Odravanje eleznikih pruga

Aleksandar Rui 2015

Gradjevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

ODRAVANJE ELEZNIKIH
PRUGA

Tema :

IZGRADNJA I ODRAVANJE ELEZNIKIH PRUGA ZA

VELIKE BRZINE

Profesor: Student:

Gordan Radivojevi Aleksandar Rui

Ni, 2015.

1
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

Sadraj:

1. Pruge za velike brzine- koloseci na vrstoj podlozi ................................................................................... 3

1.1 Uvod .................................................................................................................................................... 3
1.2 Osnovne tehnike karakteristike koloseka na vrstoj podlozi ............................................................ 4
1.3 Gornji stroj koloseka .......................................................................................................................... 5
1.3.1 Betonski nosivi sloj ....................................................................................................................... 5
1.3.2 Asfaltni nosivi sloj......................................................................................................................... 5
2. Odravanje pruga za vozove velikih brzina ............................................................................................... 7
3. Izgradnja gornjeg stroja pruga za velike brzine ........................................................................................ 9
4. Polaganje koloseka pomou maina SVM 100........................................................................................ 10
4.1. Kamioni za transport tucanika ........................................................................................................ 11
4.2. Vagoni za transport tucanika .......................................................................................................... 11
4.3. Maine za postavljanje ina............................................................................................................ 12
4.4. Maine za polaganje koloseka SVM 1000 ...................................................................................... 12
4.5. Voz za transport dugih ina ............................................................................................................. 13
4.6. Ureaji za ugradnju privrsnog pribora .......................................................................................... 13
5. Tok izgradnje pruge pomou maine SVM 1000..................................................................................... 14
6. Polaganje koloseka pomou portalnog krana PK1-20 ES ........................................................................ 15
7. Prednosti i mane koloseka na vrstoj podlozi ........................................................................................ 16
7.1 Prednosti koloseka na vrstoj podlozi............................................................................................... 17
7.2 Nedostaci koloseka na vrstoj podlozi .............................................................................................. 17
7.3 Osnovni zahtevi za koloseke izvedene na vrstoj podlozi................................................................. 18
7.3.1 Zatita od buke............................................................................................................................... 18
8. Tipovi reenja koloseka na vrstoj podlozi.............................................................................................. 20
8.1 Pragovi ili blokovi umetnuti u beton ................................................................................................. 20
8.1.1 Rheda 2000 ................................................................................................................................ 20
8.1.2 Sistem Zblin .............................................................................................................................. 21
9. Literatura................................................................................................................................................. 22

2
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

1. Pruge za velike brzine- koloseci na vrstoj podlozi

1.1 Uvod

Iako veina sadanjih eleznikih pruga jo uvek koristi klasine sisteme koloseka sa
zastornom prizmom, injenica da je klasini koloseni zastor dostigao svoj maksimum s obzirom
na prometni kapacitet i brzinu prometa dananjih vozova, otvorio se prostor za razvoj i sve veu
primenu novih konstrukcijskih reenja u vidu koloseka na vrstoj podlozi bez zastora. Kod
koloseka bez zastorne prizme, zastor kao nosivi konstruktivni element zamenjen je drugim
stabilnijim materijalom poput betona ili asfalta.

Osnovne prednosti i vane karakteristike koloseka na vrstoj podlozi su:

produeni ivotni vek

smanjeni trokovi odravanja
mali zahtevi za odravanjem
nia konstruktivna visina
manja teina konstrukcije
visoka horizontalna i vertikalna stabilnost koloseka
nema problema sa uzdizanjem zastornih estica kod velikih brzina

Odvijanje prometa pri velikim brzinama sa zadovoljavajuim radom eleznikih vozila i

smanjenjem negativnih uticaja na kolosek zahteva:

maksimalnu tanost uzdunog i poprenog nivelisanja trase

spreavanje ili smanjenje mogueg sleganja tla
stalno i tano definiranje vertikalne elastinosti kolosene konstrukcije pod delovanjem
osovinskog optereenja.

Iz ove potrebe se razvio novi tip koloseka na vrstoj podlozi, odnosno koloseka bez zastora, gde
je zastor zamenjen novim stabilnijim materijalom (betonom ili asfaltom).
Potreba za odravanjem je znatno manja, i trokovi odravanja iznose 20-30% trokova
odravanja klasinih koloseka (Slika 1).

3
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

1.2 Osnovne tehnike karakteristike koloseka na vrstoj podlozi

Bitan kriterijum za meusobno tehniko poreenje koloseka je stabilnost geometrije

koloseka. Kod zastornih koloseka (Slika 2) glavni zadatak zastora je osigurati vertikalnu i
horizontalnu stabilnost kolosene reetke na koju deluju dinamika optereenja inskih vozila i
naprezanje prouzrokovano temperaturnim promenama u inama. Glavni problem koji se javlja
kod zastornih koloseka je usporena degradacija zastornog materijala zbog prometnog
optereenja. Zastor se sastoji od zbijenog nevezanog zrnatog kamenog materijala. Zbog
premetanja, troenja i raspadanja zrna zastora dolazi i do poremeaja u geometriji koloseka, a
ujedno dolazi i do popunjavanja praznog prostora izmeu krupnijih estica zastorne posteljice
sitnim esticama to prouzrokuje drenane probleme. Iz tih razloga neophodno je redovno
odravanje kako bi se s vremena na vreme obnovila trasa koloseka. Kod klasinih kolosenih
konstrukcija, ina je oslonjena na pragove koji su ugraeni u zastornu prizmu i nalaze se na
razmacima od 60 do 80 cm.

U sluaju koloseka na vrstoj podlozi (Slika 3) pridranja ina fiksno su pozicionirana. Upravo iz
razloga vee poprene i uzdune stabilnosti, smanjene devijacije trase koloseka, takvi koloseci
pokazuju veliku prednost u odnosu na koloseke sa zastorom.

Slika 2. Klasina kolosena konstrukcija Slika 3. Kolosek na vrstoj podlozi

4
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

1.3 Gornji stroj koloseka

1.3.1 Betonski nosivi sloj

Odstupanje od definisanog profila nosivog betonskog sloja ne sme biti vee od 2 mm.
Primenjeni beton mora biti visoko otporan na smrzavanje. Udeo cementa u betonu mora biti
izmeu 350 i 370 kg/m3. Udeo armature u odnosu na popreni presek betona iznosi 0,8 do
0,9%. Armatura u betonskom nosivom sloju nema konstruktivni karakter. Uloga armature je
osiguranje ravnomernog irenja pukotina, ali i spreavanje i ograniavanje daljnjeg irenja istih.
Maksimalna dozvoljena irina pukotine iznosi 0,5 mm. Najea ukupna debljina betonskog
sloja iznosi 200 mm. U sluaju izvoenja koloseka bez pragova, betonski sloj je potrebno
dilatirati na razmacima od 2 metra, kako bi se dodatno osiguralo kontrolno stvaranje pukotina.
Betonski sloj moe biti optereen tek nakon to beton ovrsne, te dostigne minimalnu
otpornost na pritisak od 12 N/mm2. Poveanje debljine betonskog sloja vodi ka veem
optereenju na savijanje.

1.3.2 Asfaltni nosivi sloj

Asfaltni nosivi sloj primjenjuje se u 4 sloja sa u potpunosti standardizovanom ukupnom

debljinom od 300 mm. Maksimalno dozvoljeno odstupanje kod izvedenog sloja iznosi 2 mm.
Ovi zahtevi su puno stroi od zahteva u putevima. Kretanje na asfaltnom nosivom sloju je
dozvoljeno, kada je odgovarajua temperatura asfalta ispod 50C. Asfalt je osjetljiv na UV zrake,
stoga njegova povrina mora biti prekrivena sa kamenom, ljunkom ili slinim materijalom.
Analizirajui uslove optereenja asfaltnog nosivog sloja ispod ploastog praga potrebno je uzeti
u obzir viskozno-elastino ponaanje asfalta pri razliitim temperaturama:

Kod umerenih temperatura, negde oko 20 C, pri kratkoronom optereenju asfaltni

materijal se ponaa skoro pa elastino. Za asfaltni sloj moe se uzeti reprezentativni
modul elastinosti pod uticajem sile savijanja, a koji je uziman do sada prilikom
dimenzionisanja, od 5000 N/mm2. Maksimalno dozvoljeno naprezanje na savijanja
iznosi 0,8 N/mm2.
Kod temperatura veih od 20 C, uz prisutnost dugoronog optereenja, moe doi do
pojave deformacija, a naroito u gornjih 15 cm asfaltnog sloja. Na to se moe uticati
optimizacijom asfaltnemjeavine, te dobrim meusobnim povezivanjem slojeva, a od
velikog je znaaja i mali kontaktni pritisak. Navedeno se moe postii primenom pragova
velike prilene povrine (GETRAC sistem) i privrsnog pribora velike elastinosti.

5
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

Slika 4. Poreenje koloseka sa zastornom prizmom i bez zastorne prizme

6
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

2. Odravanje pruga za vozove velikih brzina

Nain odravanja pruga za velike brzine se razlikuje od naina na koji se odravaju ostale
vrste pruga (industrijski koloseci, koloseci u radionicama). Brzina izvoenja samih radova mora
biti intenzivnija i usaglaenija sa redom vonje jer sistem vozova velikih brzina dosta krui i
neelastiniji od sistema komercijalnih vozova. Odstupanja koja se javljaju pri gradnji, remontu
pruga za velike brzine moraju biti znatno manja nego to je to sluaj kod ostalih tipova pruga
zbog mnogo veih sila i otpora koji se javljaju u eksploataciji.

Kako je Evropska mrea pruga za velike brzine jedinstvena, na njoj bi trebalo da vae
jedinstveni propisi za odravanje pruga za velike brzine: upustvo 339 o jedinstvenim
kriterijumima za kontrolu stanja pruga na mrei S, Beograd 1988.. na osnovu tog upustva i
dosadanjeg iskustva u odravanju postojeih pruga za velike brzine mogu se definisati neki
opti kriterijumi u ovoj specifinoj oblasti odravanja pruga.

Zbog vieg nivoa dinamikih uticaja u sistemu vozilo-kolosek pri veim brzinama, pruge
za velike brzine zahtevaju visok nivo koloseka, odnosno vii nivo kontrole i odravanja. Vii
kvalitet koloseka koji se ogleda kroz bolji kvalitet ugraenog materijala, gornjeg stroja, vise
zahteve za izradu donjeg stroja i sistema odvodnjavanja, i savremenih postupaka izgradnje
koloseka kao i bolje karakteristike ogibljenja vozila doprinose da je pogoranje stanja koloseka
inae linearno sa proticanjem vremena eksploatacije, manje naglo nego kod klasinih pruga.
Meutim posle izvesnog vremena eksploatacije kao rezultat vieg nivoa dinamikih sila,
pogoranje stanja koloseka pruge za velike brzine e dostii eksponencijalnu zavisnost od
vremena, tako da svaka nepravilnost u gornjem stroju ( defekt na kotrljajuoj povri inske
glave, nepodbijenost pragova, naruavanja zastorne prizme i sl.) progresivno napreduje i utie
na sigurnost i udobnost vonje.

Otuda se kod pruga za velike brzine poveava znaaj odravanja jer se njemu mora pristupiti
im se pojavi odreeni stepen pogoranja. Redovna kontrola stanja koloseka pak, omoguava
ocenu stanja i blagovremeno planiranje odravanja. Na osnovu ocene stanja pruge sledi
preventivno i korektivno odravanje, koje je potrebnije nego kod klasine pruge. Tokom procesa
kontrole i odravanja pruga za velike brzine mora se teiti mehanizaciji radova kako bi se
smanjili trokovi i poremeaji u odvijanju saobraaja. Tako se za kontrole stanja koriste drezine i
vozila a za radove na odravanju teka mehanizacija.

U upustvu UIC ERRI: Maintenance of high-speed lines, Utreht 1994. Definisani su I tehniki
uslovi potrebni za odravanje pruga za velike brzine po kojima se organizuje i oprema gradilite
na lokacijama buduih sekcija za odravanje, tako da se tokom eksploatacije ovih pruga sa njih
moe intervenisati u najkraem moguem vremenu, a najvei deo zatvora koloseka bude
posveen radovima na odravanju. U tu svrhu potrebno je racionalno rasporediti:

7
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

Sekcije za odravanje, kolosene veze do klasinih pruga, prikljune koloseke za radne vozove,
mesta za montau skretnica ako izabrani metod polaganja ili zamene zahteva, prilazni putevi za
peake, kapije za drumska vozila. Sekcija za odravanje treba da poseduje:

Glavni depo koji se sastoji od zgrada (za boravak radnika, radionice za maine i alate,
garae za vozila), parking, magacina rezervnih delova, tri osvetljena koloseka (duine
300m za parkiranje i sastavljanje radnih vozova i garairanje voza sa tucanikom, sa
kanalom za servisiranje, rezervoarom za gorivo i bonom i eonom platformom) I
skladita za material za gornji stroj, signale i elektro-opreme.
Pomoni depo koji se sastoji od zgrada za istu namenu kao glavni, parkingi magacina
rezervnih delova.
Depo za hitne intervencije je poseban depo dovoljan za 500km pruge u kome se skladiti
telekomunikacioni kabl, elektro material, material za gornji stroj (menjalice , pokretna
srca, fiksna srca, dilatacione sprave), oprema za rukovanje kolosenim materijalima.

Izrada baze podataka su Sekciji za odravanje pruga za velike brzine potrebna je da bi se

garantovao kontinuitet u odravanju da svi relevantni podaci budu stalno na raspolaganju, da se
otkriju nedostaci na postrojenjima i da se smanje troskovi odravanja i poremeaji u
eksploataciji. Ovi podaci treba da sadre sledee informacije:

Opte podatke o infrastrukturi pruge, posebno gornjeg stroja

Zapisnike izvetaja o kontroli pruge
Dnevnik izvedenih radova na odravanju
Spisak smetnji, udesa i uzroke raznih poremeaja
Popis sredstava i trokova.

Za odravanje i kontrolne preglede potrebne su sledee vrste zatvora pruge:

Zatvori koloseka radi kontrole

Zatvori koloseka radi odravanja ( traju najmanje 6 sati, oba koloseka istovremeno
najmanje 3 sata)
Zatvori koloseka za detaljne preglede i odravanje (traju najmanje 10 sati,oba koloseka
istovremeno najmanje 3 sata, planiraju se 2 meseca unapred)
Zatvori koloseka za obimno i dugotrajno odravanje( traju vise od 10 sati, planirati ih 12
meseci unapred sa promenama u redu vonje).

Standardi za odravanje pruga za velike brzine nisu definisani.

8
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

3. Izgradnja gornjeg stroja pruga za velike brzine

Pruge za velike brzine zahtevaju visok kvalitet koloseka, to kasnije uslovljava nie
trokove odravanja. Na kvalitet novoizgradjenog koloseka na besprekornom donjem stroju
utie:

pouzdanost metode izgradnje,

kvalitet izvoenja zastorne prizme
preciznost kolosene geometrije po smeru i nivou.

Za novu zastornu prizmu postavljaju se zahtevi njene homogenosti i stabilizacije.

Ravnomernost zbijenosti i homogenosti su od velikog znaaja, jer utiu na ujednaenost
sleganja koloseka, a time i trajnost geometrije koloseka. Ali velika ravnomerna zbijenost se
moze postii samo ako je zastor nabijen i izmeu pragova, ispred ela pragova i u donjim
slojevima prizme.Prostorno zbijanje zastora dinamikom stabilizacijom koloseka posle
podbijanja postie se pomou maine DGS (dinamiki koloseni stabilizator). Njeno podruje
uticaja prostire se na celu zastornu prizmu.

Mogua nehomogenost zastorne prizme se pri korienju dinamikog kolosenog

stabilizatora odraava na neravnomernost sleganja koloseka i otklanja se dodavanjem novog
tucanika, podbijanjem i ponovnom stabilizacijom. Kako uticaj ureaja za zbijenost zastora
opada sa dubinom zasotra, neophodno je ugraivanje zastora u slojevima debljine 70 do
100mm.

Operacije pri izgradnji novog koloseka bi bile:

polaganje koloseka i donoenje novog tucanika za prvo podbijanje;

prvo podbijanje mainom podbijaicom i zbijanje dinamikim stabillzatorom;
razastiranje novog tucanika;
drugo podbijanje sa izdizanjem od 100 mm i zbijanje stabilizatorom;
razasiranje tucanika za preostalo izdizanje
tree podbijanje prolazom podbijaice sa ostatkom izdizanja (20 do 50mm), stabilizacija

Traena preciznost geometrije koloseka po smeru i visini postie se upotrebom savremene

maine za nivelisanje, podbijanje i doterivanje smera.

9
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

Pri polaganju koloseka pruga za velike brzine treba paziti da se ne oteti gotov planum,
iji se gornji sloj sastoji od zatitnog sloja. Zato se pre polaganja koloseka razastire zastorni sloj
debljine najmanje 150 mm u zbijenom stanju. Sem toga, transport ina i pragova se obavlja po
gotovom koloseku. Kod dvokolosenih pruga se za kolosek koji se prvi polae tucanik dovozi
kamionima. Da se ne bi otetio njegov planum, kamioni smeju da se krecu samo po trasi drugog
koloseka, a tucanik se razastire prenosnim ureajem. Posle toga se zavrava planum za drugi
kolosek. Pri izgradnji drugog koloseka tucanik za prvi sloj zastorne prizme se dovozi po ve
gotovm, prvom koloseku pomou vagona za tucanik sa ureajem za istovar.

Polaganje koloseka poinje po izgradnji objekta donjeg stroja na toj deonici (nasipi, mostovi,
tuneli i slino). Samo polaganje koloseka treba da ispunjava zahteve kvaliteta, da se izvode to
bre i da bude ekonomski povoljno.

Kontinualne metode koje ispunjavaju postavljene zahteve su:

Polaganje koloseka pomou maine SVM 1000

Polaganje koloseka pomou portalnog krana PK1-20ES za pojedinano polaganje
pragova.

4. Polaganje koloseka pomou maina SVM 100

Potrebna mehanizacija podrazumeva:

- Kamione za transport tucanika i transportni ureaji za planiranje prvog sloja zastorne prizme
na gotov planum donjeg stroja prvog koloseka,

- Vagone za transport tucanika sa sopstvenim istovarom i ureajem za nasipanje tucanika za

susedni kolosek radi polaganja drugog koloseka,

- Mainu za postavljanje ina ispred SVM 1000,

- Mainu za polaganje koloseka SVM 1000, koja se sastoji od:

maine za polaganje,
kola za transport pragova i
portalnih kranova koji se kreu po kolima.

- Voz za transport dugih ina iz skladita gde su kratke ine zavarene u duge,

- Ureaj za ugradnju privrsnog pribora,

- Vagon za tucanik sa spostvenim istovarom,

10
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

- Mehanizovani voz za obradu koloseka MDZ koji se sastoji od:

maine za nivelisanje, podbijanje i doterivanje smera 08-32 ili 09-32,

maine za razastrianje i palniranje tucanika SSP,
dinamikog stabilizatora DGS 62N,
mernih kola EM80 ili EM 120,
maine za bruenje ina GMW ili Speno.

4.1. Kamioni za transport tucanika spadaju u najjednostvanije samohodne, nosive transportne

maine. Sastoje se od: asije ili rama, koa kao radnog organa, kretnih, pogonskih i upravljakih
ureaja. asija kamiona je uraena u vidu elinog rama sposobnog da prihvati optereenja od
koa, tereta u njemu i svih ureaja od znaaja za rad kamiona.

Slika 5. Kamioni za transport tucanika

4.2. Vagoni za transport tucanika sa sopstvenim istovarom za transport tucanika kod kojih se
matreijal na dostavnim stanicama vri kipovanjem-gravitacijom.

Slika 6. Vagoni za transport tucanika sa sopstvenim istovarom

11
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

4.3. Maine za postavljanje ina

Izvlaenje dugakih ina sa voza za

transport ina pomou traktora ( ine
seodlau ispred SVM1000 na rastojanju
oko 3m).

Silka 7. Maina za prevoz ina sa voza do mesta ugradnje

4.4. Maine za polaganje koloseka SVM 1000

Mehanizacija procesa obnove po kontinualnom metodu poste se korienjem vozova

za obnovu koloseka. To su pokretni vagoni u kojima se rastavljaju stari koloseci i novi polau
kontinualno. Poznati sistemi su Platov u Rusiji i Matisa Plaser & Theurer.
SVM 1000 je brzohodni Plaser-ov radni voz za obnovu koloseka, koji i uklanja stare ine i stare
pragove, polae nove pragove i na njih duge trakove novih ina. Pri tome se stari pragovi
utovaraju bono na transportne vagone iza maina.

slika 8.Proces polaganja pragova slika 9. Proces polaganja pragova

Slika 10. Proces polaganja ina slika 11. Kran koji se kree po kolima

12
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

4.5. Voz za transport dugih ina

Transport ina vri se transportnim vagon-platformama. Transportne vagon-platforme
su ugraene kao dugaki vagonski sastavi sa preturnim i fiksiranim dnom. Jedan od primera
transportnih vagon-platformi je vagon serije US-z za prevoz dugih trakova do mesta izvoenja
radova opremljen je konzolnim dizalicama sa bonih strana vagona koji slue za istovar ina.

Vagon-platforme sastoje se od dugakih asija koja se oslanjaju na dva do etiri eleznika

postolja sa po dve do tri eleznike osovine. U pojedinim sluajevima ovakve vagon-platforme
mogu da budu opremljene i guseninim kretnim ureajima, za kretanje po planumu ili po
delimino formiranoj tucaninoj prizmi.

Slika 12. Vagon serije US-z za prevoz dugih trakova ina

4.6. Ureaji za ugradnju privrsnog pribora

Za bruenje rupa u drvenim pragovima, na mestima postavljanja podlonih ploica
koriste se specijalne maine iz grupacije takozvanih lakih eleznikih maina. Sposobne su da
vre buenje rupa u drvenim pragovima vertikalno i pod nagibom 1:20

Ove jednostavne konstrukcije se sastoje od:

- lakih samohodnih kolica,

- radnog organa za buenje,
- pogonskog motora i
- ureaja za upravljanje.

13
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

5. Tok izgradnje pruge pomou maine SVM 1000

5.1 Prethodni radovi:

Razastiranje i planiranje tucanika za najnii sloj zastorne prizme (za polaganje prvog
koloseka dovoz se ostvaruje kamionima, za polaganje drugog kolosekatucanik se dovozi
vagonima za tucanik koji imaju sopstveni istovar).
Obeleavanje smera i visine koloseka pomou sajle za obeleavanje koja slui zavoenje
maine SVM1000.

5.2 Glavni radovi:

Izvlaenje dugakih ina sa voza za transport ina pomou traktora ( ine se odlau
ispred SVM1000 na rastojanju oko 3m).
Polaganje pragova i postavljanje ina na pragove pomou maine za polaganje koloseka
SVM1000
Ugraivanje inskih privrenja
Razastiranje tucanika pomou vagona za tucanik sa sopstvenim istovarom za prvi prolaz
MDZ mehanizovanog voza za potpunu obradu koloseka.
Prvi prolaz MDZ voza.
Razastiranje tucanika pomou vagona za tucanik sa sopstvenim istovarom zadrugi prolaz
MDZ voza.
Drugi prolaz MDZ voza sa izdizanjem 100mm.
Zavarivanje ina pomou pokretne maine za elektrootporno zavarivanje APT600 pri
proizvoljnoj temperature.
Razastiranje zastora za preostalo izdizanje.
Trei prolaz MDZ voza sa preostalim izdizanjem (20 do 50mm).
Kontrola geometrije koloseka pomou mernih kola EM80 ili EM120.

5.3 Naknadni radovi:

Bruenje ina pomou maine za bruenje ina GWM ili Speno.

14
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

6. Polaganje koloseka pomou portalnog krana PK1-20 ES

6.1 Potrebna mehanizacija:

Sastav ureaja i maina je slian kao kod polaganja pomou maine SVM 1000 samo to
se umesto nje upotrebljava potralni kran PK1-20 ES i ureaj za podizanje ina na pragove.

6.2. Prethodni radovi:

- Razastiranje i planiranje tucanika za najnii sloj zastorne prizme ( za polaganje prvog

koloseka dovoz se ostvaruje kamionima, za polaganje drugog koloseka tucanik se dovozi
vagonima za tucanik koji imaju sopstveni istovar.
- Obeleavanje smera i visine koloseka.

6.3 Glavni radovi:

- Izvlaenje dugakih ina sa voza za transport pomou traktora;

- Izrada privremeneog koloseka postavljanjem ina na irinu koloseka 3450mm;
- Polaganje pragova pomou ureaja za polaganje pragova;
- Podizanje ina privremenog koloseka na pragove pomou ureaja za razmicanje ina;
- Dalje sledi identian tok rada.

Slika 13. Portalni kran tip Geismar PTH410 Slika 14. Portalni kran Donekki PTH 350

15
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

7. Prednosti i mane koloseka na vrstoj podlozi

Tablica 1. Poreenje koloseka na vrstoj podlozi i klasine zastorne konstrukcije

Klasina zastorna Koloseci na vrstoj

Kriterijum
kolosena konstrukcija podlozi

Materijal zastora podloge ljunak, tucanik beton ili asfalt

Debljina i visina
Cca. 90 cm cca. 50cm
konstrukcije

ivotni vek 30 40 godina 50-60 godina

trokovi izgradnje su
Trokovi znatno vei, a trokovi
Veliki trokovi odravanja
odravanja znatno
umanjeni
Emisija buke u poveanoj emisija buke poveana
Buka
+5dB, u odnosu na klasine
vrednost
konstrukcije
pragovi poduprti na
razmaku od 60-80cm i svaki dobro temeljenje ploa
Stabilnost prag moe uzrokovat osigurava veu poprenu i
odstupanje geometrije uzdunu stabilnost
koloseka

Iz tabelarnog poreenja koloseka na vrstoj podlozi i klasine zastorne konstrukcije, vidljive su

prednosti i mane i jedne i druge vrste konstrukcije koloseka (tabela 1).

Kod koloseka na vrstoj podlozi zastor je zamenjen novim stabilnijim materijalom, betonom ili
asfaltom. Time je smanjena debljina i visina konstrukcije i nema sila otpora u zastornoj prizmi
pri prolasku vozova s velikim brzinama.

U smislu geometrije stabilnosti koloseci na vrstoj podlozi imaju prednost. Njihov oekivani
ivotni vek je 50 do 60 godina to je puno due od ivotnog veka klasinih zastornih kolosenih
konstrukcija (30 do 40 godina), a trokovi odravanja su izuzetno manji nego kod klasinih
koloseka. Jedan od glavni nedostataka jeste poveanje emisije buke.

16
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

7.1 Prednosti koloseka na vrstoj podlozi

Jedna od najznaajnijih prednosti koloseka na vrstoj podlozi u odnosu na klasine

kolosene konstrukcije ogledase kroz smanjenje trokova odravanja trase, smanjenju trokova
koji nastaju kao posledica zatvaranja pruge u periodu odravanja. Pri tome je i dalje neophodno
stalno odravanje u vidu bruenja ina, zamene ina.
Oekivani ivotni vek koloseka na vrstoj podlozi (50 do 60 godina) puno je dui od ivotnog
veka klasinih zastornih kolosenih konstrukcija (30 do 40 godina).

Pri brzinama veim od 275 km/h (ponekad i pri brzini od 160 km/h) kod klasinih
zastornih koloseka dolazi do vrtlonog izdizanja krutih estica zastora prouzrokovanih pojavom
turbulencija izmeu asije voza i zastorne povrine, pri emu moe doi do oteenja pojedinih
delova vozova, poput pogonskog sistema ili sistema za koenje, a isto tako moe doi i do
oteenja glave ine ukoliko se takva estica nae izmeu toka i ine. Kod koloseka na vrstoj
podlozi ovi problemi su iskljueni.

7.2 Nedostaci koloseka na vrstoj podlozi

Pojedine eleznike uprave dobijaju od strane drave odreene financijske subvencije za

ulaganje u infrastrukturu, dok se odravanje te infrastrukture plaa kroz operativno delovanje
iste. Stoga je razumljiv trend ulaganja u koloseke bez tucanikog zastora, jer s jedne strane, ta
ulaganja su financijski subvencionisana, dok s druge strane, oekuju se samo manji naknadni
trokovi od odravanja.
Pretpostavljeni ivotni vek koloseka na vrstoj podlozi je 50 do 60 godina. Meutim, dugorone
procene stvarnog ivotnog ciklusa takvih koloseka jo ne postoje u odgovarajuoj meri. Koloseci
bez tucanikog zastora zahtevaju podlogu kod koje ne dolazi do sleganja. Klasini zastorni
koloseci zahtevaju nasipe kod kojih maksimalno doputeno sleganje iznosi 2 cm na duini
koloseka od 10 metara.

Koloseci bez tucanikog zastora ne mogu biti izvedeni u pojedinim geolokim okolnostima, kao
to su duboki iskopi u glinenom tlu, nasipi u mekim slojevima trusnih podruija. Obavezna
ugradnja mehaniki zbijenog sloja (tampona) koji slui kao sloj za zatitu od smrzavanja, ija
minimalna debljina iznosi 70 cm, takoe se smatra nedostatkom. Kod izrade podloge za klasinu
kolosenu konstrukciju, potreban je iskop do dubine od 0,5 metara ispodtamponskog sloja, dok
kod izrade podloge za kolosek na vrstoj podlozi potreban je iskop nekada i do dubine od 2,5
metara ispod nosive ploe.

Emisija buke kod koloseka na vrstoj podlozi mnogo je via od emisije buke kod klasinih
zastornih koloseka sa drvenim pragovima (+5 dB). Iz tog razloga kod ploastih koloseka

17
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

neophodna je sprovoenje adekvatnih, najee skupih mera vezanih za zatitu od buke. Bilo
koji defekt u kvalitetu ugraenih materijala ili izvoenju koloseka na vrstoj podlozi naruio bi
celi ivotni ciklus istih (50 do 60 godina), te bi mogao biti eliminisan tek uz odgovarajue
skupocene mere. Iz tog razloga dugoroni kvalitetmora biti zagarantovan. Mera koje
osiguravaju visok stepen kvaliteta stvaraju dodatnetrokove i poveavaju vreme izvoenja.

7.3 Osnovni zahtevi za koloseke izvedene na vrstoj podlozi

7.3.1 Zatita od buke

Kao referentna vrednost buke uzima se vrednost buke izmerena kod koloseka sa
klasinim gornjim strojem sa drvenim pragovima. S obzirom na referentnu vrednost, izvedeni su
koeficijenti korekcije za ostale razliite tipove gornjeg stroja. Korekcijska vrednost za koloseke
bez tucanikog zastora iznosi +5 dB. Kao to vidimo, irenje buke kod koloseka na vrstoj
podlozi poprilino je vee u odnosnu na klasine koloseke. Razlog tome lei u nepovezivanju
ina visoko-elastinim privrsnim priborom, inedovoljna apsorpcija buke od strane konstrukcije
koloseka. Vrednosti emisije buke klasinog zastornog koloseka mogu biti postignute samo uz
primenu opsenih mera zatite od buke (oblaganje koloseka materijalom za apsorpciju buke,
izvoenjem barijera za zatitu od buke, itd.) (Slika 15, 16 i 17).

Najjednostavnijom metodom se pokazalo ugraivanje rastresitog apsorbirajueg materijala na

kolosek uz naknadno zbijanje povrine. Mogua je i ugradnja ploastog koloseka (kolosek na
betonskoj ploi), to se naroito primenjuje kod podzemnih eleznica, radi ublaavanja
transmisije negativnih vibracija na okolne objekte koje moraju biti unutar doputenih granica.
Primena podlonih pragova omoguava drastino smanjenje buke. Provedeno je mnogo
eksperimenata sa raznovrsnim apsorbirajuim materijalima. Mnogi od njih nisu zadovoljili
potrebnu vremensku stabilnost ili su jednostavno bili preskupi za primenu. Za razliku od
ploastih koloseka, rasprostiranje zvuka od toka eljeznikih vozila znaajnije je na zastornim
kolosecima.

Slika 15. Oblaganje ina u svrhu smanjenja buke i vibracija

18
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

Slika 16. Oblaganje koloseka zatravljivanjem

Slika 17. Razliiti tipovi apsorbirajuih obloga

19
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

8. Tipovi reenja koloseka na vrstoj podlozi

8.1 Pragovi ili blokovi umetnuti u beton

Tip konstrukcija betonskih pragova umetnutih u beton najee se upotrebljava u Nemakoj, na

novoizgraenim prugama za velike brzine (npr. pruga Berlin Hannover). Kolosek se sastoji od
pragova koje se polau unutar betonskog korita ili direktno na povrinu livenog betonskog
stroja Rheda sistem i Zblin-sistem.

8.1.1 Rheda 2000

Sistem Rheda 2000 (Slike 18 i 19) razvio se iz poznatog nemakog Rheda sistema. Rheda sistem
je prvi nastali sistem 1970. ovakve vrste konstrukcije pragova i od tada se kontinuirano razvija.

Tada se konstrukcija sastojala od punih jednodelnih pragova zalivenih na licu mesta betonom u
armiranobetonskom koritu. Uzduno povezani pragovi armaturnim ipkama za ojaanje
onemoguuje slabljenje veze.

Sistem Rheda 2000 prvi je put ugraen u srpnju 2000. na pruzi za velike brzine izmeu Leipziga i
Halla. Armatura postavljena u sredini betonske ploe ima glavnu funkciju: regulisanje irine
pukotina i prenosa poprenih sila, a ne osiguranje krutosti ploe. Dakle gornji stroj ovog sistema
zahteva temelje osloboene sleganja. Sistem Rheda 2000 predstavlja poboljanje prethodnih
konstrukcija, s tim da je zadran princip livenog betonskog sloja kolovoza, koji se sastoji od ina
iokvira pragova.

Slika 18. sistem Rheda 2000 Slika 19. sistem Rheda 2000

20
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

Slika 20. Presek sistema Rheda 2000

Visok kvalitet betona oslonaca osigurava vezu otpornu na uzdune deformacije izmeu
privrenja ina i betonskog sloja koloseka. Time sistem osigurava sigurnost, dugotrajan prenos
velikog statikog i dinamikog korisnog optereenja koja se preklapaju kod pruga za velike
brzine.

Meutim kod ovog sistema pojavilo se nekoliko sluajeva u kojima su formirali zazori i
omoguili prodiranje vode i u takvim sluajevima se moraju preduzeti neophodne mere
odravanja.

8.1.2 Sistem Zblin

Teilo se za novom metodom koja pokuava dostii visok stepen mehanizacije u

kombinaciji s malim trokovima rada te to veim dnevnim polaganjem koloseka.
Poetkom 1990. kompanija Zblin unapredila je postojei Rheda sistem u monolitni sistem
bez spojeva primenjujui dvodelne pragove. Iz tog je proizala proizvodnja kontinualne
betonske ploe bez prethodnog postavljanja oplate. Betonski pragovi utiskuju se u sve beton
pomou vibracija pa beton ne sme dopustiti da pragovi potonu usled njihove teine.

Sistem Zblin sastoji se od sledeih osnovnih faza izgradnje kolosene konstrukcije:

priprema i izgradnja donjeg nosivog sloja i veznog sloja,

armiranje, betoniranje i zbijanje betonskog nosivog sloja bez ugradnje pragova,
precizno namjetanje pragova sa montiranim privrsnim priborom za ine uz pomo
vibracija u kompaktan ali ne i ukrueni beton nosive betonske ploe.

21
 Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

9. Literatura

- Gornji stroj eleznica, Toma Milojkovi, Beograd 2003.

- Odravanje eleznikih pruga, Mirjana Tomii-Torlakovi, Graevinski fakultet Beograd
1998.
- Jovanovi S.: Prilog optimalizacije sistema odravanja prugaza velike brzine, Magistralini
rad, Beigrad 1997
- Maine i ureaji za transport, prof dr Dragan Ignjatovi, Univerzitet u Beogradu
- Doc.dr.sc. Stjepan Lakui, Marko Vajdi, Kolosijeci na vrstoj podlozi, Dani prometnica
2008 Tehniki, ekonomski i ekoloki aspekti,Graevinski fakultet Sveuilita u Zagrebu
- http://wn.com/plasser
- http://www.raiway-technology.com/projects
- http://scindeks.nb.rs

22
Odravanje eleznikih pruga
Aleksandar Rui 2015

23