Liderstvo

1. LIDERSTVO I LIDERI

Korporacija je senka čoveka na vrhu.

A. Miller

1.1. DEFINISANJE LIDERSTVA

• liderstvo je proces pravljenja izbora o tome kako postupati sa ljudima
u davanju naređenja za uticanje na njih i nakon toga transformacije tih
izbora u akcije
• liderstvo je umeće mobilisanja drugih koji žele da se bore za
realizaciju zajedničkih težnji
• liderstvo je proces u kome pojedinac utiče na članove grupe u svrhu
ostvarivanja zajedničkog cilja
• liderstvo je proces usmeravanja i uticanja na radom povezane
aktivnosti koje obavlja grupa ljudi ili čitava organizacija.

2
LIDERSTVO VS. MENADŽMENT I PREDUZETNIŠTVO

Preduzetništvo: usmeravanje
kapitala u kombinovane faktore
proizvodnje kako bi se inicirale
promene
Menadžment: kombinovanje
faktora proizvodnje kako bi se
proizvodilo
Liderstvo: proces u kojem
pojedinac utiče na sledbenike
kako bi se postigli
ciljevi
preduzeća

3
 Karakteristike
• Liderstvo je proces. Liderstvo, dakle, nije karakteristika samog lidera, već
podrazumeva odnos koji postoji između lidera i njegovih sledbenika. Ovaj
proces podrazumeva uticaj koji lider ima na sledbenike, ali i uticaj koji
sledbenici vrše na lidera. Iz navedenog sledi zaključak da liderstvo nije linearni
i proces u jednom pravcu, već podrazumeva interakciju između lidera i
sledbenika u oba pravca. Na ovaj način definisano liderstvo postaje fenomen
koji je svima dostupan i koji nije rezervisan samo za formalno postavljenje
lidere u organizaciji.
• Liderstvo uključuje uticaj. Ova karakteristika liderstva odnosi se na uticaj koji
lider ima na sledbenike. Uticaj je sine qua non za liderstvo i bez uticaja ne
postoji ni liderstvo.
• Liderstvo se dešava u grupama. Grupe predstavljaju kontekste u kojima se
odigrava proces liderstva. Dakle, liderstvo uključuje uticaj na grupu individua
koji imaju zajednički cilj.
• Liderstvo uključuje ciljeve. To znači da liderstvo usmerava grupu individua
ka postizanju određenih ciljeva, tj. liderstvo deluje i ostvaruje svoje efekte u
kontekstu u kome se individue usmeravaju ka postizanju određenog cilja.
 Uloge (Kouzes i Posner)
• Modeliraju put. Uspešni lideri znaju da ukoliko žele da postignu
posvećenost svojih sledbenika cilju i ostvare najviše standarde, moraju
biti model i uzor ponašanja koje očekuju od ostalih.
• Da bi bili uspešni u ovom zadatku, lideri prvenstveno treba jasno da
definišu svoje principe kojima se rukovode u radu.
• provodeći vreme sa njima, radom rame uz rame sa svojim kolegama,
davanjem primera kojima vrednosti postaju vidljive, postavljanjem
pitanja sledbenicima šta oni misle o vrednostima i prioritetima.
• Inspirišu zajedničkom vizijom. Da bi bili uspešni u svom poslu, lideri
moraju da imaju jasnu viziju kojoj su posvećeni, ali koja treba da
inspiriše i njihove sledbenike.
• Da bi vizija postala zajednička i sledbenicima, lider mora da poznaje
njihove potrebe i interese, nadanja, verovanja i vrednosti.
• Zadatak lidera je da udahne život nadama i snovima svojih sledbenika,
tako što će učiniti realnim mogućnosti i šanse koje sa sobom nosi
budućnost.
• Izazivaju proces. Pred liderom se uvek nalazi izazov i svaki lider
izaziva procese. Lideri su pioniri, ljudi koji su spremni da se
uhvate u koštac sa nepoznatim. Uvek tragaju za mogućnostima
da inoviraju, unapređuju, menjaju. Lideri su sposobni da
prepoznaju dobre ideje, da ih podrže i sprovedu u delo.
• Omogućavaju drugima da deluju. Liderstvo je rezultat timskog
napora. Lideri neguju saradnju i grade odnose poverenja. Lideri
drugima omogućavaju da rade i daju im podršku u tom radu. Tek
kada je liderstvo veza zasnovana na poverenju i samopouzdanju,
ljudi preuzimaju rizike, prave promene i čine organizaciju živom.
• Ohrabruju srce. Lideri moraju da ohrabruju svoje sledbenike, da
ih podržavaju i bodre i da stvaraju pobedničku atmosferu u
organizaciji. S tim u vezi neophodno je nagrađivati uspehe,
podsticati samopouzdanje sledbenika i odavati priznanja njihovim
naporima u radu.
 Savremene teorije liderstva
• Transformaciono liderstvo. Suština transformacionog
lidersta nalazi se u procesu upravljanju promenama
transformacionog, tj. radikalnog karaktera.
• Transformaciono liderstvo podrazumeva brigu za potpuni
razvoj sledbenika i njihovih potencijala, uz težnju da se na
ubrazane promene iz okruženja daju prave i brze odluke.
• Transformacioni lideri motivišu svoje sledbenike da rade i
više nego što se od njih očekivalo.
• Bass je istakao četiri osnovne karakteristike ovih lidera
koji ih razlikuju od ostalih, a to su:
– Harizma – obezbediti viziju, poverenje i poštenje
– Inspiracija – transformacioni lideri kroz motivaciju inspirišu
sledbenike da daju svoj doprinos u postizanju zajedničkih ciljeva.
– Intelektualna stimulacija – stimulisati sledbenike da budu
inovativni i kreativni.
– Briga o potrebama sledbenika – upoznavanje ličnosti svakog
pojedinca, uz punu aktuelizaciju njihovih potreba i interesa.
• Harizmatsko liderstvo.
• Harizmatski lider je entuzijasta koji svojom ličnošću i postupcima
može da utiče na ljude da se ponašaju na određen način.
• Ovi lideri imaju viziju, spremni su na rizike da bi je ostvarili, unose
promene u poslovanje, jačaju motivaciju sledbenika, a svoje ideje
iznose na način kojim mogu da ubede sledbenike u ispravnost
svojih stavova.
• Du Brin navodi jedanaest bitnih karakteristika harizmatskog lidera:
– Vizija.
– Majstorstvo i stručnost u komuniciranju.
– Sposobnost da inspiriše poverenje članova grupe (organizacije) i
stejkholdera.
– Sposobnost da se članovi grupe osećaju sposobnim.
– Energija i akciona orjentacija.
– Emocionalna izražajnost i toplina.
– Spremnost da se preduzme lični rizik.
– Korišćenje nekonvencionalnih strategija.
– Samopromovišuća ličnost.
– Sposobnost da se pojavi za vreme krize.
– Minimum internih konflikata.
• Timsko liderstvo.
• Da bi lider postao efektivan lider tima potrebno
je da ovlada izvesnim veštinama kao što su
strpljenje da se prenesu informacije, da imaju
poverenje u druge, da se mogu odreći
autoriteta, kao i da imaju sposobnost da
prepoznaju trenutak u kojem treba
intervenisati. Postoje četiri osnovne uloge
timskog lidera:
– Veza sa spoljnjim svetom
– Posrednici
– Menadžeri za konflikt
– Učitelji
• Herojsko liderstvo.
• Osnovna karakteristika herojskog lidera jeste moć nad
sobom i sledbenicima i jak uticaj koji širi.
• U kriznim situacijama kada se javi potreba za
donošenjem teških odluka, mnogi menadžeri pokazuju
herojsku stranu svoje ličnosti.
• Herojski lideri veruju da su oni centralna ličnost u
organizaciji čime se povećava njegov osećaj
odgovornosti, ali i blokira mehanizam protoka
informacija i komunikacija između lidera i sledbenika.
• Sledbenici se povlače, izbegavaju da svom lideru
saopšte svoje ideje i predloge da se ne bi osetili
inferiornim pred njim. Na taj način sledbenici postaju
pasivni i nemotivisani.
• Ego pravi lidere (Narcisoidni lider).
• Prema Frojdu, narcisoidne ličnosti su nezavisne,
samosvesne i ličnosti koje je vrlo teško impresionirati.
• Preneseno u sferu savremenog liderstva, takve ličnosti
su inovatori koje motiviše težnja da zadobiju moć i
slavu. Žele da im se ljudi dive i upravo iz tog faktora
proizilazi njihova težnja da budu najbolji u svemu što
rade.
• Po mišljenju nekih autora, narcisoisdni lideri su u
vremenu promena najefektivniji.
• Ova vrsta lidera može da bude dobra za posao, sa
njihovom prevelikom energijom, vizijom i harizmom.
Međutim lideri narcisi su opasni zbog svoje
nestabilnosti.
• Moralno liderstvo.
• Osnovna karakteristika moralnih lidera jeste da sve
uticaje usmerene na svoje sledbenike (posebno kod
transformacionih i harizmatskih lidera) moraju vršiti u
pravcu ostvarivanja pozitivne svrhe koja treba da
doprinese i pojedincima i organizaciji u celini.
• Pod nemoralnim liderima smatraju se lideri koji utiču
na svoje sledbenike za ostvarivanje ciljeva koji nisu
postavljeni po etičkim normama ili ciljeva koji nisu
postavljeni u cilju zajedničkog benefita i za pojedince i
za celu organizaciju.
• On‑line liderstvo.
Ova vrsta liderstva podrazumeva korišćenje savremenih
tehnika i tehnologija sa ciljem da se lider poveže sa
svojim sledbenicima, najčešće u situacijama kada je
prisutna njihova fizička odvojenost.
• Uspešnost ove vrste liderstva zavisi od tri ključna faktora:
poznavanja komunikacionih tehnika i tehnologija,
menadžmenta učinka (posebno je potrebno uložiti napore
da bi svi sledbenici jasno razumeli ideje, ciljeve i svoje
obaveze i poslovne zadatke) i poverenja (potrebno je
pažljivo koristiti savremene tehnike, kako zbog ometanja
komunikacija, tako i zbog primene radikalnih metoda u
kontroli zaposlenih i realizaciji ciljeva, jer ove pojave su
razlog za poljuljano poverenje u lidere od strane
sledbenika).
• Emocionalno liderstvo.
• Danel Goleman "Emocionalna inteligencija".
• Razlozi za uspešnost lidera u poslu nije samo koeficijent inteligencije (IQ),
već, kako autor smatra, svi efektivni lideri imaju visok nivo emocionalne
inteligencije (EI).
• Emocionalna inteligencija je onaj faktor koji čini uspešnog i sposobnog
lidera, i to faktor koji je značajniji od tehničkih i kognitivnih veština.
• Ovakvi lideri su "zarazni" za organizaciju, zapravo njegove emocije su
one koje određuju pravac razvoja i uspeha organizacije.
• Ukoliko lider iz sebe isijava energiju i entuzijazam, organizacija uspeva.
Ukoliko lider oko sebe širi negativne emocije, organizacije stagnira ili
posustaje.
– Situacija kada lider vodi emocije sledbenika u pozitivnom pravcu, po
ovoj teoriji naziva se rezonantno liderstvo.
– Kada se radi o usmeravanju negativnih emocija, onda govorimo o
disonantnom liderstvu ("disonanca").
• Suština emocionalne inteligencije u liderstvu je da lider uspe u pokušaju
da svoju emocionalnu harmoniju uskladi sa grupnom i da pozitivnu
energiju grupe usmeri u određenom pravcu, stvarajući sinergiju i vodeći
organizaciju ka uspehu. Dakle, ova teorija dokazuje da rezonantni lideri
mogu da briljiraju, ne samo zahvaljujući kvalifikacijama i inteligenciji, već i
odnosima koje uspostavljaju sa drugim ljudima.
 P. Drucker
• “Tu su vaše zvezde i vi ne možete da im izdajete
naređenja; imate i ansambl i orkestar; imate ljude koji
rade iza scene; i imate publiku. Svaka od ovih grupa je
posve različita. Ali dirigent opere ima partituru i svi drugi
imaju tu istu partituru. U preduzeću treba da se postarate
da se sve različite grupe približavaju da bi proizvele
željeni rezultat. To je ključ razumevanja onoga što je
pred nama. Ne radi se o tome ko je manje ili više važan,
već ko je za šta važan. Ne radi se o uzdržavanju od
izdavanja naređenja, već treba znati kada naređenje
treba dati, a kada se prema nekom treba odnositi kao
prema partneru.”
Kontrolisanje
 KONTROLISANJE KAO FUNKCIJA MENADŽMENTA

Kontrola je praćenje aktivnosti kako bi se osiguralo da su one

izvršene kao što je planirano i ispravljanje svih značajnih
devijacija.

Cilj kontrole: da obezbedi da ostvareni rezultati poslovanja

odgovaraju planiranim.

17
 PROCES KONTROLE

Četiri međusobno povezane faze:

• Utvrđivanje standarda i metoda merenja učinka
• Merenje ostvarenog učinka
• Poređenje ostvarenog učinka u odnosu na standard
• Preduzimanje korektivne akcije
STANDARD UČINKA
Ciljevi
Programi
Strategije
Politike
Ostvareni
Pravila
Procedure
Budžet rezultati

Standardi Odstupanja 18
 MENADŽERSKI NIVO I OBIM KONTROLE

Sveopšta, impersonalna, Top menadžment kontrola

dugovremenska Strateško planovi,
(kvartalna, godišnja) sveukupni ciljevi,
kontrola stanje profita i
gubitka

Departmanska, Kontrola za srednji

impersonalna, periodična menadžment
(sedmična i mesečna) Podciljevi
kontrola departmana

Pojedinačna, lična, Kontrola za najniži

kratkoročna menadžment
(dnevna i sedmična) Nadzor plana
kontrola poslova,
izveštaji

19
 NAČELA EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI KONTROLE

Kontrola mora da bude:

1. bazirana na ciljevima i planovima

2. tačna i objektivna
3. izvršena na vreme
4. razumljiva
5. fleksibilna
6. ekonomična
7. postavljena na strategijskim tačkama
8. vezana za menadžerske pozicije u organizaciji
9. prilagođena modelu organizacije preduzeća.

20