Visoka skola za informacione I komunikacione

tehnologije, Beograd

SEMINARSKI RAD IZ
MENADZMENTA

Stilovi vostva - Klasini stilovi

Mentor, Valentina Malaevic

Jovan lazic, 158/12

Pancevo, 25.1.2017
Sadrzaj

Uvod.............................................................................1
Aktivnosti za realizaciju strategije organizacije....................2
Vrste stilova klasicnih stilova vostva.................................3
Zakljucak i literatura........................................................4
 1.Uvod

U svakodnevnom govoru esto koristimo pojmove vostvo, rukovoenje, liderstvo i

menadment kao sinonime. Kada je re o organizaciji poslovanja, neophodno je da se ovi
pojmovi razgranie radi efikasnijeg upravljanja i/ili kvalitetne regrutacije i selekcije
ljudskih resursa.
Krajem tridesetih godina XX veka, kada se zapoelo sa naunim prouavanjem vostva,
istraivanja su, pre svega, bila usmerena na funkcionalne aspekte poslovnog voenja. Tada
je cilj bio efikasno upravljanje kapitalom i materijalnim resursima, a vostvo se tumailo
kao statina i stereotipna aktivnost. Tako je, prema funkcionalnom pristupu, rukovoenje
predstavljalo odnos izmeu podreenih i nadreenih u ostvarenju biznis-plana kompanije,
a menader je bio samo sredstvo za postizanje tog cilja.
Sa novim, bihejvioristikim pristupom, teite se premeta na ponaanje ljudi u radnoj
sredini. Vostvo se posmatra kao oblik upravljanja ponaanjem ljudi, koji se smatraju
najznaajnijim resursom za postizanje konkurentske prednosti kompanije. Vostvo je,
stoga, proces tokom koga jedna osoba utie na druge lanove grupe radi ostvarenja ciljeva
organizacije, a menader postaje i lider osoba koja kreira misiju organizacije i strategije
za njenu primenu. Tako voenje u ovom novom obliku podrazumeva potovanje, veru i
timski rad.

Slika1, Lider. .
 2.Vostvo, kao deo procesa menadmenta

Ukljuuje nekoliko aktivnosti koje su kljune za realizaciju strategije organizacije:

interpretiranje odnosi se na sposobnost menadera da pravilno tumai stvarnost. Kako
bi ovo bilo mogue, neophodno je da menader raspolae relevantnim informacijama i da
realno sagledava i sebe i druge osobe;
oblikovanje stvaranje vizije i strategije, sposobnost prilagoavanja planova i akcija
promenama u sredini;
mobilizacija usmeravanje lanova organizacije prema cilju. Pridobijanje zaposlenih
podrazumeva motivaciju, ukazivanje poverenja, podsticanje ideja, ukljuivanje u
odluivanje i delegiranje odgovornosti;
inspiracija stvaranje poeljne klime u organizaciji i odravanje dobrih meuljudskih
odnosa. Menader to postie podsticanjem razvoja saradnika, podravanjem novih ideja i
inspirisanjem drugih da i sami postanu lideri.
Stil vostva se moe definisati kao nain na koji se uspostavlja odnos izmeu menadera i
lanova organizacije, odnosno nain na koji menader usmerava ponaanje podreenih i
sredstava koja pri tome koristi. Postoje razliite teorije stilova voenja, a ovde
predstavljamo klasinu teoriju stilova voenja prema studiji Hotorna i Ajova .
Kada govorimo o liderstvu i liderima, neophodno je napraviti paralelu i razliku izmeu
menadera i lidera. Iako i menader i lider vode ljude u obavljanju odredjenih aktivnosti,
izmedju njih postoje znaajne razlike. Naprilozenoj slici su ispisane osnovne razlike:

Slika2, Razlika izmedju menadzera I lidera.

3.Vrste stilova klasicnih stilova vostva:

AUTOKRATSKI stil voenja menader sam donosi odluke, koristi prinudu kao sredstvo
oblikovanja ponaanja, a uticaj ostvaruje koristei formalni autoritet. Sposobnosti
prilagoavanja su ograniene, to ovaj stil ini izrazito nefleksibilnim. Primenjuje se u
malim kompanijama u kojima je osniva istovremeno i vlasnik, koji kreira strategiju,
strukturu i obrasce ponaanja. Moe biti efikasan i u veim organizacijama u kriznim
situacijama.

DEMOKRATSKI stil voenja odluivanje je participativno i decentralizovano. To znai da

postoji poverenje u podreene i da su oni u veoj meri ukljueni u reavanje problema,
kreiranje novih reenja i odluivanje. Takoe, generalni menader se odrie dela moi u
korist niih rukovodilaca i specijalista za odreene probleme. Ovakav stil rukovoenja
obezbeuje fleksibilnost sistema i karakteristian je za velike i srednje kompanije.
LIBERALNI stil voenja (laissez faire) puna ukljuenost, poverenje i potpuna sloboda u
odluivanju svih zaposlenih. Primenjuje se u malim i velikim kompanijama koje su
strukturirane po timovima, iu kojima su lanovi timova visokoobrazovane osobe sa
sofisticiranim znanjima. Lider je ovde samo prvi meu jednakima.
esto se ovoj grupi pridodaju jo 2 stila voenja: transakcioni i transformacioni stil
vostva.

Transakciono vostvo ogleda se u tome da lideri utvruju ta podreeni treba da urade da

bi se ostvarili ciljevi organizacije, definiu zadatke i rasporeuju poslove podreenima, a
zatim ih podstiu i motiviu da postignu zadate ciljeve.

Transformaciono vostvo pojavljuje se 80-tih godina prolog veka sa velikim talasom

organizacionih transformacija poznatih kompanija. Pokazalo se da takve promene moe
izvesti poseban soj lidera, lidera koji imaju viziju i energiju da inspiriu svoje sledbenike.
Karakteristike tih lidera su da se prepoznaju kao zastupnici promena, da su odvani, da
imaju poverenja u ljude, da ue dok su ivi, da su sposobni su da se uhvate u kotac sa
sloenou, da su vizionari.
 4.Zakljuak

Liderstvo se definie kao sposobnost jednog oveka lidera ili vodje da vodi druge ljude, i
utie na njih da ga slede u ostvarivanju postavljenog cilja i eljenih i potrebnih promena.
Lideri imaju sposobnost da navode druge ljude da ih slede u onome to predlau do
eljenog cilja. Menader obavlja sve podprocese menadmenta, njegova uloga se ogleda u
planiranju ciljeva, vodjenju ljudi ka izvrenju zadataka i kontroli celokupnog procesa. A
lider se bavi samo vodjenjem ljudi njihovim usmeravanjem i motivisanjem. Stilovi liderstva
ili vodstva su autokratski, participativni (demokratski), i slobodni stil vodstva. A tipovi
liderstva su, harizmatski lider, tradicionalni, situacioni, formalni i funkcionalni lider.

Literatura:
http://www.razvoj-karijere.com/baza_znanja/stilovi-vodenja

http://www.biznis-akademija.com/liderski-stilovi

https://hr.wikipedia.org/wiki/Stilovi_vodstva

Slika1: http://www.industryweek.com/site-
files/industryweek.com/files/imagecache/large_img/uploads/2015/11/leadership2.jpg

Slika2: http://www.radanpro.com/literatura/imgs2/s30_2.jpg