UVOD

Staklenik je prozirna konstrukcija koja omoguava zatieni i kontrolirani uzgoj

raznih biljaka.
Staklenici se obino grade od stakla, a u novije vrijeme esto i od folija da bi se
postigao stakleniki efekt, optimalna temperatura, i zatita od padalina. Kontroliranjem
raznih faktora kao to je temperatura i navodnjavanjem mogue je postiiidealne uvjete za
uzgoj biljaka.
Staklenici se prvenstveno koriste za hortikulturnu proizvodnju, u istraivake svrhe i za
izlobe u botanikim vrtovima.
Prednost uzgoja povra u zatvorenim prostorima je to je mogue uzgajati povre
cijele godine, naravno, ovisno o vrsti povra. Postoje razliiti tipovi plastenika i staklenika.
Jedan tip je tzv. hladniji tip, koji je i laki za odravanje jer ne treba dodatni izvor
grijanja. Zatien je od prirodnih nepogoda, a ako se postavi na prikladno mjesto, apsorbirati
e vee koliine sunanih zraka, a time i topline u sunanim danima. Neke od vrsta povra
koje se mogu uzgajati u tim vrstama staklenika su: zelena salata, matovilac, mladi luk i
rotkvica, enjak, kupus, kelj, brokoli, itd
Blitva i matovilac su takoer popularni za uzgoj, uz mladi luk i enjak, koji su meu
najotpornijima vrstama na zimske uvjete, a tu su i kupus i brokoli, koji ak stvaraju i vee i
kvalitetnije glave u kasnoj zimi nego u jesen; kelj je isto savreno zimsko povre ako se
pone sa presaivanjem dovoljno rano. Naravno, ako se staklenik ne grije dodatno, trebalo bi
u hladnijim klimatskim podnebljima staviti i neku dodatnu zatitu, poput agrotekstila.

Za dobar urod neophodno je i navodnjavanje jer u zatienim prostorima (plastenik i

staklenik) uz visoke temperature i bez mogunosti priliva vode putem
oborina, navodnjavanje je neophodno, a dolazi i do poveanih potreba biljaka za vodom
zbog poveanog prirasta, veeg prinosa i plieg korijenovog sustava. Dobri sustavi za
navodnjavanje bi trebali imati niski intenzitet navodnjavanja, mogunost izvoenja
fertirigacije, te odreenu veliinu kapi.

Veliki je izbor sistema za navodnjavanje u zatvorenim prostorima, a tu su i senzori i oprema

vezana za prepoznavanje potreba biljaka za vodom i neophodnim elementima ukljuujui:
svjetlo, mjerae potrebe za hranom, tenziometre, lizimetre, meteoroloke stanice.

U doba europskog kolonijalizma nastala je moda uzgoja egzotinih, ukrasnih i

biljaka za prehranu. Industrijalizacija je otvorila nove mogunosti za koritenje
eljeza i stakla kao graevinskog materijala.
Glavne karakteristike staklenika :
staklenici se proizvode u raznim dimenzijama i izvedbama
svi dijelovi staklenika su pocinani, to osigurava dugi ivotni vijek staklenika
staklenici mogu biti tretirani i prakastom bojom za paljenje, prema zahtjevima
kupaca

1
 kao ispunu za staklenika koristi se komorni polikarbonat ili staklo Helios koje tititi
povre i negativnog djelovanja UV zraenja i od padanja neistoa iz zagaenog
zraka
staklo je dovoljne debljine da titi povre od tue (potvreno temeljem protokola br.
81/93 laboratorija za ispitivanje broj 1005) i nije ga potrebno zasjenjivati
staklo se ugrauje u konstrukciju bez potrebe dodavanja staklarskog kita i privruje
se pomou gumenog brtvljenja
prozori staklenika za provjetravanje stvaraju idealnu sredinu za biljke, te takoer
mogu biti dodatno opremljeni automatskim otvaraima
pribora za dodatnu opremu staklenika: boni prozori, druga iroka dvokrilna vrata
koja osiguravaju dodatno provjetravanje i komforan ulaz za unoenje i iznoenje (po
dogovoru vrata mogu biti izraena na obje stranama staklenika).

2
1. Konstrukcije
irom sveta primenjuju se brojni tipovi staklenika/plastenika, razliitih formi,
materijala, nosee konstrukcije, pokrivki i drugog. Na sl.1 prikazani su tipovi koji su
najvie zastupljeni u naoj zemlji. Naelno se za konstrukcije - tipove sa krunim
krovom primenjuju elastini pokrivni materijali, folije. Kao pokrivka za tipove sa
ravnim krovovima primenjuju se kruti materijali kao to su paneli polikarbonata ili
staklo, ali i folije.

Uoava se da postoje konstrukcije sa jednim krovom, jednobrodne ili kako se

engleski nazivasingle span i sa vie povezanih krovova, viebrodni, multi span.
Viebrodni se nazivaju i blok staklenici. Povezivanje vie brodova izvode se sa
pregradom medu njima ili bez nje.

Slika 1: Najvise zastupljeni tipovi staklenika

A- niski tunel,
B- visoki tunel,
C- plastenik,
D-jednobrodni staklenik (plastenik),
E- viebrodni plastenik,
F- viebrodni staklenik (plastenik),
G-Venlo staklenik

TIP A

Niski tunel, predstavlja reenje koje se najee izvodi u samogradnji, ne

primenjuje se zagrevanje, a koristi se za proizvodnju rasada i gajenje u predsezoni.
Jednostavne je konstrukcije i bez dodatnih ureaja. U daljem tekstu ovaj tip nee biti
posebno obraivan.

3
TIP B

Visoki tunel, plastenik ( sl.2). esto se, kao jednostavno reenje, zbog nie
cene, koristi za proizvodnju na manjim povrinama. Najee je to za predsezonsku
proizvodnju, bez zagrevanja, ili sa sistemom za zagrevanje koji je predvien za
prevazilaenje netipinih zahlaenja. Ventilacija se obino izvodi samo kao pasivna,
otvaranjem vrata i bonih stranica. U principu, to je reenje sa manje drugih
instalacija, upravljanje koncentracijom ugljendioksida, navodnjavanjem/fertigacijom,
itd.

Slika 2: Visoki tunel, plastenik

TIP C

Tipian jednobrodni plastenik sa krunim krovom. Kao pokrivka se najee

koristi PE folija (polietilenska). Nekada se za vertikalne stranice koriste paneli
polikarbonata. Izvodi se i sa takozvanim gotskim krovom, koji ima luni profil sa
vrhom na sredini. Ovakva konstrukcija primenjuje se u podrujima sa mnogo snega,
niz takav krov sneg lake klizi. Ventilacija moe da se ostvari kroz otvore na
vertikalnim stranicama, a primenjuje se i prinudna, ventilatorom. Predvien je i za
ugradnju sistema za grejanje, pa i za proizvodnju tokom cele ili skoro cele godine.

TIP D

Ovo je tipina konstrukcija kod koje se za pokrivku primenjuje staklo ili drugi
nesavitljivi pokrivni materijali, ali moe da se koristi i folija. Moe da se koristi za
konstatnu proizvodnju tokom cele godine. Ventilacija moe da bude prirodna,
prinudna i kombinovana. Pogodan je za ugradnju svih instalacija.

TIP E

Slian je tipu C, s tim to je meusobno povezano vie jednobrodnih u jednu

celinu. Dakle, primenjuje se za vee povrine.

4
TIP F

Ovo je konstrukcija kod koje je povezano vie staklenika (plastenika) tipa D

(sl.3). Kao i u prethodnom sluaju brodovi mogu da stvaraju zajedniku celinu, ili da
budu odvojeni zidom koji se izrauje od materijala za pokrivku. Ako su brodovi
odvojeni mogue je razliito opremanje i sprovoenje proizvodnje u razliitim
sezonama. Tako, na primer, u jednom delu moe da se sprovodi celogodinja
proizvodnja, pa ima odgovarajue grejanje, dok se u drugom delu ostvaruje
predsezonska. Ali se mora uzeti u obzir i injenica da je sa takvim reenjem potrebna
posebna kontrola za svaki deo. Pored krovova sa centralno postavljenim slemenom i
simetrinim stranicama, primenjuju se i oni sa samo jednim nagibom po brodu
(druga strana je vertikalna).

Slika 3: Konstrukcija kod koje je povezano vie staklenika (plastenika) tipa D

TIP G

Ovaj tip staklenika dobio je naziv po gradu u Holandiji VENLO. Za razliku od

prethodnog tipa, po jednoj lai moe da ima i dva slemena. Stranice
krovnog dela mogu da se otvaraju zakretanjem oko osovine na dnu meureda, pa ak
da zauzmu i veritkalni poloaj, ime se znatno poboljava prirodna ventilacija.

Jednobrodni staklenici namenjeni su za manje povrine, do 400 m2 (8x50

m), rededo 500 m2. Ukoliko bi dimenzije bile vee javili bi se problemi sa ramskom
konstrukcijom, postavljanjem pokrivke, ostvarenjem ventilacije, navodnjavanja i
drugo. Za vee povrine koriste se viebrodni staklenici, a ne vie jednobrodnih. Na
taj nain se smanjuju gubici, tedi na prostoru, na konstrukciji i pokrivci. Takode je
tada jeftiniji i pouzdaniji sistem kontrole i upravljanja.

Na odluku o izboru tipa staklenika ima mnogo uticaja. Oni su:

predviena veliina povrine za gajenje biljaka,

5
 biljne vrste koje e se proizvoditi (utie na visinu staklenika),
investicionu sposobnost,
tip podloge,
trajanje proizvodne sezone, bez ili sa grejanjem,
planirani dalji razvoj odnosno proirenje objekta i drugo.

Visina staklenika odabira se prema nainu proizvodnje. Na primer, za

proizodnju cvea u saksijama visina treba da je takva da omoguava lak ulazak i
obavljanje radova, oko 2,2 metra do nivoa krova. Ukoliko se proizvode biljke na
nivoima, ili se penju" uz nosae, visina je vea.

6
1.1 Nosea konstrukcija staklenika
Zadatak ramske konstrukcije staklenika/plastenika je da nosi sve sklopove i
elemente koji nisu oslonjeni na podlogu. To su:

teina ramske konstrukcije,

pokrivka,
zavese za utedu energije i senenje i mehanizmi za njihovo pokretanje,
instalacije i ureaji za grejanje, ventilaciju, navodnjavanje, snabdevanje
sa C02 i drugo,
biljke koje rastu na potpori, biljke u koritu, biljke puzavice, veane
lonanice itd,
dodatne ureaje za servisiranje staklenika,
osobe koje postavljaju, kontroliu ili zamenjuju pokrivku i drugo.

Konstrukcija treba da ima dovoljnu otpornost na atmosferske uticaje, pre svega

vetar i sneg. Na sl. 10 prikazane su mere ukruivanja polja plastenika ugradnjom
trouglova elinih uadi koji ukruuju konstrukciju, suprotstavljanje dejstvu vetra.

Pored zahteva u pogledu nosivosti, vrstoe, ima i dodatnih:

da senka ramske konstrukcije bude to manja i da se u toku dana eta"

(konstrukcija ne srne da bude tako izvedena da jedan deo proizvodnog
prostora bude stalno ili preteno osenen),

da ne oteuje pokrivku i druge instalacije,

da je otporna na koroziju i starenje",

da je otporna na hemijska sredstva koja se pri proizvodnji u zatienom

prostoru koriste,

da omoguava to lake postavljanje/zamenu pokrivke,

da je lako sprovoenje prirodne ventilacije (otvaranje prozora),

da ne ometa kretanje unutar objekta pri obavljanju radova i/ili kontrole i

upravljanja,

da prua visok nivo bezbednosti na radu,

7
 da nije lako goriva i zapaljiva,

da je to lake postavljanje,

da je to jeftinija.

Slika 4: Ukruenje polja staklenika/plastenika kosim nosaima - poveanje

otpornosti na bona optereenja, pre svega od dejstva vetra.

Za izvoenje ramskih konstrukcija najee se koriste galvanizovane

(presvlaenje metala nerajuim materijalom, najee cinkom), eline krune ili
profilisane cevi. Ramska konstrukcija moe da bude izvedena i od elika koji je
zatien bojenjem, ali je, zbog cene i manje trajnosti, kao i uticaja na biljnu
proizvodnju, ovakav postupak gotovo odbaen.

Pored elika, koji ima i najveu nosivost, koriste se legure aluminijuma,

plastini materijali i drvo.

Jasno je da je projektovanje nosee konstrukcije sloeno, da zahteva mnogo

znanja i profesionalni rad. Stoga proraun i konstruisanje treba prepustiti strunim
kuama sa iskustvom.

Povrinska zatita elinih materijala mora da spreava ranje pod dejstvom

vode i vazduha visoke vlanosti, ali i pod dejstvom hemijskih sredstava za zatitu
bilja, dezinfekciju zemljita i drugih koji se koriste pri proizvodnji. Pri spajanju
zavarivanjem, buenju otvora za vezivanje vijcima, skraivanju elemenata, moraju da
se preduzmu mere zatite tih mesta od korozije. U suprotnom e doi do procesa
razgradnje sa unutranje strane.

Aluminijumske legure su lake od elika, nerajue su, otporne na hemikalije,

te nije potrebna dodatna povrinska zatita. U odnosu na elik imaju manju nosivost
te su elementi iste funkcije deblji i stvaraju veu senku. Pored toga, spajanje
elemenata zavarivanjem zahteva poseban, skuplji postupak.

Konstrukcije koje su izvedene od metala moraju da imaju ugraenu zatitu od

udara groma, to za posledicu, pored poara, moe da ima i ozleivanje radnika i
useva.

8
 Plastini materijali za noseu konstrukciju koriste se samo za manje jedinice,
koje se izvode u samogradnji, kopiranjem proverenih postojeih reenja, ili na
osnovu nacrta proizvoaa elemenata. Ukoliko je upotrebljen odgovarajui materijal,
koji je otporan na dejstvo vode i hemikalija, potrebno je da se vodi rauna o
kompatibilnosti materijala nosee konstrukcije i pokrivke. Jedan od primera je da se
PE folija u dodiru sa ramskom konstrukcijom od PVC (polivinil hlorid), razgrauje.

9
1.2. Nosivost i trajnost
Ramska - nosea konstrukcija treba da nosi sve to nije oslonjeno na
podlogu, ali i da izdri optereenje vetra, snega, radnika koji postavljaju pokrivku i
drugog (slika 5). Pored toga treba da je otporna na dejstvo vode i hemijskih sredstava
koja se koriste pri proizvodnji. Najee se za ramske konstrukcije koristi
galvanizirani, nerajuom presvlakom zatien, elik. Pored toga koriste se legure
aluminijuma, a za manje objekte drvo i plastini materijali. Pored ostalog bitno je da
ramska konstrukcija stvara to manju senku. Samo manji objekti grade se u
samoizvedbi, na osnovu proverenih i pouzdanih nacrta ili kao kopija proverenih
reenja. Pri tome treba dobro razmotriti sve detalje da ne bi nastupile greke.

Sa tehnikog stanovita bitno je da je obezbeena infrastruktura, pre svega:

snabdevanje energijom, na primer gasovod dovoljnog protoka,

povezivanje na elektrinu mreu dovoljne snage,
izvor vode dovoljne koliine i kvaliteta i
pristup mrei javnih puteva.

Slika 5: Nosea konstrukcija

10
1.3. Mikrolokacija
Dobro mesto za postavljanje staklenika trebalo bi da bude ravno, bez objekata
koji stvaraju senku, posebno sa jugoistoka i juga, zatieno od vetrova. Objekat moe
uspeno da se postavi i na zakoen teren, ali tada se primenjuje posebna konstrukcija.

Objekat ne srne da bude u senci. Pri tome je bitno u kojojem se dobu godine
proizvodnja obavlja, jer Sunce ima drugaiju putanju zimi i leti, sl. 6.

Slika 6: Putanja Sunca zimi i leti

Da bi se spreilo da bude u senci staklenik/plastenik treba da bude dovoljno

udaljen od objekata, kao to su kue. Opte prihvaeno pravilo je da se
staklenik/plastenik odmie od objekta sa njegove june strane za rastojanje koje je
minimalno 1,5 puta vee od visineobjekta. I u tom sluaju e staklenik biti u senci,
ali u jutarnjim asovima kada je intenzitet sunevog zraenja manji, sl.7.

Slika 7: Senka objekta zimi i leti, minimalna udaljenost staklenika

Pri opredeljenju za mikrolokaciju treba posebno voditi rauna i o rui vetrova.

to je vea brzina vetra to su vei gubici, sl. 6. Za zagrevanje staklenika koji je
zatien od direktnog udara vetra potrebno je manje energije za zagrevanje, a ukoliko
je bez zagrevanja, temeperatura u njemu bie via. Vetar, s druge strane, pomae
ventilaciji i hlaenju u toku toplih dana. Postavljanje staklenika na vrhu uzvienja je
nepovoljno.

11
 Pri izboru mikrolokacije vodi se rauna i o udaljenosti od prikljuaka na
infrastrukturu, gas, elektrinu mreu, vodu i puteve.

Pored osnovnog proizvodnog objekta potrebne su i druge prostorije za:

skladitenje materijala za proizvodnju,

skladitenje alata, maina i pomonih ureaja,

pripremu za proizvodnju, na primer, oblaganje kamene vune folijom,

obradu, pakovanje i skladitenje gotovih proizvoda,

sanitarno higijenski prostori i trpezarija radnika,

poslovne prostorije, kancelarija i drugo.

Posebna briga mora da se vodi o skladitenju hemijskih sredstava za zatitu

bilja, koja se klasifikuju po otrovnosti i moraju biti odvojena od drugih sredstava, na
primer supstrata.

Ukoliko je staklenik u blizini kue ili drugog privrednog objekta tada se obino
sve pomone prostorije smetaju van staklenika. Ukoliko se ovi objekti nadograuju
na staklenik obavezno se dodaju sa njegove severne strane, ili se smetaju izmeu
dve celine staklenika, kako bi to manje uticali na ometanje sunevog zraenja.

Ukoliko je planiran objekat koji kao podlogu koristi zemljite, traba proveriti
kvalitet zemljita na planiranoj mikrolokaciji.

Pri izboru mikrolokacije, posebno za vee objekte, treba u obzir uzeti

eventualna poveanja postrojenja planirana u budunosti. Treba rezervisati prostor,
ali i odgovarajue dimenzionisati kapacitete prikljuaka gasa, vode i elektrine
energije.

Pri proizvodnji u zatienom prostoru odvija se znaajan tok materijala:

supstrata, mineralnih hraniva, propagacionog materijala (sjemena i rasada), plodova
itd. To zahteva angaovanje radnika i sredstava. Da bi se smanjilo angaovanje, pa
time i trokovi, jo pri izboru mikrolokacije i rasporeda prostorija one se razmetaju
tako da udaljenost i transportni putevi budu to krai. Dostava materijala i utovar
gotovih proizvoda trebalo bi da se odvija sa to lakim istovarom ili utovarom.

12
2. Sistem za navodnjavanje
Navodnjavanje moe biti povrinsko, podzemno i kienje, a najei sistemi koji se
danas koriste za navodnjavanje su kap po kap sistemi, rasprskivai,
mikrorasprskivai i pop-up rasprskivai. Neki od glavnih izvora vode koja se koristi
za navodnjavanje mogu biti podzemna voda iz izvora i bunara, povrinska voda koja
se crpi iz rijeka, jezera i vodnih rezervoara, te voda koja se izlije iz rijeka, te se
posebnim kanalima navodi u polja.

Prednosti navodnjavanja su ravnomjerno i konstantno odravanje vlanosti tla

to doprinosi smanjenju vodnog stresa to rezultira poveanjem prinosa od 15-40 %,
takoer navodnjavanje omoguuje planiranje proizvodnje u sunim uvjetima,
fertirigaciju, te veu uinkovitost gnojiva.

Dizajniranje sistema za navodnjavanje u staklenicima i plastenicima baziranog

na potrebama biljaka za vodom i hranjivim tvarima iziskuje:

1. Tanu aplikaciju vode i hranjivih tvari ovisno o potrebi biljaka u zatvorenim

prostorima,

2. Tanost, funkcionalnost i jednostavost.

Pre poetka gradnje staklenika treba poznavati koja je koliina vode potrebna
za navodnjavanje, ispitati raspoloivost - koliinu, kao i kvalitet vode na lokaciji koja
je odabrana. Takode je bitno da se sagleda kolika je cijena vode pripremljene za
navodnjavanje.

13
2.1. Priprema vode za navodnjavanje
Tretman vode u cilju izdvajanja soli obavlja se jedinicom za reverzibilnu
osmozu (RO). Tehnologija reverzibilne osmoze zasniva se na principu membranske
separacije, to je fiziki proces separacije u kome upotrebljene membrane imaju
sposobnost proputanja molekula vode, a zadravaju rastvor soli. Membrane su
spiralne i u zavisnosti od finoe su u stanju da odstrane 98 do 99% soli. Za vreme
procesa reverzibilne osmoze voda se razdvaja na dva dela, na istu vodu, sa
minimalnim sadrajem soli i na vodu sa visokom koncentracijom soli - otpadnu
vodu. Sirova voda pre upotrebe u jedinici reverzibilne osmoze mora da se pripremi.
Vrlo je vano da se odstrane svi materijali (npr. gvoe, svi plutajui materijali,
materijali organskog porekla) koji nepovoljno utiu na funkcionisanje jedinice za
reverzibilnu osmozu.

Uklanjanje pojedinanih elemenata, npr. gvoa i magnezijuma, je ponekad

neophodno, jer stvaraju probleme u sistemu za navodnjavanje blokirajui kapaljke, a
u visokoj koncentraciji tete biljkama. Jedan od naina uklanjanja je jednostavno
skupljanje vode u bazen i taloenje gvoa i magnezijuma. Za taloenje su potrebni
dovoljno veliki rezervoari i prostor za smetanje. Proces izdvajanja moe da se ubrza
rasprivanjem vode, tada je prostor za skladitenje manji, ali je potreban ureaj za
rasprivanje i dodatni oksidaciono pjeani filtar.

Kod gajenja biljaka na zemljitu vlanost mora stalno da se kontrolie,

vizuelno ili instrumentom (tenziometrom). Tenziometar je instrument za merenje
vlanosti zemljita koji se sastoji od cevi sa poroznim keramikim vrhom, kroz koji
mogu da prolaze molekuli vode. Vakuum, koji registruje tenziometar, meri se u
centibarima, i predstavlja silu usisavanja vode. Tenziometar treba instalirati tako da
se mehaniki ne oteti tokom svakodnevnih radova u stakleniku. Ako se radi samo
tokom bezmraznog perioda, tenziometar se zimi vadi, pere i skladiti na mestu na
kojem temperatura ne pada ispod nule.

Vizuelno se vlanost ocjenjuje tako da se uzima uzorak zemljita na dubini

15 do 20 cm (dubina korijena), rukom uvalja tako da se napravi glista". Ukoliko se
mrvi, zemljite je suho i treba navodnjavati. Ako se glista" lijepi, vlanost je
previsoka. Koliine vode za navodnjavanje mogu za proizvodnju na zemljitu da
budu viestruko vee nego pri proizvodnji na supstratu. Potreba biljaka za vodom

14
zavisi prvenstveno od intenziteta svjetlosti. U sistemima za kontrolisano
navodnjavanje o tome se vodi rauna, odnosno koliina vode dodaje se u skladu sa
izmjerenim osvjetljenjem. Druga mjera je kontrola drenae. Ukoliko je odliv vode
visok, smanjuje se koliina koja se sistemom za navodnjavanje dovodi i obrnuto.
Dobro upravljanje navodnjavanjem utie na smanjenje koliine vode, stvaranje
povoljnih uslova za rast biljaka i doprinosi kontroli relativne vlanosti vazduha u
objektu.

2.2. Navodnjavanje kap po kap

Navodnjavanje kapanjem sistemima kap po kap (slika 8),

ima viestruke prednosti, kao to je ujednaeno vlaenje
cjelokupnog korijenovog sistema, spreavanje taloenja soli u tlu ili
u umjetnom supstratu, brzo punjenje i pranjenje sistema,
ujednaeno isputanje vode i kod niih tlakova, odstupanje u emisiji
vode na otvorenom maksimalno 10%, a u zatvorenom prostoru 5%
(staklenici i plastenici). Navodnjavanje kap po kap je potpuni sustav
ija je najvea kvaliteta racionalno iskoritavanje vode i energije, te
stvaranje optimalnih uvjeta vlanosti tla.

Slika 8: Navodnjavanje kap po kap

15
2.3. Navodnjavanje mikrorasprskivaima

Mikrorasprskivai se koriste da bi se reili izvesni problemi zaepljenja koji se

javljaju kod kapaljki, jer mikrorasprskivai imaju otvore veeg prenika, i voda izlazi
u vidu mlaza vjetake kie ( slika 9). Kod mikrocjevastog navodnjavanja umjesto
kapaljki i mikroraskivaa na lateralnim cijevima su mikro cjevice, prenika
nekoliko miilimetara, ili neki drugi tip otvora, iz kog voda izlazi u vidu mlaza, slino
kao iz slavine.

Mikrokienje je kao nain navodnjavanja nastao od kapanja, ustvari na

lateralne cijevi umjesto kapaljki postavljaju se mikrorasprskivai, koji zalivaju
navodnjavanu povrinu kienjem. Mikrorasprskivai su mali emitori, izraeni od
plastike, lako se postavljaju na lateral, kada se posebnim ilom ubuuje se otvor u
koji se postavlja mikrorasprskiva. Ima ih raznih oblika i veliina, uglavnom su
malog dometa do 1,0-1,5 m u polupreniku, mogu biti i sektorski. Navodnjavanje
obavljaju lokalno sa jedne i druge strane reda od 30-150 cm. U cijevima su takoe
nii pritisci.

Navodnjavanje mikrorasprskivaima se koristi najee u proizvodnji rasada i

sadnog materijala, odnosno kada se eli postii:

1. poveavanje relativne vlage zraka u proizvodnom prostoru

2. hlaenje prostora
3. navodnjavanje biljaka bez prekomjernog vlaenja tla.

16
 Slika 9: Navodnjavanje mikrorasprskivaima u vidu vjetake kie

3. Sistem za provjetravanje

Provjetravanje staklenika se, osim otvaranjem vrata, obavlja i kroz bone i

krovne otvore (sl. 10). Otvaranje se izvodi runo ili pomou elektromotora,
manuelnim ili raunarskim upravljanjem. Krovno provetravanje se obavlja
otvaranjem kontrukcije u krovnom dijelu pomou pokretnog dijela krova, ija je
povrina najee od 20 do 50 odsto ukupne povrine pokrivenog zemljita.
Otvaranjem krovnog dijela konstrukcije u vidu harmonike ili podizanjem krovne
konstrukcije u vertikalni poloaj dobija se povrina krovnog otvora jednaka povrini
objekta (100%).

Konstrukcije staklenika kod kojih je mogue potpuno otvaranje krovnog dijela

koriste se za cjelogodinju proizvodnju rasada i za proizvodnju povra i cvijea, jer
se u njima postiu optimalni uslovi za rast i razvoj. Otvaranje i zatvaranje krovnog
dijela izvodi se prema potrebi proizvodnje. Kad je zatvoren krovni dio, dodatno
provjetravanje izvodi se otvaranjem bonih stranica.

Provjetravanjem zatienog prostora, prirodnim ili vjetakim putem, utie se na

korekciju temperature i relativne vlanosti vazduha, kao i na kvalitet vazduha
odvoenjem tetnih gasova.

Prirodno provjetravanje nastaje usljed razlike specifine teine toplog i

hladnog vazduha efekat dimnjaka i sile vjetra. Pri brzini vjetra veoj od 1,5 metara
u sekundi stopa promjene vazduha moe da se posmatra samo kao funkcija brzine
vjetra.

17
 Za stvaranje promaje u objektu, radi provjetravanja, najvie se koriste vrata,
koja su najee postavljena sa eone strane, i otvori na krovu i sa bone strane.
Najvaniji su krovni otvori radi odvoenja najtoplijeg vazduha s najveim sadrajem
vlage. Otvori sa bone strane su efikasni ako su napravljeni s obje, uzdune strane
objekta. Pri projektovanju sistema za prirodno provjetravanje treba uzeti u obzir da
kretanje vazduha oteava ili smanjuje bujnost i visinu biljne mase (u pojedinim
fazama vegetacionog perioda moe da bude velika i bujna). Za efikasno prirodno
provjetravanje, ukupna povrina otvora mora da iznosi najmanje 20 do 30 odsto
pokrivene povrine zemljita, a korienjem krovne ventilacije razliite konstrukcije
to moe biti i do 50 odsto istie se u knjizi Proizvodnja povra i cvijea u
zatienom prostoru.

Otvori mogu da se otvaraju runo ili mehanizovano, sa automatskim ili bez

automatskog ukljuivanja (pomou elektromotora, uz mogunost runog ili
automatskog ukljuivanja). Kada je spoljanja temperatura vazduha vea od 25
stepeni, za sniavanje temperature u objektima koriste se i sistemi za oroavanje i
senenje.

Da bi se poboljala cirkulacija vazduha i homogenizovala temperature i sastav

vazduha unutar objekta, koriste se aksijalni ventilatori, koje karakterie veliki protok
vazduha i mala brzina strujanja.

Prinudno provjetravanje se izvodi pomou ventilatora iji kapacitet treba da

obezbijedi u toku jednog asa 20 do 30 izmjena zapremine vazduha koji se nalazi
unutar objekta. Sistemi za prinudno provjetravanje su veoma pogodni za integraciju
u sistem automatske regulacije mikroklime i stoga su esto izvedeni u kombinaciji s
ureajima za zagrijevanje, hlaenje, oroavanje, ienje i gasovanje sa ugljen-
dioksidom.

Slika 10: Provjetravanje staklenika se, osim otvaranjem vrata, obavlja i kroz bone i
krovne otvore

18
 4. Sistemi za grijanje
Za uspjeno koritenje klijalita, staklenika ili plastenika tokom cijele godine
potrebno ih je u naim klimatskim uvjetima zimi grijati, a ljeti hladiti. Grijanjem tla
postiemo da biljka moe dobro rasti i u hladnijem zraku, jer joj korjenov sustav nije
pothlaen. Rashlaivanjem zraka hlapljenjem vode pruamo biljkama korisnu
zatitu, te omoguavamo njihov uspjean uzgoj tokom ljetnih vruina.
Rezultati istraivanja su pokazali da zagrijanjem zemlje umjesto zraka u stakleniku,
uz manju potronju energije postiu bolji uzgojni rezultati (slika 11). Postignuto je
ranije sazrijevanje uz ak bolji izgled biljke kod mnogih kultura. Najpovoljniji
rezultati su se pokazali kod temperature zraka od 15 do 19.C i temperature zemlje
24 do 27C.

Ako se za grijanje zraka u stakleniku troi 100% toplinske energije, taj isti staklenik,
kada mu se grije tlo, treba prosjeno 68% od ranije potrebne energije. Rajica je u
pokusu uzgajana sa 69% ranije potrebne energije pokazala iste rezultate i ak neto

19
bolje.
Za grijanje tla je mogue koristiti mnogo naina. To mogu biti u tlu ugraene cijevi s
toplom vodom ili porozni beton natopljen toplom vodom. Najvei napredak se
pokazao primjenom elektrinih grijaa. Elektrino grijanje opremljeno mjerenjem
temperature i regulacionim ureajima omoguava pouzdano odravanje potrebne
temperature. Sama grijaa tijela su vrlo jednostavna za ugradnju. Polau se izravno u
zemlju, dovoljno duboko da se ne otete prekopavanjem zemlje i korisno ih je zatiti
aluminijskom rabic mreom poloenom iznad grijaih traka.

U primjeni je potrebno obratiti panju da se grijaima omogui slobodno odvoenje

topline na okolnu zemlju kako ne bi dolo do mjestiminog pregrijavanja grijaa, jer
osjetilom temperature ne moe biti kontrolirana temperatura po itavoj povrini.
Dobro rasprostiranje topline omoguuje se stalno vlanim tlom. Da bi se smanjio isti
problem potrebno je uzeti grijae slabije snage po metru dunom, ali odgovarajue
duine. To dodue podie cijenu investicije, ali podie i kvalitetu u eksploataciji.
Mnogo skuplji grijai, tzv. samoregulirajue trake potpuno iskljuuju problem
pregrijavanja i samog grijaa i zemlje. To su grijai u obliku traka koje same
reguliraju svoju snagu grijanja zavisno o okolnoj temperaturi. Takve trake nije
potrebno ukopavati, nego se mogu izmeu biljaka poloiti na povrinu zemlje tako
da griju zemlju i zrak iznad nje.Naalost ovi grijai su oko 2 do 3 puta skuplji od
grijaa stalne snage.

Elektrino grijanje je posebno prikladno za grijanje stolova s presadnicama.

Investicija je isplativa u jednoj sezoni. Za takvo grijanje se mogu koristiti takoer
niskotemperaturne grijae folije s infracrvenim isijavanjem.Ugrauju se u podlogu
stola. Iznad njih se mora osigurati zrani sloj za isijavanje topline.. Spojnice za
prikljuak struje na grijau foliju nisu vodonepropusne, pa ih treba zatititi. Kod
niskotemperaturnih grijaih folija nema opasnosti od pregrijavanja ako se nau u
suhom zranom prostoru, jer je upravo takav nain ugradnje za njih ispravan. Na
grijanu podlogu stavljaju se posudice sa presadnicama.

Ljeti su staklenici i plastenici bez hlaenja i bez zatite od sunevog grijanja gotovo
posve neupotrebljivi. Odravanjem potrebne temperature konstrukcija staklenika i
plastenika prua biljkama korisnu zatitu i omoguava njihov uspjean uzgoj.
Zasjenjivanjem plastenika i staklenika smanjuje se grijanje, ali se smanjuje i koliina
svjetla. Stoga najvie moemo preporuiti rashlaivanje vodom kao najstarijim
nainom hlaenja njenim isparavanjem. Rashladni sustav AIRCOOL zasniva se na
centrifugalnom rasprivanju vodenih estica u vodoravnom mlazu koji se moe
regulirati tako da vodena maglica potpuno isparava bez kapanja. Rasprena voda
uzima za isparavanje toplinu iz zraka i tako ga hladi. Hlaenje je oko 10 do 15C.
AIRCOOL ureaji se montiraju na stropne nosae ili zidne konzole Mogu biti
dodatno opremljeni s pogonom za stalno okretanje tako da ureaj pue u raznim
smjerovima kako je to uobiajeno za ventilatore. Potrebno je predvidjeti prikljuak

20
 za elektrino napajanje i vodu. Postoje i pokretne izvedbe koje se mogu po potrebi
postaviti na razna mjesta. Pokretni ureaji imaju svoj spremnik za vodu, pa se ta
voda moe koristiti uz odgovarajue dodatke za folijarnu gnojidbu, dezinfekciju i sl.
Ureaj moe raditi bez rasprivanja vode, samo kao ventilator. Moe se takoer
spojiti na termostat i vlagomjer i tako ga ukljuiti u automatski rad.
AIRCOOL nema sapnica, visokotlane pumpe ni kompresora to su obino
komponente kod rashladnih ureaja koje stvarajuprobleme kod odravanja.
Raspruje vodu preko diska, vrlo je praktian i jednostavan, te najjeftiniji meu
rashladnim ureajima. Pokriva povrinu od 100 do 320 m2, rashladni mlaz dosee 20
do 30m. Za vee povrine se montira vie ureaja jedan kraj drugoga ili jedan iza
drugoga. Ureaj je opremljen s elinom uadi za ovjes i samokonim kopama.
AIRCOOL je prikladan osim za plastenike i staklenike takoer za gljivarnike, staje,
peradarnike, mljekare, pogone za preradumesa, u pogonima tekstilne i prehrambene
industrije.

Slika 11: Grijanje staklenika zagrijavanjem zemlje u njemu.

5. LITERATURA

http://hr.wikipedia.org/wiki/Staklenik
http://pseno.hr/staklenici-i-plastenici/staklenici/
http://www.zastitabilja.eu/uzgoj-povrca-u-plastenicima-i-staklenicima/
http://pinova.hr/hr_HR/baza-znanja/povrcarstvo/rajcica/uzgoj-rajcice-u-
zasticenom-prostoru
http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?
ime=AR002_2.htm&autor=12
http://navodnjavanje.eu/

21
http://poljoprivreda.info/?oid=10&id=580

http://poljoprivredaiselo.com/2012/03/provjetravanje-u-zasticenom-prostoru/

22