( )

(, , , , , .),
,
(, ),
( ),
,
( .),
.

:
) ,
) ,
) , .
:
) ,
) .
:
) ,
) .

:
- ;
- () ( ...)
( );
- (,
, , , ), ,
;
- (, );
- (, , , )
;
- (, , , ) ;

;
()

( , ).

:
( ),
( ;
, , , ),
- ( ,
, ...).

- :

,
.
,, . ,
() . (
), ()
. :
, , ,
, ,
.

/
(,, , ,, , ,,).
:
,, ,
, .
- :
- ( ,
,
, )
- ( ,
,
).
- ,
. ,
. .
(. ,, , ,, ).
.
.

 - 18. .
, .
.
,, , ,,
, ,, ,,
.
:

Knjievni rodovi i vrste autorske (pisane)

knjievnosti
Prema nainu knjievno-pesnikog stvaranja, umetnika knjievnost se deli na tri roda: liriku,
epiku i dramu.

Knjievni rod: LIRIKA

Lirika se deli na sledee vrste lirskih pesam:
Elegije
Elegija je lirska pesma proeta tunim (setnim) oseanjem i raspoloenjem. ivotna prolaznost,
gubitak dragih bia, al za mladou, neostvarene ljubavi, veite su teme i nepresuna
inspiracija elegija. Elegije su pisali mnogi pesnici: Branko Radievi: ,,Kad mlidijah umreti,
Jovan Jovanovi Zmaj: ,,ulii uveoci, Vladislav Petkovi Dis: ,,Moda spava , Sergej Jesenjin
,,Pismo majci.
Opisne (deskriptivne) pesme
Opisna ili deskriptivna pesma je vrsta lirske pesme u kojoj pesnik slika prirodu i njene lepote,
boje, biljni I ivotinjski svet koji je nastanjuje. Subjektivnost pri opisu slikanju prirode proistie
iz pesnikovog odnosa prema njoj. Lirsko ja se stapa sa prirodom. Skoro da nema pesnika koji
nije pisao ovu vrstu poezije: Branko Radievi: ,,Putnik na uranku, Jovan Jovanovi Zmaj: ,,Ala
je lijep ovaj svet, Vojislav Ili: ,,U poznu jesen, ,,Zimsko jutro, Desanka Maksimovi:
,,Proletnja pesma, ,,Pokoena livada, ,,Srebrne plesaice, Stevan Raievi: ,, Leto na
visoravni , Jovan Dui ,,Polje, ,,Selo, ,,Podne, Sergej Jesenjin ,,Breza, Milovan Danojli
,,ljiva.

Ljubavne pesme
Ljubavna pesma je lirska pesma koja peva o ljubavi, enji, zaljubljenosti, opinjenosti, udnji,
srei. Autorsku ljubavnu liriku odlikuju: subjektivnost (izravanje linih oseanja), ispovedni ton,
emocionalnost i originalnost.Ljubavne pesme su veoma este: Vasko Popa: ,,Oiju tvojih da
nije, Desanka Maksimovi: ,,Strepnja, Sima Pandurovi: ,,Biserne oi, Jovan Jovanovi Zmaj:
,,Kai mi kai, Branko Radievi: ,,Pevam danju, pevam nou, Aleksa anti: ,,Emina, Jovan
Dui: ,,eni, Rilke ,,Ljubavna pesma, Pukin ,,Voleo sam.
Socijalne pesme
U ovim pesmama opevani su brojni socijalni momenti: teak ivot ljudi, beda i nematina i
brojne druge socijalne nepravde. Pisali su ih Aleksa anti: ,,O klasje moje, Dobrica
Cesari: ,,Balada iz predgraa, Veljko Petrovi: ,,Ratar.
Rodoljubive (patriotske) pesme
Lirske pesme u kojima preovlauju rodoljubiva oseanja (ljubav prema zaviaju, pripadnost
odreenom narodu ili zemlji, spremnost da se otadbina uba i brani). ura Jaki:
,,Otadbina, Duan Vasiljev ,,Domovina, Dobrica Eri ,,Plai voljena zemljo, Aleksa
anti: ,,Moja otadbina.
Misaone (refleksivne) pesme
To su pesme u kojima lirski subjekat izraava svoja razmiljana o svetu, ivotu i ljudima. J.J.
Zmaj: ,,Svetli grobovi, Vasko Popa: ,,Kaleni, Stevan Raikovi: ,,Nebo.

Knjievni rod: EPIKA

U epskim delima se pripoveda o podvizima i doivljajima, opisuje dogaaje, ljude i predele.
Epska dela imaju bogatu i sloenu fabulu: slede ivotne puteve junaka koji su esto
zamreni i puni uspona i padova. Epiku ine dela u stihovima i u prozi: romani, pripovetke,
novele, crtice, ep ili spev.
Odlike epske knjievnosri:
objektivnost (pripoveda nepristrasno saoptava i prenosi
dogaaj, bez linog tona i izraavanja oseanja);
pripovedanje o dogaaju i junacima;
okrenutost prolosti (pripovedanje o onome to je bilo I
prolo);
razvijena fibula (pria) i
opirnost u prupovedanju (dua forma).

Epske vrste u stihu:

Ep ili epopeja je obimno epsko delo u stihu. To je najstarija epska vrsta. Ep
pripoveda o znaajnim dogaajima iz istorije jednog naroda. Glavni likovi su
heroji koji su najznajniji za opstanak zajednice. Obrazac epske knjievnosti

su epovi ,,Ilijada i ,,Odiseja u kojima se propoveda o Trojanskom ratu i

viegodinjem Odisejevom lutanju.
Spev je epska vrsta u kojoj se pripoveda o znaajnim istorijskim dogaajima
i junacima koji uestvovali u njima. Ima duu formu, mnotovo epizoda i
najee su pokretai akcije kolktivni, nacionali ili istorijski interesi.
Petar Petrovi Njego u spevu ,,Gorski vijenac obrauje temu iz istorije Crne
Gore o istrazi poturica koja se desila poetkom XVIII veka. Spev je napisan u
dramskom obliku, pesnikova objanjenja su data u prozi, a dijalozi junaka
(vladike Danila, Selima-vezira, Vuka Manduia I drgih) u stihu.
Epske vrste u prozi:
Pripovetka je epska prozna vrsta srednjeg obima u kojoj se pripoveda o
nekom dogaaju sa vie likova, ali je pieva panja usredsreena na jednog
ili dva junaka. Pripovetke su ,,Prva brazda Milovana Gliia, ,,ia Jordan
Stevana Sremca, ,,Pohod na Mjesec, ,,udesna sprava Branka opia,
,,Aska I vuk , ,,Most na epi, Pria o kmetu Simanu Iva Andria, ,, Na
Boi, ,,Uvela rua Borisava Stankovia, ,,Sve e to narod pozlatiti Laze
Lazarevia, ,,Kroz meavu Petra Koia, ,,Pilipenda Sima Matavulja,
,,Jabuka na drumu Veljka Petrovia, ,,Mrtvo more Radoja Domanovia.
Roman je najobimnije epsko delo. Pri odreivanju romana kao pripovedne
vrste najvajnije je razlikovati: njegov obim, razvijenu radnju, vei broj likova,
lian ton. Prema tematici koju obrauju razlikuju se: viteki, detektivski,
porodini, psiholoki, drutveni, istorijski, biografski, pustolovni, naunofantastini, avanturistiki I autobiografski romani. ,,Robinzon Kruso Danijela
Defoa je pustolovni roman; ,,Hajduk Stanko Janka Veselinovia je istorijski
roman; ,,Mali princ je avanturistiki roman, ,,20 000 milja pod morem ila
Verna je nauno-fantastini roman.
itije je srednjovekovna biografija u kojoj je opisan ivot vladara ili
istaknutog crkvenog poglavara. Posebno su znaajna itija o vladarima iz
dinastije Nemanjia. Sveti Sava je napisao ,,itije Svetog Simeona,
Domentijan i Teodosije su napisali ,,itije Svetog Save.

Knjievni rod: DRAMA

Odlike drame:
Drama se izvodi u pozoritu, na sceni. Obuhvata knjievna dela pisana
za scensko izvoenje. Postoje i drame pisane samo za itanje.
Drama se deli na inove, slike (promena izgleda pozornice dekora) i
prizore (scene kada sepojavi novo lice na pozornici).

Sukob je osnovni pokreta dramske radnje. Sukob likova pokree

dramsku radnju i razvija dramsku napetost.
Dramska radnja (razvoj dogaaja) je osnov svake drame. Odvija se u
pet etapa: ekspozicija (uvodni deo drame), zaplet (razgovor likova i
mogui sukob koji pokrea radnju), kulminacija (vrhunac
sukobljavanja likova), peripetija (neoekivani preokret) i rasplet
(zavrni deo drame).
Dramska lica svoje misli, stavove i oseanja iskazuju u dijalogu
(razgovoru s drugim likovima) i monologu (lik razmilja naglas i
razgovara sam sa sobom).
U didaskalijama su navedena vana uputstva o izgledu scene,
pokretima i izrazima likova u drami, mestu i vremenu u kojem se
radnja odvija.

Osnovne dramske vrste su: tragedija, komedija I drama u uem smislu.

Tragedija je dramska vrsta u kojoj glavni junak tragino strada zbog greke
koju je poinio. Nastala je u antikoj Grkoj. Odlike tragedije:
Glavni junak tragedije (protagonista) ima izuzetne osobine. Svojim
postupcima u tenucima slabosti, kolebanja, uzbuenja ili nadoslednosti
nehotice izaziva nesreu i zbog toga strada ( tragiki junak).
Razvoj radnje je logian. Dogaaji su povezani i proizilaze jedan iz
drugog (jedinstvo radnje).
Tragiku krivicu stvara pogrena junakova procena situacije, zabuna i
nesvesna reakcija izazvana njegovim temperamentom (Romeovo
ubistvo Parisa).
Gledanje tragedije je, prema miljenju Aristotela, imalo pozitaivan
uticaj na publiku, koja se tugujui zbog stradanja glavnog junaka
duevno proiavala (katarza).
Radnja tragedije se od renesanse odigravala u jednom mestu, to
pravilo se naziva jedinstvo mesta.
Sve do 17. veka tragedija je pisana u stihovima. Npr. Vilijam ekspir
,,Romeo i Julija.
Komedija je dramska vrsta u kojoj se na razliite naine prikazuju komini
junaci koji svojim govorom, postupcima, neprilagoenou situaciji i
odnosom prema drugim likovima izazivaju smeh. U komediji se polazi od
relistikog prikazivanja ivota, ljudskih mana i nedostataka na duhovit nain.
Smisao kominog poiva na neskladu izmeu elja junaka i nemogunosti da
te elje ostvati. Vrste komedije su: komedija karaktera, komedija
situacije, komedija intrige i komedija naravi. ,,Ljubavno pismo Koste
Trifkovia je komedija intrige, a ,,Izbiraica istog autora je komedija
situacije. Komedije karaktera su: Molijerove komedije ,,Tvrdica i ,,Graanin

plemi; komedije Jovana Sterije Popovia: ,,Pokondirena tikva, ,,Kir

Janja, ,,Zla ena; komedije Branislava Nuia ,,Gospoa ministarka i
,,Narodni poslanik. Komedije naravi ili drugaije nazvane drutvene
komedije su: ,,enidba I udadba Jovana Sterije Popovia; ,,Sumnjivo lice
i ,,Oaloena porodica Branislava Nuia.
Drama u uem smislu prikazuje ivot koji je stilizovan u drami i
predstavljen je ni trgino, ni komino, ve ozbiljno. Prikazuju se teme iz
svakodnevog ivota na ozbiljan nain. Likovi su obini ljudi. Dramska
napetost se zasniva na sloenom proivljavanju likova. Npr. ,,Pokojnik
Branislava Nuia.

Knjievnonaune vrste:
biografija,
autobiografija,
dnevnik,
putopis,
memoari.
Biografija je knjievno delo u kojem se opisuje ivot neke istaknute linosti.
Npr. ,,itije Ajduk Veljka Petrovia Vuka Stefanovia Karadia.
Autobiografija je knjievno delo u kojem autor opisuje svoj ivot od roenja
do trenutka pisanja. Npr. ,,ivot i prikljuenija Dositeja Obradovia.
Dnevnik je zapis koji vodi neka osoba iz dana u dan, beleei svoj
raspoloenja i znaajne dogaaje. Npr. ,,Dnevnik Ane Frank.
Putopis je opis putovanja i utisaka o zemlji, narodu, obiajima i kulturi koje
autor zapisuje na svom putovanju. Npr. ,,Afrika Rastka Petrovia, ,,Pisma iz
Italije Ljubomira Nenadovia.
Memoari su knjievno delo koje sadri seanja i pieve komentare o
prolosti i znaajnim drutvenim, kulturnim i istorijskim dogaajima u kojima
je on uestvovao. Daje se pouzdana istina o vremenu i ljudima koji su
predmet autorovih seanja. Npr. ,,Memoari Prote Mateje Nenadovia.

( )
1. ()

( , )
( )

2. ()

( )
( )
( )
( )

3.
( )

4.
( , )

5.
( )

 . . .

:
) ( )

( )

) ( )
, ,
( )

) ( )
` ,
( )

) ( )
, ,
( )

) ( )


( )
) ( )

 ;
( )
) ( )


( )
)
( . )

1.
2.
3.
4.

()

()

1.

()
()
()
2.

() -
() -

() -
3.

( )

. ,
, .
.

( )
( ). :

; .
,
.
;
;
.
. .
,
;
, .
.
, ;
.

,,)