o tome koliko jedna vrsta radnika moe da uradi na dan, poslodavci stiu bilo iz sopstvenog iskustva, koje vremenom postaje maglovito, bilo na osnovu povremenog i nesistematskog posmatranja svojih radnika, ili u najboljem sluaju na osnovu podataka koji pokazuju najkrae vreme za koje je svaki posao bio obavljen''. Drugi princip naunog upravljanja sadran je u Tejlorovom stavu iznetom 1903. godine u jednom od njegovih prvih velikih radova Upravljanje pogonom (Shop Management) - da ''sav umni rad treba ukloniti iz pogona i obavljati ga u planskom odeljenju''. Trei princip je kontrola rada i izvrenja radnih zadataka. Pored ovih optih naela, Tejlor je detaljno razradio metodologiju realizacije naunog upravljanja u praksi. Prvo: Treba odabrati radnike koji imaju najvii stepen kvalifikacije za utvreni radni zadatak. Drugo: Treba detaljno prouiti osnovne pokrete i operacije koje svaki radnik treba da obavi u toku rada. Tree: Prouiti uz pomo toperice, vreme koje je potrebno za obavljanje svakog pokreta , ili operacije. Na osnovu tih saznanja, treba ustanoviti najkrae mogue vreme, za koje svaka kretnja moe da se obavi. etvrto: Treba eliminisati sve spore i nepotrebne pokrete. Peto: Posle odstranjivanja svih suvinih kretnji, treba odrediti serije najbrih i najefikasnijih pokreta. Svaki od Tejlorovih principa mogao bi biti podvrgnut kritici. Prvi princip odvaja rad od kvalifikacija radnika. Drugi princip eliminie zamisao ( ideju ) od izvrenja. Trei 5

princip funkciju kontrole ekskluzivno daje upravljakim i poslodavnim strukturama, a eliminie je iz direktne proizvodnje, kojoj prirodno pripada.2 ___________________________
2

http://sr.wikipedia.org/sr/

3. FAJOLOVI PRINCIPI MENADMENTA Anri Fajol (Henri Fayol, 1841. - 1925.), slavni teoretiar, svoju teoriju zasnovao je na ogromnom iskustvu steenom u jednoj jedinoj kompaniji, za koju je radio itav ivot. Poeo je kao rudarski ininjer, a karijeru zavrio, u sedamdesetsedmoj godini, kao uspean i slavljen generalni direktor. Svoje ivotno iskustvo, pretoio je u knjigu Generalni i industrijski menadment, koja je od objavljivanja 1916. godine znaajno uticala na teoriju i praksu menadmenta. Fajol je menadment definisao kao predvianje, planiranje, komandovanje, koordiniranje i kontrolu u procesu dostizanja kompanijskih ciljeva. U tom smislu, on je utvrdio est kljunih preduzetnikih aktivnosti: - tehnike aktivnosti ( proizvodnja ) - komercijalne aktivnosti ( kupoprodaja ) - finansijske aktivnosti ( kapital ) - obezbeenje ( uvanje imovine ) - raunovodstvene aktivnosti ( finansijske informacije ) - menaderske aktivnosti ( planiranje i organizovanje ) Fajol smatra da je prvih pet aktivnosti meuzavisno i da su egzekutivnog karaktera. Meutim, planiranje i organizovanje treba da budu potpuno nazavisni od predhodnih pet aktivnosti. Ova aktivnost, prema Fajolu, moe se jedina smatrati menaderskom. Prva faza u procesu upravljanja, prema Fajolovoj definiciji, je predvianje i planiranje. Sposobnost predvianja budunosti dar je koji poseduju samo vrhunski menaderi. Na osnovu predvianja, kreiraju se planovi aktivnosti kompanije. Fajol organizovanje smatra strukturalnim problemom, dok je komandovanje neprekidno odravanje aktivnosti meu zaposlenima. Koordinacija je harmonizacija svih aktivnosti u kompaniji. Kontrola, kao finalna faza, osigurava da se aktivnosti odvijaju u skladu sa definisanom poslovnom politikom kompanije. Ovde je vano istai da menderske aktivnosti, prema Fajolu, nisu ekskluzivno pravo menadmenta.3

___________________________
3

http://sr.wikipedia.org/sr/

Fajol formulie etrnaest optih principa menadmenta: 1) Podela rada sa porastom obima i sloenosti poslova i to na svim nivoima i svim vrstama poslova, posebno strunim, dolazi do vie izdiferencijalne podele rada. Jasno opredeljenje za podelu rada kao sredstvom za postizanje uinka, nalazimo u sledeoj misli: Podela rada je najbolje sredstvo kako za individualnu, tako i za kolektivnu monost u proizvodnji. U podeli rada lee mogunosti za specijalizaciju pojedinaca, izvrilaca radnih zadataka. Specijalizacija je posledica podele rada koje odreuje iskustvo u vezi da duhom posla, a te granice ne treba prelaziti. Bez obzira na relativnu nedoreenost veoma je karakteristino oseanje mere, koje ispoljava Fayol u ovom pitanju, a posebno to to ima poseban znaaj sa obzirom na preterivanja koja su kasnije usledila i dovela do ozbiljnih tekoa u sprovoenju lanane proizvodnje. 2) Autoritet se definie kao pravo na komandovanje, to je mo koja ini da se uradi sve to je potrebno, pa da se sluaju i izvravaju naraenja. U ovoj pojednostavljenoj interpretaciji autoriteta nalaze se preteno glavni elementi autoriteta, koji su predmet brojnih kasnijih razmatranja. Tako Fayol povezuje mo i autoritet u jedinstvenu celinu, dok se u novije vreme sreu rasprave u odnosu moi autoriteta koji kau da je autoritet edo moi. U vezi sa tim Fayol ukazuje nunost podudarnosti izemeu tzv. poloajnog autoriteta i stvarnog autoriteta, koji proizilazi iz moralnih i drugih kvaliteta linostinosioca autoriteta. Posebno se naglaava da ne treba da dodje do prelaska autoriteta u vlast i silu. Prema shvatanju Fayol-a, autoritet menadera meu radnikim masama opada kada je zasnovan na shvatanju da se poloajem zadobija vlast, odnosno, da se autoritet izjednai sa pojmom vlast, da se autoritet postavi na temelj ozidan kapitalizmom i eksploaterskim namerama. 3) Disciplina se definie kao respektovanje konvencija, koje imaju kao objekat: poslunost, briljivost, aktivnost i spoljne znake uvaavanja. U objanjavanju discipline, koja se shvata kao neophodnost, fenomen se vidi: ne samo kao zbir nametnutih ogranienja za podreenog, ve kao prevashodno deo ponaanja efova. Fayol naroito istie potrebu sporazumnog odreivanja konvencija i pravila, izmeu poslodavaca i radnika, na kojima poiva disciplina. U tome vidi garanciju stvarnog prihvatanja i izvesnog slobodnog potinjavanja, a to znai da nije pristalice slepe pokornosti, karakteristine za vojnu organizaciju njegovog vremena, na ijem kritikovanju, on izgradjuje svoje poglede o disciplini. 4) Jedinstvo komandovanja kao antitezu dualnosti u komandovanju Fayol naroito istie kao osnovni fundamentalni princip. Svaki pojedinac od osoblja moe imati samo jednog efa. Razraujui tezu konkretizuje je da pojedinac prima naredbe samo od jednog efa, tj. da jedan naredbodavac ima jednog izvrioca. U prilog neodrivosti dualiteta u komandovanju Fayol nalazi samo dodatne elemente kroz pojave nereda, nediscipline, neefikasnosti, i sl.. Podrazmeva se da viestruko komandovanje, uopte, ne dolazi u obzir, to ga pribliava principima hijerarhijske vojne organizacije, to je i povod za generalno kvalifikovanje njegove administrativne doktrine, to je oigledno nedovoljan argument, ako se ima u vidu celina. 7

5) Jedinstvo upravljanja (planiranja) saeto znai, sledee: Samo jedan ef i samo jedan program za izvestan skup operacija, koje imaju isti cilj. Ovaj princip je neophodan za konvergenciju svih inilaca, za jedinstvenu akciju. Fayol istie da je neodrivo postojanje dvojstva u upravljanju, isto kao to je, u biolokim sistemima, telo sa dve glave udovite. Istovremeno ukazuje na nunu uslovljenost, tj. da jedinstvo u komandovanju ne moe postojati bez jedinstva u upravljanju, odnosno, planiranju. Podrazumeva se da jedinstven plan grupnih aktivnosti imaju zajedniki cilj. Neosporno jedinstvo u upravljanju predstavlja, do sada, neprevazien pricip u klasinoj teoriji organizacije. 6) Potinjavanje pojedinanih (idividualnih) interesa optim interesima kompanije se naglaava kao uslov za celi shodan opstanak celine na svim nivoima. Razne individualne slabosti kao neznanje, egoizam, lenjost, i drugo, navode se kao uzronici negiranja potrebe podreenosti pojedinanih optim interesima. Ovaj princip za Fayol-a toliko jasan da ne smatra da ga treba posebno razraivati i objanjavati. Medjutim, ostaje otvoreno veoma znaajno pitanje na kojim osnovama su izgraeni opti interesi, ime se umanjuje neospornost principa. 7) Nagraivanje osoblja (personala) plata ili nagrada osoblja, to je cena slube, koju ono vri. Fayol u razmatranju ove problematike istie da se radi o veoma sloenom problemu, koji je u praksi, veoma, razliito reavan, ali da od svih reenja nijedno do sada nije davalo apsolutnog zadovoljenja. Sa ublaenim apsolutizovanjem gornji zakljuak bi bio prihvatljiv. Fayol-ova shvatanja o nagraivanju mogla bi se interpretirati kroz sledee dve osnovne karakteristike: - diferencira osoblje na radnike i nie, odnosno, vie efove - participiranju u dobiti preduzea za sve nivoe klasifikuje kao nemogue U razmatranju pojedinih izolovanih aspekata problematike nagraivanja naroito slabosti i prednosti plaanja po vremenu i komadu, zapaaju se primedbe koje su i danas aktuelne. Medjutim, osnovni stav determinisan je drutveno- ekonomskim poretkom u ijim okvirima Fayol ne nalazi adekvatno reenje, ali ne uvia prave uzroke poloaja u kome se nalazi. 8) Centralizacija upravljakih funkcija se tretira kao prirodni fenomen po analogiji sa ivim biima, gde su svi utisci, informacije stiu u mozgu, odnosno direkciji i preduzeu, a odatle proizilaze nareenja i instrukcie za delovanje delova organizma ljudskog ili preduzea. U daljoj razradi Fayol analizira mogunosti efova sa aspekta postizanja to boljih rezultata celine kroz to veu aktivizaciju saradnika na elu delova organizma preduzea i dolazi do zakljuka da se kroz decentralizaciju, tj. preputanje nekih ovlaenja, to bolje postie. S tim u vezi zakljuuje pitanje o centralizaciji i decentalizaciji, prosto je pitanje mere, samo jo treba nai zgodne granice za to u samom preduzeu. Centralizacija upravljakih funkcija je neophodna zbog efikasnosti odluivanja, zakljuuje Fayol. U neto modifikovanom obliku, ovako formulisan problem ostao je trajno aktuelan.

9) Hijerarhijski lanac (ili piramidalna struktura upravljanja) je put kojim se prenose nareenja i upustva od viih ka niim efovima, koji obezbeuje sigurnost organizacione strukture. U isto vreme hijerarhija determinie put kojim potinjeni obavetavaju svoje nadreene o dogaajima i svoim postupcima. Prihvatajui hijerarhijski poredak kao neizbean za postizanje sigurnosti Fayol uoava slabosti i neefikasnost takvog reda, kada se zahteva brzo reagovanje, da bi se postigli bolji rezutati. I kod ovog principa, kao i drugde, rezultati imaju primat. U tom cilju, Fayol predvia uspostavljanje horizontalnog povezivanja efova na istom nivou uz obavetavanje svojih neposrednih pretpostavljenih efova i ishodavanje njihove saglasnosti. Fayol smatra da se na taj nain znaajni popravlja kruta, neelastina struktura. 10) Red , odnosno poredak, mora postojati materijalni i socijalni red. Objanjenje jednog i drugog reda svodi se na dva jednostavno formulisana stava: a) za materijalni red - jedno mesto za svaku stvar i svaka stvar na svom mestu. Pri tome se naglaava sutinski znaaj stvarnog, osmiljenog reda nasuprot formalnom poretku, koji nije zasnovan na adekvatnim unutranjim odnosima. b) za socijalni red - jedno mesto za svaku osobu, svaka osoba na svom mestu. Ovu postavku Fayol posebno istie jer je njeno sprovoenje preduslov za funkcionisanje svake organizacije. Kao formalni izraz adekvatne primene, ove postavke navodi organi i gram, ime naglaava njegovo mesto i ulogu u organizaciji preduzea. Ovim svojim stavovima Fayol se opredeljuje za formalnu organizaciju, pridajui joj veliki znaaj, gotovo iskljuivo, mada u delu postavke- svaka osoba na svom mestu, ima elemenata koji odraavaju potrebu respektovanja, specifinih svojstava pojedinaca, ali se to nedovoljno razrauje. 11) Pravinost i jednakost proizilazi kao posledica kombinovanja razumevanja, dobre volje i naklonosti u svim specifinim uslovima delovanja pojedinaca, s jedne strane, i pravde sa druge strane. Tako shvaena i primenjena pravinost, znaajno podstie svo osoblje na zalaganje, to i jeste svrha uspostavljanja pravinosti. Fayol ima neprekidno u vidu efove, kao nosioce pravinosti, ime donekle umanjuju humani karakter ovog stava, jer se ne generalie. 12) Stalnost osoblja, odnosno kadrovska stabilnost ima prednost nad fluktuacijom, jer uvoenje novog osoblja u posao trai vremena, pa se esta promena navodi kao uzrok nepovoljnih rezultata. To je naroito sluaj sa odgovornijim menaderskim pozicijama. Priznajui da fizioloki i drugi prirodni inioci uslovljavaju prinudnu izmenu osoblja, Fayol prenebregava potrebu za izmenom osoblja, zbog mogueg zaproloavanja, koje moe biti vrlo tetno. Donekle on to ispravlja reima: princip stabilnosti osoblja je takoe pitanje mere. 13) Inicijativa svih zaposlenih je sposobnost da se neto smisli i sprovede u delo na osnovu samopouzdanja. Inicijativa na svim nivoima je veoma poeljna i znaajna komponenta u radu, ali u okviru predviene discipline i pod kontrolom menadera. Na efovima je da na neto rtvovanog samoljublja, izgrauju atmosferu, koja podsie i razvija inicijativu pojedinca. Menaeri treba da kreiraju radni ambijent tako da on 9

podstie sposobnost, dovitljivost i preduzimljivost zaposlenih. Zaposleni treba da preduzimaju inicijativu i da prihvataju odgovornost.

14) Jedinstvo osoblja, ujedinjavanje ini snagu, istie Fayol. Istiui da je ovaj princip veoma vaan za uspeh celine, nesumnjivo pokazuje da ima razumevanje za odnose meu ljudima. Istovremeno, ukazivanje na dve glavne opasnosti za postizanje jedinstva osoblja, kao to su: a) ravo interpretiranje devize- podeli pa vladaj. b) prekomerna upotreba pismenih saoptenja, pokazuju koliko je duboko Fayol uao analizu karakteristinih fenomena, koji nagrizaju savremeni menadment. Menadment u sopstvenom preduzeu na bazi podeli pa vladaj kratkorono i puno ozbiljnih problema, koji potkopavaju temelje meusobnog poverenja i saradnje lanova neke organizacije. Prema Fayol-ovom zakljuku, broj navedenih principa i njihov sastav nije konaan, ime otvara vrata promenama cilju usklaivanja sa izmenjenim uslovima. Ono to karakterie navedena Fayol-ova shvatanja principa je sledee: - jedinstvo u nizu aspekata kao to su upravljanje, komandovanje i jedinstvo osoblja. - ljudski faktor ima relativno istaknuto mesto i ulogu, kao i odgovarajui meuljudski odnosi. Administrativna teorija A. Fajola, kao i njegovi principi menadmenta, razvijali su se pod uticajem raznih autora, koji su u tom smislu dali svoje doprinose. Meu njima su Luter Galik (Luther Gulick), Lindal Arvik (Lyndal Urwick) i Dems Muni (James D. Moony). 4

10

___________________________
4

prof. dr Todor L. Petkovi, "Menadment", Visoka poslovna kola strukovnih studija iz aka, aak, 2011, str. 46.

4. VEBEROVI PRINCIPI MENADMENTA Maks Veber (Maximilian Carl Emil Weber; Erfurt, 21. april 1864 - Minhen, 14. jun 1920) je jedan od znaajnih autora koji su prouavali problematiku menadmenta. Veber je drutvenu organizaciju prouavao sa stanovnitva vlasti, moi, njenog funkcionisanja i stanovnitva racionalnosti. Veberova teorija organizacije i upravljanja oslonjena je na socijalne, ekonomske i politike karakteristike njegovog vremena, ali je istovremeno bila okrenuta i prema prolosti i prema budunosti. Naime, Vebrova misao suoila se istom pasioniranou sa organizacijom devetnaestog veka i sa nastupajuom sloenom organizacijom dvadesetog veka, kao i sa naom savremenou. Valja ukazati da je Veber istraivao uzroke i posle dice razvoja i drutvenih promena, ali nije zanemarivao ni mikroorganizacije. Racionalizaciju je shvatao kao najizrazitiji i najprostraniji vid kulturne vrednosti drutva, socijalne zajednice. A taj proces racionalizacije po Veberu najuspenije ostvaruje birokratska organizacija, odnosno birokratski nain upravljanja organizacijom, zasnovan na racionalnim naelima koja odreuju celinu organizacione strukture i procesa. Naime, Vebrova teorija idealne birokratije je nastala kao rezultat reakcije i njegovog izrazitog neslaganja na preovlaujue norme klasne svesnosti i statusnih privilegija. U Nemakoj je ova praksa posebno bila izraena u radu pojedinih dravnih organa, vojske i vrhovima velikih industrijskih kompanija koje su u stvari predstavljale porodine firme. On je smatrao da je takva prksa pogrena i da predstavlja veliki gubitak ljudske energije. Zbog toga se Veber zalagao za upravljanje zasnovano ne na linoj, nego na racionalnoj osnovi. Osnov racionalnosti ovakvog oblika upravljanja temelji se na tehnikom znanju, a smisao njegove funkcionalnosti dokazuje se kroz optimalnu efikasnost. Naime, po Veberu birokratija predstavlja optimalan nain za racionalno funkcionisanje organizacija, poto su takve organizacije mnogo efikasnije i prilagodljivije na proemene u odnosu na one koje su zasnovane na autoritetu linosti. Otuda su osnovne karakteristike birokratskog oblika organizacije: visok stepen specijalizacije, hijerarhijska struktura autoriteta (sa ogranienim domenima naredbodavnih funkcija i odgovornosti), bezlinost odnosa izmeu lanova organizacije, regrutovanje kadra na osnovi sposobnosti i tehnikog znanja, razlikovanje privatnih od slubenih prihoda i imovine itd. Birokratija bi trebalo da bude zasnovana na logici, redu i legitimnom autoritetu. Pod ovakvim oblikom organizacije Veber nije podrazumevao neko poeljno stanje, ve "istu formu" organizacije. Veber je ukazao da, ist birokratski tip administrativne organizacije (monokratska forma) omoguuje postizanje najveeg stepena efikasnosti uinka i omoguuje najracionalniju, neophodnu kontrolu nad aktivnostima i ponaanjem ljudi okupljenih u procesu rada. Nadmonost ovakve forme ogleda se u njenoj: 11

preciznosti, postojanosti, disciplini, strogosti, stabilnosti, i pouzdanosti. Kritiari Veberovog doprinosa prenebregavaju injenicu da je Veber pod birokratskom organizacijom podrazumevao racionalan tip organizacije, a pod birokratizacijom - njenu uveanu mo. Iz dosadanjeg dela analize proizlazi da je teorija organizacije, zaeta klasinom kolom ili kolom naunog upravljanja, sa svojim bitnim konceptuolokim opredeljenjima (podela rada, specijalizacija, hijerarhijski odnosi, formalna organizaciona struktura, raspon kontrole), imala aspiracije da sve probleme upravljanja razreava racionalnom i naunom analizom. I mada je postigla izuzetne rezultate, svoju osnovnu misiju, naravno, nije ispunila do kraja, jer je u prvi plan isticala koncept ljudskog bia koje je orijentisano ka maksimiranju ekonomskih ciljeva, i jer je zapostavila socijalne aspekte nije vodila rauna o pojedincima u organizacijama, razlikama izmeu njih i njihovim meuodnosima.Iako je verovao u pretenije prednosti birokratske organizacije, Veber je istovremeno i sumnjao u njenu definitivnu vrednost. Suoen, meutim, sa pojavom sve sloenijih organizacijonih formi, sve sloenijim zahtevima za njihovim upravljanjem, sve izraenijom i intenzivnijom promenljivou i adaptabilnou, izlaz je video u birokratskoj organizaciji. Kritika i distanciranje u odnosu na koncepciju birokratske organizacije doveli su u sumnju neke od osnovnih uporinih taaka ovog organizacionog modela.Tako, specijalizacija po sebi ne donosi samo prednosti, jer uveava i mogunosti konfliktnih situacija izmeu specijalizovanih jedinica, oteava njihovu meusobnu komunikaciju i podstie povlaenje, izolaciju. Birokratska pravila ponaanja, umesto da ostanu sredstva postaju ciljevi, a njena unutranja hijerarhijska struktura moe postati smetnja ispunjavanju ciljeva celine. Veber je pokuao da definie osnovne principe menadmenta i oni se mogu svesti na sledee: 1. Stalnost pravila kao zahtev da postoji odreena stalna grupa pravila po kojoj se obavlja sav menaderski posao; 2. Definisanost nadlenosti za odreena radna mesta kao zahtev da se u preduzeu utvrde odreena nadlena mesta, izvrioce na tim mestima, a zatim ovlaenja za obavljanje odgovarajuih poslova; 3. Izgraenost hijerarhije pozicija kao zahtev da se obezbedi nadzor svake kancelarije od strane vieg autoriteta; 4. Univerzalnost kriterijuma imenovanja i unapreenja jeste zahtev da menaderi, ija je kompleksnost potvrena, prilikom imenovanja i unapreenja zaposlenih koriste univerzalne kriterijume, koji bi obezbedili pravednost u donoenju datih odluka; 5. Obaveznost davanja svih dokumenata u pisanoj formi kao zahtev da sve odluke, akcije I druga akta budu prosleena pismeno kako bi se omoguila provera (kontrola) budueg permanentnog izvetavanja.5 12

___________________________
5

prof. dr Todor L. Petkovi, "Menadment", Visoka poslovna kola strukovnih studija iz aka, aak, 2011, str. 50. i http://sr.wikipedia.org/sr/

5. NOVI PRINCIPI MENADMENTA Upravljanje promenom u vremenu kada postoje isti ciljevi za promenjenu paradigmu preduzea zahteva nove principe menadmenta. U Uslovima industrijske privrede njena glavna posledica je funkcionalna hijerarhija menadmenta, koje moderni menaderi, obino primenjuju kao pravilo slube. Ultimativan cilj preduzea u industrijskoj eri je profit na bazi masovne proizvodnje i prodaje. Principi menadmenta koji vae u informatikoj privredi dovode do tranzicije funkcionalne hijerarhije u mrenu organizaciju i birokratskog menadmenta adhokratski menadment. Informatikoj privredi je imanentan odreeni broj potpuno novih principa. Novim uslovima nisu primereni principi hijerarhije i funkcionalne organizacije. U informatikoj privredi, Nolan R. i D. Croson su definisali 20 principa menadmenta preduzea: 1. Princip vostva menadment prema ovom principu koordinira i formulie viziju preduzea u projektima preko kojih se ta vizija ostvaruje. 2. Princip dometa menaderske nadlenosti domet menderske nadlenosti nije striktno definisan i nije ogranien sposobnostima kontrolora nego raspoloivim informacijama. 3. Princip kontrole kontrola prema ovom principu nema direktan karakter ve se obavlja inidirektno preko praenja rezultata umesto preko praenja izvrenja radne norme. 4. Princip kompenzacije rezultati primarno utiu na nagradu zaposlenih, a ne pozicije u hijerarhiji preduzea. 5. Princip vrste radnika svi zaposleni se prema ovom principu tretiraju kao jedintvena grupa ''misleih radnika''. 6. Princip stvaranja vrednosti ukupna aktivnost preduzea mora biti usmerena na stvaranje vrednosti,kako za kupca, tako i za vlasnike. 7. Informatiki princip svi zaposleni prema ovom principu imaju pristup najveem broju znaajnih informacija. 8. Princip koordinacije informacije omoguavaju zaposlenima sagledavanje i predvianje problema kao i usaglaavanje miljenja o izboru naina njihovog reavanja. 13

9. Princip dinamike ravnotee stvorena vrednost se prema ovom principu prati u realnom vremenu i rasporeuje vlasnicima na bazi tekuih informacija. 10. Princip projektne organizacije posla sve aktivnosti preduzea se grupiu u projekte sa precizno odreenim ciljevima i alokacijom resursa. Projekti su privremana kategorija koja nestaje ispunjenjem cilja. 11. Princip oblikovanja organizacije mendersko rukovodstvo organizuje preduzee kao infrastrukturu za samoorganizovanje projektnih timova. 12. Princip strateke orijentacije preduzee je u funkciji usluge kupcima, a ne korisnicima odreenih kapaciteta. 13. Timski princip poslovi se obavljaju timski. Na elu timova su voe iji je zadatak da pronau strunjake kako bi se ostvarili ciljevi projekta. 14. Princip komunikacije brza i spontana komunikacija mora obuhvatiti sve od poetne do zavrne take. 15. Princip nadlenosti nadlenost nad korienjem i alokacijom resursa je promenjiva u zavisnosti od uspenosti obavljanja zadataka. 16. Princip vremenskog perioda odluke o alokaciji resursa donose se u realnom vremenu umesto po fiskalnim godinama ili u nekom drugom arbitrarno utvrenom periodu. 17. Princip povratne sprege povratne informacije po ovom principu su osnova kontrole i kompenzacije zaposlenih. 18. Princip reavanja konflikata sukobe izmeu interesnih grupa reava vrhovni menadment preduzea. Izuzetno se koristi trea strana za reavanje ovih konflikata. 19. Princip oportuniteta aktivnosti preduzea su prema ovom principu usmerena na korienje mogunosti umesto na reavanje problema organizacione inercije. 20. Princip granice granice izmeu preduzea i okruenja su organske prirode pa su izloene irenju i suavanju.6

14

___________________________
6

prof. dr Todor L. Petkovi, "Menadment", Visoka poslovna kola strukovnih studija iz aka, aak, 2011, str. 51.

6. ZAKLjUAK Sposobnost, vetina i uspenost menadera bazira se pre svega na njegovoj sposobnosti da kontinuirano raspolae informacijama o sredini organizacije i da se uspeno suoava sa promenama u sredini. Komunicirati, planirati, odluivati, upravljati ljudima, organizovati, drati poslove pod kontrolom, voditi, poznavati finansije, poznavati svoju oblast ili profesiju, to su menaderski poslovi za koje menader treba da poseduje znanja, vetine i sposobnosti. Sposobnost kreiranja vizije, misije, ciljeva i strategije, i njihove implementacije u ivot organizacije, upravljanje promenama, komunikativnost, sposobnost da stalno ui, inuitivnost, samouverenost, kreiranje novih vrednosti, samo su neke od osobina savremenog mendera koje zahteva nova konkurencija, nova tehnologija i novi stil ivota. Savremeni principi menadmenta ve decenijama su u razvijenim zemljama za preduzea kao vazduh - bez njih nema opstanka. Pored kvalitetne primene planiranja, organizacije, rukovoenja i kontrole, poslednjih godina izuzetno se pokazala vana matovita stimulacija, najvie klase menadera. Dakle, nije sve u platama, ali ipak dobro je primetiti - razlike su drastine. esti su sluajevi da su vrhunski menaderi 15 - 20 puta bolje plaeni od obinih radnika. Vlasnik firme i upravni odbor spremni su da za lojalnost vrhunskog menadera izdvoje vie stotina hiljada dolara za godinju platu. Vrhunski menaderi se po visokom rejtingu pribliavaju vrednostima vrhunskih sportista.

15

7. LITERATURA

Inrernet sajt: - http://sr.wikipedia.org/

16