Gajatri akravorti Spivak

MOGU LI PODREENI DA GOVORE

I

ILUMINACIJE

Neto od najradikalnije kritike koja danas dolazi sa Zapada rezultat je pristrasne elje da
se ouva predmet Zapada, ili Zapad kao Subjekt. Teorija umnoenih subjekatskih efekata
odaje iluziju da podriva subjektivni suverenitet dok esto prua okrilje tom predmetu znanja.
Iako istoriju Evrope kao Subjekta u pripovest pretvaraju zakon, politika ekonomija i ideolo
gija Zapada, taj skriveni Subjekt pretvara se da nije geopolitiki odreen. Mnogo reklamira
na kritika suverenog subjekta tako zaista uvodi jedan Subjekt. Obrazlagau ovaj zakljuak
razmatranjem teksta dva velikana te kritike: Intelektualci i mo: Miel Fuko i il Delez.1
Odabrala sam prijateljsku razmenu izmeu dvojice aktivistikih filozofa istorije stoga to
ponitava suprotnost izmeu autoritativne teorijske produkcije i nezatiene prakse razgo
vora, to oveku omoguava da baci letimian pogled na putanju ideologije. Uesnici tog
razgovora istiu najznaajnije doprinose francuske poststrukturalistike teorije: prvo, da su
mree moi/elje/interesa toliko raznorodne da je njihovo svoenje na koherentnu pripo
vest kontraproduktivno neophodna je ustrajna kritika; i drugo, da intelektualci moraju po
kuati da razotkriju i poznaju diskurs drutvenog Drugog. Pa ipak, njih dvojica sistematski
zanemaruju pitanje ideologije i vlastite umeanosti u intelektualnu i ekonomsku istoriju.
Iako je jedna od njegovih glavnih pretpostavki kritika suverenog subjekta, razgovor
izmeu Fukoa i Deleza oblikuju dva monolitna i anonimna subjekta u revoluciji: maoista
(FD, str. 205) i radnika borba (FD, str. 217). Intelektualci su, pak, imenovani i razlueni; ta
vie, kineski maoizam nigde nije delotvoran. Maoizam ovde prosto stvara auru pripovedne
specifinosti, to bi predstavljalo bezopasnu retoriku banalnost da nije injenice da nevina
aproprijacija vlastite imenice maoizam za ekscentrinu pojavu francuskog intelektual
2
nog maoizma i posledine nove filozofije simptomatino ini Aziju transparentnom.

Michel Foucult, Language, Counter-Memory, Practice: Selected essays and interviews, prev. Donald F.
Bouchard i Sherry Simon, Cornell University Press: Ithaca, NY, 1977, str. 20517 (u daljem tekstu na
vodi se kao FD). Menjala sam englesku verziju ove knjige, kao i ostale engleske prevode, gde mi se
inilo da to zahteva vernost originalu. (Miel Fuko, Intelektualci i mo, Spisi i razgovori, prev. Ivan
Milenkovi, Fedon: Beograd, 2010, str. 89101)
Vano je napomenuti da najvei uticaj zapadnoevropskih intelektualaca na profesore i studente
u SADu dolazi putem zbirki ogleda vie nego prevoda obimnih studija. A razumljivo je da se iz tih
zbirki najvie itaju oni radovi koji su u ii interesovanja. (Ovde mislim da Deridin ogled Structure,
sign and play.) Iz perspektive teorijske produkcije i ideoloke reprodukcije, stoga, razgovor koji ovde
razmatram nije nuno prevazien.
2
Ovde se implicitno upuuje i na talas maoizma koji je usledio u Francuskoj posle 1968. godine.
Vidi Michel Foucault, On Popular Justice: a discussion with Maoists, u Power/Knowledge: Selected
interviews and other writings 1972-77, prev. Colin Gordon et al., Pantheon: New York, str. 134 (u daljem

91

Delezovo upuivanje na radniku borbu jednako je problematino; oigledno se radi

o izrazu naklonosti: [mo] ne moemo dotai u nekoj taki primene a da ne budemo su
oeni s tom rasutom celinom, da, prema tome, ne budemo nuno navedeni na elju da je
u potpunosti unitimo. Svaka se parcijalna revolucionarna odbrana, odnosno svaki parci
jalni revolucionarni napad, na taj nain, pridruuju radnikoj borbi (FD, str. 101). 3 Tobo
nja banalnost ukazuje na in poricanja. Navedena tvrdnja zanemaruje meunarodnu
podelu rada, a taj gest esto obeleava poststrukturalistiku politiku teoriju.4 Prizivanje
te radnike borbe zlokobno je upravo zbog svoje nevinosti; nesposobna je da se nosi s
globalnim kapitalizmom: stvaranjem subjekta radnika i nezaposlenog u okviru ideologija
nacionalnih drava u njegovom Centru; sve veim izuzimanjem radnike klase na Periferiji iz
ostvarenja vika vrednosti te iz humanistike pripreme za konzumerizam; i velikim prisu
stvom parakapitalistike radne snage kao i heterogenim strukturnim statusom poljoprivre
de na Periferiji. Zanemarivanje meunarodne podele rada; uspostavljanje transparentnosti
(osim kada se navodno radi o Treem svetu) Azije (i povremeno Afrike); ponovno utvr
ivanje pravnog subjekta socijalizovanog kapitala ti su problemi zajedniki velikom delu
poststrukturalistike i strukturalistike teorije. Zato da sankcioniemo takve okluzije upra
vo kod onih intelektualaca koji su nai najbolji proroci heterogenosti i Drugog?
Veza s radnikom borbom nalazi se u elji da se povea mo u svakom obliku njene pri
mene. Taj teren se oigledno zasniva na jednostavnoj valorizaciji bilo koje elje razorne po
bilo koji vid moi. Valter Benjamin komentarie slinu Bodlerovu politiku citirajui Marksa:
Marks nastavlja opis conspirateurs de profession na sledei nain: ...nemaju drugog cilja
do neposrednog, da zbace s vlasti postojeu vladu, i duboko preziru vie teorijsku prosve
enost radnika po pitanju njihovih klasnih interesa. Otud njihov bes ne proletarijatski nego
plebejski prema habits noirs (crnokouljaima), manje ili vie obrazovanim ljudima koji pred
stavljaju [vertreten] tu stranu pokreta i u odnosu na koje nikada ne mogu postati potpuno
nezavisni, kao to ne mogu ni u odnosu na zvanine predstavnike [Reprsentanten] partije.
Bodlerovi politiki uvidi sutinski ne idu dalje od uvida tih profesionalnih zaverenika. (...) moda
je mogao izjaviti kao Flober: Od sve politike razumem samo jedno: pobunu, vlastitu. 5

Jednostavno, veza s radnikom borbom nalazi se u elji. Na jednom drugom mestu

Delez i Gatari pokuali su da iznau alternativnu definiciju elje, preinaujui onu koju nu
di psihoanaliza: elji ne nedostaje nita, njoj ne nedostaje njen objekt. Pre bi se moglo
rei da subjektu nedostaje elja, ili da elji nedostaje postojan subjekt; a postojan subjekt
tekstu navodi se kao PK). Pojanjenje ove reference podrava moju tvrdnju tako to rasvetljava me
hanizam aproprijacije. Treba zapaziti status Kine u ovim raspravama. Dok se Fuko neprestano ogra
uje govorei: Ne znam ja nita o Kini, njegovi sagovornici pokazuju onaj stav koji Derida naziva
kineskom predrasudom.
3
Srpski prevod prilagoen je prevodu Gajatri akravorti Spivak i smislu koji citati imaju u njenom
tekstu. (Prim. prev.)
4
Ovo je deo mnogo ireg simptoma, kao to razmatra Eric Wolf u Europe and the People without History, University of California Press: Berkeley, 1982.
5
Walter Benjamin, Charles Baudelaire: A lyric poet in the era of high capitalism, prev. Harry Zohn, Verso:
London, 1983, str. 12.

92

postoji samo usled represije. elja i njen objekt su jedno, to je maina, kao maina maine.
elja je maina, objekt elje je takoe s njom povezana maina, tako da se proizvod uzima
iz proizvoenja i da se neto odvaja od proizvoenja do proizvoda, to e dati neki ostatak
nomadskom i skitnikom subjektu.67
To odreenje ne menja specifinost subjekta elje (ni preostalog subjekatskog efekta)
koji se vezuje za specifine primere elje ili stvaranje maine elje. tavie, kada se veza
izmeu elje i subjekta uzme kao nevana ili tek obrnuta, subjekatski efekt koji se potajno
promoli umnogome je nalik uoptenom ideolokom subjektu teoretiara. To moe biti pravni
subjekt socijalizovanog kapitala, ni radna snaga ni uprava, u ijoj je ruci jak paso, koji
koristi jaku ili tvrdu valutu, i pretpostavlja se da ima neogranien pristup datom pro
cesu. To sigurno nije subjekt elje kao Drugo.
Delezov i Gatarijev neuspeh u razmatranju odnosa izmeu elje, moi i subjektivnosti
ini ih nesposobnim da artikuliu teoriju interesa. U tom kontekstu, njihova ravnodunost
prema ideologiji (a teorija ideologije je neophodna za razumevanje interesa) neverovat
na je, ali i dosledna. Fukoova posveenost genealokim spekulacijama spreava ga da
pronae, u velikim imenima poput Marksa i Frojda, razvoa u nekak vom stalnom toku
8
intelektualne istorije. Ta posveenost stvorila je u Fukoovom delu koban otpor prema
pukoj ideolokoj kritici. Zapadne spekulacije o ideolokoj reprodukciji drutvenih odno
sa pripadaju tom glavnom toku, i upravo u okviru te tradicije Altiser pie: Reprodukcija
radne snage zahteva ne samo reprodukciju njenih vetina, ve istovremeno i reprodukci
ju njene potinjenosti pravilima ustanovljenog poretka, to jest, reprodukciju potinjava
nja vladajuoj ideologiji za radnike i reprodukciju sposobnosti da se tano manipulie vla
dajuom ideologijom za inioce eksploatacije i ugnjetavanja kako bi oni omoguili domi
naciju vladajue klase putem rei (par la parole).9
Dok razmatra sveprisutnu raznorodnost moi, Fuko ne zanemaruje neizmernu institu
cionalnu raznorodnost koju Altiser tu pokuava da shematizuje. Slino tome, kada govore
o savezima i sistemima znakova, dravnim i ratnim mainama (mille plateaux), Delez i Ga
tari otvaraju upravo to polje. Fuko, pak, ne moe priznati da razvijena teorija ideologije
prepoznaje vlastitu materijalnu produkciju u institucionalnosti, kao ni u delotvornim in
strumentima za nastanak i akumulaciju znanja (PK, str. 102). Stoga to ti filozofi izgleda
moraju da odbace sve argumente koji navode koncept ideologije kao samo shematski, a
ne tekstualni, moraju i da stvore mehaniki shematsku suprotnost izmeu interesa i elje.
Tako sebe svrstavaju zajedno s buroaskim sociolozima koji na mesto ideologije dovode
nastavljaku nesvesnu ili parasubjektivnu kulturu. Mehaniki odnos izmeu elje i in
teresa jasan je u reenicama poput: ...da se moe po potrebi eleti, ne protiv svoga inte
6

Gilles Deleuze and Felix Guattari, Anti-Oedipus: Capitalism and schizophrenia, prev. Richard Hurley
et al., Viking Press: New York, 1977, str. 26.
7
Prevod se velikim delom oslanja na . Delez, F. Gatari, Anti-Edip. Kapitalizam i shizofrenija, prevela
Ana Morali, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1990, str. 23. (Prim. prev.)
8
U vezi s tim znaajna je razmena miljenja s Jacques-Alain Miller u PK (The Confession of the Flesh).
9
Louis Althusser, Lenin and Philosophy and Other Essays, prev. Ben Brewster, Monthly Reivew Press:
New York, 1971, str. 132-3 (esej Ideologija i dravni ideoloki aparati, prev. Andrija Filipovi, Karpos:
Loznica, 2009).

93

resa poto je interes uvek tu, nalazi se tu gde ga stavlja elja (FD, str. 99). Neizdiferenci
rana elja je akter, a mo se tu kriom uplie da stvori efekte elje: mo (...) dovodi do pozi
tivnih efekata na nivou elje kao i na nivou znanja (PK, str. 59).
Ta parasubjektivna matrica, ispresecana heterogenou, uvodi neimenovani Subjekt,
bar za one intelektualne radnike na koje utie nova hegemonija elje. Za poslednju in
stancu sada se utrkuju ekonomija i mo. Poto se preutno definie po ortodoksnom
modelu, elja se u potpunosti suprotstavlja pokuajima da je prevare. Ideologiju kao
lanu svest (stanje prevarenosti) doveo je u pitanje Altiser. ak je i Rajh podrazumevao
pojmove kolektivne svesti umesto dihotomije prevare i neprevarene elje: Treba prihvatiti
Rajhov krik: ne, mase nisu bile prevarene, u tom asu one su elele faizam (FD, str. 99).
Ti filozofi se nee baviti milju o konstitutivnoj protivrenosti tu priznaju da se rastaju
od levice. U ime elje, ponovo uvode nepodeljeni subjekt u diskurs moi. ini se da Fuko
10
esto mea pojmove pojedinac i subjekt; a uticaj toga na njegove metafore moda
je izraeniji kod njegovih sledbenika. Zbog moi rei mo, Fuko priznaje da koristi me
taforu take koja progresivno obasjava svoje okruenje. Takve omake postaju pravilo ume
sto izuzetka u manje obazrivim rukama. A ta taka isijavanja, koja oivljava sutinski helio
centrian diskurs, na prazno mesto aktera dovodi istorijsko sunce teorije, Subjekt Evrope.11
Fuko formulie jo jedan korolar poricanja uloge ideologije u ponovnom uspostavlja
nju drutvenih odnosa proizvodnje: neospornu valorizaciju ugnjetenog kao subjekta,
predmetnog bia, kako Delez s divljenjem primeuje, stvoriti uslove u kojima bi zatvo
renici mogli da govore o sebi samima. Fuko dodaje da mase znaju savreno dobro, ja
sno ponovo tematika stanja neprevarenosti mnogo bolje nego [intelektualac]: i one
to izriu veoma dobro (FD, str. 90-91).
ta se deava s kritikom suverenog subjekta u tim izjavama? S Delezom se dolazi do
granica tog predstavljakog realizma: Realnost je ono to se danas zaista dogaa u nekoj
fabrici, nekoj koli, kasarni, zatvoru, policijskoj stanici (FD, str. 97). Odbacivanje potrebe
za tekim zadatkom kontrahegemonistike ideoloke proizvodnje nije od pomoi. Pomoglo
je pozitivistikom empirizmu temelju koji opravdava napredni kapitalistiki novi koloni
jalizam da definie svoj teren kao konkretno iskustvo, ono to se zapravo dogaa.
Zaista, konkretno iskustvo koje je garant politikih albi zatvorenika, vojnika i kolaraca
razotkriva se kroz konkretno iskustvo intelektualca, onoga koji dijagnostikuje epistemu.12
10

Za jedan od mnogih primera vidi PK, str. 98.

Ne iznenauje, stoga, to u Fukoovom delu, ranom i kasnom, nailazimo na suvie pojednostavljeno
shvatanje represije. Ovde se on suprotstavlja Frojdu, ne Marksu. Imam utisak da je [pojam represije]
potpuno neadekvatan u analizi mehanizama i posledica moi koja se uglavnom upotrebljava da oka
rakterie dananjicu (PK, str. 92). Izgleda da delikatno i suptilno Frojdovo miljenje da pod repre
sijom pojavni identitet afekata postaje neodreen jer se neto neugodno moe poeleti kao zado
voljstvo, ime se radikalno menja odnos izmeu elje i interesovanja ovde prilino gubi na snazi.
Podrobnije o ovom poimanju represije, vidi Jacques Derrida, Of Grammatology, prev. Gayatri Chakra
vorty Spivak, Johns Hopkins University Press: Baltimore, MD, 1976), str. 88f. (u daljem tekstu navodi
se kao OG); i Derrida, Limited inc.: abc, prev. Samuel Weber, Glyph, 2, 1977, str. 215.
12
Altiserova verzija ove konkretne situacije je moda suvie shematska, ali izgleda da je paljivije
isplanirana nego navodi koje ovde ispitujemo. Klasni instinkt, pie Altiser, subjektivan je i spon
11

94

ini se da ni Delez ni Fuko nisu svesni da intelektualac u okviru socijalizovanog kapitala, koji
se razmahao konkretnim iskustvom, moe pomoi da se uvrsti meunarodna podela rada.
Nepriznatu protivrenost u poziciji koja valorizuje konkretno iskustvo ugnjetenih, dok
je istovremeno veoma nekritina u vezi s istorijskom ulogom intelektualca, odrava ver
balna omaka. Tako Delez daje ovu izvanrednu izjavu: ...teorija je kao kutija za alat. Ona
nema nita sa oznaiteljem (FD, str. 92). S obzirom na to da su neumanjivi verbalizam sve
ta teorije i njegov pristup bilo kak vom svetu koji se u odnosu na njega definie kao prak
tian, tak va izjava pomae samo intelektualcu ija je elja da dokae kako je intelektualni
rad isto to i fiziki rad. Do verbalnih omaki dolazi kada ostavimo oznaitelje da se sami o
sebi staraju. Oznaitelj predstavljanja dobar je primer toga. Istim potcenjivakim tonom
kojim prekida vezu izmeu teorije i oznaitelja, Delez izjavljuje: Nema vie predstavljanja,
postoji samo delovanje, delovanje teorije, delovanje prakse, u odnosima stanica ili mrea
(FD, str. 90). No, tu se donosi jedan vaan zakljuak: i nastanak teorije je praksa; prebrzo je
13
i prelako suprotstaviti apstraktnu istu teoriju i konkretnu primenjenu praksu.
Ako Delez zaista to tvrdi, formulacija tog argumenta je problematina. Dva smisla
predstavljanja zajedno se putaju u opticaj: predstavljati kao govoriti umesto, kao u po
litici, i predstavljati kao prikazivati, kao u umetnosti ili filozofiji. Poto je i teorija samo
akcija, teoretiar ne predstavlja ugnjetenu grupu (ne govori umesto njih). Uistinu, su
bjekt se ne tumai kao prikazivaka svest (ona koja prikladno prikazuje stvarnost). Ta dva
smisla predstavljanja u okviru dravne formacije i zakona s jedne strane i uspostavljanja
subjekta s druge povezana su, ali i nepopravljivo diskontinuirana. Prikrivanje diskonti
nuiteta analogijom koja se predstavlja kao dokaz ponovo odraava paradoksalno privile
govanje subjekta.14 Zato to je onaj ko govori, ko dela (...) uvek neko mnotvo, nijedan
intelektualac-teoretiar (...) [ni] partija ni (...) sindikat ne mogu predstavljati one koji de
laju i koji se bore (FD, str. 90). Jesu li oni koji deluju i bore se nemi, nasuprot onima koji deluju
i govore (FD, str. 206)? Ti ogromni problemi pohranjeni su u razlikama izmeu istih rei:
svest i savest (u francuskom su obe conscience), predstavljanje i prikazivanje. Kritika ideo
lokog konstituisanja subjekta u okviru dravnih formacija i sistema politike ekonomije
sada se moe izbrisati, to se moe uiniti i sa aktivnom teorijskom praksom preobraaja
svesti. Otkriva se banalnost spiskova samosvesnih, politiki dovitljivih podreenih koje
su sainili leviarski intelektualci; predstavljajui ih, intelektualci predstavljaju sebe kao
transparentne.
tan. Klasni poloaj je objektivan i racionalan. Da bi dostigao klasni poloaj proletarijata, klasni in
stinkt proletera treba samo edukovati; klasni instinkt sitne buroazije, a time i intelektualaca, treba,
nasuprot tome, revolucionisati (op. cit., str. 13).
13
Fukoovo kasnije objanjenje (PK, str. 145) ove delezovske tvrdnje pribliava se Deridinom shvata
nju da teorija ne moe biti iscrpna taksonomija i da na njeno formiranje uvek utie praksa.
14
Cf. Iznenaujue nekritina shvatanja predstavljanja u PK, str. 141, 188. Moje zavrne napomene u
ovom pasusu, kojima kritikujem predstavljanje subalternih grupa od strane intelektualaca, treba
strogo odvojiti od koalicione politike koja uzima u obzir to da nastaje u okviru socijalizovanog ka
pitala i ujedinjuje ljude ne zbog toga to su ugnjeteni nego to su eksploatisani. Ovaj model najbo
lje funkcionie u parlamentarnoj demokratiji, gde predstavljanje ne samo da nije ukinuto nego se
detaljno planira i izvodi.

95

Ako se nee odustati od tak ve kritike i tak vog projekta, ne smeju se izbrisati promen
ljive razlike izmeu predstavljanja u okviru drave i politike ekonomije s jedne strane i u
okviru teorije Subjekta s druge. Razmotrimo poigravanje pojmova vertreten (predstavljati
u onom prvom smislu) i darstellen (predstavljati u onom drugom smislu, prikazivati) u po
znatom odlomku iz Osamnaestog brimera Luja Bonaparte, gde Marks spominje klasu kao
opisni i transformativni koncept na nain donekle sloeniji od onog koji bi dozvolila Alti
serova razlika izmeu klasnog instinkta i klasnog poloaja.
Marks tu tvrdi da opisna definicija jedne klase moe biti i diferencijalna njeno izdva
janje od svih ostalih klasa i razlika u odnosu na njih: Ukoliko milioni porodica ive u eko
nomskim uslovima koji izdvajaju njihov nain ivota, interes i formiranje od naina ivota,
interesa i formiranja pripadnika drugih klasa i stavljaju ih u odnos neprijateljskog sukoba
15
[feindlich gegenberstellen], oni ine jednu klasu. Ne postoji tu nikakav klasni instinkt.
Zapravo, kolektivnost porodinog postojanja, koja bi se mogla smatrati terenom instinkta,
nije povezana s diferencijalnom izolacijom klasa, iako je ona pokree. U tom kontekstu,
daleko relevantnijem za Francusku sedamdesetih godina dvadesetog veka nego to moe
biti za meunarodnu periferiju, formiranje klase je vetako i ekonomsko, a ekonomsko de
lovanje ili interes bezlian je jer je sistematski i raznorodan. To delovanje ili interes vezuje
se za hegelovsku kritiku individualnog subjekta stoga to obeleava prazno mesto datog
subjekta u tom procesu bez subjekta koji je istorija i politika ekonomija. Tu se kapitalista
definie kao svesni nosilac [Trger] neogranienog kretanja kapitala.16 elim da kaem
da se Marks ne trudi da stvori nepodeljeni subjekt tamo gde se elja i interes podudaraju.
Klasna svest ne deluje ka tom cilju. I na ekonomskom planu (kapitalista) i na politikom (akter
svetske istorije), Marks mora da napravi modele podeljenog i izmetenog subjekta iji su
delovi meusobno nepovezani i neusklaeni. Proslavljeni odlomak poput opisa kapitala
kao faustovskog udovita to ivopisno pojanjava.17
Naredni odlomak, nastavak citata iz Osamnaestog brimera, takoe se bavi strukturnim
principom rasprenog i izmetenog klasnog subjekta: (odsutna kolektivna) svest klase
malih seoskih posednika pronalazi svog nosioca u predstavniku koji se ini kao da radi
u interesu drugog. Re predstavnik ovde nije darstellen; to pootrava kontrast preko kog
Fuko i Delez prelaze, kontrast, recimo, izmeu zamene i portreta. Naravno, meu njima
postoji veza, koja je upijala politiku i ideoloku ozlojeenost u evropskoj tradiciji bar otkad
se i pesnik i sofista, i glumac i govornik, smatraju opasnim. Nailazimo tako na daleko stari
ju debatu, preruenu u postmarksistiki opis scene moi: debatu izmeu predstavljanja ili
retorike kao tropologije te kao ubeivanja. Darstellen pripada prvoj skupini, vertreten s
jaim prizvucima zamene drugoj. Opet su povezani, ali njihovo zajedniko putanje u
opticaj, posebno da bi se reklo da u prostoru izvan oba ugnjeteni subjekti govore, deluju
i poseduju znanje u svoje ime, vodi u esencijalistiku, utopistiku politiku.
Evo Marksovog odlomka, gde se vertreten koristi u smislu engleskog predstaviti, a
razmatra se drutveni subjekt iji su svest i Vertretung (zamena koliko i predstavljanje)
15

Karl Marx, Surveys from Exile, prev. David Fernbach, Vintage Books: New York, 1974, str. 239.
Idem, Capital: A critique of political economy, knj. 1, prev. Ben Fowkes, Vintage Books: New York,
1977, str. 254.
17
Ibid, str. 302.

16

96

izmeteni i neusklaeni: Mali seoski posednici ne mogu sami sebe predstavljati; njih mora
predstavljati neko drugi. Njihov predstavnik mora delovati i kao njihov gospodar, kao
autoritet u odnosu na njih, kao neograniena upravna mo koja ih titi od drugih klasa i
alje im kiu i sunce odozgo. Tako politiki uticaj [umesto klasnog interesa, budui da ne
ma ujedinjenog klasnog subjekta] malih seoskih posednika pronalazi konani izraz [tu je
snaan nagovetaj lanca zamena Vertretungen] u izvrnoj sili [Exekutivgewalt u nema
kom je taj izraz manje lian] podreujui drutvo sebi.
Ne samo da takav model drutvene posrednosti neophodne praznine izmeu izvora
uticaja (u ovom sluaju malih seoskih posednika), predstavnika (Luja Napoleona) i istorij
sko-politikog fenomena (izvrne kontrole) podrazumeva kritiku subjekta kao individu
alnog aktera nego i kritiku subjektivnosti kao kolektivnog delovanja. Nuno izmetena mai
na istorije pokree se jer identitet interesa tih posednika ne uspeva da proizvede oseaj
zajednice, nacionalne spone ili politiku organizaciju. Sluaj predstavljanja kao Vertretung
(u skupini retorike kao ubeivanja) ponaa se kao Darstellung (ili retorike kao tropa), sme
tajui se u praznini izmeu formiranja (opisne) klase i neformiranja (transformativne) klase:
Ukoliko milioni porodica ive u ekonomskim uslovima koji izdvajaju njihov nain ivota
(...) oni ine jednu klasu. Ukoliko (...) identitet njihovih interesa ne uspe da proizvede oseaj
zajednice (...) oni ne ine klasu. Sauesnitvo izmeu Vertreten i Darstellen, njihov identitet
u razlici kao poprite prakse poto marksisti upravo njihovo sauesnitvo moraju razot
kriti, kako to ini Marks u Osamnaestom brimeru moe se uvideti samo ako se verbalnom
smicalicom ne pomeaju.
Bilo bi naprosto tendenciozno tvrditi da to previe tekstualizuje Marksa, inei ga nepri
stupanim za obinog oveka, koji je, kao rtva zdravog razuma, toliko duboko pohra
njen u naslee pozitivizma da Marksovo neumanjivo naglaavanje delovanja negativnog,
te potrebe za defetiizacijom konkretnog, uporno oduzima njegov najjai neprijatelj,
istorijska tradicija u vazduhu.18 Pokuavam da ukaem na to da i neobian ovek, savre
meni filozof prakse, ponekad ispoljava isti pozitivizam.
Ozbiljnost problema postaje oigledna ako se sloimo da razvoj transformativne kla
sne svesti iz opisne klasne pozicije nije kod Marksa zadatak koji angauje najnii nivo
svesti. Klasna svest ostaje kod oseaja zajednice to pripada nacionalnim sponama i poli
tikim organizacijama, a ne onog drugog oseaja zajednice iji je strukturni model poro
dica. Iako se ne poistoveuje s prirodom, porodica se ovde grupie s onim to Marks naziva
19
prirodnom razmenom, to je, filozofski govorei, zamena za upotrebnu vrednost.
Prirodna razmena suprotstavlja se optenju s drutvom, gde re optenje (Verkehr)
Marks obino koristi za promet. Optenje, dakle, dolazi na mesto razmene to dovodi
do proizvodnje vika vrednosti, i upravo se na terenu tog optenja mora razviti oseaj za
jednice koji vodi do klasnog delovanja. Klasno delovanje u punom zamahu (ako tako neto
18

Vidi sjajnu kratku definiciju i razmatranje na temu zdravog razuma u Errol Lawrence, Just plain
common sense: the roots of racism, u Hazel V. Carby, The Empire Strikes Back: Race and racism in
70s Britain, Hutchinson: London, 1982, str. 48.
19
Moe se pokazati da je Marksov pojam upotrebne vrednost zapravo teorijska fikcija poten
cijalni oksimoron isto koliko i prirodna razmena. Tu sam ideju pokuala da razvijem u Scattered
speculations on the question of value, rukopisu koji je predat na razmatranje u Diacritics.

97

postoji) nije in ideolokog preobraenja svesti na najniem nivou, eljni identitet aktera i
njihovog interesa identitet ije odsustvo mui Fukoa i Deleza. Radi se o takmiarskoj za
meni kao i aproprijaciji (dodavanju) neega to je u startu vetako ekonomskih uslo
va postojanja koji izdvajaju njihov nain ivota. Marksove formulacije izraavaju obazrivo
potovanje prema novonastaloj kritici individualnog i kolektivnog subjektivnog delova
nja. Projekti klasne svesti i preobraaja svesti za njega su odvojena pitanja. Obrnuto, sa
vremeno prizivanje libidne ekonomije i elje kao odluujueg interesa, zajedno s prak
tinom politikom ugnjetenih (pod socijalizovanim kapitalom) koji govore u svoje ime,
ponovo uspostavlja kategoriju suverenog subjekta u okviru teorije koja ga, ini se, najvie
preispituje.
Iskljuivanje porodice, iako je u pitanju porodica koja pripada odreenoj klasnoj for
20
maciji, nesumnjivo je deo mukog okvira u kome marksizam nastaje. Istorijski gledano,
kao i u dananjoj globalnoj politikoj ekonomiji, uloga porodice u patrijarhalnim odnosi
ma toliko je raznorodna i sporna da prosta zamena porodice u toj problematici nee raz
biti okvir. Reenje ne lei ni u pozitivistikom stavljanju monolitnog kolektiviteta ene
na spisak ugnjetenih ija celovita subjektivnost im omoguava da govore u svoje ime na
suprot jednako monolitnom istom sistemu.
U kontekstu razvoja tipa strateke, vetake, svesti drugog nivoa, Marks se slui kon
ceptom patronimskog, uvek unutar ireg koncepta predstavljanja kao Vertretung: stoga
mali seoski posednici nisu sposobni da svoj klasni interes uine validnim u vlastito ime
[im eigenen Namen], putem skuptine ili konvencije. Odsustvo stranog vetakog kolek
tivnog vlastitog imena nadoknauje jedino vlastito ime koje istorijska tradicija moe
ponuditi sam patronim Ime Oca: Istorijska tradicija stvorila je kod francuskih seljaka
uverenje da e se dogoditi udo, da e im ovek po imenu Napoleon vratiti svu slavu. I po
javio se izvesni pojedinac na engleski neprevodivo es fand sich (naao se izvesni poje
dinac?) opovrgava sva pitanja o delovanju ili akterovoj vezi s njegovim interesom koji
se izdavao za tog oveka (to pretvaranje je upravo njegovo jedino istinsko delovanje)
jer je posedovao [trgt re koja oznaava odnos kapitaliste prema kapitalu] Napoleo
nov kodeks, koji nalae da je ispitivanje porekla po ocu zabranjeno. Iako se ini da se
Marks tu kree unutar patrijarhalne metaforike, treba primetiti tekstualnu otroumnost
tog odlomka. Upravo Zakon Oca (Napoleonov kodeks) paradoksalno zabranjuje potragu
za prirodnim ocem. Stoga se u skladu sa strogim potovanjem istorijskog Zakona Oca po
rie ustanovljena, a ipak neustanovljena vera klase u prirodnog oca.
Toliko sam se zadrala na odlomku iz Marksa jer do tanina razjanjava unutranju di
namiku izraza Vertretung, predstavljanja u politikom kontekstu. Predstavljanje u eko
nomskom kontekstu je Darstellung, filozofski koncept predstavljanja kao inscenacije ili,
uistinu, oznaavanja, koji se indirektno odnosi na podeljeni subjekt. Dobro nam je poznat
najupadljiviji odlomak: U odnosu razmene [Austauschverhltnis] dobara njihova razmen
ska vrednost inila nam se potpuno nezavisnom od njihove upotrebne vrednosti. Ali ako
20

Deridin ogled Linguistic circle of Geneva, naroito str. 143f, moe dati metod uspostavljanja
nezamenjive uloge porodice u Marksovoj morfologiji klasnog formiranja. U Margins of Philosophy,
prev. Alan Bass, University of Chicago Press: Chicago, IL, 1982.

98

oduzmemo njihovu upotrebnu vrednost od proizvoda rada, dobijamo njihovu vrednost,

kao to je upravo utvreno [bestimmt]. Stoga je zajedniki element koji sebe predstavlja
[sich darstellt] u odnosu razmene, ili razmenska vrednost artikla, njegova vrednost.21
Po Marksu, pod kapitalizmom, vrednost, proizvod nunog rada i vika rada, izraunava
se kao predstava/znak opredmeenog rada (koji se strogo razdvaja od ljudske aktivnosti).
Obrnuto, u odsustvu teorije eksploatacije kao ekstrakcije (proizvodnje), aproprijacije i re
alizacije (vika) vrednosti kao predstave radne snage, kapitalistika eksploatacija mora se
posmatrati kao raznovrsnost dominacije (mehanika moi kao tak va). Sutina marksizma,
sugerie Delez, bila je da se odredi problem [da je mo rasutija od strukture eksploatacije
i uspostavljanja drave] u terminima interesa (mo dri vladajua klasa koja je definisana
svojim interesima) (FD, str. 99).
Ne moemo se protiviti tom minimalistikom saetku Marksovog projekta, ba kao
to ne moemo zanemariti da, u pojedinim delovima Anti-Edipa, Delez i Gatari tvrdnje za
snivaju na briljantnom iako poetskom vienju Marksove teorije o oblicima novca. Pa ipak,
mogli bismo utvrditi nau kritiku na sledei nain: veza izmeu globalnog kapitalizma
(eksploatacije u ekonomiji) i saveza nacionalnih drava (dominacije u geopolitici) toliko je
makroloka da ne moe objasniti mikroloku teksturu moi. Kako bismo se pribliili ta
kvom objanjenju, moramo se pribliiti teorijama ideologije formiranja subjekta koje
mikroloki i esto nepravilno pokreu interese koji uvruju makrologije. Tak ve teorije
ne mogu sebi priutiti da previde kategoriju predstavljanja u njegova dva smisla. Moraju
primetiti kako inscenacija sveta u predstavi sceni pisanja, Darstellung-u prikriva izbor
heroja, oinskim zamenama, akterima moi, kao i potrebu za svima njima Vertretung.
Po mom vienju, radikalna praksa trebalo bi da se pobrine za tu dvostruku sesiju pred
stava, a ne da ponovo uvede individualni subjekt putem saimajuih koncepata moi i elje.
Moj je stav i da je Marks, zadravanjem terena klasne prakse na drugom nivou apstrakcije,
zapravo odrao (kantovsku) i hegelovsku kritiku individualnog subjekta kao aktera. 22 Taj
stav me ne obavezuje da zanemarim da i sam Marks, posredno odreujui porodicu i ma
ternji jezik kao najnii nivo na kom se kultura i konvencija ine kao nain na koji priroda
23
organizuje podrivanje nje same, isprobava jedan stari trik. U kontekstu poststruktura
listikog polaganja prava na kritiku praksu, ini se da je lake to ponovo uspostaviti nego
potajno obnoviti subjektivni esencijalizam.
Svoenje Marksa na dobronamernu, ali zastarelu linost najee slui interesu lansira
nja nove teorije tumaenja. ini se da je tema u razgovoru izmeu Fukoa i Deleza da nema
predstave, niti oznaitelja (Treba li pretpostaviti da je oznaitelj ve odaslat? Onda nema struk
ture znakova da pokree iskustvo; moemo li stoga sahraniti semiotiku?); teorija smenjuje
praksu (ime sahranjuje probleme teorijske prakse), a ugnjeteni mogu posedovati znanje i
21

Marx, Capital, 1, str. 128.

Svesna sam da je odnos izmeu marksizma i neokantizma nabijen politikim tenzijama. Ne vidim
kako se moe uspostaviti neprekinuta nit razvoja izmeu Marksovih tekstova i Kantovog etikog
momenta. No, ipak mi se ini da Marksovo ispitivanje pojedinca kao delatelja u istoriji treba itati u
kontekstu razgradnje individualnog subjekta koje je poelo s Kantovom kritikom Dekarta.
23
Karl Marx, Grundrisse: Foundations of the critique of political economy, prev. Martin Nicolaus, Viking
Press: New York, 1973, str. 162-3.
22

99

govoriti u vlastito ime. To ponovo uvodi konstitutivni subjekt na najmanje dva nivoa: Su
bjekt elje i moi kao nesvodljiva metodoloka pretpostavka; i sebi slian, ako ne i istovetan,
subjekt ugnjetenih. Nadalje, intelektualci, koji nisu nijedni od ovih S/subjekata, postaju
transparentni u toj tafeti, jer prosto izvetavaju o nepredstavljenom subjektu i analiziraju
(bez analiziranja) funkcionisanje (neimenovanog Subjekta kao neumanjive pretpostavke)
moi i elje. Dobijena transparentnost obeleava mesto interesa; odrava je ustro pori
canje: Tu ulogu vetaka, sudije, te univerzalnog svedoka apsolutno odbijam da prihvatim.
Jedno od zaduenja kritiara moglo bi biti da ita i pie kako se ne bi uzimala za ozbiljno ne
mogunost takvog pristrasnog individualistikog odbijanja institucionalnih privilegija moi
dodeljenih subjektu. Odbijanje sistema znakova prepreuje put ka razvijenoj teoriji ideolo
gije. I ovde se uje osobeni ton poricanja. Na ideju aka-Alana Milera da je i sama institucija
diskurzivna, Fuko odgovara: Da, ako vam se to dopada, ali za moju zamisao aparata nije
naroito vano da moete rei da je ovo diskurzivno, a ono nije (...) budui da moj problem
nije lingvistike prirode (PK, str. 198). Zato majstor analize diskursa brka jezik i diskurs?
Ovde je veoma znaajna Saidova kritika moi kod Fukoa kao obuzimajue i zbunjujue
kategorije koja mu omoguava da poniti ulogu klase, ulogu ekonomije, ulogu pobune i
ustanka.24 Saidovoj analizi dodajem pojam potajnog subjekta moi i elje obeleenog
transparentnou intelektualca. Zanimljivo je da Pol Bove kritikuje Saida zbog naglaavanja
znaaja intelektualca, dok je Fukoov projekt sutinski izazov za vodeu ulogu hegemoni
stikih i opozicionih intelektualaca.25 Ukazala sam na varljivost tog izazova upravo stoga
to zanemaruje ono to Said naglaava institucionalnu odgovornost kritiara.
Taj S/subjekt, neobino utkan u transparentnost inovima poricanja, pripada izrablji
vaevoj strani meunarodne podele rada. Savremeni francuski intelektualci ne mogu za
misliti Mo i elju koje bi ispunjavale neimenovani subjekt Drugog Evrope. Nije u pitanju
samo to to su svi tekstovi koje itaju, kritiki ili ne, zarobljeni u raspravi o stvaranju tog
Drugog, i podravaju ili kritikuju graenje Subjekta kao Evrope. Radi se i o tome da je, u
graenju tog Evropinog Drugog, mnogo truda uloeno da se izbriu svi tekstualni sastojci
za koje bi se takav subjekt mogao emotivno vezati, iji bi itinerar mogao zaposesti (opsed
nuti?) ne samo putem ideoloke i naune produkcije, nego i uvoenjem zakona. Koliko
god da se ekonomska analiza ini redukcijskom, francuski intelektualci na svoju tetu zabo
ravljaju da je itav taj previe odluan poduhvat bio u interesu jedne dinamine ekonomske
situac ije koja je zahtevala da se interesi, motivi (elje) i mo (znanja) nemilosrdno izmeste.
Pozivanje na to izmetanje kao radikalno otkrie koje bi nas navelo da odredimo ono eko
nomsko (ekonomske uslove postojanja koji opisno razdvajaju klase) kao deo zastarele
analitike mainerije moglo bi znaiti nastavak posla tog izmetanja i nesmotrenu pomo
u osiguravanju nove ravnotee hegemonistikih odnosa.26 Ubrzo u se vratiti na tu tvrdnju.
Uprkos mogunosti da je intelektualac sauesnik u neprestanom graenju Drugog kao
senke Jastva, mogua politika praksa za intelektualca bila bi da se ono ekonomsko pod
24

Edward W. Said, The World, The Text, The Critic, Harvard University Press: Cambridge, MA, 1983, str.
243.
25
Paul Bove, Intellectuals at war: Michel Foucault and the analysis of power, Sub-Stance, 36/37,
1983, str. 44.
26
Carby et al., op. cit., str. 34.

100

vrgne brisanju, da se ekonomski faktor posmatra onoliko nesvodivo koliko ponovo ispisuje
drutveni tekst, ak i dok ga briu, koliko god nesavreno, dok tvrdi da je konana deter
minanta ili transcendentalni oznaeni.27
II
Najjasniji dostupan primer takvog epistemolokog nasilja jeste iz daljine voeni, raspro
stranjeni i raznorodni projekt graenja kolonijalnog subjekta kao Drugog. Taj projekt je i
asimetrino brisanje traga tog Drugog u njegovoj nesigurnoj Subjekt-ivnosti. Dobro je po
znato da Fuko smeta epistemoloko nasilje, kompletan remont episteme, u redefinisanje
zdravog razuma s kraja evropskog osamnaestog veka.28 No, ta ako je ba to ponovno de
finisanje bilo deo pripovesti istorije u Evropi i kolonijama? ta ako su ta dva projekta epi
stemolokog remonta funkcionisala kao izmeteni i neprepoznati delovi ogromnog dvo
strukog motora? Moda je to samo da bi se trailo da se podtekst palimpsestne pripovesti
imperijalizma prepozna kao potinjeno znanje, itav set znanja koja su disk valifikovana
kao nedorasla zadatku ili nedovoljno razraena: naivna znanja, smetena u dnu hijerarhije,
ispod potrebnog nivoa spoznaje ili naunosti (PK, str. 82).
Cilj toga nije da se opie kako je stvarno bilo niti da se privileguje pripovest istorije
kao imperijalizma kao najbolje verzije istorije.29 Cilj je da se ponudi prikaz naina na koji
se objanjenje i pripovest stvarnosti uspostavljaju kao normativni. Da bismo razradili tu
ideju, razmotrimo nakratko temelje britanske kodifikacije hinduistikog zakona.
Prvo, nekoliko napomena: u Sjedinjenim Dravama, posveenost Treem svetu koja
trenutno preovladava u drutvenim naukama esto je otvoreno etnika. Roena sam u
Indiji i tamo sam stekla osnovno, srednje i univerzitetsko obrazovanje, ukljuujui i dve
godine rada na postdiplomskim studijama. Moj indijski primer stoga bi se mogao tumai
ti kao nostalgino istraivanje izgubljenih korena mog identiteta. Ipak, uprkos tome to
znam da se ne moe tek tako ui u gutike motivacija, tvrdim da je moja osnovna namera
da ukaem na pozitivistiko-idealistiku raznovrsnost tak ve nostalgije. Pribegavam indij
skoj grai jer me je, u odsustvu napredne disciplinarne obuke, sluaj roenja i obrazovanja
opremio oseajem za istorijsko platno, poznavanjem nekih ovde relevantnih jezika, korisnih
alata za bricoleur, posebno kad su naoruani marksistikim skepticizmom prema konkret
nom iskustvu kao vrhovnom sudiji, te kritikom naunih disciplina. No, indijski sluaj se ne
27

Ovo vienje detaljnije je razraeno u Spivak, Scattered speculations. Ni ovaj put Anti-Edip nije
zanemarivao ekonomski tekst, mada je obrada moda previe alegorijska. S tim u vezi, prelazak sa
izo- na rizo- analizu u Mille plateaux, Seuil: Paris, 1980, nije bio od koristi.
28
Vidi Michel Foucault, Madness and Civilization: A history of insanity in the age of reason, prev. Ric
hard Howard, Pantheon Books: New York, 1965, str. 251, 262, 269.
29
Iako smatram da je Fredric Jameson, Political Unconscious: Narrative as a socially symbolic act, Cornell
University Press: New York, 1981, izuzetno vaan kritiki tekst, ili moda ba zato to tako mislim,
elim da se napravi razlika izmeu moje namere ovde i pronalaenja ostataka povlatene pripo
vesti: Otkrivanje tragova te neprekinute pripovesti, izvlaenje na povrinu teksta potisnute i zako
pane stvarnosti ove fundamentalne istorije jeste zadatak i obaveza doktrine politikog nesvesnog
(str. 20).

101

moe uzeti za predstavnika svih zemalja, nacija, kultura i tome slino, na koje bismo se
mogli pozvati kao na Drugo evropskog Jastva.
Evo, onda, shematskog saetka epistemolokog nasilja kodifikacije hinduistikog zako
na. Ukoliko razjanjava pojam epistemolokog nasilja, moja krajnja rasprava o rtvovanju
udovica moe dobiti na znaaju.
Krajem osamnaestog veka, hinduistiki zakon, utoliko ukoliko se moe opisati kao ce
lovit sistem, funkcionisao je u vidu etiri teksta koja su inscenirala etvorostruku epistemu,
a nju je definisala subjektova upotreba seanja: sruti (uveno), smriti (zapameno), sastra
(naueno od drugog), vyavahara (izvreno u razmeni). Poreklo onog to se ulo i zapamtilo
nije nuno neprekidno ili istovetno. Svako pozivanje na sruti tehniki je ponavljalo (ili po
novo pokretalo) dogaaj izvornog ina uvenja ili otkria. Druga dva teksta naueno i
izvreno smatrana su dijalektoloki neprekidnim. Pravni teoretiari te oni koji praktikuju
pravo ni u jednom datom sluaju nisu bili sigurni da li ta struktura opisuje skup zakona ili
etiri naina razreavanja razmirica. Ozakonjenje iznutra neujednaene i na oba kraja
otvorene polimorfne strukture izvravanja zakona, kroz binarnu vizuru, predstavlja pripo
vest kodifikacije koju nudim kao primer epistemolokog nasilja.
Pripovest stabilizacije i kodifikacije hinduistikog zakona manje je poznata od prie o
indijskom obrazovanju, pa bi bilo dobro poi odatle.30 Razmotrite esto navoene planske
reenice iz Makolijeve ozloglaene Slubene beleke o indijskom obrazovanju (1835): U
ovom trenutku moramo dati sve od sebe da oformimo klasu posrednika izmeu nas i mi
liona kojima vladamo; klasu pojedinaca koji su Indijci po krvi i boji koe, ali Englezi po
ukusu, stavovima, moralu i intelektu. Toj klasi moemo prepustiti oplemenjivanje narodnih
dijalekata zemlje, obogaivanje tih dijalekata naunim terminima pozajmljenim iz zapad
ne nomenklature, kako bi ih postepeno uinili podobnim sredstvima prenoenja znanja
neizmernim masama stanovnitva.31 Obrazovanje kolonijalnih podanika nadopunjava
njihovo konstituisanje u zakonu. Kao posledica uspostavljanja jedne verzije britanskog
sistema dolo je do nespretnog razdvajanja formiranja disciplina na Sanskritskim studija
ma od izvorne, sada alternativne, tradicije sanskritske visoke kulture. U okviru ove prve,
kulturna objanjenja koja su osmiljavali autoritativni uenjaci dostizala su epistemoloko
nasilje zakonskog projekta.
U taj kontekst smetam osnivanje Azijatskog drutva Bengala 1784. i Indijskog institu
ta na Oksfordu 1883, kao i analitiki i taksonomski rad uenjaka poput Artura Makdonela
i Artura Beridejla Kita, kolonijalnih upravnika i pokretaa prouavanja sanskrita. Iz njiho
vih pouzdanih utilitaristiko-hegemonistikih planova za studente i izuavaoce sanskrita
nije mogue dokuiti ni agresivno potiskivanje sanskrita u optim obrazovnim okvirima
ni sve veu feudalizaciju performativne upotrebe sanskrita u svakodnevnom ivotu bra
manske hegemonije u Indiji.32 Postepeno se utvrdila verzija istorije po kojoj su namere
30

Od mnogih dostupnih knjiga, navodim Bruse Tiebout McCully, English Education and the Origins
of Indian Nationalism, Columbia University Press: New York, 1940.
31
Thomas Babington Macaulay, Speeches by Lord Macaulay: With his minute on Indian education, ur.
G. M. Young, Oxford University Press, AMS Edition: Oxford, 1979, str. 359.
32
Keith, jedan od sastavljaa Vedic Index, autor Sanskrit Drama in Its Origin, Development, Theory,
and Practice, i struni urednik Krsnayajurveda za Harvard University Press, takoe je bio urednik etiri

102

bramana iste kao i namere Britanaca to su izvravali kodifikaciju (ime bramanske obez
beuju opravdanje za britanske): Kako bi hinduistiko drutvo ostalo netaknuto, nasled
nici [izvornih bramana] sve su morali svesti na pisanje te ih uiniti sve kruim. Upravo je to
ouvalo hinduistiko drutvo uprkos nizu politikih nemira i stranih upada.33 To je zaklju
ak iz 1925. Mahamahomadjaje Haraprasada astrija, uenog indijskog sanskritiste, bri
ljantnog predstavnika uroenike elite u okviru kolonijalne produkcije, koga su zamolili
da napie nekoliko poglavlja Istorije Bengala koju je zamislio lini sekretar glavnog guver
34
nera Bengala 1916. Kako bi se ukazalo na neusklaenost u odnosu izmeu autoriteta i
objanjenja (u zavisnosti od rase-klase autoriteta), uporedite ovu opasku engleskog inte
lektualca Edvarda Tompsona iz 1928: Hinduiz am je bio onakav kak vim se i inio (...) Bila je
to via, pobednika civilizacija, i pod Akbarom i pod Englezima.35 Dodajte i ovo, iz pisma
jednog engleskog vojnika-uenjaka iz devedesetih godina devetnaestog veka: Izuava
nje sanskrita, jezika bogova, pruilo mi je veliko zadovoljstvo tokom poslednjih dvadeset
i pet godina ivota u Indiji ali, drago mi je to mogu da kaem, nije me navelo, kao neke,
da se odreknem snane vere u vlastitu velianstvenu religiju.36
Ti autoriteti su meu najboljim izvorima koji bi laikog francuskog intelektualca uveli
u civilizaciju Drugog.37 Ne upuujem, pak, na intelektualce i uenjake postkolonijalne pro
dukcije, kao to je astri, kada kaem da je Drugo kao Subjekt nedostupno Fukou i Dele
zu. Mislim na optu laiku, neakademsku populaciju irom klasnog spektra, na kojima epi
stema izvrava svoju tihu programsku funkciju. Ako se zanemari mapa izrabljivanja, u koji
segment ugnjetavanja bi oni smestili tu aroliku druinu?
Preimo sada na razmatranje margina (jednako bi se moglo rei tihog, utianog centra)
kruga koji obeleava epistemoloko nasilje, mukarce i ene meu nepismenim seljaci
ma, plemena, najnie slojeve urbanog subproletarijata. Po Fukou i Delezu (u Prvom svetu,
u okviru standardizacije i slubene kontrole socijalizovanog kapitala, iako se ini da oni to ne
prepoznaju) ugnjeteni, ako im se prui ansa (ovde se ne moe prenebregnuti problem
predstavljanja), a na putu ka solidarnosti putem saveznike politike (ovde dejstvuje jedan
toma Selected Speeches and Documents of British Colonial Policy (1763 to 1937), zatim International Affairs
(1918 to 1937), kao i British Dominions (1918 to 1931). Napisao je studije o suverenitetu britanskih do
miniona i o teoriji smenjivanja drava, sa posebnim osvrtom na engleski i kolonijalni zakon.
33
Mahamahopadhyaya Haraprasad Shastri, A Descriptive Catalogue of Sanskrit Manuscripts in the
Government Collection under the Care of the Asiatic Society of Bengal, Society of Bengal: Calcutta,
1925, knj. 3, str. viii.
34
Dinesachandra Sena, Brhat Banga, Calcutta University Press: Calcutta, 1925, knj. 1, str. 6.
35
Edward Thompson, Suttee: A historical and philosophical enquiry into the Hindu rite of widow burning, George Allen & Unwin: London, 1928, str. 130, 47.
36
Holografsko pismo (od D. A. Dejkoba neimenovanom primaocu) zalepljeno za unutranju kori
cu primerka knjige iz biblioteke Sterling Memorial Library (Yale University) iji je urednik pukovnik
G. A. Jacob (ur.) Mahanarayana-Upanishad of the Atharva-Veda with the Dipika of Narayana, The Go
vernment Central Books Department: Bombay, 1888, moj kurziv. Mrani prikaz opasnosti ovog
uenja navoenjem anonimnih zastranjenja pojaava asimetriju.
37
Ovo pitanje sam podrobnije razmotrila upuujui na Julia Kristeva About Chinese Women, prev.
Anita Barrows, Marion Boyars: London, 1977, u French feminism in an international frame, Yale
French Studies, 62, 1981.

103

vid marksistike tematike), mogu govoriti i spoznati svoje uslove. Sada se moramo suoiti sa
sledeim pitanjem: s druge strane meunarodne podele rada u odnosu na socijalizovani
kapital, unutar i izvan kruga epistemolokog nasilja imperijalistikog zakona i obrazova
nja kao dopune jednog ranijeg ekonomskog teksta, mogu li podreeni da govore?
Delo Antonija Gramija o podreenim klasama proiruje argument o klasnom polo
aju/klasnoj svesti izdvojen u Osamnaestom brimeru. Moda stoga to Grami kritikuje
prethodniki poloaj lenjinistikog intelektualca, okupira ga uloga tog intelektualca u
kulturnom i politikom premetanju podreenih u hegemoniju. To se premetanje mora
prinuditi da odredi stvaranje istorije kao pripovesti (o istini). U tekstovima poput Junjakog
pitanja Grami razmatra kretnje istorijsko-politike ekonomije u Italiji u okviru neega
to se moe smatrati alegorijom itanja koja je preuzeta iz meunarodne podele rada ili
38
je slikovito predoava. Pa ipak, opis faznog razvoja podreenog izmeta se kada njego
vom kulturnom makrologijom upravlja, s koje god udaljenosti, epistemoloko meanje u
zakonske i disciplinarne definicije koje prate imperijalistiki projekt. Kada pred kraj ovog
eseja preem na pitanje ene kao podreenog, sugerisau da se uporno iskljuuje mo
gunost samog kolektiviteta putem manipulacije enskog delovanja.
Prvom delu mog predloga da fazni razvoj podreenog uslonjava imperijalistiki pro
jekt suprotstavlja se skupina intelektualaca koji bi se mogli nazvati grupom za Subalter
ne studije.39 Oni moraju upitati: Mogu li podreeni da govore? Evo nas u okviru Fukoove
vlastite discipline istorije i meu ljudima koji priznaju njegov uticaj. Njihov je projekt da
ponovo osmisle indijsku kolonijalnu istoriografiju iz perspektive nepovezanog niza seoskih
pobuna tokom kolonijalne okupacije. To je, uistinu, problem dozvole da se pripoveda o
kome raspravlja Said.40 Kako Ranadit Guha tvrdi,
U istoriografiji indijskog nacionalizma dugo je preovladavao elitizam kolonijalistiki
elitizam i buroasko-nacionalistiki elitizam (...) koji dele predrasudu da su stvaranje indijske
nacije i razvoj svesti nacionalizma koja potvruje taj proces iskljuivo ili mahom elitna
dostignua. U kolonijalistikim i novokolonijalistikim istoriografijama ta se dostignua pri
pisuju britanskim kolonijalnim vladarima, upravnicima, politikama, institucijama i kulturi; u
nacionalistikim i novonacionalistikim tekstovima indijskim elitnim linostima, instituci
41
jama, aktivnostima i idejama.

38

Antonio Gramsci, Some aspects of the Southern question, Selections from Political Writing: 19211926, prev. Quintin Hoare, International Publishers: New York, 1978. Termin alegorija itanja kori
stim u smislu koji je razvio Paul de Man, Allegories of Reading: Figural language in Rousseau, Nietzsche, Rilke, and Proust, Yale University Press: New Haven, CT, 1979.
39
Oni su objavili: Ranajit Guha (ur.), Subaltern Studies I: Writing on South Asian history and society,
Oxford University Press: New Delhi, 1982. Ranajit Guha (ur.) Subaltern Studies II: Writings on South
Asian History and Society, Oxford University Press: New Delhi, 1983; i Ranajit Guha, Elementary Aspects of Peasant Insurgency in Colonial India, Oxford University Press: New Delhi, 1983.
40
Edward W. Said, Permission to narrate, London Review of Books, 16. februar 1984.
41
Guha, Studies, I, str. 1.

104

Odreene vrste indijske elite u najboljem sluaju jesu domai dounici za intelektual
ce Prvog sveta zainteresovane za glas Drugog. Mora se, ipak, insistirati da je kolonizovani
podreeni subjekt nepovratno raznorodan.
Uroenikoj eliti moemo suprotstaviti ono to Guha naziva politikom naroda, i iz
van (To je bila autonomna oblast budui da ne vodi poreklo od elitne politike niti njeno
postojanje zavisi od ove druge) i unutar (nastavila je da funkcionie s entuzijazmom
uprkos [kolonijalizmu], prilagoavajui se uslovima koji su preovladavali za vreme Rada i
u mnogim aspektima razvijajui sasvim nove pravce forme i sadraja) kruga kolonijalne
42
produkcije. Ne mogu u potpunosti da prihvatim to insistiranje na odlunom entuzija
zmu i potpunoj autonomiji jer praktine istoriografske potrebe ne bi dopustile da tak vo
prihvatanje privileguje podreenu svest. Nasuprot moguoj optubi da mu je pristup
esencijalistiki, Guha iznalazi definiciju naroda (prostora te sutine) koji moe biti samo
identitet u razlici. On predlae jednu dinamiku mreu podela koja uopteno opisuje ko
lonijalnu drutvenu produkciju. I sama trea grupa, tampon-grupa, kako se ispostavilo,
izmeu naroda i velikih makrostrukturnih dominantnih grupa, odreuje se kao mesto
meuprostora, ono to je Derida opisao kao antre:43

1. Dominantne strane grupe.
elita

2. Dominantne uroenike grupe na nivou cele Indije.

3. Dominantne uroenike grupe na regionalnom i lokalnom nivou.

4. Pojmovi narod i podreene klase upotrebljavaju se kao sinonimi u ovoj
beleci. Drutvene grupe i elementi ukljueni u ovu kategoriju predstavljaju demografsku
razliku izmeu celokupne indijske populacije i svih onih koje smo opisali kao elitu.
Razmotrite drugu stavku ovog spiska antre situacione neodredivosti koji ovi obazrivi
istoriari pretpostavljaju dok se bore s pitanjem Mogu li podreeni da govore? Kada se
posmatra kao celina i apstraktno, ova (...) kategorija (...) raznorodnog je sastava i, zahvaljujui
nejednakom karakteru u regionalnom i drutvenom razvoju, razlikovala se od oblasti do
oblasti. Ista klasa ili element koji su dominirali u jednoj oblasti (...) mogli su biti meu onima
nad kojima se dominiralo u drugoj. To je moglo stvoriti, i stvorilo je, mnoge nejasnoe i
protivrenosti u stavovima i savezima, naroito meu niim slojevima ruralne vlastele, osi
romaenih posednika, bogatih seljaka i seljaka gornje srednje klase koji su svi, u idealnoj
varijanti, pripadali kategoriji narod ili podreene klase.44
Zadatak istraivanja koji se ovde projektuje jeste da se istrai, identifikuje i izmeri oso
bena priroda i stepen odstupanja elemenata [koji ine treu stavku] od ideala te da se ono
istorijski smesti. Istraiti, identifikovati i izmeriti osobeno: malo koji program bi bio vie
esencijalistiki i taksonomski. No, posredi je jedan zanimljiv metodoloki imperativ. Tvrdila
sam da, u razgovoru izmeu Fukoa i Deleza, postpredstavljaki renik prikriva jednu esenci
jalistiku agendu. U subalternim studijama, zbog nasilnosti imperijalistikog epistemolo
42

Ibid, str. 4.
Jacques Derrida, The double session, u Dissemination, prev. Barbara Johnson, University of Chi
cago Press: Chicago, 1981.
44
Guha, Studies, I, str. 8 (svi kurzivi, osim prve grupe, pripadaju autoru).
43

105

kog, drutvenog i disciplinarnog zapisa, projekt koji se razume u esencijalistikim okvirima

mora trgovati radikalnom tekstualnom praksom razlika. Predmet istraivanja grupe, u slu
aju ne ak ni naroda kao takvog nego kolebljive tampon-zone regionalne elite-podreenih
jeste odstupanje od ideala narod ili podreeni koji se i sam odreuje kao razlika u odnosu
na elitu. Istraivanje je usmereno ka ovoj strukturi, to je sasvim drugaija nevolja od samo
utvrene transparentnosti radikalnih intelektualaca Prvog sveta. Koja taksonomija moe
popraviti takav prostor? Bez obzira da li oni sami to vide Guha zapravo svoje odreenje
naroda posmatra u okviru dijalektike gospodar-rob njihov tekst izraava teak zadatak
ponovnog ispisivanja vlastitih uslova nemogunosti kao uslova svoje mogunosti.
Na regionalnom i lokalnom nivou [dominantne uroenike grupe] (...) ukoliko su pripa
dale drutvenom sloju niem od nivoa dominantnih grupa u celoj Indiji i dalje su delovale
u interesu ovih drugih, a ne u skladu s interesima koji su istinski odgovarali njihovom drutve
nom biu. Kada ovi autori govore, na svom esencijalizujuem jeziku, o jazu izmeu inte
resa i delovanja u srednjoj grupi, zakljuci su im blii Marksu nego samosvesnoj naivnosti
Delezove izjave na tu temu. Guha, poput Marksa, govori o interesima u kontekstu dru
tvenog, a ne libidnog bia. Slike Imena Oca u Osamnaestom brimeru mogu pomoi u
naglaavanju injenice da je, na nivou klasnog ili grupnog delovanja, istinska veza s vla
stitim biem jednako vetaka ili drutvena kao i patronimska.
Toliko o srednjoj grupi oznaenoj pod treom stavkom. Za istinsku podreenu gru
pu, iji je identitet njena razlika, ne postoji podreeni subjekt koji se ne moe predstaviti,
a moe govoriti i posedovati znanje u vlastito ime; intelektualevo reenje nije da se uzdri
od predstavljanja. Problem je u tome to se nije pratio itinerar subjekta tako da ponudi pred
met zavoenja intelektualcu koji predstavlja. Na pomalo zastarelom jeziku indijske grupe
pitanje postaje: Kako moemo dopreti do svesti naroda, u trenutku kad istraujemo njihovu
politiku? Kak vim glasom-sveu podreeni mogu da govore? Naposletku, njihov projekt
je da preinae razvoj svesti indijske nacije. Planirana nepovezanost imperijalizma strogo
razdvaja taj projekt, koliko god da je staromodnog izraza, od iznoenja na videlo medi
cinskih i pravosudnih mehanizama oko prie [Pjera Rivijera]. Fuko je u pravu kad sugerie
da iznoenje nevienog na videlo moe oznaiti i promenu nivoa, obraanje jednom nivou
predmeta koji do tada nije bio vaan za istoriju te ija se ma kakva moralna, estetska i istorij
ska vrednost nije prepoznala. Nevolje stalno uzrokuje skliz od iznoenja mehanizama na
videlo do davanja glasa pojedincu, a oba izbegavaju bilo kak vu analizu [subjekta], psiho
loku, psihoanalitiku ili lingvistiku (PK, str. 49-50).
Kritika Guhine potrage za podreenom sveu, iji je autor zapadnobengalski marksi
sta Adit K. auduri, moe se posmatrati kao jedan moment procesa proizvodnje koji
ukljuuje podreenog. ini mi se da je, u principu, pronicljiv audurijev stav da marksi
stiko vienje preobraaja svesti podrazumeva poznavanje drutvenih odnosa. No, nasle
e pozitivistike ideologije koja je prisvojila ortodoksni marksizam obavezuje ga da doda
sledeu klauzulu: Ovim se ne eli umanjiti znaaj razumevanja svesti seljaka ili radnika u
njenom izvornom obliku. To obogauje nae poznavanje seljaka i radnika i moda rasvet
ljava nain na koji odreeni modus poprima razliite oblike u razliitim regionima, to se u
klasinom marksizmu smatra problemom drugorazrednog znaaja.45
45

Ajit K. Chaudhury, New wave social science, Frontier, 16-24, 28. januar, 1984, str. 10 (moj kurziv).

106

Ta varijanta internacionalistikog marksizma, koji veruje u izvorni, nadoknadiv oblik

svesti samo da bi ga odbacio, blokirajui tako ono to kod Marksa ostaju trenuci produk
tivne pometenosti, moe istovremeno biti predmet Fukoovog i Delezovog odbacivanja
Marksizma i izvor kritike motivacije grupe za Subalterne studije. Sva tri su ujedinjena u
pretpostavci da postoji izvorni oblik svesti. Na francuskoj sceni dolazi do meanja oznai
telja: nesvesno ili ugnjeteni subjekt potajno dolazi na mesto izvornog oblika svesti.
U ortodoksnom internacionalistikom intelektualnom marksizmu, u Prvom ili Treem
svetu, izvorni oblik svesti, odbaen kao drugorazredni problem, ostaje idealistiki temelj
zbog kojeg je taj vid marksizma esto na glasu kao rasistiki ili seksistiki. U grupi za Subal
terne studije on treba da se razvije u skladu s nepriznatim uslovima vlastitog izraavanja.
Za tak vo izraavanje opet bi od velike koristi mogla biti razraena teorija ideologije. U
kritici poput audurijeve, povezivanje svesti i znanja izostavlja kljuni sredinji termin
ideoloke produkcije: Po Lenjinu, svest se povezuje sa poznavanjem meusobnih od
nosa razliitih klasa i grupa; tj. poznavanjem grae koja ini drutvo. (...) Te definicije po
primaju znaenje samo u okviru problematinog u okviru konanog predmeta znanja
razumevanje promene u istoriji ili, preciznije, promene od jednog modusa do drugog,
odravajui pitanje osobenosti odreenog modusa van fokusa.46
Pjer Maeri nudi sledeu formulu za tumaenje ideologije: U delu je vano ono to delo
ne iskazuje. To nije isto kao nepromiljeni pojam onoga to odbija da iskae, iako bi to sa
mo po sebi bilo zanimljivo: na tome bi se mogao izgraditi metod iji bi zadatak bio merenje
tiina, prepoznatih ili neprepoznatih. Ono to delo ne moe da iskae, meutim, vano je jer
tu dolazi do razrade iskaza, u vidu nekakvog puta u tiinu.47 Maerijeve ideje mogle bi se
razvijati u pravcima koje on verovatno ne bi sledio. ak i kada toboe pie o literarnosti knji
evnosti evropske provenijencije, on artikulie metod primenljiv na drutveni tekst imperija
lizma, pomalo protiv prirode vlastite tvrdnje. Iako je pojam ono to odbija da iskae moda
nepromiljen za jedno knjievno delo, moe se uoiti neto nalik kolektivnom ideolokom
odbijanju kod kodifikujue zakonske prakse imperijalizma. To bi otvorilo polje za politiko-ekonomsko i multidisciplinarno ideoloko ponovno ucrtavanje terena. Poto je ovo evrocen
trino mapiranje sveta na drugom nivou apstrakcije, koncept odbijanja ovde postaje uver
ljiv. Arhivski, istoriografski, disciplinarno-kritiki i, neizbeno, intervencionistiki rad o kojem
se tu radi zapravo je zadatak merenja tiina. To moe biti opis istraivanja, identifikovanja
i merenja (...) odstupanja od ideala koji je nesvodivo diferencijalan.
Kada stignemo do propratnog pitanja svesti podreenih, postaje znaajna ideja o ono
me to delo ne moe da iskae. U semiozama drutvenog teksta, razrade pobune stoje na
mestu iskaza. Poiljalac seljak oznaen je samo kao pokaziva jedne nenadoknadive
svesti. to se tie primaoca, moramo upitati ko je stvarni primalac pobune? Istoriar, koji
pobunu pretvara u tekst za znanje, samo je jedan od primalaca ma kog kolektivno
zamiljenog drutvenog ina. Bez mogunosti nostalgije za izgubljenim poreklom, istori
ar mora zatomiti (koliko god je to mogue) buku sopstvene svesti (ili efekta-svesti, kojim
46
47

Ibid.
Pierre Macherey, A Theory of Literary Production, prev. Geoffrey Wall, Routledge: London, 1978, str. 87.

107

rukovodi disciplinarna obuka), kako razrada pobune, spakovana zajedno s pobunjenom

sveu, ne bi ovrsnula u predmet istraivanja ili, jo gore, u model za podraavanje.
Subjekt koji podrazumevaju tekstovi pobune moe posluiti samo kao kontramogunost
za pripovedne sankcije zagarantovane kolonijalnom subjektu u dominantnim grupama.
Postkolonijalni intelektualci saznaju da je njihova privilegija njihov gubitak. To ih ini pa
radigmom intelektualaca.
Dobro je poznato da se pojam enskog (a ne imperijalistikog podreenog) slino upo
48
trebljavao u dekonstruktivistikoj kritici i u izvesnim varijantama feministike kritike. U
sluaju ove prve, raspravlja se o liku ene, onom koji je minimalno ustanovljen kao neod
reen i kao takav ve dostupan falocentrinoj tradiciji. Istoriografija podreenih postavlja
pitanja metoda koji bi je spreili da se slui tak vim lukavstvima. Za lik ene, vezu izmeu
ene i tiine mogu osmisliti same ene; ta odgovornost obuhvata rasne i klasne razlike.
Istoriografija podreenih mora se suoiti s nemogunou takvih gestova. Uskogrudo epi
stemoloko nasilje imperijalizma nudi nam nesavrenu alegoriju opteg nasilja koje pred
stavlja mogunost episteme.49
U okviru zatrtog itinerara podreenog subjekta, trag seksualne razlike dvostruko se
zatire. Pitanje se ne tie uea ena u pobuni, ni osnovnih pravila seksualne podele rada,
za koje postoje dokazi. Tie se, zapravo, toga da ideoloka konstrukcija roda i kao pred
meta kolonijalistike istoriografije i kao subjekta pobune mukarca odrava na dominant
nom poloaju. Ako, u kontekstu kolonijalne produkcije, podreeni nema istoriju i ne mo
e da govori, podreeni kao ena jo je dublje u senci.
Savremena meunarodna podela rada jeste preslikavanje izdeljenog polja devetnae
stovekovnog teritorijalnog imperijalizma. Prosto reeno, jedna grupa zemalja, mahom iz
Prvog sveta, u mogunosti su da ulau kapital; druga grupa, mahom iz Treeg sveta, nude
polje za ulaganje, preko kompradorskih uroenikih kapitalista te svoje slabo zatiene i
promenljive radne snage. U interesu odranja kruenja i porasta industrijskog kapitala (te
propratnog zadatka administracije u okviru devetnaestovekovnog teritorijalnog imperi
jalizma), razvili su se transportni, zakonski i standardizovani obrazovni sistemi ak i dok
su se unitavale lokalne industrije, preinaavala raspodela zemlje, a sirovine prevozile u
zemlju kolonizatora. S pojavom takozvane dekolonizacije, porasta multinacionalnog ka
pitala, te oslobaanja od administrativne uprave, razvoj ne obuhvata donoenje zakona
na veliko i ustanovljavanje obrazovnih sistema na slian nain. To usporava porast konzu
merizma u kompradorskim zemljama. Uz pomo modernih telekomunikacija i pojave na

48

Ovo pitanje sam razmotrila u Displacement and the discourse of woman, u Mark Krupnick (ur.)
Displacement: Derrida and after, Indiana University Press: Bloomington, IN, 1983, i u Love me, love
my ombre, elle: Derridas La carte postale, Diacritics, 14, 4, 1984, str. 19-36.
49
Ovo nasilje u optem smislu u kome predstavlja mogunost episteme jeste ono to Derida nazi
va pismo u optem smislu. Odnos izmeu pisma u optem smislu i pisma u uem smislu (znakovi
na povrini) ne moe se jasno artikulisati. Zadatak gramatologije (dekonstrukcije) jeste da obezbe
di sistem znakova kojim e se beleiti ovaj promenjivi odnos. Stoga je kritika imperijalizma na neki
nain dekonstrukcija po sebi.

108

prednih kapitalistikih privreda na dva kraja Azije, ouvanje meunarodne podele rada
slui odravanju zaliha jeftine radne snage u kompradorskim zemljama.
Ljudski rad nije, naravno, iskonski jeftin ili skup. Omoguie ga odsustvo zakona o
radu (ili njihova diskriminaciona primena), totalitarna drava (koja je esto posledica raz
voja i modernizacije na periferiji) i minimalni uslovi opstanka radnika. Kako bi ta kljuna
stavka ostala netaknuta, urbani proletarijat u kompradorskim zemljama ne sme se siste
matski obuavati ideologiji konzumerizma (to paradira kao filozofija besklasnog drutva)
koja, uprkos svemu, priprema teren za otpor u vidu koalicijske politike koju Fuko spomi
nje (FD, str. 100). To odvajanje od ideologije konzumerizma neprestano se pogorava
usled sve brojnijih meunarodnih podugovora. Pod okriljem te strategije, proizvoai u
razvijenim zemljama podugovaraju faze proizvodnje koje podrazumevaju najvie rada,
na primer, ivenje ili sastavljanje, u nacijama Treeg sveta gde je radna snaga jeftina. Kada
se roba sastavi, multinacionalna kompanija je ponovo uvozi uz velikoduno izuzimanje
od poreza u razvijenu zemlju umesto da ih proda na lokalnom tritu. Ovde se gotovo
prekida veza s pripremom za konzumerizam. Dok je globalna recesija od 1979. primetno
usporila trgovinu i ulaganje irom sveta, meunarodni podugovori su doiveli procvat. (...)
U tim sluajevima, multinacionalne kompanije slobodnije su da se odupru militantnim rad
nicima, revolucionarnim pobunama, pa i ekonomskim padovima.50
Klasna mobilnost sve je letarginija na kompradorskim pozornicama. Nije udo to po
jedini pripadnici uroenikih dominantnih grupa u kompradorskim zemljama, pripadnici
lokalne buroazije, jezik politike saveza smatraju privlanim. Poistoveivanje s vidovima
otpora zamislivim u naprednim kapitalistikim zemljama esto je slino onoj elitistikoj
sklonosti buroaske istoriografije koju opisuje Ranadit Guha.
Uverenje u mogunost globalne politike saveza preovladava meu enama iz domi
nantnih drutvenih grupa zainteresovanih za meunarodni feminizam u kompradorskim
zemljama. Na drugom kraju skale, onom najudaljenijem od mogunosti saveza izmeu
ena, zatvorenika, vojnika u svojim jedinicama, bolesnika u bolnicama, homoseksualaca
(FD, str. 101) nalaze se ene iz urbanog proletarijata. U njihovom sluaju, uskraivanje kon
zumerizma i prilike za njega, kao i strukture izrabljivanja oteavaju patrijarhalni drutveni
odnosi. S one strane meunarodne podele rada, subjekt izrabljivanja ne moe znati niti
izraziti tekst izrabljivanja ena ak i ako se postigne apsurd u kome intelektualac koji ne
predstavlja stvara prostor za nju da govori. ena je dvostruko u senci.
No, ak ni ovo ne obuhvata raznorodno Drugo. Izvan (ali ne sasvim) kruga meunarod
ne podele rada postoje ljudi iju svest ne moemo pojmiti ukoliko blokiramo svoju dobro
namernost graenjem homogenog Drugog tako to upuujemo samo na vlastito mesto
u seditu Istog ili Jastva. Tu spadaju naturalni poljoprivrednici, neorganizovana seoska
radna snaga, plemena te zajednice obinih radnika na ulici ili na selu. Suoiti se s njima ne
znai predstavljati njih (vertreten) nego nauiti da sami sebe prikaemo (darstellen). Ovaj
argument odveo bi nas u kritiku antropologije kao discipline kao i veze izmeu elemen
50

Contracting poverty, Multinational Monitor, 4, 8, avgust 1983, str. 8. Ovaj izvetaj dali su Don
Kavana i Doj Hakel, koji rade na projektu meunarodnih korporacija na Institutu za politike stu
dije (moj kurziv).

109

tarne pedagogije i formiranja disciplina. Takoe bi preispitao implicitni zahtev, intelektuala

ca koji biraju prirodno artikulisan predmet ugnjetavanja, da takav predmet doe kroz
istoriju u vidu skraene pripovesti modusa proizvodnje.
Delezovo i Fukoovo zanemarivanje epistemolokog nasilja imperijalizma kao i meu
narodne podele rada bilo bi manje znaajno da se pred kraj nisu dotakli pitanja Treeg
sveta. U Francuskoj je, meutim, nemogue ignorisati problem tiers monde, stanovnike ne
kadanjih kolonija francuske Afrike. Delez ograniava svoje razmatranje Treeg sveta na te
stare lokalne i regionalne uroenike elite koje su, u idealnom sluaju, podreene. U tom
kontekstu, aluzije na odravanje vika mnogobrojne radne snage zapadaju u obrnuto-et
niku sentimentalnost. Budui da govori o nasleu devetnaestovekovnog teritorijalnog
imperijalizma, upuuje na nacionalnu dravu, a ne na globalizujui centar: Francuskom
kapitalizmu je veoma potreban plutajui oznaitelj za nezaposlenost. Upravo se s tog gle
dita pronalazi jedinstvo oblika ogranienja: ogranienje imigracije, kada se prizna da imi
grantima idu najtei i najnepoeljniji poslovi; represija u fabrikama, poto je re o tome da
se Francuzu povrati ukus jednog sve teeg posla; borba protiv mladih i represija u nasta
vi (FD, str. 96). To je prihvatljiva analiza. No, ponovo pokazuje da Trei svet moe otpoeti s
programom otpora politike saveza usmerenim protiv ujedinjene represije samo kad je
ogranien na grupe Treeg sveta dostupne Prvom svetu.51 Ta dobronamerna aproprijacija
i ponovno ucrtavanje, od strane Prvog sveta, Treeg sveta kao Drugog odlika je na kojoj se
zasniva veliki deo izuavanja Treeg sveta u amerikim drutvenim naukama danas.
Fuko nastavlja kritiku marksizma pozivanjem na geografski diskontinuitet. Pravo obe
leje geografskog (geopolitikog) diskontinuiteta jeste meunarodna podela rada. Fu
ko, pak, koristi taj izraz da bi napravio razliku izmeu izrabljivanja (ekstrakcija i prisvajanje
vika vrednosti; itaj, polje marksistike analize) i dominacije (studije o moi) te ukazao
na veliki potencijal dominacije za otpor zasnovan na politici saveza. On ne moe shvatiti
da takav monistiki i ujedinjen pristup pojmu moi (koji metodoloki pretpostavlja Su
bjekt moi) omoguava odreena faza izrabljivanja, stoga to je njegova vizija geograf
skog diskontinuiteta geopolitiki karakteristina za Prvi svet:
Taj geografski diskontinuitet o kojem govorite znai, moda, sledee: od trenutka kada
zapoinje borba protiv izrabljivanja, proletarijat ne samo da vodi borbu, ve definie cilje
ve, metode, mesta i instrumente borbe; ui u savez sa proletarijatom znai pridruiti se nje
govim postavkama, njegovoj ideologiji, preuzeti motive njegove borbe. To znai stopiti se
[s marksistikim projektom]. Ali ako se ovek bori protiv moi, svi oni koji je prepoznaju kao
nepodnoljivu, mogu da zapodenu borbu tu gde se nalaze, u skladu sa svojom aktivnou
(ili pasivnou). Zapoinjui borbu koja je njihova, ije ciljeve savreno poznaju i ije meto
de mogu da odrede, oni ulaze u revolucionarni proces. Naravno, kao saveznici proletarijata,
poto, ako se mo sprovodi kao to se sprovodi, to se ini kako bi se odralo kapitalistiko
izrabljivanje. Istinski slue svrsi proletarijata borei se upravo tu gde su tlaeni. ene, zatvo
renici, vojnici u svojim jedinicama, bolesnici u bolnicama, homoseksualci, u ovom su trenutku
51

Mehanizam otkrivanja Treeg sveta kao oznaitelja podloan je onom vidu analize koji se bavi
konstituisanjem rase kao oznaitelja u Carby et al, op. cit.

110

zapoeli specifinu borbu protiv naroitog oblika moi, prinude, kontrole koja se sprovodi
nad njima. (FD, str. 100-101)

Ovaj program lokalizovanog otpora je za divljenje. Gde je to mogue, ovaj model otpo
ra nije alternativa nego dodatak makrolokim borbama po marksistikim naelima. Ali
ako se univerzalizuje, ta situacija izlazi u susret nepriznatom privilegovanju subjekta. Bez
teorije ideologije, moe odvesti u opasan utopizam.
Fuko je briljantan mislilac moi koja lei u oprostoravanju, ali svest o topografskom
ponovnom ucrtavanju imperijalizma ne nadahnjuje njegove pretpostavke. Prevarila ga je
ograniena verzija Zapada koju je stvorilo ponovno ucrtavanje, zbog ega on pomae u
utvrivanju njegovih posledica. Primetite u sledeem odlomku izostavljanje injenice da
je novi mehanizam moi u sedamnaestom i osamnaestom veku (ekstrakcija vika vredno
sti bez vanekonomskog pritiska jeste njegov marksistiki opis) osiguran posredstvom teri
torijalnog imperijalizma zemlje i njenih proizvoda drugde. Predstavljanje prevlasti od
kljunog je znaaja na tim pozornicama: U sedamnaestom i osamnaestom veku dolazi do
nastanka jednog vanog fenomena, do pojave, odnosno izuma, novog mehanizma moi
koji poseduje visoko specifine proceduralne tehnike (...) to je takoe, verujem, u apsolut
nom neskladu s odnosima prevlasti. Taj novi mehanizam moi vie zavisi od tela i onoga
to ona rade nego od zemlje i njenih proizvoda (PK, str. 104).
Zbog jednog mrtvog ugla koji se tie prvog talasa geografskog diskontinuiteta, Fuko
moe ostati neprijemiv za njegov drugi talas sredinom naeg veka, prosto ga poistoveu
jui s padom faizma i propadanjem staljinizma (PK, str. 87). Evo alternativnog vienja Majka
Dejvisa: Zapravo je globalna logika kontrarevolucionarnog nasilja stvorila uslove za mirnu
ekonomsku meuzavisnost ublaenog atlantskog imperijalizma pod amerikim vostvom.
(...) Meusobnom prodiranju glavnih kapitalistikih privreda prethodila je, i ubrzala ga, multi
nacionalna vojna integracija pod sloganom kolektivne bezbednosti od SSSR-a, to je omo
guilo novo razdoblje komercijalnog liberalizma koji je cvetao izmeu 1958. i 1973.52
U okviru pojave tog novog mehanizma moi moramo tumaiti fiksaciju na nacionalne
pozornice, otpor prema ekonomiji, te naglasak na pojmovima poput moi i elje koji pri
vileguju mikrologiju. Ta kvaziapsolutistika amerika centralizacija strateke vojne moi
trebalo je da omogui prosvetljenu i fleksibilnu potinjenost njenim glavnim namesnicima.
Konkretno, pokazala se veoma predusretljivom prema ostacima imperijalistikih preten
zija Francuza i Britanaca (...) dok su i jedni i drugi sve vreme nastavljali s bunom ideolo
kom mobilizacijom protiv komunizma, nastavlja Dejvis. Dok se preduzimaju mere opreza
prema unitaristikim pojmovima poput Francuske, mora se rei da unitaristiki pojmovi
poput te radnike borbe, ili unitaristike izjave kao to je nalik moi, otpor je viestruk i
moe se uklopiti u globalne strategije (PK, str. 142), mogu da se tumae pomou Dejviso
vog prikaza. Ne sugeriem, kako to ini Pol Bove, da je za raseljen i bezdoman narod [Pale
stince], koji su vojno i kulturno napadali, (...) pitanje [poput Fukoovog ukljuiti se u politiku
(...) podrazumeva pokuaj najiskrenijeg spoznavanja injenice da li je revolucija poeljna]
52
Mike Davis, The political economy of late-imperial America, New Left Review, 143, januarfebruar
1984, str. 9.

111

nerazborit luksuz zapadnog bogatstva.53 Zapravo, sugeriem da kupiti samodovoljnu ver

ziju Zapada znai zanemariti da ga je stvorio imperijalistiki projekt.
Ponekad se ini kao da sama briljantnost Fukoove analize vekova evropskog imperija
lizma stvara minijaturnu verziju tog raznorodnog fenomena: upravljanje prostorom ali da
upravljaju doktori; razvoj administracija ali u duevnim bolnicama; razmatranja periferije
ali u kontekstu ludaka, zatvorenika i dece. Klinika, duevna bolnica, zatvor, univerzitet
svi su, izgleda, paravan-alegorije koje odbacuju tumaenje sveobuhvatnijih pripovesti im
perijalizma. (Mogla bi se zapoeti slina rasprava o okrutnom motivu deteritorijalizacije
kod Deleza i Gatarija.) ovek savreno dobro moe da ne govori o neemu jer ne zna o
tome, mogao bi prigovoriti Fuko (PK, str. 66). No, ve smo govorili o sankcionisanom ne
znanju koje svaki kritiar imperijalizma mora da prati.
III
Kad se uopteno pogleda ta univerzitetski profesori i studenti u Sjedinjenim Drava
ma misle o francuskim uticajima, dolazi se do sledeeg zakljuka: Fuko se bavi stvarnom
istorijom, stvarnom politikom i stvarnim drutvenim pitanjima; Derida je nerazumljiv,
ezoterian i tekstualan. itaocu je ova opteprihvaena predstava o dvojici teoretiara, ve
rovatno, ve dobro poznata. Ne moe se porei, pie Teri Iglton, da [Deridino] stvarala
tvo nema nikak vo istorijsko utemeljenje, da nema jasno politiko odreenje i da u praksi
ne poznaje jezik kao diskurs [jezik u upotrebi]. 54 U nastavku, Iglton govori u prilog Fuko
ovom izuavanju diskurzivnih praksi. Peri Anderson razmatra njihovu istorijsku poveza
nost: S Deridom se realizuje samoopoziv strukturalizma ije se latentno prisustvo oitava u
pribegavanju muzici ili ludilu u filozofskoj misli Levija-Strosa ili Fukoa. Bez imalo ozbiljnog
prouavanja drutvene stvarnosti, Derida se ne ustruava da razgrauje njihove konstruk
cije i optui ih za nostalgiju za korenima rusoovskim u sluaju Levija-Strosa, odnosno pre
sokratovskim u sluaju Fukoa i da se zapita s kojim pravom oni smatraju da je njihov dis
kurs, zasnovan na njihovim sopstvenim premisama, nepobitan.55
Ovaj rad se zasniva na shvatanju da, bez obzira na to da li podrava Deridino stanovi
te ili ne, nostalgija za izgubljenim korenima moe naneti tetu prouavanju drutvene
stvarnosti u okviru kritike imperijalizma. tavie, uprkos neverovatno pogrenom iita
vanju, Anderson uvia upravo isti problem koji i ja istiem u vezi sa Fukoom: Naroito je
proroka Fukoova izjava iz 1966. godine: ovek nestaje dok bie jezika sve bletavije sija
na naem horizontu. No, ko su mi koji posmatraju i iji je to horizont? Anderson ne prime
uje kako u kasnije Fukoovo delo prodire jedan neizreeni Subjekt, a to je Zapad, Subjekt
koji vlada upravo zato to se njegovo postojanje porie. On Fukoovo stanovite tumai na
uobiajeni nain, kao nestanak spoznajueg Subjekta kao tak vog; a u Deridi, nadalje, vidi
krajnji ishod te tendencije: U praznini zamenice [mi] nalazi se aporija tog programa.56
53

Bove op. cit, str. 51.

Terry Eagleton, Literary Theory: An introduction, University of Minnesota Press: Minneapolis, 1983,
str. 205.
55
Perry Anderson, In the Tracks of Historical Materialism, Verso: London, 1983, str. 53.
56
Ibid, str. 52.
54

112

Naposletku, razmotrite Saidov zvuni aforizam koji odaje duboko nerazumevanje pojma
tekstualnosti: Deridina kritika nas uvodi u tekst, Fukoova u tekst i iz teksta.57
Pokuala sam da pokaem da znatna okupiranost politikom ugnjetenih, to se esto
navodi kao uzrok dobrog prijema Fukoovog dela, esto skriva privilegovanje intelektua
laca i konkretnog subjekta ugnjetavanja koje, u stvari, doprinosi dobrom prijemu. S dru
ge strane, iako mi nije namera da se suprotstavljam vienju Deride koje propagiraju ovi
uticajni pisci, razmotriu nekoliko aspekata Deridinog stvaralatva koji mogu biti od dugo
rone koristi za ljude koji ne pripadaju Prvom svetu. Ovo nije pravdanje. Deridu je teko
itati; njegov pravi predmet istraivanja jeste klasina filozofija. Uprkos tome, on je manje
opasan kad se pravilno shvati nego intelektualac iz Prvog sveta koji se pretvara da ne po
stoji i da ne predstavlja ugnjetene ve ih puta da govore u svoje ime.
Razmotriu sada poglavlje koje je Derida napisao pre dvadeset godina: O gramatolo
58
giji kao pozitivnoj nauci (OG, str. 99-129). U ovom poglavlju Derida se suoava s pitanjem
da li dekonstrukcija moe dovesti do adek vatne prakse, bilo kritike ili politike. Pro
blem je u tome kako spreiti etnocentrini Subjekt da uspostavi sebe tako to e selektiv
no definisati Drugo. Predmet interesovanja nije Subjekt kao takav; pre je to benevolentni
intelektualac sa Zapada. Ta pojedinost je sutinski bitna za nas koji smatramo da subjekt
ima istoriju i da je u ovom istorijskom trenutku zadatak subjekta spoznaje u Prvom svetu
da se odupre i kritikuje prihvatanje Treeg sveta putem asimilacije. U cilju poboljanja
injenine, a ne beskorisne kritike etnocentrinog impulsa evropskog intelektualca, Derida
priznaje da on ne moe da postavi prva pitanja na koja mora dobiti odgovor da bi ute
meljio svoju argumentaciju. On ne tvrdi da se gramatologija moe izdii iznad (rei Frenka
Lentrikije) pukog empirizma; zato to, poput empirizma, ona ne moe postaviti prva pitanja.
Time Derida gramatologikom znanju pripisuje iste probleme kao i empirijskom istrai
vanju. Dekonstrukcija, stoga, nije nova re za ideoloku demistifikaciju. Poput empi
rijskog istraivanja (...) prelazak u podruje gramatologikog znanja iziskuje baratanje
primerima (OG, str. 100).
Primeri koje navodi Derida, s namerom da ukae na granice gramatologije kao pozi
tivne nauke, potiu iz odgovarajueg ideolokog samoopravdanja imperijalistikog podu
hvata. U Evropi sedamnaestog veka, pie Derida, postojale su tri vrste predrasuda koje
su oblikovale istorijske zapise i bile simptom krize evropske svesti (OG, str. 101): teoloka
predrasuda, kineska predrasuda i hijeroglifska predrasuda. Prva se moe formulisati
ovako: Bog je pisao prvobitnim, odnosno prirodnim pismom: hebrejskim ili grkim. Druga:
kineski jezik je savren predloak za filozofsko pismo, ali je samo predloak. Istinsko filozof
sko pismo nije podreeno istoriji (OG, str. 102) i svee kineski na lako savladivo pismo
koje e potisnuti izvorni kineski. Trea: egipatsko pismo je isuvie uzvieno da bi bilo dei
frovano. Prvom se predrasudom osigurava opstanak u stvarnosti hebrejskog ili grkog,
dok druge dve (racionalna, odnosno mistina) zajednikim snagama podravaju prvu,
pri emu se u sreditu logosa nalazi judeohrianski Bog (aproprijacija helenistikog Dru
57

Said, The World, str. 183.

Prevod navoda iz Deridinog teksta oslanja se na O gramatologiji kao pozitivnoj znanosti u O
gramatologiji, prev. Ljerka ifler-Premec, Veselin Maslea: Sarajevo, 1976, str. 99-129. Shodno tome,
u zagradi e biti navedeni brojevi stranica srpskohrvatskog prevoda. (Prim. prev.)
58

113

gog putem asimilacije je neto starija pria predrasuda koja istrajava zahvaljujui na
porima da se kartografiji judeohrianskog mita dodeli status geopolitike istorije:
Pojam kineskog pisma funkcionisao je dakle kao jedna vrsta evropske halucinacije. (...)
Ovo se funkcionisanje podreivalo strogoj nudi. (...) Nju nije kvarilo znanje (...) kojim se mo
glo raspolagati kad se radilo o kineskom pismu. (...) Hijeroglifska predrasuda proizvela je
isti efekat koristoljubive zablude. Daleko od tog da je prirodna posledica etnocentrikog
prezira, iezavanje poprima oblik hiperbolikog divljenja. Nismo proverili neophodnost
ove sheme. Prisutna je i u naem veku; svaki put kad se naglo i burno obarao na etnocentri
zam, iza spektakularnog uinka uvek se skriva preutno nastojanje da se konsoliduju unu
tranje snage i iz toga izvue neka vlastita korist. (OG, str. 108; Derida koristi kurziv samo za
hijeroglifsku predrasudu)

U nastavku Derida nudi dve karakteristine mogunosti za reenje problema evrop

skog Subjekta, koji tei da stvori Drugo, pomou kojeg e konsolidovati svoje unutranje
snage, sopstveni subjekatski status. Iz toga sledi pria o saveznitvu pisanja, otvaranju
domaeg i graanskog drutva, i struktura elje, moi i kapitalizacije. Derida, zatim, razot
kriva ranjivost sopstvene elje da sauva neto to je, paradoksalno, podjednako neizreci
vo i netranscendentalno. Kritikujui stvaranje kolonijalnog subjekta, za ovo neizrecivo,
netranscendentalno (istorijsko) mesto vezuje se podreeni subjekt.
Derida zavrava poglavlje tako to jo jednom pokazuje da se gramatologiki podu
hvat obavezno javlja u okviru diskursa prisustva. Nije to samo kritika prisustva ve svest o
putanji diskursa prisustva u sopstvenoj krtici, oprez koji ne dozvoljava suvie izriite tvrd
nje o transparentnosti. Re pismo u svojstvu naziva objekta i gramatologikog modela
je praksa samo u istorijskoj ogranienosti, tj. u granicama nauke i filozofije (OG, str. 128).
Derida ovde ini nieovske, filozofske i psihoanalitike, pre nego isto politike, izbore
da bi izloio kritiku evropskog etnocentrizma pri konstituisanju Drugog. Kao intelektualki
s postkolonijalnih prostora, ne smeta mi to to me ne vodi (kao to to neizostavno ine
Evropljani) do tano odreenog puta koji takva kritika nuno uslovljava. Za mene je bitnije
to to on, kao evropski filozof, artikulie sklonost evropskog Subjekta da konstituie Drugo
na marginama etnocentrizma i uoava to kao problem kod svih logocentrinih, a time i svih
gramatologikih, poduhvata (jer je glavna teza poglavlja da oni deluju u sprezi). Ne kao
opti problem, nego kao evropski problem. Upravo u kontekstu ovak vog etnocentrizma
on oajniki pokuava da degradira Subjekt promiljanja i spoznaje time to kae da je
miljenje (...) belina u tekstu (OG, str. 128); ono to je miljenje je, iako belina, ipak u tekstu
i mora se dodeliti Drugom u istoriji. Ta nepristupana belina okruena tekstom koji se da
protumaiti jeste ono to bi postkolonijalni kritiar imperijalizma voleo da se razradi u
okviru zaokruene evropske celine kao jedino mesto teorijske produkcije. Postkolonijalni
kritiari i intelektualci mogu pokuati da izmeste sopstvenu produkciju jedino pod pret
postavkom postojanja te beline upisane u tekst. Nasuprot tome, predstaviti miljenje ili
subjekt koji promilja kao transparentne ili nevidljive izgledalo bi kao prikrivanje tog ne
prestanog prihvatanja Drugog putem asimilacije. Zbog ovak vih mera opreza Derida ne
upuuje poziv da se drugom/drugima omogui da govori u svoje ime ve upuuje apel,

114

odnosno poziv sasvim-drugom (tout-autre nasuprot drugom koje se samo-konstituie)

da uini delirinim taj unutranji glas koji je glas drugog u nama.59
Etnocentrizam evropskog umea pisanja krajem sedamnaestog i poetkom osamnae
stog veka Derida naziva simptomom opte krize evropske svesti. To je, naravno, deo ve
eg simptoma, ili moda i same krize, sporog prelaska iz feudalizma u kapitalizam preko
prvih talasa kapitalistikog imperijalizma. Putanja prihvatanja Drugog putem njegove
asimilacije moe se zanimljivije pratiti, ini mi se, u imperijalistikom konstituisanju kolo
nijalnog subjekta nego u ponovljenim upadima u polje psihoanalize ili nasrtajima na lik
ene, mada ne treba umanjivati znaaj ove dve intervencije u okviru dekonstrukcije. Deri
da ne zalazi (ili moda ne moe da zae) u to podruje.
Bez obzira na razloge ovog specifinog odsustva, mislim da je koristan njegov dosle
dan i razvijen rad na mehanizmu konstituisanja Drugog; moe nam mnogo bolje posluiti
u analitikom i intervencijskom smislu nego pozivanja na autentinost Drugog. Na ovom
nivou, u Fukoovim razmatranjima korisni su mehanizmi disciplinizacije i institucionalizaci
je, takorei konstituisanja, kolonizatora. Fuko ih ne vezuje za bilo koju verziju, ranu ili ka
snu, proto- ili post-, imperijalizma. Oni mogu biti od velike koristi intelektualcima koji se
bave propadanjem Zapada. Ono to njih mami, a nas plai, jeste to oni dozvoljavaju mo
gunost pristanka subjekta koji istrauje (naunika ili naunice) da se skrije iza koprene
transparentnosti.
IV
Mogu li podreeni da govore? ta pripadnici elite moraju da uine kako bi paljivo
motrili na neprestano konstruisanje podreenih? Pitanje ene u ovom kontekstu ini se
najproblematinijim. Bez sumnje, ako ste siromani, crni i enskog roda imaete trostruke
probleme. Ako, meutim, ovu formulaciju premestimo iz konteksta Prvog sveta u postko
lonijalni kontekst (koji nije isto to i Trei svet), opis poput crn ili obojen gubi ubedlji
vost i znaaj. Neophodna stratifikacija konstituisanja kolonijalnog subjekta u prvoj etapi
kapitalistikog imperijalizma neutralie boju kao oznaitelja emancipacije. U vreme e
stoke standardizujue dobronamernosti prisutne u radikalizmu drutvenih i prirodnih na
uka (prihvatanje putem asimilacije) u SAD-u i Evropi, zatim progresivnog, iako heteroge
nog, povlaenja konzumerizma na kompradorskoj periferiji, kao i uklanjanju granica u
meusobnom odnosu centra i periferije (istinskog i diferencijalnog subalternog), ini se
da analogon klasne svesti pre nego rasne svesti na ovom podruju istorijski, disciplinarno
i praktino zabranjuju i levica i desnica. Ne radi se samo o pitanju dvostrukog izmetanja,
niti se radi samo o problemu pronalaenja odgovarajue psihoanalitike alegorije koja bi
se podjednako odnosila na enu Treeg i Prvog sveta.
Mere opreza koje sam upravo iznela vae samo ukoliko govorimo o svesti podreene
ene ili, to je prihvatljivije, subjekta. Izvetavanje o, ili jo bolje, uestvovanje u, antisek
sistikim aktivnostima meu obojenim enama ili enama iz ugnjetenih klasa Prvog ili
59
Jacques Derrida, Of an apocalyptic tone recently adapted in philosophy, prev. John P. Leavy, Jr.,
Semia, str. 71.

115

Treeg sveta i te kako je aktuelno. Trebalo bi da pozdravimo i potragu za izgubljenim po

dacima u ovim uutkanim domenima koja se sprovodi u antropologiji, politikim naukama,
istoriji i sociologiji. Uprkos tome, podrazumevanje i konstrukcija svesti ili subjekta potpo
ra je tak vim aktivnostima i, na duge staze, saobrazie se sa aktivnostima imperijalistikog
konstituisanja subjekta, a epistemoloko nasilje bie pomeano sa irenjem znanja i napret
kom civilizacije. A podreena ena e ostati nema kao to je i bila.60
U ovako osetljivoj situaciji, nije lako postaviti pitanje svesti podreene ene; stoga je
jo potrebnije podsetiti pragmatine radikale da to pitanje nije idealistika varka. Iako se
sve feministike i antiseksistike aktivnosti ne mogu svesti samo na ovo pitanje, u potpu
nosti ga zanemariti bio bi politiki gest koji ve dugo prolazi neprimeeno i deluje zdru
eno s maskulinim radikalizmom koji poziciju istraivaa smatra transparentnom. Time
60

ak i u tekstovima koji izvrsno izvetavaju i analiziraju, kao to je Gail Omvedt, We Will Smash This
Prison! Indian women in struggle, Zed Press: London, 1980, pretpostavka da se reakcija skupine ena
iz Maharatre, iz klase urbanog proletarijata, na odluku radikalne belkinje da podeli svoju sudbinu
sa Indijkama, moe uzeti kao reprezentativna za sve Indijke ili da dotie pitanje enske svesti u
Indiji nije nimalo bezazlena kad se posmatra u okviru drutvene formacije Prvog sveta gde su
zbog proliferacije komunikacije na jednom internacionalnom hegemonijskom jeziku alternativna
kazivanja i svedoenja odmah dostupna ak i studentima.
Zapaanje Norme inile, izneto na tribini pod nazivom Oblici feminizma u zemljama Treeg
sveta: razlike u formi i sadraju (UCLA, 8. mart 1983) da antiseksistiko delovanje u indijskom kontek
stu nije zapravo antiseksistiko nego antifeudalno, jeste jo jedan primer. Po ovakvom shvatanju
definicije seksizma se mogu pojaviti tek nakon to je drutvo prelo na kapitalistiki nain proizvod
nje, ime se kapitalizam i patrijarhat zgodno nadovezuju. Takoe pokree i sporno pitanje uloge
azijskog naina proizvodnje u ubedljivom opravdavanju normativne narativizacije istorije po
mou prie o nainima proizvodnje, bez obzira na to koliko je istanan i sloen nain konstruisanja
istorije.
Neobina uloga linog imena Azija ne zaustavlja se samo na empirijskom dokazivanju ili ospo
ravanju postojanja takvog naina proizvodnje (problem koji je izazvao prilino intenzivne politike
manevre u meunarodnoj komunistikoj sceni) nego je kljuna i u vanim i otroumnim teorijskim
studijama poput Barry Hindess i Paul Hirst, Pre-Capitalist Modes of Production, (Routledge: London,
1975) i Fredric Jameson, Political Unconscious. ak i u Dejmsonovoj knjizi, gde na morfologiju naina
proizvodnje ne pada ni trunka sumnje istorijskog determinizma, ve je ukorenjena u poststruktu
ralistikoj teoriji subjekta, azijski nain proizvodnje, u obliju orijentalnog despotizma koji prati
nastanak drave, i dalje slui svrsi. Igra znaajnu ulogu i u prii o izmenjenom nainu proizvodnje u
Delezeovom i Gatarijevom Anti-Edipu. U sovjetskoj debati, dosta udaljenoj od ovih savremenih teorij
skih poduhvata, doktrinarna dostatnost azijskog naina proizvodnje esto je dovoena u sumnju
tako to su na nju primenjivani razliiti oblici i nomenklature kao to su feudalni, robovlasniki ili
komunalni nain proizvodnje. (Ova debata je iscrpno prikazana u Stephen F. Dunn, The Fall and Rise
of the Asiatic Mode of Production, Routledge: London 1982.) Zanimljivo bi bilo uporediti ovo s repre
sijom imperijalistikog trenutka o kojoj se govori u veini rasprava oko prelaska sa feudalizma na
kapitalizam koje su dugo zaokupljale zapadnu levicu. Ono to je vanije ovde jeste da zapaanja
poput inilinog prikazuju rasprostranjenu hijerarhizaciju u okviru feminizma (pre nego zapadnog
marksizma) Treeg sveta, to ovaj pojam stavlja u isti opticaj u kome se ve dosta dugo nalazi im
perijalistika pojmovna metafora zvana Azija.
Dodala bih da jo nisam proitala Madhu Kishwar i Ruth Vanita (ur.), In Search of Answers: Indian
womens voices from Manushi, Zed Press: London, 1984.

116

to nastoji da naui kako da razgovara sa istorijski uutkanim subjektom podreene ene

(pre nego da je slua ili govori umesto nje), postkolonijalna intelektualka sistematski se
oduava od enske povlatene pozicije. Ovo sistematsko zaboravljanje obuhvata i stica
nje znanja o tome kako kritikovati postkolonijalni diskurs najboljim sredstvima koja on
moe da ponudi, a ne prosto nadometanje izgubljenog lika kolonizovanih. Stoga, ispitati
neispitano uutkivanje podreene ene u okviru anti-imperijalistikog poduhvata subal
ternih studija ne znai, kao to to Donatan Kaler tvrdi, stvarati razlike razlikovanjem niti
pozivati se na seksualni identitet u esencijalistikom smislu i davati prednost iskustvu
61
koje proizlazi iz tog identiteta.
Kalerova verzija feministikog poduhvata mogua je u okvirima onog to Elizabet
Foks-enoveze naziva doprinosom buroasko-demokratskih revolucija drutveno-poli
tikom individualizmu ena. 62 Mnogi od nas su, u vreme kad smo jo agitovali kao nau
ni radnici iz SAD-a, naprosto morali shvatiti feministiki poduhvat onako kako ga Kaler
danas opisuje.63 To je svakako bila neophodna etapa mog linog uenja kako da se odu
im i uvrstila je u meni uverenje da glavni tok zapadnog feminizma podjednako nasta
vlja i izmeta bitku za pravo na individualizam koja se bije izmeu ena i mukaraca kada
se uspinju na lestvici klasne mobilnosti. Nasluuje se da se debata izmeu amerikog fe
minizma i evropske teorije (poto su predstavnice feministike teorije uglavnom iz
SAD-a ili Britanije) vodi na znatnom delu ovog terena. U globalu sam naklonjena stavu da
amerikom feminizmu nedostaje vie teorijskog aspekta. ini se, meutim, da problem
uutkane podreene ene ne moe reiti ni esencijalistika potraga za izgubljenim ko
renima niti zahtev za vie teorije u angloamerikom taboru.
Taj zahtev se esto iznosi u ime kritike pozitivizma, koji se ovde izjednaava sa esen
cijalizmom. No, Hegel, savremeni inaugurator pojma delovanja negacije, nije bio neu
poznat sa esencijalistikim shvatanjima. Za Marksa je neobina istrajnost esencijalizma u
okviru ovog dijalektinog odnosa predstavljala sloen i produktivan problem. Stoga je stro
ga binarna opozicija izmeu pozitivizma/esencijalizma (itaj amerikog gledita) i teorije
(itaj francuskog ili frankonemakog pod uticajem angloamerikog gledita) moda, ipak,
samo privid. Osim to potiskuje dvosmislenu spregu esencijalizma i kritike pozitivizma (to
primeuje Derida u poglavlju O gramatologiji kao pozitivnoj nauci), ona grei i u tome to
podrazumeva da pozitivizam nije teorija. Ovaj pomak u promiljanju dozvoljava i pojavu
vlastitog imena, pozitivne sutine, Teorije. I ovaj put, pozicija istraivaa ostaje neispitana.
Osim toga, ako se ova teritorijalna debata prenese na zemlje Treeg sveta, ne primeuje
se nikak va promena metoda. Ova debata ne uzima u obzir to to se, u sluaju ene kao
subalternog, ne mogu prikupiti elementi potrebni za utvrivanje putanje traga seksualno
odreenog subjekta na osnovu kojih bi se locirala mogunost diseminacije.
61

Jonathan Culler, On Deconstruction: Theory and criticism after structuralism, Cornell University Press:
Ithaca, NY, 1982, str. 48.
62
Elizabeth Fox-Genovese, Placing womens history in history, New Left Review, 133, maj-juni 1982,
str. 21.
63
Pokuala sam da razvijem ovu ideju na pomalo autobiografski nain u Finding feminist readings:
Dante-Yeats, u Ira Konigsberg (ur.), American Criticism in the Postructuralist Age, University of Michi
gan Press: Ann Arbor, MI, 1981.

117

Uprkos tome, u globalu podravam prikljuivanje feminizma kritici pozitivizma i defe

tiizacije konkretnog. Nemam nita protiv toga da uim iz stvaralatva zapadnih teoreti
ara, mada sam nauila da insistiram na tome da jasno obelee svoju poziciju u svojstvu
istraivakih subjekata. Pod ovim uslovima, i kao knjievni kritiar, taktiki sam se suoila
sa ogromnim problemom svesti ene kao subalternog. Problem sam preoblikovala u re
enicu, a zatim ga podvrgla jednostavnoj semiozi. ta znai ova reenica? Ovde postoji
analogija izmeu ideoloke viktimizacije jednog Frojda i pozicioniranja postkolonijalne
intelektualke u svojstvu istraivakog subjekta.
Kao to je pokazala Sara Kofman, sloena ambivalentnost Frojdove upotrebe ena kao
deurnih krivaca je reakcija-uobliavanje na prvobitnu i neprestanu elju da se histerinom
64
pripie glas, da se ena pretvori u subjekt histerije. Maskulino-imperijalistiko ideoloko
uobliavanje koje je elju uobliilo u kerkino zavoenje deo je istog procesa uobliavanja
koji konstruie monolitni lik ene Treeg sveta. To uobliavanje utie i na mene kao post
kolonijalnu intelektualku. Deo naeg poduhvata oduavanja jeste da to ideoloko uobli
avanje formuliemo kao predmet istraivanja, tako to emo izmeriti muk ako treba. Zato
e, suoeno sa pitanjima: Mogu li podreeni da govore?, i: Mogu li podreene ene da
govore?, nae nastojanje da podreenima damo glas u istoriji biti dvostruko izloeno opa
snostima Frojdovog diskursa. Uzevi sve to u obzir, sastavila sam sledeu reenicu: Belci
spasavaju tamnopute ene od tamnoputih mukaraca u istom onom duhu koji sreemo
kod Frojdovih ispitivanja reenice Dete tuku.65
Upotreba Frojda u ovoj prilici ne podrazumeva izomorfnu analogiju izmeu uoblia
vanja subjekta i ponaanja drutvenih zajednica, to je esta praksa, neretko praena po
zivanjem na Rajha, u razgovoru izmeu Delezea i Fukoa. To znai da ne tvrdim da reenica
Belci spasavaju tamnopute ene od tamnoputih mukaraca ukazuje na kolektivnu fanta
ziju simptomatinu za kolektivni plan sadomazohistikog ugnjetavanja u kolektivnom impe
rijalistikom poduhvatu. Postoji neka ugodna simetrija u tak voj alegoriji, ali bih zamolila
itaoca da je pre shvati kao problem neobuzdane psihoanalize nego kao konano reenje.66
Isto kao to Frojdovo uporno nastojanje da enu oznai kao deurnog krivca u reenici Dete
tuku, kao i u drugim prilikama, razotkriva njegove politike interese, koliko god nesavreno,
tako i moje uporno nastojanje da imperijalistiko stvaranje subjekta oznaim kao povod
za ovu reenicu razotkriva moju politiku.
Nadalje, namera mi je da pozajmim optu metodoloku auru Frojdove strategije ko
jom je doao do reenice koju je formulisao kao reenicu na osnovu mnogih slinih stvar
nih izjava koje je uo od pacijenata. To ne znai da u primer prenosa u analizi predstaviti
kao izomorfan uzor koji treba slediti u transakciji koja se odvija izmeu itaoca i teksta
(moje reenice). Analogija izmeu prenosa i knjievne kritike, odnosno istoriografije nije
nita vie do produktivna katahreza. Rei da je subjekt tekst ne dozvoljava suprotnu tvrd
nju: verbalni tekst je subjekt.
64

Sarah Kofman, LEnigme de la femme: La Femme dans les textes de Freud, Galilee: Paris, 1980.
Sigmund Freud. A child is being beaten: a contribution to the study of the origin of sexual per
versions, The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, prev. James
Strachey et al, Hogarth Press: London, knj. 17, 1955.
66
Idem, Wild psycho-analysis, Standard Edition, knj. 11.
65

118

Fascinirana sam, zapravo, time kako Frojd uspostavlja istoriju ugnjetavanja iz koje na
staje njegova konana reenica. Ta istorija ima dvostruke korene. S jedne strane, skrivena
je u amneziji novoroeneta, a s druge je smetena u naoj davnoj prolosti, to podrazu
meva praiskonski prostor gde jo nije postojala razlika izmeu ljudi i ivotinja.67 Ponukani
smo da strategiju nalik ovoj frojdovskoj primenimo na marksistike tekstove kako bismo
objasnili ideoloku obmanu imperijalistike politike ekonomije i izloili istoriju ugnjetava
nja koja proizvodi reenicu poput one koju sam navela. Ova istorija takoe ima dvostruke
korene. S jedne strane, skrivena je u manipulacijama koji stoje iza britanske zabrane udo
68
vikog rtvovanja iz 1829. godine, a s druge strane smetena je u klasinoj i vedskoj pro
losti hinduistike Indije, u tekstovima Rig-Veda i Darmaastra. Nema sumnje u to da po
stoji i neizdiferencirani praiskonski prostor koji podrava ovu istoriju.
Reenica koju sam konstruisala predstavlja jedan od mnogih primera izmetanja koja
opisuju odnos izmeu tamnoputih i belih mukaraca (a ponekad i tamnoputih i belih ena).
Spada meu one reenice kojima se izraava preuveliano divljenje ili pobona krivica
koje Derida povezuje sa hijeroglifskom predrasudom. Odnos izmeu imperijalistikog
subjekta i imperijalizma kao predmeta istraivanja je u najmanju ruku ambivalentan.
Udovica Induskinja penje se na pogrebnu lomau svoga preminulog mua i spaljuje
se na njoj. To je udoviko rtvovanje. (Prema pravilima transkripcije, sanskritsku re za
udovicu trebalo bi preneti kao sati. Na poetku kolonizacije Britanci su je transkribovali
kao suttee.)69 Ovaj obiaj nije bio rasprostranjen niti je zavisio od pripadnosti odreenoj
kasti ili klasi. Kada su Britanci zabranili sprovoenje ovog obiaja, to je opteprihvaeno
kao sluaj u kome Belci spasavaju tamnopute ene od tamnoputih mukaraca. Belkinje
od registara britanskih misija iz devetnaestog veka do Meri Dejli nisu ponudile alter
nativno tumaenje. Nasuprot tome stoji indijski nativistiki argument, parodija nostalgije
za izgubljenim korenima: ene su zapravo elele da umru.
Ove dve reenice se u velikoj meri uzajamno opravdavaju. Nikad neete naii na sve
doanstvo o glasu ili svesti ena. Tak vo svedoanstvo, svakako, ne bi nadilazilo ideologiju
niti bi bilo sasvim subjektivno, ali je moglo biti jedan od elemenata za sastavljanje kon
trareenice. Prolazei kroz nakaradno transkribovana imena ovih ena, rtvovanih udovi
ca, u policijskim izvetajima koji se nalaze u slubenim dokumentima Istonoindijske
kompanije, nemogue je sastaviti bilo kakav glas. Sve to se moe naslutiti je ogromna
raznolikost koja izbija ak i iz tako turog i neznalakog zapisa (kaste se, na primer, uvek
67

Idem, A child is being beaten, str. 188.

Za sjajan prikaz naina kako je realnost udovikog rtvovanja bivala konstituisana ili tekstuali
zovana tokom kolonijalnog perioda, vidi Lata Mani, The production of colonial discourse: sati in
early nineteenth-century Bengal (magistarska teza, University of California at Santa Cruz, 1983).
Kada sam poela da radim na ovom ogledu saznala sam dosta iz razgovora sa Latom Mani.
69
Prema Velikom reniku stranih rei i izraza, Ivan Klajn i Milan ipka, Prometej: Novi Sad, 2008. str. 1113,
sati, -ija m [engl. suttee od sanskr. sat estita ena] oznaava indijski obiaj da enu nakon smrti
mua spaljuju ili sahranjuju s njim. Meutim, prema Leksikonu stranih rei i izraza, Milan Vujaklija,
Prosveta: Beograd, 1961. str. 856, sati oznaava enu, a ne obiaj, za koji se navodi drugi naziv u srp
skom jeziku: sati (sskr. sati) dobra, prava ena; u Ist. Indiji: ena koja posle smrti mua dobrovoljno
pristaje da bude spaljena ili iva sahranjena s muem; sam ovaj in naziva se: satja. (Prim. prev.)
68

119

opisuju kao plemena). Suoena sa dijalektiki povezanim reenicama koje je mogue for
mulisati kao Belci spasavaju tamnopute ene od tamnoputih mukaraca i ene su ele
le da umru, postkolonijalna intelektualka postavlja jednostavno semiotiko pitanje ta
to znai? i poinje da ispreda istoriju.
Da bi se oznaio trenutak kada se iz unutranjih previranja raa ne samo graansko
nego dobro drutvo, esto se poziva na pojedinane sluajeve kada je slovo zakona pre
kreno da bi se zatitio njegov duh. Najee su to sluajevi kada mukarci tite ene. Ako
se prisetimo kako su se Britanci hvalisali svojim pravednim odnosom prema starosedela
kim obiajima i zakonima u koje se nisu meali, onda pozivanje na ovo doputeno krenje
slova zarad ouvanja duha zakona postaje jasno u izjavi D. D. M. Dereta: Prva zakonska
odredba o hinduistikom zakonu donesena je bez saglasnosti ijednog Indusa. Zakonska
odredba ovde nije imenovana. Sledea reenica, gde se odredba imenuje, podjednako je
zanimljiva ako razmislimo o tome kako se u njoj implicira da je dobro drutvo, usposta
vljeno u vreme kolonizacije, opstalo i posle dekolonizacije: Oivljavanje satija u nezavi
snoj Indiji verovatno je opskurantistika obnova koja se nee dugo odrati ak ni u zaba
70
enim delovima zemlje.
Bez obzira na to da li je ova primedba tana ili ne, mene ovde zanima kako zatita ene
(danas je to zatita ene Treeg sveta) postaje pokazatelj uspostavljanja dobrog drutva
koje mora, u tim prvim trenucima, da prekri sam zakon, odnosno ravnopravnost sprovoe
nja zakonske politike. U ovom konkretnom sluaju, ono to se ranije smatralo obiajem,
i kao tak vo prihvatalo i potovalo, preimenovano je u zloin. Drugim reima, ova stavka
hinduistikog zakona prekoraila je granicu izmeu privatnog i javnog domena.
Iako Fukoova istorijska naracija, usredsreena iskljuivo na Zapadnu Evropu, prikazuje
razvoj kriminologije u osamnaestom veku prevashodno u smeru tolerancije prema pre
stupnicima (PK, str. 41), za nas je ovde relevantan njegov teorijski opis spoznaje stvarno
sti: Spoznaja stvarnosti je aparat pomou kojeg se istinito ne razdvaja od neistinitog
nego od onog to se ne moe okarakterisati kao nauno (PK, str. 197) obred se suprot
stavlja zloinu, ta je obred odreuje sujeverje, a ta je zloin odreuje pravna nauka.
Skok satije iz privatnog u javni domen u jasnoj je i sloenoj vezi sa prelaskom britan
skog angamana u Indiji s trgovako-komercijalnog na teritorijano-administrativni; pro
mena se moe pratiti na osnovu korespondencije izmeu policijskih stanica, viih i niih
sudova, izvrnih odbora, dvora princa regenta, i slino. Zanimljivo je primetiti i to da, sa
stanovita indijskog kolonijalnog subjekta, koji se takoe pojavio tokom prelaska iz feu
dalizma u kapitalizam, sati je pokazatelj obrnute drutvene promene: Oni koji su zbog svo
je izloenosti zapadnom uticaju skrajnuti na psiholoke margine (...) nali su se pod priti
skom da dokau, i sebi i drugima, da su sauvali istotu obiaja i da su verni tradicionalnoj
visokoj kulturi. Mnogima od njih sati je bio vaan dokaz da se pridravaju starih pravila u
vreme kada su ta pravila bila poljuljana iznutra.71
70

J. D. M. Derrett, Hindu Law Past and Present: Being an account of the controversy which preceded the
enactment of the Hindu code, and text of the code as enacted, and some comments thereon, A. Mukherjee
& Co: Calcutta, 1957, str. 46.
71
Ashis Nandy, Sati: a nineteenth-century tale of women, violence and protest, u V. C. Joshi (ur.), Rammohun Roy and the Process of Modernization in India, Vikas Publishing House: New Delhi, 1975, str. 68.

120

Ako je ovo prvo istorijsko ishodite moje reenice, oigledno je izgubljeno u istoriji o
veanstva koja je delo, pria o irenju kapitalizma, o sporom oslobaanju radne snage
kao robe, pripovest o nainima proizvodnje, prelasku iz feudalizma preko merkantilizma
u kapitalizam. Krhka normativnost ove pripovesti, ipak, odrava se uz pomo navodno
nepromenjivog azijskog naina proizvodnje, koji u sluaju nude uvek priskoi u pomo
da podupre ovu pripovest kad god izae na videlo da je pria o logici kapitalizma pria o
Zapadu, da imperijalizam afirmie univerzalnu valjanost pripovesti o nainu proizvodnje,
da zanemariti podreene danas znai, hteli ne hteli, nastaviti imperijalistiki poduhvat.
Ishodite moje reenice se, tako, gubi u smutnji drugih, monijih diskursa. Uprkos tome
to je zabrana satija sama po sebi pohvalan in, moemo li se, ipak, zapitati da li e sagle
davanje korena moje reenice moda otkriti izvesnu intervencionistiku politiku?
U predstavu o tome da je imperijalizam uspostavio dobro drutvo ugraena je i misao
da je pristupio eni kao objektu koji treba zatiti od sopstvene vrste. Kako se moe ispitati
varljivost patrijarhalne strategije, koja eni kao subjektu naizgled dozvoljava slobodan iz
bor? Drugim reima, kako prei sa Britanije na hinduizam? ak i sam pokuaj pokazuje
da imperijalizam nije isto to i hromatizam, to jest puka predrasuda prema obojenim lju
dima. Kako bih pristupila ovom problemu, dotai u se nakratko Darmaastre (nasunih
svetih spisa) i Rig-Vede (pohvale znanju). U homolognom odnosu s Frojdovom analizom,
ovi spisi predstavljaju drevne korene. Svakako, neu se iscrpno baviti ovim spisima. Ume
sto toga, tumaiu ih ne u svojstvu strunjaka ve s pozicije postkolonijalne ene, koja
namerava da ispita kako je dolo do potiskivanja ene. Moje iitavanje je graenje kon
trapripovesti enske svesti, a time bia ene, a time bia dobre ene, a time elje dobre
ene, a time elje ene. U isti mah emo se, paradoksalno, uveriti da ena kao oznaitelj
nije striktno pozicionirana kao drutvena jedinka.
U Darmaastri me zanimaju dva momenta, a to su diskurs o dozvoljenim samoubistvi
ma i priroda pogrebnih obreda.72 Sagledano iz aspekta ovih diskursa, samospaljivanje
udovica izgleda kao izuzetak od pravila. Prema doktrini svetih spisa, opteuzevi, samou
bistvo je nedopustivo. Ostavlja se prostor, meutim, za odreene vidove samoubistva koji,
kao obrasci izraavanja, gube pojavni identitet samoubistva. Prva kategorija dozvoljenih
samoubistava izrasta iz spoznaje istine (tatvajnna). Ovde spoznajui subjekt shvata ne
stvarnost, odnosno puku fenomenoloku prirodu (to moe biti isto to i nefenomenolo
ka priroda) vlastitog identiteta. Nekada se tat tva tumailo kao taj ti, ali i bez toga, tatva je
tostvo ili sutina. Stoga ovo prosvetljeno sopstvo zaista spoznaje ta je to to ini njegov
identitet. Unitenje tog identiteta nije ubistvo sopstva (tmaghta). Paradoks spoznaje gra
nica znanja lei u tome to se najsnanija potvrda sposobnosti delanja, negacija mogunosti
delanja, ne moe uzeti za primer same sebe. Neobino je zanimljivo, pri tom, to prirodna
ekologija, pre nego samospoznaja, dozvoljava samo-rtvovanje bogova, koje doprinosi
ekonominom funkcionisanju Prirode i Vasione. U ovoj etapi, naseljenoj bogovima, a ne
ljudskim biima, koja logiki prethodi ovom konkretnom nizu izmetanja, samoubistvo i
72

Ono o emu govorim u nastavku oslanja se uglavnom na Pandurang Varman Kane, History of
Dharmasastra, Bhandarkar Oriental Research Institute: Poona, 1963 (u daljem tekstu navodi se kao
HD, sa brojem knjige, poglavlja i stranica).

121

rtvovanje (tmaghta i tmadna) kao da se ne razlikuju mnogo u znaenju unutranje

dozvole (koju daje samospoznaja) i spoljanje dozvole (koju daje ekologija).
U ovom filozofskom prostoru, meutim, nema mesta za enu koja se spaljuje. Nju emo
potraiti tamo gde je ostavljen prostor da se dozvole samoubistva u kojima se spoznaja
istine ne moe navesti kao stanje koje je, u svakom sluaju, lako proveriti i koje spada u sruti
(uveno) pre nego u smriti (zapameno). Ovaj izuzetak od opteg pravila o samoubistvu
ponitava pojavni identitet samospaljivanja ukoliko se ono izvri na odreenim mestima
pre nego u odreenom stanju prosvetljenosti. Na taj nain sa unutranje dozvole (koja
ishodi iz spoznaje istine) prelazimo na spoljanju (koja ishodi iz mesta hodoaa). eni je
73
omogueno da izvri ovaj vid (ne)samoubistva.
Pa ak ni to nije pravo mesto da ena poniti pravo ime samoubistva tako to e uniti
ti pravu sebe. Samo njoj se dozvoljava samospaljivanje na muevljevoj pogrebnoj lomai.
(Nekoliko primera iz davne prolosti gde se mukarci samospaljuju na neijoj pogrebnoj
lomai, ime dokazuju ljubav i privrenost gospodaru ili nadreenom, otkrivaju strukturu
dominacije u okviru obreda.) Ovo samoubistvo koje nije samoubistvo moe se protuma
iti kao simulakrum kako spoznaje istine tako i svetosti mesta. U prvom sluaju, ini se da
je spoznaja vlastite netvarnosti i puke pojavnosti u subjektu dramatizovana tako da pre
minuli suprug postaje eksterizovani primer i mesto unitenog subjekta, a udovica postaje
(ne)delatelj koji sprovodi u delo. U drugom sluaju, ini se da je metonim svih svetilita
upravo ta ognjena drvena postelja, sagraena tokom sloenog obreda, na kojoj enin su
bjekt, pravno razdvojen od sebe, nestaje u plamenu. Upravo u okviru ove dubokomisao
ne ideologije izmetenog mesta enskog subjekta javlja se paradoks slobodnog izbora.
Kada se radi o mukom subjektu, ono to se istie jeste primerenost samoubistva, prime
renost koja e ponititi, a ne potvrditi njegov status kao samoubistva. Kada se radi o en
skom subjektu, dozvoljeno samospaljivanje, uz to to uklanja posledice pada (ptaka)
koje se vezuju za nedozvoljeno samoubistvo, izaziva hvalu ina izbora u drugom registru.
Prema surovoj ideolokoj produkciji seksualno odreenog subjekta, tak va bi smrt po
shvatanju enskog subjekta mogla biti izuzetni pokazatelj njene vlastite elje, koja iskae
iz opteg pravila udovikog ponaanja.
U odreenim periodima i oblastima ovo izuzetno pravilo je postalo opte pravilo za
odreene klase. Njegovu uestalost u Bengalu u osamnaestom i poetkom devetnaestog
veka Ai Nandi povezuje s raznim faktorima koji se kreu od kontrole prirataja do mizo
ginije u drutvenoj zajednici.74 Njegova uestalost u Bengalu u proteklim vekovima sva
kako je objanjiva injenicom da su udovice u Bengalu, za razliku od ostatka Indije, mogle
da naslede imovinu. Tako da je ono u emu Britanci vide viktimizaciju jadne ene koju alju
u smrt u stvari ideoloko poprite. Kao to je P. V. Kanej, veliki istoriar Darmaastre, tano
primetio: [injenica] da je u Bengalu, ak i u zajednici hinduistikih porodica, udovica
lana koji nije imao sina imala praktino ista prava na imovinu porodine zajednice kao
73

Upendra Thakur, The History of Suicide in India: An introduction, Munshi Ram Manohan Lai: New
Delhi, 1963, str. 9, sadri koristan spisak najvanijih izvora koji na sanskritu govore o svetim mestima.
Ova dobra knjiga u koju je uloeno mnogo truda nosi sve znakove shizofrenije kolonijalnog subjekta,
poput buroaskog nacionalizma, patrijarhalnog komunalizma i prosvetljene razboritosti.
74
Nandy, op. cit.

122

to ih je imao njen pokojni mu (...) mora da je esto podsticala ostale lanove da se otara
se udovice tako to e, u najteim trenucima, apelovati na njenu odanost i ljubav prema
muu (HD II. 2, str. 635).
Bez obzira na to, dobronamerni i prosvetljeni mukarci oduvek su imali razumevanja
za enin hrabri izbor u datoj situaciji. Tak vim stavom oni prihvataju stvaranje polno od
reenog podreenog subjekta: Savremena Indija ne podrava praktikovanje satija, ali
jednostrani nain razmiljanja prekoreva savremene Indijce zato to izraavaju divljenje i
potovanje prema smirenoj i nepokolebljivoj hrabrosti Indijki koje postaju satije ili izvre
jauhar jer time neguju ideale enskog ponaanja (HD II. 2, str. 636). Ovaj primer ivo ilu
struje ono to je an-Fransoa Liotar nazvao diffrend, nemogunost da se tokom rasprave
75
jedan vid diskursa priblii drugom, odnosno neprevodivost s jednog diskursa na drugi.
Kako diskurs onog to Britanci vide kao paganski obred biva podveden (ali ne i preveden,
rekao bi Liotar) pod ono to Britanci vide kao zloin, tako jedan nain dijagnostikovanja
enske slobodne volje biva zamenjen drugim.
Obred, svakako, nije propisivao neizostavno samospaljivanje udovica. Ako udovica, me
utim, ipak odlui da ide korak dalje od onog to obred zahteva, a zatim odustane od na
kane, to se smatra prestupom za koji je propisan odreeni oblik pokore.76 Nasuprot tome,
mesnom britanskom policajcu ija je dunost bila da nadgleda spaljivanje, promena od
luke je bila pokazatelj istinskog slobodnog izbora, izbora slobode. Ambivalentan stav do
mae kolonijalne elite prema ovom pitanju vidan je u nacionalistikom romantizovanju
istote, snage i ljubavi koju svojim rtvovanjem izraavaju ove ene. Dva nezaobilazna
teksta su hvalospev Rabindranata Tagora bengalskim bakama s oeve strane koje se od
riu sebe i rei hvale Anande Kumarasvami koja sati smatra poslednjim dokazom savr
enog jedinstva tela i due.77
Oigledno ne zagovaram ubijanja udovica. elim samo da pokaem da, izmeu dve
suprotstavljene verzije slobode, konstituisanje enskog subjekta u ivotu jeste mesto gde
poiva diffrend. U sluaju samospaljivanja udovica, obred nije redefinisan kao sujeverje
nego kao zloin. Ozbiljnost satija bila je u tome to je ideologija uslovila da se sati emotivno
doivljava kao nagrada, isto kao to je ozbiljnost imperijalizma bila u tome to je ideolo
gija uslovila da se imperijalizam doivljava kao drutvena misija. Tompsonovo objanjenje
satija kao kazne je, stoga, potpuno pogreno:
75

Jean-Francois Lyotard, Le Differend, Minuit: Paris, 1984.

HD, II. 2, str. 633. Postoje naznake da je drutvena praksa daleko nadmaivala ovu propisanu
pokoru. U pasusu koji sledi, objavljenom 1938. godine, primetite, na osnovu izraza kao to su hra
brost ili vrstina karaktera, kakav stav ima prvobitno hinduistiko svetenstvo prema slobodi
enske volje. Pretpostavka koju bi vredelo ispitati u ovom odlomku jeste da je potpuno svoenje
udovice-nalonice na status objekta samo kazna za to to se odrekla prava da bude hrabra, to
oznaava status subjekta. Neke udovice, meutim, nisu imale hrabrosti da umru na vatrenim mu
kama; niti su imale vrstinu uma i karakter da ive idealnim asketskim ivotom koji im se nalae
[brahmacarya]. Tuno je to su bile primorane da ive kao nalonice, to jest, avarudda stri [zatoena
supruga]. A. S. Altekar, The Position of Women in Hindu Civilization: From prehistoric times to the present day, Motilal Banarsidass: New Delhi, 1938, str. 156.
77
Citirano u Sena. op. cit, 2, str. 913-14.
76

123

Moda e izgledati nepravedno ili nelogino to su Moguli, koji su ljude ive drali i nabi
jali na kolac, ili to su Evropljani, u ijim zemljama su se sprovodile najsurovije kazne i koji su,
nepuni vek pre nego to se engleska savest poela zgraavati pred satijem, sa arom spalji
vali vetice i vrili verske progone, imali stav kakav su imali prema satiju. Moda je za njih
razlika bila u sledeem rtve njihove surovosti muene su u skladu sa zakonom prema kojem
su oni bili prestupnici, dok rtve satija nisu kanjavane ni zbog kak vog prestupa nego zbog
fizike slabosti koja ih je preputala na milost i nemilost mukarcima. U ovom obredu na
78
videlo izbija tak va ljudska izopaenost i arogancija kao ni u jednom drugom prestupu.

Tokom cele druge polovine osamnaestog veka, u duhu kodifikovanja zakona, Britanci
u Indiji su konsultovali uene bramane i u saradnji s njima nastojali da prosude da li je sati
zakonit prema objedinjenoj verziji hinduistikog zakona. Saradnja je esto bila neuskla
ena, kao u sluaju znaaja promene odluke. Ponekad, kao kad pravila (astra) generalno
zabranjuju spaljivanje udovica s malom decom, britanska saradnja nije sasvim jasna.79 Po
etkom devetnaestog veka, britanske vlasti, a naroito Britanci u Engleskoj, neprestano su
isticali kako se zbog saradnje s bramanima stie utisak da Britanci odobravaju ovu praksu.
Kada je zakon konano napisan, potpuno je zatrta istorija dugog perioda saradnje, a jezik
je veliao plemenitog Indusa koji se suprotstavlja loem Indusu, koji je sklon zverstvima:
Ljudska priroda (...) se zgraava nad ovim obiajem. (...) U mnogo navrata, poinjena su
zverstva, koja su odvratna i samim Indusima. (...) Podstaknut ovim razlozima glavni guverner,
bez namere da odstupi od jednog od prvih i najvanijih principa sistema britanske uprave
u Indiji da se pripadnicima svih klasa omogui potovanje njihovih verskih obiaja, sve dok
je mogue pridravati se tog sistema bez krenja vrhovnih zapovesti koje nalau pravda i
ovenost, odluio je da donese sledee propise. (HD II. 2, str. 624-5)

Ono to, naravno, niko nije shvatio jeste da je ovo bila jo jedna ideologija, alternativa
ve postojeem gradiranom odobravanju samoubistva kao izuzetka, a ne njegovo stavlja
nje na spisak zloina. Moda je sati trebalo uporediti s muenitvom, gde bi preminuli
mu predstavljao transcendentalnog i jedinog Boga; ili s ratom, gde bi mu predstavljao
vladara ili dravu, u ime kojih se moe mobilisati opojna ideologija samortvovanja. U
stvarnosti, sati je svrstan u istu kategoriju sa ubistvom, edomorstvom i izbacivanjem sta
rih napolje. Uspeno je zatrto problematino mesto slobodne volje polno odreenog su
bjekta konstituisanog kao ena. Ne postoji putanja koja bi nas do tamo odvela. Poto druga
dozvoljena samoubistva nisu obuhvatala ovo konstituisanje, nije voena bitka oko njihovog
drevnog porekla pozivanje na tradiciju Darmaastre niti su izbrisana sa spiska obreda i
stavljena na spisak zloina to je uinila britanska zabrana. Jedini srodan preobraaj de
sio se kad je Mahatma Gandi trajk glau (satygraha) redefinisao kao otpor. No, neemo
ovde razmatrati pojedinosti ove znatne preobrazbe. Samo bih pozvala itaoca da upore
di atmosferu koja je okruivala udoviko rtvovanje i Gandijev otpor. Oboje u poetku
imaju iste korene.
78
79

Thompson, op. cit, str. 132.

Za ovo, kao i za bramansku raspravu u vezi sa satijem, vidi Mani, op. cit, str. 71f.

124

Jo od poetka doba Purana (oko 400. godine n. e.), ueni bramani su raspravljali o
tome da li je sati u skladu s doktrinom koja ostavlja prostor za dozvoljena samoubistva na
svetim mestima. (Te se rasprave jo uvek vode na akademskom nivou.) Ponekad se pre
ispitivalo kastinsko poreklo satija. Optevaee pravilo za udovice, da treba da se pridra
vaju celibata (brahmacarya), meutim, jedva da je ikad razmatrano. No, nije dovoljno re
brahmacarya prevesti samo kao celibat. Treba da se zna da, od etiri doba bia u hindu
istikoj (to jest, bramanskoj) regulativnoj psihobiografiji, brahmacarya ini drutvenu
praksu koja prethodi srodstvu po branoj zajednici. Mukarac udovac ili mu poste
peno prelazi iz ivota u umi (vnaprastha) u zreli celibat i odricanje, to oznaava termin
80
samnysa (odbacivanje). ena kao supruga je neophodna za voenje domainstva
(grhasthya) i moe se pridruiti muu tokom ivota u umi. Ona nema pristup (prema
bramanskim pravilima) poslednjem dobu, asketskom celibatu, oznaenom terminom
samnysa. ena udovica, prema optem pravilu svetog uenja, mora da se vrati na pret
hodno stanje preobraeno u stagnaciju. Dobro su poznata institucionalna zla koja su se
posluila ovim zakonom; ja razmatram njegove asimetrine posledice po ideoloko uobli
avanje polno odreenog subjekta. Stoga je od mnogo veeg znaaja to to nije bilo ras
prave o ovoj neizuzetnoj sudbini udovica ni meu Indusima niti izmeu Indusa i Brita
naca nego to to je izuzetno pravilo samospaljivanja bilo aktivno osporavano.81 Ovde se
mogunost pronalaenja (polno odreenog) podreenog subjekta ponovo gubi i pod uti
cajem je velikog broja inilaca.
Ova zakonski programirana asimetrija u statusu subjekta koja uspeno definie enu
kao objekat jednog mua oigledno radi u interesu zakonski simetrinog subjekatskog
statusa mukarca. Na taj nain samospaljivanje udovice postaje ekstremni sluaj opteva
eeg zakona pre nego izuzetak. Stoga ne treba da se iznenadimo kad itamo o nagradama
koje oekuju na nebu enu koja izvri sati. Ta tiva istiu kako je za enu odraz vrline biti u
posedu jednog mukarca i nadmetati se s drugim enama, onim ekstatinim nebeskim
plesaicama, paragonima enske lepote zbog ega e mukarci s uitkom pevati njoj u sla
vu: Na nebu, samo svome muu odana, ona, koju slave brojne nebeske plesaice [apsar]
uiva sa svojim muem toliko dugo koliko vladaju etrnaest Indra (HD II. 2, str. 631).
Veoma je ironino smatrati samospaljivanje izrazom enine slobodne volje, to poka
zuje i stih koji prati prethodni pasus: Sve dotle dok ena (kao supruga: stri) ne izgori u
plamenu muevljeve pogrebne lomae, nikad se nee osloboditi [mucyate] svog enskog
tela [strisarr to jest, u ciklusu roenja]. Iako s jedne strane gotovo neprimetno u potpu
nosti oslobaa od individualnog delanja, dozvoljeno samoubistvo svojstveno eni svoju
ideoloku snagu crpi iz poistoveivanja individualnog delanja s nadindividualnim: ubij se
80

Ovde govorimo o regulativnim normama bramanizma, a ne o tome kako je bilo. Vidi Robert Lin
gat, The Classical Law of India, prev. J. D. M. Derrett, University of California Press: Berkeley, 1973, str. 46.
81
I slabana mogunost preudaje u drevnoj Indiji, kao i zakonom regulisano pravo na preudaju
udovice iz 1856. godine rezultat su sporazuma koji su postigli mukarci. Preudaja udovice bila je
mahom izuzetak, moda zato to nije naruavala program formiranja subjekta. U celokupnom na
uku o udovikoj preudaji, otac i mu su ti koji zasluuju sve pohvale za reformistiku hrabrost i
nesebinost.

125

na muevljevoj pogrebnoj lomai sada, pa tako moe ubiti svoje ensko telo u celokup
nom ciklusu raanja.
Paradoks se time ne iscrpljuje, jer se ovim isticanjem slobodne volje tvrdi da je naroi
to nesrena okolnost roditi se u enskom telu. Re za sopstvo koje se zapravo spaljuje je
standardna re za duh u najplemenitijem smislu (tman), dok je glagol osloboditi, pu
tem korena rei za spasenje u najplemenitijem smislu (muc moska) u pasivu (mocyate),
a re za ono to je uniteno u ciklusu roenja je svakodnevna re za telo. Ideoloka poru
ka se ispisuje u reima divljenja jednog dobronamernog istoriara u dvadesetom veku:
Jauhar [grupno samospaljivanje plemkinja, supruga radputa, koje su izgubile ili e izgu
biti mua u ratu] koji su vrile radputske gospoe iz itora i drugih krajeva da bi izbegle
neizreciva zverstva u rukama muslimanskih pobednika svima je dobro poznat da bi se o
njemu moralo podrobnije govoriti (HD II. 2, str. 629).
Iako jauhar, striktno govorei, nije in satija, i iako ne elim da govorim u prilog dozvo
ljenog seksualnog nasilja osvajakih vojski, muslimanskih i bilo kojih drugih, samospalji
vanje ena pred tak vom pretnjom znai ozakonjavanje silovanja kao prirodnog i, u kraj
njoj liniji, u interesu je jedinstvenog polnog posedovanja ene. Grupno silovanje koje su
vrile osvajake vojske metonimska je proslava pripajanja novih teritorija. Isto kao to ni
opti zakon za udovice nikad nije dovoen u pitanje, tako i ovaj in enskog junatva opsta
je u patriotskim priama koje se kazuju deci, te se tako ista ideologija uvek iznova stvara
na najelementarnijem nivou. Upravo zato to je oznaitelj pod uticajem mnotva faktora,
ono je oduvek imalo ogromnu ulogu u organizaciji ivota hinduistikih zajednica. Pri tom,
ire pitanje konstituisanja polno odreenog subjekta ostaje skriveno time to se u prvi
plan istie vidna surovost satija. Zadatak pronalaenja (polno) podreenog subjekta gubi
se u institucionalnoj tekstualnosti u drevnim korenima.
Kao to sam ve istakla, kada se vlasnitvo nad imovinom moglo privremeno pravno
preneti na suprugu, obred samospaljivanja udovica najstroe je sprovoen. Ragunanda
na, legalista iz petnaestog/esnaestog veka ija su tumaenja smatrana najmerodavnijim
i kao tak va, pretpostavlja se, ponajvie koriena kao osnova za strogo i prisilno sprovo
ene satija, usredsreuje se na jedan osoben odlomak iz Rig-Vede, najstarijeg svetog spi
sa hinduizma, na prvi Sruti. Time on odaje pomen neobino pogrenom i lako prozrivom
itanju ba onog mesta na osnovu kojeg se dozvoljavao sati. Tu se nalazi stih koji opisuje
odreene korake u obredu za mrtve. ak i pri najprostijem itanju jasno je da se tekst
uopte ne odnosi na udovice nego na ene u domainstvu preminulog mukarca iji su
muevi ivi. Zato je, onda, ovaj tekst smatran autoritativnim? Ovo, neupadna zamena
mrtvog i ivog mua, je neto drugaija zagonetka u drevnim korenima od onih koje smo
ve razmotrili: Neka one iji su muevi asni i ivi uu u kuu s preienim puterom u
oima. Neka te supruge prve kroe u kuu, bez suza, u zdravlju i raskono obuene (HD II. 2,
str. 634). No, ova kljuna zamena nije jedina greka ovde. Sporni odlomak i alternativno
itanje smatraju se pouzdanim izvorom. U drugom stihu, ovde prevedenom kao Neka te
supruge prve kroe u kuu, re za prve je agr. Ima onih koji je itaju kao agn, od pla
mena. Kao to Kanej, meutim, pojanjava, ak i ako se izuzme ova zamena, Apararka i
drugi praktikovanje Satija temelje na ovom stihu (HD IV. 2, str. 199). To je jo jedan paravan
koji skriva deo porekla istorije podreenog enskog subjekta. Da li je potrebno primeniti

126

istorijsku onirokritiku na tvrdnju poput: Stoga se mora priznati da su ili spisi netani ili je
Ragunandana nainio nenamernu omaku (HD II. 2, str. 634)? Treba rei da ostatak poeme
govori ili o optem pravilu za udovice koje posle smrti mua vraa u doba brahmacarya-stagnacije, emu je sati izuzetak, ili pak govori o biranju brata ili nekog bliskog roaka
da izrodi potomke preminulom tako to e se oeniti njegovu udovicu (niyoga).82
Ako se P. V. Kanej smatra autoritetom za Darmaastru, onda su Mulini Principi hindui
stikog zakona praktini vodi. Ono to ovde razotkrivamo jeste istorijski tekst onog to
Frojd naziva logikom pozajmljenog ajnika, a to je da Mulin udbenik sa istom izriito
u tvrdi da je navedeni stih iz Rig-Vede dokaz da prema nekim starim spisima udovice
83
imaju pravo na preudaju i razvod.
Ne moemo a da se ne zapitamo o ulozi rei yon. U datom kontekstu, s prilogom za
mesto agr (ispred), re znai prebivalite. No, to znaenje ne potire primarno znaenje,
a to je genitalije (iako moda jo uvek ne specifino enske genitalije). Kako moemo sma
trati merodavnim za donoenje odluke o udovikom samospaljivanju odlomak koji slavi
ulazak raskono obuenih ena u prebivalite, na koje se ovom prilikom upuuje imenom
yon, tako da vankontekstualna slika skoro prikazuje ulazak u in tipino buroaske proiz
vodnje, odnosno raanja graana? Paradoksalno, ova slikovna veza izmeu vagine i pla
mena potkrepljuje tvrdnju o merodavnosti ovog stiha.84 Paradoks postaje utoliko vei to
Ragunandana modifikuje stih tako da on glasi: Neka se prvo uspnu do tenog prebivali
ta [odnosno izvorita, nazvanog, naravno, yon a rhantu jalaynimagn], u plamenu
[ili od plamena]. Zato bismo prihvatili da ovo verovatno znai neka im plamen bude
hladan kao voda (HD II. 2, str. 634)? Ovaj isk vareni izraz, tene genitalije od plamena, mo
da opisuje polnu neodreenost koja postaje simulakrum intelektualne neodreenosti
spoznaje znanja (tattvajnna).
Prethodno u radu pisala sam o graenju kontrapripovesti enske svesti, a time bia
ene, a time bia dobre ene, a time elje dobre ene, a time elje ene. Ovo pomeranje
uoava se u frakturi upisanoj ve u samoj rei sati, to je enski oblik rei sat. Sat nadilazi
svaki rodno odreeni pojam maskuliniteta i uzdie se ne samo do nivoa ljudske nego i
duhovne univerzalnosti. Ta re je sadanji particip glagola biti i kao tak va ne znai samo
postojanje nego asno, Dobro i Pravedno. U svetim spisima ta re oznaava sutinu, sve
82

Sir Monier Monier-Williams, SanskritEnglish Dictionary, Clarendon Press: Oxford, 1899, str. 552. Isto
riari esto nisu tolerantni kada im se ini da modernisti pokuavaju da unesu feministike stavove
u drevna patrijarhalna ureenja. Pravo pitanje je, naravno, zato bi strukture patrijarhalne domina
cije trebalo bespogovorno zabeleiti. Istoriari e podrati kolektivno zalaganje na polju socijalne
pravde jedino ako neupueni ljudi preispituju standarde objektivnosti koji su kao takvi sauvani
u okviru date hegemonijske tradicije. Ne ini se neprimerenim ako primetimo da jedan objektivni
instrument kao to je renik koristi jedno izuzetno seksistiko-pristrasno objanjenje: izrodi po
tomstvo preminulom!
83
Sunderlal T. Desai, Mulla: Principles of Hindu law, N. M. Tripathi: Bombay, 1982, str. 184.
84
Zahvaljujem profesorki Alison Finli sa Triniti Koleda (Hartford, CT) to je razmotrila ovaj odlo
mak sa mnom. Alison Finli je strunjak za Rig-Vedu. Odmah bih da dodam i to da e njoj moja tuma
enja izgledati neodgovorno knjievno-kritika isto kao to bi se istoriaru starog kova inila
modernistikim (vidi napomenu 83).

127

opti duh. ak i kao prefiks, ona ukazuje na ono to je primereno, prikladno, pristojno.
Toliko je uzviena da se nala u najekskluzivnijem diskursu savremene zapadne filozofije:
Hajdegerovom promiljanju Bitka. 85 Sati, enski oblik ove rei, jednostavno znai dobra
supruga.
Sad je pravi trenutak da se otkrije da je u nazivu sati kojim se upuuje na obred udo
vikog samospaljivanja ostala zabeleena gramatika greka koju su napravili Britanci,
ba kao to je u nomenklaturi ameriki Indijanci ostala zabeleena injenina greka koju
86
je napravio Kolumbo. Na raznim jezicima koji se govore u Indiji re je spaljivanje satije,
to jest, dobre supruge, ime udovica izbegava regresiju u statino stanje (brahmacrya).
Ovim se ilustruje sloeni uticaj rasnih, klasnih i rodnih inilaca u ovoj situaciji. Moda ga je
mogue prepoznati ak i kada je jeziki zaglaen: belci, u nastojanju da spasu tamnopute
ene od tamnoputih mukaraca, nameu ovim enama jo vea ideoloka ogranienja time
to u potpunosti poistoveuju, u okviru diskurzivne prakse, postupke dobre supruge sa sa
mospaljivanjem na muevljevoj pogrebnoj lomai. Na drugoj strani ovak vog konstituisa
nja objekta, ijom e se zabranom (odnosno uklanjanjem) stvoriti prilika za uspostavljanje
dobrog, za razliku od samo graanskog, drutva, nalazi se hinduistika manipulacija kon
stituisanja enskog subjekta koju sam pokuala da razmotrim.
(Ve sam pomenula Sati (Suttee), knjigu Edvarda Tompsona koja je objavljena 1928.
godine. Ne mogu ovde odati puno priznanje tom vrhunskom primerku iskrene podrke
imperijalizmu kao civilizujuoj misiji. Nigde se u knjizi, iji autor po sopstvenom priznanju
voli Indiju, ne dovodi u pitanje korisna surovost Britanaca u Indiji niti se ispituje njena
motivisanost teritorijalnom ekspanzijom ili upravljanjem industrijskim kapitalom.87 Ono
to je problematino u njegovoj knjizi jeste upravo nain prikazivanja Indije, izgradnja
kompaktne i homogene slike sa predsednicima drava i britanskim administratorima, a
sve to iz perspektive razboritog oveka koji je tu samo transparentni glas razumnog o
veanstva. Iz toga moemo shvatiti i to da Indiju mogu prikazivati i njeni imperijalni
gospodari. Sati pominjem ovde zato to Tompson ve u prvoj reenici nijansira znaenje
rei i prevodi je kao verna, to je, iako pogreno preneseno, omoguilo uvoenje en
88
skog subjekta u diskurs dvadesetog veka na engleskom jeziku. )
Razmotrite uvaavanje s kojim Tompson istie stav generala arlsa Hervija prema pi
tanju satija: Ima jedan deo kod Hervija koji budi saaljenje prema sistemu koji od ene
zahteva iskljuivo da bude lepa i verna. Saznao je imena satija koje su nale smrt na po
grebnim lomaama bikanerskih rada; nosile su imena poput Kraljica Sunevih Zraka,
Sunev Zrak, Ljubavni Uitak, Cvetni Veni, Naena Vrlina, Eho, Blagooka, Uteha, Mese
ev Zrak, Nesrena U Ljubavi, Srculence, Namigua, Roena U Seniku, Osmeh, Ljubavni
Pupoljak, Dobar Znak, Zaodenuta Izmaglicom, ili edo Oblaka ovo poslednje je omiljeno
ime. I opet, time to tipine zahteve viktorijanske vie klase namee svojoj eni (njegov
85

Martin Heidegger. An Introduction to Metaphysics, prev. Ralph Manheim, Doubleday Anchor: New
York, 1961, str. 58.
86
U engleskom jeziku ne postoji razlika izmeu rei Indijac i Indijanac. Obe su na engleskom In
dian, to je posledica Kolumbove zabune da je stigao do obala Indije. (Prim. prev.)
87
Thompson, op. cit, str. 37.
88
Ibid, str. 15. Za status linog imena kao oznake, vidi Derrida, Taking chances.

128

omiljeni izraz), Tompson daje sebi za pravo da Induskinju spasava od sistema. Bikaner je
u Radastanu; a svaka rasprava o spaljivanju udovica u Radastanu, naroito meu vlada
juom klasom, bila je blisko povezana s pozitivno ili negativno izgraenom predstavom o
hinduistikom (ili arijevskom) komunalizmu.
Pogled na alosno izgreena imena satija iz neto niih drutvenih slojeva u Bengalu,
poput zanatlija, seljaka, seoskih svetenika, zajmodavaca ili klera, kojima su udovice naje
e pripadale, ne bi urodio tako lepim plodom (Tompsonov omiljeni pridev za opis Benga
laca jeste imbecilni). Ili moda bi. Nema opasnije razbibrige od transponovanja linih
imena u zajednike imenice, njihovog prevoenja, i potonjeg korienja kao sociolokih
dokaza. Pokuala sam da rekonstruiem imena s tog spiska i poela da oseam HerviTompsonovu aroganciju. ta je, na primer, moglo biti Uteha? Moda Shanti? itaoci e
se setiti poslednjeg stiha Puste zemlje T. S. Eliota. Tu je re obeleena jednom vrstom stere
otipa o Indiji velianstvenou ekumenskih Upaniada. Ili moda Swasti? itaoci e se
setiti svastike, koja u bramanskom obredu oznaava utehu i udobnost koju prua porodini
dom (kao u Boe, blagoslovi na dom), ali je postala stereotip zloinake parodije arijev
ske hegemonije. Izmeu ove dve aproprijacije, gde je naa lepa i verna spaljena udovica?
Aura koja okruuje ova imena nastala je vie zahvaljujui piscima poput Edvarda Ficderalda,
prevodioca Rubaija Omera Hajama ija je navodna objektivnost doprinela stvaranju od
reene predstave o orijentalnoj eni, nego to je rezultat sociolokih istraivanja. (Saidov
Orijentalizam, 1978, je najmerodavniji tekst koji govori o tome.) Ako bismo razmiljali na taj
nain, prevod linih imena nasumino odabranih savremenih francuskih filozofa ili lanova
odbora direktora prestinih korporacija na jugu SAD-a pruio bi nam dokaze o vatrenim pri
stalicama neke arhanelske ili hagiocentrine teokratije. Tak vi trikovi mogu se izvesti i sa
zajednikim imenicama, ali je lino ime najpodlonije tak voj vrsti obmane. Ono to mi
ovde razmatramo jeste trik koji su Britanci izveli sa satijem. Poto je na taj nain pripitomio
subjekt, Tompson moe da napie, pod naslovom Psihologija Satija, Nameravao sam
da pokuam da to istraim; ali istini za volju, prestalo je da me zbunjuje.89
Izmeu patrijarhata i imperijalizma, konstituisanja subjekta i uobliavanja objekta, lik
ene nestaje, ne u istom nitavilu, nego u silovitom kolebanju izmeu tradicije i moder
nizma gde se zatekla izmetena figuracija ene Treeg sveta. Kada bi se sve ovo uzelo u
obzir, revidirao bi se svaki detalj postojeih sudova koji se smatraju valjanim u istoriji sek
sualnosti na Zapadu: U tome je odlika guenja (la repression) i po tome se ono razlikuje od
zabrana koje sadri prost kazneni zakon: ono uglavnom dejstvuje kao osuda na iezava
nje, ali isto tako i kao zapovest da se uti, potvrda o nepostojanju i zakljuak da, sledstveno
90
tome, i nema ta da se kae, ni da se vidi, ni da se zna. Sati kao primer ene-u-imperija
lizmu doveo bi u pitanje i rekonstruisao ovu opoziciju izmeu subjekta (zakona) i objekta
spoznaje (guenja) i mesto nestanka obeleilo neim drugim, a ne mkom i nepostoja
njem, bolnom aporijom izmeu subjekatskog i objekatskog statusa.
Sati je kao ensko ime u irokoj upotrebi danas u Indiji. Dati enskom detetu ime dobra
supruga nosi u sebi proleptinu ironiju, a ironija je tim vea to ovo znaenje zajednike
89
90

Thomspon, op. cit, str. 137.

Miel Fuko, Istorija seksualnosti, knj. 1, prev. Jelena Staki, Prosveta: Beograd, 1982, str. 10.

129

imenice nije primarni pokreta u linom imenu.91 Novoroene devojice dobijaju ime po
odreenoj Sati iz hinduistike mitologije, a to je Durga u svom obliju dobre supruge.92 U
jednom delu prie, Sati ve nosi to ime dolazi nepozvana na dvor svoga oca. ak ni njen
boanski suprug iva nije pozvan. Njen otac poinje da vrea ivu i Sati umire u mukama.
iva dolazi pun gneva i igra po vasioni sa Satijinim mrtvim telom preko ramena. Vinu ras
komada njeno telo i razbaca delove po zemlji. Na svako mesto gde su pale ove svetinje
dolaze hodoasnici.
Likovi poput boginje Atene keri svojih oeva, samozvano nekontaminirane mate
ricom korisne su za uspostavljanje ideologije kojom ene same sebe uniavaju, to tre
ba razlikovati od dekonstruktivistikog stava prema esencijalistikom subjektu. Pria o
mitolokoj Sati, koja preokree svaku naratemu obreda, ima slinu ulogu: ivi mu sveti se
za smrt supruge, izmirivanjem rauna izmeu velikih bogova realizuje se unitenje en
skog tela i time se zemlja osvetava. Videti u ovom mitu dokaz feministike nastrojenosti
klasinog hinduiz ma ili potvrdu da se u sreditu indijske kulture nalazi boginja, to je ini
feministikom, u istoj meri je ideoloki kontaminirano nativizmom i obrnutim etnocentri
zmom kao to je bilo imperijalistiki izbrisati sliku blistave ratnice, Majke Durge i smisao i
znaaj line imenice Sati svesti samo na obredno spaljivanje bespomone udovice da bi
ona rtvujui se bila spasena. Ne postoji prostor odakle bi polno odreeni podreeni su
bjekt mogao da govori.
Ako ugnjeteni u sistemu socijalizovanog kapitala nemaju nuno neposredan pristup
ispravnom obliku otpora, da li se ideologija satija, budui da potie iz istorije periferije,
moe podvesti pod neki model intervencionistike prakse? Poto ovaj ogled polazi od shva
tanja da treba biti podozriv prema svakoj ovako jasno razgranienoj nostalgiji za izgublje
nim korenima, naroito ako se na njima temelji stvaranje kontrahegemonijske ideologije,
u nastavku ogleda moram dati primer.93
(Primer koji navodim ovde nije odbrana nikakvog zagrienog hinduistikog sestrinstva
predanog samounitenju. Definisanje Britanaca indijskog porekla kao Indusa u hinduistikom
zakonu je jedno od obeleja ideolokog rata koji Britanci vode protiv islamskih mogulskih
vladara Indije; veoma vaan sukob u tom jo uvek nezavrenom ratu nastao je zbog podele
potkontinenta. Osim toga, po mom miljenju, takvi pojedinani primeri su modeli traginog
neuspeha intervencionistike prakse, jer ja ispitujem stvaranje modela kao takvih. S druge
91

injenica da se re koristila za obraanje eni visokog roda (gospa) dodatno komplikuje stvari.
Treba imati na umu da je ovo primer samo jednog od njenih pojavnih oblika u okviru panteona.
93
Zauzimanje stava protiv nostalgije kao osnove za stvaranje kontrahegemonijske ideologije ne
podrava njenu negativnu upotrebu. U sloenim okvirima savremene politike ekonomije, bilo bi, na
primer, veoma diskutabilno tvrditi da zloin spaljivanja udovica s malim mirazom meu radnikom
klasom u savremenoj Indiji uz uveravanja da se radi o samoubistvu treba shvatiti kao upotrebu ili
zloupotrebu tradicionalnog samoubistva putem satija. Sve to se moe tvrditi jeste da se radi o nizu
semiotikih izmetanja sa enskim subjektom u svojstvu oznaitelja, to nas vodi nazad na pripovest
koju razotkrivamo. Jasno je da na svaki mogui nain treba raditi na tome da se zaustavi spaljivanje
nevesti. No, ako se to postie bez preispitivanja nostalgije ili njene suprotnosti, samo e se aktivno
doprineti tome da se umesto enskog subjekta na mestu oznaitelja nau rasna/etnika pripadnost
ili prosti genitalizam.
92

130

strane, kao predmeti analize diskursa koju vri intelektualka koja se ne odrie sebe, ti modeli
mogu rasvetliti pojedine delove drutvenog teksta, bez obzira koliko nasumino.)
Devojka od esnaest ili sedamnaest godina, Buvanivari Baduri, obesila se u oevom
malom stanu u Severnoj Kalkuti 1926. godine. Uzrok samoubistva bio je nepoznat, poto
je Buvanivari tada imala menstruaciju, to je jasno pokazivalo da se ne radi o vanbranoj
trudnoi. Skoro deset godina kasnije otkriveno je da je devojka bila lan jedne od mnogih
grupa koje su vodile oruanu borbu za nezavisnost Indije. Konano joj je poveren zadatak
da izvri politiki atentat. U nemogunosti da se suoi sa zadatkom, a svesna koliko je u
ivotu bitno ne izigrati poverenje, odluila je da se ubije.
Buvanivari je znala da e njenu smrti dijagnostikovati kao posledicu vanbrane veze.
Zato je ekala da dobije menstruaciju. Dok je ekala, Buvanivari, brahmacrini koja se si
gurno radovala tome da postane dobra supruga, moda je iznova napisala drutveni tekst
samoubistva putem satija i to na intervencionistiki nain. (Jedno od predloenih obja
njenja njenog neobjanjivog postupka bilo je da je to uinila zbog melanholije izazvane
zetovim neprestanim zadirkivanjima to se sa toliko godina jo nije udala). Ona je uoptila
dozvoljeni motiv za samoubistvo ene time to se silno potrudila da ga pomou fiziolo
kih obeleja sopstvenog tela oslobodi (a ne prosto negira) iz zatvora zakonite strasti jed
nog jedinog mukarca. U neposrednom kontekstu njen je postupak izgledao apsurdan,
primer pomraenja svesti pre nego razboritosti. Odmah se uoava da je oslobaajui gest
ekanje menstruacije u suprotnosti sa zabranom koja nije dozvoljavala enama s men
struacijom da se spale; neista udovica mora da saeka, pred oima javnosti, dok se ne
proisti kupanjem etvrti dan, kad menstruacija proe, i tek onda ima pravo na svoju di
skutabilnu povlasticu.
U ovom tumaenju, samoubistvo Buvanevari Baduri je jedno neprimetno, ad hok, su
balterno preispisivanje drutvenog teksta samoubistva putem satija jednako kao i hege
monijska pria o vatrenoj, borbenoj i porodinoj Durgi. Nove i razliite mogunosti koje
otvara ovo hegemonijsko predanje o ratobornoj majci zabeleene su i optepoznate u na
rodu zahvaljujui diskursu mukih voa i pripadnika pokreta za nezavisnost. Podreene
ene ne moemo uti niti proitati neto to su one napisale.
Priu o ivotu i smrti Buvanivari sam ula od svoje porodice. Pre nego to sam odluila
da je podrobnije istraim, obratila sam se jednoj Bengalki, koja se bavi filozofijom i sanskri
tom i iji su rani rezultati intelektualnog rada skoro isti kao moji. Dve reakcije: (a) Zato,
kad su njene dve sestre, ailevari i Rasevari, imale tako ispunjene i divne ivote, tebe za
nima ba nesrena Buvanivari? (b) Pitala sam njene neake. Izgleda da se radilo o zabra
njenoj ljubavi.
Pokuala sam da koristim, ali i da odem dalje od Deridine dekonstrukcije, koju ne ce
nim kao feminizam samu po sebi. No, u kontekstu problematike kojom sam se bavila, nje
gova morfologija se pokazala pedantnijom i korisnijom nego Fukoovo i Delezovo nepo
sredno i sadrajno usmerenje na vie politika pitanja Delezov predlog da se postane
ena to ini opasnijim njihov uticaj na zdune radikale u amerikim akademskim krugo
vima. Deridina radikalna kritika obeleena je opasnou od aproprijacije putem asimilaci
je. On opaa katahrezu u korenima. On zagovara preispisivanje utopijskog strukturalnog

131

impulsa tako da se uini delirinim taj unutranji glas koji je glas drugog u nama. Na
ovom mestu moram priznati dugoronu korisnost dela aka Deride koju mi se ini da vie
ne pronalazim kod autora Istorije seksualnosti i Mille Plateaux.94
Podreeni ne mogu da govore. Nema svrhe sastavljati dugaki spisak globalnih po
treptina na kome e se nai ena kao hvale vredna stavka. Predstavljanje nije iezlo.
ena koja je intelektualka se u tom svojstvu mora prihvatiti precizno odreenog zadatka,
ne sme samo odmahnuti rukom.
(S engleskog prevele Nataa Karanfilovi i Arijana Luburi-Cvijanovi)

94

Nisam proitala Peter Dews, Power and subjectivity in Foucault, New Left Review, 144, 1984, pre
nego to sam zavrila ovaj ogled. S interesovanjem iekujem njegovu novu knjigu na istu temu
[Peter Dews, The Logics of Disintegration: Post-structuralist thought and the claims of critical theory,
Verso: London, 1987]. Moja i njegova kritika imaju mnogo toga zajednikog. No, koliko vidim iz ovog
kratkog ogleda, on nekritino pristupa kritikoj teoriji i intersubjektivnoj normi, to moe lako do
vesti do zamene individue, odnosno subjekta pri lociranju epistemolokog subjekta. Djuzovo
tumaenje odnosa izmeu marksistike tradicije i autonomnog subjekta nije isto kao moje. Dalje,
njegov prikaz orsokaka u kome se nala druga faza poststrukturalizma gubi na snazi zbog toga
to ne uzima u obzir Deridu, koji se protivio privilegovanju jezika jo na poetku karijere, Intro
duction u Edmund Husserl, The Origin of Geometry, prev. John Leavy, Nicholas Hays: Stony Brook,
NY, 1978. Ono zbog ega se njegova sjajna analiza toliko razlikuje od mojih interesovanja jeste, na
ravno, to to Subjekt u okvire ije Istorije on smeta Fukoovo delo jeste Subjekt evropske tradicije
(str. 8794).

132