K

- -

:
.

, ,

: ,

100 .
,
www.komunikacijaikultura.org

ISBN 978-86-88761-06-2
 2

...................................................................................................................................... 4
(1838-2014) ............................................................... 21
......................................... 31

II

, , 1784. ............................................................. 35
, , 1838. ................................................................................. 35
, , 1838. ................................................................... 36
, * *, 1862. .................. 36
, , 1863. ............................ 37
, , 1895. ............................................................ 37
. , ..., 1895. ................................................................... 50
, , , 1896. ............................. 51
, , 1896. .................................................................................................. 53
, , 1903. ........................................................................................... 62
, : , 1929. ....................................................... 63
, , 1931. ......................................................................... 66
, , 1934................................................................ 68
, , 1937. ..................................................................................... 76
O -, , 1938. ........................................................ 79
Hajim Alkalaj, Veleumni plemi Don Kihote od Mane, 1939. .................................................. 82
, , 1952. ....................................... 85
, , 1961. .............................................................. 86
Radovan Vukovi, Jedan aspekt lika Servantesovog Don Kihota, 1962. ................................. 102
, , 1963. ....................................................... 106
Milan Damnjanovi, Realnost i etinost Don Kihota, 1966. ...................................................... 123
, - , 1968. ................................................................ 126
, , 1989................................................... 142
Aleksandar Milosavljevi, Svet je iskoio iz zgloba. Ludilo kao ovekov odnos prema svetu u
Hamletu i Don Kihotu, 1990....................................................................................................... 163
Tihomir Brajovi, Don Kihotov literarni potomak, 1992. .......................................................... 168
Tihomir Brajovi, Kontroverzni metatekst. Beograd: Vidici, 1992. ........................................... 178
Lj. Pavlovi- Samurovi, Duh kihotizm u drmi Putujue pozorite oplovi Ljubomir
Simovi, 1995. .......................................................................................................................... 179
Ljiljana Pavlovi-Samurovi, Servantesova poetika. O romanu, 2002. ..................................... 185
, , 2004. ................................................................ 192
, , 2005................................................................................ 194
, , 2005. .................................................................. 198
Aleksandra Mani, Vetrenjae na jezik, 2005........................................................................... 204
 3

Iva Draki Vianovi, Don Kihot - internacionalni i nadnacionalni filozofski mit, 2005. ....... 207
, :
, 2007. .................................................................................................. 210
Ja , , 2011.................................................. 217
J . , : ,
, 2013............................................................................................... 226

III

Resumen...................................................................................................................................... 234
 4

, .
( , , 2007)

400 . ,
-
( 1998: I,162).
,
. -
(2015) (2016)

1.

(2005), ,
( 2000..),
.
.
, ,
/.../ ,
.
, ( 1997: 34).
,
,
. , ,

( 2005: 278).

1
/ (.
, . /./, :1605-2005. , 15, 2005) . -
(: , 1981).
 5

,
.
;
, ,
, (
150 )
, .
, ,
?
?

?
, 18. ? , ,
.

. (, , , ,
) , , ,
,
( ). ,
, , ,
Cobiss
(http://www.vbs.rs/cobiss/index.html/) ,
.
, (, ,
, , .)
XVIII ,
. ,
,
. ,
,
,
 6

. ,
- ,
, (-,
-, , , .), -
, (
, , , , ...),
.
, .
.
-
, , . ,
,
, (, ,
). 20.
,
. ,
1874. ,
/ : 1. 1895/6; 2.
1936-39; 3.
(1971); 4.
- - 400-
(2004, 2005).
.

( ). ,
2, 19. ,
.
, - ,
,

2
, , , ,
17. , ( 18 .).
 7

(1836; 2005: 158-163).

(1882). ,

. , , , ,
,
, - . ,
1896. ,
- (Paul de Saint-Victor, Hommes et Dieux, 1867).
,
, .
,
( 2005: 203).
/
. ,
, ,
,
.

, , , ,
,
.

1895/96. , ,
.
,
: /.../
, , ,
, ,
; ( 1895: 24).
1896.
;
 8

(, 1896: 63).
, (
, , , )
.
(. . 53). , !3
(. 59-60). ,
,
( 2005; 2006; 2007)4.
,
.
, .
(, ),

/.../ -
, ( 2005: 154).
,
.
36.

, 5,
. ,
( 1895),

3
, ,
. 13. 12,
*, *.
, - ,
.
( , , ).
4
- /.../.

. , XX ,
. ,
, ( 2005: 180-181).
5
* ( 2005: 139-140), 1882. :
/ ; , ;/ ,/
(. : . ).
 9

, , ; : ,
, ; , , ! (1903; . 62).

(1905/1915), .
( 1905: XIV, 557; XV, 158),

, (- 1905). ,
, , 1915..
.
.
(1860) , 1920.
( ), 1934. ( ) 1935. ( ).
15 , ,
1924; ,
(-, , /?/ ). ,
,

, (1894-1951).
, ,
.
, ,
, ( .;
- -; .. 1929: 230).
,
1932.
(.. 1932: 6), , ,
,
. - , ,
.
,
( 1987: 53-62).
 10

, .
, , , ,
( 1929: 758)6.
, 7.
, ,
,
( 2005: 217-218). .
1936. ,
,
. ,
,
(1895-1976), 1932. 1937.
: ( 2005: 219-221, 285).

Cervants dans la littrature yougoslave ( ),
Revue de littrature compare,

. ,

.
, , , ,

6
,
.
,
,
. ,
. ,
y - , (, ,
, ) .
, , . ,
:
, ,
, .
7
a ,
, .
?
, /.../ ( 2005: 217-218).
 11

, , .
(1937)
(Cervants, Paris: Rieder, 1931).
;

.
,
. ,
: 1937.
( 2012: 246-248).
; , -,
. je
, ,
: ,
, , ,
, , , ,
. ,
, ,
.
,

, . ,
, , ,
, (
1939: 38). ,
(, ,
, . - 2005: 224-225).
( -
- 1938: ), a
, (
/ ). (,
 12

1938), ( 1896),
() .
1945..
, , ( ,
, 1952. ). ,
, ,
: ,
, ( 1953:
415)8. ,
. 60- 70- e
, , ,
: , , .9 ,

. (
),
. ,
, , , , ,
( 2005: 287-290).
/ ,
, , :
, ( ),
( ), (
),
( , , ,
), (
).

8
: ./ -
( )./ , . / -
./ , .
9
, , , (
. , ).
.
 13

20.
.
1971. ,
.
.
, - ( 2005:
292).
, -
, :
.
.

( : , 1996),
( 1996).
(1988) (1936- 2002),
.
(: 2005:48-60; 2005:354-363),
, , ( 2011:75-84; 2012: 91-
97). ,
( 1994). ,
, ,
.
, ,
.
1999. ,

,
( 2007: 101).
2000. .
400 (2005) -
- ,
 14

, ( et al. 2008).
, , ,
,
, .
:

:
,
. /.../
20. . ,
,
, . /.../
,
,
( 2005:52).
.
10, .
400- (
). ,
, (
2005: 244), , ,
( 2005: 56).

, ,
( 1998: I, II).
- .
,
(
) 18. 20. .

10
http://blog.b92.net/text/11028/Servantesijada/, http://blog.b92.net/text/16683/Don-Kihot-Hamlet-i-jos-po-nesto-
cemu/
 15

11; , ,

. ,
, ,
,
( , , ).
,
.
( 2006).
, (. , . , , . -
, , ). ,
, : 1905,
1925. . , ,
, , . .
2005,
,
. :
, ,
,
. , ,
/ : , ,
homo viator- , .
/ , 12, 13.

,
(
) ,
(http://bib.cervantesvirtual.com/FichaMateria.html?Ref=398801).

11
, ( ,
, 2003).
12
20., ( ,
, 2011).
13
, .
 16

20. 21.
. , ,
1978, ,

. ,
.
. ,
o , ,
,
. , , :

(.
). ,
(, 2012).
(2009, ),
-
. ,
,
. :
70.000 (2011),

(1.000).
2014.


, .
; ,
; ,
-, / . ,
eo
.
 17

,
. ,
, (),
.
,
/ ().
, ,
. , .
,
,
.14
,
230 , ,
. ,
, (),
, /.
, ,
, .
,
;
, .
,
, .
,
: .
(
1999: 87).
/.../,

14
1924. *, ,
. , ,
! 60-
, . , , ,
, , , .
 18

, /.../ ` ,
, . ,
,
,
( 2005: 274).
, ,
,
.
* * * * *
. ,
, . (,
, ) ,
. . , ,
.
, .
, ,
, ,
, ( *; *; *; *; *; *;
*, *, *, ) ,
(* / ).
, ()
, . , .
, , , , , .
,
, , : *, *, -*,
*, *, *, *, *, *, *,
*, *, *, *.
*, *, *, * .
, , , . ,
.
 19

, *.
.
.
/
, .
.
, .

: ,
, , , , ,
, , , ,
.

, 2012: . , . ,
. XXI . : ,
.

1996: . , . : .

1997: . , . :
.

2007: B. Kaleni Ramak, La interpretacin del Quijote por la crtica

eslovena. Klaus-Dieter Ertler, A. Rodrguez Daz (eds.), El Quijote hoy: la riqueza de su
recepcin. Madrid: Iberoamericana, Frankurt am Main: Vervuert, 2007, 211- 224.

1998: A. Close, Las interpretaciones del Quijote. U: M. De Cervantes, Don

Quijote de la Mancha. Ed. de F. Rico, Madrid: Instituto Cervantes, Barcelona: Crtica, CXLII-
CLXIV.
http://cvc.cervantes.es/literatura/clasicos/quijote/introduccion/prologo/close_a.htm [24.09.2014]

1993: . ,
. : .

2006: . ,
. : ; .

2009: V. Milanovi, Hamlet u srpskoj knjievnoj kritici. Beograd: Srpska

Evropa.
 20

2011: J. Montero Reguera, Cervantismos de ayer y de hoy. Captulos de

historia cultural hispnica. Alicante: Publicaciones Universidad de Alicante.
http://books.google.rs/books?id=cnI83uelKJoC&pg=PA4&dq=cervantismos+de+ayer+y+de+ho
y&hl=en&sa=X&ei=TFYhVO6JKcvXyQO6wICgAw&ved=0CB4Q6AEwAA#v=onepage&q=c
ervantismos%20de%20ayer%20y%20de%20hoy&f=false [22.06.2014]

2005: J. Montero Reguera, Antologa de la crtica sobre el Quijote en el

siglo XX. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes.
http://cvc.cervantes.es/literatura/quijote_antologia/default.htm [19.04.2014]

2008: . , . ,
, I, II.

, 2010: A. Pano Alamn, E.J. Vercher Garca, Avatares

del Quijote en Europa. Madrid: Ctedra.

2013: . , XX .
: .

1987: . ,
(1924-1940). , 18, 53-62.

1939: . Risti, San i istina Don Kihota. Peat, 1, 34-49.

2012: . ,
( , -
)

1996: . * .
. . -. ;
. . , I-IV.

1998: M. de Cervantes, Don Quijote. Edicin crtica preparada por Francisco

Rico. Barcelona: Crtica, Instituto Cervantes, I, II.

2005: J. Stojanovi, Servantes u srpskoj knjievnosti. Beograd: ZUNS.

2005: B. Tomaevi, Zaboraviti /srpsku/ knjievnu kritiku. Hereticus, 2, 21-

38.

2005: S. iri, Jedan ogoreni pogled na savremenu srpsku knjievnu kritiku sa

italake margine. Idem, 7-20.
2012: . ,
. . , 10/12, 2012, 111-119.
 21

(1838-2014)

2005: . , . , 9-10, 153-

166.

2006: D. Aleksi, Don Kihot od kanapa. U: J. Stojanovi (ur.), Don Kihot u

srpskoj kulturi / Don Quijote en la cultura serbia. Beograd: Filoloki fakultet, Instituto
Cervantes, 28-36. https://filoloskibg.academia.edu/JasnaStojanovi%C4%87/Papers?s=nav#add

1939: H. Alkalaj, Miguel de Cervantes Saavedra: Veleumni plemi Don Kihote

od Mane. Pregled, XV, 185, 279-282.

1940: Don Kihot. Leskovaki glasnik, 16, 4.

2007: . , . , 56, 5.

2005: D. Baji, Traducciones de Don Quijote al serbio. Mundo eslavo, 4.

2008: D. Baji, La Espaa del Quijote y la Serbia otomana: recepcin tarda del
Quijote en las letras serbias. U: Pedraza Jimnez, F.B., Gonzlez Caal, R. (eds.): Con los pies
en la tierra. Don Quijote en su marco geogrfico e histrico. Homenaje a Jos M Casasayas.
Ediciones de la Universidad de Castilla-la Mancha, 265-277.

2011: . , I.
, 102, 75-83.

2012: . , II.
, 103, 91-97.

1929: K. Baruh, Don Kihotov grob. Pregled, IV, 68, 111-112 (pretampano u: K.
Baruh: Izabrana djela. Sarajevo: Svjetlost, 1972, 76-77).

- 1946: O. Bihalji-Merin, Servantes, Don Kihot i panski realizam

esnaestog veka. Mladost, 4-5, 61-68. (pretampano u: O. Bihalji-Merin: Misli i boje, 38-47)

1989: A. Bjelogrli, Hamletovo i Don Kihotovo ludilo. Ulaznica, 119-120,

73-89.

1927: I. Bosanac, Hamletizam i Donkihotstvo. Novi ovjek, 67, p. 3

1985: . , . , 25. XI
267 (i u: T. Brajovi, Kontroverzni metatekst. Beograd: Vidici, 1992, 5-16).
 22

, , 2008: . , . , . ,
. , 87, 115-128.

2012: . ,
. , 48, 23-37.

2013: . , :
, . ()
. : - , 257-
268.

1924: V.Vitezica, El ingenioso hidalgo don Quijote de la Mancha. Misao, 104,

620-625.

2005: . , . , 2862, 03.11, 48-49.

1985: . ,
. , 63, 225-228.

1929: . , . , 46, 757-759.

2001: . , . : . ,
(). . :
, , 5-22.

2005: . , . : . ,
. : , 354-363.

1976: R. Vukovi, Jedan aspekt lika Servantesovog Don Kihota. U: R.

Vukovi, Problemi, pisci i dela. II. Sarajevo: Veselin Maslea, 103-111.

1963: S. Gordi, Don Kihot ili Vratolomni san. Index, 63, 6.

, 1896: . , . , .
, 4, 62-63.

2005: . , . , 32825 (26.03),

- - , 66, 4.

1966: M. Damnjanovi, Realnost i etinost Don Kihota. Vidici, XIV, 103.

2006: I. Draki Vianovi, Don Kihot - internacionalni i

nadnacionalni filozofski mit. U J. Stojanovi (ur.), Don Kihot u srpskoj kulturi, 104-110.
http://bib.cervantesvirtual.com/FichaObra.html?Ref=31865
 23

1999: . ,
. . . , . 104, 8/9, 1427-1440.

2008: . , . , 88, 89-

97.

1903: . . , . , 106, 1.

1924: . , . , 9, 392-393.

1937: . , . , 9/10, 136-138.

2005: J. Janiijevi, Don Kihot naeg prevodilatva. Prevodilac, 3-4, 48-60.

1929: B. Jevti, Knjievnici - Don Kihoti. Pregled, IV, 70, 230.

2005: . , , .
, LVII, 1124, . 6.

2007: . , . , 56,
3-4.

2006: V. Jovanovi, Masneov Don Kihot beogradske Opere na evropskim

scenama (1957-1969). U: J. Stojanovi (ur.), Don Kihot u srpskoj kulturi / Don Quijote en la
cultura serbia, 75-87.
https://filoloskibg.academia.edu/JasnaStojanovi%C4%87/Papers?s=nav#add

2005: . , . , 47, 5, 54-55.

1970: . , . , 3, 224-234.

1962: . A. Jo, . : .

1932: . Kiselinovi, Servantes. U: Deset velikana svetske knjievnosti.

Plevlje: Naa iskra, s.p.

2008: . , .
, 1, 111-121.

1963: . , . .
, . 36, . 1, 54-76.

1968: . , .
, 278 ( : S. Koljevi, Humor i mit. Beograd: Nolit, 1968, 25-49).
 24

1968: S. Koljevi, Od parodije ka paradoksu. U: S. Koljevi, Humor i mit.

Beograd: Nolit, 9-22.

1973: S. Koljevi, Servantesov Don Kihot (predgovor). U: M. de Servantes,

Veleumni plemi Don Kihot od Mane. Preveo ore Popovi, redaktor Miodrag Nikaevi.
Sarajevo: Veselin Maslea, I, 5-12 (pretampano kod istog izdavaa 1975, 1982. i 1988).

1988: S. Koljevi, Kameleonski ivot knjievnog dela. U: S. Koljevi: Hirovi

romana. Sarajevo: Svjetlost, 5-13.

2005: . , . , 2868, 15.12,

50-52.
, 2007: . ,
. , 56, 6.

2009: . , - .
, . 483, .3, 393-409.

2007: . , . , 08.07, 16.

1999: . , .
, 9, 251-264.

2005: . Mani Vetrenjae na jezik. Beograd: Slubeni glasnik.

, 2005: . ,
. , 39, 1-6.

2007: . , 56, 3.

, 2011: . Mani, El Quijote y sus traducciones al serbio. U: H. C. Hagedorn

(ur.), Don Quijote en su periplo universal. Cuenca: Ediciones de la Universidad de Castilla La
Mancha. 149-166.

1937: . , . , ,
.

- 1996: . , -
. , 555, 10-11.

1932: M. M, . , 1, 29-37 (
, , 1932).

1933: M. Ma, . , 7, 483-492; 8, 583-

592 ( , , 1933).
 25

1934-35: M. Ma, . , 1, 30-45

( , , 1934).

1934: M. Markovi, Cervants dans la littrature yougoslave. Extrait de la

Revue de Littrature compare. Paris.

1966: . , . , . 398,
. 6, 544-571. (i u knjizi S. Mari, Glasnici apokalipse. Beograd: Nolit, 1968, 55-91, kao
predgovor u M. de Unamuno, ivot Don Kihota i Sana Panse. Preveo Gojko Vrtuni, Beograd:
Kultura, 1969, V-XI, i kasnije jo vie puta).

1968: . , . , 144, 401, 6, 565-

588.

1938: . , , : . ,
. . : , I, 7-13 (
. : , 1950, 29-37).

2005: . , . , 32, 1, 12-13.

2007: . , . , 56, 4.

1990: A. Milosavljevi, Svet je iskoio iz zgloba. Odjek, 2, 18-19.

1962: Don Kihot i nihilizam. Delo, 7, 817-843. (pretampano u: N.

Miloevi: Antropoloki eseji. Beograd: Nolit, Beograd, 1964, 104-129)

2004: N. Mitrovi, Postmodernistika rasprava o ludilu i Servantesov Don

Kihot. TXT, 3/4, 5-10.

2012: . , :
: . , 33/34, 35-42.

- 1975: . -,
XX .
, 5, 317-323.

- 1981: . -,
. : . , . , . -
. . . . . : , ,
, 7-23.

- 1982: Lj. Pavlovi-Samurovi, Don Kihot Migela de Servantesa.

Beograd: ZUNS.
 26

- 1982: Lj. Pavlovi-Samurovi, Migel de Servantes (Don Kihot).

Knjievnost i jezik, XXIX, 2, 91-100.

- 1985: Lj. Pavlovi-Samurovi, Don Kihot. U Pavlovi-Samurovi

Ljiljana (1985), Soldati Dalibor (1985). panska knjievnost I, knjiga 1. Sarajevo: Svjetlost,
Beograd: Nolit, 304-316.

- 1998: Lj. Pavlovi-Samurovi, La recepcin de la traduccin del

Quijote realizada por ore Popovi-Daniar en el rea del idioma serbio. U: Jornadas
Cervantinas (Belgrado, 23-24 octubre 1996). Belgrado: Embajada de Espaa, Fundacin de Ilija
Kolarac, Facultad de Filologa - Universidad de Belgrado, 43-51.

- 1992: . -,
. , XIX, 397-403.

- 1995: Lj. Pavlovi-Samurovi, Don Quijote de Cervantes -

modelo plurivalente de la novela Roman bez romana (1838) del escritor serbio Jovan Sterija
Popovi. Actas del II Congreso Internacional de la Asociacin de Cervantistas. Annali,
XXXVII, 2, 855-861.

- 1995: Lj. Pavlovi-Samurovi, Duh kihotizma u drami Putujue

pozorite opalovi Ljubomira Simovia. Zbornik Matice srpske za slavistiku, 48/49, 79-87.

- 1996: . -,
. : . *
. . ; . . , . I,
V-XVII.

- 2002: Lj. Pavlovi-Samurovi, Knjiga o Servantesu. Beograd:

Nauna.

- 2005: El aspecto esttico y tico del ser de Don Quijote

cervantino en la interpretacin del filsofo serbio Milan Damnjanovi. Mundo eslavo. 4, 145-
156.

- 2005: . -,
- . , . 181, . 476, . 6, 1068-
1088.

1838: . , .
.
, 72, 285-286.

2004: . , . , 19, 13.

 27

1953: A. , * (1547-1616) ().:

. , . . : , . 45-47, 7-27.
( 1958)

1953: A. , * (). : ,
405-415.

1895: . : . *
. . :
. . , . I, V- XXIX.

1862: . , . , 16 (10.06), 267; 18 (30.06), 298; 20

(20.07), 330.

2003: . , . , 32308 (16.10), B5.

.. 1951: R.V, Servantes, Miguel*: Don Kihot. Borba, 16. 12, XVI, 6.

1939: . Ribar, Servantes. Povodom poslednjih prevoda. Mlada kultura, 1, 48-51.

1939: . Risti, San i istina Don Kihota. Peat, 1, 34-49.

1953: . , * . : . ,
. . : , , II, 405-415.

1929: . , : . :
. : 212-215. (
. )

1905: . , . , XIV, 7,
557.

1905: . , . , XV,
2, 158.

.. 1932: . , . ,
. , 86, 26.03, 6.

1980: M. Solar, Smrt Sana Panse. Trei program Radio Beograda, 44, 141-165.

2006: . , .
, 2, 241-243.

1863: . ,
. , 10, 152-156.
 28

2005: . , . , 19.05, 16.

1990: . , .
, 1, 196-204.

2005: O. Stanojevi, Don Kihot i parainske koprive (jeretiki pogloed na

Servantesa). Hereticus, 2, 115-126.

1998: J. ,
. , 462, 4, 504-508.

1998: . , . , 115, 264-

266.
1999: J. Stojanovi, Hajim Davio, traductor y crtico de Cervantes en las
letras serbias. Anales cervantinos, XXXV, 501-510.

2005: . Stojanovi, Servantes u srpskoj knjievnosti. Beograd: ZUNS.

2005: . , .
. , , , . (.), 1605-2005.
, 15, 2005, 198-221.

2005: . , ().
, 28.04. 05.05.

2006: Stojanovi Jasna (ur.), Don Kihot u srpskoj kulturi / Don Quijote en
la cultura serbia. Beograd: Filoloki fakultet, Instituto Cervantes.
https://filoloskibg.academia.edu/JasnaStojanovi%C4%87/Papers?s=nav#add

2006: . Stojanovi, Don Kihot u Srbiji: recepcija jednog lika. U: J.

Stojanovi (ur.), Don Kihot u srpskoj kulturi. Beograd, Filoloki fakultet, Instituto Cervantes,
10-17. http://bib.cervantesvirtual.com/FichaObra.html?Ref=31865

2006: J. Stojanovi, Gnesis y significado de la primera traduccin serbia

del Quijote. Cervantes, 26, 57-72. http://bib.cervantesvirtual.com/FichaObra.html?Ref=31866

2007: . , :
. , 84, 94-101.

2007: . ,
. , 3/4, 141-155.

2007: . , . , 10.01.
, VII.
 29

2008: J. Stojanovi, El conflicto balcnico en una novela de corte

cervantino: La versin de Sancho del escritor serbio Ratomir Damjanovi. Actas del VI Congreso
Internacional de la AC. Alcal de Henares, 709-718.
http://bib.cervantesvirtual.com/FichaObra.html?Ref=33107

2008: J. Stojanovi, El ao cervantino en Serbia. Anales Cervantinos, XL,

261-276. http://bib.cervantesvirtual.com/FichaObra.html?Ref=33106

2008: . , : .
, 87, 128.

2008: . , .
. : , 38, . 2, 529-536.

2009: . Stojanovi, Dragocen doprinos Sefarda poznavanju Servantesa u

Srbiji i Jugoslaviji. Zbornik jevrejske optine, 9, 381-402.

2010: J. Stojanovi, Cervantes en Serbia. Colindancias. Revista de la Red

Regional de Hispanistas de Hungra, Rumana y Serbia. 1, 40-47.
http://www.litere.uvt.ro/vechi/COLINDANCIAS/colindancias1.pdf

2011: J. , :
. , XLIII, 145, 627- 636.

2011: J. , . , 18, 25-

38.

2012: J. Stojanovi, Del monje vido de lectura al apuntador idealista: los

Quijotes serbios a travs de los siglos. Verba hispnica, XX, 325-335.

2012: J. ,
- . : .
: , II, 203-210.

2012: . , .
, 2, 183-194.
https://filoloskibg.academia.edu/JasnaStojanovi%C4%87

2013: .Stojanovi, Los ilustradores de los Quijotes infantiles y juveniles en

Serbia. Colindancias, 4, 2013, 425-436.
http://www.litere.uvt.ro/vechi/COLINDANCIAS/colindancias4.pdf

2014: . ,
/ ( ).
 30

2014: . ,
( e) ( ).

1966: J. Tabak, Don Quijote u prijevodu ora Popovia. Zbornik radova o

prevoenju. Beograd: Savez knjievnih prevodilaca Jugoslavije, 75-81.

1952: . , .
, 15, 5.
2005: . , .: . :
, 27-34.

1980: V. Tomi, Don Kihot: umetniko i tautologija. Delo, 4, 76-87.

2005: . , . , 30. IV.

1965: . , . , 4/5, 87-90.

1896: . Car, Don Quijote. Prevod Gjorgja Popovia. Ilustracije Tona /sic/
Johannota. Nada, 1896, 1, 3-4, 6-7. ( , 1939, . 351, . 5-6,
361-373)

2013: . , :
. , 6, 175-188.

1965: . , . , 6, 507-
516.

1973: . , . : .
: , 373-390.

1975: . , . ,49/50, 3-7.

2002: . , . , 18.05,
V.

- 1905: -, . , 98, 3. (pretampano u: Eseji.

Beograd: Nolit, 1965, 99-103).

2012: . , . : .

2006: N. uica, Tipovi likovne predstave Don Kihota u slikarstvu Radomira

Reljia. U: J. Stojanovi (ur.), Don Kihot u srpskoj kulturi / Don Quijote en la cultura serbia, 47-
59. https://filoloskibg.academia.edu/JasnaStojanovi%C4%87/Papers?s=nav#add

2005: . , . : , ,
, . (.), 1605-2005. , 15, 141-197.
 31

2005: . . , . . .
-. : , , , . (.), 1605-2005.
, 270-274.
2005: . , (2005), . .
, : .

1978: . Auerbah, Zaarana Dulsineja. U: . Auerbah, Mimesis. Prevod Milan

Tabakovi. Beograd: Nolit, 337-361.

1978: H.L. Borhes, Pjer Menar, pisac Kihota. U: H.L. Borhes, Matarije. Prevod B.
Markovi. Beograd: Nolit, 47-57. ( : , , , . (.),
1605-2005, , 15, 13-22)

1986: H. L. Borhes, Skrivene arolije Don Kihota. U: H.L. Borhes, Proza, poezija,
esej. Priredio R. Konstantinovi. Preveli R. Konstantinovi, D. Baji, M. Ljuji. Novi Sad:
Bratstvo-jedinstvo, 249-251. ( : (, , ),
2005, 58, 3-4).

1970: D. Brenan, Servantes. U: D. Brenan, panska knjievnost. Prevela Maristela

Matuli-Velikovi. Beograd: Nolit, 176-195.

2005: . , XXI . . . : ,
, , . (.), . , 298-309.

2013: I. Vat, Mitovi modernog individualizma: Don Kihot od Mane. Prevela s

engleskog jezika Jasmina Arsenovi. Trei program, 158, 13-45.

, 2006: . , . , 9/19, 96-98 ( :

: .
. : , 2009, 83-85).

2013: M. Delgado, Mistiko i mesijansko hrianstvo Kihota. Prevela sa panskog

jezika Jasmina Arsenovi. Isto, 158, 97-112.

, (2005), . (,
, ), 58, 5.
1979: R.Girard, Romantina la i romaneskna istina. Problemi tehnike kod Stendhala,
Cervantesa i Flauberta. U: M. Solar (izbor, uvod i komentar), Moderna teorija romana. Beograd:
Nolit, 181-191.
 32

1952: . , (). . : .
, . ,
. . . . : , 1952, 1, 5-18 ( :
, : , 1964, 1, 7-26, : H. Heine, Iz kritike i publicistike. lanci i fragmenti.
Preveo Nenad Jovanovi. Tekstove odabrao Milo orevi, Beograd: Kultura, 1957, 261-279).

1966: H. Arnold, Poslednji poraz vitetva. U: A. Hauzer, Socijalna istorija umetnosti

i knjievnosti. Preveo Veselin Kosti. Beograd: Kultura, I, 389-392.

2005: . , :
. . . , 275-297.
2013: . Kanavao, ivot i knjievnost: Servantes u Kihotu. Trei program, 158,
46-61.

1978: . Karpantje*, Servantes i savremeni roman. Prevod Vesna Bernardi,

Sinteza, 1, 106-112.

1938: . Kasu, Servantes. Student, 10/11, 6.

1952: . , . . :
.

2005: . , . . . :
, , , . (.), 1605-2005, 23.

1924: R. Cansinos Assens, Cervantes i panski Jevreji. Jevrejski ivot, 35/

37/38, s.p.

1998: J.M. Casasayas, La lectura del Quijote a travs de cuatro siglos. U:

Jornadas Cervantinas (Belgrado, 23-24 octubre 1996). Belgrado: Embajada de Espaa,
Fundacin de Ilija Kolarac, Facultad de Filologa - Universidad de Belgrado, 9-24.

2013: . Klouz, Entoni, umaenja Kihota. Trei program, 158, 62-81.

1929: P. Semenovi Kohan, Servantes. U: P. S. Kohan, Istorija zapadnoevropske

knjievnosti. Preveo s ruskog Dragutin Markovi. Beograd, 64-77 (I Sarajevo: Veselin Maslea,
1954, 1957, 1962, 1967, 1971).

1987: . , .
. , . 84, 5, 649-656.

1988: . , .
. , 11/12, 51-58.

1968: G. Lukcs, Teorija romana. Jedan filozofskohistorijski pokuaj o formama

velike epske literature. S njemakog preveo dr Kasim Prohi. Sarajevo: Veselin Maslea, 71-83.
 33

1973: . Luka, Servantes: Don Kihot. Prevod Arpad Vicko. Polja, 168, 4-5.

1952: ., . : . , .
. . : , 1952, 40-86 ( : .
: , 1980, . 1, 233-283; . :
, 2009, 48-80).

2009: . ,
( ). : . :
, 314-331.

2005: . , . .
-. : , , , . (.), 1605-2005.
, 249-269.

1896: E. Montgut, Don Kihote. Preveo s francuskoga Milutin K. Dragutinovi,

Delo, XII, 256-278.

1983: V. Nabokov, Don Kihot: stvarni ivot i knjievnost. Prevod sa engleskog

Vesna Tadi. Stvaranje, 7, 859-864.

2008: V. Nabokov, Predavanja o Don Kihotu. S engleskog preveo Veljko

Nikitovi. Panevo: NKK Internacional.

1988: B. Nagel, Kafka i Don Kihot. Preveo s nemakog Goran Novakovi. Znak, 23,
64-71.

2000: . , .
. : .

, 2009: . Rej, F. Sevilja, Servantes, ivot i knjievnost. Prevod sa panskog J.

Stojanovi. Beograd: Signature.

, 2005, . . . : , , , .
(.), . , 222-248.
1998: C. Romero Muoz, Animales inmundos y soeces (Quijote, II, 58-59 y
68). U: Jornadas Cervantinas (Belgrado, 23-24 octubre 1996). Belgrado: Embajada de Espaa,
Fundacin de Ilija Kolarac, Facultad de Filologa - Universidad de Belgrado, 25-42.

- 2011: . -, " :
. .
, : .

1972: B. Suhodolski, Servantes. In B. Suhodolski, Moderna filozofija oveka.

Preveo s poljskog Petar Vujii. Beograd: Nolit, 553-563.
 34

2005: . , .
, : .
2005: . , . .
, : .
1884: . . , . , 2, 27-29, 3, 42-46, 4,
56-60.

1935: . . , . . .
: . . . XX. . . :
, 213-240.

1932: . . , . .
. , 1, 24-31; 4/5, 317-326.

1920: I. Turgenjev, Hamlet i Don Kihot. S ruskoga preveo Marko Car. Nova
Evropa, 6, 216-224.

1924: . , * *. , 5732, 1-2.

2005: . , , , . . . . : , ,
, . (.), . , 318-325.
2005: . , . . . , 310-317.
2005: . , . Le monde diplomatique,
2005, 24-25.
1988: K. Fuentes, Kada je don Kihot napustio svoje selo, poelo je moderno doba.
Preveo ore Tomi. Znak, 23, 72-74

2013: K. Donson, Kako se danas ita Kihot. Prevela sa panskog jezika Jasmina
Arsenovi. Trei program, 158, 82-96.

1873: . er, Servantes. In Dr. Jovana era Opta istorija knjievnosti. II. S etvrtog
nemakog izdanja preveo Stojan Novakovi. Beograd: Dravn tamparij, 386-393.
 35

II

XVIII
, , 1784.

, ;
, ,
, , , .
, ; ,
, ; ,
, ? . ,
; , , ,
, , ,
,
,
. , :
, ,
, ;
, .

, . . ,
. : , 1961, I, 300-301.

XIX
, , 1838.

, (. 1547 -
1616). (?!!)
,
.
.
ie , .
? i,
? ijai
; ,
i , , . ,
,
, .
* * ,
, ?! ,
 36

i , i ,
, .

. , . , 1838, 72, 285-286.

, , 1838.

, , ,
, ,
, , .

, . ,
. : , 1982, 72.

, * *,
1862.

, .
, . /.../
, 16. , ,
* * . /.../ /.../ ,
, ,
, *,
. /.../ ,
( ),
, , * . /.../
, /.../.
. , .
// ; * *
! :
, . /.../
* *
. ,
Don Quijote de la Mancha :
* *, * ( ,
, ). , ,
, , .

, . , 16 (10.06), 267; 18 (30.06), 298; 20 (20.07), 330.

 37

, , 1863.

/.../ ,
14. 16. , . . , , ,
* (1547-1616..),
,
. . ,
, ,
,
, ,
, ,
, .

.
, , ,
; *,
. -
, , , ,
16.. /.../

, . 1863,
10, 154-155.

, , 1895.

,
, ,
, .
, .
, , ,
. , ,
, , , ,
. , ,
, .
; , ,
;
, , ,
, , .

, , ,
.
, .
,
 38

,
. ,
,
.
(Viardot), ;

* /, . ../ .
.
.
, ,
9. . 1547.15 ,
,
(*, ). XIII .
, , ,
. .
;
, , ,
, (Hoyos). ,
, . (1568. )
,
, II.
, ,
(camarero). ,
.
, ,
.
. II 1570 .
. .
, V,
5000 , ,
.
, 7. . 1571.
.
a ; .
.
; , 500 ,
.
, , .
. ; ,
, .16
.17
, , ,

15
3. , .
16
.
17
, , ,
: , ; ,
 39

. .
, 1575 .
. ,
, .
26. .
. , , , ,
, , .
.
, .
, ,
, , , .
.
,
. ,
. , :

.
1576 . ,
. ,
, . .
.
, 1577. . ,
.
.
, .
.
. , .
,
. ,
, . ,
, . ,
. ,
. , ,
, .
, ,
.
, .

. 30 , , ,
. ,
, ,
. ,
. , .
, .
, , , ,

.
 40

. .
, .
, .
,
500 .
.
.
, 2000, . ,
. 1578. .
.
, ,
. , ,
, ,
,
.
.
. . 1579.
. .
. ,
, ;
. ,
. .
,
.
, ,
.
, .
, ,
. , .
. , ,
, .
; ,
. ,
. ,
, .
, .

, . 25,000
.
.
, :
, , .
! - .
.
,
. , ,
 41

. ,
. 250
, 50 .
1000 , ,
. 500 .
. ,
19. . 1580.

, .

. , ,
.
.
, . ,
, , ,
, . ,
, . .
.
(squivias) , ,
. ,
, ,
, ,
. , , .
. 1584. ., ,
. , 100
, , .
, ,
. , ,
.
, .
1561. . , 1580. .
. 1564. 1588. . 30 .
, ,
. 3-4
, . ,
, . 9
.
. . , ,
.
,
.
, .
, 1590. . ,
, .
.
 42

10 . 1593.
. .
(Pacheco) ;
.
. ,
. ; 7 8 .
(ejemplares), , ,
.
.
.
. ,
. , ,
1603. . .
.
, ,
.
.
, . ,
1598. 1603. . .
, .
, ;
, .
,
: , ...
. 1605, , ,
III.
. , .
, ,
() .
.
, .
, ,
, .
, .
,
. (Bejar),
.
,
.
. ,
. .
1605. . .
.
(caballero andante, chevalier errant,
irrender Ritter) .
, , ,
 43

,
, .
, ,
. e
.
, ,
, .
, , .
,
.
, , ,
, , .
.
, , , ,
: , ,
, , ; ,
; , , , , ,
.
.
,
; .
,
.
, , .
, ,
, , .
.
?
; .
, ,
, , ,
.18
.
. , ,
, , ,
,
. ,
. . V
, ,
1555. . , ,
. , , .
. .
. V .
1589. . ,

18
,
, , .
 44

. . .
;
, , ,
: En esta no faltar ( ).
, ,
. , , , ,
, , .
. ,
, ,
. ,
. ,
, ,
.
.
, , ,
, , ,
. .
.
,
, , .
,
. ,
, ,
. , .
; ; ;
, , ,
, , . ,
, ;
,
.
, IV.
III .
. ,
1200 ,
. .
.
, ,
. . ,
,
.
, , .
. ,
, ,
. , ,
.
 45

1606. . .
; , , ,
, , ,
, , . ,
, . ,
, , ,
, .
,
,
. ,
. , III
* .
, , .
, : , .
,
. ,
.
. 1612. ,
.
, .
(Viaje del Parnaso)
(Adjunta al Parnaso). . 1615. 8 ,
. ,
.
de Jesus, ,
67 . .
, 1614. .
, ,
. ,
,
.
, , ,
. , , , , ;
, , ; , ,
, .
,
. ,
. , :
, .
, ;
, , ,
. ( 59. )
, , ,
, ,
. ,
, ; ,
 46

; ,
: ,
.
.
,
. . ,
, ,
, , ,
, ,
.
, .
, .
.
, , ,
, ,
. ,
. .
?
, ; , ,
. ,
; , ,
, , .
; ,
, . ,
, .
. ; , ,
, . ,
,
. .
, , , ;
; ;
, ,
; , ,
; ,
; , ,
, , .
.
,
. ;
, ,
. , ,
,
? ,
.
, ,
:
 47

. , ,
. ,
,
; ,
, , ;
, .
.
, . .
,
. ,
.
.
: , ,
, . ,
; , ,
;
. , ,
, . , , ,
, ; ,
;
. ,
, ,
.
;
.

. (Dor),
,
? :
, ,
, ;
, , ,
; , , ,
. ,
, ,

. ;
. . ,
; , , ,
. ,
, , ;
; ;
, ,
. 58 .
;
; ;
 48

, , , .
; , , , , .
.
.19
,
a .
. ,
, ,
. .
, ,
, .
K ,
. , , ,
,
.
. , o ( ).
.
.
.
. ,
(Bjart)
,
.
* .

. , ,
,
. ,
.
. ,
,
.
,
.
.
( .)
1617.. !

19
. .
15; 60 . 530
, 305 , 180 , 100 , 85 ,
, 18 , 10 , 8 , 7 , 5 , 4 ,
3 , 2 , 1 . ,
, ,
. . . 1862.
.
. (
).
 49

,
. .
, , ,
, .
, .
70 , .
.
, .
, .
.
. ,
, , (Los Rios),
ea ,
, .
. 23. (13) . 1616.
, ,
: .
1583. ,. 1754. ,
.
,
. 17
, , .
, (uregui), .
,
. , , ,
,
, ,
!

*
.
, .

.
; ,
. , ,
. . .
,
, .
,
.
.
.

, , ,
,
 50

. .
.
.

, . ,
,
;
, .
, , ,
.
,
.
,

(hannot). e
, .

, . : *
. . :
. . , 1895, I, 7-29.

. , ..., 1895.

. /.../ * *!
, .
. /.../.
. .
/.../ , , , ,
. ! , !
. ...,
, . ! .
? /.../ /.../.
, ,
. ?
, , /sic/
? ; .
, , ,
, ,
. , ,
, ,
: , , ,
. . ,
. , , ,
.
 51

. , .... . :
. . , 1895, 36-38.

, , , 1896.

20

.
, .
(1605) ,
.
,
.
, - -.
,
.
,
.

, /sic/
. .
. . , ,
,
.
, , ,
-, 16. /sic/.
, ,
. ;
; ;
; ;
; ,
.
,
.
,
. ,
, , , ,
,
.
, .
;
, , .

20
.. /sic/ . .
,
. . . .
 52

.
, , .
, ,
.
.
,
.
, , ,
.
, , . ,
, ,
, , , ,
.
, ,
, , , .
;
. ;
. ,
,
. , .
, .
XIII ,
/sic/.
, ; ,
. ,
.
,
.
, .
.
, , . ,
.
, ,
, ,
, , .
. . ,
.
, .
. , .
, ,
. , ;
, .

.
.
 53

,
.

;
.

, .
,
,
.
.
, ,
.

, : . ,
1896, 4, 62-63.

, , 1896.21

, , ,
-
. , ,
. ;
, .
,
.
, ,
,
, ,
,
.
,
, ,
, .
, ,
, ;
;
( ),

,
. ,
. ,

21
, , (1895) (1939)
( ..).
 54

, , .
/.../
,
; , ,
. , ,
, ,
.
,
,
. ,
.
, . ,
, , . ,
, .
, , ,
, . ,
? ,
: , .
.
, ,
, , ,
, ;
, .
-,
, ,
.

.
, , ,
, ,
,
. ,
, ,
.
, ..
, ;
, ,
. , , ,
,
, ,
, . , ,
, .

 55

,
.
XVI ,
.
, , ,
, . ,
. ,
, , .
,
.
, ,
,
. , ,
, , ,
. ,
. , .
, ,
. ,
.
, ,
.
, (izn d
Espaa*), ,
.
, , ,

, .
.
, , ,
.
,
,
. , , (
) ;
, ,
; , ,
. , ,
,
. ,
,
. 1602,
(1605).
.
(1616)
, , .
XVIII . ,
 56

XIX ,

.
,
, ,
(-) ,
, .

.
, , ,
, ,
() ,
.

II

,
, .
22 - .
,
. ,
, ,
; , ,
. ,
.
. ,
.
, .

,
, . ,
, , ,
, - !
: .
; ,
. ,
.
, ,
. , ,
, .
: , ,
; , , .

22
-, Hommes et Dieux.
, , ,
(. )
.
 57

, , . , ,
. .
, ,
. ,
, , ,
. ,
, .
, .
, , ,
.
.
.
,
. , , .
,
: - ;
, . .
, ;
.
, ;
,
, , .
: ,
. , (
) ;
: ;
;
. ,
; ;
. ,
, , , ,
. !
. ;
, ; ,
;
, , .
: ,
, .
, , ;
. ,
,
.
, , ,
. , .
, , . ,
; , .
 58

, , .
, , , ,
.
:
. -,
. !
!
. .
? ,
, .
; ;
,
. ,
. , .
. ,
, , ,
, , ,
.
,
, ,
.
; ,
, . , , ,
.
. ,
.
,
, , . ,
.
,
.
,
. ; ,
, .
: - , ,
, , .
. ; ,
. ,
. , ,
, ;
, ;
.
, , , ,
.
,
.
 59

( , ) .
, ; ;
, , , .
, , ,
.
, !
,
, .
; ,
. , . ,
, ,
. , , ,
. , ;
, , ,
: , , .
:
: !
, .
, ;
, . ,
;
: - , ;
. , ;
, .
, .
,
, .
.

III

, -
, ,
, -, , , ,
; ,
, , . (

),
,
. ,
.
, (),
;
, ,
, , ,
. , ,
 60

, ,
, ,
, .
, ,
, . ,
. ,
.
, , ,
; , ,
.
, ;
.
, ,
,
() . , , ; /.../
, , , ,
.
, : ,
, , .
, ,
. , ,
, - ,
.
, , luz
y espejo de toda la caballera andante, :
, . espejo ,
(esperanza).
( )
, . , ,
: specchio d'onest ( ), specchio di virt ( ) .
, 23. , por conjecturas*
verosmiles (. ) .
, .
, .
,
: ... y no dej de parecerle mal la facilidad con que la haba hecho
pedazos : ,
(. 26). ,
.
: ...
.
, , ; .
, , .
s msico y peregrino,
. . ( ,
 61

) , ; peregrino
(), , .
: ... la verdad, cuya madre
es la historia, mula del tiempo, depsito de las aciones, testigo de lo passado etc.,
... , , (?)
, .. .
, , , ; (
, .), , ,
, .
, .
ingenioso . .
ingenioso , , .
sinnreich, genial, .
,
. ,
,
.
/.../
(, )
; , ,
-23, ,
, ,
, ;
. , ,
, ,
.
, /.../
,
.
, ,
24
. , , ,
-
, - ,
, .
, , ,
, ,
, ,
.
,
.

rko Car, Don Quijote. Prevod Gjorgja Popovia. Ilustracije Tona /sic/ Johannota.
Nada, 1896, 1, 3-4, 6-7. ( , 1939, . 351, . 5-6, 361-
373)

23
Nouveaux lundis, Calmann Lvy, 1885, VIII, 3.
24
1939. .
 62

XX

, , 1903.

, !
, ,
, , ,
, , ,
, !
,

, , ,
, .
;
. ,
, ,
.

.
.
, , ,
, , :
, !
;
.
?
1905. 300
. : ,
. ;
, , ,
, , ,
.
, , ,
;
. ,
? , , , ? , , !
, , ; : , ,
; , , !
! ; .
, !
, ,
, .
, ;
, !
 63

, . ,
, 1905. 300 ,
.
. ,
, ,
, , . ,
,
.
; ,

.
! , ,

.
, !

. . , . , 1903, 106.

, : , 1929.

; ;
, ,
, , ,
, .
.
; ,
, ,
;
,
, , .
, .


; , , .
,
,
.
,
, . , , ,
, ,
. ...
; , , , .
 64

, , , , ,
,
, , ,
, . : , ,
; .
, , ,
, , ,
. , ,
. .
, , , , ,
. , : Yo s quin soy,
. : , ;
, , , ,
.
, , ,
; ,
,
, ,
. , ,
, ; , , ,


, , , ,
, , . ,
, , ,
. ;
. . -
, ; , ,
.
, ,

. ,
,
, , . ,
, . , .
, ,
. , ,
, , ,
, , ,
, .
, ,
, , ,
.
, ,
, .
 65

, ,
:
, ; , .
, .
, , , .
, , .

, ! ...
: ,

.
,
, : Pedro de Urdemalas.
, :
, , , ,
. ,
, , , ,
. , (
!), , , ,
, . , ,
. ,
, , ,
, ; , ,
,
, . .
.
. .
, , . , ,
; ; ,
,
, , ,
. , ,
, , ; ;
, , ,
, ,
. Yo s quien soy : ,
.
; ;
. ;
. , ,
.
;
: . , , ,
. , ,
... ,
 66

, , , , ,
, . , , ,
, : ; ,
, ; , ,
, , .
, ,
. .
, :
,
.
,
, .

, : .
. , , 1929, 212-215.

, , 1931.

,
, ,
.
,
,
.
. , ,
. ,
, .
, .
, . .
, .
,
.
, , ,
,
. .
, , , ,
.
.
; ,
, .
, , ,
, le bas
 67

romantisme- , .
.
.
, .
(
) ,
.
. ,
, ,
: .
, , ,
, , .
.
, , ,
, . .
. ,
,
.
.
: a, beffa burla. ,
. .
, .
,
, .
.
, ,
. ,
. .

: , .
, ,
, , ,

,
.
( ),
, , .
, ,
.
, ,
,
.
,
, .
.
, .
 68

.
, .
, .
.
. :
.

, . , 1931, 9, 392-393.

, , 1934.

:
?
j ,
. ,
, .
, , ,
. ,
, . ,
, .
.
, ,

, : ,
.
; :
, ,
; ,
; , ,
, .
:
; .

; , , :
! , ,
.
, , , .
, .
, :
.
: ,
.
. , ,
 69

.
,
. ,
. ,
;
, . ,
, , , , , , , ,
, ; : ,
.
, .
?
, ,
, . , ,
, , ,
. , , .
, .
,
.
. , ,
,
; ,
.
,
.
,
. ,
, , e
. ,
.
, :
. .
25, :
.
, .
, .
, .
: , ,
,
: , .
,
, ?
, , .
, , ,
, .

25
, . Gaula (Wales). ( .
.)
 70

? ,
, .
.
, , .
, ,
, , .
, ,
. . ,
, . ,
.
.
,
.
,
,
. , ,
, .
, , ,
;
,
, , ,
,
. , ,
; , ,
, ,
, . , , , ,
, .
,
: . ,
.
. ,
, -
, ,
. .
. ,
, , , ,

.
.
, .
. , ,
. ,
.
, ,
, ,
. .
 71

. ,
, ,
, ,
.

. , ,
. . ,
. ,
, . .
, .
, .
, ,
.
;
.
, , ,
. . ,
,
. , , .
, , ,
; .
, .
,
. , ,
. ,
.

II

.
,
, , ,
. , , . , ,
, , ,
, a.
.
,
,
, , ,
. ; .

ex professo ex cathedra. ;
, , , .
; ,
, .

 72

.
,
. ,
, ,

?
, ,
.
. ; .
. ,
, . ,
, , ,
. , , hermanos
carissimos, ,
, ...
, .
, : .
, .
, :
. .
.
,
, ,
. .
, , ,
, ,
: . , ,
. ,
.
, ,
, .
.
,
. ,
, ,
. ,
.
, , .
,
. ,
. ,
, . ,
. .
,
: , , ,
.
 73

III

, ,
;
, . ,
: , -, , .
,
,
. ,
. .

? , ,
. .
. ,
.
. ,
,
, .
, ,
.
, .
, , .
,
.
. , ,
.
, . ,
.
, , ,
? , .
.
. , , ,
, .
, :
, .
.
. ,
. ,
.
.
. , .
.
,
.
 74

;
, .
,
.
. ,
.
. ;
. .
.
.

. ,
, , , ,
, ,
, , ,
, .
.
,
. .
. , .
.
,
? ?
, ,
,
. ,
, .
: ,
. ,
.
.
? , , ,
? , . .
.
. : . .
. ; .

. ; .
; . , ,
,
. , .
, .
,
, , -
,
.
 75

:
, .
, , ,
, , . ;
.
.
, : .
, , ,
.
: ,
. . ?
?
? , ,
, ;
, ,
. , ,
. , ,
.
, ;
.
, , ,
. .
, .
. , , .
, .
, ; , ;
, , ; , ,
. ,
. , .
, ,
, .
, , ; , ,
; , , ,
! ,
, .
, ,
, . ,
,
;
. ,
, , ,
: ;
.

, . , XX, 1, . 34.- 35, 30-45.

 76

, , 1937.

.
.
.
.
.

.
, ,
.
,
.
,
. ,
. , , ,
; .
, .
.
, , .
;
.
. ,
,
, .
, ,
. ,
.
. .
,
,
, , .
,
, .
,
. .
.
, ,
, .
; , ,
.
.

, .

 77

. Wohlen erstarrt da trmt sich das

Gesetz . ,
. , .
. - .
, ,

.
: ; ,
, , , .
, .
, ,
. ,
,
. ;
.

, , , , .
. ,
.
. .
, :
, .
.

.
.
.
, , ,
, .
,
. .

, .
.
,
.

II

,
. .
.
, ,
. ,

. , , , ,
 78

. .

. , ,
.
, .
, .
.
, ,
, .
, , .
,
.
. ,
, . ,
, .
, - , .
, .
.
, ,
.
, wige weibliche, ,

.

III

.
.
. ,
.
,
.
, .
.
. ,
. Imitatio
Christi. ,
.
. ?
* . ,
,
. - .
. .
, , .
, .

 79

. .
. .

, . , 1937, 9-10, 136-138.

O -, , 1938.

/.../ .
,
.
, . , , , ,
, , .
. .
.
, ,
, . ( )
, .
, ,
.
*,
.
. ,
, ;
autosacramentales .

.
.
. , , .
.
, .
, .
.
,
?
, , , , , , ,
, , , , .
,
. ,
.
- , .
.
. ?
 80

.
. .
.

,
.
.
.
. ,
, .
.
, ,
. .
, .
. .
,

.
,
, ,
.
.
, . , ,
, . ,
, , .
,
? ,
?
.
, , ,
.
, . ,
, ?
, . ,
, ?
.
.
. , .
?
,
. ;
; .
, ,
, ;
, .
.
 81

, , ,
, .
, , , .
, ,
, .
,
.

. ,
. , : .
, , ,
.
.
.
, ?
?
.
. :
, ,
, .
.
. ,
. .
, , .
, , , .
, , ,
:
.

, , ,

.
- ,
. :
, .
,
. . .
.
El ingenioso hidalgo Don Quijote de la Mancha .
, .
, ,
. .
. .
.
. /.../
 82

-, . : . ,
. . : , 1938.
( : . -, . : , 1950, 29-37)

Hajim Alkalaj, Veleumni plemi Don Kihote od Mane, 1939.

U jednom svom pismu od 22.avgusta 1604, upuenom nekom nepoznatom lekaru, Lope
de Vega, najmoniji i najplodniji panski dramatiar, kae da nijedan novi pesnik nije tako rav
kao Servantes, i nijedan toliko glub da bi pohvalio Don Kihota. Ovo miljenje, shvaeno, pre
svega, kao izraz surevnjivosti, nije nimalo pronicljivo u svom ocenjivanju vrednosti
Servantsovog dela, kao ni u svom predvianju sudbine Don Kihotea. Don Kihote ne samo da je
bio dogaaj za svoje vreme, nego je on znaio i raskid s jednom tradicijom pisanja koja je bila
preteno fantastina, i prvi dublji realistiki zahvat prozom u panski ivot, u stvarnost tog
ivota. (Realizam panskih proznih pisaca pre Servantesa nije bio dubok, nego opor, estok,
skoro grub: on je mnogo vie, kroz karikaturu, izobliavao stvarnost nego to ju je izraavao.
Najbolji primerci ovakvog realizma isto probisvetski, pikareskni romani, Lazarillo de Tormes
od nepoznatog pisca i Guzman de Alfarache od Matea Alemana). Servantes se svojim Don
Kihoteom obraunava s knjievnou koju pokree iskljuivo mata. On ismeva vitezove-
skitnice, dinove, arobnjake, legendarne nosioce izmiljenih herojskih svetova, skida oreole s
njihove fantastine neprikosnovenosti, svodi ih na ono to jesu: kalup koji je preiveo uprkos
svojih monumentalnih razmera. Pojavom Don Kihotea, Amadis od Gaule, div-lice svih vitekih
romana, postao je suvian, a s njim i cela galerija matom odrenih ljudi to s kopljem u ruci
trai megdane i uvek pobeuje. Svojim Don Kihoteom Servantes je, svejedno da li svesno ili
nesvesno, sruio itavu knjievnu zgradu feudalizma i njegovih vetakih ideala, udarivi temelje
knjievnom mostu to vodi u stvarnost. Ali razbijanje knjievnih kalupa, ni onda kada je
genijalno, ne ide bez uzbune: siva lica najee sive eminencije svake vrste u svim
vremenima su spremna, ve prema sredstvima i vladajuem duhu tih vremena, da otkrivaima
novih perspektiva u pisanju zariju ssvoje gnusno i krvavo pero u srce, njuei u njima, poput
dobrih pasa uvara, nepokornike, bezakonike, bezbonike. Objavivi svoju knjigu,
Servantes, duh bojaljiv i kompromisan, dalek od svakog svesnog revolta, odmah je to osetio na
svojoj koi. U njegovoj tvorevini, iz koje zrai najdublja, najuniverzalnija ljubav za oveka,
videli su napad na Bogorodicu, delo pobune protiv Inkvizicije, filozofski traktat paklenih
namera. Delo koje je italaka masa odmah prigabila, spaseno je zahvaljujui nekim uticajnim
ljudima koji su za njega imali razumevanja ili, moda, samilosti za njegovog tvorca.
Najznaajnije u svemu tome je da je delo spaseno, i time sauvana za kulturu panije i
oveanstva (Don Kihote je najnacionalnija tvorevina panskoga duha i najovenija tvorevina
univerzalnih tenji) ova najistinitija, duboko bolna i srdano smena slika ljudske sudbine. Ovom
se reju nita ne preteruje: od satirinog spisa iji je praktini cilj trebalo da bude samo
obesnaivanje uticaja i znaaja vetake i neprirodne viteke knjievnosti, Don Kihote je postao
delom iz kojeg simbolino zrai itav smisao ljudskog nastojanja, olieni saetak ljudske
sudbine. Kao to se vidi, Servantes je bio mnogo vei praktiar nego teoretiar, jer se od
njegovog ostvarenog dela sasvim izgubila kao nevana namera koja je postojala u zamisli
njegovog tvorca. Servantes, genijalni posmatra, suoio se sa ivotom, ali iz tog suoavanja ne
samo da je postigao svoj prvobitni cilj, nego je, ponesen doivljenim i zapaenim, daleko
prevaziao taj cilj, sroivi uzvienu i divnu priu o smislu ivotne sudbine, priu punu krupnih
 83

istina i istinskih pojedinosti, neunitivih ideala i neizbeivih razoaranja, traginih napora i

smenih padova, plemenite nesebinosti i sebine pohlepe, istih tenji i prljavih rauna, smelih
pothvata i ogranienih vidika, visokopoletnih skokova i sitnorazumskih micanja, tekih iskustava
i povrnih saznanja, zdravih zakljuaka i eretskih slutnji, i, iznad svega, priu o nepodudarnosti
iluzija i istine, nepodudarnosti koja nije nepremostiva, kao to bi neki hteli, ali ija
nepremostivost u ovom delu dolazi od Don Kihotove uporne volje da uprkos svemu i svakome,
uprkos razumu i istini ivota, koje je svestan, istraje u iluziji i njenoj imaginarnoj istini. Ovde
treba ponoviti: osnovna potka ovog dela je humoristina i zato, ako joj se dodaju ovi zapaeni
elementi zbiljskog ivota, razapeti izmeu onog to je ostvarljivo i onog to nije ostvarljivo,
izmeu nestvarnih tenji i stvarnih moi, izmeu dostiivog i nedostiivog, - ova potka na kraju
dobiva sve oblike duboko ovenog humora u kome se neprestano meaju ljubav prema oveku i
smejanje oveku kroz jedinstvenu celinu posmatranja. Ovako nejednostrano posmatranje zbrisalo
je granicu izmeu traginog i smenog, bolnog i radosnog: nema bridova, ve stapanja. Tako,
primera radi, jedna od ovakvih hiljadu pojedinosti za potvrdu ovog miljenja, ludilo Don Kihotea
je ironino! Moda je ludilo jedina ovekova tragedija koja nateruje na smeh svojim izletima u
izmiljene svetove, svojim istovetovanjem s izmiljenim ili drugim licima; ovakvom, usudimo se
na paradoks, normalnom ludilu nedostaje svest o srazmerima. Don Kihoteovom neobinom
ludilu, samo trenutno, samo u magnovenju, nedostaje svest o srazmerima: onda kad deluje.
Inae, u njegovom naroitom ludilu ima svesno ironinih ispada, koji se Servantesu nisu omakli i
o kojima je on vodio rauna. Kad Kihote naveda ime svome kljusetu, on se ne odluuje za
junako konjsko ime (Bukefal, Babijeka) da bi time pokazao kako se strogo pridrava vitekog
pravilnika u ijem podraavanju je koren njegovog ludila, nego mu pronalazi ironino ime
Rosinante, to bi, slobodno prevedeno, znailo arhikljuse, kljuse nad kljusadi. Ova ironija u
ludilu, kao i mnoge druge prividno protivurene osobine u jednoj vioj osobini koja ih sjedinjuje,
ukazuje vie na prividno nego na stvarno ludilo Don Kihoteovo; pojave oko sebe Don Kihote
samo tumai (delujui u smislu tog tumaenja) drukijim nego to one jesu, iako zna kakve su
one u stvari, to e rei drukije nego to bi on hteo da one budu. Posle leta na Brzom
Drvenkonjicu, Don Kihote kae na uho Sanu: Sano, kad ti hoe da ti se veruje ono to si
video u nebu, hou da i ti meni veruje to sam video u Montezinskoj peini, pa neu vie nita
da kaem. On zna: stvari su onakve kakve su isto kao to zna njegov praktini pratilac Sano.
Ali on nee da one budu to one jesu, on hoe da one budu ono to je njemu potrebno da one
budu. Ovo preinaavanje lica stvari koje on hotimice neprekidno vri, izvor je njegove delatnosti,
njegovog ivota. Kad e prestati da preinauje pojave i stvari, kad e ih priznati onakvim kakve
jesu, nee vie delati, umree. Humor koji nastaje iz pretpostavke da je fikcija: ivot, a saznanje
stvarnosti: smrt, u krajnjoj liniji je tragian uprkos svih povremeno smenih prigoda kroz koje se
provlai. Zato Don Kihotova linost, kroz peripetije kominih obrta, punih neoporedivog humora
i otro podvuenih ironinih zapaanja, nikada ne gubi dodir s tragedijom, penjui se njoj,
zavravajui u njoj, ali ne izgubivi, u svojoj beskrajnoj dobroti, dodir sa smenim. Sano Pansa
je samo smean, nikada tragian, ali ni u svojoj smenosti on nikada nije velik, to Kihote jeste;
Sano je samo simpatian. A i to je dovoljno: ozbiljnoj smenosti Kihoteovoj, on dodaje svoju
ivu, sveu, temperamentnu i primitivnu smenost, ostvarujui s njim jedinstvo smenog uopte.
Prirodnost i jednostavnost kojom Servantes slika naravi svoja dva junaka magistalna je i
neverovatno sreena. Ona odaje oveka neposredne stvaralake snage, beskrajne sposobnosti
uivljavanja i oivljavanja, dubokog uvianja istine karaktera, plastike u vajanju koje obuhvata
sve izraze ovenoga. Takav, on nije mogao da zaobie istinu u njemu suvremenoj sumornoj
paniji XVI-XVII veka, tada ve na putu propadanja, i njegov Don Kihote nije samo
 84

tragikomedija ljudske sudbine, no i najverodostojnija slika panije i njenog ivota. Odavno, jo

od tih vremena, javljaju se, kao to je ve reeno, neki panski glasovi protiv ovakvog naina
slikanja, a nekakvo piskaralo, Huan Maruhan, otilo je tako daleko da je za Servantesa rekao da
je krvnik panske asti. Miljenje ovog tamnog lica koje se patriotski zabrinulo za ast
panije moe da se uzme samo kao dokaz o sposobnosti Servantesa da realno prikae njemu
suvremeni panski ivot, kao svedoanstvo o istinitosti i ubedljivosti njegovog preseka kroz taj
ivot. Jedan francuski pisac XIX veka, zadocneli vitez aristokrata Barbe d Oreviji, koga rado
itaju sve lepe due, a o kome je Viktor Igo rekao da je strahovit tikvan, nazvao je Don
Kihotea dosadnom knjigom, ija je veselost mazgarska, a ukus pun luka i poslovica. Slina
miljenja nisu spreila velikog Flobera, pisca besmrtne Gospoe Bovari, da se upita ima li na
svetu lepe knjige od Don Kihotea, i on je veitim saputnicima, Don Kihoteu i Sano Pansi,
stvorio francuske pandane, Buvara i Pekiea. Mnogo filozofskih i pseudofilozofskih rasprabva
napisano je o simbolinom znaaju ta dva Servantesova lika, Kihota-idealista i Sana-realiste,
mnogo duhovitih misli o tom uporednom etanju ludila i razuma u jednoj knjizi koja sadri
itavu ljudsku komediju dva veka pre Balzakove ljudske komedije; neki su, kao Migel de
Unamuno, Don Kihota proglasili panskim Gospodom, a kihotizam panskom religijom.
Nuestro Seor Don Quijote (Na Gospod Don Kihote) kae Unamuno u svom Traginom
oseanju ivota, a u svom komentaru ivota Don Kihota i Sana Panse, on poziva pance da
pou u potragu za nepoznatim grobom Don Kihotovim, kako bi time dokazali svoj
donkihotizam. Za neke je, tako, donkihotizam poszao ideologija, za neke pak filozofski uzor
idealizma koji, toboe, treba podraavati. Ali to su ve, uglavnom, usiljena uoptavanja,
nategnuta prilagoavanja, stvaranja mitova s Kihotom kao sredinjim likom. Meutim, jedno je
neosporno: univerzalnost, sveobuhvatnost tog velikog umetnikog dela koje se rodilo iz
najlinijeg i najgoreg iskustva jednog nesretnog oveka, Servantesa, iz ivotnog stanja itavog
jednog naroda, panskog, iz duha jednog doba koje je, pred prelaz u drugo doba, u svojim
poslednjim trzajima, dalo svetu najveeg vizionara pravde, ali samo vizionara, najsmenijeg
patnika i najuzvieniju ludu svih vremena. Ako o ikom, o Don Kihotu se moe ponoviti
Hamltova re da je vreme van baglama, a to je svakako zato to su po reima jednog
savremenog francuskog pisca i Servantes i Don Kihote i Sano Pansa veito najbolji i
najoveniji od svih ljudi. Izvrsnom, ve etvrdeset godina starom prevodu pokojnog ora
Popovia mogla bi se jedino zameriti preterana arhainost, to je, uostalom, razumljivo ako se
ima u vidu da je prevodilac pripadao poslednjoj generaciji srpskih romantiara iji je jezini
sklop poivao na Vuku i njegovim proznim obrascima. Pri modernizaciji trebalo je jedino
povesti rauna o tome da je na jezini volumen u mevremenu neobino proiren, i da je naa
dananja opisna reenica daleko od one govorne opirnosti koja je bila svojstvena prozi
romantiara. Pri modernizaciji opisnih (dijalokih ve manje) reenica Ppovievih, trebalo je
vie saimati, pa i po cenu da se izgubi onaj skoro nametljivi naglasak narodnjake fraze. Inae
je, po jezinom obilju, po sjajno pogoenoj adekvatnosti misli, ovaj prevod ora Popovoia,
zaslunog filologa, pravo remek-delo, koje u naoj prevodilakoj knjievnosti staje klasinim.

Hajim Alkalaj, Miguel de Cervantes Saavedra: Veleumni plemi Don Kihote od Mane.
Preveo ore Popovi. Eos, Beograd, 1939. Pregled, XV, 185, 279-282.
 85

, , 1952.

-
, .
?
! ,
, : .

II

-,
, .


, ? XVII, XIX ,
. ,
- ,
, . (
) ( ),
: .
, .
. ,
, .

III

, .

. .

, .
.
.
,
. .
, , . /.../

IV
 86

. ,
. . ,
? ? . . , ?
,
,
: . : ,
,
.
:
, , , , ,
, , .
,
.
,
: , . ,
, .
, , .
... , ,
.
.
.
,
.
, ,
. ?
. ? ? ?
. ,
, .
, , ,
, , ,
. .

, . ,
15, 5.

, , 1961.

, ,
.
,
.
 87

: 1)
; 2) , ,
.

, , , .

. ,
.
, , . ,
, , ,
.
,
. .
,
.
,
. ,
.
, ,
. ,
.
, ,
, .
.
, , ,
.
; , ,
. , ,
.

,
, .
, .
,
.


.

. , ,
,
.
.
.
 88

,
. ,
.
. , ,
,
. ,
- . ,
, , .

. ,
.
, .
,

.
. ,
.
.
.
.
.

.
, ,
.
, ,
.
.
,
. , ,
.
;
. ,
.
,
.
, ,
. . ,
,
.

. , , , .
.
.

; , ,
 89

.
-
-
. ,
,
. , ,
. ,
, ,
.

. , ,
, , .
, , -
.

; ,
, .
,
,
. , ,
. , ,

.

, , ,
.
. , ,
, - .
, ,
. , ,
. ,
,
. , ,

.

,
. ,
.

. , .
, .
.
 90

. ,
.
, .
.
, ,
,
.
; ,
.
, , ,
.
, ,
. ,
?
, ,

.

. , ,
, ;
, , .
,
. ,
, , , .
, ,
, ,
.
, .

, .
.
, , ,
, , .

,
.
,
.
, . ,
. ,

. ,
.

.
.
 91

,
.
,
. ,
, .
, ,
.

, , .
, ;
. , .
, ,
. , ,

.
.
, ,
. , ,
. ,
, , .

.
, , ,
.
.

. ,
. ,
.
,
.
.
.
, . , ,
.

,
.
.

. ,
.
, ,
;
.
 92

, ,
. , , ,
. , ,
, , ,
.

. ,
, , . , ,
-
, .

. ,
. , ,
;
, . , ,
.
. , ,
. , ,
. , -
, .
, ,
, ;
.


.
; .

. ,
.

.
; .
, , .
,
. ,
.
, ,
; . ,
. ,
, . ,
,
.26

26
, ,
Augusta Regga: Miguel Cervantes und sein Don Quijote, Bern 1949.
 93

.
,
,
.
-
.

; -
folie raisonnante.
O
. .
- - , , ;
, , . ,
: .

,
, .
, , ,
, .

, .

.
Te , ,
;
. ,
,
.

.
, , .
, ,
, . , , .
, , ,
. .
,
, , . , ,
. - -
.

. . ,
, ,
 94

. ,
.
,
.
, ,
. , ,
.
, , ,
, .

.
, , , .

.
, ,
, .

. ,
, .
- - .
, ,
.
, ,
-
.
, ,
, .
;
.
.
, , .
,
.
, , .
, ,
. ,
, , ,
.
, , :
- ?
?
- ,
, , , .
, ,
- .
 95

.
,
, , ,
.
, ,
. ,

.
,
, .
,
.
,
. , ,
.

; .
,
.
, ,

.
,
.

.
, ,
.
. , ,
;

.
, , ,
; , ,
, .
,
,
.
,
, . ,
,
;
, , .
, , , . ,
.
 96

.
.
.
.
.
,
, ,
. ,
, , .,
.
, , .

.
,
; ,
, , , ,
.
.
, , ,
. .
,
.

, .
, , ,
;
, , ,
: ! ! ( , , 1938, 2, 147).

, .
, ,
;
, ; , ,
.


. ,
.

.
,
. ,

.
 97

, ,
.
, ,
. , , ,
, .

27
. , , ,
,
.
,
, .

. .

.
,
.
,
.
,
.
, , .
, ;
, (Ibid., I, 25).

. , ,
, .
,
, .
,
, ,
.

. ,

(Ibid., II, 479).


,
.
,
, ,
. , ?

27
Paul Hazard: Don Quichote de Cervantes, Paris, 1926, 222, 236.
 98

, , .
,
, , , . ,

.
,
, , .
,
.
.

.
, : ,
, , , ,
, , ,
, ,
(Ibid., I, 140).

.
,
;
, .
, , ,
, , , .
, ,
.
, -
. , , ,
,
.

, .

.

.

.
, , ,
.
,
.
,
;
, 11: ,
 99

. , ;
, . , .
,
.

.
,
, .
,

, . ,
, ,
.

.
,
, , , .
,
: , , ... (Ibid., II, 194).
. ,
:
.
.
, , ,
. , , ,
.
, , , ,
, . ,
.
.

. ,
,
.
:
, ,

(Ibid., II, 103).

: .

. , ,
, , , , .
, , , .

. ,
 100

. ,
.
, .
,
. , , .
, ,
.
. .
,
,
.
, , .

; , .
; . , ,
,
.

,
,
.28

. ,
, , ,
la .
, ,
.

.

, , ,
.29

. , ,

. , ,
, , -
,
.

28

(. . i i i , .
XVIII, M. 1914, 217).
29
.: Miguel de Unamuno: La Vie de Don Quichotte et de Sancho Pana d'aprs Miguel de Cervantes Saavedra,
Paris, 1959, 220-221, 242.
. .
 101

.
.


.

, , , .
,
a ,
.
, ,
,
, -
, 30
.

- ,
, , .31
32
,

. ,
.
,

.

, .
.
, ,
.
, .
, ,
. ;

30
.
, .
31
, , (. :
, 1952, 63). , , ,
, ,
, , . ,
.
Ortega y Gasset (Meditationen ber Don Quijote,
Stuttgart,1959, 183).
32
. ,
, ,
, .
 102

. ,
,
, , :
, .

, . , 1962, VIII, 7, 817-843.

Radovan Vukovi, Jedan aspekt lika Servantesovog Don Kihota, 1962.

Don Kihot je umro od prevelike Sete

I onaj ko je bio sklon da se smeje veselim budalatinama plemenitog Vteza tunog Lica,
Don Kihota, bie, verovatno, i naglo dirnut traginim priznanjem to mu je izmaklo posle poraza
u dvoboju sa tobonjim Vitezom od Meseca. Ugruvan i zagluhnut, ne diui reetku sa lica,
ree Don Kihote slabim i bolnim glasom, kao da iz groba govorae: I Dilsineja od Tobosa,
najlepa je ena na svetu, a ja sam najsreniji vitez na zemlji...33 Od tog priznanja nije dalek put
do Don Kihotovog preobraaja u trenucima pred smrt - kada je osudio sve svoje luckaste inove,
prokleo knjige o vitezovima i ukazao na put razuma i pameti kojima se moglo i moe ii: Sad
mi je ve slobodan i jasan um, bez sumorna sena neznanja, koji je na mene spustilo moje
nesreno i neprestano itanje gnusnih knjiga o vitezovima... Dajte mi mutuluk, dobri ljudi, jer ja
ve nisam vie Don Kihote od Mane nego Alonso Kihano, kome su moji postupci pribavili
nadimak Dobroga. Sad sam ve protivnik Amadisu od Galije34 i celoj beskrajnoj povorci njegove
pasmine; sad su mi mrske sve glupe povesti o skitnikim vitezovima; uviam ve moju glupost i
opasnost u koju sam dospeo itajui ih; sad po milosru bojem, osvestivi se, gnuavam ih
se.35
Don Kihot je tu, ini mi se, govorio jezikom svoga tvorca. I ton didaktike propovedi dao
je tako ovom velianstvenom delu udan obrt: od beznadenog zanesenjaka, enutog aavka,
udesnog viteza - vagabunda, iaurio se moralistiki nastrojen propovednik. Postajemo svesni te
promene u Don Kihotu i ona je ono to nas najvie iznenadi ovde. Zato je bilo potrebno da nas
bolni i oboleli Servantesov junak ubeuje reima u neto u ta nas je pisac ubedio celokupnom
pesnikom armaturom knjievne tvorevine.
Metamorfoza Don Kihotove linosti znaajan je deo Servantesove povesti; sreli smo ga
na poetku dela kao potpuno zabludelog sina, fanatino ubeenog potovaoca zlatnog veka
vitekih vremena, raskupusanog ritera kako nimalo junaki i smeno, juria na vetrenjae i stado
ovaca, zamenjujui ih adorima neprijateljske vojske. Od samog poetka zaeli su se i Don
Kihotovi nesreni porazi: smenjivali su se vratolomnom brzinom, i on nije znao da li je stvarno
poraen ili pobednik. Don Kihot je bio ubeen da je ovo poslednje. U onoj maloj, ali vanrednoj
sceni s slavom u kavezu, prvi put je bio u nedoumici: u trenutku kad je, savreno skoncentrisan,
oekivao sudar s besnom ivotinjom, ova mu leerno okrene zadnjicu. Don Kihotovo lice se
zgrilo, pogledao je oko sebe: nikoga nije video, stisnuo je zube i pred ostalima se pokazao u
pobednikom sjaju. Glagoljivi Sano Pansa priio mu je drugo ime - Vitez od Lavova, a Vitez
Tunoga lica bio je u tom momentu alosniji, pogrueniji i nii nego ikad pre. Prelaz je ve tu;
33
Migel de Servantes Saavedra, Veleumni plemi Don Kihot od Mane. Novo pokoljenje, Beograd, 1952, IV, 302.
34
. .. 24 ( ).
35
Veleumni plemi Don Kihot od Mane, IV, 369-370.
 103

trebalo je jo nekoliko poteza takve vrste pa da doe do onog traginog priznanja, posle duela s
Vitezom od Meseca: da je najnesreniji vitez na svetu.
I to je najkarakteristinije vitezovo obeleje: on ne zna da se smeje, on je suva tragina
ozbiljnost, sa tako tunim i setnim licem da tunija nije mogla biti ni sama alost. Stisnut u
ralje modernih vremena, kad je, kako se sam izraava, grmljavina topova zamenila viteke
obraune, on zna samo za crno oajanje, za arki zanos za lepotom Dulsineje od Tobosa. Dalje
ne vidi i nee da vidi nita, ak ni samoga sebe. Ko je uo Don Kihota da se nasmeje? Ne znamo
ak ni kako bi mogao izgledati njegov smeh. Nemoguno nam je zamisliti Viteza od Mane sa
smehom. Od kako mu je Sano nadenuo ime Vitez Tunoga lica, stalno smo ga viali takvog:
zamiljenog i neveselog, toliko setnog da nas je cela njegova pojava podseala na karikaturalnim
potezom izvueno isto oajanje.
Servantes je nepogreivo polarizovao sve ljudske osobine u dva ekstremna tipa: Don
Kihota i Sana Pansu. I duboka je i vanredno tana opaska Hajnriha Hajnea o tome da su njih
dvojica u stvari jedan lik, iako toliko razliiti da se mogu shvatiti i primiti samo kao jedinstvo
ljudske prirode.36 Sano je njen pragmatiki, ovozemaljski usmereni i duhoviti deo, a Don Kihot
je ozbiljnost, tuga, zanos, oajanje i svirepi intelekt koji spoznaje svoju nemo u vremenu opteg
grubijanstva.
Kada su Don Kihota zatvorili u kavez i podrugljivo ga posmatrali iza reetaka, on je bio u
nedoumici: ko sam ja? ta hoe od mene? Ova pitanja on ne izgovara, ali mi ih itamo na
alosno zboranom i plemenitom licu promaenog viteza. A to lice kao da je ne samo reetkama,
ve velikim zidom odeljeno od ostalog sveta, od onih iza reetaka, bizarno smeno u toj
preteranosti i ekskluzivnosti samoe i sete. Prema jednoj vanrednoj ilustraciji Gistava Dorea37
ogrubela, nasmejana i zamozadovoljna lica oko kaveza predstavljena su kao Don Kihotovi
delati: on ih iznutra posmatra sa tako fatalno nevinim i bolnim izrazom uenja i
nerazumevanja da ga moramo, ne znam kako bili raspoloenoi prema njegovim ludorijama,
saaljevati. I to se jasno vidi sa te ilustracije: meu njima nema sporazuma. Kad bi Don Kihot
makar malo znao da iskrivi lice u osmeh, taj nagovetaj smeha pretvorio bi se u burnu provalu
histerinog veselja bez kraja i konca. Onda bi se, valjda, zajedniki nasmejali i tako bi se naao i
zajedniki jezik. Ovako, Don Kihotova nesposobnost da se smeje sa ovakvim trenutkom
produbljuje njegovu usamljenost i sve vie podie zid oko njega, koji postaje sve crnji i
neprolazniji, dok na koncu ne naraste u oblak od koga nema spasa: Don Kihot je morao, na kraju,
umreti od prevelike sete.

Aktuelnost Don Kihotove situacije

A situacija Don Kihota je vena. Uvek je bila i ostala aktuelna, samo u svakom periodu
istorije postojale su makar minimalne razlike u njoj, svako vreme imalo je svog Don Kihota. A u
senci te tragine figure, rasklimanog i nestabilnog dina, izduene glave i zboranog lica, kreu se
kolone sitnih Don Kihota, pogruenih vitezova i poklonika imaginarnih lepota i Dulsineja,
kojima se rtvuje sve. Vremenima su krstarile takve povorke. I kako je materija postepeno
uzurpirala duhu nekada steene privilegije, njih je bivalo sve vie, ak kao da su postali
normalna pojava. Kad je novac zavladao svetom i istakao svoju pragmatiku devizu isplativo -
klanjajmo mu se, gomile fanatika objavile su ludi rat neslaganja jednoj oiglednosti, uzaludno
su hteli dokazati da svet nije iscrpen tako jednostranom formulom. Okolina ih je gledala
posprdno: zar nisu ludi ti to u pustinji jure za fatamorganom, a preziru zemaljske darove? A oni

36
Isto, I, 15.
37
uveni francuski slikar, kipar i grafiar (1832-1883).
 104

su, ne obazirui se, jurili u susret fikciji, u susret svetu koji su nosili u glavi i srcu, trali do
poslednjeg daha dok im se tabani nisu pretvorili u rane. Svet im se smejao, a oni su oajavali. To
je tako ilo sve do jedog trenutka dok i oni nisu poeli da se smeju. Desilo se udo: kao da je
progovorio nemi - jedan Don Kihot se nasmejao, tanije reeno: poeo je da se smei, bolno i
sutonski, s nerazumevanjem, lucidno i luckasto. Rodio se aplinov arli, koji nije nita drugo
nego Don Kihot naih dana, koji zna samo da se smejulji: ukleten izmeu zuba glomazne
maine, on, na upitne poglede spolja, odgovara nemim smehom i neshvatanjem. Ako je
Servantentesovog Don Kihota oajanje odvojilo od spoljnjeg sveta i pribolo na suhi kolac totalne
usamljenosti, aplinovog arlija e izolovati nemi smeh. Na kraju i on e ostati sam, sa svojim
smehom. Nema surova mimika smeha bie mu jedini drugar.
ta to znai? ta se to moglo desiti s Don Kihotom u naem vremenu?
arli nije samo veliki umetniki ostvareni lik, ve i nezamenjivi simbol ivota
savremenog graanskog oveka. Njegov smeh znai fantastinu mimikriju kojoj je ovaj pribegao
da bi se zatitio od setnog i melahnolinog umiranja, od mogue patetine smrti, a privikao se na
polagano nestajanje u smehu. Na inteligentno prikrivanje msrti u sebi. Njegov smeh je
kompenzacija nedostatka snage da se odoli navali i provali materije u duhovne sfere: odgovor
na stisku u koju je ulovljen savremeni duh. Za razliku od Servantesovog Don Kihota, koji je tek
u predsmrtnim trenucima doao do saznanja da je posao koji radi ipak lu, a on sam budala,
dananji Don Kihot zna to unapred, on je sa majinim mlekom posisao i saznanje o apsurdnosti
svoga budueg poloaja na zemlji, o sebi kao nesreno klimavoj figuri koja se groteskno klatari
zemljom. I umesto da mu to izmamljuje patetipne psovke, histerine optube, ono ga nateruje na
smeh.
Ostavimo arlija i pogledajmo najtipinijeg predstavnika savremenog duha - dananjeg
graanskog umetnika. Po svemu sudei, ovaj nevoljni vitez izgubio je smisao za onu vrstu tuge
kojom je bio obuzet Servantesov junak. Za njega ne znamo ni kad je oajan ni prividno veseo: on
se, u oba sluaja, smeje. Smeje se sebi i drugima, i, ini se, vie sebi no drugima. 1. Oblik
samoironije postao je osnovni oblik njegovog optenja sa svetom i ivotom. Tragino
nespokojstvo i oseaj uzaludnosti svoga posla, svog nepatetiog zanosa za lepotom, on izraava
smehom i ironijom. eto ne znamo o emu se tu, zapravo, radi, jer mu je i smeh postao
zagonetan, metaforian i dvosmislen. On, izgleda, skroz vidi sebe i smeje se kad govori o sebi,
dok je Servantesov Don Kihot bio direktan i preve narcisoidan. Ovaj nije ni jedno ni drugo;
navukavi masku od smeha preko lica, on nas podsea na kominu ludu, koja je bez smisla na
ovom svetu. On i sam gleda tu ludu i smeje joj se kao da se tu ne radi, u stvari, o samom njemu.
Servantesovom Don Kihotu smejao se svet oko kaveza, ljudi se cerili na svaki njegov pokret, a
dananji granski umetnik pridruio se ostalim smejaima. On je i Don Kihot meu reetkama i
lica oko njega. Raspolutio se na dve ekscentrine polovine, pa se smeje. Umesto da govori o sebi
i svojim linim nespokojima, kao to je to inio umetnik u prolosti, kao to je to uinio i Don
Kihot, da s potovanjem i strano fiksira svoju intimu, on se smeje sebi, izvre vlastitu iznutricu,
okree je prema posmatraima i sudijama, i govori tiho: Pogledajte i smejte se, jer ja to inim, ne
da bih u tome naao utehu, nego da bismo se svi zajedniki smejali. Ovaj svet je svet istog
smeha, crnog smeha, to je jdino to moemo da iznesemo na ovaj dan, da se suprotstavimo
navali grubih materijalnih snaga koje unitavaju ljudskost i duh i prete da odnesu sve. Nikad nije
bilo vie smejaa nego danas, a nikad hora za smeh nije bila slabija nego danas. Cela izraajna
energetika akumulisana je u smehu, sve druge energije transformisane su u energiju smeha. I
dobro je to je tako; ljudi bi, inae, kao nekad od pomora i kuge, umirali od Don Kihotove sete:
od zamornog i ubitanog oajanja.
 105

U Servantesovom romanu ovo je paradoks: tu gde se najvie smeje, glavni junak se nije
nikako nasmejao. U jednoj dananjoj konkihotijadi situacija bi, svakako, bila obrnuta: glavni
junak najvie bi se smejao, on bi bio vinovnik smeha i pokreta ventila koji stavljaju u pokret
sistem smejaa, organizovanu maineriju smeha. Takav jedan smeja morao bi se, sigurno,
odrei svake didaktike; on nikoga, pa ni samoga sebe, ne bi hteo da ui, nemogua je njegova
metamorfoza u propovedika i proroka. Sve to trai, to je: da mu se dopusti da se smeje kako
sam hoe; i ludo i tiho, i radosno i gorko - ve preka situaciji i raspoloenju. Da li e neko iz
njegovog smeha da izvue pouke ili ne, njega to ne zanima. Ovaj se smeje i nita vie; on je
smeja i zasmejiva.To je i lepota koju stvara i greh njegovog ivota. Ostalo mu je to pravo po
nekom unutranjem fanatinom samoopredeljenju, ta mogunost da se koristi raspoloivim
sredstvom miinog stezanja usana, i on hoe da ga izrabi do kraja jer mu, ponekad, pruaju i
neopisivo zadovoljsto, olakanje i rastereenje od teke ivane more. Smeh mu je istina i
sutina. On se ne minka parfemisanih i dekorativnim lepotama; odbija ak da bude lep.
Traei u izvrtanju iznutrice ulakanje i odbranu, on ujedno njime pokazuje unutranju istinu i
prljavtinu u koju mu je zariven plameni vrh duha, u kojoj se nemono i fatalistiki gri kao
prebijeno pseto. Ne, njemu nisu tako zenice deformisane kao Servantesovom Don Kihotu, da od
crnog vidi belo, od belog crno: da zamenjuje tanjir lemom, a krmu zamkom. On pouzdano zna
da nije zaaran, da je njegova Dulsineja takva kakvu je vidi, da je nikakav duh nije preobrazio u
seljanku ona je deva bez sjaja: surova i sirova istina koju grli i predaje joj se donkihotski i juri
za njom, bezizgledno, kao za pustinjskom fatamorganom, iako joj unapred zna sve dimenzije i
boje. Juri detinje zaneseno, uprkos svim opomenama i mudrim savetima, kao oajni i neizleivi
ljubavnik i smeje se toj jurnjavi, nesposobnosti da miruju.
Don Kihot nije nikada video Dulsineju, a njegov dananji sabrat zna je napamet: u tome
je osnovna razlika meu njima. Njegovo luckasto ponaanje neka je vrsta mazohistikog
samounitavanja, oblik crnog prkosa toku ivota, fanatipnom mu obratu prema smrti i pogibiji
danas: nemi odgovor na automatizovane pritiske oblikovane, transformisane materije koja je
uspostavila gospodstvo nad ljudima i preti da im se otrgne iz ruku. On danas lii na oveka
osuenog na veala i zbratimljenog ve sa smru, da se smeje, ba zato to zna da mu nema
spasa. Podsea na plesaa nad provalijom koji histerinim smehom izmiruje poslednje raune sa
samim sobom. On je sad i tragikomini car malenog i samrtnog prostora ispred sebe i
izbezumljeni kralj svoga smeha. U tom osuenikom orbitu, on je krpa zahvaena nepoznatim
vetrom to se guva kao u uzavrelom kazanu. Nebesko sazvee vidnoga mu polja kao da je
pretvoreno u pepeo i tek malo svetlo znanje lepote jedina mu je perspektiva ivota, imaginativna
taka i vizija koja se pretpostavlja stvarnim i opipljivim darovima sveta, jedini adut u sporu sa
Sanovim roacima, malograanima, ali koji su bez divnog, eretskog i zdravog smeha
Pansinog. Hazardna igra koju igra, igra bez ikakvog izgleda na stvarni i vidljivi uspeh, njegov je
ivot i kob, zanos i smrt sve. Ona je ona harmonika od smeha to kulja iz usnog otvora
okrenutog praznom prostoru, pepeljastom, sivom nebu. Kao golemi pustinjski cvet zarazno se
bokori i rascvetava smeh dananjeg Don Kihota, smeh sentimentalnog nesrenika. Otkida mu se
od usta tiho smejanje, polagao i nedvosmisleno grenje usana. Kao pahuljica snega pada ovaj seh
preko nae planete, slae se u slane i gorke gromade. Zasejan negde, iri se svuda i peurkasto se
prostire dalje.
Don Kihotovo oajanje i seta preobraile su se potpuno u smeh. Ako nekad Don Kihot nije
mogao nikako da se nasmje, savremeni Don Kihot ne moe da zaustavi smeh: on je vean kao
njegov ivot i trajanje. On je zato avolski i ljudski: Mefistofelov adski i Faustov nespokojni
oveanski smeh smojili su se, prevreli i dali naroitu vrstu smeanja modernog Don Kihota. I
 106

ako se plemenitom vitezu Don Kihotu desilo da je umro od teke i neizbene sete, danaji Don
Kihot umree od smeha; nee biti u stanju da zaustavi njegov opruge. Da li je to zavladala
epidemija, ili tek treba da zavlada, to je pitanje vremena. A perspektiva je ve tu.

Radovan Vukovi, Jedan aspekt lika Servantesovog Don Kihota. Problemi, pisci, dela
II. Veselin Maslea, Sarajevo, 1976, 103-111.

, , 1963.

, ,
. , , .

(1748) ,
,
, ,
,
,
.

,
38. :
,
.
VIII
XIX .39
:
, ,
,
, 40. , -
- ,

:
?
, , : ,
, , ,

41.
- -
,

38
, , , , 1952. . , (. .
), 11.
39
. , , , 1960, 198.
40
, 7.
41
A. Kettle, Introduction to the English Novel, I, 1951, 37-38.
 107

,
(, , , , ),

- ? , ,

?
, ,
? ,
, ,
, ,
, 42?
, , ,
, , ,
? , , ,
, 43?

, , ,
44, ,
?
.
, ,
,
, , .
, ,

. ,
,
, ,
.

. , , ,
?
,
,
. , ,
, , ,

45. : , ,
,
, ,

42
. , , , . . , ,
, 1961, 423.
43
. . , , 386.
44
, 385.
45
, 6.
 108

, 46. , :
, ,
. , .47 , ,
, ; ,
: , , ,
,
.48 , , ,
,
:
, .
,

. 49
, ,

,
, . ,
, , , :
: , ,
. ,
50- , ,
, .

:
, . -,

.51
, , ,
;
. ,

52,
: ,
,
.


,
. ,

46
.
47
.
48
.
49
: The History of the Adventures of Joseph Andrews, and of his Friend Mr.
Abraham Adams, Written in Imitation of the Manner of Cervantes, Author of Don Quixote.
50
L. Rice - Oxley, Introduction to Joseph Andrews, Oxford University Press, 1961, XI.
51
.
52
, , , 1952, , 27.
 109

:
, ,
,
, -, .

, ,
, ?
: ,
, . ,
,
,
. , ,
, ,
. ,
, ,
.
, , , . ,
, , ;
,
. , ,
,
. , ,

.
, 1571. , ,
, ,
. ,
, ,
, , ,
, .53
,
.
,
,
:
, ,

.
.54 , ,
,
; ?
,
.

53
, , . , IV, 387.
54
Salvador de Madariaga, Don Quixote. An Introductory Essay in Psychology, Oxford University Press, 1961, 19.
 110

, , :
,
, ,
. : , ,
,
, ,
.
, , ,
.

, ,
, ,
. ,
:
.

, , ,
,
.

. :
, ?
,
, , ,
. , , . ,
: rocn , , antes- , .
, , ,
, ?
; :
, , ,
, , , ,
, ,
.55

( )

56: , . .
, ,
, , ,
57.
:

55
, I, 35.
56
L. Spitzer, Linguistics and Literary History, Princeton, 1948, 50.
57
.
 111

58: , ,

,

59.


, , . , ,
, ,
,
? ,
, ,
. ,
, ,

.
(, , , , . ,
) , , ,
,
: , , ,
60.

.
,
: ,
,

61. ,

, , , ,
, .
, ,
,
.
,
,

. ,

. , ,
, ,
, ? ,

58
.
59
.
60
,72.
61
.
 112

, ,
? ,
,
? , ,
.
,
, , ,
. ,
, ,
; ,
, . , , ,
,
,
,
. , ,
, :
!
, ,
. , ,
,
, ,
, .
, , ,
;
tour de force,
. , ,

:
,
, , ,
; ,
.62
,
,
. , ,
,
, ,
, 63.

64, ,
, , 65.

62
, I, 35.
63
, III, 311.
64
, IV, 305.
65
, 238.
 113

:
. ,
:
. ,
.66
, , ,
,
,
.

,
.
, :
... , ;
, ,
, ,
, .
, ,
.
, ;
, ,
, , ,
.67
, ,
, . , ,
, ,
,
.
,
, ,
,
.
:
.
: , ,
,
.
, .
, , ,
, ,
.

:

66
, III, 34.
67
, III, 19 ( . .).
 114

, .68
, , ,
, , , ,
69. , , ,
, , , ,
,

. , ,
: . ,
: ,
, , ...
70. ,
,
, , , ,
, 71

34 : , ,
, ,
, : ... ,
, ,
.72
,
, ,
; ,
, .73 ,
,
.

. ,
-
.

.
,
: ,
.
, , ,
raison dtre. , ,
:
,

68
, IV, 226/7.
69
, I, 157 ( . .).
70
, 200.
71
, 360 ( . .).
72
, II, 81.
73
, I, 61.
 115

, , .
, ;
, , ,
,
, ,
. , , ,
,
:
. ,
,
,
,
.
.
, ,

.
, , ,
.
,
, . , ,
?
.
, .
, ,
:
,
,
,
, , ,
, , .36
,
; , , ,
, , ,
:
, . , ,
.
, , (),
,
. , ,
, :
, , ,
, ,
...74 , , ,
.
74
, II, 25.
 116

, .
,
,
.

.


. ,
, , , ,
,
, ,
.
.

, , .
, :
, , ! ,
, , ,
, , .
, , ,
, ,
, .75
, , ,
, . ,
, ,
, , .
, ,
,
,

,
. , ,
, , , :

,
,
.
,
,
,
. ,
:
, , . ,
75
, I, 68.
 117

, ;
, , ,
;
,
, . ,
, -
- ,
, , ,
, ,
, ?
, , ,
,
, ,
?
,
,
, ,
, ,
, . ,

.

.
, , : ,
,
,
.
, ,
,
, .
, ,
, ,
.
, ,
. ,
, , ,
, ,
; -
.
.
, ,

, , , ,
,
, .
,
 118

, , , ,
(!)
.76

.77 , ,
, , , ,
, . , ,
:
, , ,
, , ;
...78



, , ,
.
, ,
, .
:
, ,
.
, , ;
, ...
, ,
, . , , , ,
, , ;
,
.79
,
,
,
?
, ?
?
, , ,
, , ,
,
, , ,
.

.

76
, III, 328.
77
.
78
.
79
, 223-224.
 119

,
.
, ,
.80 o, ,
(
) ( )

.
, ,
,
. ,
, ,
,
,
. , ,

,
.
,
,
.
, - -
, .
,

,
.
- ,


:
.
,
, ,
, ,
. , ,
, .

, ,
-
.
,

80
- ,
, - .
. : S. de Madariaga, Don Quixote, Oxford
University Press, 1961.
 120

?

?
?
?
, ,
?

? ,
, ,

. ,

, ,
.

.

, , ,
, .
,
,
, ,
. , ,
.
( ), -
, ,
,
.
, , ,
,
,
, , - , ,
!
,
, , ,
,
.81 , , ,
(sic) ,
, , , , ,

, ? , ,

(
),
81
. , . Uvod u knjievnost, 454.
 121

, !



. , ,
, , ,
. , ,
,
.
, , , ,
, , ,
, , , .

.
, ,


.82
,
...
83, .

, ?
?
,
. ,
,
. ,

.
, , .
. ,
, , , ,
, , , ,
! , -
: .
, ,
, , ,
! , ,

.
,
... ,

82
, 440-441.
83
, 441.
 122

.84 , ,

!85
. ,
, , , ,
(.) ,
... ,
... .86
-
, , , - ,
,

,
. , ,
:
.
-

. , ,

,
.
,
, , -

. , ,
, ,
. ,
: ,
, , ?
( !) ,

?
, , .

,
? ,
.

, . ,
,
, , . , , ,
!

84
, 445.
85
, 446.
86
, 447.
 123

, ,
, , ,
.
,
: , ,

.87
-
. , .

: . .
, 1963, . 36, . 1, 54-76.

Milan Damnjanovi, Realnost i etinost Don Kihota, 1966.

U trenutku kad Don Kihot prozre svoje iluzije... nastupa njegova smrt
Izgleda da ni na koji nain ne moemo odustati od shvatanja da je etiki nain
egzistencije vezan za istinu, za saznanje stvarnosti i za ponaanje u skladu sa tim saznanjem. Iz
toga proistie da ivot, u skladu sa prividom, iluzijom, tj. S pogrenim saznanjem stvarnosti, nije
moralan i da ga ni na koji nain ne moemo odobriti, ve u najboljem sluaju razumeti, bilo kao
perverziju, bilo kao patoloki sluaj.
Kritika ovog prividno najboljeg od svih moguih pogleda o etikom nainu egzistencije
moe zapoeti ve s tretiranjem nae egzistencije kao sluaja. Istina je da se nai doivljaji, nae
line osobine, naa individualnost uopte ne mogu smarati apsolutno singularnim i
neuporedivim: oni nisu isti unikati i inkomensurabilije, ve se njihova merljivost i samerljivost
zasniva na njihovim ponavljajuim strukturama, na izvesnom shematizmu i tipskim
saglasnotima, tako da je tu jo moguno sreujue nauno posmatranje i prouavanje. Ali nauni
pristup jezgru nae personalnosti predstavlja naprosto neadekvatan pristup i pshologija, kao
posebna nauka, opte ga ne zahvata i ne tretira. No iz tog jezgra potiu upravo sve nae
egzistencijalne odluke, po kojima mi kao linosti postojimo, po kojima jesmo ljudska, a ne tek
prirodna istorija. Tu su analogije i rekurentne oznake odreene in-dividualnom celinom, koju
predstavlja linost, i sve to se naunim posmatranjem moe razluiti, srediti i odrediti,
predstavlja samo membra disjecta, kojima nedostaje duhovna veza. Zbog toga se naa etika
egzistencija ne moe svesti na sluaj neke statistike ili mehanike zakonitosti, pa se ni istina, za
koju se vezuje etika egzistencija, ne moe smarati naunom istinom.
Kako onda odrediti istinu, iz koje jedino moe potei naa etika egzistencija, ako ta
istina nije optevaea, no za nas ipak bezuslovna. Moramo li se zadovoljiti nekom novom
teorijom o dvostrukoj istini, naunoj i personalnoj, predmet aporetiki karakter svakog
pokuaja odreivanja istine i, uviajui da ne znamo ta je prava istina, odustati od pretenzije na
pravu etiku egzistenciju? Iz relativiranja pojma istine ili, pak, iz apsolutizovanja line odluke kao
izvora istine, proistie i mogunost relativiranja samog privida. Pa se time otvara takoe pitanje
etikog opravdanja privida i egzistencije iz privida.

87
Salvador de Madariaga, Don Quixote, 2.
 124

Ako se izostavi logika i igra rei i elementarna dihotomija u govoru o istini i lai, o
stvarnosti i prividu (estetski privid je, na primer, neto to moe biti stvarnije od stvarnosti), pa
potrai ona istina koja nas zaista obavezuje, ne injenika istina injeninih nauka (Huserl dobro
primeuje: Tatsachenwissenschaften machen Tatsachenmenschen, to znai: injenike nauke
stvaraju od ljudi injenice), ne predmetna istina neposrednog praktinog, neproblematinog
ivota i zdravorazumskog realizma i tehnikih nauka, ve istina koja izvire iz naeg bia, sa
kojom se identifikujemo, istina koja stoji u skladu s najdubljom osnovom nae istorine
egzistencije, onda tek moemo potraiti put ka razumevanju Servantesova Don Kihota i
aktualizirati njegovo znaenje za filosofiju.
Kao primer iz ovog prvog evropskog romana uzimamo jednu od mnogobrojnih (moglo bi
se rei da Servantesov roman ima non-finito strukturu ili da predstavlja moderno otvoreno
delo, jer se broj epizoda moe proizvoljno poveati) i dobro poznatih povesti onu u kojoj Don
Kihot nasre na trgovce iz Toleda, traei od njih da odmah priznaju da u celom svemiru nema
dame koja bi se po lepoti mogla uporediti s Dulsinejom od Toboza. Trgovci su lako, po izgledu i
reima Don Kihota, shvatili situaciju i prozreli ludost nasrtljivca, pa je jedan od njih, simulirajui
ozbiljnost, zatraio od Don Kihota da im najpre pokae tu damu, kako bi je videli pre nego to
priznaju ono to se od njih oekuje. Na to je Don Kihot odvratio da je vano da oni ne videvi
veruju u istinu o lepoti Dulsineje.
U stavu i reima toledskih trgovaca nalazi se, naravno, ne sao ala i poruga, ve i duboka
psiholoka istina: najvre verujemo u ono to vidimo sopstvenim oima i nita se po sigurnosti
ne moe s tim uporeivati, ak ni nauno utvreno stanje stvari (zbog razvojnosti i
promenljivosti same nauke). No, ako se cela situacija posmatra iz perspektive duhovne istorije,
onda opet u Don Kihotovim reima poznajemo najpre hriansku tradiciju, koja protiv svih
nevernih Toma insistira na verovanju bez ulnog osvedoenja, pa prema tome i bez vienja.
Servantesov Don Kihot je u istini delo hrianske inspiracije, polemiki okrenuti protiv
srednjevekovnog realizma, protiv pozitiviranja i formalizovanja hrianskog verovanja.
U tome pogledu postoji najdublja saglasnost izmeu Servantesa i Hegela: na ishodu iste
epohe, na ijem se poetku nalazi Servantes, Hegel takoe odbacuje realistiku tezu, kao
pozitiviranje ili osposobljavanje naeg verovanja, saznanja, ljubavi, kao formu otuenog ivota. I
Hegel je ulnost i neposrednost shvatio i odredio kao posredovanje (u tzv. spekulativnom stavu) i
sa stanovita apsolutne svesti odobrio ulnost samo kao perifernu refleksiju.
Nisu li u tom smislu Servantes i Hegel, kao kritiari moderne epohe, okrenuti unatrag,
traei u proienoj i filosofski fundiranoj hrianskoj metafizici reenje za probleme
novovekovnog evropskog oveanstva? Nije li poricanje ulnosti i, posebno, vienja, kao osnove
sveg saznanja, kao kriterijuma istine, u najotrijoj suprotnosti s duhom moderne nauke, koja se
raa upravo u Servantesovo vreme? Nije li clara et distincta perceptio simbol modernog
racionalizma i individualizma? Nijue li certum qua verum i to na temelju vienja, osnova
novovekovne subjektivistike metafizike, poev od Dekarta, pa sve do Huserla? Nije li, najzad, u
tom duhu u Novom veku reformisano i samo hrianstvo, tako da se protestantska etika moe
nazreti u temeljima uspona evropskog graanskog sveta i kapitalizma?
Ali, osim motiva hrianske tradicije, moda se u liku Don Kihot nalaze i drugi, za nas
vaniji i uzbudljiviji motivi. Ako je, naime, sve vidljivo injenica i svaka injenica vidljiva, onda
bi na ivot bio beznadeno pust i bezgranino bi zavladala logika toledskih trgovaca ili pak
Sano Pansin proverbijalni, zdravorazumski parterni smisao. Onda bismo iveli bez snage
idealiziranja, to je kod Don Kihota u stanju da u staricama pozna preruene lepotice, a u
 125

vetrenjaama naoruane vitezove. To se, oigledno, moe dogoditi samo na tetu onog ko
idealizira, ali je, na sreu, i ta oiglednost zdravorazumska i teta iftinska.
Postoji li neki pozitivni smisao u prividu, moe li se odobriti privid koji Don Kihot
doivljava kao realnost i saoseati sa njegovom egzistencijom iz privida?
injenica je uvek vidljiva kao realno data, kao gotova stvar, kao neto proteklo, kao
prolost. injenica je, dakle, uvek prolost. Zar je ovek aista tako sudbinski vezan za vidljivu
prolost, nije li njegovo bie pre u naslutnoj, ne-vidljivoj budunosti? Nije li ovekovo aktivno
bie pre svega u prevazilaenju realno datog? Nije li sav dobri smisao ovenosti u stremljenju
unapred, u predvoenju idealom, ija je realizacija ili promaaj jedini realni smisao nae
istorine egzistencije?
U trenutku kada Don Kihot prozre svoje iluzije, po romanu i najdubljoj ljudskoj logici,
nastupa njegova smrt.
Mnogi pitaju: emu mitovi?, zaboravljajui da time dodiruju i pitanje: emu tajna?
Ljudski duh je neodvojiv od mita; mit nije neto to je spolja dato duhu, ve tvorevima samog
duha koji putuje uvek ponovna delatnost duha, uvek novo ruho tajne.
Kad se govori o mitovima poslovino se misli samo na one legende i prie koje su
ostavili stari Grci i Egipani o svojim bogovima, istorijskim ili poluistorijskim linostima.
Miljenja sam da je saki dogaaj iz istorije, pa i iz line biografije pojedinca, samim tim to je od
nekog fiksiran, zapamen i to ga mata ponovo oivljava deo jedne mitologije. Mitovi su
upravo i stvoreni da ih mata oivljava. Zar nije dovoljno da saznamo jedan jedini podatak iz
ivota ve mitologizirane linosti Franca Kafke, pa da pred nama blesne itav taj mit? Ovi
pojedinani dogaaji, podaci, nisu mitovi ve, moglo bi se rei, povodi za mit. Sam mit je okvir,
ostvareni imaginarni prostor koji prua utoite naim aspiracijama, interesima. Mit je u tom
pogledu odbrambeni mehanizam pojedinca, a ne neki medij za istraivanje istinitih misaonih
struktura. Primaoci mita spremni su da se kunu imenom svoga heroja ili bolesnika; zahvaljujui
hrabrosti ili ludilu mitskog heroja, oni nemaju vie potrebe da sami budu kadri, ni ludi, ni
bolesni. Zdravi se hrane tuim ludilom ili snagom, vestima o tuoj bolesti ili herojstvu. Time
poteuju sebe od izvanrednih napora, a svet od jo veeg haosa i dinamike.
Mit zatiuje jedan vii emotivni a ne logiki stil izraavanja. Predavanje mitu je
predavanje nekoj misteriji koja, sa malim ueem pojedinaca, razreava najoptije line
probleme. Matoviti pisci mogu unutar jednog mita da razgranaju i rasporede celo iskustvo koje
ele da ispriaju, dok im logika i logiki nain izraavanja podrezuju te mogunosti. Mit stvara
iluziju o sve-reenosti, jer on dotie brojne take linog iskustva. Ali, na kraju, poto proitamo i
prouimo vie opirno ispisanih mitova, moraemo da priznamo da ni iz jednog ne izbija ono to
je sastavlja mita eleo, a moda to smo i mi potajno prieljkivali priu koja je apsolutno
jedina, tipina. Umesto opte tanosti, iz svake prie probija sudbina jednog tipa
pojedinca, a ne Jednoga (Svih). Tako mitovi ostaju izuzetna ispoljenja jednog vida fantastine
ljudske snage, zalude ili pada prie koje ostavljaju mogunost opredeljenja za jednu ili drugu,
prie koje emo vie ili manje voleti, izvesno vreme ili tavog ivota, kao drago zavetanje.

Milan Damnjanovi, Realnost i etinost Don Kihota. Vidici, 1966, XIV, str. 103.
 126

, - , 1968.

, . coea,
, ,
,
.
. , , ,
, , ,
,
,
,
, , , ,
, .
, ,
, ,
.
.
,
, -
- .
. .

. , ,
- -
, , .

.
ocea ; ,
,, ;
, ,
. ,
.
, .
?
, , , , . ,
, ,
e
e . ,
,
.
, . ,
, . ,
. ,
, ,
 127

, , , ,
.
. ,
, ,
, , . C ,
, , ,
, ,
, n
.
,
, .

:
.
, Kuxoy .

,
,
, . ,
. , , ,
n
. , .
,
, , .
,
, .
, ,
, , , .
, ,
n .
, , -
-
, ,
. ,
, , ()
, , ,
. ,
, , ,
.
. :
- . , ,
. ,
.
- .
, ,
.
 128

, . ,
, ,
, , , ,
. . -
, .
, ,

.
, ,
. :
, ,
().
. ; ,
, , ,
, ,
, , , .
, , ,
, ,
, , ?!
pe
: ,
, :
, , ,, ,
, n ,
.
, ,
;
.
;
e .
, ,
.

. .
,
, , ,
,
. ,
, e
-.
,
,
, , ,
.
.
, , e
 129

, e ; , ,
, , ,
e .
. Be
Kuxoa ,
, .
, ,
- .
. , ,
, .
pyu

.
,
. ,
,
n, , ,
,
, , .
, , .
, ocea , ,
. , :
. , , ,
, .
... :
, ...
.
"",
. ,
, , , ,
, ,
, , ,
( ),
. ,
, , .
, ,
. ,
,
, .
; ,
.
, ,

n . ,
, ? .
 130

, . ,
, . ,
,
,
. , , ,
,,
.
. .

. :
, , ,
.
,
, ,
, n .
, ,
. , ,

.
, , .
ocea , , e
, 88,
a .
, n
, , , ,
, .
, :

,
. , ,
(. ) , .
, ,
, ,
, ; , ,
.
.
. II
, . 1558.
: , .
, , ,
; ,
, , , , ,
. , ,
... .
. . ,
88
. . 24 (. .).
 131

. , ,
, ,
.
, , , , , ,
.
,
, , , e
, , , , ,
. ,
. , , , ,
; , ,
.
, , .
, , , ,
.
, e , ,
, e
, , , e , , .
, .
? :
a, , ,
.89
,
. . ,
.
, , . , ,
, . ?
: ?
.
. .
.
, ,
.
.
, .
, .
,
.
, , .

.
" ".
, ,
, . ,
, , , . , ,
89
. .. 24 (. ..).
 132

.
, , , .

. , , ,
. , ;
, ;
;
, , .
: : ,
, , , , ... ,
, ... e
, , n .
,
, ,
, ,
n . ,
; ,
.
, , , ocea ,
, ,
. , , .
, -
,
, .
; ocea
, ,
, n , . ,
, :
...
, ?
? , n
, , n ;
. ? ... ,
, , ,
. . ,
! !
. , ocea
. ,
, , , , .
, . , ,
oop, , ,
.
. , -
- ocp . ,
, ; . j
 133

, ,
, .
,
. , ,
. , n ,
; ,
. , n , n
, ,, " (). ,
, , ;
, n .
, .
, :
, ;
,
, , ,
, ,
, .

, , , , , ,
. , ,
, , o
, . ,
, , ,
, , . "
, (Waldo Fank). ,
, : , .
. , ,
, ppeyjy
n .
, ,
. ,
n ,
,
. : ,
, .
, . , :
,
, .
, ,
.
: , . ,

 134

: , ,
. .

. ,
, , , ,
. ,
, ,
, ,
, , ,
. , ,
, ,
, ,
. ,
. , ,
, . .
, , .
, ,
, .

- ! - ,,
, , ,

e .
,
. -

, ,
, .
.

.
,
,
.
: ,,
, .
- , ;
, ,
.
- ,- ,-
? , , ,
, , ...

, , ,
, , ,
n .
 135

, , .
, ; , ,
, . , .
,
.
, ,
, , ,
,
,
, , ,
.
Kuxo, , .
, .
. , .
, .
, , , .
,
.
; ,
, , ,
.
. , , ,
; , ,
, ;
. , ,
.
, , ,
, , , , ,
, , , ,
, , ,
. , ,
, - .
;
, , ,
, ,
. , ,
. ,

: Kuxo , , ,
n. .
, , .
, Kuxo n
. ,
,
, , .

 136

. . ,
, ,
, . , ,
, , .
, . ,
, , ,
, ,
.
,
: , , , .
. , ,
( )
,
.
n, , , ,
.
,
.
- . l60l,
, 1605.
,
, . :
- , ,
, , .
. , ,
. , , ,
.
, " ,
, , " (Webe).
, , ,
, . , ,
, , ,
: n . ,
, :
. , n , :
, , .
, ,
. , , ,
; , , ,
, , .
, , , , ,
, ,
, ,
. ,
, , .
 137

,
, ,
, common sense, , .
, ,
,
, .
, Kuxoy .
, .
y ,
: jee
, ,
, , j. , . ,
. ,
, - eo
. : -
K, - .
- , , ,
oy . ax.
,
, , ,
, ,
, , . ,
, , .
.
. . ,
, , , , ,
, .
, ,, pe ,
. ,
. , ,
. ,
. ,
, , ,
, , , ,
, , , ,
, , ,
. , ,
, , cacaajya.
,
:
. , ,
, ,
. , ,
: ,
, ,
. ,
 138

. , Kuxo
.
, , ,
. , , ,
.
,
. .
, :
, ; ,
.
, , .
, , , ;
, . ,
, xoe
, . , .
n ,
. ,
, n ,
, , "
". :
, ,
,
.
, , ,
(), . Kuxoy
, n, , ,
, n
(). .
, .
, ,
: , ,
, , . ,
. ,
, , .
, , ,
. ,
- - ,
, , ,
, . , ,,
n, , ,
, , n - .
, ,
(), .
: ,, , ...
.
 139

, .
; .
, , , ,
. n,
. ,
, , ,
.
. .
, , .
, , , ,
: . , , ,
;
; ,
. : , ,
, ,
, , .
,
: , , ,
, .

, , ,
, . , ,
, , ,
; , , .
, ,
. , ",
, , ,
, , ;
, ,
, . ,
,
.
. , -
. , , ,
, ,
.
, , .
.
. .
, , , , , ,
, . ,
, ,
. , ,
, , . .
.
, . ,
 140

, ,
, ; . , ,
, , .
, , . ,
, , , .
, , , ,
, , ,
: ,
, , , ,
, . , ,
, . , ,
, , , ... .
, : ,
,
, ; ,
, , . ,
, ,
. .
.
,
. ,
.
. ,, ,
: , , .
- ,
, , ,
, .
cpey .
,
, .
.
, ,
: .
. ,
, . . ,
, ,
. ,
, .
, . ,
, , .
,
, .
, .
, . .
, .
. , . Be
 141

, , n ,
. .
, ;
, .
. , ;
; ,
, ,
. , . , :
, , , , .
,
, , - .
.
, : ,
. , ,
. ,
.
. , ,
; ,
,
.
. n,
,
. , ocea
, . ,, , ,
,
. , , ,
, , ;
.
. , , ,, ,
. . .
, .
; ,
, . ,
, .
,
, , , ,
. , ,
. ,
. , ,
, .
e , . ,
, . ,
oy , , ,
, . , e ,
, .
: , ,
 142

, ,
, . ,
, . , ,
, . ,
,
, .
,
. , ,
, . , e .
, .
. ,
,
. .

Cpee Map, - . , 1968, 144,

401, 6, 565-588.

, , 1989.

. .
. -
. ,
. .
. ,
- : , , ,
(Frye,
1979: 23). , ,
. , .
. , .
.

,
: , ,
, .
, , , , ,
. ;
.... , ,
, .
, , ,
, ; ,
,
. ( : II, 412, 414)

, ( ), ,
, .

 143

: .
,

.
.
( 1547. 1616. )

.
.
, . ,
, , , :
?
.
, , ,
, , .
;
, . //
,
? /.../ //

, ,
(. , 1973: 258; . ).
- , (),
, :
,
. ,
, , , ,
. :
, ,

.
, ,
( ) ,
.
, - .
,
, , ,
, .
( ) ;
.. , ,
. (
!). ,
. ,
. ; ,
, . ,
. , , ;
 144

.
(
) . ;
,
, , , ,
; .
, , ,

. ,
. (, 1963: 35). ,
(, , ) , ,
, .
(1985; III, 98)
. , ,
,
,
. ,
; ,
- .
. :
,
, .
,
;
, (
;
. 1986: 8).
,
,

.. .
, , , ,
: .
,
. ,
.
, ;
:
? ?
, ,
? ,
,
. , , ,

. ,
 145

, , ,
.
. , , ,
.
: ,
.
,
...
,
, (. , 1967: 7).

,
:
.
,
:
, ,

, , , , ...:
, ,
;
. ,
.

,
:
, ,

, ,
,
(1979: 125).
,
.

,
; , ,
, , , ,
, ; ,
, ,
, , ;
, , ;

, ,
. ,
,
, ? ,
? , , ,
.
 146

? ,
, , ,
, ,
?
, ,
,
. ,
, , , ,
, ;
, .
,
, ,
, , .
, , , , ,
, , , , ,
. ( : I, 408-410)

,
;

, , . ,
,
, :

, .
:

(139). ,
, :
.
,
. 1500 - 1650

: XVI XVII
(. . -,
1982: 25),
. //

,
,
(;
. ). ,
,
. ,
, (
- ,
):
, ,
 147

.
. ;
. ,
, ,
.
, .
,
. //

.
. ( )
. ,
: , ,
,
; ,
, , .

( ),

, .
, ,
,

, ,
(1979: 146).

;
,
. ,
( ),
, .

,
,
, ,
, .
, (.
). ,
, ,
: ,

(1451 ).
,
, ,
(1448 ). ;
, . //
 148

( ,
) ;

(122).
,
, ,
, .

, :
1637. , 1678.
.
( ),
,
.
, ,

, .

; ,
;
;
, ;
;

.
, ,
, .
() ,
:
, .
, ,
;
, , .
, , ( )
,
. ,
, , .
,
: (1985: 107).

( ), ,
,
.
,
().
, :
 149

, ; .
,
, ,
:
.
, :

- ( )
- ()
- ( )
- ( ),

, .


, .

,
. //

.
- -

(
- ,
).

,
, , ,
. , ,
, ,
, , d absurdum.
, ,
,
16. 17. . 18. , -
(1984: 195).
:
. ,

.
, ,
:
. ,

 150

,
. ,
;

. ,
, .
()
.
.
- :
,
;
,
. ,
.
, :
.
, .
, ,
, ,
. , , ,
,
,
. ,
, , () ,
(142),
: ,

(, ), .
,

: .
, ,
,
. ,
, ,
!
, , , :
?
,
.


, ,

. , , , , ,
 151

, , ,
. ,
. , ;
,
(1979: 114).
, .
,
.
,
(. , 1986: 311),
: (1986: 9),
.
,
.
. ,
,

. ,
90 (
) ( )
. :

... , , ,

, ,
, , , , ,
, ?
, ( )
, ,
, ,
, , . ( : I, 191)

, ;

,
, .
.
...
,
(1985: 98).
(
), ;
, , ,
(I, 18)
. .

90
. . 24 (. ..).
 152

? ,

, . ,
,
: ,
, ,
(, 1979: 49).


. ,
:
, ,
, . , ,

(1968: 34).
, ,
( ),
.
,
(1968: 74)
- -; ,
- . ,

.
: ()
(),
.
:

- ,
(1987: 159). ,
, , ,
(, 1987: 178; . ).
, ,
, ,
. (
) , ,

(
!). :
,
()
. ,
, -

.
 153

(1986: 30), .
,
; ,
. ,
,
-.

. ..
, :
...

(., 1986: 31).
;
, ,
.
( ) ().
: . .

. ,

. ,
, , .

(, 1967: 265). ,
.
, :
, ,
, , ,
. ,
. , ... (1967:
267).
,
:
, (!) , , ,
,
, , - (1985: II, 157; . ).
,
. ,
,
(1982: 165)
.
,
, :
!

- - .
 154

,
.
,
:

?!

, ()

. //

, , ?
,
.
,
.
, :
, .
, , ,
;
, , .
, ,
. ,
:
, .
,
, . , ,
, , ;
, ,
. (.: . -, 1982: 97)

;
.

:

, ,
, , .
,
, ,
.
, ;
.
,
, , . ,
 155

, ,
, , ;
, , .
,
, ,
.
,
? ,
, , .
, , , ,
, ,
, ,
. , , ,
. , , , :
, .
, ,
. ( : II, 445-446)

(, 1979:
100), , , , .
,
.
(1970: 24-25),
,
. ,
:
. ;
. ,
,
, ;

.
(1979: 36).
,
,

.


. .
,
; ,
, ,
.
(1972: 125),
;
: ,
, .
(1969: 85).
 156

, ,
,
(, 1979:
71). , . ,
, ! ,
,
(1984: 298),
, .
;
.
.
,
, .

, .
,
, ;
, ,
:
, ,
, , ,
: ,
, ,
( : II, 271).
,
,
.

.
.
,
,
: ,
. , , (,
1979: 113), .
. ,
, ,
, ,
...
;
, (1968: 354).
( ),

.
*
 157

(
). :

;
;
,
.
, ,
, :

:

, , ,
, , , ,
, . , ,
. ( , II: 143)

,
, ,
.
,
.
;
; -.
-
(, 1967: 195),
.

;
.
,
; ,
,
.
,
(, 1972: 125).
,
; ,
, ,
: ,
!

(. , 1979: 155; , 1967:170).
.

(1967: 162-203).
 158

, .

; ,
,
, ,
.
; ,
,
; .
:
. XVII

,
:
.
, .
,
:
, , .
,
: , ,
; ,

;
, , , .;
, ,
,
, ..
,
, ,
, , ...

.
, .
, :

, ,
, , ,
, ,
, ,
, . ,
, ,
;
. ( : II, 35-36)

,
; ,
.
 159

,
, . -

.
. , : ,
,
; ,
, ,
. .
, ;
;
.
; ,
,
,
,
. ,

: .
,
.

. ,
,
.
.


. , ,
,
. :
!
mise en abyme.

. ,

.

. dj

.

.
. , (
, );
;
 160

:
, (.: , 1969:
118) . ,
.
, :

, , ,
,
.
, , , ,
,
. (, 1968: 298)
: , ,
;
`` (1964: 113).
,
.
, ,
,
.
.
(, 1979: 106).
, . , ...
, ;
... , ,
. , , , ,
, . ,

? , ,
, , , ,
(1984: 343).
, .
, ,
, , ,
.
,
. ,
,

. ,
, :
,
,
(1979: 143). -
: , ,
.
 161

;

.
,
, , .
. ,
.
, ,
.
,
.
;
mise en abyme (
; ,

), (
), :
, .
,
. ,
, , ,
;

.
mise en abyme
.
,
. ,
, . ,
, ,
, .
.
mise en abyme ,
,
,
,
( , ;
. Dlenbach, 1977).
mise en abyme,
-

(1985: 145-146).
;
,
.
,
 162

, .
,
;
. mise en abyme
.
,
,
. ,
: , ! ,
, .
,
.
,
- .

(, 1979: 108; , .
).
,
; .
,
. ,
.
, ,
, .
!
, .
, .

ARISTOTEL (1982), O pesnikoj umetnosti, Beograd: Rad

ARISTOTEL (1983), O pjesnikom umijeu, Zagreb: August Casarec
AIN, Jovica (1986), lunak i mahovina, Beograd: Rad
AIN, Jovica (1987), Poetika rastrojstva. Iskliznua, Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo
AUERBAH, Erih (1968), Mimesis, Beograd: Nolit
BAHTIN, Mihail (1967), Problemi poetike Dostojevskog, Beograd: Nolit
BAL, Mieke (1985), Narratology, Toronto: University of Toronto Press
GILjEN, Klaudio (s.a.), Knjievnost kao sistem, Beograd: Nolit
DLENBACH, Lucien (1977), Le rcit spculaire. Essai sur la mise en abyme, Paris: Seuil
ELIOT, Tomas Stearns (1963), Izabrani tekstovi, Beograd: Prosveta
GENETTE, Grard (1982), Polimpsestes. La littrature au second degr, Paris: Seuil
ENET, erar (1985), Figure, Beograd: Vuk Karadi
KAJOA, Roe (1979), Igre i ludi. Maska i zanos, Beograd: Nolit
KOLJEVI, Svetozar (1968), Humor i mit, Beograd: Nolit
KOTT, Jan (1965), Shakespeare notre contemporain, Verviens: Grard et Co.
KOT, Jan (1986), Pozorite esencije i drugi eseji, Beograd: Prosveta
KUK, Albert (1986), Mit i jezik, Beograd: Rad
MAKLUAN, Maral (1973), Gutenbergova galaksija, Beograd: Nolit
MARI, Sreten (1972), Protejska svest kritike, Beograd: Nolit
MILOEVI, Nikola (1964), Antropoloki eseji, Beograd: Nolit
 163

NOVALIS (1964), Izabrana dela, Beograd: Nolit

PAVLOVI-SAMUROVI, Ljilana (1982), Don Kihot Migela de Servantesa, Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva
ROBERT, Marthe (1967), L`Ancien et le Nouveau de Don Quichotte Kafka, Paris: Payot
SOLAR, Milivoj (1979), Teorija knjievnosti, Zagreb: kolska knjiga
TODOROV, Cvetan (1986), Poetika, Beograd: Filip Vinji
TODOROV, Cvetan (1987), Uvod u fantastinu knjievnost, Beograd: Rad
UJEVI, Tin (1979), Erazmo i Servantes in: Odbrana djela, IV, str. 354-371, Beograd-Zagreb: Slovo Ljubve -
August Cesarec
FRYE, Northrop (1979), Anatomija kritike, Zagreb: Naprijed
FUKO, Miel (1971), Rijei i stvari, Beograd: Nolit
HOCKE, Gustav Rne (1977), Labyrinthe de l`art fantasti-que. Le manirisme dans l`art europen, Paris: De-nol-
Gonthier
HOKE, Gustav Rene (1984), Manirizam u knjievnosti, Zagreb: CEKADE
HUIZINGA, Johan (1970), Homo ludens, Zagreb: Matica Hrvatska
KLOVSKI, Viktor B. (1969), Uskrsnue rijei, Zagreb: Stvarnost
KLOVSKI, Viktor B. (1985), Energija zablude, Beograd: Prosveta

, . , 15, 2005, 141-197.

Aleksandar Milosavljevi, Svet je iskoio iz zgloba. Ludilo kao ovekov odnos

prema svetu u Hamletu i Don Kihotu, 1990.

O ludilu u Hamletu i Don Kihotu mogue je govoriti i ono se moe posmatrati sa dva
aspekta. Na prvom mestu tu je problem klinikog utvrivanja uzroka, mehanizama
manifestovanja i posledica ova dva ludila. Drugi pravac razmatranja duevne bolesti u ova dva
dela vodio bi otkrivanju knjievno-umetnikih razloga koji su naveli ekspira, odnosno
Servantesa, da reenja za svoje likove potrae upravo u ludilu. Valja napomenuti kako su
sutinski ova dv aspekta neodvojiva, to e rei da se psihijatrijski aspekt sagledavanja ova dva
ludila, ma koliko to inae pokuavali da izbegnemo, neminovno preplie sa knjievno-teorijskom
funkcijom koju ima bolest u oba dela. To praktino znai da svaka knjievna analiza mora da
poe od sasvim precizno utvrenog psihiko stanja glavnih junaka. injenica da Don Kihot na
kraju romana postaje svestan svog dotadanjeg ludila, dok Hamlet u treem inu tragedije
doivljava prave halucinacije, upuuju nas na zakljuak da su ova dva stanovita neodvojiva.
Ako bismo se, na primer, sa nekim konstatacijama po kojima je Hamletov um, od samog poetka
komada, poremeen, onda bi ekspir bio bukvalno pretea Beketa i Joneska, poto bi Hamlet bio
primer potpunog i sveopteg apsurda. S druge strane, ukoliko bismo Servanesove rei sa poetka
Don Kihota, kada ovori o uzrocima poremeenosti svog Idalga, uprkos svemu shvatili ironino, i
prihvatili teze o sukobu jednog normalnog oveka sa nenormalnim svetom, onda bi znaenje
ovog romana bilo sutinski izmenjeno.

I Don Kihot i Hamlet se ponaaju mimo sveta i mimo zdravog razuma, obojicu e
ostali akteri proglasiti ludim, a njihove postupke e tumaiti kao manifestacije pomraenog uma.
injenica je da se ni melanholini kraljei, ali ni vitez tunog lika ne uklapaju u postojee norme
svojih sredina. Deluju destruktivno ak i onda kada nemaju loe namere. Izgleda da obojica ele
 164

da dostignu vrlinu kao vrhunski moralni kriterijum. I Hamlet i Kihot u sutinskom su sukobu sa
setom; prvi je soen sa aenim zglobom sveta, a drugi bi hteo da ispravlja nepravde toga svea,
na nain dostojan starih ritera i kavaljera iz svoje omiljene literature. Meutim, jedan je tragian
dok je drugi smean. U emu je razlika i nije li ludilo mera koja ih povezuje?
Prvenstveno treba ispitati miljenja samih autora. Na samom poetku svog romana
Servantes nam saoptava da je njegov junak po itave dane i noi itao viteke romane, da je
malo spavao i da se oskudno hranio, te ga je najzad svest sasvim ostavila. Osui mu se mozak,
tako da izgubi pamet. Pored konstatacije samog pisca, ve nakon prvih stranica romana, postaje
vie nego oigledno kako pred nama, jaui ponosno svog Rosinanta, stoji osoba pomraenog
rauma. Ipak, Don Kihot od Mane nepogreivom logikom i ubojitom pronicljivou rani svoje
halucinacije i atamorgane od bilo kakvog racionalnog upliva sa strane. Ovaj svet mora, po svaku
cenu, sebe da prepozna u riterskoj literaturi.
ta kae ekspir? Posluajmo Hamleta kada u prvom inu, posle sudbonosnog susreta sa
duhom, nagovetava svoje budue udno ponaanje prijateljima koji ga okruuju:
Zakunite se: da nikada neete.
Ma kako udno ponaao se ja,
Jer moda u za shodno nai kad
Da uzmem na se dranje uaka
Da nikad, takvog videi me tad,
Neete...
Jasno je da Hamlet planira svoje ludilo. I zaista, ubrzo posle ove zakletve, dvorjani u
Elsinoru e aliti za briljantnim umom kakav je bio Hamletov. Sledi Ofelijin opis Hamletovog
ponaanja, a na kraju dolazi i on sam da nam svojim zagonetnim govorom, svojim dvosmislenim
reima, zamiljenim pogledom i nemarnim dranjem, nagovesti kako je ve poeto da sprovodi
svoju zamisao, kako ve glumi ludilo. Implicitno, dakle, ekspir nam je saoptio da njegov junak
nije bolestan.
Tako otkrivamo pravu i po svemu presudnu raziku: Don Kihot je lud, Hamlet glumi
ludilo. Pretpostavka vezana za Don Kihota potvruje se iz epizode u epizodu, sve do kraja
romana, kada sledi otrenjenje. Hamleta, meutim, sreemo kako kuje zaveru, premilja, okleva,
razborito razmilja, procenjuje i odmerava svoj poloaj kao normalan ovek koji se naao u
nenormalnoj situaciji.
Ludilo je maska. Maska je ono to stavljamo na lice da bismo ga sakrili od drugih. Svaka
maska ima dve rupice koje slue zato da bismo mogli da gledamo. Mnoge maske nemaju otvor
za usta.
Desilo se ubistvo, toliko podlo da podlije nije moglo da bude. Ipak, svi su mirni i svet se
kree dalje. Ako je to normalno, onda je neko lud. Svet je iskoio iz svog zgloba, a to niko nije
primetio. Jedino Hamlet osea potrebu da taj svet ponovo uzglobi. On nije sluajno izabrao
ludilo. Kot kae da je ludilo jedan od tri znaka: nagahnua, kazne ili revolta. Hamlet se buni:
obaveze prema mrtvima on suprotstavlja obavezama prema ivima, buni se protiv kralja, to u
feudalnim, pa i svakim drugim relacijama, znai pobunu protiv vlasti. To je, meutim, samo
jedna strana. Klaudije je uzurpator i ubica, ovek koji je obeastio Hamletovu majku, ali
postepeno, do kraja treeg ina, Klaudije prestaje da bude samo to. Za Hamleta on postaje
osnovni uzronik iskakanja sveta iz svog zgloba, gnojavi ir koji zagauje sve oko sebe, iva
inkarnacija greha i poroka. Hamlet je poao od vitemberkih knjiga i Velike sumnje u ispravnost
ovog sveta. Potom je morao da prihvati slom sopstvenog sveta. Na kraju e on morati jo jednom
da povee svoj svet i svet uopte sa gnojavim vremenom. Za takvo sagledavanje bio je potreban
 165

jedan pogled iskosa, pogled sa granice zdravog razuma - pogled iz ludila stvarnog ili
glumljenog, svejedno. Hamlet moe izmeriti izopaenost svoga sveta jedino merom vog razuma.
Ako je Lirovo ludilo konano poimanje i mirenje, ili cena zrelosti, onda je Hamletovo glumljenje
ludila preventiva, procena ili zaloga zrelosti. Uostalom, za razliku od Kralja Lira, u Hamletu se
luda ne pojavljuje. Ovde je dvorska budala ve odavno mrtva ostala je samo Jorikova lobanja.
Hamlet mora da preuzme ludinu ulogu. Slobodno moemo da uporedimo neke replike lude iz
Lira sa Hamletovim zagonetkama i ovaj odnos postaje jasan.
Ovaj svet sada trai jedan iracionalan pogled nasebe. Kompromis izmeu Hamleta i toga
sveta je apsolutno nemogu. Neko od njih mora da bude bolestan. Da bi prodbro u mehanizam
ludila sveta, Hamlet se maskira. U Danskoj je sve mogue: jedan oblak moe imati i oblik
kamile, i kita, lisice, ili bilo ega. Potvrdne odgovore Hamlet moe obijati samo ako postavlja
besmislena pitanja. On je nauio lozinku. Polonije nije svestan koliko je u pravu kada kae:
Ludilo esto pogodi i ono to pamet i zdrav razum ne mogu uspeno da savladaju.
U ovoj tragediji bogova nema. Oni ute i ostavljaju trule ovoga sveta ljudima. Ovde
nema ak ni svetenika. Hamlet je poboan, i zbog te njegove vere u boga, u njegovu viu
pravdu, on nee ubiti Klaudija na molitvi. Meutim, postoji li pravda? Hamlet je eleo da je
uspostavi i zbog toga se pet inova kidao i lomio; na kraju e iza sebe ostaviti samo utanje. Da
li je ekspir verovao u boga? Sudbina je Hamletu jaa od svih aktera. Tako je ekspir postigao
ono u emu su uspevali i grki tragiari: vreme i mesto vie nisu bitni: Elsinor je bilo gde, a
zatvor nije samo Danska.

Iako je to ludilo, ipak u njemu ima metode

Sada nam preostaje da ispitamo Don Kihotovo ludilo. Prisetimo se jo jednom Jana Kota
koji kae kako ludilo moe da bude jedan od tri znaka: nadahnua, kazne ili revolta. Koji znak
ima Don Kihotovo ludilo? Kada bi oko njega bili sve sami pokvarenjaci, to ele Idalgu zlo,
onda bi, bez sumnje, ovde bilo rei o ludilu kao revoltu. Ako bismo, ipak, povreovali u
postojanje pravednih bogova koji kanjavaju one koji itaju lou literaturu, u pitanju bi bila
kazna. Meutim, moda emo najblii biti istini ako, u Don Kihotovom sluaju, prihvatimo
ludilo kao nadahnue.
Njegovo ludilo direktno je inspirisano itanjem riterskih romana. Sam Servantes ne
smatra kako je ba sama literatura ono to itaoca moe da otera u bolest, te nam daje jedno
krajnje materijalistiko objanjenje. Ipak, ako nije sadrina ve nain itanja doveo do
poremeaja, onda je, na svaki nain, sadrina vitekih romana presudno odredila sadraj Don
Kihotovog ludila. Servantes je po svoj prilici imao jake razloge to u sluaju ludila svog junaka,
pa i svih ostalih tajanstvenih i misterioznih dogaaja, insistira na vulgarno-materijalistikim
uzrocima.
Na ovaj nain ako u potpunosti poverujemo piscu kako je eleo da obezvredi i uniti
riterski roman tumaenje Don Kihota ne moe da nas odvede dalje od ve dobro poznatih
objanjenja po kojima je pomraemi um glavnog junaka odraz literature koja, u ovom sluaju,
demistifikuje prvo sebe samu kao lou i daleko od stvarnosti, dok, s druge strane, otkriva veni
sukob izmeu idealizma, olienog u vrlom, veleumnom vitezu i surove i prizemne realnosti.
Meutim, ako ipak, i pored svega, ne poverujemo piscu (polazei od najbanalnije pretpostavke
da jedan ovek koji ima biografiju kakva je Servantesova nepravedno okrivljen, trunui u
zatvoru, nee da smilja delo koje e biti kritika odreene knjievne pojave toga doba), moda
emo u liku Don Kihota videti i neku drugu, samo naizgled neoekivanu dimenziju.
 166

Nikola Miloevi u svom eseju Don Kihot i nihilizam tvrdi, i uspeno dokazuje, kako
je ovaj Servantesov roman bitno odreen prema najznaajnijoj knjizi onog vremena Bibliji.
Ustanovivi pievu nameru da u svom delu razotkrije, pored negativnog uticaja riterskog
romana, i neke vaee moralne i drutvene principe, Nikola Miloevi u Don Kihotu otkriva i
pritajenu kritku svih vrednosti koje su u ono vreme bile do te mere institucionalizovane da bi
svaki pokuaj njihovog kritikog sagledavanja bio kanjen. Pored ovoga, autor eseja Don Kihot
i nihilizam tvrdi da u svom romanu Servantes na veoma pesimistian nain, ili jo preciznije:
nihilistiki, govori o ovekovom odnosu prema svetu u kome ivi, ali i o ovekovoj prirodi
uopte. Naravno, ovakvo stanovite otkriva i sasvim novi pogled na ludilo glavnog junaka.
Postaje oigledno kako je teza o jedinstvenom mehanizmu sukoba ideala i realnosti neodriva u
potpunosti. Isto vai i za objanjenja koja se zasnivaju na prostoj inverziji: ono to je ludilo a
plemenito, postaje lepo i uzvieno, dok ono to je normalno i zdravo otkriva sebe kao nerazumno
i bolesno. Kroz Don Kihotovo ludilo, te njegove sudare s realnou, koja je u romanu objektivno
i dobra i loa, i plemenita i licemerna, moemo otkriti piev stav prema ivotu, svetu i
ovekovoj prirodi i njegovoj sudbini.
Don Kihotov lik je jedan od najsavrenijih u svetskoj knjievnosti. On je plemenit,
hrabar, poten, odluan, kavaljer, izuzetno darovit retoriar... Meutim, sve te osobine moemo
procenjivati samo u okviru Don Kihotove osnovne crte njegovog ludila. Miloevi kae kako
ne moemo da se otrgnemo utisku da neka briljantno sroena idalgova tvrdnja, ve sledeeg
trenutka nee biti u sluni njegovog ludila.
Servantesu je neophodno Don Kihotovo ludilo pre svega zato to samo ovek pomerenog
oseaja za realnost moe pokuavati da ovaj svet, ma kakav bio, prilagodi svojoj predstavi o
njemu. Treba imati na umu da je ova slika sveta u vitekim romanima krajnje idealizovana,
ulepana, i do bljutavosti zaslaena. Na prvi pogled, reklo bi se, Servantes je protiv ulepavanja i
falsifikovanja stvarnosti. Meutim, pogledajmo malo paljivije kako funkcionie Don Kihotovo
ludilo i kakve su njegove posledice. Na osnovu svoje lane predstave o realnosti, Don Kihotu ne
pada na pamet da sagleda pravo stanje stvari. Njegova poremeena mata vidi dva stada kao
sukobljene vojske, od krmara stvara plemia, umesto drumske mehane, stvara velelepni dvorac,
od okovanih razbojnika uvreene vitezove, od lutaka ljude. To je prvi nivo Don Kihotove greke.
Na drugom nivou se nalazi Idalgova uverenost da ljudima treba pomo, to direktno provocira
ispoljavanje njegovih najboljih osobina i goni ga u akciju. Don Kihot oito ima viak energije
koja je toliko potrebna Hamletu. Izgleda, meutim, da je ta energija nesvojstvena ljudima od
razuma. Bez obzira na to koliko se oni uspeno maskirali krinkom ludila.
Kada se intervencija zavri i kada strada ili osoba kojoj je pomo bila namenjena ili
neduni konjuar, a najee sam Kihot, onda redovno nastupa trei nivo greke: vitezovo
tumaenje neuspeha. Sve tri greke su proizvod njegovog bezumlja. Ali i na sva ova tri nivoa je
mogue pratiti osnovnu ideju pisca. I onu javno proklamovanu, ali i onu pritajenu. Istovremeno,
ovde je mogue i uspostaviti paralelu sa melanholinim vitenberkim studentom.
Prva greka je presudna. Tu se, naime, direktno otkriva sadraj ludila i vri se neohodna
identifikacija pokretaa mahnitosti - popularne literature. Ova identifikacija ima pozitivan
predznak jedino u idalgovoj glavi. Realno, ona je negativna. Kritika riterskih romana je ovde,
ve posle prvog sukobljavanja sa ivotom, vie nego oigledna. No to nije sve. Ovo smeno
prepoznavanje ivota u literaturi, odnosno pogreno tumaenje ifre, bie uzrok svih ostalih
Don Kihotovih greaka. Prva pogreka omoguie ispoljavanje svih vitezovih osobina koje su
objektivno pozitivne, ali im je rezultat destruktivan.
 167

Kod Hamleta se ovo pogreno prepoznavanje sveta vri samo na donekle slian nain. S
jedne strane, on od sveta okekuje potenje, razum i moral koji su njemu svojstveni, dok ga, s
druge strane, vitenburke knjige i obrazovanje, ipak, donekle ve pripremaju za susret sa svetom
sa kojim e se sukobiti. Hamletova poetna procena postojee realnosti, proeta je sumnjom u
bilo kakvu mogunost ostvarenja pravednosti. Don Kihot, pak, nijednoga trenutka ne sumnja u to
da je njegova slika sveta objektivna.
Sledea Kihotova greka logian je rezultat prethodne. On sada kree u akciju. Do tog
trenutka ludilo je bilo njegova privatna stvar, ali od momenta kada poinje da dela, njegovo
ludilo dobija onu dimenziju destruktivnosti koja i ostalom svetu otkriva kako je Idalgo zapravo
lud. Parodija na riterske romane se nastavlja i na ovom nivou greke: Don Kihot se ponaa kao
Amadis u okolnostima koje vitetvo ine smenim. Interesantan je, meutim, nain na koji vitez
dela. Njegove namere su plemenite i u duhu su hrianskog morala. On, recimo, eli da pomiri
pobunjene seljake svojom besedom koja je dostojna samog Hrista. U njegovom govoru moemo
ak prepoznati parafraziran citat iz Biblije. Kihotove rei su pune ljubavi, razumevanja, elje za
pravdom, hrianskog verovanja u Boiju sveprisutnost. Meutim, reakcija seljaka je krajnje
neoekivana za ludog propovednika: seljaci su sada besni i na njega, hoe i sa njim da se
obraunaju. Hristova misao jeste plemenita i puna je vrlina, ali praktino je neprimenjiva na
ljudsku prirodu. Eksplicitno e to isto, ovoga puta sam Isus, rei Velikom inkvizitoru u romanu
Braa Karamazovi: ljudi nisu sposobni da ispune Hristova oekivanja, prvo ih valja nahraniti, pa
tek onda od njih traiti vrlinu.
to se ljudske prirode tie, svoje miljenje o njoj Servantes e izrei u svom romanu na
jo nekoliko mesta, i pritom e ovaj sud, nimalo laskav za oveka, svaki put vezani za Don
Kihotovo ludilo. Don Lorenso e na jednom mestu u romanu, Kihotove pohvale prihvatiti kao
prijatno laskanje, bez obzira n ato to e istovremeno biti svestan da mu ih je uputio bezuman
ovek. Ili: na drugom mestu e pred nas Servantes potaviti zagonetku: da li su uopte mogui
dobroinstvo, hrabrost, portvovanje, nepokolebljivost, dakle osnovne hrianske vrline, kada i
sam Don Kihot, ija se nepokolebljiva hrabrost nikako ne spori s njegovom ludou, bei
poprita ostavljajui na cedilu nesrenog Sana. Odgovor e nam dati sam konjuar: Vaistinu,
gospodaru moj, tue zlo slabo nas titi.
Ovi primeri jasno ukazuju na pritajenu pievu kritiku religijske misli koja nije bila
karakteristina samo za Servantesovo vreme. Svoje monologe, pa ni svoju akciju, Hamlet nije
odredio prema Bibliji, ali je i on bio skeptian kada su u pitanju ljudska priroda i ostvarenje
hrianskih ideala. Upravo je ta sumnja jedan od elemenata koji mogu princa da odvedu u pravo,
neglumljeno ludilo, jer emu sve ako je oveku sueno da bude zao. Hamlet nije spreman za
akciju, dok Kihot u nju slepo srlja. Kada ne bi bio zasleljen ludilom, i ovaj drugi bi moda
oklevao sa svojom namerom da ispravlja nepravdu. U svojoj akciji obojica su krajnje
destruktivni: rue sve oko sebe da bi ostvarili vrlinu, popravili iaeni zglob svega i konano, da
bi pobedili zlo.
Ako je, glumei ludilo, Hamlet bacio jedan pogled na svet iskosa, nema razloga da Don
Kihotovo ludilo ne tumaimo kao Servantesov pogled iz iste perspektive. Ako zanemarimo ono
to se moe promeniti - anr, formu, stilska sredstva, nain obrade ustanoviemo da su moral
odreenog vremena, ljudska priroda kao ono to odreuje ovekovu sudbinu, odnos dobra i zla,
vrline i poroka, predmet i ekspirovog i Servantesovog dela. Ludilo kojim se Don Kihot i
Hamlet iskljueni iz sveta moemo shvatiti kao svojevrstan alibi. U jednom sluaju ludilo je
fiktivno, glumljeno, a u drugom je re o faktikoj poremeenosti. To pratino znai da je
Servantes, da bi mogao rei ono to je eleo, morao da stvari masku ludila preko dobrog i
 168

plemenitog Idalgovog lica, dok je Hamlet sam svesno uzeo isu masku da bi mogao da sagleda
svoj svet i da bi mogao u njemu da dela. Pored ludila, koje u oba sluaja ide ka istom cilju,
zajedniko i Servantesu i ekspiru je i izvoenje istih, pesimistikih zakljuaka. Nikola
Miloevi bi rekao da im namera nije bila pedagoka, ve nihilistika. On e na kraju svoj eseja
napisati: Zato kad desktruktivno orijentisani italac doe do onih mesta u Servantesovom del
una kojima se upotrebljavaju rei kao to su san i la, on e osetiti kako u njemu kuca, skrovito i
tiho, otrovni ritam Hamletovog uzdaha: Umreti zaspati, nita vie.
I zaista, zar bi neoekivano i neobino bilo da je Servantes reima svog junaka kazao
kako je ovaj svet iskoio iz svog zgloba, i da li bi nam to bilo smeno?

Aleksandar Milosavljevi, Svet je iskoio iz zgloba. Ludilo kao ovekov odnos prema
svetu - u Hamletu i Don Kihotu. Odjek, 2, 1990, 18-19.

Tihomir Brajovi, Don Kihotov literarni potomak, 1992.

Da se ne pomalja ovde Don Kihot u svojoj pravoj koi?

an Kasu, Servantes
Vitezovi knjige
Peter Kin, najvei sinolog svoga doba i junak Kanetijevog romana Zaslepljenost (Die
Blendung), ivot provodi u predanom radu, meu knjigama, u svojoj privatnoj biblioteci sa
dvadeset pet hiljada naslova. Stvarnost i ivi ljudi ne zanimaju ga ak ni onda kad ima potrebu da
govori. Njegovu panju tada zaokupljaju volebnici od papira, lelujave ljudske sjenke koje
postoje jo samo meu koricama knjiga:

Nije hitao na ulicu, niti se sa nekom budalom uputao u kakav beznaajan razgovor. Naprotiv, oivljavao je
biblioteku izabranim prijateljima. Najveu je naklonost oseao prema starim Kinezima. Pozivao ih je da izau iz
knjige i police kojima su pripadali, rukom im davao znak da priu, nudio ih da sednu, pozdravljao ih, pretio im, ve
kako kad, stavljao im u usta njihove sopstvene rei i branio svoje miljenje sve dok oni ne bi zautali.91

Kada ipak bude primoran da napusti svoje bezbjedno obitavalite, ovaj dugaki mravi
ovek e, poput Don Kihota, zapadati u mnogobrojne nevolje i dolaziti u stalne nesporazume s
ljudima, upravo zbog nepoznavanja i nepriznavanja svijeta u koji stupa. I kao to Servantesov
veleumni plemi itavo svoje puteestvije izvodi u nevelikom krugu oko rodnog seoceta, tako i
junak Kanetijevog romana luta ogranienim urbanim prostorom zaviajnog grada. Ova dva
Viteza Knjige, oskudno opremljena - jedan lomnim kopljem, a drugi obinom tanom za knjige -
posle svih pustolovina i poraza na slian nain e i skonati: shvativi konano da je stvarnost,
u svom pojavnom, haotino - nesavladivom obliku, nesamjerljiva onom posebnom svijetu koji
nose u glavi, obojica e dobrovoljno otii u smrt.
Cilj ovog ogleda nije, meutim, da pronalazi analogije romanesknih epizoda i fabularno-
siejnih detalja. Naa namjera je da pokaemo kako srodnost globalnih koncepcija prikazivanja
stvarnosti, realizovana ovdje putem junakovog ekstravagantnog pogleda na svijet, tvori
nesumnjivi kontinuitet jednog osobenog literarnog postupka. Svijest o civilizacijskoj knjievno-
istorijskoj distanci92 uticae, pri tome, na uslovnost teorijsko-terminolokih rekvizita tumaenja,

91
Elijas Kaneti, Zaslepljenost, knj. 1, preveo Branimir ivojinovi, Beograd, 1976, 58.
92
Don Kihot je objavljen 1605., odnosno 1615. godine (drugi deo), a prvo izdanje Zaslepljenosti pojavilo se 1935.-
 169

ali ne i na pitanje metodoloke valjanosti ovakvog pristupa. Iz prethodnih napomena jasno je,
naime, da manje mislimo na prisustvo eksplicitne, metatekstualne veze izmeu dva pisca i
njihovih romana, a vie na onu vrstu povezanosti koja je, u novije vrijeme, obuhvaena irim i
kompleksnijim pojmom intertekstualnosti.

Filding, Unamuno, Grin

Osvrnimo se, prethodno, na neke druge batinike Servantesovog literarnog nasljea.
U pravoj poplavi djela koja su u Engleskoj XVIII vijeka nastala kao rezultat iroke
recepcije Don Kihota, svakako se izdvaja prvi roman Henrija Fildinga- Dozef Endruz93. Poznat
kao plodan dramski pisac, Filding se i ranije, u komediji Don Kihot u Engleskoj (Don Quixotte in
England), koristio pozajmicama iz Servantesa. U podnaslovu Dozefa Endruza (Written In
Imitation of the Manner of Cervantes) ova sklonost prema velikom panskom piscu naznaena
je kao eksplicitna namjera da se pie u duhu njegovog literarnog postupka.
Fildingov roman ima, meutim, i drugi, negativni literarni predloak. Dozef Endruz
nastao je, naime, kao polemiki romaneskni odgovor na neto ranije objavljenu Riardsonovu
Pamelu (1740). Osjeajui Riardsonov toliko slavljeni moralizam kao sladunjavi i izvjetaeni
izraz skuenog, malograanskog pogleda na svijet, Filding je napisao svoj parodijsko-
humoristiki romaneskni antipod. Njegov junak, Dozef, tobonji je brat Riardsonove junakinje
Pamele Endruz i, kao i ona, olienje je ednosti i prostodunosti. Otrica Fildingove satire nije,
meutim, usmjerena ka individui, ve ka drutvu. Pokazujui komine zabune u koje upada
njegov lakovjerni junak u drutvu koje izigrava ednost, a u stvari je licemjerno leglo poroka i
anomalija, autor Toma Donsa itaocu sugerie zakljuak da je Riardsonov svijet
sentimentalno-moralistikih ideala puka opsjena, suena literarna projekcija samoivih
malograanskih nazora. Stoga i autorova poetika, formulisana u Pievom predgovoru,
predstavlja svojevrsnu primijenjenu stvaralaku doktrinu:

Po mojem je miljenju prenemaganje jedini izvor onoga, to je istinski smijeno. (...) Prenemaganje opet potjee od
jednoga od dvaju uzroka: tatine ili licemjerstva, jer kao to nas tatina navodi da patvorimo karakter samo da bismo
stekli priznanje, tako nas licemjerstvo navodi da pokuamo izmai prijekoru, tajei nae mane pod krinkom oprenih
kreposti. (...) Eto tako, iz samoga prenemaganja, iz nezgoda i nevolja ivota ili iz nesavrenstva prirode, mogu
nastati predmeti smijenoga.94

U ovako zamiljenom romanu i servantesovski manir je u funkciji humoristiko-

satirinog prikazivanja drutvene stvarnosti: Fildingovi junaci, prostoduni lakej Dozef i njegov
kompanjon, veleasni gospodin Abraham Adams, ispoljavaju se kao donkihotovske figure
utoliko ukoliko njihova moralna bezazlenost slui kontrastnom osvjetljavanju pomenutih
drutvenih anomalija. Glavni junak je, pri tome, u stvari veleasni Adams, koji je opisan kao
veoma uen, ali praktino neobavijeten ovjek. Adams, veli Filding, bijae ovjek dobra
srca, dobrih sposobnosti i dobre udi, ali istodobno nije imao ni toliko pojma o tom kako se ivi,
koliko ni novoroene95. Sve komine nevolje u koje ovaj ovjek od knjige i pisac propovjedi
zapada, skupa sa svojim naivnim tienikom, potiu upravo iz neobavijetenosti o drutvenim
pravilima igre, iju nenaravnost i moralnu nelegitimnost ogoljuje i potencira moralna

vie od tri stotine godina kasnije.

93
Naslov originala: The History of the Adventures of Joseph Andrews, and his Friend Mr. Abraham Adams, London,
1742.
94
Henry Fielding, Josip Andrews, preveo Josip Horvat, Zagreb: Matica hrvatska, 1950, 8-9.
95
Isto, 17.
 170

neproblematinost dvojice glavnih aktera. Otuda potiu i bitne, koncepcijske razlike izmeu
Servantesovih i Fildingovih junaka, odnosno stvaralakih strategija: iako mu se ne moe
odrei moralna legitimnost, Don Kihot se itaocu ukazuje prije svega kao problematina linost
iji mentalno-psihiki aparat oblikuje jednu nesvakidanju, iaenu sliku svijeta ija se
znaenja vezuju iskljuivo za netendenciozno postavljen i, stoga, moderan odnos individue i
stvarnosti; Dozef i Abraham su, meutim, tek medijumi Fildingove tendenciozno-satirine
intencije i zbog toga je njihova donkihotovtina samo sredstvo, a ne i autonomni predmet
pripovijedanja.
Sluajno ili hotimice, prvo izdanje Unamunovog ivota Don Kihota i Sana Panse
objavljeno je 1905. godine, na tristotu godinjicu pojave slavnog Servantesovog romana. Pa iako
formalno slijedi Servantesov romaneskni sie od poglavlja do poglavlja, Unamunovo djelo, u
stvari, predstavlja svojevrsni esejstiko-filozofski komentar koji Don Kihota uzima kao povod za
ispoljavanje vlastitog pogleda na svijet96.
Pisac ivota Don Kihota i Sana Panse saobrazio je, naime, Servantesovog junaka
sopstvenoj ivotnoj filozofiji koja predstavlja neobian spoj sublimisanog hispanskog
katolicizma i autentine egzistencijalistike misli. Izgradivi itav svoj misaoni svijet na
strasnom, neprestanom negiranju fenomena smrti, Migel de Unamuno je upravo pomou Don
Kihota izrazio moderno-paradoksalnu viziju jednog individualnog, bezbonikog vjernitva.
Verujem veli pisac Traginog osjeanja ivota da svet nema finalnosti, cilja, i da mu mi
ljudi dajemo finalnost koju on nema. Ali stvarima treba dati finalnost. Ovdje je saet cijeli
Unamuno: mada je nieanski svjestan da je Bog mrtav, ovjek modernog doba osjea neutaivu
potrebu da vjeruje u neto; uporite, pri tome, pronalazi u vlastitoj individualnosti i moralnom
heroizmu. Ne iznenauje, stoga, to Don Kihot za Unamuna nije lutajui vitez, ve Vitez Vjere:

Njegov (...) junaki duh morao se izotravati u (...) doivljajima (...) u koje ga Bog uputi. Kao i Isus Hristos, iji je
svagda Don Kihot veran uenik bio, putao se da ga pustolovni putevi povuku. Najhitnije je ono to je sada i to je
ovde; u trenutku koji prolazi i u ogranienom mestu koje zauzimamo nalazi se naa venost, na beskraj.97

U Unamunovom tumaenju Don Kihot je izuzetna figura upravo zbog hrabrosti vjerovanja
u unutranje, nevidljivo, materijalno nepostojee. Njegova glasovita ludost postaje manifestacija
posveenosti, nasuprot kratkovidom, slijepom materijalno-injeninom razumu veine
pripadnika ljudske populacije. Verujem uzvikuje Unamuno da se moe preduzeti sveti
krstaki pohod za osloboenje groba Viteza Ludosti od plemia Razuma.98
Moda najilustrativniji primjer ovog obrtanja servantesovske stvaralake vizure predstavlja
Unamunova verzija poznate epizode sa vjetrenjaama. Bezrezervno se stavljajui na Don
Kihotovu stranu, pisac poruuje:
Vitez je bio u pravu: strah i samo strah naterao je Sana i nagoni nas, obine smrtnike, da u grdnim divovima to
zemljom zlo seju vidimo vetrenjae. Ti mlinovi melju brano za hleb, a taj hleb jedu ljudi ogrezli u slepilu. Danas
nam se oni vie ne ine mlinovima, ve lokomotivama, dinamo turbinama, parobrodima, automobilima (...) ali su svi
oni zaverenici istog zla. Strah i samo sanopansovski strah nadahnjuje nas da odravamo kult pare i elektriciteta;
strah i samo sanopansovski strah baca nas na kolena pred grdnim divovima mehanike i hemije, preklinjui ih za
milost. I na kraju e ljudski rod ispustiti svoju duu, iscrpenu od umora i gaenja, pred nekom divovskom fabrikom

96
To je eksplicirano u naslovu originala: Vida de Don Quijte y Sancho Segun Miguel de Cervantes Saavedra,
explicada y comentada por Miguel de Unamuno.
97
Migel de Unamuno, ivot Don Kihota i Sana Panse, preveo Gojko Vrtuni. Beograd: Kultura, 1969, 30.
98
Isto, 11.
 171

eliksira za dug ivot. I oivee samleveni Don Kihot, jer je spasenje potraio u sebi samom i jer se usudio da nasrne
na vetrenjae.99

Kod Servantesa, epizoda s vjetrenjaama paradigmatino, ali narativno neutralno pokazuje

kako vitekim knjigama opsjednutim Don Kihotov duh reaguje u susretu s materijalnom
stvarnou; kod Unamuna, ona je tek povod za uitavanje samosvojnog idejno-humanistikog
protesta protiv dehumanizujuih posljedica tehniko-tehnolokog progresa ljudske civilizacije.
Iako preslikava siejni koncept Servantesovog romana, Unamuno ne slijedi i njegov literarni
postupak, jer on, pravo govorei, i ne pie roman, ve razmilja i spekulie uz pomo romana.
Metatekstualnost ivota Don Kihota i Sana Panse pokazuje se, stoga, kao prekodirana
metatekstualnost koja otkriva pravu prirodu Unamunovog zahvata: instrumentalizaciju
Servantesove donkihotovske narativno-romaneskne slike svijeta prema zahtjevima vlastitog
strasnog promiljanja svijeta.
U svom romanu Monsinjor Kihot100 Grejem Grin se, pak, opredijelio za aktuelizovanu,
osavremenjenu parodiju Servantesovog remek-djela. U njegovom itanju, Don Kihot postaje
katoliki svetenik iz panije naeg doba, Sano mjesni gradonaelnik komunistike ideoloke
orijentacije, a Rosinante mali sportski auto koji, poput njegovog etvorononog pretka, esto
zariba na drumu. Grinov humoristiki duh slobodno se poigrava donkihotovskom
paradigmom: istupivi iz svijeta svojih dogmatsko-teolokih knjiga, njegov monsinjor Kihot e
najpouniji susret s nepoznatom, pojavno-tjelesnom stvarnou, doivjeti u porno-bioskopu, a
iznenaujue pozitivno iskustvo donijee mu i itanje Komunistikog manifesta. Nije, stoga,
udo to se i ludilo u koje ovaj savremeni Vitez zapada pokazuje kao tragikomina zabuna
koja krunie humoristiku konstrukciju romaneskne fabule. Grina ne zanima servantesovska
tema: odnos individue i svijeta, svijesti i stvarnosti. Njega beskrajno zabavlja da sniava
znaenja visoke literature prevoenjem semantikih konotacija uzornih literarnih situacija i
slika iz polja univerzalnog u ogranieno polje ideoloko-politikog i konkretno-aktuelnog. U
tom kljuu ispriana je i ve pomenuta epizoda s vjetrenjaama. U Grinovom parabolinom
tumaenju Servantesa vjetrenjae e postati policajci o kojima, nakon jednog ne ba prijatnog
susreta, Sano govori svom Monsinjoru:
Tek kad je napustio svoje selo, va je predak naiao na vjetrenjae. Pazite. Na je zadatak laki. Mi neemo naii na
trideset ili etrdeset vjetrenjaa, mi smo naili samo na dvije. Debeli policajac, koji se vraao sa svojim pratiocem,
svakako je podsjeao na vjetrenjau dok je mahao rukama i svom drugu objanjavao neobine suprotnosti s kojima
se susreo. (...)
- Pobijedili smo vjetrenjae ree gradonaelnik.
- Koje vjetrenjae?
- Guardia se okree kako vjetar pue. Bili su uz Generalissimusa [Franka prim. T. B.]. (...) Ako moja partija doe
na vlast, opet e oni biti tu, okreui se s vjetrom s istoka.101

Ideoloko-politika aluzivnost pokazuje se, tako, kao najznaajnije obiljeje Grinovog romana.
Poput svog dalekog pretka, i monsinjor Kihot sumnja u stvarnost, ali u stvarnost ideja i idejnih
autoriteta:

Pomisao na pakao ponekad me uznemiri u nesanici. Moda iste te noi i vi [Sano] u svojoj sobi razmiljate o
Staljinu i logorima. Da li je Staljin - ili Lenjin - bezuvjetno u pravu? Moda ste vi sebi postavili to pitanje istoga

99
Isto, 54.
100
Graham Green, Monsignor Quixote, London Sydney, 1982.
101
Graham Green, Monsinjor Quijote, prevela: Ljerka Radovi. Zagreb: Znanje, 1983, 92, 98.
 172

trenutka kad sam se ja upitao da li je mogue... kako moe jedan milosrdan Bog pun ljubavi...? Oh, drim se svojih
starih knjiga, ali i ja sumnjam.102

Ako su Fildingovi junaci Vitezovi Morala, a Unamunov Don Kihot Vitez Vjere, onda je
Grinov monsinjor Kihot Vitez Ideologije. Jer kao to se Unamunov Vitez kree samo u polju
metafizike, tako se Grinov svetenik kree uglavnom u polju drutveno sankcionisanih ideja i
ideolokih sistema, ispitujui njihovu valjanost i trajnost.
Njegov daleki predak nije imao takvih ambicijia; fasciniran udesnim svijetom vitekih
romana on je povjerovao u istinitost literature, oskudno se naoruao, uzjahao svoje
neuhranjeno kljuse i uao u Knjigu.

U traganju za izgubljenom knjigom

Osiromaeni plemi Alonso Kihana, potonji Don Kihot, ...u asovima kad je bio dokon (a
takvih je u godini najvie bilo) dao se na itanje knjige o vitezovima, i to s toliko volje i naslade
da je tako rei posve zaboravio na lov, kao i na upravu svojim imanjem...103 i uskoro sasvim
pomjerio pameu. Servantesov veleumni plemi preao je, dakle, s onu stranu razuma na
samom poetku romana, i to je od neobine vanosti za razumijevanje Don Kihotove povijesti.
Jer, ludost Servantesovog junaka od posebne je i rijetke vrste koja bi se mogla oznaiti kao
knjika ludost, opsjednutost nepostojeim, fikcionalnim svijetom literarnih tvorevina.
Genijalnost i novina Servantesovog stvaralakog postupka lei upravo tu: u ideji sueljavanja
Ludosti i Svijeta, Knjige i Stvarnosti. Minuciozno prikazivanje svega to nastaje kada svijest
zarobljena verbalno- fikcionalnim korelatom stvarnosti stupi u podruje svakodnevnih, banalnih
pojava materijalno-fizike stvarnosti, otvorilo je pristup jednoj dotad nepoznatoj slici svijeta u
kojoj se mijeaju stvarnost i privid, tijelo i sjenka, stvar i iluzija. Sa Don Kihotom Knjiga je na
velika vrata ula u literaturu; knjievnost sama prvi put je postala mjerilo prikazane stvarnosti.
Pri tome, perspektiva kazivanja je uvijek saobraena sredninjem, gnoseolokom problemu:
odnosu Svijesti i Svijeta, Iluzije i Stvarnosti. Stoga je u pravu Auerbah kad zakljuuje da ...Don
Kihotove pustolovine nikada ne otkrivaju neki naelni problem savremenog drutva. Njegova
delatnost savreno nita ne otkriva. (...) iz raznolikih Don Kihotovih sukoba sa stvarnou nikad
ne proistie neka situacija koja bi tu stvarnost stavila u pitanje; u odnosu na Don Kihota ona
uvek ima pravo, i posle neke vesele zabune tee dalje ravnoduno i nepomueno104.
Saglaavajui se sa Amerikom Kastrom, koji je napisao da Servantesova ideja djeluje kao
kakvo ogromno klatno, an Kasu sutinu ovog postupka oznaava kao dvojstvenu misao:
Servantes kae u jedan mah ta je istina za Don Kihota, a ta za prirodu. I za njega ona se leluja,
kao to se lelujalo drutvo i kao to se lelujao svemir u tom smuenom razdoblju propadanja i
svitanja105. Ovdje francuski mislilac aludira na duh renesanse u kojoj se za ljudsku misao,
osloboenu srednjevijekovnih dogmi i sholastikih autoriteta, otvorila beskrajna raznolikost
perspektiva. U renesansnom periodu, veli Kasu, sloboda svuda otvara, prema razliitim
umovima, beskrajno raznovrsne perspektive. (...) Stvarnost se menja prema perspektivama.
Kritiki duh, osloboen pritiska boanskog otkrovenja, poinje da istrauje tu promenljivu
stvarnost i njegov prvi sud, prva postavka, bie sumnja. Kome verovati? Don Kihotu ili Sanu
Pansi? Vojvodskoj porodici ili bakalaureatu Sansonu Karasku? (...) Stvarnost se na taj nain

102
Isto, 56.
103
Migel de Servantes, Veleumni plemi Don Kihot od Mane, preveo ore Popovi. Sarajevo: Veselin Maslea,
1982, 22.
104
Erih Auerbah, Mimezis, preveo Milan Tabakovi. Beograd: Nolit, 1978, 338.
105
an Kasu, Servantes, preveo: Milan Predi. Beograd: Prosveta, 1952, 59.
 173

rasparava na mnogostruke samoobmane106. Samo je u takvoj duhovnoj konstelaciji, dakle, i

moglo nastati Servantesovo udesno djelo. Ali znaaj Don Kihota ne ograniava se na literarno
sumiranje temeljnih misaonih tekovina renesanse. Servantesov problematini junak, koji se
grozi neprihvatljive stvarnosti i u prvi plan stavlja samoobmanu individualno odobrava
duhovnu stvarnost Knjige, pokazuje sve odlike modernog poimanja svijeta.
Poput Don Kihota, i Peter Kin je opsjednuti Vitez Knjige, i to je presudno za
uspostavljanje specifine slike svijeta koju posreduje Zaslepljenost. Jer upravo Kinova
zatoenost u okvirima objektivno nepostojee, knjike stvarnosti, uzrokuje srodnost izmeu
Kanetijeve i Servantesove romaneskne slike svijeta.107 Ba kao i njegov renesansni literarni
predak, Peter Kin projektuje svoje artificijelno artikulisanu psihiku stvarnost na objektivno-
pojavnu stvarnost materijalnih injenica. Izgleda, ak, da je njegova opsjednutost radikalnija.
Ako Don Kihotom vlada povremeno ispoljavana ludost, Kinom, moemo to slobodno rei, vlada
samo ludilo. Don Kihotu su potrebne odreene tjelesno-materijalne pretpostavke koje e
probuditi iezli viteki svijet u njegovoj glavi: mjeine s vinom postae, tako, zli divovi, a
obini berberski tanjir-Mambrinov ljem. Kinovi papirnati prijatelji iz drevnog svijeta -
istonjake civilizacije, vaskrsavaju ni iz ega:
On je iao gore-dole po visokim sobama svoje biblioteke, i prizvao Konfucija. Ovaj mu doe u susret sa suprotnog
zida, mirno i pribrano - nita naroito, kad je ivot ve odavno iza oveka. Kin mu pritra ogromnim koracima.
Zaboravio je svako duno strahopotovanje. (...)
Konfucije nije dozvoljavao da ita poremeti njegovo spokojno dranje. Nije ak zaboravio ni da se pokloni pre no
to mu se Kin obratio. Uprkos toj neverovatnoj pogrdi, njegove guste vee se ne sastavie. Ispod njih su virile
drevne crvene oi, mudre kao u majmuna.108

Servantesovski postupak u prikazivanju stvarnosti svoju punu realizaciju, meutim, postie

tek u neposrednom susretu sa mnotvenou i raznolikou pojavnog svijeta. Don Kihot je
odluio da bude lutajui vitez i da poe kroz svet (...) traei zbitija, da vri sve ono to je itao
da su lutajui vitezovi vrili..."109. Iako se na odreen nain izruguje lanom svijetu vitekih
romana, Servantes precizno ponavlja" njihov siejno-strukturalni obrazac: sklapanje prie"
putem lananog nizanja junakovih pustolovina. Auerbah upozorava da se ...ovek ne bi smeo
zavesti modernim znaenjem rei pustolovina i smatrati ih kao isto sluajne", jer je
...ogledanje u pustolovini pravi smisao viteke idealne egzistencije110, ono je sredstvo
potvrivanja junakovog izabranitva i izuzetnosti.
Drugi, sredinji dio Zaslepljenosti, koji nosi naziv Bezglavi svet, slijedi isti siejno-
stuikturalni obrazac. Kao to Servantesov anahronini hidalgo luta panskim drumovima, tako i
opsjednuti sinolog Peter Kin luta za njega nepoznatim bekim ulicama. DonKihot traga za
iezlim svijetom vitekih romana; Peter Kin, pak, istjeran iz svog svijeta-biblioteke, u stvarnosti
vidi i trai samo Knjigu. Ljudi i pojavna stvarnost za njega postoje tek onda kada su povezani s
knjigama i stoga svoje pustolovno putovanje on poinje od bekih knjiara; traei rijetke,

106
Isto, 51-52.
107
U prvom tomu svoje autobiografije Kaneti navodi knjige koje su u ranom djetinjstvu ostavile na njega neizbrisiv
utisak: Sjeam se svih naslova. Iza Tisua i jedne noi slijedile su Bajke brae Grim, Robinson Crusoe, Guliverova
putovanja, Prie iz Shakespearea, Don Kihote, Dante, Wilhelm Tell. (...) Ne bi bilo teko dokazati da je gotovo sve
to sam poslje postao bilo ve sadrano u tim knjigama... (Ellias Canetti, Spaeni jezik, preveo Zlatko Crnkovi.
Zagreb: Znanje, 1982, 49).
108
Zaslepljenost, 1, 61.
109
Don Kihot, 1, 23.
110
Mimezis, 132.
 174

nepoznate naslove iz svoje izgubljene biblioteke, on ih obilazi sve do jedne. Pri tome njega,
kao ni Don Kihota, ne zanimaju ljudi i njihove stvarne reakcije - to da li e traene knjige
pronai ili ne, nije presudno, vano je samozadovoljavajue ispoljavanje njegovog opsjednutog
knjikog uma.
A svoju vrhovnu, viteku misiju Kanetijev junak vidi u spasavanju Knjige od konane
propasti u nerazumnom, materijalistiki nastrojenom svijetu; itave dane on e provesti na
stepenitu zalonog zavoda Terezijanum, spreavajui zabludjele nevoljnike da dragocjene
knjige otue u nepovrat. Kinova groteskna vizija ovjeka- svinje koji u nekoj od kancelarija
Terezijanuma jede knjige, ije se ivice mogu prepoznati na njegovom trbuhu, koincidira sa Don
Kihotovim vizijama zlih, grdnih divova od kojih treba osloboditi svijet.
Servantesov i Kanetijev junak ne prolaze, meutim, kroz mnogobrojne pustolovine sasvim
sami. Pomjerenog uma, koji stvarnost vidi vazda samo kroz korice Knjige, oni uz pomo
sopstvene moi praktinog rasuivanja ne bi stigli daleko. Zbog toga su i jednom i drugom bili
potrebni pratioci.

Idalgo i pikaro
U potrazi za pustolovinama iz vitekih knjiga Don Kihota prati vjerni konjuar Sano
Pansa. Petera Kina u traganju za ponienom, ugroenom Knjigom prati njegov famulus,
nesueni ahovski prvak svijeta, grbavac Fierle. Dve figure koje se zajedno pojavljuju, koje
jedna drugoj kontrastiraju, smene ili polusmene - to je vrlo star motiv, ali i danas svuda - u
lakrdiji, u karikaturi, u cirkusu i u filmu - jo efektan: visoki mravko i maleni debeljko, lukavko
i budala, gospodar i sluga...111. Teko je ne sloiti se sa ovim Auerbahovim zapaanjem. Pa
ipak, ini nam se da pojavljivanje ovog kontrastnog para u Servantesa i Kanetija nije tek
preuzimanje jednog gotovo arhetipskog modela; mnogo vie ono je rezultat jedne osobene
romaneskne koncepcije. Opsjednutim Vitezovima Knjige, koji stvarnost ne poznaju i ne
raspoznaju, bili su nasuno potrebni o toj stvarnosti obavijeteni pratioci. Bez Sana i Fierlea
narativni lanac smijenih (Don Kihot) i grotesknih (Zaslepljenost) pustolovina jednostavno ne bi
bio mogu: Vitez Tunog Lika i slavni sinolog ve kod prve prepreke nepovratno bi zalutali u
lavirintu vlastite fikcije. Servantesov roman prua nam dokaz: Don Kihotov prvi polazak bio je
veoma kratak, i tek kada je, kreui po drugi put, sa sobom poveo Sana, klupko smijenih
pustolovina poelo je nesmetano da se odmotava. Kanetijevom junaku desilo se neto slino: ne
znajui, nakon obilaska svih gradskih knjiara, ta dalje da ini, on svraa u gostionicu Kod
Idealnog Neba" i tu upoznaje Fierlea koji e mu pomoi da stigne do Terezijanuma i svoje
najvanije pustolovine - spasavanja zaloenih knjiga od prodrljivog ovjeka-svinje.
I za Sana i za Fierlea je karakteristino da na drutvenoj ljestvici stoje daleko ispod
svojih gospodara - Don Kihot je osiromaeni plemi, Peter Kin je naunik svjetskog glasa, neka
vrsta modernog, intelektualnog aristokrate; i jedan i drugi, dakle, ive van svakodnevne,
pragmatine stvarnosti sloenih ljudskih odnosa. Njihovi pratioci, pak, dolaze iz najniih
drutvenih slojeva i potpuno su uronjeni u tu stvarnost. Sano je obian seljak, Fierle pripada
bekom polusvijetu. Obojica su, dakle, sa stanovita drutvene hijerarhije, tipini autsajderi, ljudi
bez ugleda, znanja i novca, tako da je njihova lojalnost gospodarima znatnim dijelom inicirana
materijalnim interesima.
Evo dovoljno elemenata na osnovu kojih se o ova dva lika moe govoriti kao o
svojevrsnim pikarskim junacima. Knjievno-istorijske injenice idu na ruku ovakvom
tumaenju.

111
Isto, 346.
 175

O vezi Don Kihota sa anrom vitekih romana pisano je kad god se pisalo o Servantesu.
Mogunost uticaja pikarskog romana, izvorno panskog anra, kao da je uglavnom previana.
Najslavniji i u Don Kihotu najee spominjani viteki roman, Amadis od Galije112, objavljen je
1508. godine, gotovo itav vijek, dakle, prije Servantesovog romana. A jedan od najpopularnijih
pikarskih romana, Gusman iz Alfaraea Servantesovog zemljaka Matea Alemana, objavljen je
1599. godine, samo est godina prije prvog dijela Don Kihota! Tvorac veleumnog plemia je,
sasvim sigurno, imao prilike da ita ovo popularno djelo, kao i njegovog neto starijeg
prethodnika, Lasarilja iz Tormesa113 (1554). Nije, stoga, bez osnova pretpostavka da je pikarski
roman, koji u vrijeme kad je stvaran Don Kihot doivljava veliku popularnost kod italaca,
mogao ostaviti odreeni trag i kod Servantesa.
Drugi dio Don Kihota (1615), objavljen petnaest godina nakon Alemanovog Gusmana iz
Alfaraea, obiluje scenama i epizodama iji je konstruktivni princip jedan od tipinih pikarskih
rekvizita podvala, smicalica Odbjegli robija Hines od Pasamontea na prevaru iznuuje novac
od Don Kihota, a isto ini, preruavajui se nekoliko puta, i bakalaureat Sanson Karasko; paroh i
berberin uz pomo najrazliitijih smicalica pokuavaju da umiljenog hidalga vrate u rodno selo.
Jedna takva podvala bie uzrok Don Kihotovog naputanja vitekog poziva i, posredno, uzrok
njegove smrti. Ali poprite najbrojnijih i najobjesnijih podvala i prevara jeste dvor Vojvode i
Vojvotkinje, Vitezovih ljubaznih domaina. Da bi se uveseljavali i zabavljali, oni e nesrenog
plemia gurnuti u izreiranu ljubavnu romansu, a rtva e postati i Sano, koji e nedjeljama
vladati gubernijom na nepostojeem ostrvu. Ako ove dogodovtine i nisu pisane po svim
kanonima pikarskog anra, njegov uticaj je ipak oigledan.
Lik Sana Panse uklapa se u takvu predstavu. Sano, dodue, nije pikarski junak par
excellence, jer ne ispunjava jedan od bitnih zahtjeva pikarskog anra; on, naime, nije siroe114,
a to znai, i potpuni drutveni autsajder koji, zbog svoje inokosnosti, biva prisiljen da se svim
sredstvima probija kroz ivot. Ali to ima svoje opravdanje: Sano nije glavni junak romana, on je
tek drugi u hijerarhiji likova i stoga je inicijalni momenat sirotanstva jednostavno bio suvian. Pa
iako, kao pravi pikarski junak, nije tip lopue i varalice, Don Kihotov konjuar pokadto
pokazuje i takve sklonosti. Sjetimo se kako u epizodi s tri seljanke on vara svog gospodara
ubjeujui ga da je jedna od njih Dulsineja; ili, kako simulira dogovoreno samokanjavanje u
svrhu Dulsinejinog izbavljenja, dovodei tako u zabludu lakovjernog Don Kihota. Uostalom,
treba imati na umu da Picaro i oliava i prevazilazi skitnicu, lakrdijaa i siromaha115. Sa tog
stanovita Sano pokazuje generike odlike pikarskog junaka, koji ...postaje junak tek u
izvesnom trenutku svog ivota (...) zahvaljujui poukama koje izvlai iz svojih pustolovina...116,
zbog ega se moe rei da se ...junak matinog pikarskog romana doista (...) razvija, ui i
menja.117. Sano izlazi iz anonimnosti u trenutku kad stupa u konjuarsku slubu. Na poetku
sirov i priprost, ovaj nesueni gubernator, pratei svog gospodara kroz mnogobrojne i udnovate
pustolovine, poinje neosjetno da se mijenja. Pa iako e, kao pravi pikaro, u poetku biti
obiljeen ivotnim pragmatizmom - udnjom za novcem i vlau, stekavi izvjesna gorka isku-
stva on e kraj romana doekati kao jedan drugaiji Sano koji se vie ne sprda s Don
Kihotovom ludou i, na odreen nain, zrelo razmiija o stvarima. Od neukog seljaka koji je
112
Vid. fusnotu 24.
113
Zapravo Lazaria sa Tormesa (prim. J.S.).
114
O odlikama pikarskog anra vidi Klaudio Giljen, Ka definiciji pikarskog, U. Knjievnost kao sistem, preveo Tihomir Vukovi.
Beograd: Nolit.
115
Isto, 78.
116
Isto, 78, 79.
117
Isto, 81.
 176

govorio pametno tek onda kad je deklamovao poslovice, Sano lagano evoluira do osobe koja bi
svojim ivotnim stavom mogla ilustrovati tvrdnju da je ...ukupno gledanje picaro-a misaono,
filozofsko, kritiko...118.
Slijedei ovaj princip tumaenja, mogue je doi do zakljuka o dubljem uticaju
tipoloko-strukturalnih odlika tek stasalog pikarskog anra na Servantesovu stvaralaku
koncepciju. Ve sama injenica, da se Picaro (...) tokom svoje odiseje kree horizontalno
prostorom a vertikalno drutvom...119, da je pikarski roman pripovest o putovanju i
pustolovini120, uklapa se u priu o vitekim pustolovinama Servantesovog tragikominog
hidalga. Jo je znaajnija injenica da se predmet pikarskog romana Tie (...) samo oveka
pomeanog sa stvarnou, s jednom uasnom, oporom stvarnou (...) i koji iz te borbe, iz te ive
agonije, izvlai ivu filozofiju, jedan ivotni izraz121. Ne bi bilo nemogue dokazati da je
Servantes upravo od pikarskog anra preuzeo taj aspekt prikazivanja neidealizovane,
konkretne, opore ivotne stvarnosti, koji je bio potpuno stran ideologiji vitekog romana. Tako
bi se implicitno prisustvo pikarske slike svijeta u strukturi Don Kihota pokazalo kao neobino
znaajno za tumaenje geneze Servantesovog romanesknog koncepta.
Prisustvo pikarske slike svijeta nije mogue previdjeti ni u Zaslepljenosti Elijasa Kanetija.
Sredina u kojoj obitava Kinov fumulus Fierle predodreena je da iznjedri autentinog picaro-a.
To je svijet velegradskih autsajdera: sitnih lopova, varalica, lanih invalida i prosjaka. Socijalni
momenat, meutim, nije u prvom planu. Kaneti, poput Servantesa, ne rekonstruie precizno
drutveno-istorijske prilike; njega stvarnost interesuje samo kao polje gnoseolokog
razabiranja glavnog junaka. Novo poglavlje pustolovina za Kina poinje u trenutku kad stupa u
pikarski svijet gostionice Kod Idealnog Neba i kad upoznaje svog budueg vodia kroz taj
svijet - Fierlea. Iako fiziki inferioran, Fierle se meu pripadnicima velegradskog polusvijeta
izdvaja dovitljivou i lukavstvom i to od njega ini potencijalnog pikarskog junaka. I njegovo
ukupno gledanje na stvari mogli bismo oznaiti kao pikarsko, barem u onom dijelu koji se tie
iskoenih shvatanja jedne prezrene individue koja tei da se izdigne iznad svoje okoline.
Fierleov pikarski duh najjasnije se izraava kroz megalomansku ideju o vlastitom ahovskom
geniju koji bi u Obeanoj Zemlji Americi od njega mogao nainiti slavnog i potovanog ovjeka.
No, za ostvarenje tog poduhvata neophodan je novac, i zato ovaj ambiciozni ovjeuljak bez
razmiljanja stupa u Kinovu slubu.
Kao pravi pikaro, Fierle e upotrijebiti svu svoju dovitljivost, priredie niz podvala
svom gospodaru da bi doao do eljenog cilja. I ma koliko iaeno i groteskno-izoblieno
prikazana - kao, uostalom, i sve ostalo u Kanetijevom romanu - Fierleova opsesija vlastitom
veliinom predstavlja onu misaono-razvoinu komponentu koja ovom liku obezbjeuje atribute
autentinog pikarskog junaka. Potpuno suprotno od isposniki samoodriue viteke ivotne
filozofije kljigoljiipca Petera Kina, groteskni i cinini Fierle izraava sutinu pikarskog
morala - saznanje da ... treba ii samo za svojom srenom zvezdom (...) vladati sobom, umeti
biti (...) uivalac svog ivota122. Jednoj, uslovno reeno, vitekoj slici svijeta pridruena je,
tako, potpuno drugaija, kontrastna, pikarska slika svijeta.123

118
Isto, 82.
119
Isto, 84.
120
Isto, 84.
121
an Kasu, nav. djelo, 85.
122
Isto, 87.
123
Pozivajui se na istraivanja Amerika Kastra, Klaudio Giljen istie neobinu, ali zanimljivu tezu po kojoj Za
poluautsajdera [picaro-a] postoji istorijski korelativ (...) to je situacija panskog Novog hrianina. Nije to Jevrejin,
naravno, nikakav istinski autsajder esnaestog veka, ve converso [obraenik]. (...) Ako se imaju u vidu ove
 177

Um i groteska
Za te [pikarske] romane s pravom je reeno da sugeriraju nalije svijeta prikazanoga u
junakim romanima: ekstremnom idealizmu i ekstremnom isticanju etikih i estetskih kvaliteta u
visokom romanu odgovora u pikarskom cinizam i runoa.124
Istovremeno prisustvo idalga i picaro-a, odnosno, kontaminacija izvjesnih odlika vitekog
i pikarskog anra, dala je udesne rezultate u Servantesovom remek- djelu. Genijalnost i novina
Don Kihota sadrane su u stvaralakom pretapanju dvaju kontrastnih, dotad nespojivih
romanesknih slika svijeta idealne i realne, visoke i niske, lijepe i rune, viteke i
pikarske.
Na srodnom poetikom principu je sagraena i Kanetijeva Zaslepljenost. Apstraktnom
idealizmu glavnog junaka suprotstavljen je surovi, pikarski pragmatizam svijeta u kojem je
... naglasak (...) uglavnom na materijalnoj ravni postojanja ili opstanka, na odvratnim
injenicama, gladi, novcu125. Stvarnost s kojom se Peter Kin suoava i sudara nije oficijelna
stvarnost zvaninih institucija, ozakonjenih drutvenih odnosa i priznatih drutvenih slojeva.
To je sumrana stvarnost velegradskog podzemlja, polusvijet autsajdera, siromaha, gladnih,
lopova i varalica. Kinova apstraktna, knjika slika svijeta u direktnoj je koliziji sa oprenom,
konkretnom, pikarskom stvarnou. To vie nije, kao u Don Kihotu. humoristiko-komina
igra126 u kojoj stvarnost relativizue fikciju, a ... ludost postaje smena pored jedne dobro
utemeljene stvarnosti127. Kaneti je radikalniji od Servantesa: Zaslepljenost nudi jednu sumornu,
krajnje pesimistiku sliku svijeta. Humoristiko-komina igra zamijenjena je grotesknom
rascijepljenou koja svijet pretvara u komar.
Naelo groteske realizovano je tehnikom pripovijedanja koja dogaaje prikazuje iz
junakove pomjerene perspektive. Nerijetko se sluei i tehnikom toka svijesti u
obiljeavanju sadraja Kinove izolovane, zaslijepljene svijesti koja svijet izvre naglavce,
Kaneti itaocu neprestano predoava haotine, fragmentarne slike. Kinov um je neka vrsta
pomahnitalog mehanizma koji hvata isjeke pojavno-fizike stvarnosti i, proputajui ih kroz
sebe, stvara izobliene, fantazmagorine prizore:
Kin vide kako nastojnikove pesnice rastu pod junakim delima koje su izvele. Bile su vee od oveka kojem su
pripadale. Uskoro su ispunjavale celu sobu. Isto tako su rasle i rie dlaice. (...) Pesnica prodre u susednu sobu i
prignjei Terezu u krevetu u kojem se iznenada nala. Negde pesnica naie na suknju, koja se uz velianstvenu buku
smrska u komadie. Uivanje je iveti! uzviknu Kin glasom to je likovao. On sam je bio toliko siuan i mrav da
se nije morao niega bojati. (...) Bio je tanak kao arav.128
Neko se uvukao dok je on sklopljenih oiju leao na krevetu. Oslukuje. (...) Zatim zagleda pod krevet i u ormar, ali
nikoga ne zatie. Neko je dolazio ne progovorivi ni rei, pa se opet udaljio; od straha. Kanarinci nisu zapevali.
Zato ljudi dre te ptice. (...) Ptice su ga odale. Pred oima mu sve treperi. Kanarinci iznenada poinju da pevaju.
(...) Gleda u njihovom pravcu: ptice su plave. Podsmevaju mu se. On vadi jednog kanarinca za drugim iz krletke i
stee im grla dok se ne pogue.

injenice, ne iznenauje to (...) jedan broj savremenih jevrejsko-amerikih pisaca, kao to je Sol Belou, u nekim
svojim delima odraavaju zaplete pikarske proze (Nav. djelo, 98-99). Naprijed reeno moglo bi, na izvjestan nain,
da vai i za Elijasa Kanetija, pisca apatrida pansko-jevrejskog porijekla, roenog u Bugarskoj, koji, ivei u
Engleskoj, pie na njemakom jeziku!
124
Viktor mega, Povijesna poetika romana. Zagreb: Grafiki zavod Hrvatske, 1987, 32.
125
Giljen, nav. djelo, 83.
126
Auerbahov termin.
127
E. Auerbah, Mimezis, 339.
128
Zaslepljenost, 1, 152.
 178

Oduevljeno otvara prozor i izbacuje leeve na ulicu. (...) Samo to je udaljio iz sobe sve to je bilo plavo, kad
129
zidovi poinju da igraju. Od estokog pokreta oni se mrve u plave mrlje. (...) Poinje da sumnja u svoj razum.

Ali ni ostali akteri romana nisu u mnogo boljem dosluhu sa stvarnou. To, istina, nisu
knjiki ljudi i zato njihova zaslijepljenost nema razmjere Kinovog udesa. Ali njihova
psihika iaenost nije time umanjena. Svaki od tih likova ima svoju vlastitu opsjednutost iz
koje ne moe da iskorai i koja mu zastire put do normalnog vienja stvarnosti. Fierle je
bespovratno zalutao u snovima o Obeanoj Zemlji; Tereza je obuzeta pohlepom i glau za
nespoznatom tjelesnom ljubavlju; nastojnik Pfaf, voen idejom o vlastitoj misiji zavoenja reda
meu ljudima, svijet posmatra iz uee perspektive, kroz nevidljivu rupicu u svojoj
straarskoj kuici. Svaki od ovih likova spoljanju, pojavnu stvarnost percipira kroz filter
svoje opsesivne misli, donkihotovski je prekrajajui i kinovski izobliujui. U svijetu
Kanetijevog romana ne postoji normalan kontakt izmeu ovjeka i svijeta; zatvoreni u
koordinate svojih groteskno izoblienih psihikih univerzuma, nemoni da se suoe s
negostoljubivom, neprijateljskom stvarnou, Kanetijevi junaci druge ljude i predmete
transformiu u skladu sa svojim strastima, strahovima, opsesijama. Zaslepljenost postaje jedini
princip postojanja i opstanka:
Slepilo je oruje protiv vremena i prostora; na ivot je jedno jedino, ogromno slepilo, izuzev ono malo stvari koje
saznajemo zahvaljujui naim siunim ulima 1 siunim kako po njihovoj sutini tako i po njihovom domaaju.
Vladajui princip u kosmosu jeste slepilo. Ono omoguava naporedno postojanje stvari koje bi bile nemogue kad bi
videle jedna drugu.130

Sudbina glavnog junaka kao da stavlja taku na smisao postojanja u takvom otuenom,
svekoliko dehumanizovanom svijetu. Kada, na kraju romana, bude dobio mogunost da se vrati u
tiinu svoje biblioteke, Peter Kin nee biti u stanju da se oslobodi gonilake more u koju se
pretvorila pojavna stvarnost i svoj razbijeni svijet prepustie plamenu, ponitavajui na taj nain
svaki smisao i izlaz:
Knjige se stropotavaju sa polica na pod. On ih hvata dugakim rukama. Pa jo i dok mu ludaka buka komada
mozak on od knjiga gradi snaan rov. (...) Prazne stolice ga razjapljeno gledaju. Tepih pred pisaim stolom uveliko
gori. (...) Postavlja lestvice na sredinu sobe. (...) Penje se na estu preagu, nadgleda vatru i eka. Kad ga plamen
131
napokon zahvata, on poinje da se smeje glasno kako se celog ovog ivota nikad nije smejao.

Spoznavi vlastitu ludost, Don Kihot je mirno napustio svijet s kojim nije mogao da se
izmiri, ali niiji poredak nije doveo u pitanje. Njegov daleki literarni potomak, Peter Kin, jednim
autodestruktivnim inom, skupa sa svojom itavog ivota prikupljanom bibliotekom, simbolino
je predao vatri i svoj obezglavljeni, besmisleni svijet.

Tihomir Brajovi, Kontroverzni metatekst. Beograd: Vidici, 1992.

129
Isto, 2, 205.
130
Isto, 1, 94.
131
Isto, 2, 305.
 179

Lj. Pavlovi- Samurovi, Duh kihotizm u drmi Putujue pozorite oplovi

Ljubomir Simovi, 1995.

Pojam kihotizam (el quijotismo) relativno esto korien u savremenim analitikim tekstovima o
Servantesovom Don Kihotu, nema, koliko nam je poznato, jedno jedino, konano utvreno
znaenje. Od doslovno shvaenog, u reniku panske Kraljevske Akademije za jezik:
preterivanje u vitekim oseanjima132, preko elementarnog da je to zamenjivanje objektivne
stvarnosti fiktivnom literarnom stvarnou, pa do veoma sloenih, kao to su ona koja daju,
primera radi, Ortega i Gaset ili Unamuno, mogue je nai veliki broj manje ili vie iscrpnih
objanjenja ovog pojma. Iz veine tekstova iji autori se njime bave ili ga samo pominju kao
pojam opte poznatog i prihvaenog znaenja, proizilazi da je kihotizam pre svega, kako etiki,
tako i emotivni odnos prema svetu i njegovoj realnosti.
Hose Ortega i Gaset je ukazao na suptilnu razliku koja za njega postoji izmeu dve vrste
kihotizma: onog koji u dobrom i u ravom znaenju ono to podrazumeva pod 'kihotizmom' je
kihotizam lika133 i onog kojim se on sam bavi u knjizi Meditaciones del Quijote (Razmiljanje o
Kihotu), a koji je kihotizam knjige134. U istom tekstu pie: Za mene je to istinski kihotizam:
onaj koji je Servantesov, a ne Don Kihotov.135
Ortega i Gaset, a i neki od kasnijih tumaa Servantesovog dela termine el quijotismo i el
cervantismo (servantizam) smatraju veoma srodnim. Meutim, ima onih koji ih s pravom
razlikuju, kao npr. Alberto Sanes136 koji pravi razliku izmeu Asorinovog servantizma (el
cervantismo de Azorn) i Unamunovog kihotizma (el quijotismo de Unamuno). Havijer Blasko,
tumaei razne manifestacije kihotizma u panskoj knjievnosti prolog i poetkom ovog veka,
smatra da se ovaj i servantizam potpuno razlikuju.137 Pored veoma zanimljivih tumaenja
prisutnosti kihotizma u delima Migela de Unamuna i njegovih savremenika, ova studija sadri i
iscrpnu bibliografiju starijih i novijih radova o ovom pitanju.
Oni koji koriste termin kihotizam primenjujui ga prvenstveno na protagonistu
Servantesovog romana, a ne na njegovog autora, ukljuujui u njega niz komponenti kojima
objanjavaju psihiku konstituciju i moralnu formaciju protagoniste, kao i prostor u kome ovaj
dejstvuje; meu mnogima suneodreene granice izmeu razuma i ludila138,veita neiscrpna
udnja za pravdom139 , privrenost etikim vrednostima140.
Uz tumaenja po kojima je kihotizam prvenstveno manifestacija panskog duha
uslovljena odreenim socijalnim i istorijskim okolnostima, nisu malobrojna ona po kojima
kihotizam ima i neosporno univerzalnu dimenziju. Po Ameriku Kastru Don Kihot e govoriti u
ime univerzalne i verodostojne istine141; on jenajvei nosilac ideje o promenljivoj
132
"Exageracin en los sentimientos caballescos." RAE, Diccionario de la lengua espaola, Madrid: Espasa Calpe,
1984, II, 1131.
133
// lo que en bueno y en mal sentido se entiende por quijotismo es el quijotismo del personaje. Jos Ortega y
Gasset, Meditaciones del Quijote. Madrid: Espasa Calpe, Col. Austral, 1978, 36.
134
// el quijotismo del libro //. Idem.
135
Este es para el verdadero quijotismo: el de Cervantes, no el de Don Quijote.Idem, 38.
136
Alberto Snchez, Cervantismo y Quijotismo de Len Felipe. Anales Cervantinos, Madrid:CSIC, 1984, XXII,
181-198.
137
Javier Blasco, El Quijote de 1905 (Apuntes sobre el quijotismo finisecular). Anthropos, Barcelona, 1989, 98-
99, 120.
138
/.../ froneteras indecisas entre la razn y la locura //, Marcelino Menndez y Pelayo.
139
/.../ el anhelo siempre inexhausto de la justicia /.../, Alberto Sanchz.
140
/.../el apego a los valores ticos //, Jaime Fernndez.
141
Don Quijote hablar en nombre de la verdad universal y verosmil. Amrico Castro, El pensamiento de
 180

stvarnosti142, a autentina tema ovog dela je umetniki, moralno i intelektualno opravdano

sueljavanje jednog sa mnogima143. Uoavajui univerzalnu dimenziju kihotizma, Hose Marija
Arbisu kae: originalnost osnovne kihotovske teme vezana je sa samom prirodom, procesom i
biem oveka: sa oevidnou i mogunou oveka kao stvaralake i obnoviteljske originalnosti
stvarnosti144. Avalje-Arse tretira kihotizam kao univerzalni fenomen: svako od nas nosi u sebi
kihotizam u razliitim dozama i razliito ispoljavan, to zavisi od pojedinca145.
Posredni ili neposredni uticaji ili srodnosti sa Servantesovim kihotizmom uoeni su i
analizirani u delima ne samo panskih, ve i stranih pisaca, kao kod Foknera.146 Smatramo da
treba istraivati duh kihotizma i u delima knjievnika koji piu na takozvanim malim jezicima,
jer njegovo postojanje na veoma razliitim etnikim, istorijskim i geografskim prostorima moe
da bude svedoanstvo upravo o univerzalnosti fenomena o kojem je re.

II
Polazei, dakle, od pretpostavke da je kihotizam, kao to smo na poetku kazali, poseban
etiki i emotivni odnos prema svetu i njegovoj realnosti, ija vrhunska estetika sublimacija je
ostvarena upravo u Servantesovom Don Kihotu, verujemo da je elemente kihotizma mogue
prepoznati u drami Putujue pozorite opalovi Ljubomira Simovia.147
Sadrinu drame koja se sastoji od dva dela i deset slika, kao to je poznato, ini boravak
trupe od etvoro putujuih glumaca u Uicu jednog leta tokom nemake okupacije u Drugom
svetskom ratu. U radnji zasnovanoj na realnim injenicama istorijske stvarnosti Srbije u ratu, kao
jedan od njenih glavnih pokretaa pojavljuje se duh kihotizma otelotvoren u liku mladog glumca
Filipa koji pozorite poistoveuje sa stvarnou.
Autor drame protagoniste svrstva u tri grupe: okupatori i njihovi saradnici, potom
graani Uica i najzad glumci putujueg pozorita. Svi pripadnici druge i tree grupe nalaze se u
objektivno istoj istorijskoj situaciji, ali je svako doivljava na izrazito subjektivan nain. Na
prostoru ispred kua imune mlade udovice Simke i skromne porodice Babi ostvaruje se susret

Cervantes. Barcelona: Noguer, 1972, 33.

142
/.../ el mayor portador del tema de la realidad oscilante/.../, Idem, 83.
143
/.../ enfrentamiento artstica, moral e intelectualmente justificado del uno contra los muchos // Amrico
Castro, Como veo ahora el Quijote. Estudio preliminar de El ingenioso hidalgo don Quijote de la Mancha. Madrid:
E.M.S.A, 1971, 101.
144
La originalidad de fondo del tema quijotesco est ligada a la misma naturaleza, proceso y ser del hombre: a
patencia y evento del hombre como originalidad creadora y recreadora de la realidad. Jos Ma Arbizu, Lecturas de
lecturas globales del Quijote. Aproximacin a la interpretacin actual del tema. Anthropos, Barcelona, br. 100, s.
23-24.
145
Cada de nosotros lleva un quijotismo en el interior, en dosis y exteriorizaciones variables segn el individuo
/.../. Juan Bautista Avalle-Arce, Deslindes cervantinos. Madrid, 1961, 145.
146
George Ann Huck, The quijotismo influence in Faulkner. En Cervantes, su obra y su mundo. Madrid: Edi-
6,1981, 1137-1144.
147
Ljubomir Simovi, Putujue pozorite opalovi. Novi Sad: Sterijino pozorje, 1986, 95 str.; Tekst Putujueg
pozorita opalovi preveden je na rumunski, poljski, engleski i francuski: Teatrul ambulant Sopalovici. Traducere
de Dragana Morariu-Agapisi, Vicentiu Agapi. Lumina, 7-8, Panciova (Panevo), 1986.; Wedrowny teatr opalovica.
Przelozyla Dorota Jovanka Cirli. Dialog, 12/363, 55-99. Grudzien, Warszava.1986.; The Travelling Troupe
opalovi. Translated by Alan McCobbell-Duff. Scena. English issue 10, Novi Sad, 1987; Le thtre ambulant
Chopalovitch, traduit du serbo-croate par Borka Legras et Anne Renoue. Laussanne, LAge dHomme (Thtre
vivant), 1989. Pored mnogih pozorita u zemlji, drama je postavljena na scene tri pozorita u Poljskoj, etiri u
ehoslovakoj; na Pozorinom susretu u francuskom mestu Erison (Hrisson) u izvoenju pozorine trupe Les
fdrs igrana je juna 1990; reiser je bio an-Pol Venzel (Jean-Paul Wenzel). Ista trupa je prikazala dramu u
pozoritima raznih gradova Francuske. Godine 1995. igrana je u vajcarskoj.
 181

izmeu stanovnika okupiranog grada preplaenih zbog strahota rata koji je njihova surova i
pretea svakodnevica i putujuih glumaca koji uprkos obeenima na gradskoj pijaci ele da na
tom mestu odigraju predstavu ilerovih Razbojnika, jer je pozorite jedini posao kojim umeju da
se bave i od koga moraju da ive. lanovi trupe su Vasilije opalovi, voa trupe, i Jelisaveta,
srednjeveni, umorni i rezignirani glumci koji savreno razlikuju strahote stvarnosti od pozorine
iluzije; Sofija, mlada, lepa i puna ivotne radosti; najzad Filip za koga pisac kae da je glumac
sa dve maske, ispod koji se moda nalazi i trea. Sumnjiva okupatorskim vlastima,
neprijateljski doekana od skoro svih graana, izuzev Simke u iji monotoni ivot unose traak
novine i Blagoja koji je oaran Sofijinom lepotom, trupa koja se smestila u udoviinoj kui
upada u niz neprijatnih situacija, nesporazuma koji svakog trenutka mogu da se pretvore u
tragediju. Za Vasilija - glas razuma druine - Filip je odgovoran za sve nesporazume i nevolje
koje im se dogaaju: Zato to ivi u oblacima, u iluzijama, u snovima! Zato to je pomeao
ivot i pozorite, pa ni sam ne zna kad je u ivotu, a kad je u predstavi.148
Kada oficir Majcen sasluava glumce, a Filip unosi zabunu svojim prividno nesuvislim
replikama Vasilije ima samo jedno objanjenje: Filip, gospodine, uopte nije svestan
stvarnosti.149
U toku vrelog letnjeg dana, dok Vasilije i Jelisaveta pripremaju rekvizite za predstavu, a
Sofija odlazi na reku da se kupa, pojavljuje se Drobac, mesni krvnik. Potom stie vest da su
ubijeni naelnik kolaboracionista i njegova ljubavnica, a da je mladi Sekula Babi uhapen pod
sumnjom da je ubica. U ovom spletu traginih dogaaja Filip je predstavnik pravog duha
kihotizma. Neprestano na pola puta izmeu objektivne realnosti (rat, strah, glad, senke veala) i
pozorine iluzije (svet ekspira, ilera, ehova), on slino Servantesovom Don Kihotu odbija da
prihvati stvarnost onakvu kakva ona jeste, runou i teskobu svakodnevice i sa lakoom prelazi u
svet pozorine fikcije.
Filip ne eli da svoju egzistenciju ogranii na objektivnu realnost koja ga okruuje. On
kae: Ja u tu stvarnost ne mogu da uem, i da u njoj uestvujem, sam! Ja u nju mogu da uem
jedino sa celom svojom umetnou kojoj pripadam!150 Ostali glumci do izvesne mere pristaju
da budu sagovornici delei njegovo oduevljenje za pozorinu fikciju i uvereni su da ona u svim
vremenima ima znaajnu funkciju. Tako Vasilije kae: elim da pomognem ljudima da
razumeju ivot. () elim da im pomognem da ga zaborave!151 To privremeno saglasje o lepoti
pozorine iluzije meu etvoro putujuih glumaca zavrava se Meuigrom u stihovima kojom se
okonava Prvi deo drame. Postavljeni ispred providne zavese oni izriu sopstvene vizije
pozorinog preobraavanja sveta. Tako Vasilije kae:

Ova zavesa skriva

bedu skuplju od zlata,
vek saet u dva sata,
beskraj na deset kvadrata.

A malo dalje Sofija:

Iza ove zavese, plav,

148
Putujue pozorite opalovi, 14.
149
Idem, 15.
150
Idem, 40.
151
Idem, 41.
 182

veernji vetar bora

more po kome plovi
laa vea od mora!152

Meutim, u nastavku drame Filip se konano odvaja od svojih kolega i zaranja

bespovratno u sopstveni svet pozorine fikcije. Fenomen koji mu se dogaa - poistoveivanje
pozorita sa ivotom, slian je Don Kihotovom poistoveivanju vitekih romana sa
savremenou: i tako, uvrte sebi u glavu da je istina celo ono mnotvo sanjarija i izmiljotina
koje je itao, tako da za njega nije bilo pouzdanije istorije na svetu.153
Iako nasuprot sigurnom i smirenom Don Kihotovom Yo s quin soy154 (Ja znam ko
sam) stoji Filipovo uznemireno Ne znam ko sam, ne znam ta treba da govorim! (op.cit, str.
49), glumac ipak ima pravu kihotovsku sigurnost i poverenje u sopstvene kriterijume i sudove.
Od prve scene drame Filip je na margini zbivanja kao ovek koji ne vidi zato to ne eli da vidi
ono to ga okruuje. Ali kreui se skoro neprestano u graninoj zoni izmeu razuma i ludila, on
pokazuje da veruje kako i svet iluzija u kome trai utoite, kao i predmeti (drveni ma, recimo)
imaju vrednost i funkciju. U estoj slici postoji meuigra napisana u stihu (inae, najvei deo
teksta je u prozi); to je Filipov monolog u kome ovaj, iako svestan da u ruci ima drveni ma, ipak
srano polazi da se sa njim bori za pravdu. Od osam strofa monologa koji Filip izgovara na
zamraenoj sceni sa isukanim drvenim maem, navodimo prve i poslednje dve strofe:

Ja u da ustanem,
zgaen, zgromljen, tlaen,
na eline vojske
sa drvenim maem!

Deci koja cvile,

majkama to plau,
doneu slobodu
na drvenom mau!

Doneu iz oblaka
u senku i penu,
devojku drvenim
maem osvojenu!

Noen jaucima,
kuknjavom i plaem,
152
Idem, 42.
153
M. de Servantes, Otroumni plemi Don Kihot od Mane. Preveo Duko Vrtunski. Novi Sad: Matica srpska i
Beograd: Vajat, 1988, I, 28. /.../ y asentselo de tal modo en la imaginacin que era verdad toda aquella mquina de
aquellas sonadas soadas invenciones que lea, que para l no haba otra historia ms cierta en el mundo. Miguel de
Cervantes, El ingenioso hidalgo don Quijote de la Mancha. Edicin y notas de Luis Andres Murillo - Madrid:
Castalia, 1987, I, 73.
154
El ingenioso hidalgo, I, 106.
 183

u poare letim
sa drvenim maem!155

Iracionalnost njegovog ponaanja ima nesumnjivo racionalnu osnovu. Iz svoga sveta

pozorine fikcije on nepogreivo, isto kao Don Kihot iz fikcije vitekog romana, vidi gde se u
realnom svetu nalaze zlo i nasilje. Uivljavajui se u ulogu Oresta iz Euripidove Elektre pred
lokalnim policajcima izjavljuje da je on ubica naelnika kolaboracioniste i njegove ljubavnice
ije leeve upravo iznose. Policajci njega ubijaju, a mladia Sekulu, najverovatnije pravog ubicu,
lana Pokreta otpora, putaju na slobodu.
Ono to razlikuje okolnosti u kojima umire Simoviev junak od onih koje Servantes
upriliuje za okonanje ivota Viteza Tunog lika je stav pisca prema sudbini odnosa fikcije i
stvarnosti. Dok panski pisac Don Kihota na samrtnoj postelji, vraajui mu razum, ponovo
ukljuuje u realni svet u kome za njega ne postoji mogunost opstanka, pa mirenje sa smru
predstavlja logini ishod za poraenu iluziju, dotle Filip umire u sreditu fikcije koje se ne odrie
ni po cenu nezasluene smrti.
Meutim, u Simovievoj drami, osim pravog postoji i lani duh kihotizma, tj. svesno
zamenjivanje objektivne stvarnosti fiktivnom, u ovom sluaju pozorinom. Mlada Sofija,
prestravljena susretom sa mesnim krvnikom na pustoj livadi u sred noi, ne dozvoljava da ovaj
primeti njen strah. Kada su svi dogaaji okonani, ona Jelisaveti i Vasiliju obajnjava kako se
spasla zahvaljujui tome to se, smrtno uplaena, setila Filipovog meanja stvarnosti i pozorita.
Podvucimo, uvodei pojam lanog duha kihotizma i suprotstavljajui ga pravom, da su Filipovi
postupci spontani plod njegovog vienja sveta i da se na njega moe primeniti Maestuovo
tumaenje Don Kihota: Don Kihot vidi svoje snove na svetu. Uobraziljom menja stvari, a poto
stvari i dalje ostaju ono to jesu, na kraju se obruavaju na jadnog Don Kihota sa onoliko veom
snagom koliko je vea suprotnost izmeu stvarnosti i matanja.156
A to se Sofije tie, ona svesno i namerno primenjuje kihotovski postupak: pravi se da ne
zna ime se bavi njen sagovornik krvnik i da ga se uopte ne plai. Podstaknuta livadom
pokrivenom rascvetanim biljkama, govori dramski tekst o lekovitosti pojedinih trava i cvea. U
dui krvolonog a primitivnog delata bude se seanja na nevinost davno prolog detinjstva i
raa se spoznaja o monstruoznosti sadanjice. Kada mu Sofija pokazuje travu koja lei vid, on
kae:
Drobac: Kad sam te vieo jutros... Kad me ta tvoja kosa jutros dotakla...
Sofija: Pa to si ti naleteo kad sam se vraala? Vidi ti njega, molim te! I sada, naravno, vidi, oi ti
se otvorile! Kai ta vidi!
Drobac: Vidim...
Sofija: Slobodno kai!
Drobac: Vidim tvoju ljepotu!
Sofija: Pazi ti ta on zna! I, naravno, nita vie, osim moje lepote, i ne vidi?
Drobac: Vidim... Vidim moju rugobu!157

155
Putujue pozorite opalovi, 61-62.
156
Don Quijote ve sus sueos en el mundo. Muda las cosas con la imaginacin, y como las cosas siguen lo que son,
acaban por desplomarse sobre el pobre Don Quijote con tanta mayor fuerza cuanto mayor es el contraste entre las
realidades y las imaginaciones. Ramiro de Maeztu, Don Quijote, don Juan y la Celestina. Madrid: Espasa-Calpe,
Col. Austral, 1981, 52.
157
Putujue pozorite opalovi, 65.
 184

Iz dubine zverskog bia delata izbijaju krhotine skoro unitene ljudskosti; suoen sa
strahotom onoga to je inio, odlazi i ubija se.
Ponaanje mlade glumice podstaklo je izvrenje pravde, a da ona toga nije bila svesna
(ona e otii ne saznavi za delatovo samoubistvo). Sofija ne shvata da je uvoenjem fiktivne
stvarnosti u surovu svakodnevicu pokrenula sloen psiholoki mehanizam u delatovom biu,
niti sagledava istinsku dimenziju zbivanja u kome uestvuje. Ovde se uoava tipino kihotovska
situacija: mora li spoznajni izgled stvari, kako se pita Moris Molo piui o Don Kihotu, da bude
dovoljna garancija za verodostojnost njihovog postojanja: Da li je spoznajni izgled stvari,
onakav kako se pojavljuje u vizuelnom iskustvu, dovoljno jemstvo istinitosti?158
Duh kihotizma, kako kao postupak zamenjivanja objektivne stvarnosti fiktivnom, tako i
kao univerzalni etiki i emotivni stav, otelotvoren u Filipu, osenio je sva zbivanja Simovieve
drame.
Taj duh, iji smisao izmie svim uesnicima drame, ali koji svi instiktivno oseaju,
svedoanstvo je neraskidive veze izmeu sveta sirove realnosti i sveta umetnike fikcije.
Predstavnici te umetnike fikcije su, pored Filipa, i ostali lanovi putujueg pozorita koji, na
kraju drame, ojaeni, bez novca i cilja, kreu dalje u potpunu neizvesnost, a da najavljenu
predstavu nisu uspeli da odigraju.
Simovieva drama poinje sa umetnou u koju se mea stvarnost i razara je, a zavrava
se umetnou koja se mea u stvarnost i preobraava je, miljenje je Jovana Hristia.159 Iako
tema drame ima sasvim precizne nacionalne koordinate u vremenu i prostoru, smatramo da ona
ima i svoj univerzalni vid: odnos izmeu umetnosti i stvarnosti. Pisac se bavio ovim odnosom na
svojstven mu lirsko-refleksivni nain, koristei pri graenju psiholoke strukture likova,
uzdrano i svrsishodno, duh univerzalnog kihotizma.
Ono to smo nazvali pravim duhom kihotizma uzrokuje smrt ljudskog bia koje ga nosi u
sebi, dok lani duh kihotizma, racionalno primenjen u okolnostima neposredne stvarnosti,
spasava ivot osobe koja ume da se njime svesno koristi.
an-Pol Vanzel, reditelj koji je putujue pozorite opalovi postavio na francusku
scenu, uoio je dva vida stvarnosti prisutnih u Simovievoj drami - to su svet i njegova
predstava. On kae: Volim tu protivrenu, nespretnu, hramljuu ovenost, koja nosi u sebi
kao dva brata neprijatelja u istom krilu, svet i njegovu predstavu, od kojih svaki potrauje samo
za sebe peat istine.160
Verujemo da je mogue shvatiti kao pesniku sutinu ove drame ono to meksiki pisac
Karlos Fuentes vidi kao pesniku sutinu Don Kihota, a to je: arko traganje za identitetom,
tuna svest o svemu onom to je moglo da bude a nikada nije bilo i, nasuprot tome liavanju,
potvrda potpune egzistencije u stvarnosti.

Ljiljana Pavlovi-Samurovi, Duh kihotizma u drami Putujue pozorite opalovi

Ljubomira Simovia. Zbornik Matice srpske za slavistiku, 1995, 48-49, 79-87.

158
L'apparence sensible des choses, telle qu'elle aparat notamment dans l'exprience visuelle, est-elle caution
suffisante du vrai? Maurice Molho, Pourquoi/de quoi Don Quichotte est-il fou? Bulletin Hispanique, Bordeaux,
1988, XC, 1-2, 150.
159
J. Hristi u Putujue pozorite opalovi, 86.
160
Jaime cette humanit contradictoire, maladroite, claudicante, qui porte en elle comme deux frres ennemis dans
le mme giron le monde et sa reprsentation, chacun revendiquant pour lui seul le label de vrit. Jean-Paul
Wenzel, Thatre a Hrisson. Le thatre ambulant Chopalovitch de Lioubomir Simovic, s. 1.
 185

Ljiljana Pavlovi-Samurovi, Servantesova poetika. O romanu, 2002.

U XVI i poetkom XVII veka u paniji nije postojala teorija romana u savremenom
znaenju te rei. Tada, uostalom, nije postojao ni termin za dugaku proznu vrstu. Ta u to vreme
najmodernija prozna vrsta u panskoj knjievnosti oznaavana je najee reju libro //. Brojni
su bili pisci koji su, pored vitekih, pisali pastoralne (libros pastoriles), pikarske (libros
picarescos) i ljubavne (libros sentimentales) i imali veoma iroku italaku publiku iz raznih
drutvenih stalea i razliitog nivoa obrazovanja. O knjigama koje danas svrstavamo u romane
mnogo se raspravljalo; predmet diskusije bile su kako njihove estetske vrednosti, tako i njihov
etiki vid. Romani, posebno viteki, izazivali su otpor moralista ubeenih da itanje ovih knjiga
ravo utie na moral italaca. Njih je bilo i u crkvenim i u laikim krugovima; bili su uticajni i
efikasni, tako da je aprila 1531. godine u paniji donet kraljevski dekret kojim se zabranjuje
unoenje romana u panske kolonije, uz obrazloenje da su Amads de Gaula i sline knjige
ravo zanimanje za Indijance i stvar kojom nije dobro da se bave niti da je itaju (porque es
mal ejercicio para los Indios, e cosa en que no es bien que se ocupen ni lean). Naime, inovnici
panske Krune plaili su se da neuki Indijanci, ije je nimalo lako prevoenje u katolianstvo
bilo u toku, ne poistovete Bibliju i ostale tekstove sa delima fikcije kao to su romani, naroito
viteki, puni fantastinih situacija i likova. Istraivanja obavljena u ovom veku161 pokazala su da
je ovaj dekret bio samo delimino potovan. Tako je, primera radi, uz druge romane viteke,
pikarske, pastoralne, ljubavne i veliki deo tiraa prvog dela Don Kihota ve te, 1605.godine,
bio kriom izvezen u kolonije.
Servantes je, iako o ovoj tada veoma popularnoj proznoj vrsti nije napisao ni jedan
poseban kritiko-teorijski tekst, ostvario kroz svoja dela fikcije sloenu i izgraenu teoriju
romana. To je prvi iscrpno i dokumentovano pokazao engleski servantista Edvard Rajli. Njegova
studija o Servantesovoj teoriji romana, objavljena prvo na engleskom 1962, a potom u prevodu
na panski 1971162, prokrila je put daljim israivanjima o ovom pitanju. Po njemu, Servantesova
poetika romana preteno je neoaristotelovska, kao i druge poetike italijanske i panske s kraja
XVI i poetka XVII veka. Ono to se moe nazvati Servantesovom teorijom romana, po
miljenju vie servantista163, ima izvesnih nesumnjivih slinosti sa postavkama koje su Pinsijano
i Kaskales izneli u svojim poetikama.164
Po Rajliju, Servantes je imao etiri izvora za svoju teoriju romana: prvi je dokumentarni
poetike i onovremenski kritiki tekstovi; drugi: razgovori sa ostalim piscima toga doba; trei:
zakljuci steeni na osnovu itanja romana, I etvrti: sopstveno iskustvo u pisanju romana.165
A da bi se ta Servantesova teorija romana izvukla na svetlo, neophodno je tragati za
njenim fragmentima rasturenim po raznim delima; ima ih u Prologu prvog dela Don Kihota, kao
i u 6, 47, 48 i 49. glavi, u drugom delu Don Kihota, u 3. glavi; na nekoliko mesta u Galateji;
prologu za Uzorne novele; u Persilesu (II, 14; III, 10, 14).

161
Irving A. Leonard, Books of the Brave. Cambridge, 1949. Prevod na panski Los libros del conquistador.
Mxico, 1953; La Habana: Casa de las Amricas, 1983.
162
Edward C. Riley, Cervantestheory of the novel. Oxford: Oxford University Press, 1962; Teora de la novela en
Cervantes. Traduccin de Carlos Sahagn. Madrid: Taurus, 1971; tree izdanje 1989.
163
Diego Clemencn, Marcelino Menndez y Pelayo, W.C. Atkinson, Amrico Castro, Jean Canavaggio.
164
Pinciano, Philosopha Antigua Potica. Madrid, 1596; Francisco Cascales, Tablas poticas. Murcia, 1617.
165
E.C. Riley, Teora de la novela en Cervantes. Madrid: Taurus, 1971, 22.
 186

Servantes je nesumnjivo imao odreene poglede na roman, na ono to bi trebalo da bude

njegova sadrina, kakva bi trebalo da bude njegova struktura, stil kojim je napisan, cilj sa kojim
je napisan; on ih je najiscrpnije izneo i najtmeljitije obrazloio upravo u Don Kihotu. Zanimljivo
je da su isti odlomci ovog Servantesovog najpoznatijeg dela veoma razliito tumaeni, ne samo u
prolom veku, ve od strane savremenih istraivaa. Mogunosti razliitih tumaenja istih
tekstova prisutne u radovima poznatih servantista dananjice, pokazao je Feliks Martines-Bonati
u svom opsenom delu o Kihotu i u poetici romana.166
Od tumaenja prologa prvog dela Don Kihota ve poinje nedoumica. U kojoj meri
ozbiljno treba shvatiti autorovu tvrdnju da je svoj roman napisao iskljuivo sa namerom da
razori uvaenje i ono mesto koje u svetu i u svetini zauzimaju knjige o vitezovima i da srui
ravo podignutu pozornicu tih knjiga o vizezovima kojih se toliki gnuaju, a jo vie njih
hvale.167 Mnogi servantisti bili su skloni da i u Prologu i u samom romanu vide duhovitu
parodiju popularnih knjiga o vitezovima koji su poetkom XVII veka ve polako izlazili iz
mode. Martines-Bonati, meutim, smatra da takvo tumaenje ne bi trebalo prihvatiti bez rezerve:
Mislim /.../ da umesto da Kihot bude definisan kao parodija knjiga o vitezovima, treba da bude
shvaen kao satira na sve knjievne forme /.../.168 Naime, autor smatra da je Servantes sa vie
ironije i satire prikazao pastoralne, vizantijske, dvorske i pikarske, nego viteke romane. On Don
Kihota kao kritiku knjievnosti onoga vremena, vidi ovako: // Kihot je satira na nedostatak
oseanja za stvarnost /.../ i /.../ Kihot je takoe, posredno i prefinjeno, kritika doktrinalnih
osuda neverovatne matovitosti.169 Pa onda zakljuak kojim se opovrgava poetna teza, skoro
opteprihvaena da je Don Kihot parodija vitekih romana: Nije li /Kihot/ najzad, uz
karakteristino Servantesovo zaokoliavanje, odbrana knjiga o vitezovima, svake knjievne
imaginacije, slobode mate?170
Svoj stav Martines-Bonati potkrepljuje optepoznatom injenicom da tokom
nemilosrdnog odbira Don Kihotovih knjiga za lomau, paroh nee baciti u vatru one viteke
romane koji, po njemu, imaju izvesnu knjievnu vrednost; takoe, ukazuje na injenicu da osudu
vitepkih romana u Don Kihotu ne izrie autor, ve uvek neko drugi u Prologu anonimni
prijatelj, kasnije paroh i kanonik, a na kraju dela Sid Amet.
Ali da pokuamo da iz samih Servantesovih tekstova izvuemo bar neki zakljuak o
njegovom odnosu prema romanu onog vremena.
Poto je u prvih pet glava prvog dela Don Kihota predstavio svoga junaka, objasnio
njegovu zaluenost ivotom vitezova lutalica, prekomernim itanjem knjiga o vitezovima,
opisao kako se pripremao i prvi put otisnuo u svet traei pustolovine, kako je u drumskoj krmi
proizveden ua viteza, pa kako ga je pretuenog neki seljak vratio kui, Servantes je u VI glavi
govorio O lepom i velikom sudu koji odrae paroh i berberin u knjinici naeg veleumnog
plemia (Del donoso y grande escrutinio que el cura y el barbero hicieron en la librera de
nuestro ingenioso hidalgo).
U sceni ivotnoj i uverljivoj u kojoj su protagonisti Pero Peres, seoski paroh i majstor
Nikolas, mesni berberin, a povremeno uesnice Don Kihotove gazdarica i sinovica, odigrava se
spontano suenje najpopularnijim kniievnim delima Servantesovog vremena. Ono, prirodno,

166
Flix Martnez-Bonati, El Quijote y la potica de la novela. Alcal de Henares: CEC, 1995.
167
Prevod ora Popovia, Veleumni plemi Don Kihote od Mane, II izdanje. Beograd: EOS, 1938, I, 21.
168
Martnez-Bonati, op.cit, 192.
169
Idem, 193.
170
Idem.
 187

poinje sa romanima, i to sa podvrstom vitekog romana. Od romana je prvi Amadis od Galije171

(Amads de Gaula), oko koga e se zametnuti zanimljiv dijalog izmeu paroha i berberina.
Pparoh smatra da ga, kao zaetnika knjiga o vitezovima, treba osuditi na oganj (condenar al
fuego). Berberin e, meutim, izneti drugo miljenje: /.../ jer i ja sam opet uo, da je to najbolja
knjiga toga roda to je napisana, pa za to kao jedino te vrste valja da joj se oprosti.172
Da podsetimo: Amads de Gaula, ije najstarije dosad naeno izdanje je ono tampano u
Saragosi 1508. godine, a kao autor je naveden Garsi Rodriges de Montalvo (Garvi Rodrguez de
Montalvo), delo je veoma staro iji prvi pomeni su iz XIV veka. Montalvo je, u stvari, prireiva
nekog starijeg, danas nepoznatog izdanja. Istoriari knjievnosti ga smatraju prvim i nesumnjivo
najboljim vitekim romanom koji je u paniji, a kasnije i u drugim zemljama zapadne Evrope,
stekao veliki broj italaca iz svih srutvenih stalea i slojeva: od zanatlija, trgovaca, vojnika,
aka, kaluera, do dvorana obrazovanih dama i vitezova. itaoci su uivali u matovitosti sa
kojom je autor (ili autori?) opisivao uzbudljive i nesvakidanje situacije, neobina mesta na
kojima su se odigravale pojedine epizode. Divili su se Amadisu, otelotvorenju savrenog viteza,
sranog, velikodunog, asnog, i dami Orijani bezgranino odanog. Knjiga o Amadisu nije bila
samo izuzetno omiljeno tivo velikog broja italaca tokom skoro celog XVI veka, ve i
neposredna inspiracija mnogim poznatim, malo poznatim i anonimnim piscima koji su pisali
nastavke.
Amads de Gaula imao je dve vrste naslednika jedni su vodili poreklo direktno od
njega, a drugi su bili napisani po ugledu na njega. Tako je Montalno, poto je neki prethodni,
nama nepoznati tekst sveo na tri knjige, napisao etvrtu pod naslovom Las sergas de Esplandin
(Esplansijanovi podvizi), izmislivi Amadisovog sina Esplandijana. Brojni su bili pisci koji su
pisali nastavke ove knjige izmiljajui nove epizode kako iz Amadisovog tako i iz
Esplandijanovog ivota da bi se kasnije pojavile knjige o pustolovinama Esplandijanovog sina
Lisuartea. S druge strane, Amadis je posluio kao neposredni obrazac piscima koji su izmiljali
nove likove vitezova lutalica, a nekada i itave porodice, kao to su bili, na primer, Palmerini
(Palmern de Oliv/i/a, Palmern de Inglaterra). Skoro svi ovi romani sadrali su stereotipe
nasleene iz Amadisa, pisani sa prevashodnom eljom da zadovolje vrlo iroku, najveim delom
neobrazovanu itlaku publiku, kao i da svojim autorima donesu materijalni dobitak; stoga ne
iznenauje odluka paroha i berberina da Amads de Grecia, Florismarte de Hircania, Palmern
de Oliva i neke druge knjige o vitezovima iz Don Kihotove biblioteke zavre na lomai.
Palmern de Inglaterra je, uz Amadisa od Galije173 bio poteen.
Posebno je vano miljenje koje je tom prilikom izreeno o katalonskom viteom romanu
Tirant Lo Blanch (Tirant Beli), tampanom u Valensiji 1490. Godiner, iji je autor bio Martorel
(Martorell). Kjia je prevedena na kastiljanski i pod naslovom Los cinco libros del esforzado
caballero Tirante el Blanco (Pet knjiga o hrabrom vitezu Tirantu Belom), tampana u
Valjadolidu 1511. Kada sluajno ispadne iz naramka knjiga namenjenih lomai, paroh e pun
oduevljenja rei berberinu: Prvo da vam kaem, gospodine kume, po svome stilu to je najbolja
knjiga u svetu; tu ti vitezovi jedu i spavaju i umiru na svojim posteljama i pre smrti prave
testamente, uz druge stvari kojih u svima knjigama toga roda nema.174 Ushieni paroh e
uskliknuti da je ta knjiga blago od uivanja i rudnik od zabave (un tesoro de contento y una
mina de pasatiempos).

171
Vid. fusnotu 24.
172
Veleumni plemi, ed. cit, I, 53.
173
Vid. fusnotu 24.
174
Veleumni plemi, ed. cit, I, 57.
 188

Servantesov kriterijum se i ovde pokazao veoma sigurnim. Naime, ovaj stari viteki
roman probudio je interesovanje kako savremenih pisaca, tako i knjievnih istraivaa. Tako npr.
Peruanski knjievnik Mario Vargas Ljosa (Mario Vargas Llosa), jedan od veoma dobrih znalaca
teorije modernog romana, smatra da se upravo Tirant, pored toga to je jedno od umetniki
najuspenijih dela panske srednjevekovne proze, moe smatrati i preteom modernog
romana.175 Menendes Pelajo (Menndez Pelayo) i Damaso Alonso (Dmaso Alonso) dali su
visoke ocene njegove umetnike vrednosti.
Poetkom 90-ih godina o oivljenom interesovanju za ovo delo svedoe nauni skupovi
posveeni Tirantu, odrani u Gandiji i u Barseloni. Savremeni italijanski hispanista uzepe Grili
(Giuseppe Grillli) u knjizi Dal Tirant al Quijote (Od Tiranta do Kihota) objavio je nekoliko
studija, kako o Tirantu, koga tretira kao biografiju i roman istovremeno, tako i o nekim
zajednikim vidovima koji postoje izmeu relativno malo poznatog izvan profesionalnih krugova
katalonskog dela i najpopularnijeg romana modernog doba Don Kihota.176
Servantesova pohvala ovom romanu, koji je svakako itao u kastiljanskom prevodu, za
Menendes Pelaja je odraz iskrenog divljenja.
Bilo je neizbeno da se tokom ovog suenja pojave i knjige koje danas svrstavamo i
podvrstu pastoralnih romana. Tako e lomae biti poteena i Dijana (Los siete libros de la
Diana) Horhea de Montemajora (Jorge de Montemayor), prvi i umetniki najvredniji pastoralni
roman u panskoj knjievnosti, objavljen 1559.godine. Servantesov odnos prema pastoralnoj
knjievnosti bio je predmet razliitih tumaenja. U ovom poglavlju njegovo miljenje o knjizi je
izneto iscrpno, analizirano je ono to je predstavljalo njenu vrednost, ali i ono to je moglo da se
oceni kao nedostatak. Prvo je paroh dao optu ocenu ove vrste dela: Ove ne zasluuju da se
spale, kao one, jer niti ine, niti e initi onu kodu, koju su uinile one o vitezovima, neg su to
knjige od zabave bez tete po koga.177 Potom je preao na ocenu Dijane: Pa kad smo poeli sa
Dijanom Montemajorovom, ja mislim da se ona ne spaljuje, ali bi joj trebalo oduzeti sve ono gde
je re o mudroj Felisiji i o volebnoj vodici, kao i sve vee stihove, pa neka joj se u dobri as
osavi proza i ast da je prva meu takvim knjigama.178 Iz ove kritike vidi se Servantesovo,
renesansnom nainu miljenja svojstveno uverenje da je poezija inferiornija u odnosu na prozu.
Takoe, vidna je njegova apsolutna odbojnost prema elementima natprirodnog (u Dijani je to
arobni Felisijin napitak koji e razreiti sve veoma zamrene ljubavne nesporazume).
Slino kao i sa knjigama o vitezovima postupie paroh, za koga verujemo da zastupa
Servantesova estetika uverenja, i sa pastoralnim delima: pored Montemajorove Dijane odluie
da treba sauvati i njen nastavak koji je Hil Polo (Gil Polo) objavio pod naslovom Primera parte
de Diana enamorada (Prvi deo zaljubljene Dijane); ostale e prepustiti gazdariinoj lomai.
Pred kraj poglavlja doi e na red i tri narativne poeme tampane u jednoj knjizi; to su
bile Araukanija Alonsa de Ersilje (La Araucana), Austrijada Huana Rufa (La Austrada, Juan
Rufo) i Montserat Kristobala de Viruesa (Montserrato, Cristbal de Virus). Ne uputajui se u
obrazlaganje njihovih umetnikih vrednosti, paroh za njih kratko kae: // najbolje su to ih na
kasteljanskom jeziku ima napisanih junakih stihom, te mogu da se takmie sa najslavnijim
talijanskim.179

175
Mario Vargas Llosa, Carta de batalla por Tirant-lo-Blanc. Revista de Occidente (Madrid), 70, 1969, 1-21.
176
Giuseppe Grilli, Dal Tirant al Quijote. Bari: Adriatica Editrice, 1994.
177
Veleumni plemi, ed. cit, I, 57.
178
Idem, 58.
179
Idem, 59.
 189

Posebno je zanimljivo to je u ovaj pregled knjievnosti njegovog vremena Servantes

uvrstio i svoje do tada jedino objavljeno delo, eklogu, kako je on nazvao, ili pastoralni roman,
kako se delo danas klasifikuje, Galateju (La Galatea), tampanu 1585. Ada prvi put, a kasnije e
taj postupak ponekad koristiti, govori o sebi, ali u treem licu (u prvom licu e se oglasiti veoma
retko). Kada berberin izvue Galateju, paroh e je oceniti veoma iznijansirano, niti je kudei
preterano, niti je hvalei neumereno, a dozvoljavajui da se krajnje diskretno nazre i deo
Servantesove biografije: Taj Servantes ve mi je od toliko godina veliki prijatelj i znam da se
bolje razumeva u nedaama negoli u stihovima. U njegovoj knjizi zamiljaj moe da podnese
gdeto zapoinje a ne dovrava nita. Valja priekati drugi deo koji obeava; moda e se
popraviti i potpuno zasluiti pomilovanje, koje mu se sada odrie, a dok se ton ne vidi, drite ga,
kume, zatvorena u svojoj kui.180
Upravo na ovoj oceni sopstvenog dela, ija slojevitost i analitiki duh sa kojim je
izreena imaju odlike moderne knjievne kritike, Servantes se otkriva kao izvanredan poznavalac
knjievnosti svoga vremena, sposoban da formulie kritiki literarni sud osloboen retorikog
ruha svojstveng najveem broju tadanjih tekstova ovoga anra.
I na kraju poglavlja, kada protagonista polako savlauje umor i kada paroh odluuje da
preostale knjige bez daljeg proveravanja budu baene u vatru, berberinu e sluajno pasti u ruke
delo pod naslovom Las lagrimas de Anglica (Anhelikine suze). I tada paroh uzvikuje da je autor
tog dela /Luis Barahona de Soto/ veoma poznat pesnik i ton ne samo u paniji, ve i u svetu, i da
bi bila velika teta da je knjiga bila spaljena. Oakvim zavretkom Servantes je postigao dve
stvari: prvo, do samog kraja poglavlja odrao je budnim interesovanje itaoca, a drugo osavio je
mogunost da zbog parohovog umora na vatru nezaslueno bude osuena jo neka knjiga. Time
je Servantes mogao da u knjievnim krugovima, koji su veoma paljivo pratili sline ocene,
opravda izostanak neke od knjiga kolega i prijatelja sa liste dela dostojnih uvaavanja i pohvala.
A temeljna rasprava o viteim romanima spretno je uklopljena u tri poglavlja (47, 48. i
49), na samom kraju I dela Don Kihota. Privodei kraju svoju pripovest (I deo ima ukupno 52
glave), Servantes je upriliio neobinu, za itaoca zabavnu situaciju o tome kako su paroh i
berberin uz pomo nekolicine dobronamernih upravo steenih prijatelja, uspeli da ubede Don
Kihota da je zaaran, da ga zatvor u kavez i na volovskim kolima povedu natrag u bezbednost
njegovog dela, ne bi li ga nekako izleili od elje za junakim pustolovinama po drumovima
Mane.
U toku ta tri poglavlja, dok traje vonja zaaranog viteza lutalice volovskim kolima,
paroh i kanonik iz Toleda, koji se sa svojom pratnjom pridruuje Don Kihotovoj druini,
razgovarae u vie navrata, za vreme odmora, o nedostacima, ali i privlanim vidovima knjiga o
vitezovima. Njihova razmatranja najee e sadrati osudu ovih dela, dok e Don Kihot, koji e
povremeno uestvovati u tim razgovorima, izgovarati iskljuivo njihove hvalospeve.
Tumaei Servantesove stavove, Rajli kae: Servantes osuuje knjige o vitezovima iz tri
glavna razloga: iz moralnih razloga, iz stilskih razloga i zato to obiluju neistinama i
besmislicama.181
Ono to pada u oi je injenica da su i veoma obrazovani kanonik iz Toleda i skormno
obrazovani paroh iz Don Kihotovog sela proitali veliki broj knjiga o vitezovima i da nisu krili
da u njima ima i neeg vrednog panje. Meutim, nedostaci su oito odnosili prevagu. Ako je
kanonik rekao. // Ja mislim da su po drutvo kodljive te knjige to ih zovu knjigama
vitekim; a ako voen besposlenou i pogrenim ukusom i ja sam itao poetak skoro sviju to

180
Idem.
181
E. C. Riley, Teora de la novela en Cervantes, 160.
 190

su tampani, nikad ne mogoh ni jedne da proitam do kraja ni korica, jer mi se ini da su, vie ili
manje, sve na jedan kalup, ni jedna vie ne vredi od druge, ni ova od one; i kako se meni ini,
ovaj red pisanja i sainjenja niti od onoga je koji zovu miletskim basnama, to su prie
neprekidne i idu samo na zabavu, a ne na pouku, protivno basnama pounim, koje zabavljaju i
ujedno poulavaju; pa da uzmemo da je glavna namera takvih knjiga i zabava, ja ne znam kako e
to da postignu kad su oune takvih i tolikih besmislica; jer naslada koju dua prima, treba da je
ona lepota i skladnost koju ona vidi ili posmatra u stvarima, kao to ih vid ili uobraenje pred nju
iznosi, a to god je runo i neskladno, ne moe nam priiniti nikakvu nasladu.182
Potom kanonik veoma sistematino iznosi ono to bi svakom autoru trebalo da bude cilj
onda kada se poduhvati pisanja nekog dela utemeljenog iskljuivo na mati: Izmiljene prie
valja da se udruuju sa razumom onih koji ih itaju, zato valja da su tako napisane, kako e
nemogue da bude olakano, to je veliko da bude poravnjeno, da duh bude zanimljiv, da se
itaoci ude, uzbude, potresu i zabavljaju tako, da naporedo idu slono divljenje i uivanje; a sve
to ne moe uiniti onaj koji bei od verovatnoe i podraavanja, u emu se sastoji savrenstvo
onoga koji pie.183
A onda je u jednoj jedinoj dugoj reenici izneo jasno formulisane nedostatke knjiga o
vitezovima: /.../ u stilu su tvrde, u radnjama neverovatne, u ljubavi besramne, u utivosti
neotesane, u borbama opirne, u govoru glupe, u putovanju bezumne, i, jednom rei, liene svake
razumne umetnosti, i zato zasluuju da iz hrianske zemlje budu proterane, kao nepotrebna
poganija.184
Navedeni odlomak pokazuje da je Servantes istovremeno, sa podjednakom panjom
ocenjivao i estetski i etiki vid knjievnog dela. A njega, u mnogo emu Pinsijanovog
istomiljenika i sledbenika, ensear y deleitar (poduiti i zabaviti) kao svrha knjievnog dela bili
su podjednako vani. Da bi zadovoljio pravila, knjievno delo je moralo da kod itaoca postigne
oba ova cilja, nikako samo jedan.
U ovoj raspravi o knjigama o vitezovima, prikazanoj u obliku neobaveznog ragovora,
nema netolerantne iskljuivosti; iskljuiv je jedino Don Kihot koji e iz svog kaveza odvratiti na
kanonikova zapaanja o tetnosti ovih knjiga njihovim neumerenim hvalospevom (gl. 49).
Kanonik i paroh, meutim, nastojali su da sagledaju ne samo rave, nego i eventualno pozitivne
vidove ove vrste tada toliko omiljene literature. Naroito kanonik (a treba imati na umu da su
upravo iz viih slojeva crkvene hijerarhije dolazile najotrije kritike ovih knjiga) iznosi vrlo
razliite rezultate svoga oigledno viegodinjeg bavljenja ovim pitanjem. Tako on, poto je
pokazao mnoge njihove nedostatke, u nastavku razgovora navodi i ono to mu se ini dobrom
stranom ovih knjiga: /.../ te ree, kako god svega zla, to ga je rekao o tim knjigama, nalazi u
njima jednu dobru stvar, a to je predmet njihov; tako da se dobar um u njima moe da pokae, jer
daju iroko i prostrano polje na kome bez ikakve prepone moe pero da tee, opisujui
brodolome, bure, megdane i bojeve /.../, pa kad se ovo izvri sa ljupkim stilom i sa umnim
zamiljajem, koji se to je mogue vie pribliuje istini, ona e bez svake sumnje nainiti tkivo
istkano od raznih lepih niti, koje e nam dovreno pokazati toliko savrenstvo i krasotu da e ono
postignuti najlepi cilj koji se trai od spisa, a to je, da u isti mah prouava i zabavlja, kao to
rekoh, jer slobodno pisanje ovih knjiga daje maha da se pisac moe pokazati kao epiar, liriar,

182
Veleumni plemi, ed. cit, I, 415.
183
Idem, 436.
184
Idem, 416.
 191

tragiar, komiar, sa svima onim stvarima koje u sebi sadre najslae i najprijatnije nauje
pesnitva i besednitva /.../.185

Ono to je posebno zanimljivo, to je da je posle svih ovih rasprava kanonik ispriao neto
to ga pokazuje, ipak, kao zainteresovanog i ak aktivnog itaoca ove vrste literature. Naime,
kae on, bio sam u iskuenju da sainim knjigu o vitezovima. Meutim, poto je napisao
stotinak stranica, on je od daljeg pisanja odustao jer nije bio ubeen da radi to na zadovoljavajui
nain.
Servantes nije naputao renesansne sudove o knbjievnom delu ni desetak godina kasnije;
ima ih i u drugom delu Don Kihota, koji je, kao to je poznato, izaao iz tampe 1615.godine.
Tako je u 3. glavi, kada Don Kihot raspravlja sa Sansonom Karaskom i tome ta je trebalo, a ta
ne da ue u knjigu o njegovim pustolovinama koju je, kako kae, napisao neki Mavarin Sid
Amete Benendelija, Servantes parafrazira Aristotelovu misao o razlici koja postoji izmeu
onoga to pie pesnik i onoga to pie istoriar. Da podsetimo, Aristotel kae: Jer istoriar i
pesnik ne razlikuju se po tome to prvi pie u prozi, a drugi u stihovima /.../ nego se razlikuju po
tome to jedan govori o onome to se istinski dogodilo, a drugi o onome to se moglo
dogoditi.186
A Sanson Karasko tu razliku ovako obrazlae: /.../ ali je drugo pisati kao pesnik, a drugo
kao povesniar; pesnik moe da pria ili peva stvari nekako su bile, nego kako bi trebalo da su, a
istoriar treba da ih opisuje ne kako bi trebalo da su, nego kako su bile, ne dodavajui nita istini,
niti oduzimajui to od nje.187
Elena Perkas de Ponseti smatra da se Servantes razlikuje od svojih savremenika u
tumaenju osnovnih Aristotelovih pojmova: Servantesovo izlaganje teorije mimeze,
podraavanja i verovatnoe pretpostavlja novatorsko udaljavanje od pojmova neoaristotelovskih
teoretiara njegovih savremenika. Ovi Arsistotelove ideje o mimezi, podraavanju i
verodostojnosti tumae doslovno, smatrajui da je ono to je verovatno, iako lano, poeljnije od
onoga to je autentino, iako neverovatno.188
Ameriko Kastro, koji je dao jedno od najsloenijih i najosobenijih tumaenja
Servantesovog dela, pokazao je kako je ovaj pisao umeo da teorijske probleme ugradi u ivi tok
radnje Don Kihota. Tumaei razgovor koji u treoj glavi II dela vode Don Kihot, Sano i
bakaloreat Karasko o prvom delu knjige po kojoj je glavni junak postao poznat u itavoj paniji
toga doba, ob je napisao: Servantesova genijalnost se otkriva u vetini sa kojom je uneo u
najliniji deo ivota svojih junaka teorijski problem koji je uznemiravao preseptiste /potovaoce
pravila/; autor je postavio Don Kihot na pesniku, a Sana na istorijsku stranu; ali bie to oni, a
ne autor, koji e se boriti da bi odbranili svoje odgovarajue pozicije; ono to je suvoparno
raspravljanje u knjigama, ovde postaje ivotni sukob, moderna, prepun mogunosti. Don Kihot
e govoriti u ime istine, univerzalne i verodostojne, a Sano e braniti ulnu i individualnu istinu.
Opozicija se, kao to je prirodno i servantesovski, ne razreava, ve ostaje oigledna, kao
otvoreni problem.189
A Edvard Rajli, zavravajui svoju studiju o Servantesovoj teoriji romana, ovako vidi
odnos izmeu pievog kreativnog i kritikog postupka u Don Kihotu: Problemi istine i fikcije,

185
Veleumni plemi, ed. cit, I, 416-417.
186
Aristotel, O pesnikoj umetnosti. Beograd: Rad, 1982, 48.
187
Veleumni plemi, ed. cit, II, 29.
188
Helena Percas de Ponseti, Cervantes y su concepto de arte. Madrid: Gredos, 1975, I, 144.
189
Amrico Castro, El pensamiento de Cervantes. Barcelona, Madrid: Noguer, 1972, 32-33.
 192

stvarnosti i iluzije, koji su zaokupljali XVII vek kao to su zaokupljali Servantesa, bili su za
njega kritiki problemi u jednom svom vidu. Servantes je umeo da obuhvati imaginacijom, vie
kao romanopisac nego kao teoretiar, sve ono to su ti problemi podrazumevali, ali poto je bio
svestan da se radi o problemima kritike, uspeo je da u Don Kihotu postigne tu izvanrednu iluziju
ljudskog iskustva koje nije redukcija ni deformacija toga ljudskog iskustva, ve osvetljavanje
njegove prirode.190

Ljilana Pavlovi-Samurovi, Servantesova poetika. O romanu. U: Knjiga o Servantesu.

Beograd: Nauna, 2002, 168-180.

, , 2004.

/.../
, , ,
()
.
,
.
, ,

, /.../. ,
, .

,
, , ,
, , ,
,
. ,
, ,
.
,
: ,
, .
, , ?
,

,
,
.

, ,
. (1959),
, ,

190
E. C. Riley, Teora de la novela en Cervantes, 345.
 193

. , ,
1913.,
. ,
, ,
.

,
(1919).
, ,
,
.

.


.

,
,
, .
, , ,
, .

, , , ,
, :

,

.

, ,
,
.
,
, ,
, : .
. (, .
16). ,
,
, , , .


, , ,
 194

, . /.../
.
.

? .
,
, ,
, , (, . 3, 4) ,
, ,
.

: , ,
, !
, !
, , , .
, ,
(, . 100). ,
,
, .

, ,

.191
,
, , .

, . , 19, 2004, 13.

, , 2005.

2003,
400- ,
,
.
, ,
,
, .

,
.
, .

191
, pro et contra, . . , 1985, 49.
 195

.
,
,
.
, .

.
,

.
.

, .
,
. ,
,
, .

. ,
. ,
.

. , ,
.
, .
, .
, .

,

communitasa .

, ,
, , ,
.
,
, .
,

. ,
.
,
.
 196

,
, .
,
.
, .
,
, .
,
.
, .
, .
,
.
,
,
,
.
,
. ,
.
,
.
,
.
. ,
, ,
, . , ,
,
.

. , ,
, .
,
.
. ,
,
. , , .
, , ,
. , ,
,
, .

,
. , , ,
, , ,
. ,
 197

.
, .

.

,
, ,
. ,
.
,
, ,
.
.

.
, ,
.
,
,
, .
,
,
.
, ,
.
, ,
. , ,
.

, .
, ,
. ,

. ,
, ,

.
,

, , , .

.
 198

,

, .
,
,
. ,
, , .
,

,
, .
,

.

. ,
.
, ,
.
, .

, . , 47, 5, 2005, 54-55.

, , 2005.

/.../ /.../
, ,
, ,
. ,
, (
) ( ),
,
. (, ,
),
.
, ,

. , ,
, ,
: ,
, , , , ,
, ; ,
,
; ,
 199

, .
,
, ,
;
,
,
, ;
, , ,
. ,
,
,
.
.
. , , ,
/.../ ( , ,
, ), , ,
, , , .
, ,
( ,
) ,
, ,
.
: ,
, ,
. ,
, , ,
. (, , ,
XV ), ,
: ,
, . ,
, : , , ,
, , ,
, . ,
,
, () ,
, ,
, ,
.
, ,
,
,
, ,
/.../.
,
, /.../.

 200

( * *,
,
,
), ,
XVIII XIX ,
( ),
.
, ,
, ,
, ;
,
.
.
, ;
, .

, - , .
, .
.

,
, ,
. XXII (
)

; ,
. /.../,
; , ,
, .
,
, , ,
,
, (
, LXII
), imitatio Christi,
devotio moderna,
( : /
/ ).
, ()
, ,
,
,
,
, , ,
. ,
- .
 201

, , :
, , .
, , . ,
, ,
, ;
,
. ,
:
, .
, ,
, . ,
- :
, , ,
.
:
. , , ,
, :
XXV
, , /.../
:
, :
, ;
, : ,
? ,
, :
, , ,
,
.
: ( )
, , ,
, . /.../
,
.
, .
, ,
, (,
, , ),
;
, .
/.../
,
, ,
(, )
, .


 202

400 :
,
,

, ,
,
( , . ). ,
, ,
, /.../.

, /.../
. ,
.

, .
, ,
. ,
,
, ,
, , . ,
, ,
, , .
, . ,
,
: ,
, , , ,
,
, .
.
,
;
, , .
,
, , ,
, .

, (1636), , ,
,
, .
, , , ,
, , , .
, , , ;
, . , ,

, ,
, ,
 203

,
: , ,

. ,
, ;
, , (le malin
gnie), ,
. ,
, ,
; ,
.
,
,
. ,
.

/.../,
.
, ,

. , ,
.
: ; ,
. ,
, , ,
. ,
. ,
, 1614. , ,
, .
, .
,
-, .
( , )
II
.
- , , ,
: , , ,
.
:
, , ,
, , ;
, . ,
,
, ,
, , , ,
.
 204

, ,

.
. ,
,
, .
;
. ,
,
, , . ,
, ,
.
,
, , ,
,
,
,
. ,
, ,
.
, ,

,
. ,
, ,
,
,
.
,
, , . /.../

, . , 2005, 32, 1, 12-13.

Aleksandra Mani, Vetrenjae na jezik, 2005.

Subota, 12. februar

Na kraju trideset druge glave, krmar tvrdi da u knjizi ne moe biti lai i besmislica, kad
knjiga tampana sa dozvolom gospode iz Kraljevskog saveta. To ponavlja i kasnije, u glavi
pedeset. Na poetku Don Kihota stoji takva dozvola. Vesela igra. Kako je tampano godine
1605, o tome je niz podataka. O tome pie i Astrana Marin, a i neki ileanac koji prenosi
detaljan opis tampanja koji je sastavio neko jo u XVII veku. I kako su slova izgledala, i kako se
knjiga slagala: nema velike razlike, sve do danas. Ili, tanije, do jue. Kada sam poinjala da
prevodim, jo se knjiga slagala olovnim slogom. Sada se ve to radi drugaije. I neko moda ve
za deset godina nee znati ta je to olovni slog.
 205

Utorak, 15. februar

Na panskoj televiziji priaju o teleskopima. Nazivaju ih ovi gorostasi, kau, vide
koliko i stotine miliona ljudskih oiju, i zbilja, sve je nalik na zadivljenost pred mlinovima koju
je oseao Don Kihote. I danas e Sano rei, ma nisu gorostasi, nego teleskopi, iroskopi... ali
ipak su to milioni ljudskih oiju, divovi s milionima oiju... Tako nastaje udo. Zato to ga vidim
tamo gde njegova svakidanjost ne dozvoljava da se ono vidi. Kako radi ip? Kako radi
kompjuter, kako nule i jedinice pretvara o slova, u slike? Kako se od zrnca peska dobija beli list
hartije na ekranu? Nije li to isto takvo udo? Kao i milioni oiju, ili kao krila na vetrenjaama.
Prevodilac koji hoe da modernizuje tekst Don Kihota moe se definisati kao anti-Pjer
Menar, kae Alina ulman. Ako je Alina ulman u svom prevodu iz 1997. godine i mogla da se
ogranii na rei koje su u francuskom postojale do 1650.godine, meni to nije mogue da uinim.
Ne bih mogla da se ograniim ni do XIX, a kamoli do XVII veka. XVII vek u srpskom jeziku je
za mene neto sasvim drugo nego XVII vek u francuskom za Alinu ulman. Tako se pokazuje da
bi svaka vremenska granica u jeziku bila proizvoljna. Izbor leksike i, uopte, jezika kojim
prevodim, meutim, zavisi od neega drugog: zavisi od meusobnog poverenja izmeu mene
kao prevodioca s jedne, i itaoca prevoda s druge strane. Moje sposobnosti da uverim itaoca
mog prevoda da je Servantes, da je svaki od likova u romanu, mogao govoriti ba onako kako
govori u mom prevodu. Prevod koji potuje taj pakt izmeu prevodioca i itaoca ne moe
izdati pisca, mora biti blizak originalu, i mora imati bliskost sa svojim itaocem. Bilo da
pokuam da ga nasilno modernizujem, bilo da pokuam da ga arhaizujem, svakojako u
izdati original, i to je ono emu me ui Borhesov Pjer Menar. Bliskost se ne moe postii
nikakvim pojednostavljivanjem, nikakvim uravnjivanjem. Rastojanje izmeu srpskog i panskog
jezika postoji. Rastojanje u vremenu od etiri stotine godina postoji. U igru se mora uvesti
vaganje, merenje, odmeravanje: izmeu teksta i itoca. Izmeu mene kao itaoca panskog teksta
i mene kao zapisivaa srpskog teksta odreeno vreme i prostor upisani su u Servantesov tekst u
svaki tekst. Ako je u mom prevodu Don Kihote Vitez od emerne prilike, to je zato to mi
Servantesov Caballero de /la, prim. J.S./ Triste figura prua tu mogunost: kao to moe biti i
Vitez Jadnog Lica (kako kae ore Popovi), i Tunog Lika (kako kau Popovievi kasniji
redaktori). Prilika: lik, lice, ali i okolnost, mogunost koja se ukazuje, vieznanost ove rei, daje
mi ono to mi je na nekim drugim mestima bilo uskraeno, da je kroz tekst usmerim prema
svakoj od tih mogunosti koje se pred njom otvaraju.
Velika razlika izmeu originalnog dela i njegovog prevoda lei ne u razliitosti rizika.

Nedelja, 20. februar

Bliim se poslednjoj etvrtini Prve knjige. Pre nego to zaponem prevod novele o
zatoeniku, zaustaviu se ponovo: ono to je trebalo da uradim u januaru, a nisam: da paljivije
beleim svoja itanja, da sastavljam delove teksta, koji sada ve treba da dobiju neki oblik. Da
itam poredei neke delove sa drugim prevodima. Da doteram malo prevod poslednjih poglavlja,
i dam ih J. da proita, i ocu, i ocu dajem na itanje. Sad mi ve sve nestrpljivije trai sledee
delove, brzinom kojom ja ne mogu da stignem da prevedem. Kao da mi kae, nemoj me terati
sada da itam Popoviev prevod, a Don Kihote me dri. Ne sme da ostavi nedoraene delove u
Dnevniku, jer to na kraju teko i da e biti dnevnik. ta je to to elim tu da zapiem, osim to
bih htela da zapiem sve? Dnevnik koji je voen na preskok, a ne iz dana u dan, kao da i nije
dnevnik... Ispada da je dnevnik samo oblik vae lai..., itam, jo jednom.
 206

Velike gospode molba gotova zapovest glasi naa poslovica. Druga kae, Pola posla
gotovo. Dola je od prie o Cigi koji hoe da se eni carevom keri a druga polovina posla je
da i ona njega hoe. Traganje za poslovicama, deava se, donese mi reenje za neto drugo, a ne
za ono to sam traila. Utoliko bolje, ako se listanje ne zavri bez ikakvog ishoda. Ipak, naih
poslovica ima sakupljenih dva puta vie kod Vuka nego u reniku poslovica panske Akademije,
koja obuhvata one zabeleene u knjievnim delima, i prikupljane direktno iz usmene tradicije.
Opet, kao da Sano sipa mnogo vie nego to je Vuk ikada mogao da sakupi... Na kraju sam
pansku poslovicu Ciertos son los toros prevela sa Pola posla gotovo.

Subota, 2. april
Con una no vista arrogancia llamaba de vos a sus iguales formule obraanja: Vos,
Tu, usted i dananje ti i vi ne pokalapaju se. Da li treba prei preko toga ili kako prilagoditi
zamenicu? Danas svakako moe znaiti nadmenost i prezir kada se nekome koga dobro
poznajete obraate na vi. Ja se uvek svaam na vi, ma koliko dobro popznavala osobu, seam
se rei koje sam ula od Vere Belogrli u detinjstvu; takva je bila ak i moja svaa od pre neki
dan: osobi s kojom sam se svaala govorila sam Gospoo. Lako moemo zamisliti taj obrt. To
je, meutim, jo jedan od obrta poput onoga sa poetka romana, iz prve glave, kada Servantes
objanjava ta je i kada jeo Don Kihote: kae, subotom je jeo kajganu sa varcima; subotom se u
paniji posti; u Srbiji se subotom ne posti; u paniji je uobiajeno da se, tokom subotnjeg posta,
jedu iznutrice; u Srbiji se tokom posta ne jede nikakvo jelo ivotinjskog porekla, samo se moe
jesti riba. Svako uenje izostaje, a niega udnog i nema u Don Kihotovoj ishrani: ona je
savreno uobiajena za oveka iz njegove zemlje u ono vreme; mada je posredi niz nesporazuma,
nerazumevanja, pogrenih tumaenja usled nepoznavanja kulture i obiaja, efekat kod panskog
itaoca i kod srpskog itaoca ostaje isti: opisuje nam se naprosto jelovnik seoskog viteza, nimalo
bogat niti neobian, i kroz taj jelovnik saznajemo koliko je skromno njegovo imanje. Preko
nesporazuma do savrenog razumevanja. Dobro razumemo Servantesa, mada, ne govorimo
istim jezikom, najbolje se razumemo kada se uopte ne razumemo. Paradoks prevoenja?
Svakako, i jedan od najboljih, Hermeneutika prevoenja? Ona moe doi posle, i uvesti nas u
zaarani lavirint kojeg nismo bili svesni kada smo se u njega upustili, itajui prevod.
Prevodilac, meutim, zna. Ili bi barem morao znati. I nalazi uivanje u igri skrivanja i otkrivanja
tajne za koju samo on zna. Tajne koju ne zna pisac, ne znaju likovi, ne znaju itaoci. Nije vie u
pitanju znanje koje ima Don Kihote, iako ga Servantes nema. Nije u pitanju ni znanje koje ima
panski italac, ali ga italac prevoda ne moe imati. U pitanju je znanje koje nema niko osim
onoga ko stoji izmeu dva jezika, izmeu dve tajne, i gleda kako se jezici poigravaju njime, kako
bi mu na kraju uinili poklon. Zamislite zamreno objanjenje koje sam ovde ukratko pokuala
da vam iznesem, kao prevodilaku napomenu na dnu stranice? Malo je italaca prevoda kojima
se ne bi zavrtelo u glavi od njega. I povrh toga, to bi bila napomena koja objanjava zato je
jasno ono to je jasno, zato je poznato, razumljivo i nedvosmisleno ono to ve takvo izgleda,
ali iz neznanja, iz nepoznavanja, nerazumevanja i savreno dvostrukog smisla.

Aleksandra Mani, Vetrenjae na jezik. Beograd: Rad, 2005, 70-74.

 207

Iva Draki Vianovi, Don Kihot - internacionalni i nadnacionalni filozofski

mit, 2005.

Kao iskon filozofskog miljenja Aristotel je u svoje vreme prepoznao uenje

(thaumazein) - uenje koje podrazumeva otklon i distancu prema svetu svakodnevice, prema
onome to se esto naziva zdravorazumskim razmiljanjem, odnosno onome to filozofi imaju
obiaj da odreuju kao svakodnevno miljenje. U stavu filozofskog uenja upravo svakodnevni
svet, ono po sebi razumljivo, postaje zagonetka. Svemu onom to se u takozvanom obinom
ivotu razume samo po sebi, filozof se udi, a sve ono to nam je u svakodnevici blisko i poznato
filozofska distanca ini tuim i problematinim.
Mogu se dakle izdvojiti te dve ravni miljenja svakodnevna, zdravorazumska i
filozofska, distancirana i aristotelovski zauena. Servantesov Don Kihot literarni je simbol
filozofskog miljenja. Njemu je upravo svet svakodnevice, ono samo po sebi razumljivo,
uvredljivo, tue bolno i udno; ravan zdravorazumskog, svakodnevnog miljenja je ba ono to
on ne shvata, ivotni prostor u kome se obini, normalni ljudi tako dobro snalaze i tako dobro
oseaju gui i sputava Don Kihota. Ontoloka zauenost je bez svake sumnje kljuna
karakteristika Don Kihotove linosti. Tradicionalno se smatra da su filozofi ljudi koji se slabo ili
nikako ne snalaze u svakodnevici. Jo su se o Talesu Mileaninu pronosile glasine da je,
gledajui u zvezde na nebu i prouavajui ih, pao u jarak. Sokratu su prebacivali da, starajui se
o moralnom vaspitanju graana atinskih, zapostavlja vaspitanje sopstvene dece. uvena pesma
arla Bodlera Albatros nosi istu poruku. Mornari se podsmevaju sjajnom letau albatrosu jer ne
ume da hoda runo se gega po palubi broda. Da li je nuno da, ako gledamo uvis, padnemo u
jarak, odnosno da li je nuno da ako umemo da letimo neemo umeti da hodamo? Stara dilema,
uvek iva i aktuelna (pomalo bolna).
Servantesov Don Kihot razotkriva staru egrst izmeu svakodnevnog i filozofskog
rezonovanja, a ono to je beskrajno privlano u Servantesovoj interpretaciji ovog problema je
neiscrpni humor koji se u pravom smislu rei izliva na itaoca. Tu je Servantes pravi ovek
renesanse, nasmejan i superioran, moan da vidi komiku filozofske zauenosti, duhom blii
antikoj Grkoj nego nama danas; jer mi dananji skloni smo, da, kao i arl Bodler, tuimo nad
sudbinom albatrosa i Don Kihota, kao da je u modernom oveku usahla mo da, uviajui
vrednost i veliinu, uvidi i kominu dimenziju koju vrednost ne mora nuno iskljuivati. ta je
uradio Don Kihot to nijedan zdravorazumski ovek sigurno ne bi? Dao se na itanje knjiga o
vitezovima i to s toliko volje i naslade da je tako rei posve zaboravio na lov, kao i na upravu
svojim imanjem... i, kao vrhunac antizdravorazumskog postupanja u ivotu, ...prodao je mnoge
hektare orae zemlje da bi kupovao knjige.... itanje knjiga je naravno ono to je dovelo do
definitivnog Don Kihotovog odvajanja od sfere zdravorazumskog razmiljanja, itanje knjiga
uvek ima mo da uini da nam svet svakodnevice postane predmet uenja na ovaj ili onaj nain.
Ne voditi rauna o sopstvenom imanju a kupovati i itati knjige, ima li ega to je vie strano
logici zdrave pameti u svakodnevnom ivotu? Meutim, ako svetska knjievnost i poznaje
pokoji, dodue redak, literarni simbol filozofskog miljenja (kakav je, na primer, ekspirov
Hamlet), potpuno je unikatno Servantesovo kontrastiranje likova Don Kihota i Sana Panse. Ako
je gospodar simbol Aristotelovog uenja kao izvora filozofije, onda je titonoa svakako isto
tako uspeo literarni simbol onog drugog nefilozofskog, zdravorazumskog ili svakodnevnog
miljenja. Duh Sana Panse uronjen je u svakodnevicu i njome zadojen do te mere da, ako
postoji tip nefilozofa ili anti-filozofa kome je svakodnevno ontoloki blisko i poznato, a svaka
 208

druga razina miljenja udna i daleka, onda to nije niko drugi doli Don Kihotov znameniti
konjuar.
Bitna karakteristika svakodnevnog miljenja, za razliku od filozofskog, je njegov
pragmatiki karakter. Svakodnevno miljenje je usmereno na reavanje zadataka koje pred nas
postavlja svakodnevni ivot i nikad nije samo sebi svrha, kao to jeste sebi svrha filozofska
kontemplacija. Svakodnevno miljenje, po definiciji, ima za cilj neku praktinu korist i ka njoj je
usmereno. Mamac Sanu Pansi da poe kao konjuar sa Don Kihotom u svet su vrhunske
vrednosti svakodnevnog miljenja bogatstvo i poast, odnosno, sasvim precizno jedno lepo,
bogato ostrvo gde e Sano biti gubernator. Neobrazovani, kae Aristotel u Nikomahovoj etici,
zamiljaju sreu kao uivanje, bogatstvo, ili kao poasti i slavu. Jedan od tih Aristotelovih
neobrazovanih je upravo Sano Pansa, Servantesov predstavnik zdravorazumskog,
svakodnevnog miljenja, koji vidi sreu upravo u onom skuenom skupu instrumentalnih
vrednosti koje je analitini Aristotelov um nabrojao u jednom dahu. I svaki zdravorazumski
ovek, onaj kome je takozvano svakodnevno miljenje jedina duhovna sfera u kojoj ivi i kree
se, pozdravio bi i odobrio Sanove motive i rekao bi: Pa naravno, pametan ovek. Iz kog bi se
inae razloga odvojio od svoje kue i porodice i poao sa Don Kihotom u svet? Jo jedna
znaajna karakteristika svakodnevnog miljenja koju ne proputa pronicljivi Migel de Servantes
Saavedra jeste njegova nekritinost; naime, zdravorazumsko miljenje nema dobru procenu
sopstvenih mogunosti (to je i najei uzrok mnogobrojnih raznovrsnih problema u
svakodnevnom ivotu). Gledajte, gospodine skitnico vitee, kae Sano svom gospodaru, da
ne zaboravite na ono to ste mi obeali, na ostrvo, a ja u ve znati njime upravljati, pa ma koliko
ono bilo. Umee on, pa ma koliko ostrvo bilo i ma koliko komplikovana uprava bila! Snana
pragmatina nastrojenost svakodnevnog miljenja, usmerenost ka konkretnoj, praktinoj koristi
(praktinoj u modernom, a ne u antikom smislu rei) ini ga slepim, iskljuivim i nekritinim.
Kontrastirajui likove Don Kihota i Sana Panse, simbole filozofskog i zdravorazumskog
miljenja, i razvijajui njihov meusobni odnos, Servantes artikulie i posebno zanimljivo pitanje
sa filozofskog stanovita ko je superiorniji - Don Kihot ili Sano Pansa, ili, drugim reima,
filozofsko ili svakodnevno miljenje - ija je argumentacija snanija i ko koga i zato moe da
ubedi. Ako ostavimo po strani autoritet koji Don Kihot kao gospodar ima u odnosu na slugu a
koji, ruku na srce, u tom obliku nije preterano veliki (ponekad taj vid svog autoriteta Don Kihot,
tek da ne izneveri stale kome pripada, potvrdi pesnicom), postoji izvesna sklonost kod Sana da
se povinuje svom gospodaru, da mu se u duhovnom smislu podredi i da ga sledi kao to se u
ivotu spontano sledi autoritet snanijeg uma. I to na prvi pogled moe delovati udnovato.
Sanov sveukupan odnos prema Don Kihotu je ambivalentan: as ga sa svoje zemaljske,
zdravorazumske razine miljenja posmatra kao da je siao s uma i vajka se i jada na svoju
sudbinu, a as mu bezuslovno veruje, ponesen Don Kihotovom, kako Servantes kae, ludou,
a u stvari ponesen specifinom donkihotovskom argumentacijom koja, iako potpuno distancirana
od sveta svakodnevnog iskustva (ili upravo zbog toga), ima unutranju koherentnost i doslednost
koja, zaudo, povremeno vri prodor u Sanovu duhovnu sferu i ne samo to na nju utie, nego
uspeva i da joj se nametne za vou. Dakle, Don Kihotova logika povremeno uspeva da slomi
Sanov zdravorazumski otpor i da pomeri Sana Pansu iz njegovog tvrdog, pragmatikog stava.
Servantes, kao vet hirurg, finim potezom skalpela otvara pitanje ta je superiornije filozofsko
ili zdravorazumsko miljenje i tretira ovaj problema kroz ceo roman, precizno i nijansirano
ispitujui ta preovlauje, kada i zato. U uvenoj epizodi sa vetrenjaama, Sano Pansa, u
punom sjaju tipinog predstavnika zdravorazumskog rezonovanja, kae svom gazdi: Ama
pogledajte, ono to se tamo vidi nisu divovi nego vetrenjae. Aman zaboga! Ta zar vam nisam
 209

kazao da dobro pazite ta radite, jer su to vetrenjae, i to samo onaj nije video koji ih i sam ima u
glavi. Ovde mu je jasno da Don Kihot ima, kao Sano kae, vetrenjae u glavi i ostaje
nepoljuljan u svom zdravorazumskom stavu. Meutim, u pustolovini sa fratrima i fratarskim
momcima, Sanovo dranje je izuzetno zanimljivo. On u poetku, dosledno zdravorazumski
nastrojen, upozorava svog gospodara: Bie bogme ovo gore od vetrenjaa, ma pogledajte
senjore, ono su fratri benediktinci... Kaem vam, pazite se, uzmite se na um ta radite, da vas ne
bi avo opet prevario. Ali neto kasnije, Sano, iako, kako kae prilino izdevetan od
fratarskih momaka, posmatrae boj svoga gospodara i iz sveg srca moljae boga da mu
blagovoli podariti pobedu, te da s njom zadobije kakvo ostrvo u kome e ga nainiti
gubernatorom, kao to mu je bio obeao. Sano Pansa naglo uskae u svet svoga gospodara i iz
premisa donkihotovskog miljenja izvlai zakljuke svojstvene zdravorazumskoj ravni miljenja.
U sekvencama kao to je ova, Servantes je u nekoliko kratkih poteza dao briljantnu analizu
nedostataka takozvanog svakodnevnog ili zdravorazumskog miljenja. Kada to i zato veruje
Sano Pansa Don Kihotu? Analizirajui paljivo Servantesovo remek-delo, zakljuujemo da
Sano bezuslovno veruje svom gospodaru kada ima u izgledu neku praktinu korist; bilo da je u
pitanju pomenuto gubernatorstvo na bogatom ostrvu, ili udotvorni melem koji lei sve, a ije je
spravljanje jedna od tajni veleumnog plemia od Mane, ili, najzad, hranljive biljke koje jedu
vitezovi lutalice kada u potrazi za pustolovinama ostanu bez namirnica u sve to veruje lukavi i
praktini Sano. Pragmatika natrojenost zdravorazumskog miljenja ini ga nekritinim na svim
nivoima i, tavie, luim od Don Kihota. Ono to nam izgleda kao najtvra stvarnost vrlo esto
je sklono da se, kao Protej, zaas prometne u potpunu nesuvislost. Dakle, svakodnevno miljenje
ima tendenciju da iskoristi i upotrebi filozofsko, ali takva vrsta zajednice je nezdrava i ne raa
kvalitetan plod. Filozofskim nainom reeno, ono to nam Servantes nudi u literarnoj formi
zvui otprilike ovako: filozofsko miljenje ne trpi da bude tretirano kao sredstvo jer je ono u
samom svom biu, sutinski - svrha. Drugim reima, kljuna odlika svakodnevnog miljenja,
nedovoljno ini se uoena u savremenoj filozofiji, je brkanje vrednosti. Takozvane
instrumentalne vrednosti, vrednosti koje to nisu same po sebi ve su sredstvo za postizanje
pravih vrednosti (novac je svakako najizrazitiji primer ovakve instrumentalne vrednosti koja je
postulirana kao apsolutna vrednost u svakodnevici) tretiraju se kao vrednosti po sebi i njima se
tei zbog njih samih. Sve ove odlike svakodnevnog miljenja formiraju i duhovni horizont Sana
Panse: lukavost, zdravorazumsku pronicljivost i dirljivo naivnu i otvorenu koristoljubivost. S
druge strane, Don Kihot nema problem s brkanjem vrednosti. Ako mu je ita jasno onda je to
svakako ta je dobro i ta treba da ini. Jer razlog zbog koga se on dao na posao i zanimanje
lutajuih vitezova jeste, kako kae Servantes, da ponitava uvrede, pritie udovicama, titi
device. U ovom trenutku ponovo nam se namee pitanje kog smo se dotakli u poetku naeg
izlaganja: da li onaj ko ume da leti nuno ne ume da hoda, da li onaj ko gleda zvezde na nebu ne
vidi jarak? Sada u etikoj ravni, kada su vrednosti u pitanju, Servantes nas stavlja u slinu
dilemu: da li ako teimo za pravim vrednostima, vrednostima koje to jesu po sebi, gubimo oseaj
za instrumentalne vrednosti, odnosno da li ovaj vii vrednosni nivo nuno iskljuuje onaj drugi,
nii? Velike vrednosne konstrukcije u istoriji filozofije distanciraju se od sveta svakodnevne
stvarnosti - Platonova teorija ideja u istoj meri u kojoj i njegova teorija drave; D se
suprotstavlja NOESISU, nivo miljenja na ula oslonjenog i ulima potvrenog, DOXA se u
antikoj grkoj filozofiji tretira kao sfera privida i neistine, a umna spoznaja, NOESIS, ima
prodor u svet vrednosti, u ono to Platon naziva TO ON ONTOS, bie po sebi. I Servantes nam,
kao antiki filozofi, postavlja to kljuno pitanje: ta je istinska stvarnost a ta privid? ta je to to
bitno konstituie stvarnost ulna opipljivost, dostupnost ulima, ili vrednost? Platonov i Don
 210

Kihotov odgovor, bez svake sumnje, jeste da je svet vrednosti ono pravo bie stvari, a da je
privid upravo ono to smo u svakodnevnom iskustvu navikli da doivljavamo kao sutu realnost.
Ni Don Kihot, kao ni antiki mudraci, ne priznaje svedoanstvo fizike ulnosti: kada je naime
Sano na drumu ugledao krmu, ona je po miljenju i ukusu Don Kihota morala biti zamak.
Sano tvrae da je krma a njegov gospodar da nije, no da je zamak, i prepirka im dotle trajae
da je ne dovrie ni kad do nje dooe (to e rei da ni neposredna ulna opipljivost krme nije
pomerila Don Kihota iz njegovog stava), a Sano sa celom svojom komorom ue unutra, ne
traei dalje uveravanje. Tako je i Zenon iz Eleje dokazivao Parmenidovo uenje: njegove
uvene aporije nastale su kao plod nepoverenja u pouzdanost ulne spoznaje. Po Platonu, takoe
istinita spoznaja zahteva distancu prema fizikoj ulnosti, a revolucija u naukama u doba
renesanse izvedena je upravo zahvaljujui oivljavanju platonikih principa miljenja. I dan
danas mi vie verujemo Kopernikovoj naunoj teoriji - hipotezi da Zemlja i mi na Zemlji
kruimo oko Sunca nego dokazima sopstvene fizike ulnosti jer ono to mi zaista svojim
oima svakodnevno gledamo jeste kretanje Sunca oko nas od istoka prema zapadu i mi, ma
koliko da ivimo, neemo videti drugaije. Kopernik tvrdi suprotno, a mi, uprkos sopstvenoj
ulnosti, verujemo da je on u pravu.
Moe se rei da ulna spoznaja kroz istoriju ljudske misli biva suprotstavljana pravoj istini stvari
na tri nivoa:
1) suprotstavljanje ulnosti naunom sistemu, kao u Kopernikovom sluaju;
2) suprotstavljanje ulnosti metafizikom sistemu, u Platonovoj teoriji ideja, na primer;
3) suprotstavljanje ulnosti nekom sistemu vrednosti, vrednosnoj konstrukciji, kao u Platonovoj
teoriji drave.
Servantesov Don Kihot se distancira od sopstvene fizike ulnosti da bi sauvao sitem vrednosti
koji je stvorio i koji predstavlja smisao njegove egzistencije, razlog ivljenja, kako je govorio
Imanuel Kant. Kad izgubi svoj svet vrednosti, vii horizont u koji je upravljen njegov duhovni
pogled, Don Kihot e izgubiti smisao ivljenja i nastupie njegova smrt. Dakle, pitanje ta je
stvarnost a ta privid i emu verovati i zato, ostaje ivo i otvoreno u Servantesovom Don
Kihotu, dato u novoj dimenziji raskonog i oaravajueg renesansnog humora. Renesansna
panija iznedrila je ovaj internacionalni i nadnacionalni filozofski mit da traje kroz vreme.

Iva Draki-Vianovi, Don Kihot - internacionalni i nadnacionalni filozofski mit. U: J.

Stojanovi (prireiva), Don Kihot u srpskoj kulturi, Beograd, Institut Servantes Filoloki
fakultet, 2006, 104-110.

, :
, 2007.

1999.
, ,
192. 1999. :
. ,
, .

192
2001.
 211

.
,
XX . ,
.
, , . ,
; .
, .
, ,
; , .
,
: ,
. -
,
(, ,
)193.
, , , ,

(, :
,
194). , ,
,
195.

: ,
. ,
, , ,
( , , ), , .
,
,
. ,
, , ,
, ,
.
,
() ,

.

193
, . , 467, . 4, 2001, 595.
194
, -,
. -
(El teatro de este mundo).
195
// , , //
, //,
, ,
, , , ,
. , , , 57-58, 2001, 140.
 212

, ,
.
,
; , .
, , , ,
, ( . 13/,
/12/, /15/, .).
,
(el escritor /11/, el caballero de la triste figura /12/, , XXX
Dnde, cmo y cundo hallaste a Dulcinea? Qu haca? Qu le
dijiste?, .196 ,
,
,
.197
,
, , , ,
. , ,
.
, ,
. , , .
, : // , ,
, , ,
.198 ,
. , :
, , ( , ,
199). : , , , ,
, , , .200
. , , ,
, ( ).
, .
, , , , ,
: , , , , , ., . ,
, :
, , -, ,
, .
: , ,
, , ,
( - -
). ,
, ; ,
, , , ( ,

196
. : , 1999, 271.
197
, 13.
198
, 10-11.
199
, 37.
200
, 38.
 213

201); . , ,
.
: ,
. , , , .
, -
. ,
, .
: .
, , .
.202 :
, -, 203,
, - .
,
, -. ,
, , : ,
alias , , .
:
, , ,
,
( ). .
, .
- , (
/ ).

.
, : . .
!.204 -,
: . , ,
, , , , , , ,
.205

, : , , ,
, . // , .206
, :
, .
, ,
, (
. .
, //.

201
?
202
, 201. , ,
.
203
-, .
: , , .
204
, 257.
205
, 259.
206
, 246.
 214

, ,
207). ,
,
. ,
- , :
, ,
..208

. //
.209 , ,
, , ,
, , ,
. ,
1605. , :
//.
, , , ,
. , ,
. //
, .210

,
, .
,
, . , :
,
.211 , , ,
,
: : , .
, , , ,
.
, , , .
, .
, , ,
//.
.
:
, ,
//.
- !
! //

207
, 10.
208
, 268, 53.
209
, . , 593.
210
, 9.
211
, 138.
 215

: .

, ,

, ,
, ,
.212
, ,
( ), (
,
, ). , , ,
. ,
,
. , -
, .
,
. , ,
. , ,
, , .
.
. , ,
, . ,
200.000 (
), .
: -
, , (
), , .
, : ,
, . . .
.
. .
, , .
1992.
,
. , ? ,
, ,
, . // , ,
? .213
.

. , ,
, (I), .
, -!: .
, , , , , , , , ,

212
, 196.
213
, 86.
 216

. , .
- .214 ,
. Del donoso y grande
escrutinio..., .

; . :
. .
, .
, .
, .215
, , ,
I , , , ,
. .216

, ,
.

.
, , .
,
; .
.
, ,
. :
, ,
. ,
. ,
,
, ,
.

, (1832-1914).
- ,
,
, , .
, ,
,
217.

214
, 144.
215
, 140-141.
216
,
, .
: , , .
. , , ,
, . , ,
, , , //. . , 149.
217
(
 217

, ,
, , . ,
,
, , ,
. :
.
. // .
.218
,
, , .

,
, .

, :
. , 2007, 84, 94-101.

Ja , , 2011.

. , ,
,
.
,
1599, 1604. ( , I II
219), (1605)
. ,
, ,
, .
, , ,
(Avalle-Arce 1990: 600).220
//
(Lazarillo de Tormes, 1554)221,
, , X
.222

, , 2005).
218
, 87.
219
Mateo Alemn, Guzmn de Alfarache.
220
(, , 1995,
) (, , 2003,
), ,
(, , 2004, ).
221
, (. )
, .
222
, .
 218

, ,
, -
, .
, , 223.
: 1) (
pcaro224) - ,
, ; ,
(, , ...); ,
, ,
. (
), (, , , ...),
, ; 2)
() ;
, (
/realismo dogmtico; Blanco Aguinaga 1957: 313/); 3)
, ;
, (
) , ;
; 3)
,
, (), ,
( , ,
.); 3) (
, ); 4)
; 4) ,
, ,
.225

1.
,
. ,
,
, .
XVI XVII ,
.

223
El
gnero picaresco en la crtica literaria (2008).
224
. , ,
, . , , , ,
. ,
, . . (no es soldado, no
es ladrn profesional, no es mendigo, no es criado. El pcaro hace de todo esto pero es, en verdad, un hombre sin
profesin alguna, un verdadero extrao a todo lo que sea norma social. De ah que no tenga el sentido del honor,
inherente a cualquier profesin -incluso la de ladrn-, ni, por lo tanto, sentido del honor en si. Su famosa libertad
es puramente negativa. (Blanco Aguinaga 1957: 314-315)
225

- (J.A.Garrido 2008: 227).
 219

, ,
, .
,
, .
-
, ,
:
/.../ , .
- , ,
, .
- .
- ? .
-
. ,
, .
- ? .
- .
- ? .
- , ? ,
, .( 2005: I, 194-195)226.

,
() //
( )
. ,
// (.
).
- ,
( , ,
: /.../
?)

, ( ,
/romance/, ), /.../,

226
- /.../ sepa que yo soy Gins de Pasamonte, cuya vida est escrita por estos pulgares.
- Dice verdad, dijo el comisario: que l mesmo ha escrito su historia, que no hay ms, y deja empeado el libro en la
crcel, en doscientos reales.
- Y le pienso quitar, dijo Gins, si quedara en doscientos ducados.
- Tan bueno es? dijo Don Quijote.
- Es tan bueno, respondi Gins, que mal ao para Lazarillo de Tormes y para todos cuantos de aquel gnero se han
escrito o escribieren. Lo que le s decir a voac es que trata verdades, y que son verdades tan lindas y tan donosas,
que no pueden haber mentiras que se le igualen.
- Y cmo se intitula el libro? pregunt Don Quijote.
- La vida de Gins de Pasamonte, respondi el mismo.
- Y est acabado? pregunt Don Quijote.
- Cmo puede estar acabado, respondi l, si an no est acabada mi vida? Lo que est escrito es desde mi
nacimiento hasta el punto que esta ltima vez me han echado en galeras. (Cervantes 1998: I, 242-243).
 220

227 (Riley 2001: 211), , ,

. , ,
. ,
, , :
/.../ , , , ,
, , ,
, , , ,
, , ,
, , , ,
, , , 228
( 2005: I, 45).

,
.
,
, ,
, . ,
, ,
, , ,
:
; - - ;
- ,
.
, 229 (Martnez Bonati 1995: 97-
98).

.
(Novelas ejemplares, 1613, ).
,
,
, ,
.230 (Niemeyer, Meyer-Minneman 2008: 242).
, ,
, ,
.231

227
Se equiparan aqu de forma clara la carrera caballeresca y la picaresca, descritas como una sola profesin que
implica el viaje en busca de aventuras.
228
/.../haba ejercitado la ligereza de sus pies y sutileza de sus manos, haciendo muchos tuertos, recuestando
muchas viudas, deshaciendo algunas doncellas y engaando a algunos pupilos, y, finalmente, dndose a conocer por
cuantas audiencias y tribunales hay casi en toda Espaa (Cervantes 1998: I, 55-56).
229
/.../ la obra /.../ parece un collage de las diversas regiones de la imaginacin literaria tradicional. El mundo
pastoril se junta al picaresco; el heroico-fantstico de los caballeros, al de la comedia; el de la intriga ertica
cortesano-aldeana, si no al de las peregrinaciones y naufragios bizantinos, al menos al de la autobrigrafa militar y el
romance morisco. No slo hay yuxtaposicin de los mundos heterogneos, sino contaminacin de uno por otro.
230
/.../ en dilogo constante con las caractersticas de la novella italiana, la novela pastoril, la novela bizantina y la
novela picaresca.
231
La gitanilla, El licenciado Vidriera, El celoso extremeo, La ilustre fregona, Rinconete y Cortadillo, El
casamiento engaoso y Coloquio de los perros.
 221

( ) , ,
.
, ,
.
( ) ,
,
. (. ) ,
: ,
, , .
( );
, ,
; ,
. , (caballeros pcaros),
, (Avalle-Arce 1990: 593). ,
.

232,
,
(Ry 2003: 451-452).
.
1605.
( , , ) , ,
233 (Rey 1998: 33-34).
, ,
. () ,
,
, .
( - , - / / , - ,
- , - , .).
, , .
. , ,
,
Vuesa Merced (, ), seor caballero
( ) seor hidalgo ( ),
.
,
. ,
(
; ). ,
, ,
, ,
, ,

232
Se trata de un ensayo cervantino que analiza novelescamente no la vida de los pcaros, sino la atraccin
extraordinaria que dicha vida ejerca sobre los nobles jvenes, como Carriazo y Avendao.
233
Sevilla era, en efecto, la ciudad ms grande, populosa y apicarada de Espaa, donde la vida holgazana y libre
encontraba su espacio idneo en el Siglo de Oro.
 222

.234 (Zamor Vidente 1962: 18). ,

( , /cortar - , /). ,
,
(Avalle-Arce 1990: 593). ,
, ,
, . ,
,
,
. ,
,
, , ,
( 1981: 152), - ,
235 (Avalle-Arce 1998: 594).

, ,
.
, ( ). ,
, ,
- , .
( ).
,
( ),
. , ,
() , , ,
.
- , .
.
.
, ,
.
, ,
. , ,
, (parceme, imaginara, debieron de ser),
,
/.../, /.../ ,
236 (Rey Hazas, Sevilla Arroyo 1995: 85). ,
, ,
:
, ,

234
Con el inmenso cario y la delicada ternura sobria de su autor, asistimos a una novela de pcaros, que se
encuentra a enorme lejana de la novela tradicional picaresca.
235
La palabra clave, e insustituible, en el concepto cervantino de picaresca, es amistad.
236
Y es que se trata de evitar por completo el determinismo de la herencia, para que el personaje tenga la mxima
libertad de accin /.../, lo cual implica que el novelista, a su vez, goza de la misma autonoma para desarrollar su
narracin sin ataduras previas.
 223

/.../ /
, . ./,
(), ,
, , 237 (Blanco Aguinaga 1957: 329).
,
.
, (Berganza, amigo)
, (Scipin, hermano),
. ,
. ;
, .
conditio sine qua non .
/.../
: , , ,
/.../. /.../
(
), , ,
, , /.../
, 238 (Blanco Aguinaga
1957: 331).

. , ,
, , . .
, -- (Blanco Aguinaga
1957: 333). .

(
, mozo de muchos amos).

(, , , , , , , ).
, , ,
,
XVII .
, ,
, ,
/.../, 239 (Rey Hazas,
Sevilla Arroyo 1995: 85).

237
Frente a la novela de caballeras y frente a la novela picaresca, frente a la seguridad dogmtica y la tcnica de
definicin de lo predestinado, he aqu dos principios de novelas que, veremos, son esenciales a la manera cervantina
porque, desde ellos, se abren todos los portillos a la realidad imprevista que se crea en la novela, donde los
personajes se van haciendo y haciendo su circunstancia mientras sta, a su vez, los hace a ellos.
238
La funcin de Cipin frente a la historia y sermones de Berganza /.../ es la del crtico del realismo absoluto y las
generalizaciones: Cipin corrige, modula, detiene, armoniza y, ms de una vez, pone en duda la verdad de su
amigo /.../. Gracias /.../ a que este pcaro de Cervantes no est solo (porque su autobiografa va dirigida, en dilogo
vivo, a otro protagonista), el lector, en vez de enfrentarse a una realidad cerrada y plana que debe rechazar o aceptar,
recibe una realidad filtrada, /.../ una realidad dual sobre la cual es posible meditar y hasta vacilar.
239
/.../ una percepcin abierta, flexible y amplia de la realidad, completamente contraria a la ptica intolerante,
 224

,
.

2.
,
. ,
,
. ,
(el hampa, la germana),
, (pcaros, rufianes, jaques, bravos, hampones, daifas);
, ,
, , ;
, germana; ,
.

.
, .
(
)
,
,
, ( 1597-8).
- ,
,
( ), ( ), ( ,
, ), ( )240,
.
,
. ,
, , , , ,
,
, .
241 242
,
.
() :
,
; , ;
, .
(!)

dogmtica y escolstica del Guzmn de Alfarache /.../, novela contra la que dispara sus dardos el Coloquio de los
perros.
240
El rufin viudo, El viejo celoso, El retablo de las maravillas, El vizcano fingido, La cueva de Salamanca, La
guarda cuidadosa.
241
, .
242
El rufin dichoso.
 225

, , (la barbacana, las

Gradas, el Alamillo), , (sor seor, ninfa
, //, .),

, XVII (- 2002: 58).
:
, , ,
. (Cervantes 1998c:
600-767). (hijo de la piedra) -
, -; ;
( , , , ,
...) (, , ),
.
. ,
- , .
( )
, ,
.

: , ,
, . -

, - ,
, : .

, - ,
.
243 (Niemeyer, Meyer-Minnemann 2008:
223).

, ,
.
:
, ,
, , , , -
(Rey, Sevilla 1995: 39-40).

Avalle-Arce 1990: J.B. Avalle-Arce, Cervantes entre pcaros. Nueva Revista de Filologa Hispnica, vol. 38, 2,
Nmero Monogrfico Dedicado a Cervantes, pp. 591-603.
Blanco Aguinaga 1957: C. Blanco Aguinaga, Cervantes y la picaresca. Notas sobre dos tipos de realismo. Nueva
Revista de Filologa Hispnica, vol. 11, 3/4 (Jul. - Dec.), 313-342.
Cervantes 1982a: M. de Cervantes, Novelas ejemplares. I. Ed. Harry Sieber. Madrid: Ctedra.
Cervantes 1982b: M. de Cervantes, Novelas ejemplares. II. Ed. J.B. Avalle-Arce. Madrid: Castalia.

243
/.../ la respuesta literaria ms lcida a la novela picaresca que ha habido a lo largo de ya casi cuatro siglos.
 226

Cervantes 1998a: M. de Cervantes, Don Quijote de la Mancha. Ed. Francisco Rico. Barcelona: Crtica, Instituto
Cervantes, I, II.
Cervantes 1998b: M. de Cervantes, Los baos de Argel. El rufin dichoso. Obra completa, 14. Edicin de Florencio
Sevilla Arroyo y Antonio Rey Hazas, Madrid, Alianza.
Cervantes 1998c: M. de Cervantes, Pedro de Urdemalas. Obra completa, 16. Edicin de Florencio Sevilla Arroyo y
Antonio Rey Hazas, Madrid: Alianza.
Ferreras 1009: J.I. Ferreras, La novela en Espaa. Madrid: Biblioteca del Laberinto, vol. II.
Garrido Ardila 2008: J.A. Garrido Ardila, El gnero picaresco en la crtica literaria. Madrid: Biblioteca nueva.
Martnez-Bonati 1995: F. Martnez-Bonati, El Quijote y la potica de la novela. Alcal de Henares: Centro de
Estudios Cervantinos.
Meyer-Minnemann 2008: K. Meyer-Minnemann, El gnero de la novela picaresca. In Meyer-Minnemann, K,
Schlickers, S, (eds.), La novela picaresca. Concepto genrico y evolucin del gnero (siglos XVI y XVII). Madrid,
Frankfurt: Universidad de Navarra, Iberoamericana, Vervuert, 13-40.
Niemeyer, Meyer-Minnemann 2008: K. Niemeyer, K. Meyer-Minnemann, Cervantes y la picaresca. In idem, 223-
262.
Pavlovi-Samurovi 2002: Lj. Pavlovi-Samurovi, Knjiga o Servantesu. Beograd: Nauna.
Rey Hazas 1983: A. Rey Hazas, Gnero y estructura de El coloquio de los perroso como se hace una novela. In
Bustos Tovar, Jos Jess (coord.), Lenguaje, ideologa y organizacin en las Novelas ejemplares. Madrid:
Universidad Complutense, 119-144.
Rey Hazas 1995: A. Rey Hazas, Novelas ejemplares. In VV.AA, Cervantes. Alcal de Henares: CEC.
Rey Hazas, Sevilla Arroyo 1995: A. Rey Hazas, F. Sevilla Arroyo, Cervantes. Vida y literatura. Madrid: Alianza.
Rey Hazas 2003: A. Rey Hazas, Deslindes de la novela picaresca. Mlaga: Universidad.
Riley 2001: E. Riley, La rara invencin. Estudios sobre Cervantes y su posteridad literaria. Barcelona: Crtica.
Servantes 1981: M. de Servantes, Uzorne novele. Preveli Haim Alkalaj i Duko Vrtunski. Novi Sad: Matica srpska.
Servantes 2005: M. de Servantes, Matoglavi idalgo Don Kihote od Mane. Prevela sa panskog Aleksandra
Mani. Beograd: Rad, I, II.
Sevilla Arroyo 2001: F. Sevilla Arroyo (dir.), La novela picaresca espaola. Castalia: Madrid.
Zamora Vicente 1962: A. Zamora Vicente, Qu es la novela picaresca. Buenos Aires: Columba.

, . , 18, 2011, 25-38.

J . , :
, , 2013.

,
. ,
244? ,

244
bildungsroman,
.
,
,
. (, 2010: 481-482). , ,

.
 227

(, 1990: 61-63).
,
. , ,
,
,
(, 2005: 11-14).
,
, ,
,
.

. ,
, , , ,
(2004: 39-46), .
,
,
: ( , 1996: 67).
,
: ?.
,
245
.

,
, ,
( , 2004: 105).
,
. ,
,
,
.
,
,
( , 2012: 107).

,

-

245
2011. ,
, ,
o . ,
: ,
; , .
 228

(, 1996: 28).
,
( ),
, ,

novela bizantina ( , 2008: 76).
(El caballero Cifar)
XIV ()
,
, . (
, 2006: 74). ,
(, 1984: 152),
.
II
XIII ,
(2008: 227),
.
,
(, 1967: 178).
, ,
, . ,
.
XIII
, (, 2008: 123).

,
,
: , . .

(2008: 227),
,
(1996: 160).
().

XIII ,
,
.
, ,
(, 1967: 66).
, ,

, (1991: 196).

XII XVII , 1605. ,
,
.
 229

,
,
.
,
, ,
.

, 246
. ,
.
(2008: 73)
,
, XII
, (, 1967: 20).
, ,

, ,
(, 2009: 1163).

,
, ,
Libro de Apolonio,
,
(, 1976: 122). , ,
,
, ,
( , 1976: 1017). ,
in medias res, ,
( ),

, (1996: 123).

, ,
.
, ,
, .
-

246

,
, ( 1989: 437-
439). , ,
: , , , ,
, .
 230

,
. ,
, .
(, 1994: 275), .
, ,
, .
() ,
.

/ ( , 1994: 276).
,
, ,
,
, .

, ,
. ,
,
(, 1984: 57).
, ,
(, 1984: 76),
? ,
?
, ,
,
.
homo viator
, , ,
.
,
. :
,
(1981: 151). ,
, ,
.
, :
(1984: 164).
,

. ,
,
.
,
,
,
.
 231

,
.

,
.
XIII ,
, 1250. ,
( , 2008: 234).

,
(,
1996: 957), .
, ,
, . (.
romance/novela). ,
, ,
(2008: 218).

,
, (
, 2006: 947-948). (1996: 98)
od XIV do XV , ,
, ,
.
, (, 2008: 229).
,
, ,

, /.
,
, ,
verosimilitud narrativa, .
,
,
. ,
:
, . -,
.
; , , , ... (, 2000: 24).
-
, ,
(, 1996: 281-286),
.
, ,
 232

.
, , , ,
, ,
.
.

. ,

, .
?
,
,
, .
,
, . ,
(1984: 165),
.
, -
.
, ,
,
. ,
,
XV
.
/
. , ,
,
247? ,
248 (
, 1991: 361-363),
,
.

(1981): . Bakhtin, The Dialogic imagination: Four Essays, Austin: University Texas Press.
---------- (2000): , : Zepter Book World.
(1967): . . , , : .
(1996): R. Beaton, The Medieval Greek Romance, London: Routhledge.

247
, ,
,
,
, .
, , : . ,
, : , 2004.
248
(. ..).
 233

(1991): M. Vargas Llosa, Viejos y nuevos libros de caballera, : Alan Deyermond (.), Historia
y critica de literatura espaola, al cuidado de Francisco Rico. Edad Media, vol. 1/1, Barcelona: Crtica, 361-363.
(1984): . , , : .
(2008): . D. Deyermond, Historia de la literatura espaola. La edad media, Barcelona: Ariel.
(2012): . Esquerr Nonell, Spania (552-624): lmite de la ecmene, : -
.
(2006): D. Estbanez Caldern, Diccionario de trminos literarios, Madrid: Alianza Editorial.
(2009): S. Zimic, "La literatura bizantina de Cervantes", : Georgina Dopico Black, Francisco Layna Ranz
and Mercedes Alcal Galn (.), USA Cervantes: 39 Cervantistas en Estados Unidos, Madrid: Polifemo, 1153-
78.
(2004): . , , : .
(2005): M. Keen, Chivalry, New Haven: Yale Univesity Press.
(1976): F. F. Curto Herrero, Estructura de los libros espaoles de caballeras en el siglo XVI, Madrid:
Fundacin Juan March.
(1996): . . , , :
.
(1990): . , , : -.
(1991): S. MacAlister, "Byzantine twelfth-century romances: a relative chronology." Byzantine and
Modern Greek Studies, 15, 175-210.
---------------- (1994): S. MacAlister, "Byzantine Developments", : John
Robert Morgan, Richard Stoneman (.), Greek Fiction. The Greek Novel in Context, London: Routledge, 275-87.
(2008): M. Menendez Pelayo, Orgenes de la novela, Alicante: Biblioteca Virtual Miguel de
Cervantes.
- (2004): . -, , : .
(1976): B. P. Reardon, "Aspects of the Greek Novel", Greece & Rome, 23-2, 118-131.
(1996): M. A. Rodrguez Fontela, La novela de autoformacin, una aproximacin terica e
histrica, Kassel: Edition Reichenberger.
(2011): . , , ,
: .

, : ,
. ()
. : - , 2013,
257-268.
 234

III

Resumen

Cmo hemos ledo el Quijote? La novela de Cervantes ante la crtica literaria serbia

De todas las obras de Miguel de Cervantes conocidas en Serbia, la que ha suscitado ms

comentarios de parte de la crtica ha sido, obviamente, Don Quijote. La primera observacin
remonta a 1784, cuando el escritor ilustrado Dositej Obradovi anota que la lectura de la novela
cervantina ennoblece la razn y aumenta la perfeccin y la felicidad de las personas. No
obstante, es a partir de 1838 que los comentarios se vuelven ms numerosos y ms sustanciales
(Bibliografa, pgs. 21- 30). El corpus renido refleja tanto la percepcin de la universal novela
en nuestra cultura cuanto la fisonoma del quehacer crtico en el mbito serbio.
Las aportaciones del siglo XIX se limitaban por lo general a presentar al autor y su
creacin y a lamentar la inexistencia de una traduccin propia. Sin embargo, el panorama
cambiar fundamentalmente en la centuria siguiente, despertando la novela el respeto que
merece una obra maestra de la literatura universal. Con todo, ciertos acontecimientos han
originado un aumento considerable de inters hacia la obra de Cervantes: 1. La publicacin de la
primera traduccin serbia (1895/96); 2. La curiosidad de nuestra gente por lo espaol durante la
Segunda Repblica y la Guerra Civil (1931-1939); 3. La fundacin de la Ctedra de Estudios
Ibricos en la Facultad de Filologa de la Universidad de Belgrado (1971); 4. La inauguracin del
Instituto Cervantes en nuestro pas y el IV centenario de la publicacin de la novela (2004,
2005).
Combinando en este anlisis el enfoque cronolgico con el temtico, hemos registrado la
abundancia de repasos generales sobre la vida, la obra de Cervantes y el contexto histrico de la
Espaa de los Siglos de Oro (el Cervantes soldado y esclavo ha tenido mucho xito). Estos
trabajos difieren sustancialmente en cuanto a seriedad, perspectiva y originalidad, pero tambin
por sus autores - escritores y especialistas a la par que traductores, periodistas, historiadores de
arte, filsofos, etc. Destacan luego por su nmero los estudios sobre la presencia del Quijote en
la literatura/cultura nacional y los anlisis de las traducciones serbias. Las interpretaciones del
quijotismo, muy infludas por la visin unamuniana, tambin son tema de numerosos escritos;
siguen las meditaciones sobre el carcter del hidalgo, con frecuencia comparado con Hamlet, o
las reflexiones sobre su locura. Tan slo una dcima parte de las aportaciones aborda la novela
 235

desde la perspectiva de la teora y la historia del gnero; y un nmero ms reducido an estudia

la proyeccin del Quijote en el tiempo y su relacin con otras literaturas y/o obras (La Biblia).
Paralelamente con la produccin original, se mantiene ininterrumpida la prctica de
traducir los escritos destacados de autores extranjeros (La crtica extranjera sobre el Quijote en
serbio, pgs. 31-34).
Conviene subrayar que con el tiempo la exgesis serbia se ha ido profundizando y
especializando, y que las explicaciones generales han cedido el paso a reflexiones ms detenidas
sobre aspectos especficos de la novela. Sin lugar a dudas, varias aportaciones incluidas en este
panorama mereceran formar parte de alguna antologa europea, por ejemplo las de Djordje
Popovi, de la ensayista Isidora Sekuli, del filsofo Milan Damnjanovi, de los historiadores de
la literatura Ivo Tartalja, Radovan Vukovi, Svetozar Koljevi, Nikola Miloevi y algunos
ms. En los ltimos decenios este proceso ha sido favorecido por circunstancias ajenas a lo
literario, principalmente el restablecimiento de las relaciones diplomticas entre nuestros pases
en 1978 y el consecuente acercamiento a la civilizacin espaola, luego la formacin continua de
hispanistas en nuestras universidades, la existencia de internet, etc. Todo esto ha contribuido a
que, poco a poco, la lectura romntica, tan arraigada en este suelo, fuera sustituida por
interpretaciones ms modernas y ms rigurosas.
En vsperas del centenario de 2015 Don Quijote sigue muy presente en la crtica serbia, y
ms an, sigue siendo fuente de inspiracin y modelo vivo para la creacin literaria.
 236

CIP - - ,

821.134.2.09:821.163.41.09(082)
821.134.2.09 . (082)
016:821.134.09 .

[ ] :
/ [] . - :
, , 2014 ( : ,
). - 1 (CD-ROM) ; 12 cm

Nain dostupa (URL): www.komunikacijaikultura.org/Ebooks.html. - .

. - Tira 100. -
. - Resumen: Cmo hemos ledo el Quijote? : la novela de Cervantes
ante la crtica literaria serbia.

ISBN 978-86-88761-06-2

1. , , 1963- [, ]

a) , (1547-1616) - -
- b) , (1547-1616) - " " -
c) , (1547-1616) -
-

COBISS.SR-ID 211214092