Mašinski Elementi, Konstruisanje, Standardni Brojevi I Tolerancije

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 1 i 2
1
MAINSKI ELEMENTI I

Definicija, podela i klasifikacija mainskih elemenata

Tehnika i tehnologije imaju za cilj da oveku, odnosno oveanstvu, omogue to bolje ivljenje, kako
materijalno tako i duhovno. Stoga je imperativ racionalno korienje prirodnih resursa - materija i
energija - posredstvommaina, a na osnovu prirodnih zakona.
Maina je, dakle, neizbeni pratilac savremenog oveka. ovek ju je i stvorio da mu slui i omogui
lake i bolje ivljenje.
Maina u osnovi jeste kombinacija posebno oblikovanih vrstih tela. Maina obavlja odreenu
funkciju (optu funkciju) u procesu iskoriavanja i transformacije energije. Prema svojoj nameni
razlikuju se dva osnovna tipa maina: pogonske i radne.
Pogonske maine imaju zadatak da sve vidove energije transformiu u mehaniku energiju sposobnu
za koristan rad. Tako se, npr., elektrina i nuklearna energija, toplotna energija pare ili gasa,
mehanika energija vode i druge, transformiu i omoguavaju obavljanje odreenih funkcija
(posredstvom motora sa unutranjim sagorevanjem, toplotne turbine, elektromotora, nuklearnog
reaktora i drugih pogonskih maina).
Radne maine imaju zadatak da obavljaju namenjenu korisnu funkciju za oveka (npr., pumpe,
kompresori, ventilatori, maine alatke, dizalice, mealice, transportne i rudarske maine, liftovi i dr).
Mehaniku energiju pogonske maine najee treba prilagoditi potrebama radne maine, u smislu
brzine i sile, odnosno momenta. Zato se kao posrednik izmeu pogonske i radne maine koristi
prenosnik snage.
Pogonska i radna maina i prenosnik snage najee su sastavni deo sloene maine (npr., maina
alatka, motorno vozilo, buldozer i dr).
Mainsko postrojenje je skup skladno povezanih maina, aparata, ureaja, instalacija i instrumenata u
jedinstvenu celinu sa unapred definisanomfunkcijom. Ovde se ubrajaju i fabrike.
Mainski deo je vrsto telo koje u okviru jedne maine obavlja tano odreenu funkciju. On bez
razaranja ne moe da se razdvoji na prostije, sastavne delove. Primeri mainskih delova su: zavrtanj,
navrtka, vratilo, osovina, zupanik, klin, opruga, dra, poluga i dr.
Mainski podsklop je skup dvaju ili vie mainskih delova. Oni ine jednu celinu i, zajedno sa drugim
delovima, ulaze u sastav odreene maine. Automobilski toak sa pneumatikom je primer mainskog
podsklopa.
Mainski sklop je skup vie mainskih delova ili podsklopova. Oni u okviru jedne maine obavljaju
odreenu funkciju. Spojnica je primer mainskog sklopa.
Svaka maina, sastavljena je od manjeg ili veeg broja delova, podsklopova ili sklopova. Oni zajedno
ine jednu celinu. Imaju zajedniki zadatak da obave odreenu funkciju optu funkciju sistema.
Opta funkcija sistema ostvaruje se usklaenim (sinhronizovanim) izvravanjem niza parcijalnih
funkcija. Parcijalne funkcije ine skup elementarnih funkcija.
Mainski elementi su delovi, podsklopovi ili sklopovi koji u sastavu odreene maine obavljaju
elementarne funkcije. Oni dakle, mogu biti samo jedan deo (zavrtanj, vratilo, klin i dr.) ili skup
delova (sklop) - kotrljajni leaj, spojnica, zupasti par i dr.
Zavisno gde se primenjuju, mainski elementi se dele u dve grupe: opte i posebne (specijalne).
Opti mainski elementi se upotrebljavaju kod velikog broja razliitih maina: zavrtnji (vijci) i
navrtke, klinovi, opruge, zupasti parovi, klizni i kotrljajni leaji, vratila i osovine; zakovani, zavareni,
zalemljeni i zalepljeni spojevi, cevovodi i dr.
Posebni mainski elementi se upotrebljavaju samo kod pojedinih vrsta maina: klipovi, klipnjae,
kolenasta i bregasta vratila, zamajci, ukrsne glave, lopatice turbina, uad, kuke, doboi i sl.
U predmetu Mainski elementi se izuava opta grupa mainskih elemenata izvrioci elementarnih
funkcija. Prouavaju se nain izbora standardizovanih mainskih elemenata i konstrukcija i proraun
nestandardizovanih. Oni se izuavaju sa gledita funkcije i namene, odnosno primene. Analiziraju se
oblici, konstrukciona reenja, nain izrade, standardi i materijali. Prorauni se zasnivaju na analizama
radnih i kritinih stanja, odnosno proverama stepena sigurnosti, krutosti i drugih za funkciju vanih
parametara.

2
KONSTRUISANJE
Definicija
Konstruisanje je kreativni proces koji se odvija po uzastopnim etapama pri emu se polazi od
ideje a na kraju se dobija konstrukciono tehnoloka dokumentacija za proizvodnju mainskog sistema.
To je proces transformacije ideje u projekat kao osnove za proizvodnju. Cilj konstruisanja je da za
tehnike probleme nalazi optimalna reenja, odnosno da ispuni sve zahteve vezane za proizvodnju,
eksploataciju i reciklau, a da pri tome mainski sistem(proizvod, konstrukcija) bude konkurentan na
tritu.
Optimalna proizvodnja mainskog sistema obezbeena je ukoliko su svi njegovi delovi tako
oblikovani, da sa minimalnom cenom i za minimalno vreme mogu biti izraeni i ugraeni. Za
obezbeenje kvaliteta kod velikih serija neophodna je i odgovarajua kontrola mera i funkcionalnosti
delova.
Optimalno funkcionisanje mainskog sistema obezbeeno je ukoliko on uspeno ispunjava
predvienu funkciju za zadate uslove eksploatacije, uz minimalni utroak energije i minimalna
optereenja vezana za razne vrste otpora (vazduh, voda, otpori trenja, itd.).
Po zavrenom radnom veku proizvod se izbacuje iz upotrebe. U tom smislu optimalna
reciklaa sastoji se u minimalnimtrokovima vezanimza preradu i ponovnu upotrebu sastavnih delova
sistema.
Proces razvoja novih proizvoda
Nastajanje novih proizvoda ematski po fazama moe da se predstavi prema VDI 2222 (sl.1).
Ovaj proces moe da se podeli u etiri faze planiranje-koncipiranje-nacrt-razrada.
Da bi se dolo do optimalnog reenja, vrlo je vano da na samom poetku procesa razvoja i
konstruisanja bude razjanjen i precizno postavljen konstrukcioni zadatak i po mogunosti
sveobuhvatno analiziran. Kao rezultat ove faze dobija se lista zahteva koje mainski sistemtreba da
ispuni. Zahtevi mogu biti veoma razliiti, te ih po prioritetu treba razvrstati na zahteve koji moraju biti
obavezno ispunjeni, zahteve koji minimalno moraju biti ispunjeni i na eljene zahteve. U tablici 11.1
prikazana je kontrolna lista koja moe da poslui za izradu liste zahteva. Tek posle provere
mogunosti realizacije odnosno dobijanja radnog naloga (prva kljuna taka), sledi sam proces
konstruisanja.
Druga faza je koncipiranje idejnog reenja. Formiranjem strukture funkcija, denivelie se opta
(globalna) funkcija na parcijalne i elementarne funkcije. Ove funkcije uglavnom se svode na
transformaciju energije (sile, momenti, kretanje), prenoenje energije, itd. Za definisanje izvrilaca
elementarnih funkcija polazi se od matematikog opisa navedene transformacije. Transformacija se
moe ostvariti na osnovu mehanikog principa, hidraulikog principa, pneumatskog, elektrinog,
magnetnog, termikog, hemijskog, itd. principa. Najee je u primeni mehaniki princip koji se
bazira na osnovnim fizikim zakonima. Kombinacijom pojedinih principskih reenja dobija se vei
broj koncepcionih varijanti. Ocenomovih varijanti sa tehno-ekonomskog aspekta bira se optimalna
varijanta (druga kljuna taka).
Trea faza je faza nacrta odnosno razvoja konstrukcije u kojoj se definiu izvrioci principskih
reenja. Ona obuhvata proraun, gde se najpre definiu polazne dimenzije a zatim i oblik dela. Bira se
materijal i postupak izrade i utvruju osnovne dimenzije dela. U ovoj fazi pored kreativnosti
neophodno je izvriti vei broj iteracionih koraka, ime se uvek ide ka viem nivou u pogledu
definisanja konstrukcionog reenja. Ovo je jako komplikovana faza jer zahteva kombinaciju prorauna
i definisanje oblika i esto vie puta ponavljanje istih koraka uz odgovarajue izmene. Kao rezultat
ove faze dobija se preliminarni sklopni crte, to je trea kljuna taka procesa razvoja i konstruisanja
mainskog sistema.
etvrta faza je faza razrade odnosno konanog oblikovanja konstrukcije. To znai ne samo
izradu sklopnog crtea na osnovu poetnih nacrta, ve i optimizaciju oblika delova, izradu sastavnice i
uputstava kao i razradu podloga za izradu kao i samu izradu prototipa. Izlaz iz ove faze je konano
odreivanje i preispitivanje cene proizvoda, odnosno konstrukcije, to je etvrta kljuna taka procesa
razvoja i konstruisanja. Iza toga se ili ide u proizvodnju ili u ponovno preispitivanje konstrukcije.

3
Mainski elementi kao izvrioci elementarnih funkcija razmatraju se u treoj i etvrtoj fazi
procesa razvoja proizvoda. Ugradnjomstandardnih optih mainskih elemenata dobija se racionalnija i
pouzdanija konstrukcija, a u isto vreme pojednostavljuje proces konstruisanja. Ukoliko se pak u
konstrukciju ugrauju izvrioci elementarnih funkcija, iji razvoj sledi u samoj fazi konstruisanja,
dobija se skuplja konstrukcija a samproces konstruisanja je sloeniji i dui.

()
( , , ,
, , , .)

( / )

( )
( )

,

()
- ( )

(, , )

Sl.1. Ciklus postupaka kod razvoja novog proizvoda

STANDARDNI BROJEVI I TOLERANCIJE
Standardizacija
Ve na poetku razvoja mainske tehnike pojavila se potreba za donoenjemjedinstvenih
propisa kojima bi se ograniio broj razliitih oblika i dimenzija pojedinih delova sa istom funkcijom, a
isto tako utvrdio sastav, kvalitet i druge karakteristike mainskih materijala. Proces pripreme,
donoenja, usvajanja i praktine primene ovih propisa naziva se standardizacija, a sami propisi
nazivaju se standardi.
Standardizacija u mainstvu omoguuje masovnu i ekonominu primenu velikog broja istih
delova. Delovi se proizvode na razliitim mestima, a sklapaju opet na nekom treem mestu.
Standardizacija olakava posao konstruktoru, jer esto svodi njegov posao na odabiranje
najpogodnijeg dela. Standardizacija koristi i potroau jer olakava nabavku delova tano odreenih
dimenzija, oblika i kvaliteta. Prema tome standardizacija pored utede vremena i materijala
obezbeuje veu sigurnost, jer su propisi obuhvaeni standardima prethodno svestrano teorijski i
eksperimentalno ispitani.

4
Standardizacija se u mainstvu najpre poela razvijati u okviru preduzea, da bi razvojem
tehnike najpre dobila nacionalni, a zatim i internacionalni znaaj. Danas sve industrijski razvijene
zemlje imaju svoje komisije za standardizaciju, koje sastavljaju predloge standarda, posle ijeg
usvajanja su ovi standardi obavezni za celu privredu dotine zemlje.
U cilju da standardi imaju iru meunarodnu osnovu osnovana je 1926. godine meunarodna
organizacija ISA (International Federation of the National Standardising Associations). Oktobra 1946.
promenjen je naziv ove organizacije u ISO (International Standardising Organisation), i pod tim
nazivom ova organizacija i dalje radi. Ovom organizacijom upravlja generalni sekretarijat ije je
sedite u enevi. Naa zemlja je lan ove organizacije. Pri donoenju odluka u okviru ISO svaka
zemlja lan ima samo jedan glas.
Pored meunarodne organizacije za standardizaciju, postoji i evropski komitet za
standardizaciju - CEN (Comit Europen de Normalisation) kao institucija za standardizaciju evropske
ekonomske zajednice (EG). Pri donoenju odluka u CEN teina glasa svakog lana zavisi od stepena
razvijenosti privrede zemlje.
Donoenje standarda tee sledeim redosledom. Usklaivanjem izvesnog broja internih
standarda, donose se nacionalni standardi, a usklaivanjem nacionalnih standarda donose se evropski
standardi (EN), odnosno meunarodni standardi (ISO). Na sl. 2 prikazana je piramida standarda
razliitih nivoa.

Sl. 2. Proses donoenja standarda
Standardni brojevi
Standardni brojevi predstavljaju izbor brojeva koji se koriste za merne veliine u mainstvu.
Primenom standardnih brojeva se pri tipizaciji maina i ureaja ograniava broj moguih izvoenja u
pogledu veliine, snage, obrtnog momenta, brojeva obrtaja, protoka, itd. Na taj nain ograniava se i
broj moguih alata za proizvodnju sastavnih delova, to dovodi do racionalnije proizvodnje.
Za standardne brojeve usvojenesu zaokruene vrednosti lanova geometrijskih redova:
R5 sa kolinikom 6 1 10
5
, q ~ =
10
, q ~ =
20
, q ~ =
40
, q ~ =
Izuzetno se moe koristiti i red R80 sa kolinikom 03 1 10
80
, q ~ = .
Standardni brojevi omoguavaju standardizaciju veliina uvek po istom sistemu. U primeni su i
standardni brojevi ije su vrednosti zaokruene na prvu priblinu vrednost. Redovi ovih brojeva
oznaavaju se R'. Vrednosti lanova osnovnih redova R i zaokruenih R' , date su u tablici P13-1.
Kreu se u granicama 1 do 10. Mnoenjem ovih vrednosti sa 0,01, 0,1, 1, 10, 100, 1000,.... dobijaju se
eljene aplikativne vrednosti.


5
TOLERANCIJE MERA, OBLIKA, POLOAJA I KVALITETA
POVRINA

Ci lj propisivanj a tolerancija

J edan od osnovnih uslova da se proizvod odri to due na tritu i bude konkurentan jeste nivo
kvaliteta. U tomsmislu, svaki proizvod mora da ima zahtevani kvalitet.
Vane komponente kvaliteta proizvoda mainskih proizvoda su tanost dimenzija,
oblika i poloaja i kvalitet povrina. Za njihovo ispravno funkcionisanje, apsolutna tanost
mera, oblika, poloaja i kvaliteta povrina, ne samo da nije neophodna, nego je i neostvariva.
Granice kvaliteta, u pogledu tanosti, definisanesu funkcionalnim i ekonomskim ogranienjima. Na
osnovu ovih ogranienja propisuju se granice tolerancije u kojima treba da budu dimenzije, oblici i
poloaji i kvalitet povrina mainskih delova.
Prema tome, tolerancije su unapred propisana dozvoljena odstupanja: duinskih mera,
oblika, poloaja i kvaliteta hrapavosti obraenih povrina od nazivne veliine mere (Sl.2).

Slika 2. Podela tolerancija

Da bi se izbegla proizvoljnost u pogledu izbora (propisivanja) tolerancija koriste se
meunarodni (ISO), odnosno nacionalni standardi.
Srpski standardi o tolerancijama duinskih mera (SRPS ISO 286-1 i SRPS ISO 286-2:1992)
utvreni su na osnovu potpunog usvajanja ISO standarda.
Vrste duinskih mera
Duinska mera je fizika veliina. Njena vrednost se izraava jedinicom duine. Zavisno od
naina merenja (utvrivanja stvarne mere) duinske mere se mogu svrstati u tri grupe mera:
spoljanje, unutranje i neodreene.
Spoljanja mera je duinska veliina kod koje su, pri merenju, dodirne povrine mernih pipaka
alata izvan merene duine (Sl.3).
Unutranja mera je duinska veliina kod koje su, pri merenju, dodirne povrine mernih
pipaka alata unutar merene duine (Sl.4).
Neodreena mera je duinska veliina koja se ne moe svrstati ni u grupu unutranjih mera ni
u grupu spoljanjih mera (Sl.5).

Slika 3. Spoljanja mera

Slika 4. Unutranja mera

6

Slika 5. Neodreena mera

Duinske mere se dele na tolerisane i slobodne.
Tolerisana mera je duinska veliina od ije tanosti izrade zavisi funkcija mainskog dela ili sklopa.
Njena dozvoljena odstupanja unose se direktno na crte za svaku kotu ponaosob.
Slobodna mera je duinska veliina koja nema posebnog znaaja na funkciju i/ili montau mainskog
dela. Na crteu se upisuju samo njihove nazivne vrednosti, a u napomeni se navode stepeni eljene
tanosti izrade.
Oznaavanje tolerancija
Na tehnikoj dokumentaciji tolerancije duinskih mera se mogu prikazati na dva naina: slovnim i
brojanim oznakama (Sl.6) ili samo brojanim oznakama (Sl.7).

Slika 6. Kombinovano (slovno i numeriko) prikazivanje tolerancija na crteu

Slika 7. Numeriko prikazivanje tolerancija na crteu

U praksi je vie zastupljen prvi nain prikazan na slici 6. Kod ovog naina, brojane vrednosti
odstupanja prikazuju se na crteu u vidu tablica. Na ovaj nain, crte je rastereen od velikog broja
numerikih vrednosti. Time se postie vea jasnoa crtea i smanjuje verovatnoa pojave sluajne
greke pri oitavanju numerikih vrednosti.


7
Osnovne veliine tolerancija duinskih mera
Grafiki prikaz tolerancija duinskih mera je na slici 8 za spoljanje mere, a na slici 9 za
unutranje mere.

Slika 8. Slika 9.

Nazivna mera (d i D) je mera od koje se mere odstupanja i koja se unosi na tehniku dokumentaciju.
Ona moe, a ne mora biti i eljena mera. Ako je nazivna mera unutar tolerancijskog polja, ona je i
eljena mera. U suprotnom, nije.
Nulta linija je zamiljena prava linija koja ograniava nazivnu meru. Od nje se mere odstupanja. Ona
mogu biti pozitivna i negativna.
Granine mere su dve propisane mere izmeu kojih mora biti stvarna mera ispravno izraenog dela.
Gornja granina mera (D
g
, d
g
) je najvea mera ispravno izraenog mainskog dela.
Donja granina mera (D
d
, d
d
) je najmanja mera ispravno izraenog mainskog dela.
Stvarna mera (D
s
, d
s
) je mera koja se utruje merenjem. Kod ispravno izraenog dela nalazi se
izmeu donje i gornje granine mere.
Odstupanje (E, e) je algebarska razlika izmeu neke odreene mere i nazivne mere.
Gornje odstupanje (ES, es) je algebarska razlika izmeu gornje granine i nazivne mere.
Donje odstupanje (EI, ei) je algebarska razlika izmeu donje granine i nazivne mere.
Stvarno odstupanje je algebarska razlika izmeu stvarne mere i nazivne mere.
Tolerancija (T, t) je algebarska razlika izmeu gornje i donje granine mere.
Tolerancijsko polje je oblast pravougaonog oblika ograniena po visini graninim merama. irina je
proizvoljna.
Poloaj tolerancijskih polja
Poloaj tolerancijskih polja u odnosu na nultu liniju, odreen je slovima abecede, i to malim
slovima za spoljanje mere, a velikimslovima za unutranje mere (Sl.10).

Slika 10. Poloaj tolerancijskih polja

8
Kvantitativni poloaj tolerancijskog polja odreen je veliinom gornjeg i donjeg odstupanja.
Veliine ovih odstupanja za razliita tolerancijska polja, nazivne mere i kvalitete tolerancija propisane
su standardomi prikazane su u tabelama 1 i 2.
Tabela 1.

Tabela 2.

Visina tolerancijskog polja zavisi od kvaliteta tolerancije i nazivne mere (Tabela 3).
Tabela 3.

Kvalitet tolerancije predstavlja odgovarajui (eljeni) stepen tanosti izrade mainskih delova.
Oznaava se brojevima od 01 do 18, za podruje nazivnih mera do 500 mm. Brojevima od 6 do 16
oznaava se kvalitet tolerancije za podruje nazivnih mera od 500 do 3150 mm. to je brojana
vrednost kvaliteta tolerancije manja, to je manja visina tolerancijskog polja (finiji kvalitet tolerancija) i
obrnuto (Sl.11a,b).

9
Nazivna mera oznaava se brojanim vrednostima izraenim u milimetrima. Oblast mera od 0 do
3150 mm, ISO sistemtolerancija duinskih mera je podelio u dve oblasti nazivnih mera i to:
nazivne mere do 500 mm, pri emu mere manje od 18 mm spadaju u preciznu mehaniku, i
nazivne mere od 500 mmdo 3150 mm.

Slika 11 Kvalitativna zavisnost visina tolerancijskih polja od kvaliteta tolerancije za istu nazivnu meru

Oblast nazivnih mera do 500 mm je podeljena na 13 podruja (Sl.12a). Oblast iznad 500 do
3150 mm podeljena je na 8 podruja nazivnih mera. Za isti kvalitet tolerancije, nazivnim merama koje
pripadaju jednom podruju, odgovara ista visina tolerancijskog polja (Sl.12a).
Vrednosti tolerancija (visine tolerancijskih polja) zavisno od kvaliteta tolerancija i nazivnih
mera, prikazane su u tabeli 3.
Tolerancije slobodnih mera
Odstupanja duinskih mera koje nisu u sprezi sa povrinama drugih delova ili se od njih ne
zahteva posebna tanost ne propisuju se na crteima. To su slobodne mere i one ne mogu imati
odstupanja bez ogranienja. Za ove mere tolerancije se podrazumevaju i one moraju biti u granicama
propisanim za odgovarajui postupak izrade. Prema ISO 2768-1 postoje etiri klase tolerancija ovih
mera f (fina), m (srednja), c (gruba) v (vrlo gruba).
ISO-sistem naleganja duinskih mera
Naleganje je odnos delova istih nazivnih mera od kojih je jedna spoljanja, a druga unutranja.
Zavisno od stvarnih mera oba dela pre sklapanja, naleganja mogu biti labava, vrsta i neizvesna.
Oznaka naleganja sadri nazivnu meru, tolerancijsko polje i kvalitet tolerancija unutranje i spoljanje
mere, na primer 60 H7/f6.
Zazor (Z) je razlika izmeu stvarne mere otvora i stvarne mere osovine, ukoliko je stvarna mera
otvora vea od stvarne mere osovine, odnosno:
0 > =
s s
d D Z (1)
Preklop (P) je razlika izmeu stvarne mere otvora i stvarne mere osovine, ukoliko je stvarna
mera otvora manja od stvarne mere osovine, odnosno
0 < =
s s
d D P (2)
Labavo naleganje ostvaruje se izmeu delova izmeu kojih uvek postoji zazor (sl. 12) i koji se
kree izmeu najvee vrednosti (najvei zazor)

10

Slika 12. Labavo naleganje

ei ES d D Z
d g g
= = (3)
i najmanje vrednosti (najmanji zazor)
es EI d D Z
g d d
= = (4)
vrsto naleganje ostvaruje se nasilnim utiskivanjem osovine u otvor, odnosno izmeu
sklopljenih delova uvek postoji preklop (sl. 13).
Slika 13. vrsto naleganje

Prenik osovine je uvek vei od prenika otvora, tako da preklop varira izmeu najvee
vrednosti (najvei preklop)
es EI d D P
g d g
= = (5)
i najmanje vrednosti (najmanji preklop)
ei ES d D P
d g d
= = (6)
Kod neizvesnog naleganja (sl. 14) granine mere osovine i dela sa otvorom su tako izabrane da
razliite kombinacije stvarnih mera mogu dati zazor ili preklop. Mogui najvei zazor odreuje se
prema (3), a mogui najvei preklop prema (5).


11

Slika 14. Neizvesno naleganje sa tolerancijama

S obziromda su najuestaniji srednji prenici delova to je i najvea verovatnoa da naleganja u
stvarnosti imaju srednje vrednosti zazora i preklopa:
2
;
2
d g
sr
d g
sr
P P
P
Z Z
Z
+
=
+
= (7)
Tolerancija naleganja (sl. 13.7) je veliina dozvoljenog kolebanja zazora odnosno preklopa.
J ednaka je zbiru tolerancija spoljanje i unutranje mere:
t T T
n
+ = (8)
Moe da se odredi i kao:
t T Z Z T
d g n
+ = = - labavo naleganje, (9)
t T P P T
d g n
+ = = - vrsto naleganje, (10)
t T P Z T
g g n
+ = + = - neizvesno naleganje. (11)
Sistemi naleganja su sistematski nizovi naleganja nastali kombinacijom odgovarajuih
tolerancijskih polja osovina i dela sa otvorom. Postoji sistemzajednike unutranje i sistemzajednike
spoljanje mere.
Kod sistema zajednike tolerancije unutranje mere (SZUM) prenici otvora izraeni su u
tolerancijskompolju H, tako da se eljeno naleganje dobija varijacijompoloaja tolerancijskog polja
osovine (sl. 15).
Kod sistema zajednike tolerancije spoljanje mere (SZSM) prenici osovina izraeni su u
tolerancijskompolju h, tako da se eljeno naleganje dobija varijacijompoloaja tolerancijskog polja
dela sa otvorom(sl. 16).
Poto je precizna izrada otvora komplikovanija od izade osovina, to sistem zajednike
unutranje mere ima veu praktinu primenu.
Familije naleganja su nizovi naleganja u jednomod sistema, gde jedan od delova naleganja
ima toleranciju uvek u istomtolerancijskompolju i istomkvalitetu, dok drugi ima tolerancije u drugim
poljima i drugim kvalitetima. U okviru SZUM to su H6, H7, H8, H9, H11, H12, H13, a u okviru
SZSM to su h5, h6, h8, h9, h11, h12, h13.

12

Slika 15. Sistem zajednike tolerancije unutranje mere

Slika 16. Sistem zajednike tolerancije spoljanje mere

Oznaavanje naleganja
Oznaka naleganja se sastoji od nazivne mere, slovne oznake poloaja tolerancijskih polja za
unutranju i spoljanu meru i, brojane oznake kvaliteta tolerancije. Da bi oznaka bila pregledna,
podaci o unutranjoj i spoljanjoj meri su odvojeni kosomili horizontalnomcrtom. Posle nazivne mere
navode se podaci o unutranjoj meri. 70 H7/n6; 70F6/x6; 70H6/j5.

Sloene tolerancije
Mera dobijena kombinacijom vie pojedinanih mera naziva se sloena mera, a njene tolerancije
nazivaju se sloene tolerancije. Sloena tolerancija jednaka je zbiru tolerancija pojedinanih mera (sl.
17).


13

Sl. 17. Sloene tolerancije: a) zbir duinskih mera;b) razlika duinskih mera.
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Pored odstupanja duinskih mera na ispravno funkcionisanje mainskih delova bitnu ulogu ima
i odstupanje njihovog oblika. Tolerancije oblika i poloaja su znatno sloenije i komplikovanije u
odnosu na tolerancije duinskih mera. Zbog toga su i propisi u ovom delu manje precizni i
jednoznani sa veom slobodom izbora od strane korisnika.
Slino definisanom tolerancijskom polju kod tolerancije duinskih mera, kod tolerancije oblika
moe se definisati tolerancijski prostor. To je prostor koji lei izmeu kontura koje bi imali predmeti
izraeni sa gornjim i donjim graninim merama. Ispravno izraeni predmet mora leati unutar ovog
prostora (slika 18).

Slika 18. Primeri odstupanja geometrijskih oblika stvarne konture lee u tolerancijskom prostoru

Kada na crteu nisu propisane tolerancije oblika i poloaja, odgovarajua odstupanja
tada ne smeju izlaziti izvan tolerancijskog prostora odreenog tolerancijama duinskih mera.
Ako, pak, uslovi funkcije i/ili montae zahtevaju veu tanost oblika i poloaja nego to je
tanost koja se podrazumeva tolerancijama duinskih mera, tada je potrebno propisati tolerancije
oblika i poloaja. Standardom je propisan nain unoenja i oznaavanja tolerancija oblika i poloaja na
crteima


14

Odstupanja oblika mogu biti:
odstupanje od prave (pravost oznaka ),
odstupanje od kruga (krunost oznaka ),
odstupanje oblika bilo kog profila (oblik linije - oznaka ),
odstupanje od ravni (ravnost - oznaka ),
odstupanje od cilindra (cilindrinost - oznaka ),
odstupanje oblika bilo koje povrine (oblik povrine oznaka ).
Tolerancije poloaja predstavljaju proirenje tolerancija oblika. Proirenje se odnosi na
referentnu osnovu u odnosu na koju se definie poloaj tolerancijskog prostora. Tolerancije poloaja
mogu biti:
po pravcu (tolerancije orijentacije):
- odstupanje paralelnosti (paralelnost oznaka ),
- odstupanje upravnosti (upravnost - oznaka ),
- odstupanje ugla nagiba (ugaonost - oznaka ),
po mestu (tolerancije lokacije):
- odstupanje lokacije pojedinih osa i povrina (pozicija - ),
- odstupanje centrinosti i aksijalnosti (koaksijalnost - ),
- odstupanje simetrinosti (simetrinost - ),
po poloaju obrtnih povrina (tolerancije bacanja):
- radijalno bacanje (oznaka - ),
- aksijalno bacanje (oznaka - ),
- ukupno bacanje(radijalno i aksijalno - oznaka ).
Primeri oznaavanja tolerancija oblika i poloaja dati su na sl. 19.

Sl. 19. Tolerancija oblika i poloaja


15

TOLERANCIJE KVALITETA POVRINE

Povrine mainskih delova nikada ne mogu biti idealno glatke: one uvek imaju mikroneravnine
u obliku bregova i dolina razliitih oblika i dimenzija. Ove neravnine nastaju u prvomredu prilikom
obrade skidanjemstrugotina u zavisnosti od reima rezanja i oblika alata, ili vuenjem, kovanjem,
livenjemitd. Mikrogeometrijske nepravilnosti povrina nazivaju se hrapavost.
Hrapavost povrina mainskih delova karakterisana je oblikomi veliinomneravnina.
Stvarna povrina je povrina koja ograniava mainski deo.
Geometrijska povrina je povrina definisana crteomili postupkomobrade, ne uzimajui u
obzir greke oblika i hrapavosti.
Efektivna povrina je priblina slika stvarne povrine, koje se sredstvima merenja moe
ustanoviti.
Referentna duina ( ) l je odabrana duina odseka profila, tako da je eliminisan uticaj
valovitosti i drugih nepravilnosti.
Srednja linija profila je linija koja ima oblik geometrijskog profila, a koje see efektivni profil,
tako da u granicama referentne duine, suma kvadrata odstojanja svih taaka profila od te linije bude
minimalna (sl. 20).
Parametri mikroprofila obraene povrine su najvea visina neravnina R
max
, srednja visina
neravnina R
z
i srednje aritmetiko odstupanje mikroprofila R
a
. Srednje aritmetiko odstupanje
mikroprofila R
a
definie se kao srednja aritmetika vrednost odstojanja svih taaka efektivnog profila
od srednje linije na referentnoj duini (sl. 20,a)
dx y
l
R
l
a }
=
0
1
(12)
Najvea visina neravnina (R
max
) je rastojanje izmeu pravih koje dodiruju najviu i najniu
taku efektivnog profila na referentnoj duini.

Slika 20. Mikroprofil obraene povrine
Ako se referentna duina podeli na nekoliko segmenata (najee 5) i za svaki od njih nae
najvea visina neravnina (sl. 20, b) onda se srednja visina neravnina odreuje prema:
5
5 4 3 2 1
R R R R R
R
z
+ + + +
= (13)
Kvalitet povrina meri se prema stepenu hrapavosti. U pogledu povrinske hrapavosti, kao
karakteristike kvaliteta obrade, povrine su razvrstane u 12 klasa, zavisno od vrednosti. Izmeu

16
kvaliteta tolerancija duinskih mera i klasa hrapavosti postoji zavisnost (tablica 4). U sluaju da ne
postoje drugi podaci moe se uzeti da je R
z
0,5T.
Tabela 4.

Hrapavost povrine moe biti manja ili najvie jednaka propisanoj graninoj vrednosti. Oznake
hrapavosti unose se na crteu preko oznaka u obliku kukice, koje mogu biti otvorene, zatvorene i sa
krugom. Znaenje ovih oznaka objanjeno je u tabel 5.

Tabela 5. Oznaavanje hrapavosti povrina - oblici kukica

Simbol
Znaenje
Osnovni simbol. Koristi se samo ukoliko je njegovo
znaenje dodatno objanjeno.
Oblik kukice za obradu skidanjem materijala
mainskomobradom.
Oblik kukice za sluaj da nije dozvoljeno skidanje
materijala sa povrine predmeta (obrada bez rezanja). Koristi
se i u sluaju da povrina treba da ostane u stanju koje je
stvoreno prethodnomoperacijomobrade.

Na sl. 21, a prikazana su mesta pored kukice gde se unose dodatne oznake, a na sl. 21, b dati su
pravci prostiranja neravnina.

Sl. 21. Kukica sa dodatnim oznakama (a) i pravci prostiranja neravnina (b) prema ISO 1302

Mašinski Elementi, Konstruisanje, Standardni Brojevi I Tolerancije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mašinski Elementi, Konstruisanje, Standardni Brojevi I Tolerancije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 1 i 2

You might also like