4 Teorijske Osnove Destilacije PDF

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE
DESTILACIJA je tehnoloka operacija kojom se delimino

ili potpuno razdvajaju komponente iz tenih smea.
Destilacijom se mogu odvojiti komponente, koje kod jedne
iste temperature imaju razliiti napon para (tj. take kljuanja).
Udeo para lake isparljive komponente, uvek je vei u
parnoj fazi nego u tenoj smei Od ovog pravila odstupaju jedino
tzv. azeotropske smee.
Destilacijom dobijena tenost razlikuje se od sirovine koja
je podvrgnuta destilaciji.

Osnovi ravnotee faznih sistema
U sirovinama koje se podrvrgavaju destilaciji, u cilju
proizvodnje jakih alkoholnih pia i rektifikovanog etanola,
preovlauju etil alkohol (etanol) i voda. Drugi isparljivi sastojci
nalaze se u relativno malim koliinama, tako da se za
prouavanje destilacije uzima dvokomponentni sistem: etil
alkohol (etanol) - voda.
Ako posredstvom toplotnog kretanja, iz tenosti u paru, u
jedinici vremena prelazi onoliko molekula, koliko obratno, prelazi
iz pare u tenost, tada se kae da izmeu tenosti zatvorene u
sudu i pare koja se nalazi iznad nje, uspostavlja pokretna fazna
ravnotea.

I ZAKON KONOVALOVA: Za binarne rastvore sa neogranienom
rastvorljivou, kao to su etanol-voda, para koja se nalazi u
ravnotei sa rastvorom, uvek sadri u odnosu na tenost, u
viku onu komponentu, ijim dodavanjem kod neizmenjene
temperature, se poveava opti pritisak para ili kod postojanog
pritiska sniava temperatura kljuanja.
Na normalnom pritisku, voda kljua na 100oC, a etanol na
78,30oC. Taka kljuanja etanolno-vodenog rastvora zavisi od
odnosa etanola i vode. Ukoliko je u rastvoru vie vode, ona se
pribliava vrednosti 100oC i obrnuto.
Etanolno-vodeni rastvor odreenog sastava odlikuje se stalnom
temperaturom kljuanja.

Temperatura kljuanja i koncentracija para nisu stalne, ve se
menjaju u zavisnosti od sastava tene smee.
Napon pare etanola i vode

Kada kod jedne iste temperature, dve komponente imaju razliit
napon pare, tada se moe postii njihovo razdvajanje pomou
destilacije.
Napon para etanola je kod svake temperature znatno vei od
napona pare vode, pa e pri isparavanju etanolno-vodenih rastvora,
u parama uvek biti vie etanola, no u tenosti koja isparava
(tab.1).

tabela.1 Napon para etanola i vode (u mm Hg )

Na primer, kod 100oC napon pare vode je 760 mmHg, a napon
pare etanola je 1692 mm Hg. Zato para koja se izdvaja iz
etanolno-vodenog rastvora uvek sadri vie etanola nego vode.
Napon para se poveava paralelno sa poveanjem koncentracije
etanola u tenoj fazi, do izvesnog maksimuma, koja odgovara
taki a na ravnotenoj krivi etanol-voda. Ta koncentracija
odgovara sadraju etanola u smei od 95,57 % te, odnosno
97,2 %v/v.
Kako i pored manjeg napona, voda ipak isparava zajedno sa
etanolom, smea etanol-voda prokljuae, kada njen zbirni
napon para dostigne visinu atmosferskog pritiska.

Prema Raulovom zakonu, parcijalni pritisak neke komponente
u rastvoru, odnosi se prema pritisku pare iste komponente,
isto onako, kao to se broj molekula date komponente odnosi
prema optem broju molekula rastvora.
pa = pA x XA
pb = pB x XB
gde su: pA i pB naponi para istih komponenata A i B a
XA i XB molarni udeli komponenata A i B u smei
Parcijalni pritisak komponenata u rastvoru sniava se
proporcijalno smanjivanju njegovog proporcionalnog udela.
Jasno je da e parcijalni pritisak komponente iznad rastvora
uvek biti nii, nego iznad istog jedinjenja.

Raulov zakon primenljiv je samo za idealne rastvore, koji se
pored drugih osobina, karakteriu odsustvom kontrakcije i
toplotnog efekta pri meanju komponenata.
Ravnotea izmeu sastava tene i gasne faze za sistem etanolvoda tokom destilacije rastvora sa rastuom koncentracijom
etanola, prikazana je tabelarno (tabela.2) i grafiki (grafik.1)
Ako se u pravouglom koordinatnom sistemu, na osi apcise
nanese sadraj etanola u tenosti, a na osi ordinate sadraj
etanola u parama, moe se iscrtati kriva, koja pokazuje odnos
izmeu sadraja etanola u tenosti i u parama, i naziva se
kriva ravnotee za homogenu smeu etanol-voda pri
normalnom pritisku.

grafik.1 Kriva ravnotee sistema etanol-voda

Prava koja deli ovaj dijagram dijagonalno, teorijski pokazuje
isti sadraj etanola u parnoj i tenoj fazi, to u praksi nikada nije
sluaj. Krivulja pokazuje sadraj etanola u parnoj fazi u
zavisnosti od sadraja etanola u tenoj fazi, i saglasna je
I Zakonu Konvalova do take a.
U taki a krivulja se spaja sa dijagonalom i oznaava tzv.
azeotropsku smeu, kod koje je sadraj etanola u parnoj fazi
jednak sadraju etanola u tenoj fazi.
Znai, koncentrisanje etanola ide sve do take a, koja oznaava
azeotropnu taku. Azeotropna smea se javlja pri koncentraciji
etanola od 97,2 % v/v, odnosno 95,7 % te, i oznaava
nerazdvojnu smeu, kod koje vie nema razdvajanja etanola i
vode, pa je koncentracija etanola u parama (parnoj fazi) ista kao
i koncentracija etanola u tenosti (tenoj fazi).

Od take a krivulja ide dalje po dijagonali do vrha dijagrama,
za koju vai
II ZAkon Konovalova: U ekstremima pritiska pare,
sastavi tene i parne faze poklapaju se odnosno Pri poveanju
sadraja etanola u tenosti raste i sadraj etanola u parama ali
ne proporcionalno. U sistemima kod take max i min pritiska pare
ili take kljuanja smee, sastavi tene i parne faze ostaju isti, to
se oznaava takom a, tj azeotropnom takom.
Azeotropna taka nije stalna pri svakom spoljnem pritisku, i
pomera se sa njegovim snienjem.
Sadraj etanola u tenosti i parama sa koeficijentima
pojaavanja, prikazan je u tabeli 2.

tabela.2 Sadraj bezvodnog etanola u tenoj i
parnoj fazi (u te %)

Uticaj neisparljivih sastojaka komine na
ravnoteu dvojne smee etanol-voda
U fermentisanim kominama voa, melase, skrobnih i slinih
sirovina, pored isparljivih nalaze se i neisparljive materije, koje
poveavaju koncentraciju etanola u parama, u odnosu na
njegovu koncentraciju u parama iznad istog etanolno-vodenog
rastvora.
Ovo je posledica pojave hidratacije suvih materija. Navedeni
uticaj suvih materija komine, podudara se sa uticajem prisutne
saharoze u meavini etanol-voda.
Za sistem etanol-voda-saharoza predloena je formula po kojoj
se moe izraunati koliina etanola u parama, kada je poznat
sadraj eera i etanola u tenosti.

Na isti nain manifestuje se i prisustvo eera u vinu pri
odreivanju koncentracije etanola pomou ebulioskopa. Za
slatka vina, date su odgovarajue korekcije, kojima se naena
koncentracija etanola umanjuje proporcionalno, naenoj koliini
eera.
Uticaj viih alkohola na ravnoteu

dvojne smee etanol-voda
Normalna koliina viih alkohola (patonih ulja) koja se
nalazi u fermentisanim sirovinama ne utie bitnije na
ravnoteu smee etanol-voda. Meutim, u odreenim delovima
rektifikacione kolone ima zona u kojima je sadraj viih alkohola
u tenoj fazi 15-20% te i vie. Tolika koliina ovih primesa
ispoljava uticaj na isparljivost etanola, u smeru njegovog
znatnog smanjenja.

grafik.2 Kriva ravnotee sistema etanol-voda u
prisustvu viih alkohola

Smanjenje isparljivosti etanola je najosetnije u prisustvu npropanola, manje kod izobutanola, a najmanje kod izoamil
alkohola. Ova pojava objanjava se razliitom prirodom viih
alkohola i razliitom rastvorljivou vii alkohola u etanolnovodenom rastvoru.
Uticaj pritiska na ravnoteu sistema etanol-voda

I i II Zakon Konovalova odnosi se na destilaciju koja se odigrava
pri normalnom atmosferskom pritisku. Pri izmeni pritiska u
smei koja se sastoji iz dve isparljive komponente, koje se nalaze
u ravnotei sa parama, dolazi do pomeranja ravnotee, a sastav
parne faze se menja pri svakoj novoj ravnotei.

Uticaj pritiska na ravnoteu sastava faza u sistemu etanolvoda, teorijski i eksperimentalno izuavao je Vrevski, koji je dao
dva zakona.
I Zakon Vrevskog: Pri povienoj temperaturi kljuanja (ili pri
povienom pritisku) kod dvokomponentne smee, u parama
raste sadraj one komponente za ije isparavanje je potrebno
utroiti vie energije.
Energija koja je potrebna za isparavanje neke komponente,
sastoji se iz dve veliine: a) energije koja se utroi na
izdvajanje iste komponente iz rastvora i b) energije koja se
utroi na njeno prevoenje u paru.

Zbir ove dve energije, pri niskim koncentracijama etanola u
rastvoru (do 21% v/v), via je za etanol nego za vodu. Obrnuto,
pri viim koncentracijama etanola u rastvoru, vie energije se
utroi na isparavanje vode. Zato, pri povienom pritisku
rastvora sa manjom koncentracijom etanola, stvaraju se pare
sa veim sadrajem etanola i obrnuto, kod rastvora sa visokom
koncentracijom etanola pri povienom pritisku, izdvajaju se pare
sa manjim sadrajem etanola.
II Zakon Vrevrskog: Kod poviene temperature kljuanja
(pritiska) rastvora, koji ima maksimum napona pare, u
nerazdvojnoj kljuajuoj smei, raste sadraj one komponente za
ije isparavanje treba utroiti veu koliinu energije.
Prema II Zakonu Vrevskog, za smeu etanol-voda, pri
sniavanju pritiska, azeotropna taka se pomera u stranu vee
koncentracije etanola, to se vidi iz tabele 3.

tabela.3 Temperature kljuanja i sastav
azeotropnih smea etanola i vode u
zavisnosti od pritiska

Danas se u industrijskoj proizvodnji jakih alkoholnih pia i
rektifikovanog etanola, koriste destilacije pri normalnom i pri
snienom pritisku. Prvo se vri destilacija pri normalnom
pritisku, a zatim pri snienom. Energija za postizanje snienog
pritiska koristi se iz predhodnih kolona. Za ovo je potrebna vea
debljina lima kod aparata i ureaja koji rade pri velikim
vakuumima, kako ne bi dolo do njihove deformacije, usled
spoljanjeg nadpritiska.
Jednostavna i sloena destilacija

Jednostavna (prosta) destilacija izvodi se postepenim
isparavanjem tenosti u destilacionom aparatu, uz permanentno
odvoenje para na kondenzaciju. Na poetku destilacije,
koncentracija etanola u parama i kondenzatu je visoka, a zatim
se postepeno sniava, uporedo sa sniavanjem koliine etanola
u tenosti koja destilie, do njegovog potpunog iscrpljenja.

Prosena jaina destilata je uvek vea od poetne jaine
sirovine koja se podvrgava destilaciji.
Dinamika iscrpljivanja etanola iz tenosti sa razliitim
poetnim koncentracijama etanola, pomou jednostavnog
alambika, prikazano je u tabeli.4, merenjem koliine
predestilisanog etanola u frakcijama destilata, od kojih svaka
frakcija predstavlja deseti deo zapremine od sirovine koja se
destilisala.
Vidi se, na primer, da za potpuno iscrpljivanje etanola iz 5 %nog rastvora, potrebno predestilisati 4/10 njegove zapremine, a
dobijeni destilat nee imati vie od 12,5 % v/v. Vino sa 10 %v/v
treba predestilisati 6/10 njegove zapremine, da bi se potpuno
iscrpeo etanol, pri emu e dobijeni destilat imati samo
16,66 % v/v etanola.

tabela.4 - Dinamika iscrpljivanja etanola pri
jednostavnoj destilaciji

Kod proizvodnih destilacija, nikad se ne ide na 100 %-tno
iscrpljivanje etanola.
Destilacijom pomou jednostavnog aparata, ne moe se dobiti
destilat odgovarajue koncentracije etanola. Zato se u cilju
dodatnog koncentrisanja etanola, primenjuje ponovna
destilacija (redestilacija) dobijenog destilata U sluaju
dobijanja destilata sa veoma visokom koncentracijom etanola,
bilo bi potrebno izvesti nekoliko uzastopnih destilacija na
jednostavnom aparatu (tabela.5).
Destilacija jednostavnim aparatima je spora i skupa (vei
utroak sirovine, radne snage i energije) pa se zato sve ee
uvode sloeniji ureaji, kod kojih se moe dobiti destilat traene
jaine, samo jednom destilacijom.

Tabela.5 Pojaavanje koncentracije etanola
ponovnom destilacijom

Sloeni ureaji za destilaciju mogu raditi: a) prekidno i
b) kontinualno.
Kod ureaja za prekidnu destilaciju, koncentrisanje etanola
postie se uvoenjem deflegmatora, a za jae koncentrisanje
kolonski stub (kolona) sa manjim ili veim brojem podova.
Pojaavanje koncentracije etanola deflegmatorima, odnosno
obogaivanje parne faze niskokljuajuom lakoisparljivom
komponentom deliminim kondenzovanjem para, oznaava se
kao deflegmacija, a koncentrisanje etanola pomou kolonskog
stuba (kolona) naziva se rektifikacija.

Deflegmacija
Deflegmacija predstavlja deliminu kondenzaciju alkoholnovodenih para u dodatnim ureajima aparata za destilaciju, koji
se nazivaju deflegmatori.
Iz aparata za destilaciju, alkoholno-vodene pare odlaze u
Deflegmator, gde se hlaenjem vodom ili vazduhom, delimino
kondenzuju. Ovom deliminom kondenzacijom dolazi do
razdeljivanja isparene mase na teni deo nie jaine, zvani
refluks ili flegma, koja se kao topla sliva nazad u aparat ili
ureaj na ponovnu destilaciju, i deo para sa veom
koncentracijom etanola, koje nastavljaju put u hladionik, gde se
potpuno kondenzuju i hlade, da bi iz njega izaao hladan
destilat.
Hladionik kondenzuje sve pristigle pare, a deflegmator
kondenzuje samo deo para, koje se kao flegma slivaju natrag u
ureaj ,na ponovnu destilaciju i pojaavanje.

Stepen deflegmacije, odnosno stepen pojaavanja etanola,
zavisi od veliine i sistema deflegmatora i stepena njegovog
hlaenja. Razlikuju se: a) jednokratna (prosta) i b) postepena
(viestupna ili sloena) deflegmacija.
Kod jednokratne deflegmacije, stvoreni kondenzat (flegma)
stalno se nalazi u kontaktu sa parom. Kod viestupne
deflegmacije, stvorena flegma odmah se odvodi iz kontakta sa
parom, pa se koncentracija para (sadraj niskokljuajue
komponente) poveava.
Odnos koliine obrazovane flegme prema koliini pare
koja se potpuno kondenzuje u destilat, naziva se flegmin
(refluksni) broj:
R = L/D gde je
R = flegmin broj ili refluksni odnos, L = koliina flegme
(kg/mol) a D = koliina destilata (kg/mol)

Ovde postoje tri sluaja:
I Kada se destilacija vodi tako, da se stvorene pare potpuno
odvode iz kazana i potpuno kondenzuju u hladioniku, tako
da ne dolazi do dopunskog pojaavanja para i odvajanja
flegme (R=0) (praktino se ne primenjuje).
II Kada pri destilaciji dolazi do maksimalno mogueg
pojaavanja para i vei deo para se kondenzuje u
deflegmatoru i vraa nazad u kazan u vidu flegme, a samo
mala koliina para kondenzuje u hladioniku i izlazi iz sistema
u vidu destilata, koncentracija etanola u destilatu bie blizu
azeotropne take. (R ima neku optimalnu vrednost)
III Kada se pri destilaciji sve nastale pare kondenzuju i vraaju
u kazan kao flegma, tj kada deflegmator radi kao povratni
hladionik (R=) (praktino se ne primenjuje).

Rektifikacija
Rektifikacija je tehnoloka operacija, pri kojoj se ostvaruje
meusobni kontakt diuih alkoholno-vodenih para i slivajue
flegme, koja ide u susret parama, tj to je vie puta ponovljena
jednostavna destilacija, koja se odigrava u posebnom ureaju
koji se naziva kolona (kolonski stub).
Kolona je sastavljena od niza podova koji su meusobno tako
povezani, da kroz njih mogu prolaziti pare koje se diu
nagore, i pri tome dolaze u kontakt sa destiliuom tenou
(flegmom) koja se postepeno sputa sa poda na pod.Ovakvim
ustrojstvom, svaki pod kolone, funkcionie kao jednostavni
aparat za destilaciju, pa se po tome rektifikacija oznaava kao
vie puta ponovljena jednostavna destilacija.
Pri svakom kontaktu pare i flegme, deo para sa tee
isparljivim komponentama se kondenzuje, a iz tene smee
isparava deo lake isparljive, niskokljuajue komponente.

Na ovaj nain, poveava se koncentracija lake niskokljuajue
komponente u pari. Posle odgovarajueg dovoljnog broja
kontakta pare i flegme, dobija se potrebna koncentracija lake
isparljive komponente, koja se sa vrha kolone odvodi u
deflegmator ili krajni kondenzator sistema. Iz deflegmatora,
jedan deo kondenzata se vraa na vrh kolone, a drugi deo odvodi
kao odgovarajua frakcija.
Sa dna kolone polazi vodena para koja sa sobom nosi oko 2448
J/kg latentne toplote (544 kcal/kg) (za etanol ova toplota iznosi
999 J/kg (205 kcal/kg). Pare sa viom latentnom toplotom diu
se ka vrhu kolone i prolaze kroz slivajuu tenost (flegmu) koja
sadri veu koliinu etanola, no tenost na niem podu, odakle
su pare dole. Idui postepeno ka vrhu kolone, pare se sve vie
obogauju u etanolu., a tenost koja se sliva sa poda na
pod, sve se vie osiromauje u etanolu, koji se obino potpuno
iscrpi ,kada tenost stigne do dna kolone (kazan).

Zahvaljujui veoj entalpiji para koje dolaze sa donjih podova
sa niom koncentracijom etanola, mogue je dovesti do
kljuanja tenost (flegmu) na svakom narednom viem podu
kolone, na kome je vie etanola, a taka kljuanja nia.
Na svakom podu kolone dolazi do izmene toplote i mase, pri
emu pare koje odlaze sa poda nagore, imaju veu koncentraciju
etanola, no pare koje su na pod dole. Na svakom podu se
odigrava i destilacija i deflegmacija. Ukoliko kolona ima vie
podova, mogunost za koncentrisanje etanola pri vrhu kolone je
vea. Na svakom viem podu kolone, temperatura kljuanja
tenosti je nia, jer je i vea koliina etanola, koji ima niu taku
kljuanja od vode.

U zavisnosti od namene, za svaku kolonu izraunava se broj
tzv. idealnih ili teoretskih podova. Pojam teorijski pod oznaava
da para koja se die sa poda, stoji u ravnotei sa tenou koja
sa njega istie. Para koja sa nieg poda ulazi u flegmu na viem
podu, do te mere se pomea sa flegmom, da se za ono kratko
vreme dodira, uspostavlja potpuna materijalna i toplotna
ravnotea.
Meutim, tako efikasna izmena toplote i mase u praksi se
nikada ne deava, pa se zato broj izraunatih idealnih podova,
preraunava na realne.
Na idealnom podu, para je uvek bogatija isparljivom
komponentom nego na realnom podu, ija je efikasnost iznad
60% (ide i do 80%) od efikasnosti teorijskog poda.
relani broj podova = teorijski broj podova/efikasnost poda

Rektifikacija moe biti: a) diskontinualna i b) kontinualna.
Ureaji za diskontinualnu rektifikaciju imaju jedan kazan,
jednu kolonu i jedan deflegmator. Ovde se sirovina unosi u
kazan i podvrgava rektifikaciji, sve dok se u njoj ne smanji
koncentracija etanola do potrebne veliine. Ako bi se
rektifikacija izvodila do potpunog iscrpljenja etanola, tada se iz
kazana isputa dibra ili luter voda. Pri ovoj rektifikaciji lako
se odvajaju frakcije. U zavisnosti od broja podova u koloni i
broja deflegmatora, dobijeni destilat moe biti sa 50-90 % v/v
etanola.
Ureaji za kontinualnu rektifikaciju mogu imati jednu ili
vie kolona, od kojih svaka ima svoj zadatak. Svaka kolona ima
po jedan ili vie deflegmatora. Ovde se u kolonu, neprekidno
uvodi polazna sirovina na tzv. napojni pod, a iz deflegmatora ili
sa odreene visine kolone izvodi rektifikat. Sa dna kolone izvodi
se dibra.

Teorijske osnove rektifikacije
Fermentisane sirovine namenjene destilaciji, predstavljaju
mnogokomponentne sisteme. Prisutni su mnogi isparljivi
sastojci koji destilacijom potpuno ili delimino prelaze u destilat.
Pored glavnih sastojaka, etanola i vode, prisutne su i primese
(vii alkoholi, estri, aldehidi, kiseline, furfural, BA, HCN,
metanol i dr.) u koliini 0,1-0,5% u zavisnosti od sastava
osnovne sirovine i naina destilacije. Oni su nosioci mirisa i
ukusa, odnosno imida buduih finalnih proizvoda.
Nasuprot ovome, u proizvodnji rafinisanog etanola, cilj je da
se etanol to potpunije oisti od primesa. Primese imaju razliite
temperature kljuanja i razliitu rastvorljivost u alkoholnovodenim rastvorima.

Temperatura kljuanja
U zavisnosti od temperature kljuanja, sve isparljive primese
mogu se podeliti u dve grupe: niskokljuajue i
visokokljuajue.
Niskokljuajue primese su one koje imaju niu taku
kljuanja od etanola (78,30C): acet-aldehid, propion-aldehid,
etil-formijat, metilacetat, etilacetat, metanol, izobutil-aldehid dr.
Visokokljuajue primese su one koje imaju viu taku
kljuanja od etanola: vii alkoholi, kiseline, visokokljuajui
estri, visokokljuajui aldehidi, furfural i dr.

Koeficijent isparenja (Ki)
Sve primese etanola koje se nalaze u destilatima, Sorel je
podelio u: primese prvenca, primese srednje frakcije (srca) i
primese patoke.
Koeficijent isparenja etanola (Ki etanola) predstavlja odnos
izmeu sadraja etanola (molskog udela) u parnoj fazi (parama) u
odnosu na sadraj etanola (molskog udela) u tenoj fazi (tenosti
koja destilie):
Ki =mol.udeo etanola u parama/mol.udeo etanola u tenosti
Brzina prelaenja pojedinih sastojaka (primesa) u destilat vidi se
po koeficijentu isparenja primesa (Ki primesa) koji
predstavlja odnos koliine (molski udeo) neke primese u parnoj fazi
(parama), u odnosu na koliinu (molski udeo) te primese u
tenoj fazi (tenosti).
Ki = mol.udeo primesa u parama/mol.udeo primese u tenosti

Ki pokazuje stepen pojaavanja etanola ili primesa pri datim
uslovima destilacije, odnosno brzinu prelaenja pojedinih sastojaka
u destilat.
Skoro svi aromatini sastojci su dobro rastvorljivi u etanolu.
Etanol, metanol, acetaldehid, propanol, siretna kiselina,
propionska kiselina, dobro su rastvorljivi u vodi.
Veina drugih sastojaka, koji prate etanol, teko se ili
ogranieno rastvaraju u vodi i niskoalkoholnim rastvorima:
viemasne kiseline (enantna, kaprilna, kaprinska, buterna).
Teko rastvorljivi su i estri viih masnih kiselina:
izoamilizovalerijanat, izoamil estar siretne kiseline,
etilizovalerijanat, etilizobutirat, etilbutirat. Neto bolje je
rastvorljiv etilacetat. Veina viih alkohola teko je rastvorljiva u
vodi: heksanol, amilalkohol, izoamilalkohol, a neto bolje butanol i
izobutanol.

Slaba rastvorljivost sastojaka sa velikom
molekulskom
teinom u vodi i slabo alkoholnim rastvorima,
ima uticaja na
njihovo lake isparavanje pri destilaciji
fermentisanih sirovina i
sirovih mekih destilata, sa koncentracijom
etanola do 30 %v/v,
uprkos njihovim visokim takama kljuanja.
to je koncentracija etanola vea, to je
Kip manji.

Kip zavisi od sadraja etanola, a ne zavisi od reima
destilacije i koncentracije primesa, ako njihov sadraj ne prelazi
2 %. (reim destilacije sporije ili bre, laganije ili intenzivnije
zagrevanje).
Kip ukazuje da pri svakoj destilaciji, sadraj isparljivih
sastojaka zavisi od njihove koncentracije u destiliuoj tenosti.
Promene Kip u zavisnosti od koncentracije etanola u
destiliuoj sirovini, prikazan je na grafiku 3 (Inoin i
Meranian).
Sa grafika se uoava, da se primese koje prate etanol
meusobno znatno razlikuju u koeficijentima isparenja. Vidi se
da se njegova vrednost, kod svih primesa smanjuje sa
porastom koncentracije etanola u tenoj fazi. Kod nekih je Ki >1
pri svim konc. etanola, dok je kod drugih Ki< 1 pri viim konc.
etanola. Jedino CH3COOH ima Kip<1 pri svim konc.etanola, to
je svrstava u tipinu patonu primesu.

grafik.3 Vrednosti Kip u zavisnosti od konc.
etanola (Inoin i Meranian)

Koeficijent rektifikacije (rafinacije) Kr
Koeficijent isparenja (Ki) daje predstavu o poveanju ili
smanjivanju koncentracije nekog sastojka u destilatu, u odnosu
na odgovarajuu koncentraciju u tenosti koja destilie, ali ne
daje jasnu predstavu o umanjenju ili poveanju koliine primesa
u odnosu na etanol.
U cilju spoznaje isparljivosti neke primese u odnosu na
etanol, Barbe je u teoriju destilacije uveo pojam koeficijenta
rafinacije (Kr), koji predstavlja odnos koeficijenta isparenja
primesa i koeficijenta isparenja etanola u momentu
uspostavljanja pokretno-fazne ravnotee u sistemu.
Kr = Kip/Kie

Ovde postoje tri sluaja:
Kada je Kr>1, dolazi do koncentrisanja primese u parnoj fazi
(parama), jer je pri datim uslovima ona isparljivija od etanola.
Primese koje imaju Kr>1, nazivaju se primese prvenca.
Kada je Kr=1, to znai da u sistemu vlada ekvimolekulska
ravnotea i destilacijom ne dolazi do poveanja koncentracije
primesa, niti do ienja etanola od te primese. U odnosu na
etanol, posmatrane primese ima u istim koliinama i u
destiliuoj tenosti i u dobijenom destilatu.
Kada je Kr<1, dolazi do koncentrisanja primesa u tenoj fazi
(tenosti), a pare e je sadrati manje, poto je pri datim
uslovima manje isparljiva od etanola. Primese koje imaju Kr<1,
nazivaju se primese patoke.

Kr se znatno menja u zavisnosti od koncentracije etanola
u destiliuoj tenosti (grafik 4). Kr pokazuje kako se tokom
destilacije menja sadraj primesa, u odnosu na sadraj etanola.
Kod viekomponentnih sistema, na isparljivost primesa
utie njihova rastvorljivost u meavini i broj komponenata.
Sastojci koji nisu rastvorljivi jedni u drugima, isparavaju svaki
za sebe, pa do kljuanja dolazi kada se zbirni napon para
izjednai sa atmosferskim pritiskom.
Sa grafika 4 se uoava da postoje velike razlike izmeu
vrednosti Kr razliitih primesa, kod jedne iste koncentracije
etanola u tenosti koja se destilie. Neke primese imaju vrednost
Kr>1 pri svim koncentracijama etanola, tj uvek su isparljivije
od njega, pa se javljaju kao tipine primese prve frakcije.

grafik 4 Kr pojedinih primesa u zavisnosti od
koncentracije etanola u tenosti koja se destilie
(Inoin i Meranian)

U primese prvenca mogu se ubrojiti: siretni, butilni i
izobutilni aldehid, acetali, akrolein, etil estri mravlje i
siretne kiseline i dr.
U cilju potpunijeg uporednog sagledavanja Ki i Kr za odreen
broj primesa u zavisnosti od koncentracije etanola u tenosti
koja se destilie, u tabeli 8 prikazani su rezultati do kojih su
doli Kikovski i ejn (tab. 8).
Iz prikazanog se e tablice konstatuje se da sve ispitivane
primese, osim metanola, do koncentracije od 15 %v/v u tenosti
koja se destilie, imaju vrednost Kr>1, to znai da su
isparljivije od njega (najvie ih ima u prvencu).
Posebno su interesantne vrednosti Kr za metanol i vie
alkohole. Uprkos niskoj taki kljuanja (64,7 %v/v), metanol
ima Kr<1 sve do koncentracije 40 %v/v etanola u destiliuoj
tenosti.

Tabela. 8 Veliine Ki i Kr za etanol i vanije primese kod
trokomponentne smee etanol-voda-primese
(Kikovski i ejn) (korien cirkulacioni metod sa
gasnom hromatografijom)

Od 40 % v/v pa do 80 % v/v Kr je oko 1. Tek pri konc.etanola
u destiliuoj tenosti iznad 80 %v/v, Kr metanola postaje
vei od 1 i pri tim uslovima, ovaj toksini sastojak moe se
delimino izdvojiti u prvoj frakciji.
Kada koliina metanola u destiliuoj tenosti ne prelazi 1 %
te, javlja se kao primesa patoke kod niskih koncentracija
etanola, a kao primesa prvenca kod smea sa visokom
koncentracijom etanola. Ovo svojstvo metanola se i praktiki
koristi za njegovo delimino sniavanje kod prirodnih alkoholnih
pia, tako to se pia sa visokom koncentracijom etanol, uvode
u posebnu kolonu za demetanolizaciju sa ciljem odvajanja
frakcije prvenca u kojoj e biti povean sadraj metanola.

Suprotno metanolu, vii alkoholi (patona ulja) iako imaju vie
take kljuanja od etanola, ispoljavaju veu isparljivost od njega pri
niim koncentracijama etanola u destiliuoj tenosti, pa se
delimino mogu odstraniti izdvajanjem prve frakcije.
Meutim, pri koncentracijama etanola u destiliuoj tenosti
iznad 15 %v/v, Kr n-butanola postaje manji od 1, kod n-propanola
posle 55 %v/v, kod izo-butanola posle 55 %v/v i kod izo-amil
alkohola posle 55 %v/v. Kao to se iz tablice vidi, Kr se sve vie
smanjuje to je vea koncentracija etanola u destiliuoj tenosti.
Istraivanja su pokazala da svi VA ispoljavaju veu isparljivost od
etanola do 42 %v/v etanola u destiliuoj tenosti, dok pri viim
konc. etanola, njihov Kr pada ispod 1, pa se tada ubrajaju u
patonu frakciju.
Deo patonih primesa je nerastvorljiv u vodi i ima mastan izgled,
pa se nazivaju jo i patona ulja (fusel oil).

Zahvaljujui iznetom svojstvu VA, kod kontinualne destilacije
i osetnijeg koncentrisanja etanola, vii alkoholi se koncentriu
na odgovarajuim podovima kolone u tenoj fazi, odakle se
izvode kao gornje i donje patono ulje.
Svojstvo VA da imaju razliitu isparljivost u zavisnosti od
koncentracije etanola, tumai se na dva naina. Prvo, VA su
dobro rastvorljivi u etanolu visoke koncentracije, a slabije u
niskoalkoholnim smeama, pri emu imaju veu parcijalnu
isparljivost, no kada su potpuno rastvorene u etanolu. Drugo,
Stabnikov istie da bez obzira na vei napon para etanola u
slobodnom stanju, izo-amil alkohol e pri odreenim uslovima
biti isparljiviji. To se tumai veim srodstvom vode i etil
alkohola, zato to su jake molekulske sile, njihove meusobne
veze, pa to oteava isparavanje etanola. Ovakvo svojstvo
ispoljavaju i odreeni visokokljuajui estri.

Kod mnogokomponentnih rastvora, koji pored etanola i vode,
sadre smeu aromatinih sastojaka, pri destilaciji se menja
koncentracija svih komponenata..Ovakav sluaj se javlja pri
destilaciji macerata aromatinog bilja koji sadre etarska ulja.
Komponente etarskih ulja su nerastvorljive u vodi i
ogranieno rastvorljive u alkoholno-vodnim rastvorima. Njihova
rastvorljivost zavisi od koncentracije etanola u rastvoru. Tako
npr. citrol i geraniol su rastvorljivi pri 50%v/v, citronelol pri
60 %v/v a -pinen i kamfen pri 80 %v/v.
Zakonomernosti destilacije smea nerastvorljivih ili
ogranieno rastvorljivih sastojaka u tenosti, sutinski se
razlikuje od smee tenih sastojaka sa neogranienom
rastvorljivou.

Savremena ispitivanja ravnotee u trojnim
sistemima
Poslednjih godina konstatovano je da na isparljivost
pojedinih primesa, pored koncentracije etanola, znatan
uticaj ima i koncentracija pomenutih komponenata.
Izoamil alkohol kod koncentracija veih od 2 %te,
redovno ima Kr<1 kod svih koncentracija etanola. Zato se
patona ulja izdvajaju iz tene faze, a ne iz parne faze
odgovarajueg poda kolone.
Pri poveanju koncentracije izo-butanola umanjuju se
njegovi Ki. Za svaku koncentraciju izobutanola postoji
kritina koncentracija etanola pri kojoj je njegov Kr=1.
Slino, ali neto blae izraeno, sree se i kod propanola.

Ispitujui vrednosti Ki i Kr u trojnom sistemu etanol-vodasiretna kiselina, konstatovano je da je ona tipina primesa
patone frakcije, poto je njen Kr uvek manji od 1, pri svim
koncentracijama etanola.
Takoe je konstatovano da isparljiva azotna jedinjenja, koja
se nalaze u fermentisanom kljuku, imaju karakteristike
patonih primesa, pa se izdvajaju kao fuzlovo ulje.
Saznanja da ponaanje primesa pri rafinaciji etanola
odreuju ne samo koncentracija etanola, nego i njihova
koncentracija, daje mogunost tanijeg izbora mesta za
izvoenje dotine primese iz sistema pri koncentrisanju i
rafinisanju etanola u rektifikacionim ureajima.

Dinamika prelaenja isparljivih
sastojaka u destilat
Vrednosti Kr odreivani su u trokomponentnom sistemu:
etanol-voda-primesa, pa su za takve sastave i primenjivani. U
proizvodnim destilacijama prisutno je mnotvo primesa koje i u
malim koliinama utiu na vrednost Ki i Kr.
Faktori koji utiu na dinamiku prelaenja pojedinih primesa u
destilat:
a) taka kljuanja
b) rastvorljivost u alkoholno-vodenim smeama
razliitih koncentracija
c) uzajamna rastvorljivost primesa
d) tip aparata za destilaciju i rektifikaciju
e) reim destilisanja i rektifikovanja
f) tip i broj deflegmatora
g) vrednost Kr

Dinamika prelaenja isparljivih sastojaka u destilat najvie je
prouavana na jednostavnim aparatima za destilaciju
arantskog tipa.
Aldehidi
Formaldehid i acetaldehid zajedno prelaze na poetku
destilacije. Manja koliina prelazi u srednju i patonu frakciju, i
to su: propionaldehid, butiralaldehid, furfural, valerijalaldehid,
metilglioksal, ionantol, glioksal i td.
Estri
Aromatini estri prelaze u prvu frakciju, dok neki pri kraju
destilisanja. Neprijatan acetaldehid prelazi u celini na poetku
destilacije. Ovde su i etilkaprilat, etilkaprat i etilkaproat.
Etilaurat dosta prelazi u srednju frakciju, a etil-laktat pri kraju
destilisanja. Kod aparata koji su snabdeveni deflegmatorom
pojaava se koncentrisanje aldehida i estara u prvoj frakciji, a
zatim se sniava.Pri kontinualnoj destilaciji tee isparljivi
sastojci se teko diu u koloni, pa tee prelaze u destilat.

Isparljive kiseline
Siretna kiselina, kao najzastupljenija, prelazi na poetku
destilacije veoma malo, da bi sa produenjem, njeno prelaenje
postalo intenzivnije, pa je najvea koliina u zadnjoj frakciji.
Masne kiseline sa najveim molekulskim teinama, prelaze na
poetku destilacije. Vie masne kiseline prelaze na poetku
destilacije, zahvaljujui njihovoj teoj rastvorljivosti u blagim
alkoholno-vodnim rastvorima.Na poetku destilacije, dok u
alkoholno-vodnoj tenosti ima vie alkohola, temperatura
kljuanja je nia, pa je i prelaenje siretne kiseline u destilat
manje. Sa smanjivanjem koncentracije etanola tokom
destilisanja, poveava se i temperatura kljuanja, pa se pojaava
i prelaenje ove kiseline u destilat. Kada se primenjuju aparati
sa deflegmatorom, smanjuje se prelaenje isparljivih kiselina u
destilat.

Vii alkoholi
Ove primese najvie prelaze u prvu frakciju, zatim u srednju,
a najmanje u frakciju patoke. Izo-butil i izo-amil alkohol
najvie prelaze u prvenac, propanol u srednju a heksil-alkohol
i fenil-etanol prelaze u malim koliinama u drugom delu
destilacije. Odvajanjem odgovarajue koliine prvenca regulie
se koliina viih alkohola u destilatu.
Metanol
Koliina metanola se postepeno sniava tokom destilacije ako
se obraun vri po litru pia. Ako se obraun vri po litru
apsolutnog alkohola , metanola ima najvie u patoci, zatim u
srednjoj frakciji, a najmanje u prvencu.

Furfural
On nastaje za vreme destilacije, reakcijom dehidratacije
pentoza i pentozana. On prelazi u destilat sve vie kako se
destilacija produava, pa ga ima najvie u poslednjoj frakciji.
Kada se destilie sirova meka rakija, furfural prelazi delom u
prvenac, delom u srednju frakciju, a nalazi se i u patoci.
Maltabar istie da prisustvo drugih sastojaka utie na
prelaenje furfurala u destilat. Tako, na primer, prisustvo
siretne kiseline i metanola sniava koncentraciju furfurala u
parama.

Vii alkoholi, estri, furfural i td. dobro se rastvaraju u
etanolu, ali slabo u vodi. Zato se ove primese bre prelaze u
paru iz rastvora sa manje alkohola i obrnuto, s porastom
koliine etanola ove primese su manje isparljive.
Pojaavanje etanola je najvee pri destilaciji rastvora sa malo
alkohola, i postepeno se sniava sa poveanjem etanola u
tenosti koja se destilie, ali je procenat etanola u pari ipak vei
nego u tenosti, sve do koncentracije etanola 97,2 %v/v.

Isparljive kiseline isparavaju na svim podovima, ali je
njihov
Ki<1 na svim podovima. Njihove vrednosti rastu od gornjih ka
donjim podovima, dok se vrednosti Kr skoro i ne menjaju.
Poveanje vrednosti Ki isparljivih kiselina, poklapa se sa
smanjivanjem koncentracije etanola na niim podovima i
poviavanjem temperature kljuanja destiliue tenosti.
Estri i aldehidi koncentriu se na tri vrna poda. Na niim
podovima nalaze se u malim koliinama, ali su njihovi Ki uvek
vei od 1. Meutim, vrednosti Kr su ve na etvrtom podu
znatno nii od 1, a na niim podovima su sve manji. To ukazuje
da aldehidno-estarska frakcija najveim delom izlazi sa vrha
destilacione kolone.

Vii alkoholi, se prema autorima, koncentriu na gornjim
podovima, na kojima je vrednost Kr=1, dok su Ki na svim
podovima vei od 1. Vii alkoholi se izdvajaju pri vrhu kolone i
Prelaze, kako u prvu frakciju tako i u glavni destilat. Kada se pri
destilaciji na koloni ide na jae koncentrisanje etanola, na
pojedinim podovima kolone dolazi do koncentrisanja viih
alkohola, odakle se mogu izdvojiti kao posebna frakcija
(gornje i donje patono ulje).

Zakljuak je da najlake isparljivi lakokljuajui sastojci
se najtee kondenzuju i kada ureaj za destilaciju ima tri ili vie
deflegmatora i ako se obezbedi postupna deflegmacija, flegma iz
poslednjeg deflegmatora sadrae visoku koncentraciju etanola,
ali i znatnu koliinu sastojaka, koji se tee kondenzuju, kao to
su acetaldehid, lakoisparljivi estri, a delom i metanol kao i SO2.
Sistemom frakcione kondenzacije oistie se glavni destilat od
nepoeljnih sastojaka.
Obrnuto, pri vrhu kolone vii alkoholi manje isparavaju, pa iz
deflegmatora izlazi proizvod bez viih alkohola, za razliku od
prvenca kod prekidne destilacije.
Brzina destilacije takoe utie na kvalitet finalnog proizvoda.
Kod sporije destilacije, sastojci zakonitije i potpunije prelaze u
parnu fazu. Tako na primer, ako je vreme destilisanja 8,2h, dobija
se 66 l destilata sa 23,1 %v/v, a kada je vreme destilacije 5,3 h
dobija se 62 l destilata sa 22,4 %v/v.

Kada se destilacijom u destilat ele prevesti tee isparljivi
sastojci, ista treba da je intenzivnija, pri emu treba uvoditi
paru pod pritiskom (tako se na primer, destilie vinski talog sa
kvascem).
Kod kolona gde je razmak izmeu podova vei, i brzina
prelaenja para je vea, pa samim tim i tee isparljivi sastojci
mogu lake prelaziti u destilat.

Hemijske promene pri destilaciji
Destilaciji se podvrgavaju razliite fermentisane sirovine u
iji sastav ulazi veliki broj isparljivih i neisparljivih sastojaka. U
drugom sluaju, na ponovnu destilaciju (redestilaciju,
prepicanje) stavljaju se razliiti sirovi destilati, koji sadre
uglavnom isparljive sastojke. Za obavljanje destilacije koriste se
razliiti tipovi aparata napravljeni od razliitih materijala.
Namee se pitanje: da li se pri destilaciji i redestilaciji odigravaju
i neke druge promene, osim onih fizikih, pri kojima isparljivi
sastojci prelaze u destilat po odreenoj dinamici.
Pri destilaciji, isparljivi sastojci se mogu podeliti u dve
grupe:
a) one koje ne trpe hemijske promene, tj njihova ukupna
koliina ostaje nepromenjena i
b) one koje trpe hemijske promene, tako da se njihova
ukupna koliina menja.

Pri destilaciji dolazi do poveanja koliine aldehida, koji
nastaju oksidacijom primarnih alkohola, najveim delom
etanola:
CH3CH2OH + O2 = CH3COH + H2O
Do poveanja sadraja aldehida dolazi i dekondenzacijom
kondenzovanih aldehida, kao i njihovim oslobaanjem iz veze sa
drugim organskim jedinjenjima. Zapaeno je manje stvaranje
aldehida, pri destilaciji sirovina sa veim sadrajem ukupnih
kiselina.
Tokom destilacije dolazi do stvaranja estara, najvie etilacetata, reakcijom izmeu etanola i siretne kiseline:
CH3COOH + CH3CH2OH = CH3COOC2H5 + H2O
Smatra se da istovremeno dolazi i do razlaganja jednog dela
estara, ali u ukupnom bilansu dolazi do poveanja koliine
estara.

Poveanje sadraja etil-acetata vezano je i za oksidaciju
etilalkohola do acetaldehida i siretne kiseline, koja sa etanolom
stvara etil-acetat.
Pri destilaciji dolazi do stvaranja acetala, naroito u
prisustvu taninskih materija. Istovremeno dolazi i do razgradnje
acetala.
Pri destilaciji fermentisanih sirovina sa kvascima, u destilatu
e biti vie enantnih estara. Ovi estri etanola i viih masnih
kiselina kao to su kaprinska, kaprilna, kapronska,
laurinska, miristinska, stearinska, palmitinska i td,
destilatima daju zokruujui miris i ukus. Dokazano je da je
nastajanje estara pri destilaciji intenzivnije, to je nii pH
sredine koja se destilie.
Pri niem pH konstatovano je osetnije stvaranje enantnih
estara. Maksimalnu aktivnost esteraze ispoljavaju pri vrednosti
pH=2,0-3,0 i temperaturi 30-370C.

Inaktivacija estaraza nastaje poveanjem vrednosti pH 5,07,0 i t=500C. Ovim saznanjima objanjava se poveano
nastajanje estara pri vrenju kljuka pri pH=2,5, poto takva
fermentirajua sredina prua povoljne uslove za delovanje
esteraza. Poveanjm kiselosti oslobaaju se sve vezane kiseline
iz soli, pa se stvaraju estri koji intenzivnije prelaze u parnu fazu.
Kada se destiliu sirovine sa veom koliinom kvasca ili
njihovog autolizata, u destilatu e se nai poveana koliina
skoro svih isparljivih sastojaka. Ovo se odnosi i na vie
alkohole, koje nastaju iz aminokiselina, koje potiu iz kvasaca.
Intenzitet svih hemijskih reakcija koje se odigravaju tokom
destilacije, zavisi velikim delom od sastava sirovine koja se
destiliu, zatim od tipa aparata za destilaciju, materijala od koga
je aparat izgraen, od reima destilacije i td. Sve ove reakcije su
intenzivnije pri destilaciji primarnih fermentisanih sirovina, no
pri redestilaciji sirovih destilata.

Razlog ovome jeste to fermentisane sirovine, kao bioloke
sredine sadre organske i neorganske katalizatore, koje
uestvuju u oksidoredukcionim reakcijama. U sirovim
destilatima nema eera, aminokiselina, trikarbonskih kiselina,
koji inae uestvuju u oksidaciji manjeg broja sastojaka, pa je
zato stvaranje novih sastojaka manje prisutno, no pri destilaciji
fermentisanih sirovina. I priroda samih fermentisanih sirovina
ima uticaja na intenzitet promena. Pokazalo se da je najjaa
katalitika uloga, kada se destilie prevrela komina groa.
Kada se destilie direktno fermentisana komina od groa, u
destilatu e biti znatno vie aldehida i estara nego u destilatu od
pikea, koji je dobijen ispiranjem iste fermentisane komine.
U fermentisanim sirovinama nema furfurala, ve on nastaje
tokom destilacije zagrevanjem na visokim temperaturama.

Furfural (C5H402) uglavnom naste reakcijama dehidratacije
pentoza i pentozana. Delom nastaje i iz pektinskih materija.
C5H1005 3 H20 = C5H402
C5H804 2 H20 = C5H402
Vea koliina furfurala nastaje ako u sirovini koja destilie
ima vie pentoza. Njegovo nastajanje vezano je za prisustvo
odgovarajuih prekursora, vrednosti pH sredine koja destilie i
katalizatora. Vea koliina furfurala nastaje pri niim
vrednostima pH. Jabuna i vinska kiselina, kao i soli ovih
kiselina, doprinose veem stvaranju furfurala.
Prisustvo Fe3+ utie na poveani sadraj furfurala, to nije
primeeno u prisustvu Cu2+.
Pored furfurala, pri destilaciji fermentisanih sirovina nastaju i
drugi aldehidi. Jedan od izvora za nastajanje aldehida jesu i
aminokiseline iz poetne sirovine, pri emu posebno mesto
pripada -aminokiselinama. Reakcija oksidativnog
dezaminovanja aminokiselina protie u prisustvu katalizatora
(soli Fe, Cu, Mn) i molekularnog O2:

R-CH-NH2-COOH H2 R-C=NH-COOH CO2
R-CH=NH + H2O RCOH + NH3
Prisustvo tanina takoe katalie reakciju dezaminovanja i
formiranje aldehida. Reakcije transformacije aminokiselina u
aldehide, bre se odigravaju u baznoj sredini.
U procesu zagrevanja i destilacije fermentisanih sirovina,
aminokiseline reaguju sa ugljovodonicima i aldehidima, pri
emu nastaju melanoidini. Reakciju katalizuje Cu2+.
Istraivanja su pokazala da destilacijom vina sa poveanim
sadrajem azotnih jedinjenja, dobijeni su destilati sa poveanom
sadrinom aldehida, acetala, estara, furfurala i naroito viih
alkohola. Ovakvi destilati odlikuju se i specifinim
organoleptikim osobinama. Azotna jedinjenja groa i vina, a
posebno aminokiseline, predstavljaju grupu osnovnih

sastojaka koji se procesom destilacije menjaju, pri emu se
nastaju nova jedinjenja koja uestvuju u formiranju
organoleptikih svojstava budueg konjaka.
Promene azotnih jedinjenja se ubrzavaju pri poveanju
temperature. Kompleksnost promena sastojaka sirovine koja
destilie, zavisi od reima destilacije (intenzitet i duina
zagrevanja). Konstatovano je da, destilacijom vina sa
autolizatom kvasca, daju destilate sa razuenijom i
kompleksnijom aromom. U odnosu na kontrolne uzorke, imali
su vei sadraj isparljivih kiselina, estara i aldehida. Autolizom
kvaevih elija dolazi do obogaivanja destilata nisko i
visokomolekularnim azotnim jedinjenjima. Aminkiseline,
zahvaljujui aktivnim grupama (NH2, OH, SH, COOH i td)
uestvuju u brojnim kompleksnim reakcijama tokom destilacije.

Sve promene pri destilaciji vee su ako destilacija traje due.
Zato su promene vee kada se obavlja prekidna destilacija, u
odnosu na kontinualnu.
U pokoici groa ima dosta viih masnih kiselina (slino je i
u pokoici ljive i drugih vonih vrsta). Ovo je razlog zato, na
primer komovice imaju teak miris i ukus, to nije sluaj kada
se destilie pike dobijen ispiranjem komine. Odreivanjem
estara viih masnih kiselina, moe se pouzdano utvrditu koliko
je kvasca bilo u vinu koje se destilie.

Uloga bakra tokom destilacije
Za izradu destilacionih aparata koristili su se brojni metali
(bakar, gvoe, kalaj, aluminijum, legura-inox i td), ali se
bakar pokazao ubedljivo najbolji. Njegova prednost u odnosu
na ostale metale, jeste u:
a) vrstini,
b) fizikoj pogodnosti za oblikovanje,
c) odlinoj provodljivosti toplote i
d) katalitikoj ulozi.
Destilati dobijeni na aparatima od stakla, inox-a ili nekog
drugog materijala, imaju loe organoleptike karakteristike
(gorki, prazni, bez due, metalni, suvi i td).

Bakar sa kiselinama koje se nalaze u sirovini koja se
destilie, gradi soli koje ne isparavaju. U destilatima se ipak
nae 2-8 mg bakra, koje su kiseline izvukle iz unutranjih
delova kazana.
Bakar je jednim delom vezan za vie masne kiseline, koje se
sakupljaju na povrini destilata u vidu zelenkaste ili mrke
masne mrlje, koje predstavljaju sapune bakra sa kiselinama,
najee buternom, kapronskom, kaprilnom, kaprinskom i
laurinskom. Pomenute kiseline prelaze intenzivnije u destilat,
kada se destiliu sirovine sa prisutnim kvascem. U suprotnom,
destilat bi imao neprijatan miris, poto pomenute iste kiseline
imaju veoma odbojan miris (buterna kiselina mirie na uegao
maslac, kapronska i kaprilna na znoj, a kaprinska na kozu).

Stvorene soli bakra sa ovim kiselinama su nerastvorljive, pa
se mogu lako ukloniti sa povrine. Za razliku od navedenih
kiselina, njihovi estri imaju veoma prijatan miris koji doprinosi
kvalitetu finalnog destilata.
Utvreno je da bakar ispoljava vidno katalitiko dejstvo u
reakciji stvaranja acetaldehida (u kazanu i drugim delovima
aparata). Prisustvo tanina doprinosi intenzivnijem stvaranju
acetaldehida. Bakar takoe katalie reakciju dehidratacije
Pentoza, u furfural i njegove derivate.
U sirovinama za destilaciju moe se nai elementarni sumpor,
kao posledica zapraivanja vinograda, sumporisanja sudova za
fermentaciju ili je osoboen iz sumpornih jedinjenja, tokom
alkoholne fermentacije. U reduktivnim uslovima, nastaje
neprijatni H2S:
S + 2H H2S

Pri korienju bakarnog aparata za destilaciju, nastali H2S se
vezuje sa Cu, pri emu nastaje CuS:
Cu + H2S CuS + H2
koji zaostaje u kazanu (dibra). Ako se koristi aparat od
nerajueg elika (inox-a), isti ne reaguje sa H2S, pa ovaj prelazi
u destilat, gde se jedini sa etanolom, pri emu nastaje veoma
neprijatan etil-merkaptan:
H2S + C2H5OH C2H5SH + H2O
Etil-merkaptan ima veoma neprijatan miris (pokvarena
kokoja jaja) izuzetno visoke izdanosti (1: 450 000).
Destilati dobijeni na aparatima od nerajueg elika imaju
nesvojstven teak miris i ukus, koji potie usled inertnosti
nerajueg elika u odnosu na sirovinu koja se destilie (nema
katalitikog dejstva), ili zbog izvesnog katalitikog dejstva koje
ne doprinosi kvalitet finalnog destilata.

Kupolu kazana za destilaciju i unutranjost hladionika treba
esto prati vruom dibrom, kako bi bakarna unutranjost
kazana bila ista i nepokrivena. Ukus zagorelosti, koji se esto
sree kod destilata, potie uglavnom od neadekvatne istoe
aparata za destilaciju (miris i ukus na koricu hleba). Sapuni
masnih kiselina koji se stvaraju tokom destilacije, lepe se na
zidove kupole kazana, spojnih cevi i hladionika kod
jednostavnih aparata, odnosno na gornjim povrinama podova i
deflegmatora, kod sloenijih ureaja za destilaciju.
Kada se destiliu fermentisane sirovine na aparatima za
prekidan rad, potrebno je prati aparat vodom posle svake
destilacije, a detaljnije posle dva dana rada. Pri destilaciji sirovih
mekih rakija, pranje se obavlja svaki sedmi dan.

Posle detaljnog pranja kazana, prvom destilacijom dobija se
tzv. suv destilat, zato to bakar, pored blokiranja masnih
kiselina koje imaju loe organoleptika svojstva, blokira i neke
sastojke koje doprinose kvalitetu.
Maksimalan kvalitet se dobija drugom, odnosno treom
destilacijom, posle detaljnog pranja kazana.
Prevelika reakcija istog bakra je tetna jer daje otre i suve
destilate, koji nekada na ukusu mogu biti i gorki. Ova pojava je
dosta izraena pri destilacijama na novim aparatima ili
ureajima za destilaciju.

Destilacioni aparati
Senzorske karakteristike jap-a zavise od sastava osnovne
sirovine, naina destilacije i tipa aparata na kome se ona
obavlja.
U zavisnostiod konstrukcije i naina rada, aparati za
destilaciju se dele na sledee tipove:
1. Destilacija pri normalnom pritisku
a) aparati sa prekidnim radom
b) aparati sa neprekidnim radom
2. Destilacija pri snienom preitisku
a) aparati sa prekidnim radom
b) aparati sa neprekidnim radom

1. Destilacija pri normalnom pritisku
a) Aparati sa prekidnim radom
U aparat se stavi odreena koliina sirovine, obavi
destilacija, prihvati destilat, zaostala dibra se izbaci iz kazana,
kazan opere, napuni novom arom i ponovo pristupi novoj
destilaciji.
U zavisnosti koja se prosena koncentracija etanola
destilacijom dobija, ovi aparati se svrstavaju u:
a) aparate za dvokratnu (jednostavnu) destilaciju (Pott
still) i
b) aparate za kontinuiranu (jednokratnu ili sloenu)
destilaciju (Patent ili Coffey Still)
Preko aparata za dvokratnu destilaciju od fermentisanih
sirovina dobija se sirova meka rakija (sirovi meki destilat) sa cca
25-30 %v/v. Da bi se dobio destilat sa odgovarajuom conc.
etanola, potrebno je obaviti ponovnu destilaciju sirove meke
rakije.

Za razliku od pomenutih, preko aparata za jednokratnu
destilaciju, direktnom destilacijom fermentisanih sirovina,
dobija se destilat odgovarajue koncentracije etanola.
S obzirom da se aparati sa prekidnim radom, znatno
razlikuju po konstrukciji, isti se mogu razvrstati u sledee
grupe:
1.
2.
3.
4.
Jednostavni kazani bez deflegmatora

Kazani sa deflegmatorom
Ureaji sa kolonom i deflegmatorom i
Baterijski ureaji za destilaciju.

1. Jednostavni aparati bez deflegmatora
Ovi aparati su najbrojniji u Srbiji i u vlasnitvu su
individualnih poljoprivrednih proizvoaa. Uglavnom se koriste
za proizvodnju vonih i groanih rakija.
Osnovni delovi aparata jesu: telo kazana sa ognjitem,
poklopac ili kupola, kalpak, parovodna cev i hladnjak
(tabarka).
Manji kazani imaju livenu pe ili su ugraeni na ognjite, a
vei su uzidani u fiksiranu pe. Kod privatnih proizvoaa,
zapremina kazana je 80-200 l, a kod drutvenih preduzea
200-1000 l.
Telo kazana ima cilindrian oblik, u obliku bombiranog danca
-ulegnue na dole (manji kazani), dok vei imaju dno ugnuto na
gore, sa ugraenom slavinom za isputanje dibre.

Kazani do 1000 l zagrevaju se direktnom vatrom a debljina
dna za kazane zapremine do 500 l treba da bude min 5-6 mm.
Za kazane vee zapremine, debljina dna treba da se poveava
na svakih 100 l proporcionalno za 1mm. Debljina bonih strana
tela kazana treba da je debljine 2,5-3,0 mm.
U cilju spreavanja zagorevanja, kod manjih kazana postavlja
se reetka, a kod veih runa ili elektromotorna mealica.
Zadnjih 20-tak godina masovno se koriste plii a iri kazani, jer
se time poveava zagrevna povrina i povrina isparavanja.
Kod kazana koji se zagrevaju direktnom vatrom, vana je
izvedba tela kazana i do koje visine kazana dopire plamen. On
ne treba da ide oko kazana, jer tada dolazi do zagorevanja
estica sa unutranje strane kazana iznad destilisane mase.
Zato se pe postavlja tako da plamen dopire nekoliko cm nie
od najnie visine sirovine u kazanu (kazan se puni sa 70%
zapremine).

Manji kazani mogu biti prenosni ili postavljeni na vozilo, i
mogu se prevrtati radi lakeg pranjenja (prevrtai).
Kupola se postavlja iznad tela kazana i ima zadatak da
sakuplja alkoholne pare osloboene destilacijom i da ih
usmerava ka hladioniku. Moe biti razliitog oblika: a) u vidu
izdignutog bombiranog danceta (manji kazani) i b)
uzdignuto u sredini u obliku kruke (vei kazani). irom
stranom kupola se spaja sa telom kazana na odgovarajui nain
(najbolja je tzv. vodena veza) uz obavezno potpuno dihtovanje).
Na vrhu kupole nalazi se produeni otvor za spojnu cev
izmeu kupole i hladionika.
Kod punjenja i pranjenja manjih kazana, cev i kupola se
skidaju, a kod veih kazana, na kupoli postoji poseban otvor
za punjenje (na dnu kazana je slavina za pranjenje). Debljina
bakarnog lima zida kupole, treba da je 2-2,5 mm.

Kalpak se nalazi iznad kupole i spaja kupolu kazana sa
parovodnom cevi. Ova deo kazana nije uobiajen na naim
prostorima, a izuzetno je prisutan u Francuskoj, kod proizvodnje
konjaka. On ustvari predstavlja vazduni deflegmator, koji
omoguava koncentrisanje etanola i preiavanje alkoholnovodenih para.
Hladionik ima zadatak da kondenzuje pare iz kazana i da
kondenzat ohladi do 160C. Hladionik predstavlja povrinski
Kondenzator, kod koga se toplotna razmena izvodi preko zidova
rashladnog vrstog tela. Najee su u obliku cilindra u koji se
postavlja rashladno telo. Para prolazi kroz rashladno telo, a
rashladna voda struji oko njega. Rashladno telo je najee u vidu
spiralne cevi, snopa cevi ili u obliku dvostrukog cilindra.
Uinak kondenzatora zavisi od povrine rashladnog tela, a
zatim od koliine i temperature rashladne vode. Treba nastojati da
rashladna voda odlazi iz kondenzatora, sa to je mogue viom
temperaturom.

Voda koja izlazi posle zavrenog kondenzovanja trebala bi imati
za 50C niu temperaturu od pare koju kondenzuje, a destilat na
izlazu iz hladinika, za oko 20C viu temperaturu od vode za
hlaenje na ulazu u hladionik. Voda za hlaenje uvodi se na dno
hladionika, a upotrebljena zagrejana, izlazi sa njegovog vrha.
Veliina hladionika treba da bude usaglaena sa veliinom kazana
za destilaciju.
Na dno hladionika postavlja se cilindar kroz koji prolazi
destilat. U njega se postavlja alkoholometar i termometar. Da bi
destilat lake izlazio, postavlja se odunik kroz koji izlaze gasovi
(CO2, vazduh), kao i manji deo sastojaka koji se nisu potpuno
kondenzovali u hladioniku. Najea izvedba hladnjaka jeste
spiralno-cevasti i obrnuto.
Svi delovi aparata za destilaciju trebaju biti izraeni od
elektrolitikog Cu (99,9%). Tehniki Cu je sa 99,5% Cu.

slika.3 Tipovi deflegmatora

Prednosti: Na ovim aparatima dobijaju se destilati vrhunskog
kvaliteta. Koriste se za dobijanje najkvalitetnijih jakih
alkoholnih pia: ljivovice, viskija, konjaka, kalvadosa i td.
Nedostaci: mali kapacitet, veliki utroak goriva, veliki
utroak radne snage i vei gubici pri radu. Ukoliko dno
kazana nije dovoljno debelo, lako moe doi do zagorevanja
fermentisanih sirovina i dobijanje tzv. puljivih i zagorelih
destilata. Tada se, ve posle 2-3 godine rada, dno kazana mora
menjati. Zato se ovi aparati prepravljaju na zagrevanje vodenom
parom. Tada dno kazana traje znatno due.
U Francuskoj, pri proizvodnji konjaka, Francuzi ispod dna
kazana postavljaju reetkaste amotne obloge, pa ne dolazi do
zagorevanja. U Francuskoj veruju da i zagrevanje kazana
direktno vatrom, doprinosi finalnom kvalitetu destilata. Reim
zagrevanja takoe utie na kvalitet destilata. Zagrevanje je
najjae na poetku rada. Tada je temperatura ispod dna kazana
7000C (zagrevanje ugljem) odnosno 6500C (zagrevanje
propan-butan gasom).

U Francuskoj se zagrevanje vri uglavnom gasom. Dok se
odvaja srednja frakcija, temperatura zagrevanja ispod kazana
odrava se na 300-4000C, a pri zavretku destilisanja die na 4005000C, da bi se ista to pre zavrila. Kada se destilacija obavlja
zagrevanjem indirektnim putem, pri pritisku od 2-3 at i
temperaturi pare 110-1300C, temperatura na poetku
je 7000C, na sredini 350-4000C i pri kraju 400-6000C.
U Francuskoj, u departmanu arant, koriste se aparati
oblika lukovice. Zagrevaju se gasom jer je praktinije. Nekada
su bili zapremine 500 l, a sada su i po 2500 l. U Armanjaku
zapremina kazana ide i do 13000 l i primaju 10000 l vina. Za
redestilaciju sirovog vinskog destilata, koriste se kazani
zapremine 2500 l.
U kotskoj, kazani za dobijanje sladnog destilata, imaju
zapreminu 150000 l, poto se u kotskoj porez plaa po broju
kazana, a ne po zapremini.

Ovde se kazan produava u obliku labudovog vrata i ide u
hladnjak. Kupola u obliku labudovog vrata je dobra, jer se tu
obavlja deflegmacija (80 l kupole daje 10 l flegme, a 160 l
kupole daje 17 l flegme). Zbog ovakvog oblika kupole kazana,
ima razlika u prelaenju lake i tee isparljivih sastojaka.
Postepeno hlaenje spiralnim cevima utie na kvalitet
destilata. Za kazan zapremine 220 hl, hladionik ima cev duine
55-60 cm, pri emu je onda rashladna povrina 11-12 m2.

2. Kazani sa deflegmatorom
Ako alkoholno-vodne pare iz kazana, na putu za hladionik
prou kroz dodatak aparata u kome dolazi do delimine
kondenzacije, tako da se kondenzovani deo vraa u kazan, a
nekondenzovani deo odlazi u hladionik, gde se potpuno
kondenzuje i ohladi-ovaj tip destilacije predstavlja destilaciju sa
deflegmacijom.
Deflegmator je ustvari jedna vrsta kondenzatora u kojem se
obavlja kondenzacija dela para sa manjom koliinom etanola
(ovde se obavlja koncentrisanje etanola u parama koje su ostale
nekondenzovane).
Koriste se vie tipova deflegmatora koji se razlikuju po veliini
i obliku. Ako je pojaavajue dejstvo deflegmatora takvo, da se
direktnom destilacijom fermentisanih sirovina dobija destilat sa
prosenom jainom iznad 40%v/v, kae se da je aparat

opremljen za jednokratnu destilaciju. Ovakvi aparati imaju za
25 % veu proizvodnju od destilacionih aparata iste zapremine, ali
bez deflegmatora.
Postoje razliiti tipovi deflegmatora:
a) oblik soiva,
b) oblik diska (tanjira, Pistorijus) i
c) oblik kugle (ergo).
a) oblik soiva u sredini soiva postoji dijafragma koja usmerava
pare da se kreu ispod gornje povrine soiva, kako bi se one ovde
delimino kondenzovale. U ove deflegmatore, voda se dovodi iz
hladionika. U soivo se postavlja filc, koji ima dodatak koji upija
vodu, i rasporeuje je po celoj povrini deflegmatora. Kod ovakvog
sistema i kazan moe vriti deliminu deflegmaciju, jer se poklopac
kazana po ivicama hladi vodom.

b) oblik diska (tanjiri, Pistorijus) voda dolazi na gornji tanjir i
polako se sputa sa tanjira na tanjir sa spoljne strane. Kod ovog
sistema deflegmatora, postoji mogunost ienja tanjira, to nije
sluaj kod zatvorenih sistema deflegmatora.
c) oblik kugle (ergo) ovde voda za hlaenje obliva kuglu spolja i
iznutra. Poto dolazi do delimine kondenzacije, flegma se vraa u
kazan, kroz cev koja je u obliku slova U.

slika.4 tipovi deflegmatora

3. Ureaji sa kraom kolonom i deflegmatorom
Ovaj tip aparata dosta je prisutan danas u modernim
destilerijama. Nekada se dosta koristio u Rusiji. Jednom
destilacijom na ovakvim aparatima, moe se dobiti destilat jaine
65 %v/v. Kazani su veliki i zagrevaju se parom. Zagrevanje moe
biti dvojako: a) indirektno parom i b) direktno parom.
Kod prvog naina na dnu kazana nalaze se cevi kroz koje ulazi,
tj. struji para koja predaje toplotu, kondenzuje se i odlazi van.
Kod drugog naina na dnu kazana postoji perforirana cev, a
para se direktno uvodi u destiliuu masu. Ovakav nain
zagrevanja esto se koristi, ali on nije dobar: para nije uvek ista,
pa se njen miris i ukus predaju destilatu, pri direktnom ulazu
pare u masu, esto dolazi do poveanja njene zapremine, tj do
njenog razreivanja.

Ukoliko je sirovina za destilaciju pastozna (gusta), moe doi do
padanja gustih delova na cev, usled ega se smanjuje razmena
toplote. Ovom prilikom dolazi i do poveanog prelaska furfurala u
destilat. Tada je uputno cev istiti posle svake destilacije.
Podovi kolone mogu biti razliite izvedbe, ali su obino
zvonastog tipa. Alkoholno-vodene pare prolaze ispod zvona kroz
tenost koju zagrevaju. Pare trebaju da imaju manju koncentraciju
etanola od tenosti, da bi tenost mogla da prokljua. Na taj nain
para dovodi tenost na podu, do kljuanja, a sama se hladi. Para
na svakom podu preuzima alkohol od tenosti. Para iz kolone
izlazi sa veom koncentracijom alkohola. Tenost koja se sputa s
poda na pod, postaje sve siromanija u alkoholu. Kada doe na
zadnji pod, skoro uopte nema alkohola.

Kolona je snabdevena sa sledeim delovima: cevi za
regulisanje nivoa tenosti na podu i cevi za alkoholno-vodene
pare.
Ovaj tip aparata, ali sa viom kolonom, koristi se za dobijanje
rektifikovanog etanola, dok oni sa kraom kolonom, slue za
dobijanje vonih destilata.

4. Baterijski aparati za destilaciju
Ovi aparati sastoje se iz nekoliko kazana koji su meusobno
povezani, rade istovremeno, pa se tako troi manje energije.
Koriste se za destilaciju fermentisanih vonih sirovna, kao i za
destilaciju groane komine.
Prvi kazan zagreva se parom iz parnog kotla, a drugi parama iz
prvog. Nedostatak ovog tipa aparata jeste, to istovremeno rade
dva pa i tri kazana, pa se frakcije skupljaju, i nema mogunosti
za njihovo posebno odvajanje.
Zagrevanje moe biti: direktno i indirektno. Moe se izvesti
po sistemu duplikatora. I ovde postoji mogunost, da gusta masa
padne na zidove, i intenziviranja nastajanja furfurala. To se moe
izbei postavljanjem mealice, koja skida gustu masu sa zidova
kazana.

Kazani po sistemu duplikatora imaju zapreminu od 1000
litara. Umesto jednog deflegmatora, u bateriji se mogu postaviti
2-3 i tako lake ostvariti frakcionu kondenzaciju.
B) Aparati sa neprekidnim radom

Ovi aparati imaju niz pogodnosti koje se ogledaju u
ekonominijem korienju toplotne energije i radne snage. Ovi
aparati se danas masovno koriste.
U zavisnosti od tehnolokih zahteva za odreena svojstva
destilata ili rafinisanog alkohola, ovi aparati, tj ureaji se
razlikuju po sloenosti. Manje sloeni aparati koriste se za
destilaciju fermentisanih sirovina za dobijanje prirodnih jakih
pia. Do II svetskog rata i neposredno po osloboenju, u naoj
zemlji su se dosta koristili tzv. konjak aparati (Najkom tip),
manjeg kapaciteta (5000 litara vina/24 h).

Ovi ureaji sastojali su se od kolone sa podovima u vidu diska,
deflegmatora, hladionika i pratee cevne armature. U hladioniku
se kao rashladno sredstvo koristilo vino, koje je zatim prolazilo
kroz deflegmator, gde se takoe zagrevalo, tako da je u kolonu
ulazilo sa t=750C.
U poetku, ovi aparati su se zagrevali direktnom vatrom, a
kasnije direktno parom. Frakcije se nisu mogle odvajati, a jaina
destilata je bila 55-60%v/v. Po osloboenju, poeli su se koristiti
ureaji sa kontinualnim radom, kapaciteta 30000-80000 l
vina/24h a kasnije i do 150000 l vina/24h. Ovo je ujedno i
najvei kapacitet ovih ureaja kada se proizvode prirodni
destilati. Danas u svetu postoje ureaji ovog tipa iji je kapacitet i
do 1500 t vina/24h.
Ureaji za kontinualnu destilaciju veeg kapaciteta imaju 2 pa
i 3 kolone. U sluaju 2 kolone, jedna slui za destilaciju a druga
za koncentrisanje alkohola ili pak za izdvajanje gasova i
lako isparljivih sastojaka (kolona za degaziranje).

Kada ureaj ima 3 kolone, tada prva slui za destilaciju, druga
za degaziranje, a trea za koncentrisanje etanola.
Kolona za destilaciju predstavlja obavezni i najvaniji deo

ureaja. Njen osnovni zadatak jeste, da iscrpi alkohol iz sirovine
koja se destilie. Takoe ima zadatak da iscrpi alkohol iz flegme
koja stie iz deflegmatora, ili iz kolone za ienje (degaziranje), ili
iz kolone za koncentrisanje etanola. Njena konstrukcija se
podeava u zavisnosti od sastava i stanja fermentisane sirovine
koja treba da se destilie (pasirani voni kljuk, pike, talozi, skrobna
fermentisana komina, vino, sirova meka rakija, sirovi vinski
destilat i td). Najee se sastoji od 13-24 podova. Razmak izmeu
podova je 240-310 mm, ali moe biti i do 600 mm. Ovaj podatak
uslovljava brzinu dizanja para. Prenik kolone najee varira od
600-1200 mm.

Na dno kolone postavlja se manji ili vei kazan za iskuvavanje
dibre. U kazan se postavlja grejno telo za uvoenje pare, direktno
ili indirektno. Za kazan je vezan regulator pritiska pare kao i
regulator isteka dibre. Ako se pak zagrevanje vri preko
cirkulatora, tada se pregrejana dibra uvodi iznad nivoa tenosti u
kazanu.
Broj podova u koloni za destilaciju zavisi od koncentracije
alkohola u sirovini za destilaciju, i moe da varira od 5-25.
Broj podova zavisi i od konstrukcije delova za prenos toplote i
mase.
Poveanjem broja podova izbegava se gubitak alkohola kod
sirovina sa dosta alkohola, kao i izbegavanje gubitaka, kada se radi
forsirano. Mana kod poveanja broja podova jeste visina kolone i
cena kotanja. Podovi za destilaciju gustih sirovina su u obliku 1 ili
2 velikih zvona, a za destilaciju lako tenih sirovina podovi mogu
biti sa vie zvona, i u obliku klapne i slova S.

Konstrukcija podova obezbeuje, da se na njima ili nalazi ili
moe nalaziti odreena koliina sirovine kroz koju prolaze
alkoholno vodene pare. Visina sloja tenosti na podu odreuje se
visinom prelivnih cevi i iznosi najee oko 60 mm, a visina cevi
za prelaenje para od donjeg na gornji pod preko kojih je
postavljeno zvono, kree se oko 80 mm. Prelivna cev koja sputa
destiliuu tenost sa gornjeg na donji pod, produava se toliko da
njeno dno bude uronjeno u tenost na donjem podu. Ovakva
konstrukcija poda, uslovljava da pare mogu prelaziti samo kroz
otvor iznad koga je zvono, koje ih usmerava da prolaze i
barbotiraju kroz destiliuu tenost, koja se opet moe sputati
jedino kroz prelivnu cev. Svaki susedni pod ima prelivnu cev sa
druge strane, to uslovljava da tenost prelazi sa jedne na drugu
stranu poda.

Kod sitastih, ventilastih i slinih podova, tenost na podu se
odrava pritiskom para koje se diu i prelaze kroz perforacije poda.
I kod ovih podova ugraena je prelivna cev koja regulie visinu
tenosti na podu i njeno sputanje na donji pod.
Kad pritisak pare nestane ili se smanji, dolazi do gubljenja
ravnotee, pa e se tenost sa podova slivati gravitacijom i nai
na dnu kolone. Ako se ovo ne primeti na vreme i ne zatvori
odgovarajua slavina na izlazu, tenost e istei u kanalizaciju. To
se nee dogoditi kod podova u vidu zvona, na kojima tenost
zaostaje i posle zavrene destilacije. Podovi u vidu zvona imaju
jedan revizioni otvor preko koga se obavlja pranje.
Da bi se nataloena gusta komina mogla lake slivati sa podova
tokom pranja, skine se onaj deo prelivne cevi koji se die iznad
nivoa poda. Taj deo prelivne cevi, zove se aica i moe se pri radu
kolone izvui, ako nije dobro uglavljen i onda taj deo kolone gubi
funkciju.

Zato se vrh prelivne cevi esto fiksira za pod, kao i njem donji
deo. U ovom sluaju se na pod postavlja poseban otvor za prolaz
taloga pri pranju. Normalno, pri radu kolone, ovaj otvor je
zatvoren.
Podovi u obliku zvona koriste se za destilaciju gustih sirovina.
Na podovima se moe taloiti gusta masa, pa se efikasnost time
smanjuje. Nataloena masa se stalno greje, pa destilat dobija
miris i ukus na ukuvano i zagorelo (a ustvari nije). Zbog toga se,
na podu nalazi revizioni otvor, koji moemo otvarati i vriti
pranje. Revizioni otvor je od stakla, ree metala.
Za destilaciju veoma gustih sirovina (npr. vinski talog) postoje
kolone koje gore imaju elektromotor sa osovinom do dna. To je
tzv. kolona vihreovog tipa. Na dnu aparata je vei kazan koji se
zagreva pomou vrelog ulja. Nema elektromotor, ve osovinu koja
prolazi kroz sredinu kolone.

Na osovini su postavljeni elementi sa padom, tako da se tenost
sa gornjeg poda sliva do donjeg, a para se odozdo die velikom
brzinom, tako da usporava pad tenosti. Ovi elementi su
perforirani, pa nema zadravanja guste mase na podovima. Ovim
aparatom destilie se i vino. Kapacitet ureaja iznosi 10
vagona/24h.
Kolona za ienje ima zadatak da iz sirovine koja se destilie
izdvoji i koncentrie deo najisparljivijih komponenti kao sastojaka
prvenca.
Sirovina prvo stie u kolonu za ienje, a zatim u kolonu za
destilaciju. Deo kolone za ienje, kroz koji protie sirovina, istog
je promera i izrade kao i kolona za destilaciju, i sastoji se iz 3-4
poda.
Gornji deo kolone za ienje, u kojem se koncentriu sastojci
koji su isparili iz sirovine, ima 4-6 podova, i manjeg je prenika.U
ovom delu kolone koncentrie se znatan deo SO2 koji isparava iz
vina, pa je zato ovaj deo izgraen od inoxa.

U sastav kolone za ienje ulaze i 1-2 deflegmatora. Glavni deo
flegme vraa se na vrh kolone, a manji deo odlazi van tj, izvodi se iz
krajnjeg deflegmatora, kao sporedna frakcija. Nekondenzovani
gasovi izvode se napolje, preko produne odune cevi.
Kolona za ienje postavlja se najee iznad kolone za
destilaciju, i zagreva se sa delom njenih alkoholno-vodenih para, a
ako je postavljena zasebno (pored kolone za destilaciju), zagreva se
parom iz parnog kotla.

slika 6. Kolona za ienje

Kolona za jaanje prima sve ili glavni deo alkoholno-vodenih
para iz kolone za destilaciju, sa zadatkom da ih koncentrie ili
delimino preisti.
U zavisnosti do kog stepena treba poveati koncentraciju
alkohola, kolona za jaanje najee ima 7-16 podova. Ova kolona
moe imati ui prenik i manji razmak izmeu podova od kolone za
destilaciju. Tip podova moe se razlikovati od onih kod kolone za
destilaciju, s tim to je broj elemenata na podovima, uvek vei u
cilju omoguavanja to potpunijeg prenosa toplote i mase.
U koloni za jaanje nalaze se samo alkoholno-vodene pare i
njihov kondenzat, tako da ne dolazi do taloenja estica na
podovima , pa je i ienje ree i lake nego kod kolone za
destilaciju.
Uz ovu kolonu dolaze jedan ili vie deflegmatora. Najvei deo
flegme najee se vraa na vrh kolone za jaanje, a samo manji
deo,i to iz poslednjeg deflegmatora, izdvaja se kao posebna frakcija,

a po hemijskom sastavu slina je frakciji prvenca. Pri ovakvoj
destilaciji, glavni destilat se dobija iz tene faze, sa jednog od
podova gornjeg dela kolone.
Ako kolona za jaanje ima vei broj podova , i ako se iz nje izvlai
destilat sa vie od 80%v/v alkohola, moe se sa odgovarajueg
poda pri dnu ove kolone, izdvojiti posebna frakcija sa poveanim
sadrajem viih alkohola.
Sputajui se sa poda na pod kolone za jaanje, flegma postaje
sve siromanija u alkoholu, ali i pored toga, kada stigne na dno
kolone za jaanje, flegma sadri u sebi jo alkohola i drugih
sastojaka. Zato se ona odvodi u kolonu za destilaciju i cilju njihovog
iscrpljivanja.

Slika 7. Ureaj za destilaciju

Tipovi ureaja za destilaciju
Ureaji za kontinualnu destilaciju mogu biti razliitih
konstrukcija, u zavisnosti od stepena sloenosti:
a) ureaji sa moguim odvajanjem sporednih frakcija i
b) ureaji gde je nemogue odvajati sporedne frakcije
Ureaji sa moguim odvajanjem sporednih frakcija
Najlake isparljive komponente, koje prve odvajamo ostae na
vrhu kolone. Ovde su najvie prisutni etil-acetat, acetaldehid,
SO2 i td. U I frakciji nee biti povean sadraj viih
alkohola, kao to je to sluaj sa prvencem. U III frakciji bie tako
acetaldehida, etilacetata, SO2 i td. U I frakciji nalazi se slobodni
SO2 koji je bio slobodan (lako isparljiv), a u III frakciji onaj, koji je
bio vezan.

Slika 8. Ureaj za kontinualnu destilaciju sa
moguim odvajanjem sporednih frakcija

b) Ureaj kod kojeg nije mogue odvajanje sporednih
frakcija
Destilat izlazi samo na jednom mestu, pa je nemogue izdvojiti
aldehidno-estarsku frakciju. Ovde se iz deflegmatora, na vrh kolone
vraa frakcija koja je slina prvencu kod aparata za prekidnu
destilaciju.

Ureaji za destilaciju pri snienom pritisku
Ovi ureaji mogu biti diskontinualni i kontinualni. Koriste se u
onim sluajevima kada se aromatine materije, posebno
primarne, menjaju tokom destilacije, tj kada su termolabilne i ako
bi se to negativno odrazilo na kvalitet destilata.
Ovim nainom destilacije , dobija se destilat senzorno laki i
ponekad dopadljiviji. Meutim ovaj postupak nije naao veliku
primenu u praksi iz sledeih razloga:
- pia tipa konjaka ne mogu se dobiti sa odgovarajuim kvalitetom
jer je u destilatu manje karakteristinih primesa,
- isti sluaj je i za prirodne vone rakije i
- veina zemalja dala je Pravilnike, po kojima se ne dobijaju destilati
sa dovoljnom koliinom prateih sastojaka etanola, koje ga
oplemenjuju.

Vakuum destilacijom pratee primese prelaze upola manje nego
pri destilaciji pri normalnom pritisku. Ovaj nain destilacije, ipak se
koristi u nekim zemljama (npr. Maarska) pa su njihove rakije
neutralnije od rakija iz drugih zemalja.
Vakuum destilacija se koristi za destilaciju aromatinih eterinih
ulja i aromatinih destilata od bilja, kada elimo dobiti prirodnu
aromu bez pretrpljenih promena.
U poslednje vreme ovaj nain destilacije uveden je u proizvodnju
rafinisanog etanola, jer se postie bolje ienje i troi manje
energije.
Ovi aparati moraju imati vakuum pumpu ili sistem injektora, koji
treba da obezbede vakuum. Materijal ovakvih aparata mora biti
izgraen od debljeg lima (za oko 30%), kako bi izdrao spoljni
pritisak.

Pravac razvoja ureaja za destilaciju
arantski tip aparata za prekidnu destilaciju zagreva se direktno
vatrom i daje najkvalitetnije vinske destilate (isti je sluaj i kod
vonih ili itnih destilata). Ali takva destilacija je dugotrajna i
skupa, jer zahteva puno radne snage i toplotne energije.
Uvoenjem kontinualne destilacije proces se pojeftinjuje, ali se
dobija destilat slabijeg kvaliteta.
Jedan od postupaka za poboljanje kontinualnih aparata jeste da
se sirovina predhodno zagreva, kako bi se u njoj obavile potrebne
promene. Zagrevanje se obavlja pod pritiskom od 1-2 atm (1-2
bara).

Temperatura se na taj nain povea na 110-1150C, pa je dovoljno
da tako zagrejana sirovina ostane 1-2 h kako bi se odigrale potrebne
promene u zadovoljavajuoj meri, u cilju poboljanja kvaliteta
finalnog destilata. Dalja usavravanja vodila bi detaljnijem odvajanju
sporednih frakcija.
Priprema aparata za rad i praenje destilacije

Nov aparat za destilaciju je mastan sa unutranje strane. Zato u
cilju odmaivanja, prvo treba obaviti destilacija vode. Tada vodena
para obavlja odmaivanje i ienje. Istovremeno se kontrolie
ispravnost ureaja.
Kada aparat due nije radio, nije uputno odmah poeti sa
destilacijom sirovine, ve prvo treba destilisati vodu, pa onda
postepeno poeti sa uvoenjem sirovine (kod kontinualnih aparata).

Prve koliine destilata nee imati potrebnu jainu i one se
odvajaju sve do pojave destilata normalne koncentracije.
Kada se prekida rad aparata za kontinualnu destilaciju na due
vreme, treba postupiti na sledei nain: umesto sirovine uvodi se
voda, pa se na taj nain potpuno iscrpljuje etanol sa podova, gde se
on zadravao. Taj destilat nema potrebnu jainu, pa se sakuplja
odvojeno. Ako je tip podova takav, da se na njima zadrava voda,
onda se isti dodatno operu, a voda odstrani.
Kada se rad aparata prekida na krae vreme (npr. vikend) mora
se obratiti panja na sledee: na podovima je posle destilacije
zaostalo neto vina, koje e se za 2-3 dana promeniti, a kiselina iz
vina delovae na delove aparata od bakra. Kolona se pre rada ne
mora prati (uteda jer se uvodi prvo voda). Ureaj se prvo zagreva
kako bi se zagrejalo vino iz kolone (sa podova), ali postupno, kako
vino ne bi prelo u destilat, pa se onda uvodi sirovina (vino).

Odravanje ureaja i mogui kvarovi
Aparat treba da bude dobro sastavljen, tj da dobro dihtuje,
kako se alkoholno-vodene pare ne bi gubile. Ako postoji sumnja da
je neki deo dotrajao, vri se proveravanje dihtovanja:
a) proverava se pre izlaska pare
b) aparat se optereti parom pod pritiskom i
c) aparat (kolona) se napuni vodom.
Mesta loeg spoja se obelee i po zavretku rada aparata se oprave.
Provera prinosa (randmana) alkohola:
izmeri se odreena koliina sirovine i odredi %, tj koliina alkohola
u njoj, pa se preko zapremine i procenta alkohola u destilatu,
izraunaju gubici alkohola. Gubici alkohola su neminovni zbog
transformacije etanola u aldehide, nepotpunog isparavanja
alkohola (deo ostaje u dibri), nepotpune kondenzacije (alkoholnovodena para izlazi).

eme destilacije
Pod emom destilacije podrazumeva se reim ili nain
destilisanja. On se sprovodi u cilju postizanja kvaliteta finalnog
destilata. U svakom pogonu, u zavisnosti od poetne sirovine i
postojeeg aparata za destilaciju, postoji plan ta treba da se dobije.
Tehnolog odreuje emu destilacije i predaje je destilateru da je
obavi. Nekada se moraju obaviti tzv. probne destilacije za
utvrivanje najboljeg reima rada.
Koliina prvenca koji se odvaja, odreuje se u % u odnosu na
sirovi vinski destilat (svd) i obino iznosi 1-1,5% (vai pravilo:
ukoliko je poetna sirovina zdravstveno ispravna, odvaja se
manja koliina prvenca i obrnuto). Sa prvencem najvie se
odstranjuju etilacetat i acetaldehid.

Srednja frakcija se izdvaja sve dok je koncentracija etanola u
destilatu iznad 57%v/v, a to je oko 35-35% od sirovog vinskog
destilata, pri emu je koncentracija etanola u destilatu 60-72%v/v.
Kod proizvodnje konjaka, odvajanje srednje frakcije prekida se
pri koncentraciji 70 75 %v/v etanola.
Patoka iz vina obavezno se vraa u vino, a patoka iz sirovog
vinskog destilata vraa se u njega samog ili u vino. Patoka sadri i
sastojke koji su vredni (npr. etil-laktat koji je teko isparljiv), pa se
njenim vraanjem izvlai u srednju frakciju.
Vrhunski kvalitet destilata dobija se dvostrukom destilacijom.
Nekad se samo patoka vraa u vino, a prvenac ide za rafinisani
alkohol. To je pogreno, poto i u prvencu ima dosta lakoisparljivih
vrednih sastojaka.

Slika.10 eme destilacije

Na poetku rada, vino moe da se razblai a zatim da se
destilie.. Dobija se destilat sa 30%v/v, koji se zatim redestilie na
aparatu za prekidnu destilaciju, kako bi se odvojile sporedne
frakcije. Kod aparata za jednokratnu destilaciju sirovog vinskog
destilata, dobija se patoka sa 20%v/v, i moe se koristiti sa drugim
destilatima kao aromatizer.
Kada se ima vino sa veom koliinom SO2, a ne moemo ga
predhodno odstraniti, tada se poveava koliina izdvojenog prvenca
na 2-3% od sirovine. Na taj nain se destilat oslobaa SO2 i CO2.
Pri destilaciji meke rakije, odvaja se prvenac u potrebnoj koliini a
zatim prihvata srednja frakcija (srce), dok prosena koncentracija
alkohola ne bude 25-30%v/v. Zatim se prihvata patoka a u kazanu
ostaje dibra.

Slika.11 eme destilacije

Fizioloko dejstvo alkoholnih pia
Alkohol je normalni produkt metabolizma i svakodnevno se
stvara u organizmu. Moe dostii vrednost od 0,03 (2 flae piva
u toku 24 h). Ljudski organizam je adaptiran na ovu koliinu i
enzimi koji ga razgrauju su stalno aktivni.
Energetska vrednost alkohola uneenog u organizam iznosi 29,7
KJ/g (energetska vrednost ugljenih hidrata iznosi 17,1 KJ/g, a
masti je 32,9 KJ/g).
Odmah sa resorpcijom alkohola u ljudskom organizmu, poinje i
njegova eliminacija iz organizma koja se odigrava u 3 faze. U prvoj
dolazi do njegove resorpcije, posle koje sledi raspodela po razliitim
organima i konano razgradnja i eliminacija iz organizma.
Resorpcija alkohola iz digestivnog trakta i prelazak alkohola u
krv, zapoinje neposredno nakon unoenja alkohola u organizam i
vri se obinom difuzijom, a ne aktivnim transportom.

Resorpcija zapoinje u usnoj duplji ali se u najveoj meri odigrava
u digestivnom traktu. Oko 1/5 se resorbuje u eludcu, a ostatak u
tankim crevima i najee traje 60-90 min.
Alkohol koji je preao u krv rasporeuje se u razliite organe i
telesne tenosti. Od unete koliine, 5-10% se direktno eliminie iz
organizma preko bubrega, disanja i koe, dok se 90-95% zadrava
u jetri. Razgradnja alkohola u jetri odigrava se u 2 faze.
U prvoj se pod dejstvom enzima alkoholdehidrogenaze i NAD i
Zn kao kofaktora, alkohol oksidie do acetaldehida. Dalje,
acetaldehid indukuje izluivanje adrenalina, koji pokazuje direktan
stimulatorni efekat, koji se kasnije pripisuje alkoholu.
U drugoj fazi se nastavlja transformacija acetaldehida, pri emu
dolazi do oksidacije u siretnu kiselinu, pod dejstvom acetaldehidne
dehidrogenaze i NAD.

Dalje razgradnja se odigrava u perifernim tkivima (miiima) pri
emu se acetat prevodi u vodu i CO2. Novija istraivanja ukazuju, da
jetra nije jedini organ odgovaran za razgradnju alkohola, ve da se
priblino 20% razgrauje i u samom eludcu.
Izvesna genetska zavisnost prema alkoholu nije dokazana.
Utvreno je da se kod ena, u eludcu stvara manje alkoholne
dehidrogenaze. Zbog toga se kod njih alkohol sporije razgrauje i u
veoj meri prelazi u jetri i krv.
Utvreno je da izvestan broj ljudi poseduje samo jedan izoenzim
aldehiddehidrogenazu, koji razgrauje acetaldehid. Kod takvih
ljudi odmah nakon unoenja i male koliine alkohola u organizam,
javlja se crvenilo koe, nakon koje sledi pad pritiska, ubrzan rad
srca, lupanje srca, slabost miia, glavobolja, munina i povraanje.
Uzrok svih ovih simptoma je acetaldehid, koji se nagomilava, poto
je njegova oksidacija svedena na minimum.

Prema procenama, oko milijardu ljudi ima ovu naslednu osobinu,
a karakteristina je za azijate, indijance, jedan broj evropljana i
mongolide.
Izluivanje i eliminacija alkohola iz organizma zahteva odreeno
vreme. Brzina smanjenja sadraja alkohola iz krvi je najee oko 015 , pri emu se u organizmu mukarca moe razgraditi oko 0,1
g/kg telesne teine za 1 as, dok za ene, ta koliina iznosi oko
0,08g/kg h.
Alkohol izaziva brojne hronine i akutne promene u organizmu.
Deluje na psihu i razmenu materija u organizmu. Nepobitno je
Utvreno, da se ciroza jetre i jedna vrsta hepatitisa pojavljuje
iskljuivo kod osoba, koji se mogu smatrati ljudima zavisnim
od alkohola (alkoholiari). Pod alkoholizmom danas se tretiraju
meusobno vrlo razliiti stupnjevi alkoholisanog stanja, odnosno
razliite koliine alkohola, koje se dnevno unose u organizam.

Mortalitet od ciroze jetre u direktnoj je zavisnosti od koliine
alkohola koja se unosi u organizam (slika 7). Kritina vrednost
iznad koje rizik eksponencijalno raste, iznosi za mukarce 60-120
g/dan, a kod ena samo 20-40g/dan.
Efekat delovanja alkohola na organizam, u direktnoj je vezi sa
sadrajem alkohola u krvi (tabela 14). Zapoinje blagom euforijom, a
zavrava se ugroavanjem ivotnih funkcija i konano smru. Ve
pri relativno niskim koncentracijama alkohola, dolazi do poremeaja
psiho-fizikih sposobnosti (tabela 15).
Prekomerno konzumiranje alkohola izaziva zavisnost koja se
moe uporeivati sa onom do koje dovode razliiti narkotici.
Postoje tri osnovna pristupa tumaenju uticaja delovanja
alkohola na organizam:

slika.12 Zavisnost mortaliteta od ciroze jetre i koliine unetog
alkohola
tabela.14 Uticaj sadraja alkohola u krvi na stanje organizma
Tabela. 15 Uticaj sadraja alkohola u krvi na sposobnost
upravljanja motornim vozilom

a) prvi zastupa tezu da svako alkoholno pie, bez obzira na
koliinu u kojoj se unese u organizam, predstavlja rizik po ljudsko
zdravlje,
b) drugi smatra da alkohol u malim koliinama nema tetno
dejstvo, ali zato u veim koliinama, tetan efekat naglo dolazi do
izraaja i
c) po treem, mala koliina alkohola, ne samo da nema tetno
delovanje, ve je ono ak pozitivno, a unoenje alkohola u
umerenim koliinama neme tetno delovanje. Preko odreene
granice njegova tetnost naglo raste (slika 8).

Slika.13 Uticaj unete koliine alkohola na ljudski
organizam

Brojna istraivanja zadnjih godina, upuuju na zakljuak da je
trei pristup najblie istini, samo se postavlja pitanje o kojoj se
koliini alkohola radi.
- Pozitivno delovanje na organizam ima 1-2 pia na dan, pri
emu se pod piem smatra koliina alkohola od 8 g
- 3-4 pia na dan za organizam mukarca i 2-2,5 za enu,
nemaju tetno delovanje i
- vie od 3-4 pia na dan mogu predstavljati rizik.
Vrlo esto se navodi da umereno konzumiranje alkohola ima
svoje terapeutsko dejstvo, pri emu se pod umerenom koliinom
smatra 20-40 g alkohola/dan. Gornja granica koju ne bi trebalo
prei, jeste koliina od 0,7 g alkohola/kg telesne teine. Ovi
podaci se odnose na zdrav organizam u dobrom fizikom stanju.

Sadraj alkohola u krvi zavisi pre svega od unete koliine
alkohola po jedinici telesne teine, vremena u toku kojeg je ona
uneta i brzine kojom se alkohol u organizmu resorbuje. Ova
koliina pak zavisi od oblika u kojem je alkohol unet u prisustvu
hrane.
Nije svejedno da li se alkohol unosi zajedno sa hranom ili na
prazan stomak, kao ni da li je re o jakom alkoholnom piu, vinu ili
pivu.
Od koncentracije alkohola zavisi trajanje njegovog zadravanja u
eludcu. U sluaju jakih alkoholnih pia, alkohol veoma brzo prolazi
kroz eludac i prelazi u krv i jetru. U sluaju razblaenog rastvora,
alkohol se lagano razgrauje, tako da je % koji prelazi u krv i jetru
manji.
Sporedni proizvodi vrenja (vii alkoholi, estri, aldehidi) imaju
razliit efekat delovanja.

Znaajan efekat ima nain unoenja alkohola. Ako se alkoholno
pie pije u toku i nakon unoenja hrane, naroito hrane bogate
mastima i proteinima, sadraj alkohola u krvi sporije raste, a
dostignuti maksimum je nii. To je posledica usporavanja resorpcije
alkohola kao i hemijskih reakcija i nastajanja jedinjenja koja ne
prelaze u krv (slika 14).
Takoe vanu ulogu ima i dinamika unoenja alkohola. Tako na
primer, za razgradnju 60-70 g alkohola (boca vina od 0,75 l)
mukarcu telesne teine 70-80 kg, potrebno je oko 10 asova. U
sluaju da popije dve boce, potrebno mu je 24 h. Meutim, ako vino
rasporedi na ae, koje e piti u toku dana (sa pauzama od oko 1 h),
sadraj alkohola u krvi nee prei granicu od 0,2 .

Slika.14 Sadraj alkohola u krvi posle unoenja iste
koliine vina sa i bez jela

4 Teorijske Osnove Destilacije PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

4 Teorijske Osnove Destilacije PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

DESTILACIJA je tehnoloka operacija kojom se delimino

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

Napon pare etanola i vode

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

Uticaj viih alkohola na ravnoteu

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

Uticaj pritiska na ravnoteu sistema etanol-voda

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

Jednostavna i sloena destilacija

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE

TEORIJSKE OSNOVE DESTILACIJE