Uvod

Politike i ekonomske transformacije izgledaju kao da se deavaju na svim mjestima kako se

zemlje konvertuju iz zapovjednih na potrane ekonomije, diktature se polako kreu ka
demokratijama, a monarhije izgrauju nove dravne institucije. Ove promjene su stvorile
ekonomske mogunosti za ene koje ele da posjeduju i vode neki posao. Danas, ene u
uznapredovalim trinim ekonomijama posjeduju vie od 25% od cijelokupnog posla, a
preduzea koje posjeduju ene u Africi, Aziji, Istonoj Evropi i Junoj Americi vrtoglavo raste.1
U nekim regionima svijeta, transformacije u trinoj ekonomiji prijeti da samo izotri dosadanju
nejednakost u polovima. Neke od ovih promena su jednostavno naslee polnog disbalansa u
ekonomiji koji je postojao i prije politikih i ekonomskih reformi. Druge promjene odraavaju
povratak tradicionalnim normama i vrijednostima koje degradiraju enu na to da imaju status
drugog reda. Kako drave postaju vie demokratski orijentisane, razlike meu polovima se
umanjuju, pa stoga i nude mnogo produktivniju atmosferu za pripadnike oba pola.
Ciljevi ovog rada su dvostruki, doprinose preduzetnikom polju prouavanja i doprinosi
prouavanju polja rodnih studija. Prvi cilj je da se doprinese neistraenoj oblasti i nedostatku
koherentnog razumevanja enskog preduzetnitva u turizmu i pojmnovno i empirijski. Drugo,
kroz ovaj prvi cilj, rad e se proiriti na razumjevanje preduzetnitva i na oblast (enskog)
osnaivanja to dovodi do razvoja zajednice, socijalnih inovacija i promjena. Osnaivanje ena
je postalo jo vanije danas jer ima politiki znaaj budui da se priznaje i od strane UNWTO.
Uzimajui u obzir ensko preduzetnitvo u turizmu i osnaivanje ena, ovaj rad pristupa pitanju
osnaivanja ena na pozitivan nain u odnosu na uobiajeni a priori diskriminacioni pristup. A
mnoge literature o osnaivanju raspravljaju sa a priori idejom da je neko rtva,
marginalizovana, siromana osoba koja nema izbora. Meutim, gledajui osnaivanje i ljudske
mogunosti pozitivno, i povezujui ih sa preduzetnitvom, rad pokazuje da je mnogo skrivenog
socijalnog preduzetnitva iza razvoja drutvene zajednice, drutvenih promjena i ouvanja
kulturnog i prirodnog naslea. Posledica povezivanja enskog preduzetnitva u turizmu i
osnaivanja ena je irenje razumjevanja preduzetnitva kao biznisa u tradicionalnom smislu sa
pojmvima socijalne inovacije i promjene. Drugim rijeima, definicija "biti preduzetnik se iri na
1 www.poslodavci.org (17.01.2015.)
1

organizacije civilnog drutva (NVO), koje esto veoma inovativno stvaraju ekonomske i
socijalne prilike na individualnom nivou i na nivou zajednice. Ovaj rad doprinosi rodnim studija
u turizmu obraanjem panje na vostvo ena, preduzetnitvo i kreativnost nasuprot dominantnoj
tendenciji u literaturi koja opisuje ogranienja, inhibitivne faktore i marginalizaciju, sa enske
take gledia, u oblastima gdje su ene domaini i zaposleni, ene kao putnici , ali i turistike
slike. Mnogi primjeri razvoja u drutvenim zajednicama i osnaivanja se ne smatraju
preduzetnitvom i zbog toga su previeni od strane istraivanja u preduzetnitvu, koja se
fokusiraju na profitna preduzea. Mnoge studije sluaja iz cijelog svijeta koje postoje ilustruju
kljuni argument ove teme a cilj im je irenje definicije turistikog preduzetnitva u oblasti
socijalne inovacije i promjene.

1. Savremeni trendovi u razvoju enskog preduzetnitva

Preduzetnitvo se uglavnom shvata kao aktivnost kombinovanja resursa i preuzimanja rizika u

komercijalizaciji ideja. Kako tu aktivnost mogu obavljati i ene, i mukarci, govori se o enama
preduzetnicima i mukarcima preduzetnicima. I ene preduzetnici, i mukarci preduzetnici imaju
dvostruku karijeru. ene imaju poslovnu i porodinu karijeru, a mukarci poslovnu i karijeru
udobnog ivota.
U nekoj savremenoj literaturi pojavljuje se i pojam fanki preduzetnika. Tu se govori o tri karijere
i ena, i mukaraca preduzetnika, a uspijeh preduzetnika se mijeri stepenom izbalansiranosti
izmeu poslovne karijere, porodice i ostvarenju udobnog ivota. Za balansiranje se koriste razne
kontradiktorne strategije. Tek na odreenom stepenu razvoja biznisa se mogu izbalansirati sve tri
karijere, a balansiranje je najlake u branim partnerstivma, pogotovo u fanki branim
partnerstvima.
Preduzetnitvo se prouava sa razliitih aspekata. Moe se na njega gledati sa nekog od sledeih
aspekata: stil rada, resurs, kadrovska struktura, posebna drutvena elita i nastavna disciplina. Na
primer, stil rada, izmeu ostalog, zavisi i od linih karakteristika preduzetnika, a one mogu biti
uroene i steene. Zato se posebno istrauje efikasnost firmi koje vode ene preduzetnici i firmi
koje vode mukarci preduzetnici.U tom smislu, na dalje emo govoriti o enskom i u mukom
preduzetnitvu.
ensko preduzetnitvo se mora prouavati odvojeno od mukog iz dva glavna razloga. Prvi
razlog je to to je ensko preduzetnitvo u poslednjoj deceniji prepoznato kao neiskorieni izvor
za veliki ekonomski rast i razvoj. ene preduzetnici stvaraju nova radna mijesta za sebe i druge, a
samim tim to su drugaije od mukih preduzetnika, donose i drugaija reenja za probleme u
menadmentu, organizaciji i poslovnim problemima, kao i za iskorienje novih preduzetnikih
mogunosti. Ipak, one su u manjini u ukupnom broju preduzetnika, pa se moe zakljuiti da
postoji mana na tritu koja se javlja usled diskriminacije ka enskoj mogunosti da postanu
preduzetnici ili mogunosti da budu uspeni preduzetnici. Na ovaj nedostatak ekonomskog trita
treba ukazati zakonodavcima, tako da ekonomski potencijal ove grupe bude potpuno iskoriten.

Moderna svijetska ekonomija, a ta vie i demokratija, zavise od uea zalaganja od strane oba
pola. Postoje miljenja da bi idealno bilo predvianje normalnog stanja kao meunarodnog
ureenja zasnovanog na demokratiji, slobodnom preduzetnitvu i internacinalnom zakonu. S
obzirom da ovakav sistem nikada nije postojao, takav pogled na svijet se smatra utopistikim, pa
ak i naivnim. Meutim, vlade zemalja i raznovrsne institucije promoviu demokratske
vrijednosti i time zaista ine promjene u stanju enskih poslovnih organizacija i novostvorenim
trinim odnosima.
U globalnoj ekonomiji 21. vijeka, meunarodna trgovina e biti kljuni izvor ekonomskog rasta i
razvoja. Firme koje uestvuju na globalnom tritu, a iji su vlasnici ene, ostvaruju vie dobiti,
mnogo su vie optimistiki nastrojene u svojim poslovnim planovima i vie su fokusirane na
irenje posla od firmi iji su vlasnici ene koje su orijentisane iskljuivo na domae trite.
Sasvim je oigledano da proirivanje na internacionalno trgovanje je veoma isplativo za firme u
enskom vlasnitvu. Meutim, u sluaju manjih preduzea naspram veih, zakljuak nije ovako
jasan. enska poslovna udrenja mogu i treba da osiguraju da njihovi lanovi, manji i vei po
obimu poslovanja, budu sposobni da ubiraju dobit od proirenja na meunarodno trite. ene bi
trebalo da naue da pristupaju meunarodnoj trinoj utakmici i da im u tome moe pomoi
globalna mrea enskih poslovnih udruenja. Informaciona tehnologija moe pomoi u
identifikovanju trita, omoguiti informacije vezane za industriju i ukazati na trendove o tome
ta sve moe biti uloga ene u odreenim nacionalnim ekonomijama.
Postoji velika potreba za informacijama o preduzeima u vlasnitvu ena kako bi zakonodavci
razumeli da ekonomska sila ovakvih preduzea treba biti uzeta u obzir. Dio ovog procesa je
dokumentovanje ekonomskog znaaj preduzea u vlasnitvu ena kako bi se uspostavio
konstruktivan dijalog. Ono to enske poslovne organizacije treba da obezbijede se moe sumirati
u tri rijei: pristup, organizacija i zastupanje.
enske poslovne organizacije mogu ponuditi pristup kontaktima za izvore kreditiranja, pristup
obuci o meunarodnoj trgovini i njenim problemima, pristup mentorstvu, kao i pristup obuci za
sticanje osnovnih vijetina operativnog menadmenta i marketinga. Znaaj pristupa
informacionoj tehnologiji ne treba potcijeniti. Informaciona tehnologija moe pomoi u
identifikaciji trita, obezbijediti vane industrijske informacije, uoiti trendove i istai
potencijalne nie.
4

enske poslovne organizacije mogu pomoi enama da napreduju u poslovnoj zajednici, da

identifikuju svoje interese ili da ih zastupaju. Ciljano zastupanje moe biti od kljunog znaaja za
ene koje treba da prevaziu institucionalna i neformalna ogranienja koja i dalje sputavaju ene
u mnogim zemljama svijeta. Zastupanje moe poveati pristup obrazovanju, pomoi u
omoguavanju rasta i dinamike preduzea, podstaknu reformu zakona, dignu svijest o
meunarodnim organizacijama za razvoj i upozore trgovinske pregovarae da svijesno
komuniciraju sa razgranatim strukturama trgovinskih paktova. Najvanije od svega je to to
zastupanje moe mijenjati stavove.2
enska poslovna udruenja igraju kljunu ulogu kod identifikacije odgovarajuih i
novooformljenih sektora gdje ene preduzetnici mogu imati uspijeha. Oblasti za koje je
najverovatnije da e se brzo razviti tokom dravne revitalizacije trita su odnosi s javnou,
transport, isporuka, proizvodnja i marketing potroakih dobara, komercijalno bankarstvo,
finansijske slube, osiguranja i druge industrije u vezi sa uslunom dijelatnou. Tokom ovog
procesa, ene preduzetnici su inovatori, kreatori radnih mesta, snabdijevai ekonomske
sigurnosti. Kao vlasnici manjih i srednjih preduzea, takoe multinacionalnim kompanijama ene
mogu ponuditi ideje, izume, tehnologiju, sirovine, komponente i poslovne usluge.
Dakle, sigurno je da nacionalna poslovna udruenja i zakonodavno tijelo u dravama irom
svijeta ne mogu vie ignorisati rast uticaja ena u svetskoj ekonomiji. Ohrabrivanje realizacije
ovog uticaja i pomo preduzeima u enskom vlasnitvu to prije, a ne kasnije, mora biti jedan od
ciljeva savremenih ekonomskih tendencija.

2. Faktori koji utiu na ensko preduzetnitvo

Nesumnjivo je da, kada posmatramo pojedinca iskljuivo po njegovoj ulozi mukarca ili ene
koju ima ili za koju se oekuje da ima u drutvu, on moe odabrati veoma razliite naine
poslovanja. Moe raditi za nekoga ili odabrati samozaposlenje, i sl., pa e zato svaki pojedinac
imati i razliit uticaj na ekonomiju. Kada posmatramo samo ene i sluaj kada se one odluuju za
preduzetniki posao, najee se uticaji na njeno poslovanje i njen napredak prate u tri razliite
2 Figar N., Preduzetnitvo ene preduzetnici , Ekonomski fakultet u Niu, 2006., str. 56

faze u poslovanju. Prvo, kada je ena jo uvijek lan opte populacije tu na nju dijeluju faktori
vezani za: uee u tritu rada, odgovornost prema porodici, polna ubijeenja i politiki i
ideoloki kontekst. Drugo, osnivanje nove firme ovdje treba pratiti faktore koji utiu na:
ambicije za rastom, naini sticanja resursa, izbor industrijske grane. Trea faza je rani razvitak
nove firme gde treba posmatrati faktore koji utiu na profitabilnost, rast u prodaji, kreiranje
radnih mijesta i opstanak enskog preduzea.
Ove tri faze se mogu analizirati sa stanovita enskog preduzetnitva kako bi se utvrdilo da li
postoje neke razlike u odnosu na muko preduzetnitvo, kakve razlike postoje i koji su to faktori
koji razliito utiu na ekonomski rast i jedne i druge vrste preduzetnitva. Vano je i spoznati
kakvu promjenu pojedinac ini kada, prvo odlui da sam sebe uposli, zatim prikupi resuse da bi
osnovao novu nezavisnu firmu, i na kraju, opstane i prikae uspijeh svoje firme na tritu.
Posmatrajui ovaj proces, moemo se zapitati kako se to ena razlikuje od mukarca u odreenoj
fazi procesa. U nastavku kroz opisani proces emo razmatrati koji su to faktori koji utiu na
ensko preduzetnitvo, na koji nain oni utiu na prirodu i obim enskog preduzetnitva i kako je
to sve povezano sa ekonomskim rastom. Moemo ih grubo svrstati u tri kategorije koje se esto
mogu i meusobno preplitati, a to su: drutveni faktori, ekonomski faktori i oni koji imaju uticaja
na individualnom nivou.3
2.1. Individualni i drutveni faktori

Za ponaanje pojedinca se smatra da je izvedeno sa namjerom, ali da je pri tom ogranieno onim
to drutvo zahtijeva od njega. Ovdje emo se fokusirati na efekte drutvenih normi i line
motivacije na ene preduzetnike, kao i na efekte koji na nju imaju faktori vezani za porodini
ivot. Razumije se da e odreeni pojedinci biti u nekoj prednosti otkrivajui specifine poslovne
prilike zahvaljujui prethodnim iskustvima i drutvenim vezama koje je on prilikom tih iskustava
stekao. Kako sam pojedinac bira svoj put u obrazovanju i karijeri, tako taj njegov izbor ima
velikog uticaja na to da li e on postati preduzetnik ili nee. Ovaj odabir pojedinca e imati
uticaja i na to kakve e poslovne prilike on biti u mogunosti da otkrije i iskoristi, jer razlike u
obrazovanju i radnom iskustvu vode do razliitih temperamenata i sposobnosti da se uoi
3 ibidem.
6

odreena prilika. Na primjer, za osobu koja je cio svoj ivot radila kao nastavnik, vijerovanije je
da e uoiti poslovnu priliku koja je u vezi sa njenim iskustvom predavaa, nego to bi uoila
mogunost za preduzetnitvo u polju, recimo, aeronautike ili raunarstva.
Kao jedan od bitnijih drutvenih faktora javlja se sistem polnog uvjerenja. Vano je razumjeti da
je polno razlikovanje na tritu rada i u preduzetnitvu poniklo iz samog naina na koji mukarci
i ene pristupaju razliitim aktivnostima na raznim radnim mijestima. Ovi procesi pristupanja
nekom radu su veoma vani, jer se tada ponuda radne snage razvrstava, na osnovu znanja i
iskustva, na ljude koji imaju razliite mogunosti da ostvare neke poslovne prilike i razliite
afinitete prema odreenim poslovima. Poto mukarci i ene naizgled slobodno donose odluke
relevantne za njihovu karijeru koje e ih posledino dovesti do sutinski razliitih profesionalnih
puteva, vaan uticaj na to da li e ena ili mukarac postati preduzetnik ima ivotni izbor za koji
se odluuje na samom poetku obrazovanja i ulaska na trite rada.
Dobar primjer za postojanje polne razlike u odabiru edukacije i profesije je uvjerenje da se
mukarci i ene razlikuju u percepcijama kod odreenih vrsta kompetentnosti (npr. matematika
kompetentnost ili preduzetnika kompetentnost). Ovakvo uvjerenje esto ima uticaja na odluke
mlaih enskih osoba prilikom odabira edukativnog puta, a kasnije i karijernih odluka. Zato se,
recimo, esto deava da ima manje ena koje se odluuju na vie stupnjeve obrazovanja i karijeru
u inenjerstvu ili fizikim naukama, to ih ostavlja u bitnom zaostatku kod mogunosti da otkriju
poslovne mogunosti vezane za tehnologiju. esto ba ovakva uvjerenja dovode do predrasuda
kod pojedinaca i loih zakljuaka prilikom samoprocijene.
Kulturoloka ubjeenja o polovima (tzv. polna ubeenja) dio su polnih stereotipa koji sadre
odreena oekivajna za sticaje znanja i kompetencije. Taj dio stereotipa, zajedno sa svojim
oekivanjima o kompetenciji, predstavlja specijalnu vrstu problema kod polne neravnopravnosti.
Polna ubjeenja su takoe i kulturoloke eme koje slue za interpretaciju i razumno poimanje
drutvenog svijeta. Kao takve, one predstavljaju ono za ta mi mislimo da veina ljudi vjeruje
ili prihvata kao istinito o kategorijama mukarci i ene. U veini zemalja je raireno
ubjeenje da su mukarci struniji od ena, osim ukoliko se radi o enskim poslovima, a
preduzetnitvo se stereotipno smatra mukim poslom. ak i pojedinci koji privatno ne vjeruju u
to da su mukarci generalno kompetentniji od ena, vjerovatno e biti svijesni da ovakvo
kulturoloko ubijeenje u njegovoj zemlji postoji i oekivae od okoline da ga tretira na taj nain.
Pokazalo se da ovakva ubjeenjenja mijenjaju ponaanje i unose predrasude.
7

Motivacija ena preduzetnika je takoe jedan od faktora koji na idividualnom nivou utie na
ensko preduzetnitvo jo u samoj poetnoj fazi, a posledica je drutvenog stanja generalno. Zbog
razliitih zahtijeva koji se nameu enama u odnosu na mukarce, one najee imaju i sasvim
drugaije prioritete i motive kada osnivaju svoju firmu. ene i dalje nose veinu odgovornosti za
porodicu i djecu, to znai da one imaju i manje mogunosti da budu fleksibilne sa svojim
svakodnevnim vremenskim rasporedom. Iz ovog razloga, one su sklonije pokretanju posla koji je
baziran u kui i pokretanju nekog honorarnog posla.4
Kada posmatramo same razloge iz kojih se kree sa preduzetnikim biznisom, istraivanja su
pokazala da nema nekih znaanijih razlika meu mukarcima i enama. Ovo se tie i linih
karakteristika kao to je spremnost na rizik, i motivacionih faktora kod samog razloga za
pokretanje posla. I mukarci i ene pokreu firme zato to ele da ostvare poslovnu satisfakciju,
nezavisnost i da mogu da izdravaju sebe i svoju porodicu. Ipak, razliitosti meu mukarcima i
enama vezane za motivaciju za rast preduzea postoje, gdje se primeuje nii stepen motivacije
za rast kod ena.

2.2. Ekonomski faktori

Ova grupa faktora je uglavnom fokusirana na to koliko uloga u preduzetnitvu ena moe
poprimiti i kakva je priroda tih uloga. Ovde se misli prvenstveno na procese kao to je statistika
diskriminacija, unutranja trita rada i polno razlikovanje zanimanja, koji mogu uticati na to koje
vrste poslovnih prilika u preduzetnitvu se nude enama u odnosu na mukarce. Tanije, ova
grupa faktora se moe podijeliti u tri glavna okvirna uslova kod neravnopravnosti polova:
politiki i institucionalni okvir, porodini okvir i okvir trinih izvora.
Politiki i institucionalni okvir faktora na ensko preduzetnitvo podrazumjeva pojave kao to su
profesionalna zatvorenost i profesionalna segregacija. Ove pojave sputavaju ene preduzetnike
jer e zatvorenost i segregacija potisnuti sposobnost ena da otkriju nove preduzetnike
mogunosti meu svim onim koje su vezane za njihovo zanimanje.
De jure profesionalna zatvorenost se drastino smanjila i jo uvijek opada u zemljama sa
razvijenom ekonomijom. Meutim, u veini zemalja u razvoju, jake zakonske zabrane enama na
4 Jalbert S., Women Entrepreneurs in the Global Economy, NBM, New York, 2000., pg. 122
8

pojedina zanimanja i dalje preovlauju. Na alost, moe se jasno vidjeti da je u mnogim

zemljama, a posebno u onim gde su religiozne doktrine inkorporirane u dravni sistem, ovakva
zatvorenost u porastu. De facto profesionalna zatvorenost se javlja i u zemljama u kojima ne
postoji nikakva pravno propisana profesionalna zatvorenost. Ta pojava se naziva jo i
profesionalna segregacija, a vaan je uzronik nemogunosti da ene otvore i vode firmu.
Profesionalna segregacija se uglavnom odnosi na evidentnom jazu izmeu zarada mukaraca i
zarada ena na makro nivou. To podrazumeva injenicu da na veini radnih mijesta mukarci
imaju veu zaradu od ena koje su u istoj profesiji. Pokazalo se da je za ene manje vjerovatno da
budu promovisane u odnosu na mukarce i da imaju slabiji pristup poslovima na vrhovnim
menaderskim pozicijama. Ovo znai da e ene imati manje mogunosti da steknu iskustvo u
menadmentu i razviju poslovne veze veeg kvaliteta. Iz ovih razloga, imae i manji pristup
informacijama i resursima od mukaraca, to su zapravo osnovne komponente za uspijeno
prepoznavanje i iskoritenje poslovnih mogunosti.
Porodini okvir faktora i briga o djeci su neosporno veoma uticajni na ene preduzetnike i
njihove poslovne odluke. Kada poredimo ensko preduzetnitvo (i zaposlenje uopte) meu
dravama ne moemo zanemariti ulogu porodine politike jer postoje znaajne meunacionalne
razlike i ene i dalje snose glavnu odgovornost za podizanje djece. Osnovna pretpostavka je da
porodino orijentisana politika u poslu ima pozitivne efekte na zaposlenost i samozaposlenost
ena, jer doputa eni da slobodnije upravlja svojim vremenom, a da i dalje ima aktivnu karijeru.
Indikatori koji se obino koriste po ovom pitanju su nivo javne brige o djeci, dogovori o
roditeljskom odsustvu sa posla i druge finansijske pomoi koje se odnose na djecu.5
Kako su ovi abloni u porodinoj politici utiu na mogunost ena da uu na trite rada i da se
samozapoljavaju nije sasvim jednostavno razumijeti, jer su mnogi od ovih faktora posledice
opteg politikog sistema. Na primer, neke zemlje koje imaju nizak procenat preduzetnika (i ena
preduzetnika), kao to su skandinavske zemlje, obezbeuju univerzalne odredbe o javnoj pomoi
za brigu o djeci i porodiljsko bolovanje, a zemlje kao to su Australija, Velika Britanija i
Amerika, koje imaju izuzetno visok procenat preduzetnika i ena preduzetnika, ne obezbeuju
radnicama plaeno odsustvo od strane drave, niti imaju usvojene odredbe o tome da je javni
pristup brizi o djeci zagarantovan zakonom.

5 ibidem.
9

Stoga, iako je pokazano da pravila porodine politike utie na ponaanje zaposlenih ena koje
imaju malu djecu, faktori iz porodinog okvira su usko vezani i za sam politiki reim u
posmatranoj zemlji. Veoma je diskutabilno da li postoje direktni uticaji na ene preduzetnike koje
imaju razliiti porodini zakoni, barem u stanjima ekonomije u tranziciji i u razvijenim
ekonomijama. Takoe, sa porastom industrijalizacije, pitanje prava ena na brigu o djeci postaje
sve vanija. Pre industrijalizacije, poslovi na radnom mijestu i poslovi oko brige o djeci su se
mogli obavljati manje-vie simultano. U mngim zemljama u razvoju, nemehanizovani
poljoprivredni radni procesi i honorarni poslovi se mogu kombinovati sa nadzorom djece sa
relativno malom opasnou za djete i trini gubitak ekonomske produktivnosti.
Beneficije za nezaposlene i socijalno osiguranje je jedan od bitnijih ekonomskih faktora koji
utie na ensko preduzetnitvo. U veini evropskih zemalja i u drugim razvijenim ekonomijama,
ljudi na tritu rada imaju pravo na neku kompenzaciju ako postanu nezaposleni. U ovom sluaju,
samozaposleni esto imaju veliki nedostatak ukoliko nisu sposobni da obezbijede neko privatno
osiguranje. U veini zemalja, samozaposleno lice, ukoliko mu firma propadne, nema pravo na
primanje kompenzacije za nezaposlene kao to to pravo imaju ostali po prestanku radnog odnosa.
Ovo poveava nasleenu nesigurnost koja se javlja ulaskom u preduzetnitvo, jer neuspeh kod
samozapoljavanja ima mnogo drastinije finansijske posledice kada prestane radni odnos.
Alternativni troak postaje visok ako uzmemo u obzir i injenicu da veina preduzetnika ulau
svoja sopstvena sredstva u firmu kako bi je pokrenuli. U sluaju neuspeha firme, samozaposlena
lica, ne samo da gube svoje prihode, nego rizikuju da izgube i znaajnu koliinu svojih uteenih
sredstava. Poto ene u optem sluaju imaju veu odgovornost u veini ekonomija da obezbijede
sredstva za osnovne potrebe porodice, moemo zakljuiti da nedostatak socijalne sigurnosti za
enu ako propadne kao preduzetnik, predstavlja znaajnu barijeru da pristupi preduzetnitvu.
Poreski reim i vrsta poreskog reima koja je na snazi utie na (neto) prihod pojedinaca i takoe
na procenat aktivnih ena na tritu rada. Ovo ima i ogroman uticaj na preduzetnitvo uopte, jer
je prihod osnovni izvor za pojedinca da prikupi tednju koja se posle transformie u akcioni
kapital kada je firma pokrenuta. Sa niskim prihodom, teko je utedjeti novac, a tada i mogunost
za otpoinjanje preduzetnikog posla nestaje.
to je vea mogunost da se utedi novac i da se njme raspolae, vea je i vjerovatnoa da se ue
u preduzetnitvo. Kao posledica poreskog reima sa visokim optereenjem porezima desie se
umanjivanje poslovnih prilika ljudi da utede novac i da ga zatim investiraju u sopstveni biznis.
10

Trina struktura se javlja kao faktor iz posebnog okvira neravnopravnosti meu polovima, osim
funkcionisanja na tritu rada i pravnog i institucionalnog okvira. Ve smo spomnjili ranije u
tekstu efekte obrazovanja i pristup informacijama. Spomenuto je i kako mladi mukarci i ene
svojim izborom u obrazovnim putevima time dugorono utiu na svoje mogunosti da postanu
preduzetnici i da otkriju odreene vrste poslovnih prilika.
Osnovna pretpostavka modela je da su svi ljudi okrueni preduzetnikim mogunostima, ali da je
njihovo otkrivanje uslovljeno muko-enskim razliitostima u poslovnom i edukativnom
iskustvu, i mrei linih i profesionalnih drutvenih veza koje su tom prilikom stekli. Meutim,
ove osnovne prilike nisu podjednako rasporeene kroz drutvene i industrijske strukture. Neke
industrijske grane e imati da ponude mnogo manje poslovnih prilika jer su tek u razvoju, dok
druge industrijske grane sadre manje ansi za poslove jer se polako povlae usled tehnolokog
razvoja u konkurentskim granama ili usled toga to se nalaze pod dravnim monopolom (kao to
je npr. transport, obrazovanje i zdravstvo u mnogim zemljama do danas). Iz ovog razloga nije
svako obrazovno i radno iskustvo u mogunosti da obezbeijdi ravnopravnu pripremljenost za
prepoznavanje poslovnih prilika.
U nekim zemljama u razvoju i sa ekonomijama u tranziciji, sve trine neefikasnosti i mane u
infrastrukturi predstavljaju preduzetniku priliku, pa su zato i lake uoljive od strane svakog
uesnika u ekonomiji. Ipak, problemi sa infrastrukturom i neefikasnost trita ne predstvaljaju
probleme u razvijenijim ekonomijama, pa nude i manje mogunosti za preduzetnitvo.
Tehnoloke promjene i nauni razvoj predstavljaju skup preduzetnikih prilika od kojih zavise
razvijene ekonomije. Ove prilike su mnogo manje primjetne u poreenju sa preduzetnikim
prilikama u zemljama u razvoju i zemljama sa ekonomijom u tranziciji. U tom smislu, njihovo
otkrivanje je u velikoj mijeri uslovljeno time koliko je pojedinac stekao naunog iskustva.
Svjedoci smo da se u veini ekonomija uveava broj vanih tehnolokih promjena poslednjih
decenija koje su na razne naine oblikovale poslovni ivot i ivot uopte. To su, recimo, procvat
informacione i komunikacione tehnologije, razvoj biotehnologije, nanotehnologije, itd.
Pristup informacijama se javlja kao faktor enskog preduzetnitva ve u samoj startnoj taki kod
mogunosti za prepoznavanje preduzetnikih prilika. Na veoma slian nain, kao i u prethodnom
dijelu, ravnopravan pristup osnovnim informacijama se moe dovesti u pitanje. to je informacija
kojoj imate pristup ekskluzivnija i originalnija, vea je vijerovatnoa da e ta osoba moi da
identifikuje pouzdaniju i profitabilniju poslovnu priliku. Ukoliko elimo da mukarci i ene
11

stvore, vode i proire nove nezavisne firme, kljuno je da oni imaju jednake pristupe
informacijama.
Meutim, pristup informacijama nije jedanak za mukarce i ene u mnogim zemljama, jer negde
one ak nemaju pristup ni osnovnom obrazovanju. Ovo se posebno javlja kao problem u
nerazvijenim zemljama, gdje drutvena struktura i ekonomski problemi iskljuuju ene iz sistema
osnovnog obrazovanja. Nepismenost meu enama je mnogo vea u ovakvim zemljama od
nepismenosti mukaraca. Na primjer, procenat pismenosti ena u Bangladeu je 43%, dok je taj
procenat za mukarce 55%. Ovo ima vane posledice za mogunost ena da postanu
samozaposlene. Takoe, njihova relativna sposobnost da iskoriste poslovnu priliku je ozbiljno
ugroena. Kada ne ume da ita, pie i broji, pojedinac je podloan dveju vrsta rizika: prva je da
postoji vea vjerovatnoa da bude finansijski eksploatisan od strane drugih, a druga je da postoji
vea vjerovatnoa da e morati da radi u neformalnom sektoru. 6

3. Motivi koji pokreu ene na sopstveni preduzetniki poduhvat

S obzirom da ene irom svijeta u praksi sve vie probijaju postojee granice u poslovnim
uspijesima i imaju sve vei ekonomski uticaj, mnoge velike kompanije na razliite naine
pomau enama koje su u njima zaposlene da lake savladaju probleme koji sa sobom nosi
balansiranje porodinog ivota i karijere. Ovo ostvaruju na razliite naine: preko fleksibilnog
radnog vremena, agregiranog radnog vremena, alociranog radnog vremena, obavljanja rada kod
kue i sl. Ipak, istraivanja pokazuju da je veliki broj ena motivisan da postanu preduzetnici ba
zbog elje da same sebi stvore uslove za uspeno obavljanje obije karijere - karijere majke i
poslovne karijere.
Ve je u prethodnom dijelu rada spomenuto kako i mukarci i ene pokreu firme zato to ele da
ostvare poslovnu satisfakciju, nezavisnost i da mogu da izdravaju sebe i svoju porodicu. Ipak,
nekih razliitosti meu mukarcima i enama i ovdje postoji.
SAD-u, preduzetnitvo meu enama je poloilo test vremena. Ono je ustvari preivjelo i razvilo
se u znaajnoj mijeri u poslednje etitri decenije. Na globalnom planu, nagomilavaju se dokazi da
6 Radovi M., Preduzetnitvo: Vrste preduzetnitva i preduzetnika, Institut ekonomskuh nauka,
Beograd, 2009., str. 87
12

poslovna preduzea u vlasnitvu ena sve vie rastu. Osobina koja definie preduzetnitvo u
dananjoj globalnoj ekonomiji je fokusiranje na promjene koje se odvijaju u ivotima ena,
naroito za politiko i ekonomsko osnaivanje koje se zatim prevodi u pristup finansijskim
resursima, uveanje broja prilika za obrazovanje i obuku, mo da se utie na vane odluke u
svojim dravnim zajednicama i autonomiju u njihovim linim ivotnim izborima.
D. P. Moore i E. H. Buttner su dali svoje miljenje o motivima enskog preduzetnitva, a ono je
da ene pokreu svoje preduzee iz elje za samopotvrivanjem i zbog karijernog izazova, i da
one oekuju odgvarajue potovanje, prepoznavanje i samopotovanje koje samopotvrivanje i
karijerni izazov donose. Prvenstveno, preduzetnitvo je instinkt za preivljavanje koji motivie
enu da zapone posao. irom svijeta se deava da loi ekonomski uslovi, visoka stopa
nezaposlenosti i razvodi brakova stavljaju ene pred izbor preduzetnikih aktivnosti. ele da
obezbijede sredstva za svoju djecu i porodicu, pa prkose drutvenim normama kako bi preivjele.
Preduzetnitvo je veoma lini, subjektivni proces. Postati preduzetnik je evolucija susretanja,
procenjivanja i reakciju na redove iskustava, situacija i dogaaja, koje su stvorili politika,
ekonomska, drutvena i kulturoloka promjena. Ove veoma oprene okolnosti nagone pojedine
preduzetnike da modifikuju svoje line i ivotne uslove. ene koje posjeduju i vode firmu nisu
homogena grupa. Kulturni i drutveni abloni mogu predodrediti da li e ena postati preduzetnik
unutar svoga drutva ili nee. Neka ogranienja su sasvim oigledna, dok se ostala razmatraju po
patrijarhalnom nasleu unutar kultura koje onemoguavaju ensko preduzetnito.
Meutim, uprkos svim preprekama, ene nekako nalaze nain da pristupe preduzetnikim
aktivnostima. Kada je u pitanju preduzetnitvo ena, pitanje bi se trebalo ticati pitanja moe li
ili zato, nego kako i gde se ona moe obratiti za pomo. Za enu preduzetnika, proces
pokretanja i voenja novim preduzeem moe biti strahovito teko, i u formalnom i neformalnom
sektoru, jer njoj esto nedostaju vetine, obrazovanje i drutvena potpora sistema da bi mogla da
iskoristi svoje uloene napore. Iako napori ena se mogu kositi sa tim, ensko preduzetnitvo je
ivo i ima trend rasta na internacionalnom nivou u svakom smislu. Dananje ene vlasnici
preduzea znaajno doprinose globalnom ekonomskom zdravlju, nacionalnoj konkurentnosti i
drutvenoj trgovini.

13

4. Karakteristike preduzetnice

ene preduzetnice su uglavnom visoko motivisane i samosvijesne. Takoe prikazuju visok lini
stepen samokontrole i postignua. Istraivai tvrde da ene preduzetnici posjeduju specifine
karakteristike koje prikazuju njihovu kreativnost, nove ideje i nova reenja. Neke od osnovnih
uoenih karakteristika kod ena preduzetnika: ima sklonost ka prihvatanju rizika, ima visoku
koncentraciju, ima visok nivo energije, ima jake line motivacije, u braku je, prvoroena je, od
oca preduzetnika, ima opte vjetine za voenje posla, ima jaku drutvenu snalaljivost,
meuljudske vjetine, finansijsku kompetentnost i kompetentnost u upravljanju vezama.
Jedan od kvaliteta za koji ene preduzetnici kau da je klju njihovog uspijeha je sposobnost da
se intenzivno koncentriu. Na primer, biva predsednica Crvenog krsta, jednog od najveih
svijetskih nevladinih organizacija, Elizabeth Dole, vodila je 1.3 miliona volontera, prihode od 2.1
milijardi U$ i obezbjeivala je pomo rtvama sa vie od 60,000 prirodnih i ovjekom izazvanih
nepogoda svake godine.7 Prema Dole-ovoj, koncentracija je bila klju za upravljanje unutranjim
resursima. Neke druge ene preduzetnici su takoe naveli koncentraciju kao glavnu karakteristiku
koja je povoljno uticala na njihov uspijeh.
Ukratko, ene preduzetnici dijele sledee karakteristike: 8
1. izuzetne komunikacione vjetine;
2. intuitivne vjetine za odnose sa ljudima;
3. kompetencije za ostvarenje saradnje;
4. njegujue, integracione sposobnosti.

ene bi trebalo da koriste sve ove vjetine dok se bore donosei odgovarajue odluke za svoje
porodice i sebe same.

7 www.nonviolentpeaceforce.org (15.01.2015.)
8 ibidem.
14

4.1. Tipovi ena preduzetnika prema linim karakteristikama

Opte prihvaeno shvatanje je da se preduzetnik postaje, a ne raa. Ne moe se izbei ni

injenica da na uspijeh preduzetnika utiu i njegove line karakteristike a ne samo stil rada. Line
karakteristike su indirektno ugraene u stil rada, jer utiu na njegov izbor.
Na osnovu toga moemo izdvojiti sledee tipove predizetnika:9
primadona,
pokrovitelj,
profesionalac,
dobar biznismen,
oklevalo,
galamdija,
cjepidlaka,
stranac.

Primadonu karakterie jaka osjetljivost na svoj status. Prije bavljenja preduzetnitvom obavljala
je poslove na kojima je bila zatiena od odgovornosti, odatle proizilazi nesigurnost u svoju
kompetentnost to dovodi do osetljivosti. Nedostaju joj line karakteristike kao to su
samopouzdanje i upornost, zbog toga se lako odluuje da zapone biznis, ali mnogo tee da
ostane u njemu.nPrvi neuspeh je za nju i kraj preduzetnike karijere, ukoliko nema pokrovitelja.
Osoba koja se stvarno bavi preduzetnitvom je preduzetnik u sijenci ili pokrovitelj, dok se
formalno eksponira preko zastupnika.
Pokrovitelj vodi obimne i odgovorne poslove u kojima uiva. Idealnu saradnju moe da postigne
sa primadonom, jer oba tipa uivaju u svojim ulogama. Zna da ga primadona nee izneveriti u
zastupanju. Kada postoji

razlog zbog kojeg pokrovitelj mora da krije svoju preduzetniku

9 ibidem.
15

karijeru od javnosti, uglavnom se tada javlja saradnja sa primadonom. Saradnja najbolje

funkcionie u branim partnerstvima: pokrovitelj je, obino, suprug a primadona supruga. Takvo
partnerstvo moe prouzrokovati zakonska regulativa ( npr. zakonska zabrana po osnovu koje se
osoba izvijesno vrijeme ne moe baviti istim biznisom kojim se bavila u drutveno/dravnoj
firmi; poslovi koji dovode do sukoba interesa; nacionalno mijeoviti brakovi u situaciji kada
strani dravljani nemaju pravo bavljenja odreenim vrstama biznisa i dr.).
Osoba koja se sama, potpuno odgovorno (profesionalno, zakonski i etiki) bavi svojim biznisom
zove se profesionalac. Solista je, jer se bavi biznisom u koji moe da ugradi svoje kljune
kompetencije. Ne voli padove ali ih podnosi i doivljava kao uenje na sopstvenim grekama.
Brzo ustaje, a napravljene greke kod nje jaa samopouzdanje i upornost. Dobar preduzetnik
postaje u sredinama gdje se cijeni odgovornost i preduzetniki kvalitet. Ove line karakteristike
pomau eni preduzetniku da postane, najprije ,tip tragaice ,a zatim tip integratorke.
Potpuna posveenost poslovnoj karijeri odgovara tipu dobrog biznismena. Ovaj tip preduzetnika
mora izbalansirati sve tri karijere, ukoliko se radi o eni preduzetniku, ona mora biti tip
integratorke.
Oklevalo je osoba bez dovoljno samopouzdanja i upornosti, a za preduzetnika su podjednako
vane obje ove line karakteristike. ene su esto uporne ali nemaju dovoljno samopouzdanja i to
manje zbog sopstvenih greaka, a vie zbog omalovaavajueg odnosa prema enama u
okruenju u kome ive i rade.
One mogu biti uspijeni profesionalci, ali oklevala u realizaciji karijere majke i karijere za
udobnim ivotom se nazivaju cepidlake, poto su u poslovnoj karijeri izvrsne, ali su ostale dvije
ili jednu od ostale dvije karijere zanemarile. U pojedinim ivotnim fazama, zanemarivanja su
opravdana, ali u ukupnom ivotnom vijeku, ena uspijean preduzetnik mora teiti razvijanju sve
tri karijere i njihovom balansiranju.
Poto se roenim galamdijama smatraju ene, zato e dobiti epitet galamdija, ak i u situaciji
kada manje priaju od mukaraca. Upravo zbog te karakteristike, neki biznisi se smatraju
adekvatnijim za ensko preduzetnitvo (npr. promotivni poslovi, poslovi direktne prodaje, kole
stranih jezika, prodaje od vrat do vrata i sl.). Ipak, sigurno je da nije dovoljno samo da se pria,

16

ve i ta se pria, tako da je galamdijstvo pozitivna lina karakteristika kompetentne osobe, a

naziva se elokventnost.
Stranac je tip preduzetnika koji moe imati i negativan i pozitivan kontekst. U negativnom
kontekstu stranac znai potpuno nepoznvanje posla kojim se bavi, pa se za takvu osobu kae da
je zalutao u tom poslu. Realnost takve ocijene se potvruju ili odbacuju duinom ostajanja u
biznisu. U pozitivnom kontekstu, stranac je preduzetnik sa stranim dravljanstvom.
Ukoliko su intrapreduzetnici nazivaju se expatriate menaderi, a ukoliko su samostalni
preduzetnici nazivaju se preduzetnici imigranti. Razlozi zbog kojih pokreu sopstvene biznise
izvan granica svoje drave su povoljne prilike u inostranstvu. Oni poslovnu karijeru stavljaju
ispred porodine i ivotne, a ee su takvi preduzetnici mukarci ili oba suprunika. Mnogo
rijee je to ena, a kada jeste onda je rije o tipu tragaice i integratorke.

4.2. Kljune barijere za razvoj enskog preduzetnitva

Barijere sa kojima se suoavaju ene u internacionalnom poslovnom svijetu se mogu odnositi na

jedan od etiri glavna faktora, a to su:10
Pristup finansijskim izvorima;
Obrazovanje i konsalting;
Zakonodavstvo;
Tradicionalno porodino vaspitanje.
U veini zemalja danas je situacija takva, da bar jedna od ovih oblasti veoma nepovoljno utie
samo na ensko preduzetnitvo, ako ne i sve. Kao posledice ovih nepovoljnih faktora, ene u
procesu samozapoljavanja, a kasnije i voenja sopstvenog preduzea, najee sputava to to
nemaju dovoljno iskustva u meunarodnom poslovanju, to nemaju adekvatno poslovno
10 Brush C., Carter N., Growth-oriented Women enterpreneurs and their businesses, Elgar Publishing,
Northampton, UK, 2005., pg. 211
17

obrazovanje i to im esto nedostaje pristup meunarodnim poslovnim mreama, kojima su

mukarci uglavnom dobro povezani.
Izazovi sa kojima se suovaju svi privatni preduzetnici ukljuuju sigurnost u finansiranju,
razvijanje trita i vjetine upravljanja i osmiljavanje poslovnih strategija kako bi se napredovalo
u globalizovanim drutvenim ekonomskim sredinama. Druge vrste prepreka koje negativno utiu
samo na ene preduzetnike su drutveni, kulturni i religijski stavovi drutva u kojima one djeluju.
U oporavljajuim ekonomijama i ekonomijama u tranziciji, ene se mogu susresti i sa
problemima nesreene infrastrukture i zakonodavstva. Rezultati anketa sprovedenih u Brazilu,
Irskoj, Rusiji, Argentini, Meksiku i ostalim zemljama Srednje i June Amerike govore o tome
kako su najznaajnija pitanja u preduzetnitvu stvaranje profita, upoljavanje i zadravanje
kvalifikovanih radnika, sticanje najsavremenije tehnologije, pridravanje dravnih zakona i
propisa, obuavanje u poslovnim i upravljakim vjetinama, obezbjeivanje adekvatnih kredita i
poboljavanje sveukupnog ekonomskog stanja. Ova pitanja brinu i ene preduzetnike u SAD-u,
Kanadi i Velikoj Britaniji.
Drugi istraivai su uoili da u zemljama u razvoju i ekonomijama u tranziciji postoje problemi
polne diskriminacije pod okriljem patrijarhalne tradicije, sindrom duple smijene i korupcija.
Pristup finansijskim izvorima. Kada govorimo o problemima ena preduzetnika u pristupu
izvorima finansiranja, tu se najee javljaju kreditne barijere. Zbog svog znaaja, pristup
kreditima je identifikovan kao vodea barijera ulasku u proces samozapoljavanja u cijelom
svijetu. Sve ene koje pokreu mikro-preduzea, mala i srednja preduzea, nailaze na razliite
stepene potekoa da ostvare kapital, hipoteku i fer uslove za zajmove. tavie, prema
istraivanju Peggy Clark i Amy Kays, 41% preduzetnika prijavljuje nedostatak novca kao
najveu prepreku za osnivanje firme, a 47% je navelo da je nedostatak kapitala najvea prepreka
za rast preduzea. 11
ene naroito podnose zahteve za niske privatne zajmove, jer u optem sluaju, ene praktikuju
pokretanje manjh privatnih preduzea. Svijet bankarstva nije pokazivao mnogo interesovanja za
niske zajmove ili mikro-kredite, uglavnom zbog visokih trokova odravanja. Najee je sluaj
11 Butler J., New perspectives on women entrepreneurs, Information Age Publishing, Greenwich, UK,
2003., pg. 96
18

da institucionalizovane bankarske prakse i dalje ostaju vrsto protiv koncepta mikro-kredita. Nije
iznenaujue da banke tee ka investiranju u poslove sa to niim stepenom rizika, a ene
najee na to gledaju kao na nedovoljno ukazano potovanje od strane finansijskih institucija.
Preduzetnice su se tako nale u situaciji da imaju lou komunikaciju sa svojim raunovoama, da
ih finansijske institucije dovode u neprijatne situacije i da se zaposleni u bankama ophode sa
njima uz dozu polne diskriminacije. Bankarski pesmistiki pogled na kreditnu sposobnost ena
rezultira ustezanju kod odobravanja kredita, to ini jednu od najvih prepreka za ensko
preduzetnitvo.
Obrazovanje i konsalting. Ve je spomenuto u drugom poglavlju rada kako se pozadina
obrazovnog i karijernog puta u veini sluajeva razlikuje kod mukaraca i ena. Osnovni
problemi sa kojima se ene suoavaju u nastojanju da postanu i ostanu uspijeni preduzetnici su
poznavanje tehnologije, odgovarajui nivo edukacije i obuka. Stvaranje edukacionih taktika za
poboljanje tehnikih vjetina je fundamentalno za rast preduzea. Problemi tehnologije,
obazovanja i obuke su usko isprepletani i mogu sprijeiti ene preduzetnike da dostignu svoj pun
potencijal u profitabilnosti. Jedan od vodeih trendova u savremenom preduzetnikom
poslovanju je investiranje u ljude, naroito kroz adekvatne edukativne programe. To je osnovna
pokretaka snaga drutvenog i ekonomskog progresa. Obuavanje je neophodna komponenta za
proizvodnju sposobnih redova preduzetnika koji ne samo da e opstati, nego e i doprineti
lokalnoj, a na kraju i globalnoj ekonomiji. Obuka u poslovnim i komunikacionim vjetinama,
tehnika obuka, obuka vezana za nove tehnoloke mogunosti i obuke za savladavanje
menderskih vjetina je osnovna potreba za jaanje enskog preduzetnitva, ali i enskih
preduzetnikih udruenja. Drugim rijeima, tehnika podrka je naroito vrijedna u ekonomijama
u tranziciji i ekonomijama u razvoju gdje su poslovne i upravljake vjetine esto potpuno
odsutne.
Preduzetnik mora biti viestrano obrazovan, bez obzira na drutvene stereotipe o podjeli na
muka i enska zanimanja i sklonosti mukaraca ili ena ka odreenim naunim podrujima.
Stoga, ene preduzetnici najee imaju potrebu da nadomijeste nedostatak obuke informcionim
tehnologijama, tehnologiji raunara, finansijama, marketingu i srodnim poslovnim temama. ene
irom sveta prepoznaju da su im potrebna odgovarajua orua kako bi mogla biti samostalna i
razvijati se u karijeri preduzetnika.
19

Zakonodavstvo. Postoji mnogo problema sa kojima se suaoavaju ene preduzetnici, a koji su

uslovljeni propisima zakonodavnog tijela nedovoljno dobro prilagoenim njihovom opstanku i
razvoju. Meu najznaajnijim pravnim propisima za preduzetnice su zakoni vezani za prava ena
da raaju djecu i brimu o njima. Sa veom raspoloivou brige o djeci, ena bi uveala obim
svog radnog vremena i resursa za bilo koji oblik uea na tritu rada, ukljuujui i
preduzetnitvo. Pravo na brigu o djeci bi dozvolilo eni da ima veu kontrolu nad odlukom da li
da raa djecu i kada da raa. Mogunost da se brine o djeci omoguava eni da upravlja svojom
poslovnom karijerom i materinstvom, a stoga i omogui nekim enama da stvore vremenski
prostor za zahtijevne zadatke preduzetnitva. Dakle, pravo na brigu o djeci je od centralne
vanosti za ene preduzetnike, a naroito u zemljama sa ekonomijom u razvitku.
Jo jedan oblik prepreka koji zavisi od zakonskih regulativa je poreski sistem. Problem je u tome
to spremnost na ulazak u preduzetnike aktivnosti zavisi od veeg broja razliitih poreza i u
tome to unutar jednog poreskog sistema postoje porezi koji ohrabruju preduzetnitvo, ali i oni
koji ga obeshrabruju. Poreski sistem je nekada toliko komplikovan da je teko zakljuiti neto
jasno, osim to se moe rei da je transparentni sistem koji je lake razumeti mnogo bolji za
postojee preduzetnike, ali i za one koji to ele da postanu.
Meu pomenutim faktorima koji utiu na ensko preduzetnitvo nalaze se i profesionalna
zatvorenost i profesionalna segregacija. Ove pojave se esto javljaju zbog propusta zakonodavaca
da pravno reguliu prebleme profesionalne neravnopravnosti ena. Profesionalna zatvorenost je
definisana kao de jure ili de facto iskljuivanje odreene grupe ljudi iz odreenih profesija.
Postoji ogroman broj (istorijski gledano i gledano danas) primjera iz skoro svih zemalja svijeta
ovakve prakse. Na primjer, enama je dugo bilo zabranjeno da idu u vojsku, a sve do 1983., u
zemljama kao to je vedska i Francuska, enama nisu bila dostupna sva zanimanja po zakonu.12

Tradicionalno porodino vaspitanje. Kombinacija dva posla ili tzv. dvostruka karijera, jedna na
poslu i druga kod kue, iziskuju veliki napor od ena nezavisno od zemlje u kojoj se nalazi.
12 Heffernan M., Women on top: How women entrepreneurs are rewriting the rules of business
success, Penguin, New York, 2008., pg. 236
20

Meutim, gori je sluaj kod ena u tranzicionim ekonomijama i ekonomijama u razvoju gde
siromatvo i nedostatak infrastrukture moe oteati i najjednostavnije zadatke i oduzeti mnogo
vie vremena. Kod ena se u ovom sluaju javlja se sindrom duple smijene koja sa sobom nosi
i dupli teret. enama se u modernom stanju ekonomija irom svijeta namee da postane i
produktor i reproduktor dakle, i da ima uspenu karijeru kojom stvara sredstva za svoju
porodicu, kao i da tu porodicu oformi. Kao posledica ovog trenda, ene podnose dvostruko
optereenje od punog radnog vremena i od svih odgovornosti domaice. Na mnogo naina, ovaj
efekat duple smijene ima svoje korjene u patrijarhalnim tradicijama koje se jo uvijek proteu i
potuju u veini dananjih zemalja svijeta. Ipak, promjene se odvijaju kako se drave
modernizuju i integriu u globalnu ekonomsku strukturu.
5. ensko preduzetnitvo u turizmu, osnazivanje ena i zajednica

Uloga enskog preduzetnitva je zapostavljena u istraivanju turistikog preduzetnitva. Iz ovog

razloga je veoma teko da se posmatraju pomaci u ovoj oblasti istraivanja enskog
preduzetnitva. Mnoga istraivanja diskutuju o obimu i prirodi zapoljavanja ena u turistikoj
industiji i ansama za zapoljavanje ena u ovom sektoru sa preduzetnikim aktivnostima
ponekad pomenutim kao jedna od ovih ansi. Meutim, mnoge od ovih diskusija ne obuhvataju
ovu ansu ve okreu svoj fokus ka seksualizaciji radnog sektora u turistikoj industriji u kojem
ene zauzimaju loe plaene pozicije i pozicije koje ne zahtijevaju previe vjetina. Pozicija koju
ene imaju imaju kao zaposleni u turistikom sektoru je fokus diskusije u literaturi vezanoj za
zapoljavanje u turizmu, sa naglaskom na tome da je ensko osoblje vie koncentrisano na
pozicijama koje predstavljaju produetak njihove tradicionalne uloge u domainstvu. Gentry
razmatra ovaj problem tako to govori o iskustvima sa zapoljavanjem ena iz Belizea u
alternativnim, masovnim i neturistikim poslovima u cilju da utvrdi da li alternativni sektori
prihvataju kriticizam koji se vee za zaposlenost u masovnom turizmu. Ona takoe razmatra
anse i prednosti za ene u sluaju posjedovanja sopstvenog biznisa kao dio generalne diskusije o
prednostima i nedostatcima zapoljavanja.13

13 ibidem.
21

Kada se pogledaju odreene studije koje se fokusiraju na ensko preduzetnitvo u turizmu,

interesantno je primjetiti da se veina ovih istraivanja bavi pozicijom enskih preduzetnika u
turistikim sektorima koji takoe mogu predstavljati produetak tradicionalne uloge ene u
domainstvu. Domainski porodini sektor ili komercijalna domaa preduzea su primjer za ovo.
Nekoliko naunika su istraivali sektor usluga smjetaja u kojem su prouavali kljune uloge
ene, kroz izvoenje posla u njihovom domu i okruenju prikazujui njihove tradicionalne uloge
u domainstvu. Lynch govori o motivaciji domaina koji obezbijeuju usluge smjetaja u
njihovom domu koristei literaturu o enskom preduzetnitvu kao konceptualni okvir. Long i
Wall diskutuju o poboljanoj mobilnosti i status ena koje vode privatni smjetaj na Baliu, Li
ispituje kako ene u jednom selu u Kini redefiniu svoj identitet kao posledica razvoja turizma,
kako postaju aktivni uesnici u turistikom biznisu kroz pozivanje turista u svoje Dai stilizovane
kue od bambusa i kroz prodaju runo raenih suvenira; i Harris izvjetava o linom iskustvu o
domainima privatnog smjetaja u Novom Zelandu sa fokusom na problem balansa poslovnog i
privatnog ivota i poslovno-porodine veze (to je pojam koji se odnosi na parove u braku koji
dijele vlasnitvo nad biznisom, posveenost i odgovornost za objekat na engleskom
copreneurship).
U okviru literature o enskom preduzetnitvu u turizmu, jo jedan primjer gdje ene proruavaju
svoju tradicionalnu ulogu u domainstvu je veliki broj studija o preduzetnitvu u agroturizmu.
Garcia diskutuje o promjeni pozicije ena u ekonomskim aktivnostima seoskog turizma
(smjetaj) u paniji i njihovu ulogu u ekonomskoj proizvodnji domainstva. On istie anse ena
da komuniciraju sa spoljanjim svijetom tako to e prilagoditi svoje domainstvo da stvori
usluge za turiste, dok e u isto vrijeme ouvati pejza. Bouquet takoe istie ovo ogledanje uloge
u domainstvu u agroturizmu, govorei o transformaciji uloge ene od uglavnom raenja u
okviru agroturizma do uglavnom raenja u domenu domainstva. Savremena radna snaga ene na
farmi se dijeli na dva aspekta: rad za porodicu (reproduktivni rad) i rad za turiste (produktivni
rad) koji se nalaze u kui. Overbeek analizira i istrauje posledice procesa ekonomske
individualizacije za ene koje su udate za vlasnika biznisa ili koje imaju svoj posao u turizmu ili
agrokulturi.Svrha istraivanja je i studija mogue polne prirode motivacije za preduzetnitvo u
agroturizmu meu porodicama u Virdiniji.

22

Takoe se u literaturi povezuje porodini biznis i ensko preduzetnitvo. Getz je izdao veoma
bitnu knjigu u ovoj oblasti koja se zove Porodini biznis u turizmu i hotelijerstvu. Pored toga
to se u knjizi govori o znaaju porodinog biznisa, ona takoe govori i o vezi izmeu
porodinog biznisa i preduzetnitva, motivaciji i ciljevima, polnim izazovima i problemima u
balansiranju porodice i biznisa u ivotnom ciklusu, ona takoe govori o razliitim formama
porodinog biznisa kao to su porodini i mali hoteli, biznisi vezani za farmu, turoperatori u
vlasnitvu porodica, resorti bazirani na prirodi u vlasnitvu porodica kao i vinarije i druge
atrakcije. Mala i mikro preduzea, a posebno biznisi u vlasnitvu porodice mogu se u mnogim
okruenjima smatrati povoljnim za ene zbog ansi koje nude za ene da zarade ekstra prihode i
poboljaju njihov status u i van domainstva. Drugi problem koji se pominje u literaturi je znaaj
neformalnog sektora u obezbjeivanju ansi za ene, kako zaposlene tako i preduzetnice.
Studiran je i uticaj turizma i turistike politike, sa svim vladinim regulacijama i mjerama, na
anse za zapoljavanje enskih preduzetnika u neformalnom sektoru u Sanuru na Baliju. Tucker
diskutuje o sluaju ene u Turskoj koja vodi neformalni pansion i o izvjetaju Ujedinjenih Nacija
koji prikazuje da su mnoge preduzetnike aktivnosti poele kao inicijativa u neformalnom
sektoru i posle postale registrovani biznisi koji ukljuuju vie ljudi. Na kraju, interesantan rad
koji zasluuje da bude pomenut je bibliografija ene Nevidljivi pioniri u rekreacijskim i
odmorinim istraivanjima. Ova bibliografija je rezultat diskusije u akademskom svijetu o stanju
istraivanja i pisanja o enama kao pionirima u rekreaciji i odmoru. Dok u istorijatu turistikih
resorta esto opisuju ulogu koju mukarci imaju u oblikovanju te industrije, u imenicima
smjetaja raznih oblasti ene su imenovane kao vlasnici malih hotela i kua. 14

Ova velika oblast enskog istraivanja u literaturi se moe podjeliti u dvije podoblasti, na razvoj
turistike zajednice i osnaivnje ena u turizmu. Literatura o razvoju zajednice je velika i irokog
opsega, ali takoe veoma uoptena i esto veoma rairena. Na primer, samosvjetska zajednica
moe biti definisana na nekoliko naina gledajui na geografske, religijske, kulturne, etnike i
druge veze od zajednikog interesa. Kako ovaj termin treba da bude definisan je znaajna taka
diskusije tokom godina. Jappe kae sledee: Veim djelom zajednica je samodefinisana u
14 Gibson H., Gender in tourism: Theoretical Perspective, Praeger publication, Westport, 2001., pg. 19.
23

ovome i bazirana je na osjeaju zajednike svrhe i zajednikih ciljeva, Moe biti geografska po
prirodi ili interesu zajednice, izgraena na nasleu i kulturnim vrijednostima koja su prisutna
meu lanovima zajednice.
Koncept razvoja je takoe bio fokalna taka diskusija u literaturi zato to nije toliko lak za
shvatiti. Ipak, poslednjih godina imamo povean broj literature o razvoju zajednice kao posledica
priznavanja injenice da razvoj u turizmu moe biti pod uticajem zajednica. Murphy naglaava da
je potrebno da svaka zajednica povee razvoj turizma sa lokalnim potrebama. Zbog ovoga mnoga
istraivanja su se proirila i ukljuuju irok spektar problema kao to su lokalno uee,
demokratija i ekoloki aspekti. Richards i Hall istiu: Iako je koncept zajednice promjenio
znaenje i primjenu u turistikom sektoru tokom godina, nedavno ponovno otkrivanje pojma
lokalno i rastui znaaj identiteta postavili su zajednicu na elo diskusija o razvoju turizma.
U ovim raspravama o razvoju turistike zajednice mogu se izdvojiti etiri kljune oblasti:15
1. Uee u zajednici znaajne take diskusije u okviru ove glavne oblasti u literaturi su
definicija uea zajednice, nivo uea zajednice u inicijativama razvoja turizma i kako
je ili kako treba biti primjenjena. Nivo primjene pristupa od dna ka vrhu, koji je vien
kao karakteristika participativnog razvojnog pristupa ili pristup od vrha prema dnu u
okviru razvojnog procesa sudiskutovani i kritikovani. Pretty je identifikovao est tipova ili
nivoa uea, a Tosun je identifikovao etiri vane prepreke u dostizanju uea u
zajednici u potpunosti, koje je pratio razvojem okvira faze u hitnosti participativnog
turistikog pristupa u razvojnom svijetu. Mitchel i Reid su razvili integracioni turistiki
okvir u cilju istraivanja kako uee javnosti i povezani eksterni i interni faktori utiu ili
determiniu proces planiranja za pojedine turistike projekte.
2. Odrivost Richards i Hall smatraju da je lokalna zajednica za mnoge postala
odgovarajui nivo konteksta za razvoj odrivog turizma. Uee zajednice je esto
povezanosa konceptom odrivosti i ovo je generalno gledano kao preduslov za odrivi
razvoj turizma. Muntovi kriterijumi za odrivost u turizmu ukljuuju stvaranje lokalnog

15 Richards G. and Hall D., Tourisam and sustainable community development, Rutledge, New York,
2000., pg. 67
24

uea. Osnaivanje zajednice je veoma vaan koncept u okviru odrivosti. Meutim,

esto nije ispitivano ta i ko je tano osnaen u okviru zajednice.
3. Ekonomski/regionalni razvoj prva i druga oblast u okviru literature o razvoju turistike
zajednice su povezane sa ovom treom oblasti dok istraivai kritikuju takozvani nivo
odrivosti razvoja turistike zajednice posebno gledajui probleme uea zajednice jer
turizam nastavlja da bude podstican od strane vlade prije nego od interesa zajednice.
Vlade, posebno u zemljama u razvoju, su vidjele ekonomski potencijal turizma kao nain
da stvore poslove, smanje dugove i ohrabre ekonomski i regionalni razvoj podstican i
inspirisan internacionalnim organizacijama kao to su UN i Svjetska banka. Indikacije
ovoga su mnoge publikacije koje su objavile ove organizacije iz ove oblasti.
4. Kulturno naslee tenja za ekonomskim/regionalnim razvojem kroz razvoj turistike
zajednice od strane vlade implicira pojam zajednice kao robe. Zajednica je viena kao
turistika atrakcija i upravo zajednica treba da bude prodata turistima. Tako da pojam
kulturnog naslea igra veliku ulogu u literaturi o razvoju turistike zajednice. Kako
kulturno naslee u zajednici moe biti i biva predstavljano kao roba da bi zadovoljilo
potrebe turista je diskutovano, kao i kako ovo moe biti nain da se ouva kulturno
naslee zajednice u jednu ruku, ali takoe u drugu ruku moe da izmjeni kulturno naslee
zajednice kao rezultat interakcije sa turistima. Pojmovi kao to su prireena autentinost
ili nivoi komunikacije su takoe dio diskusije.

I pored ovog produenog istraivanja razvoja turistike zajednice, pol je rijetko dio diskusije u
okviru ovih oblasti. U dodatku tome i druge strukture moi u ovoj igri su ignorisane. Istraivanje
koje je sprovedeno o razvoju turistike zajednice je sve samo ne ignorisalo graninu politiku,
dimenziju razvoja turizma, strukturu moi u stvaranju odluka, implikacije odbacivanja odreenih
interesnih grupa iz procesa donoenja odluka i zato se javljaju nepovoljne odluke.
U cilju razumijevanja polova u turistikom problem, tri centralna aspekta treba uzeti u obzir:
prvo,turistiki procesi su konstruisani od strane odreenih rodnih drutava i rodnih odnosa.
Drugo, rodni odnosi kroz vrijeme informiu i bivaju imformisani od strane meusobno povezanih
ekonomskih, politikih, socijalnih, kulturnih i ekolokih dimenzija svih drutava koji uestvuju u

25

turistikom razvoju. Tree, mo, kontrola i problemi jednakosti su artikulisani kroz rasne, pole,
klasne i rodne odnose u turistikoj praksi.
Druga veoma bitna podoblast je osnaivanje ena u turizmu. Literatura o osnaivanju ena je dio
rodnih studija esto nije povezana sa literaturom razvoja turistike zajednice, iako su postojali
neki pokuaji da se poveu rodni problemi i ensko osnaivanje sa razvojem turistike zajednice i
razvojem zajednice uopte. Knjiga koja govori o ovome je Mit o zajednici: Rodni problemi u
razvojnom ueu. Schely je obezbijedio okvir prezentujui razliite vrste osnaivanja u cilju da
utvrdi uticaje incijativa ekoturizma na lokalne zajednice, to ne ukljuuje eksplicitnu diskusiju o
rodnim problemima:16

Ekonomsko osnaivanje
Psiholoko osnaivanje
Socijalno osnaivanje
Politiko osnaivanje

Kasnije isti istraiva pokuava da prefolmurie ove etri forme osnaivanja i da ukljui i rodne
probleme. Kada se gleda literatura koja pokriva osnaivanje ena u turizmu, tri kljune oblasti se
mogu posmatrati:
1. Rodno zapoljavanje (ene kao zaposleni/domaini) ensko preduzetnitvo u turizmu
moe biti gledano kao dio ove oblasti istraivanja i ve je diskutovano u prethodnom
poglavlju, gdje se razmatralo da literatura o zapoljavanju ena u turizmu uglavnom
obraa paznju na pozicije koje ene imaju kao zaposleni u turistikom sektoru, ignoriui
pozicije koje ene mogu imati kao poslodavci ili preduzetnice. Literatura o domainima
vezana za rodnu ravnopravnost diskutuje kako domaini konstruiu i rekonstruiu njihov
osjeaj znaenja rada kroz njihovo uee u turistikom razvoju i mjeaju se sa
tradicionalnim socijalnim praksama, vrijednostima i kulturnim normama.
2. Rodni putnici (ene kao putnici i u biznisu i u slobodno vrijeme) Po Gibsonu manje je
pisano u enama kao potroaima u turizmu u poreenu sa enama kao proizvoaima u
turizmu. Nekoliko studija se bavi enama kao putnicama i problemima kao to su razlike
16 Markovi M., The perspective of women entrepreneurship in age of globalization, Information age
Publishing, Charlotte, 2008., pg. 245
26

u potrebama, preference i iskustva meu mukim i enskim putnicima, razlika u mukim i

enskim ulogama kao turista, relevantnost socijalne klase, socijalana i kulturna okruenja,
karakteristike ivotnog stila i ogranienja i anse koje ene iz zemalja u razvoju sreu u
njihovom putovanju.
3. Turizam kao rodna konstitucija Mnogi strunjaci su ispitivali nain na koji su odreene
destinacije i ljudi promovisani korienjem rodnih stereotipa: rodne i seksualizovane
reprezentacije u turistikom marketingu su jedan od naina na koji turistika industrija
koristi rodne i esto rasne i etnike forme da konstujiu sliku destinacije ili paket
aramana. Destinacije na sjeveru su na primjer prezentovane na muevan nain, dok su
mnoga ostrva prezentovana na enski nain.

6. ensko preduzetnitvo u Crnoj Gori

Prvo ensko preduzetniko udruenje osnovala je Yvonne Foinant 1945. godine u Francuskoj.
Nakon toga, FCEM (Femmes Chef d'Enterprises) je iz francuskog udruenja prerastao u svjetski
savez preduzetnica u koji je ulanjeno 30 drava. Prvi nauni rad kojim se skrenula panja na
trend porasta ove vrste preduzetnitva uraen je 1976. godine, i objavljen u amerikom asopisu
''Journal of Contemporary Business''. Veinu zemalja karakterie nizak procenat preduzetnica u
odnosu na preduzetnike mukog pola. Ipak, postoje zemlje u kojima enska preduzetnika
aktivnost predstavlja najdinaminiji dio privredne aktivnost :17
USA: ene su u vlasnitvu 38 % svih firmi (8 miliona firmi), koje zapoljavaju 27,5
miliona ljudi i stvaraju u $ 3.6 triliona godinje prodaje
Japan: 23 % privatnih firmi osnovale su ene
Kina: ene su osnovale vie od 25 % preduzea od 1978. godine
Njemaka: ene su osnovale vie od 1/3 svih novih poslova od 1990. godine sa preko 1
milion radnih mjesta
Maarska: ene su od 1990. godine osnovale vie od 40 % svih novih poslova
Evropska unija: 1/3 novih poslova zapoinju ene.
17 Ministarstvo za ljudska prava, ensko preduzetnitvo u Crnoj Gori, CID, Podgorica, 2011., str. 4
27

Pojava i razvoj enskog preduzetnitva u proteklih 20 godina tijesno je povezana sa procesom

izjednaavanja mukih i enskih prava i demokratizacijom drutva u cjelini. Meutim, i pored
sveobuhvatne demokratizacije drutva, posljednjih 10 godina, Crnu Goru karakterie tranzicioni
period praen manjim obimom proizvodnje, ubrzanom privatizacijom i transformacijom
privrednih organizacija. Sve to dovodi do porasta nezaposlenosti, naglog siromaenja cjelokupnih
drutvenih slojeva i promjene naina ivota mukaraca i ena. Iako godine ekonomske stagnacije
pogaaju i mukarce i ene, statistiki podaci ukazuju da su ene neto ugroenije od mukaraca,
prije svega u smislu vee nezaposlenosti, ali i u pogledu siromatva naroito kada se radi o
samohranim majkama. Takve ekonomske prilike dovode do percipiranja preduzetnitva kao
znaajnog puta zarade putem samozapoljavanja. Crnu Goru karakterie neravnopravan poloaj
ena u pogledu ostvarenja ekonomskih i socijalnih prava. I pored injenica da sve vei procenat
ena stie visoko obrazovanje, poloaj ena na tritu rada je loiji u odnosu na muku
populaciju, posebno u pogledu dostupnosti rukovodeih funkcija, a naroito u oblasti
samozapoljavanja i politike. Ipak, zakonodavni i strateki dokumenti koje je Crna Gora donijela
u posljednjih nekoliko godina predstavljaju dobru osnovu za rjeenje ovih problema.
Nastavak zakonodavne aktivnosti i strategija u oblasti rodne ravnopravnosti predstavlja Program
zarodnu ravnopravnost IPA 2010, koji sprovodi Kancelarija UNDPa u Crnoj Gori, zajedno s
Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i Delegacijom Evropske unije. Ovaj Program ima za
cilj da pomogne da se u Crnoj Gori, u naredne tri godine, uspostavi odriv i efikasan sistem mjera
u tri oblasti:18
Smanjenje porodinog nasilja i zatita rtava
Politiko osnaivanje ena i
Ekonomsko osnaivanje ena.
U okviru tre komponente programa, jedan od osnovnih ciljeva je izrada Strategije razvoja
enskog preduzetnitva. Prije donoenja Strategije, bilo je neophodno izvriti analizu pitanja od
znaaja za razvoj enskog preduzetnitva, prije svega :19
18 ibidem.
19 Ministarstvo za ljudska prava, ensko preduzetnitvo u Crnoj Gori, CID, Podgorica, 2011., str. 15
28

 Pravnog okvira za razvoj enskog preduzetnitva, ukljuujui i programe i strategije koje

tretiraju ovo pitanje
Posebnih potreba, motivacija i prepreka tri grupe potencijalnih preduzetnica : ene na
evidenciji Zavoda za zapoljavanje (u daljem tekstu ZZZ), tzv. nevidljive ene
(nezaposlene ene koje nisu na evidenciji ZZZ) i ene zaposlene u dravnim preduzeima
i javnim slubama koje su nezadovoljne svojim poslom.
U istraivanju iji su rezultati prikazani u ovom izvjetaju, preduzetnikom se smatra osoba koja
ima sopstveni posao i koja o njemu odluuje. Na taj nain, pojam preduzetnika je ire odreen, i
ne obuhvata samo preduzetnika kako je on definisan u Zakonu o privrednim drutvima (fiziko
lice koje se bavi privrednom djelatnou radi sticanja dobiti, a tu djelatnost ne obavlja za raun
drugoga), ve sve oblike obavljanja privrednih djelatnosti predvienih Zakonom o privrednim
drutvima (preduzetnik, ortako drutvo, komanditno drutvo, akcionarsko drutvo, drutvo sa
ogranienom odgovornou, dio stranog drutva).U sklopu istraivanja obavljeno je anketiranje
licem u lice na kvotnom uzorku od 348 ena, pri emu su kvote definisane na osnovu tri
kriterijuma koja su meusobno kombinovana i etvrtog nezavisnog kriterijuma regiona:

Vulnerabilne grupe ena, sa tri kategorije ene na evidenciji Zavoda za zapoljavanje (u

daljem tekstu ZZZ), tzv. nevidljive ene (nezaposlene ene koje nijesu na evidenciji ZZZ) i ene
zaposlene u dravnim preduzeima i javnim slubama (u kojima postoji viak radnika) a koje su
nezadovoljne svojim poslom. Pretpostavka koja lei u osnovi ovakve kategorizacije je da meu
enama iz ove tri grupe treba traiti potencijalne preduzetnice, te dalje utvrditi kako razmiljaju
potencijalne preuzetnice iz svake od tri predloene kategorije, koji su im stavovi i ko, na kraju,
ima navjei potencijal da realizuje preduzetniku ideju.
Tipa naselja u kojem ispitanice ive, sa dvije kategorije urbana i ruralna podruja. Ova
varijabla je ukljuena u plan uzorka iz dva razloga prvo, zbog hipoteze da tip naselja
moe uticati na raanje i mogunosti realizacije preuzetnike ideje i drugo, zbog injenice

29

da su ranije organizovane obuke o zapoinjanju biznisa za ene sa sela, te da je te ene

trebalo ukljuiti u istraivanje kako bi se vidjelo da li je trening imao efekta.
Postojanja biznis ideje, sa dvije kategorije ispitanica ima ili nema ideju za zapoinjanje
vlastitogbiznisa. Ovakva podjela ispitanica omoguila je utvrivanje razlika izmeu ena
koje imaju i koje nemaju biznis ideju, te provjeru hipoteza o vanim faktorima koji utiu
na raanje ideje i donoenje odluke o ulasku u preduzetnitvo.
Region, sa 3 kategorije Centar, u koji su ukljueni gradovi Podgorica, Danilovgrad i
Cetinje, Sjever, u koji su ukljueni Bijelo Polje, Niki, Berane i Pljevlja i Primorje, sa
gradovima Herceg Novi, Kotor, Budva, Bar i Ulcinj.
Osim toga, ukupno je uraeno i 10 dubinskih intervjua sa preduzetnicama, iz Podgorice, Nikia i
Herceg Novog i 3 intervjua sa potencijalnim preduzetnicama iz Podgorice.

6.1. Normativni okvir u Crnoj Gori

Ustav Crne Gore (2007), shodno prirodi najvieg pravnog akta jedne zemlje, na uopten nain
proklamuje rodnu ravnopravnost (lan 18.) kao i zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu
(lan 8.). U okviru ekonomskih prava i sloboda, Ustav u lanu 59. proglaava slobodu
preduzetnitva, predviajui ogranienje ove slobode samo ukoliko je to neophodno radi zatite
zdravlja ljudi, ivotne sredine, prirodnih bogatstava, kulturne batine ili bezbjednosti i odbrane
Crne Gore.Osnovni principi u oblasti jednakosti mukaraca i ena sadrani su u Zakonu o rodnoj
ravnopravnosti (2007) koji na precizniji nain regulie mehanizme za postizanje jednakosti
mukaraca i ena. U skladu sa zabranom diskriminacije proklamovanom Ustavom Crne Gore,
Zakon o rodnoj ravnopravnosti u lanu 4. definie diskriminaciju po osnovu pola kao svako
pravno ili faktiko, neposredno ili posredno razlikovanje, privilegovanje, iskljuivanje ili
ograniavanje zasnovano na polu zbog kojeg se nekom licu oteava ili negira priznavanje,
uivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politikom, obrazovnom, ekonomskom,
socijalnom, kulturnom, sportskom, graanskom i drugim podrujima javnog ivota. Istovremeno,
30

Zakon predvia da se diskriminacijom nee smatrati opte i posebne mjere, donijete ili preduzete
radi otklanjanja i sprjeavanja nejednakog tretmana ena i mukaraca, otklanjanja posljedica
nejednakog tretmana ena i mukaraca i promovisanja rodne ravnopravnosti (lan 5.).

Plan aktivnosti za postizanje rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori (2008.2012.) zasnovan je

na nacionalnom zakonodavstvu i meunarodnim instrumentima za ljudska prava, na pravnim
dokumentima Ujedinjenih nacija, Savjeta Evrope, Evropske unije i specijalizovanih
meunarodnih organizacija u onom dijelu u kojem se odnose na ravnopravnost ena i mukaraca.
Kao jedan od stratekih ciljeva, ovaj akt postavlja ravnopravni pristup ena i mukaraca
ekonomskim resursima i stvaranje jednakih mogunosti u njihovom korienju. Najznaajnije
mjere koje ovaj plan predvia u cilju podsticanja preduzetnitva kod ena su:20
Donoenje Strategije razvoja enskog preduzetnitva
Uvoenje razliitih oblika finansijske podrke enama u procesu pokretanja biznisa, ukljuujui
i vidove podrke namjenjene enama bez vlasnitva nad nekretninama
Podsticanje osnivanja enskih poslovnih udruenja koja bi pruala podrku enskom
preduzetnitvu
Uspostavljanje cjelovite baze podataka o enskom preduzetnitvu
Osnivanje Start up fondova za razvoj enskog preduzetnitva (sa posebnim naglaskom na
sjever)
Organizaciju seminara za osposobljavanje preduzetnica (menadment, marketing, finansijsko
poslovanje, pravna regulativa)
Organizaciju sajmova enskog preduzetnitva
Plan aktivnosti za postizanje rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori predvia obavezu podnoenja
izvjetaja Ministarstvu za zatitu ljudskih i manjinskih prava od strane svih nosioca aktivnosti za
realizaciju pojedinih mjera svakih est mjeseci. Ovaj izvetaj ukljuuje i izvjetaje nevladinih
organizacija koje su ukljuene u sprovoenje pojedinih mera. Na osnovu ovih izvjetaja,

20 www.irfcg.me (12.01.2015.)

31

Ministarstvo za zatitu ljudskih i manjinskih prava dostavlja Vladi Crne Gore godinji izvjetaj o
ostvarivanju PAPRR.
6.2. Institucionalni okvir i podsticajni programi za razvoj enskog preduzetnitva
Uporedo sa razvijanjem odgovarajueg normativnog i stratekog okvira, Crna Gora je razvila
odgovarajui institucionalni okvir u cilju unaprjeenja rodne ravnopravnosti uopte, sa posebnim
tijelima koja su zaduena za unaprjeenje ekonomskog poloaja ena i razvoj enskog
preduzetnitva. Institucionalni mehanizmi su formirani na razliitim nivoima, i obuhvataju ne
samo centralne institucije, ve i regionalni i lokalni nivo. Pored vladinih, velika podrka enskom
preduzetnitvu dolazi iz nevladinog sektora i velikog broja poslovnih organizacija. U Crnoj Gori
postoje dva institucionalna mehanizma za postizanje rodne ravnopravnosti:21
Odjeljenje za poslove rodne ravnopravnosti Ministarstvo za ljudska i manjinska prava
Odbor za rodnu ravnopravnost Skuptina Crne Gore
Odjeljenje za poslove rodne ravnopravnosti u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava
formirano je reorganizacijom Ministarstva za ljudska i manjinska prava 2009. godine, ime su na
ovo odeljenje prenijeti poslovi koji su se prethodno nalazili u nadlenosti Kancelarije za rodnu
ravnopravnost koja je funkcionisala u okviru Generalnog sekretarijata Vlade. lan 22.
Pored dva institucionalna mehanizma za postizanje rodne ravnopravnosti, ekonomsko osnaenje
ena su aktivnosti i drugih dravnih organa. Meu njima znaajne su aktivnosti koje sprovode
sljedee institucije :

Investicionorazvojni fond Crne Gore

Privredna komora Crne Gore Odbor za ensko preduzetnitvo
Zavod za zapoljavanje Crne Gore
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzea

21 www.irfcg.me (12.01.2015.)
32

Statutom je predvieno i da Fond donosi godinji plan rada, finansijski plan i srednjoroni
program rada, uz saglasnost Vlade (lan 2.). Posebna podrka enskom preduzetnitvu
predviena je Srednjoronim planom rada koji definie planirane aktivnosti koje e se sprovoditi
u periodu od 4 godine. Ovaj plan izmeu ostalog predvia finansijske mjere podrke kroz
favorizovanje projekata koje se realizuju od strane specifinih ciljnih grupa: mlae populacije (od
1825 godina), ena, pripadnika romske populacije i osoba sa invaliditetom. Prednost projekatima
koji se realizuju od strane navedenih ciljnih grupa predviena je i u pogledu nefinansijskih mjera
podrke. Tokom 2010. godine, Investicionorazvojni fond je donio Godinji plan, kao i kreditnu
politiku za 2010. godinu kojima je predvieno obezbeenje finansijskih sredstva za finansiranje
investicionih projekata malih i srednjih preduzea. Meutim, iako ovi dokumenti predviaju
odobravanje kredita i garancija kojima se podstie osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzea,
plan za 2010. godinu ne predvia pruanje posebne finansijske i nefinansijske pomoi enskom
preduzetnitvu. Godinji plan rada, kao i kreditna politika Investicionorazvojnog fonda za 2011.
slijedi strategiju predvienu Srednjoronim planom rada, predviajui kreiranje finansijskih i
nefinansijskih mjera podrke vodei rauna o specifinim karakteristikama i potrebama
navedenih ciljnih grupa.
6.3. Privredna komora Crne Gore Odbor za ensko preduzetnitvo
Privredna komora Crne Gore predvia sprovoenje aktivnosti u cilju osnaenja preduzetnike
aktivnosti ena. Najpre, programom rada za 2010. godinu predvieno je uee u projektu
W.E.I.T Women Entrepreneurship In Tourism ensko preduzetnitvo u turizmu. Projekat se
sprovodi u saradnji sa Privrednom komorom DubrovakoNeretvanske upanije, u trajanju od 2
godine, a u cilju analize i unaprjeenja zakonodavstva koje regulie pokretanje novih biznisa,
organizovanja kontinuiranih edukativnih radionica za nezaposlene ene, tampanja publikacija sa
svim neophodnim informacijama o biznis barijerama za ene i nainima njihovog prevazilaenja
i medijske promocije uspjenih preduzetnica i prekogranine razmjene njihovih pozitivnih
iskustava. Pored toga, predviene su aktivnosti udruenja Privredne komore Crne Gore u vidu
inicijativa za stvaranje zakonodavstva koje e obezbijediti pozitivno okruenje za bri razvoj
enskog preduzetnitva kroz kontinuirane aktivnosti. Programom rada za 2011. godinu, Privredna
komora Crne Gore ne predvia posebne aktivnosti u cilju poboljanja preduzetnike aktivnosti
33

ena. U drugoj polovini 2011. godine Centar za preduzetnitvo i ekonomski razvoj (CEED) i
Privredna komora pokrenuli su projekat `Nacionalna mrea mentora za ene preduzetnice u Crnoj
Gori`. Ovaj program je namijenjen enama preduzetnicama i fokusiran je na pruanje podrke
preduzetnitvu i razvoju privatnog sektora. Osnovni cilj programa je da mentori u periodu od 12
mjeseci prate rad, pruaju savjete i prenose znanje i iskustvo preduzetnicama. Nacionalnu mreu
mentora enskog preduzetnitva ine mentori koji e pruati pomo preduzetnicama koje su u
poetnoj fazi poslovanja ili imaju potekoa u voenju sopstvenog posla, sa ciljem da se povea
broj uspenih preduzea kojima upravljaju ene. Takoe, preduzetnice koje budu izabrane za
program mentorstva, imae priliku da jednom mjeseno pohaaju praktine treninge na teme kao
to su: komunikacione vjetine, razvoj biznis plana, upravljanje porodinim biznisom,
istraivanje trita i sl. Na osnovu ovog poziva, bie odabrano minimum 10 preduzetnica.
Uslune djelatnosti kao sektor zaposlenja preovlauju kod obje posmatrane populacije. Meutim,
dok ene ine skoro polovinu radne snage zaposlene u ovom sektoru , njihov udio u populaciji
zaposlenoj u sektoru poljoprivrednih i nepoljoprivrednih zanimanja je znaajno manji. Da ensku
populaciju karakterie zaposlenost u oblasti uslunih djelatnosti pokazuje i podatak da one
predstavljaju dominantnu radnu snagu u oblasti obrazovanja i zdravstvene i socijalne zatite.
(Tabela 1.)
Tabela 1. Zaposlena lica prema sektorima djelatnosti i polu, Crna Gora drugi kvartal 2011.
Mukarci
ene
% ene
Poljoprivredne djelatnosti

6,40

3,4

28,3

Nepoljoprivredna zanimanja

26,3

10,30

22,50

Uslune djelatnosti

67,3

86,4

48,9

Trgovina na veliko i malo. opravka

18,00

26,8

52,6

Saobraaj. skladitenje i veze

10,00

4,10

23,4

7,90

6,90

39,20

Informisanje i komunikacije

2,7

2,1

36,7

Finansijske djelatnosti i djelatnosti

osiguranja

1,6

1,7

44,9

Usluge smjetaja i ishrane

34

4,80

6,20

49,20

2,9

1,2

23,0

8,90

10,3

46,2

Obrazovanje

3,6

9,1

65,1

Zdravstvena i socijalna zatita

2,0

10,00

79,0

Umjetnost, zabava i rekreacija

1,9

2,40

48,9

2,9

49,80

Strune naune i tehnike djelatnosti

Administrativne i pomone uslune
djelatnosti
Dravna uprava i odbrana

Ostale uslune djelatnosti

Izvor: Vlada Crne Gore, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava

ene u Crnoj Gori su izloene razliitim barijerama koje rezultiraju horizontalnom i vertikalnom
segregacijom zanimanja na osnovu pola, a koje su nastale prije svega pod uticajem stereotipa u
izboru obrazovanja i zanimanja, tradicionalnih rodnih uloga ena, predrasuda, ali i niim
profesionalnim aspiracijama od mukaraca. Nasleena inferiornost ena se nastavlja u novim
tranzicionim uslovima u Crnoj Gori, u situaciji kada ekonomska efikasnost novih trendova
zapoljavanja postavlja zahtjeve koje je teko ispunjavati uz nasleene stereotipe o mjestu ene u
porodici. Zbog svega ovoga izostaje prisustvo ena na rukovodeim mjestima i drugim
prestinim poslovima koji donose vee zarade i drutvenu mo, kao i spremnost da pokrenu
sopstveni biznis i da se bave preduzetnitvom. Dalje, preko obrazovnog sistema, odnosno izbora
zanimanja pod uticajem stereotipa, rodna segregacija se prenosi na trite rada, pa samim tim i na
ensko preduzetnitvo koje ostaje u krugu manje profitabilnih i trino zasienih djelatnosti.
ENSKO PREDUZETNITVO U CRNOJ GORI
Velike prepreke i potekoe u dostupnosti finansijskih sredstava, trine zasienosti i nedostatka
inovacija ali i obuke, sa kojima se suoavaju ene preduzetnice takoe moraju biti tretirane sa
ovog aspekta. S obzirom na navedene probleme, neophodno je kreirati pakete mjera koji e biti
usmjereni na sljedee oblasti:

Poveanje informisanost koja uzima u obzir rodne uloge i prilagoena je mogunostima

ena
35

Rodno senzibilisanje svih kljunih aktera za razvoj enskog preduzetnitva

Rodna analiza javnih politika
Obuka i obrazovanje odraslih
Finansiranje, prilagoeno potrebama preduzetnica i potencijalnih preduzetnica
Savjetovanje i mentoring
Umreavanje
Razvoj regionalne i meunarodne saradnje
Statistiko praenje i istraivanje

36

Zakljuak

Budunost savremene ene je u preduzetnitvu, mogunost izbora ekonomskog osamostaljenja,

osnivanjem sopstvenog preduzea, odnosno samozapoljavanja. ene preduzetnice ulaze u
poslovni svijet iz pragmatinih razloga, jer ele kvalitetan ivot kao i mogunost finansijske
kontrole svoje budunosti , koje je kod njih jo uvijek neizvjesnije nego kod suprotnog pola.
Rodna nejednakost se ogleda u naslijeenim prioritetima u izboru zanimanja. Jo uvijek
preovlauje podjela na muka i enska zanimanja, tako da su ene najee zaposlene na
poslovima koji trae strpljenje i panju (tehniarke, uiteljice, nastavnice ili poslovi koji se
odnose na pruanje zdravstvenih ili socijalnih usluga). One se tradicionalno usmeravaju na
poslove koji nijesu visoko pozicionirani kada je u pitanju razvoj karijere, jer prestini poslovi
uglavnom zahtjevaju rad van uobiajenog radnog vremena, esta putovanja i due odsustvovanje
od kue, to predstavlja prepreku za odravanje balansa izmeu porodine i radne uloge.
I ovaj rad je pokazaovezu izmeu tradicionalnih stavova o ulozi ene i zaposlenosti ena, izazove
i barijere sa kojima se susreu ene koje odlue da promjene model, nedostatak razumijevanja od
strane insitiucija koje bi trebalo da podre ensko preduzetnitvo (nedostatak prilagoenih obuka,
informacija i paketa podrke), kao i snanu povezanost izmeu odabira posla, poslovnih ambicija
i tradicionalne rodne uloge. S druge strane, takoe je uoljivo da preduzetnitvo snano utie na
promene rodnih uloga ena i mukaraca, pa partneri preduzetnica ili preuzimaju veu
odgovornost u privatnoj sferi ivota, ili dolazi do razvoda braka/partnerstva zbog neostvarene
podrke. I jedna i druga situacija je izazovna za ene i zahtjeva dodatnu energiju za promjene u
privatnom ivotu, sa kojima se mukarci preduzetnici po pravilu ne sreu. Stoga svaka strategija
podsticanja enskog preduzetnitva mora nuno imati rodnu perspektivu tj. podrazumijeva
razvijanje dravnih strategija koje e se efikasno suoiti s problemima uslovljenim tradicionalnim
ulogama ena u drutvu. Pored svega navedenog ene u preduzetnitvu ele osigurati ravnoteu
zadovoljstva izmeu porodice i drutva. A ogromnu oblast istraivanja u okviru literature o
enskom preduzetnitvu ine barijere i ogranienja sa kojima se ene suoavaju u procesu
37

postajanja i rada kao preduzetnici. ene se ne susreu samo sa barijerama i ogranienjima u

procesu postajanja preduzetnicama; barijere i ogranienja sa kojima se one susreu kao zaposleni
takoe ih guraju ka tome da posanu preduzetice, naglaavajui pozitivne aspekte i anse enskog
preduzetnitva.

Kao vlasnice malih i srednjih preduzea, ene se uglavnom doivljavaju kao

neravnopravniigrai u ekonomskoj areni. U odnosu na mukarce preduzetnike, esto imaju

nejednak status i kredibilitet, tee im je da osnuju kompaniju, a treba im i vie vremena da
postanu prihvaene u poslovnoj zajednici. Osim problema s kojima se suoavaju svi uesnici u
biznisu, a posebno oni iz kategorije malih preduzea, za ene se obino tvrdi da prilikom
osnivanja i razvoja svojih preduzea nemaju iste polazne take u odnosu na drutvene, obrazovne
i tehnoloke izazove, kao i pristup ekonomskim i finansijskim resursima. Ukoliko tome dodamo
manjak ili nedovoljnu razvijenost rodno osjetljivih politika, privredne sektore u kojima
dominiraju mukarci, te porodine obaveze iji teret u veini zemalja upravo one nose, jasno je
da ensko preduzetnitvoa prate brojni faktori koji u znaajnoj mjeri ograniavaju ili usporavaju
njegov razvoj.

38

Literatura
1) Ateljevi J. and Page S., Tourism and entrepreneurship International perspectives,
Elsevier, UK, 2010.
2) Brush C., Carter N., Growth-oriented Women enterpreneurs and their businesses, Elgar
Publishing, Northampton, UK, 2005.
3) Butler J., New perspectives on women entrepreneurs, Information Age Publishing,
Greenwich, UK, 2003.
4) Figar N., Preduzetnitvo ene preduzetnici , Ekonomski fakultet u Niu, 2006.
5) Gibson H., Gender in tourism: Theoretical Perspective, Praeger publication, Westport,
2001.
6) Heffernan M., Women on top: How women entrepreneurs are rewriting the rules of
business success, Penguin, New York, 2008.
7) Jalbert S., Women Entrepreneurs in the Global Economy, NBM, New York, 2000.
8) Markovi M., The perspective of women entrepreneurship in age of globalization,
Information age Publishing, Charlotte, 2008.
9) Radovi M., Preduzetnitvo: Vrste preduzetnitva i preduzetnika, Institut ekonomskuh
nauka, Beograd, 2009.
10) Richards G. and Hall D., Tourisam and sustainable community development, Rutledge,
New York, 2000.
11) Ministarstvo za ljudska prava, ensko preduzetnitvo u Crnoj Gori, CID, Podgorica,
2011.
12) Istraivanje enski biznis potencijal Crne Gore, UPCG (2012)
13) www.irfcg.me (12.01.2015.)

39