Najpoznatiji srpski satirini pripoveda, Radoje Domanovi se sa najvie uspeha ogledao u anru

alegorino-satirine pripovetke koju je uveo u srpsku knjievnost. Tu spada i jedna od njegovih

najboljih satira Stradija, koja je nastala izmeu 1889. i 1903. godine. Ona predstavlja svojevrsno
ogledalo izobliene politike stvarnosti Srbije iz poslednjih godina apsolutistike vladavine
Aleksandra Obrenovia.

Satirina vizija stvarnosti u Stradiji je uokvirena priom o imaginarnom putovanju. Pisac, odnosno njegov
zamenik u pripoveci, narator, putuje po svetu u potrazi za slavnom otabinom svog oca. On stie u nekakvu
daleku, nepoznatu zemlju, koja se razlikuje od svega, to je pre i posle toga video. Sve to se u njoj dogaalo
bilo je suprotno od normalnog i prirodnog.

Prvog dana kada je putnik stupio na tlo Stradije u glavnom gradu bila je velika sveanost. Narod je slavio petu
godinjicu odrebljavanja konja efa policije. On tu primeuje mnotvo ordena kojima su graani ukraeni.
Zasluge za koje se dobijaju odlikovanja bile su najneobinije, ponekad i takve da bi u kakvoj drugoj zemlji
ovek radi njih dospeo u zatvor. Jednog je njegov ministar odlikovao za retke zasluge i portvovanje prema
Otadbini, jer je rukovao mnogim dravnim novcem punu godinu dana, a u kasi je, pri pregledu, naeno samo
dve hiljade dinara manje nego to treba da bude. Pravo je, govorilo se, jer je mogao sve upropastiti, ali mu
plemenitost i rodoljublje nije dalo da to uini. Drugi je odlikovan zato to je mesec dana bio uvar nekih
dravnih magacina i magacini nisu izgoreli. Jedan ia je dobio orden to je ostario i to nije umro. Jedan je
odlikovan to se obogatio za nepunu godinu dana liferujui dravi loe ito i jo vazda drugih stvari. Svaki
zelena i nitkov mogao je sebi kupiti za nekoliko groa titulu "veliki narodni rodoljub".

U Stradiji kau da u toj zemlji ima dosta svinja. Na uenje putnika da je samo zbog svinja uvena ta zemlja,
dobija se odgovor da ima i budalatina mnogo. Sem svinja, vele da imaju mnogo ministara, koje u penziji, koje
na raspoloenju, ali njih ne izvoze na stranu. Izvoze samo svinje.

Strani putnik poseuje ministarstva raznih resora i primeuje da niko nije na svom mestu, a svako je na
pogrenom. Svaki ministar interesuje se za sve, samo ne za ono to spada u njegovu nadlenost. Ministar
inostranih poslova prouava umarstvo, a na pitanje kakvi su odnosi zemlje sa susedima odgovara: "Pravo da
vam kaem ja neto nisam o tome ni imao prilike da mislim". Ministar pravde "prouava kole za gluvonemu
decu". Ministar privrede veliki je ljubitelj Homera, a o privredi se uopte ne brine, jer je, po njegovom
miljenju "privreda usavrena dobrim zakonima", a zakoni su briga ministra policije, a ne njegova. Ministar
vojni sastavlja molitve. Ministar prosvete je naprasit ovek i kavgadija, a u Stradiji ne trpe kolovane ljude,
prosveta spada "u nepredviene izdatke". Poglavar crkve je dobar gimnastiar i strastven lovac, a uz to, voli da
se tue.

Narodna skuptina, koja je to samo po imenu, "a u stvari poslanike postavlja ministar policije" radi "samo ono
to hoe vlada". Poto budu "izabrani" poslanici provode "nekoliko dana u pripremnoj koli, koja se zove klub"
gde se vebaju da to bolje odigraju svoju ulogu. Uloge u skuptini su podeljene: jedni govore za, drugi ima da
ute, a trei da se prave opozicija. Poslanici ue ono to im je zadato da kau u skuptini kao aci lekcije.
Vlastima je najtee da nau opozicionare, jer svi hoe da su uz vladu.

U Stradiji ima mnogo slobodoumnih zakona, a ni malo slobode. To je zemlja u kojoj je "ustav bez ustavnosti",
narod "ne upotrebljava slobode"; zemlja u kojoj se ne zna koji zakoni vae, a koji ne vae. Zato se u Stradiji
donosi mera "da narod spase od naroda". Cela zemlja je prepuna moralnih pouka, a morala nije bilo, u svakoj
kui pun tavan logike, ali pameti nije bilo. Dre se govori i piu knjige o privredi, a niko nita nije sejao. Na
svakom koraku se govorilo o tednji i blagostanju zemlje, a rasipalo se na sve strane.

Satira Stradija je univerzalni simbol osude apsolutistike vladavine. "U Stradiji Radoja Domanovia jedva da
ima svetlosti, tek toliko da se vidi koliko je ta zemlja crna", kae profesor Vojislav uri. U njoj je Radoje
Domanovi narodna savest, koju afirmie svojim umetnikim udarom protiv dinastije, odnosno ne/vrednosti
drave i naroda.