Aleksandar \aja

VERONEZE
drama
106 Aleksandar \aja

ALEKSANDAR \AJA je ro|en u znaku ribe, marta 1954. go-

dine u Beogradu. U istom gradu dobio je osnovno i sredwe obra-
zovawe, kao i diplomu dramaturga Fakulteta dramskih umetnosti
1979 godine. Profesionalno se bavi pisawem za pozori{te, radio,
televiziju i novine 25 godina.
Napisao je desetak pozori{nih komada. Za dela Bitka za
Sewak i Jankovac potopqeni svet dobio je nagrade Udru`ewa
dramskih pisaca Srbije, 1989. i 1990. godine. Pored toga napisao je
tridesetak radio drama koje su emitovane na programu Radio
Beograda. Autor je vi{e stotina scenarija za Obrazovani program
RTS-a: Kockice, ^ik pogodi, Otkrivalice, De~ije igre, Zooteke
i ostalih. U listu Borba" potpisuje kolumnu I to nam se
de{ava; dobitnik je Borbine nagrade za esej za 1999. godinu.
^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Funkcije koje je
obavqao: Predsednik Udru`ewa dramskih pisaca Srbije; Di-
rektor Narodnog pozori{ta u Pri{tini 1992/93 godine. Dra-
maturg Pozori{ta na Terazijama jo{ uvek. Jezero je wegov jedini
objavqen a neizveden komad. Napisan je kao diplomski rad na
FDU, sada ve} daleke 1979. godine. Stavqan je na repertoar, pa je
skinut.
Veroneze 107

Aleksandar \AJA

VERONEZE
drama

LICA:

PAOLO KAQARI VERONEZE, slikar

BENEDETO KAQARI, wegov brat

LUKRECIJA NEKERMAN, Paolova prijateqica

PETRO, Paolov sluga i u~enik

LAURA, wegova devojka

PRIPOVEDA^

De{ava se u Veneciji, 18. jula i 18. oktobra 1573.

Kori{}en je autenti~an zapisnik sa saslu{awa Paola

Kaqarija pred sudom Inkvizicije u subotu, 18. jula 1573.
Prevod sa engleskog.

Biografski podaci o Paolu Kaqariju su slobodno

interpretirani i uvr{}eni u dramu.
108 Aleksandar \aja

PROLOG

Na sceni su Pripoveda~ i Lukrecija. Pripoveda~ ima na sebi odoru

visokog crkvenog lica nema~ke katoli~ke crkve.
PRIPOVEDA^: Vi ste Lukrecija Nekerman?
LUKRECIJA: Tako je, gospodine.
PRIPOVEDA^: @elim odmah da vam napomenem da ste na ovaj razgovor
pozvani samo iz formalnih razloga, te nema potrebe da
budete zabrinuti.
LUKRECIJA: Hvala vam, gospodine.
PRIPOVEDA^: Recite nam, kakvi su motivi i razlozi va{eg puta u
Italiju?
LUKRECIJA: Idem jednome ~oveku u Veneciju.
PRIPOVEDA^: Mo`ete li biti odre|eniji, gospo|ice Nekerman?
LUKRECIJA: Naravno, gospodine. Re~ je o Paolu Kaqariju.
PRIPOVEDA^: Govorite li o slikaru Veronezeu?
LUKRECIJA: Da, to mu je nadimak.
PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari je veoma poznat i cewen u svojoj do-
movini.
LUKRECIJA: Kada smo se upoznali, nisam to znala, gospodine.
PRIPOVEDA^: Kako ste se upoznali?
LUKRECIJA: Slu~ajno, u Padovi, prilikom moje posete jednoj ro-
|aci, koja je udata za Talijana.
PRIPOVEDA^: O ~emu ste tada razgovarali?
LUKRECIJA: O obi~nim stvarima, gospodine... o qudima, umet-
nosti... o qubavi.
PRIPOVEDA^: O veri?
LUKRECIJA: Ne. Ustvari, veoma malo.
PRIPOVEDA^: Gospo|ice Nekerman, u kakvom ste odnosu sa gospo-
dinom Kaqarijem?
LUKRECIJA: Mi smo... bliski prijateqi, gospodine.
PRIPOVEDA^: Koliko bliski?
Veroneze 109

LUKRECIJA: Ja vas ne razumem, gospodine...

PRIPOVEDA^: Oprostite, jeste li vi wegova qubavnica?
LUKRECIJA: (Posle du`e pauze)
Jesam, gospodine.
PRIPOVEDA^: Gospo|ice Nekerman, da me ne biste pogre{no razu-
meli, vi niste pozvani na ovaj razgovor da bi se sudilo
o va{oj moralnosti ve} o va{oj lojalnosti.
LUKRECIJA: Lojalnosti, gospodine...!?
PRIPOVEDA^: Da, mada, priznajem, formulacija nije najsre}nije
izabrana. Ali, da pre|emo na stvar: Da li je Paolo
Kaqari Veroneze, po va{em mi{qewu, uzoran
hri{}anin?
LUKRECIJA: Nesumwivo, gospodine...!
PRIPOVEDA^: Ali, kao italijanski gra|anin, zacelo nije naklowen
idejama nema~kog protestantizma?
LUKRECIJA: Gospodine, Paolo je vernik samo dokle vera ne postaje
politika.
PRIPOVEDA^: Jesu li to va{e ili wegove re~i?
LUKRECIJA: Wegove, gospodine.
PRIPOVEDA^: A va{e?
LUKRECIJA: Ja slavim i po{tujem na{eg Gospoda Hrista i na{u
Crkvu.
PRIPOVEDA^: Svakako, svakako, ali, vama je poznat na~elan sukob
izme|u Nema~ke crkve i Vatikana?
LUKRECIJA: Jeste, gospodine.
PRIPOVEDA^: Idete ~oveku koga volite, koji vas voli, koji ima
veliki autoritet pred Rimskom katoli~kom crkvom i
na koga mo`ete da uti~ete, gospo|ice Nekerman!
LUKRECIJA: Ja vas ne razumem, gospodine!
PRIPOVEDA^: Re~ je samo o tome, kako }ete upotrebiti svoj uticaj,
koji }ete preko Veronezea, nesumwivo imati na Rimsku
crkvu!
LUKRECIJA: Gospodine, idem u Veneciju da bih `ivela sa ~ovekom
koga volim!
110 Aleksandar \aja

PRIPOVEDA^: Naravno ali, ne mo`ete smetnuti s uma da ste

nema~ki dr`avqanin!
LUKRECIJA: To }u uvek imati na umu.
PRIPOVEDA^: Onda smo se dogovorili, gospo|ice Nekerman.
LUKRECIJA: Dogovorili, gospodine...?
PRIPOVEDA^: Da, za sada. Hvala vam {to ste do{li. Mo`ete i}i i
budite spokojni. Vide}emo se jo{ jedared pred va{
polazak za Italiju.
LUKRECIJA: (Pokloniv{i se)
Gospodine...
PRIPOVEDA^: Gospo|ice...
(Lukrecija krene ka izlazu)
... Jo{ samo jednu re~: Vi znate da vas mo`emo spre~iti
da pre|ete granicu ali, od toga nikakve koristi ni za
vas, ni za nas. Zar ne, gospo|ice Nekerman...?
Ona iza|e.
Pripoveda~ skine sa sebe crkvenu odoru.

PRVA SLIKA

Pripoveda~ je sam na sceni. Svetlost prigu{ena. U ruci dr`i nekakav

dokument.
PRIPOVEDA^: Ne mo`emo sa sigurno{}u da utvrdimo kada se ovaj
razgovor odigrao. Isto tako, ne znamo o ~emu je Lukre-
cija, pred svoj put za Italiju, razgovarala sa Visokim
slu`benicima Nema~ke crkve. Ono {to znamo je ovo
{to }emo ve~eras pokazati. Prvo bih `eleo da vas
upoznam sa ovim dokumentom. To su Odluke sa zasedawa
Svetog ve}a Rimske katoli~ke crkve, koje je odr`ano u
gradu Trentu, 1563. godine. Dakle:
(^ita)
Sveto ve}e Rimske katoli~ke crkve, na svom 25-om
zasedawu, 3-eg i 4-og decembra 1563. godine u gradu
Trentu, donosi slede}e odluke...
(Prestane da ~ita)
... Na daqe sledi spisak Odluka Svetog ve}a, koje }emo
Veroneze 111

mnoge da presko~imo, sve dok ne do|emo do one odluke

koja se direktno odnosi na na{ ve~era{wi komad:...
(^ita)
... Sveto ve}e odlu~uje da u prikazivawu svetaca, u
obo`avawu relikvija i upotrebi svetih slika, svako
praznoverje mora biti izostavqeno, svaka raska-
la{nost izbegnuta; slike se ne smeju ukra{avati
la`nim [armom, a slave raznih svetaca ne smeju da se
izopa~uju u bu~ne festivale i pijanke... Dekretima
Svetog ve}a nikome nije dozvoqeno da pravi ili
poru~i izradu neobi~ne religiozne slike, ukoliko to
nije odobreno od biskupa; tako|e je zabraweno
prihvatawe novih relikvija, ukoliko nisu istra`ena i
odobrena od istog biskupa... Ni{ta novo, ili {to nije
bilo u crkvenoj upotrebi, ne}e biti odobreno, pre no
{to se o tome konsultuje najsvetliji rimski Papa....
(Prestane da ~ita)
... Deset godina docnije, 1573. ogre{iv{i se o ove iste
odluke Svetog ve}a, Paolo Kaqari Veroneze dospeva
pred sud Inkvizicije.
(Podi`e sa stola drugi dokument)
Ovo je originalni zapisnik sa tog saslu{awa.

Pripoveda~ navla~i na sebe inkvizitorsku ode}u. Scena se ne{to vi{e

osvetli. U drugom kraju je Veroneze.

PRIPOVEDA^: Sud inkvizicije, Venecija, 18. jul 1573. godine... Paolo

Kaqari, slikar, ro|en u Veroni 1528. Po mestu ro|ewa,
Veroneze. @ivi u Veneciji od 1553.?
PAOLO: Tako je, gospodine.
PRIPOVEDA^: Paolo, zna{ li za{to si pozvan pred ovaj sud?
PAOLO: Ne, gospodine.
PRIPOVEDA^: Mo`e{ li pretpostaviti?
PAOLO: Sveti Sude, mislim da je razlog slede}i: meni je
nare|eno od strane biskupa Svete Rimske katoli~ke
crkve da se na mojoj slici Gozba u domu Simona, koju
sam naslikao za manastir Svetog Jovana i Pavla
izvr{e nekakve izmene. Odgovorio sam...
PRIPOVEDA^: Kakve izmene?
112 Aleksandar \aja

PAOLO: Tra`eno mi je, na primer, da se na mojoj slici naslika

Sveta Magdalena, umesto jednog psa. Ja sam mu
odgovorio da }u u~initi sve {to bude trebalo za svoju
~ast i ~ast svoje slike, ali da ne vidim {ta bi ta
Magdalena imala tu da radi.
PRIPOVEDA^: Zna~i li to da ti smatra{ da figura psa vi{e odgovara
motivu Svete ve~ere od lika Magdalene?
PAOLO: Ne, gospodine, ali, u trenutku dok sam radio na toj
slici, u~inilo mi se da }e biti boqe ako naslikam psa,
a ne Magdalenu, ili kakav drugi sveti lik.
PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari, jesu li ti poznate odluke sa zasedawa
Svetog ve}a Rimske katoli~ke crkve, u Trentu, 1563.
PAOLO: Jesu, gospodine.
PRIPOVEDA^: Smatra{ li da si slikaju}i Gozbu u domu Simona
postupao po tim odlukama?
PAOLO: Da, gospodine.
PRIPOVEDA^: Da li si na slici o kojoj je re~, pored Gospoda i
wegovih apostola naslikao jo{ neke figure?
PAOLO: Jesam, gospodine. Na slici se nalaze gospodar ku}e,
farisej Simon, zatim sluga... tu se nalaze i neke druge
prilike, kojih se sada ne mogu setiti, jer sam sliku
napravio pre izvesnog vremena.
PRIPOVEDA^: Kakvo je zna~ewe ~oveka kome nos krvari?
PAOLO: @eleo sam da prika`em slugu kome se nos raskrvario
usled neke nezgode.
PRIPOVEDA^: A ~ovek obu~en kao lakrdija{, sa papagajem na ~lanku?
Za{to si wega naslikao?
PAOLO: Zbog ornamentike, gospodine, kao {to je obi~aj.
PRIPOVEDA^: Reci nam, ko je, po tvom stvarnom verovawu, prisustvo-
vao Svetoj ve~eri?
PAOLO: Verujem da su to bili Hrist i wegovi apostoli...
PRIPOVEDA^: Dakle, ne stra`ari, pijanice i lakrdija{i?
PAOLO: Ne, gospodine.
Veroneze 113

PRIPOVEDA^: Da li ti je ko izdao nalog da naslika{ sve te prostote?

PAOLO: Ne, gospodine, ali mi je nalo`io da ukrasim sliku
onako kako smatram za najboqim.
PRIPOVEDA^: Zna~i li to da se sve mo`e praviti po slobodnoj voqi,
bez ikakve diskrecije i promi{qenosti?
PAOLO: Sveti sude, slikam onako kako mi i koliko moja
ve{tina dozvoqava.
PRIPOVEDA^: Da li ti je tvoja ve{tina dozvolila da pored na{eg
Gospoda naslika{ pse, oru`je i sli~ne budala{tine?
Ili tvoja ve{tina mo`da `eli da tvrdi kako je to
pravilno i pristijno?
PAOLO: Uzvi{ena gospodo, ne `elim da branim svoj stav, ali
sam smatrao da je bio pravilan. Nisam uzeo u obzir
~inwenice i nisam nameravao da bilo koga zbunim.
PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari, sigurno ti je poznato u kakvim je
odnosima Rimska katoli~ka crkva prema protestan-
tima na Zapadu?
PAOLO: Naravno, gospodine.
PRIPOVEDA^: Na tvojoj slici naslikani su Nemci sa helebardama u
ruci!
PAOLO: Ali, gospodine, to nisu Nemci.
PRIPOVEDA^: Nego?
PAOLO: Posluga. U~inilo mi se, u skladu s onim {to mi je
re~eno, da je naru~ilac moje slike ~uven i velik
bogata{, i da bi kao takav, trebalo da ima takvu
poslugu.
PRIPOVEDA^: Me|utim, oni su obu~eni kao Nemci to ti se sigurno
nije samo tako u~inilo!?
PAOLO: Sveti Sude, ja zaista nisam imao nameru da naslikam
Nemce, niti {ta sli~no protestantima! Sve je to jedna
velika zabuna, proizi{la iz moje najboqe namere
prema umetnosti i prema Veneciji!
PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari, da li je ta~no da ve} izvesno vreme
`ivi{ sa `enom koja se zove Lukrecija Nekerman?
114 Aleksandar \aja

PAOLO: (Posle du`e pauze)

Ta~no je, gospodine.

PRIPOVEDA^: Da li je ta~no da si o`ewen Polinom Kaqari, }erkom

svog u~iteqa Antonija Badile? Da li je ta~no da ima{
dva sina, Gabriela i Karleta? Da li je ta~no da svoju
porodicu, koja `ivi u Veroni nisi video vi{e od tri
godine...!?

PAOLO: Ta~no je...!

PRIPOVEDA^: Lukrecija je Nemica, zar ne?

PAOLO: Jeste, gospodine i ja je volim!

PRIPOVEDA^: (Posle du`e pauze)

Paolo Kaqari, ima{ li jo{ ne{to da ka`e{ pre no
{to saslu{a{ odluku Svetog suda?

PAOLO: Imam, gospodine.

Sveti sude, mi slikari uzimamo istu slobodu koju
uzimaju pesnici i dvorske lude. Ona je na{ hleb i na{
vazduh. Ako sam u slikawu Gozbe u domu Simona
postupio sa ve}om slobodom, bilo je to zato jer sam
smatrao da tako treba, i da tako mora. Me|utim, ta mi
se sloboda nije oprostila. I to me boli. Ali, vi{e od
svega, boli me uvreda naneta mom delu. Pitaju me: Sa
kakvom sam slobodom smeo da na Svetoj ve~eri okupim
Hrista, apostole, lakrdija{e, sve zajedno? Ja
odgovaram sa istom onom slobodom sa kojom bi ih i
Hrist okupio oko sebe!
Sveti sude, ne znam da li je moja slika dobra ili lo{a,
je li ona nekog vre|a ili ne, ali... ja sam samo ~ovek. To
je jedino za {to me mo`ete osuditi.

Scena se zatamni. Ostane samo Pripoveda~, koji skine sa sebe inkvi-

zitorsku odoru.

PRIPOVEDA^: Imaju}i u vidu Veronezeove ogromne zasluge, wegov

uticaj i autoritet, Sveti sud ga je osudio na blagu
kaznu: Paolo Kaqari je bio du`an da u roku od tri
meseca, o svom tro{ku, izvr{i izmene na slici. U
protivnom, bi}e odgovoran i najstro`e ka`wen.
Veroneze 115

DRUGA SLIKA

Slikarska radionica Paola kaqarija. Na sceni je pripoveda~.

PRIPOVEDA^: Od odluke Svetog suda Inkvizicije pro{ao je jedan
mesec, pa drugi, da bi se i tre}i po~eo pribli`avati
kraju. Veronezeova slika Gozba u domu Simona u
manastiru Svetog Jovana i Pavla, na nespokojstvo i
zabrinutost cele Venecije, stajala je netaknuta.
18. oktobar 1573. Venecija. Slikarska radionica Paola Kaqarija.
Ulazi Paolo Kaqari nose}i otpe~a}eno pismo.
PAOLO: Petro!
Ulazi Petro, Paolov u~enik i pomaga~.
PETRO: Izvolite, maestro!
PAOLO: Ko je ovo doneo?
PETRO: Jedan gospodin, maestro.
PAOLO: Kako je izgledao?
PETRO: Izgledao je ... kao sve{tenik, maestro, ali, lik mu
nisam zapamtio.
PAOLO: Je li stigao moj brat?
PETRO: Jeste. ^eka vas u predvorju.
PAOLO: Dobro. Idemo.
Obojica iza|u. Pripoveda~ uzme sa stola pismo i ~ita.
PRIPOVEDA^: (^ita)
Gospodine. S obzirom na rok koji vam je dat, kao i na
va{e oglu{ewe o odluku Svetog suda, va{ je postupak
za najstro`u kaznu. Kako na dana{wi dan isti~u tri
meseca od presude, pru`amo vam posledwu priliku da
do ve~eras donesete definitivnu odluku u vezi sa
izmenama na slici. U protivnom, va{a slika Gozba u
domu Simona" bi}e uklowena iz manastira, a vi }ete
snositi najte`e posledice."
Sveti sud Rimske katoli~ke crkve,
u Veneciji, 18 oktobra 1573.
116 Aleksandar \aja

Pripoveda~ vrati pismo na mesto u napusti scenu. Ulaze Paolo i

Benedeto, wegov brat.

PAOLO: Ne mora{ da bri{e{ noge, ovde je i onako sve prqavo.

BENEDETO: Nisi izgubio ni{ta od svoje zajedqivosti?
PAOLO: Bio sam zajedqiv?
BENEDETO: Da. Sada, kao i pre par godina kad sam bio u Veneciji.
PAOLO: [ta mogu, Benedeto, brat si mi i izvrsno me poznaje{.
Verovatno si me zato uvek nervirao.
BENEDETO: Ha, ha, dragi moj! Toliko si `eleo da `ivi{ u Ve-
neciji.
PAOLO: [ta Venecija ima s tim?
BENEDETO: Mo`da si se ti ovde i proslavio, ali si u Veroni bio
prijatniji za dru{tvo.
PAOLO: Verona? [ta bih bio u Veroni? Provincijski slikar?
Kada sam do{ao u Veneciju, pre dvadesetak godina, od
Ticijana i Tintoreta ovde nije moglo oko da se otvori.
Trebalo je puno snage da se pored wih postane
Veroneze.
BENEDETO: Ali, postao si. Mora da si najsre}niji ~ovek ka svetu.
PAOLO: Za{to si do{ao?
BENEDETO: Zar mi je zabraweno da posetim brata?
PAOLO: Na `alost, nije.
BENEDETO: Do{ao sam da ti pomognem.
PAOLO: U ~emu?
BENEDETO U ovoj komediji koju igra{ s Crkvom i koja bi mogla
veoma lo{e da se zavr{i po tebe.
PAOLO: Zna~i, obave{teni ste?
BENEDETO: Zna{ da sam ja o mnogo ~emu obave{ten. Veoma smo
zabrinuti, Paolo.
PAOLO: Vi ste zabrinuti! Ko ste to vi?
BENEDETO: Tvoj otac... tvoji sinovi... i tvoja `ena.
Veroneze 117

PAOLO: Benedeto, nemoj da tera{ sprdwu sa mnom. Moj otac je

star, on ne zna ni za sebe; moji sinovi, oni imaju i
suvi{e posla da bi mislili o svom ocu... a moja `ena,
ona nema razloga da bude zabrinuta.
BENEDETO: A tvoja... Lukrecija Nekerman?
PAOLO: (Posle du`e pauze)
Zaboga, potcenio sam te, Benedeto...!
BENEDETO: Jesi, ali ne samo mene, ve} i svoju porodicu.
PAOLO: [ta ho}e moja porodica? Da li im ne {aqem dovoqno
para?
BENEDETO: Tvoje im pare nisu potrebne, Paolo, jer ih dovoqno
imaju! Ako im {aqe{ da bi umirio svoju savest...
PAOLO: Moja savest je mirna! Pustite me da `ivim kako ja ho}u
i s kim ja ho}u!
BENEDETO: To i ~ini{ ali, pogre{no!
PAOLO: Benedeto, jo{ jedared te pitam: Za{to si do{ao u
Veneciju?
BENEDETO: Zato, jer `elim da ti pomognem.
PAOLO: U redu, hvala ti, ne mo`e{ da mi pomogne{, mo`e{ da
ide{. Imam puno posla, a i ~ekam nekoga.
BENEDETO: Lukreciju?
PAOLO: Da, wu!
BENEDETO: Ako te zamolim da me upozna{ s wom?
PAOLO: Odgovori}u ti da to ne dolazi u obzir!
BENEDETO: Od koga je krije{?
PAOLO: Od tebe sigurno ne.
BENEDETO: Ako ne do|e?
PAOLO: Kakva je to igra?
BENEDETO: Nikakva igra, dragi Paolo, samo sam ~uo da je veoma
lepa i `eleo bih da je upoznam.
PAOLO: Samo to, ni{ta vi{e?
BENEDETO: Ni{ta, kunem se.
PAOLO: Onda ostani.
118 Aleksandar \aja

BENEDETO: Ah, hvala Gospodu! Moj dragi ro|eni brat mi je do-

zvolio da ostanem u wegovoj ku}i.
PAOLO: Sada si ti zajedqiv?
BENEDETO: Ka`u: krv nije voda.
PAOLO: Da, zajedno smo po~eli da slikamo samo {to si ti
postao trgovac. To je istina, zar ne? istina, to je
{teta, a {teta je {to je to istina.1
BENEDETO: Nisam imao dovoqno talenta.
PAOLO: Otac je druga~ije mislio.
BENEDETO: Stari Gariele Kaqari!... Toliko je u`ivao u svom
slikarstvu, mislio je da je to najva`nija stvar na svetu.
PAOLO: Pogre{io je.
BENEDETO: Ipak, ti si od svojih sinova napravio slikare. Treba
samo da ih vidi{ u radionici. Toliko su predni poslu,
da ne znaju kad je dan, a kad je no}.
PAOLO: Kako je Polina?
BENEDETO: Dobro.
PAOLO: Da li joj ne{to nedostaje?
BENEDETO: Ako misli{ na sebe, sve joj mawe nedostaje{.
PAOLO: Ne mislim na sebe.
BENEDETO: Onda ima sve {to joj treba.
PAOLO: To je dobro.
BENEDETO: Sve je dobro, osim {to si ti re{io da proda{ svoju
glavu, niza{ta!
PAOLO: Ti to ne razume{.
BENEDETO: Mo`da je tako, ali, ne znam, treba li da te podse}am da
je danas posledwi dan...

1 Ova re~enica iz [ekspirovog Hamleta, naravno, ne odgovara istorijskoj real-

nosti, jer je Hamlet napisan oko 1601.
Veroneze 119

PAOLO: Ne treba, ve} su me podsetili.

(Pru`i Benedetu pismo. Ovaj ~ita)
Vidi{, dragi brate, iako sam napravio ne{to ne-
~uveno, oni mi se pristojno obra}aju. Zna{ li za{to?
Zato {to sam ja Veroneze.
BENEDETO: (Pro~itav{i pismo)
Ne}e{ biti jedini Veroneze koga je progutala
Inkvizicija.
PAOLO: Mo`da, ali, to je stvar procene. Moja procena protiv
tvoje. Ako pogre{im, ti gubi{ samo brata a ja gubim
sve.
BENEDETO: Ali, to je samo nekoliko pokreta ~etkicom...?
PAOLO: To je mnogo vi{e, dragi brate! Da umesto psa, naslikam
Magdalenu! Gospode bo`e, mo`da bi bilo boqe da moja
slika poslu`i kao krov za neki koko{iwac! Paolo
Kaqari, veliki slikar koko{ijih tavanica!
BENEDETO: Ti si sasvim poludeo! @eli{ da sve {to si do sad
postigao baci{ pod noge!
PAOLO: Naprotiv, ja `elim to da spre~im!
BENEDETO: Za{to vi~e{, ako si ube|en da si u pravu!
PAOLO: Zato {to mi je stalo da to dopre do tvog mozga! Ali, ne
vredi, ne priznaje{ nikakvu drugu realnost, osim one
koju mo`e{ da oseti{ nosem, kad prolazi{ Venecijom!
BENEDETO: Ali, u toj i od te realnosti se `ivi, dragi brate.
PAOLO: Sasvim pogre{no! U toj realnosti se samo ra|a i
umire.
BENEDETO: Paolo, ne `elim da se sva|am, ho}u da zajedno raz-
mislimo kako da se izvu~e{ iz ovog sosa.
PAOLO: Ona te je poslala, zar ne?
BENEDETO: Ko?
PAOLO: Polina!
BENEDETO: Nije.
PAOLO: La`e{.
BENEDETO: Niko me nije poslao!
120 Aleksandar \aja

PAOLO: Ali ste zajedno razgovarali o meni i zakqu~ili kako

bi bilo dobro da mi se neko na|e pri ruci.
BENEDETO: Ne, ne, gre{i{...
PAOLO: Ko ste vi da odlu~ujete o mojoj sudbini?
BENEDETO: S tobom se uop{te ne mo`e razgovarati.
PAOLO: Mo`e, ali ne na takav na~in. Kako bi mi, uostalom, ti
pomogao? Mo`e{ li da kupi{ Inkviziciju?
BENEDETO: Sve mo`e da se kupi.
PAOLO: Ali, meni to nije potrebno, Benedeto.
BENEDETO: Misli{ li da si bogatiji od mene?
PAOLO: Da, u neku ruku.
BENEDETO: Pitawe je da li to tvoje u neku ruku vredi u ovom
slu~aju?
PAOLO: Benedeto, zamislimo nekakve terazije, ne terazije
pravde, `ivota ili smrti terazije istorije. [ta }e
na wima da pretegne kroz ~etiri stotine godina? Ime
ili pare? Istina ili sila? Ho}e li se iko se}ati
imena mojih sudija? A Paola Kaqarija }e se se}ati
jer }e moja slika kroz ~etiri stotine godina i daqe
stajati u manastiru Svetog Jovana i Pavla, ista
ovakva kao {to je i danas!
BENEDETO: Ukoliko i tvoj manastir i cela Venecija dotle ne
potonu u more.
PAOLO: Za{to?
BENEDETO: Grad tone, Paolo. O tome se uveliko pri~a. Sprovedena
su i neka merewa, koja su to nepobitno dokazala.
Zamisli, jednog dana, ~uvena kupola Svetog Marka
mrestili{te morskih riba, a Veronezeova Gozba u
domu Simona samo o{tra~ za zube lokalnih ajkula...!
PAOLO: Ako Venecija potone, onda }e ceo svet potonuti u svoje
ro|eno dupe!
BENEDETO: Zar ne vidi{, Paolo, besmisleno je `rtvovati se za
svet, koji i onako tone.
PAOLO: Ho}emo li opet ispo~etka, dragi brate?
Veroneze 121

BENEDETO: Ne. Sada smo na sredini, a kraj ti se sigurno ne}e

mnogo dopasti.
PAOLO: Dragi Benedeto, ja zaista ne znam za{to se mi ovde
raspravqamo. meni je `ao, stvarno mi je `ao. Ja se,
veruj mi, ne qutim na tebe {to ti misli{ da se
Magdalena mo`e doslikati, nakalemiti, ugurati ne-
kako u tu sliku. Ti to ne razume{... i to nije ni{ta
lo{e, na kraju krajeva... `eli{ da mi pomogne{, ni to
nije lo{e ali, ti mi ne mo`e{ pomo}i. Ne mo`e{,
zaista.
BENEDETO: Nadam se da postoji neko na ovom svetu kome veruje{ i
ko ti mo`e pomo}i?
PAOLO: Ti, naravno, misli{ na Lukreciju? Mo`da si u pravu...
BENEDETO: Jo{ uvek je nema?
PAOLO: Do}i }e.
(Ulazi Petro)
Ah, mo`da je stigla...?
PETRO: Maestro, ru~ak je spreman.
PAOLO: Ru~ak?... Da, u redu, idemo... Benedeto, ti poznaje{
Petra?
BENEDETO: Upoznali smo se, malopre.
PAOLO: I, {ta misli{ o wemu?
BENEDETO: Malo je brbqiv za svoje godine.
PETRO: Ali, gospodine...
PAOLO: ]ut, on je u pravu! Mnogo pri~a{. Kad bi toliko
slikao, koliko otvara{ usta, mo`da bi od tebe jo{
ne{to ispalo? Ovako...
PETRO: Maestro, mogu li ne{to da vas zamolim?
PAOLO: Ajde.
PETRO: Laura je pred ku}om?
PAOLO: I {ta onda?
PETRO: Mislim... mo`e li da u|e, da mi pomogne ovde, oko
spremawa ateqea...?
PAOLO: Ha, ha, ha!... Pa, dobro, nek u|e da ti pomogne ali,
pazite {ta radite, jo{ niste ven~ani!
122 Aleksandar \aja

PETRO: Ali, obe}ali ste da }ete nas ven~ati, zar ne?

PAOLO: Jeste, obe}ao sam i re~ }u odr`ati samo dok pro|e ova
gu`va. A sada, idemo na ru~ak.
(On i Benedeto po|u)
Benedeto, jesam li ti recitovao oni pesmu:
Jer, re~e magarac volu,
nije sve tako crno, brate,
ali, boqe da si ne{to drugo
od svog nasledio tate...!
Paolo i Benedeto iza|u. Petro iza|e na drugu stranu, zatim se vrati
vode}i Lauru za ruku.
LAURA: Kako je veliki ateqe!
PETRO: (Va`no dohvati metlu)
Jeste. I sve to ja sre|ujem. [ta ka`e{?
LAURA: Petro, kako si ti sposoban...!
PETRO: Sigurno. Zar nisam zbog toga ne{to zaslu`io?
LAURA: [ta, na primer?
PETRO: Na primer... ma, zna{ ti {ta!
LAURA: Za`muri.
PETRO: @murim.
LAURA: Ostavi tu metlu!
PETRO: (Odbaci metlu)
I{, metlo, daqe od mene!
LAURA: Gleda{.
PETRO: Ne gledam.
LAURA: Gleda{, ne}u.
PETRO: Zna~i, ne voli{ me. Ti si samnom samo iz ra~una.
LAURA: (Brzo ga poqubi)
A sad!?
PETRO: Eh, sad... nije dovoqno.
LAURA: Vidi ti wega! [ta bi samo hteo?
PETRO: [ta bi hteo?... Da se malo pipamo.
LAURA: Sram te bilo! Znala sam da si pokvaren.
Veroneze 123

PETRO: [to se quti{? To nije ni{ta stra{no.

LAURA: Jo{ ti nisam `ena.
PETRO: Ali, bi}e{. Maestro }e nas ven~ati.
LAURA: Petro, da te pitam ne{to, al da mi ka`e{ istinu?
PETRO: Nemoj da skre}e{ sa teme.
LAURA: ]uti, bezobrazni~e!
PETRO: ]utim.
LAURA: Da li je maestro o`ewen?
PETRO: Jeste.
LAURA: A ima li decu?
PETRO: Ima.
LAURA: Kako to da ih nikad nisam videla?
PETRO: Oni `ive u Veroni.
LAURA: U Veroni? Ko je onda ona `ena koja ~esto dolazi?
PETRO: Za{to tura{ nos tamo gde mu nije mesto?
LAURA: Ne}e{ da mi ka`e{? [ta onda da ja o~ekujem u braku,
kada si sada takav?
PETRO: Du{o, u braku sa mnom ~ekaju te samo med i mleko.
LAURA: Zna~i, ne}e{ da mi odgovori{ na pitawe?
PETRO: Dobro, ho}u. To je Lukrecija.
LAURA: Lukrecija? Je li to maestrova sestra?
PETRO: Prijateqica.
LAURA: Kako...!?
PETRO: Tako.
(Pribli`i joj se)
Ej, hajde da se sada malo pipamo?
LAURA: ^ekaj! A... {ta rade wih dvoje?
PETRO: Kako {ta rade? Pa, kao ja i ti!
LAURA: Ali, maestro je o`ewen, to nije lepo!
PETRO: Otkud ti zna{ {ta je lepo?
LAURA: Znam! On treba da voli svoju `enu a ne neku drugu!
124 Aleksandar \aja

PETRO: Tako se radi na selu, Laura, a u gradu je druga~ije.

LAURA: E, ja volim onako kako se radi na selu a ti, kad se
o`eni{, samo probaj da radi{ onako kako se radi u
gradu!
PETRO: Ali, ja volim samo tebe!
LAURA: To je i on govorio svojoj `eni dok se nisu uzeli. Znam,
svi ste vi mu{karci isti.
PETRO: Ti stvarno ne}e{ da se pipamo?
LAURA: Uostalom, mo`da on i ne voli tu Lukreciju.
PETRO: E, ba{ je voli.
LAURA: Otkud zna{?
PETRO: Znam.
LAURA: Jesi li ih video nekad zagrqene... onako kao {to se ti i
ja ponekad zagrlimo?
PETRO: Ih, {to si glupa. Samo se prost svet grli.
LAURA: Zna~i, ti i ja smo prost svet?
PETRO: Dabome.
LAURA: Ali, uvek ti ho}e{ da se zagrlimo zna~i, ti si
prostiji od mene!
PETRO: Slu{aj, ako ne}e{ da se pipamo, ne mora{. Da zna{ da
me je pro{la voqa.
LAURA: Eto, ve} sam ti dosadila.
PETRO: Jesi, dosadna si.
LAURA: A da li maestro Kaqari ka`e toj Lukreciji da je
dosadna.
PETRO: Ona je prava gospo|a.
LAURA: Phi, a ja sam ~ula da je ona Nemica!
PETRO: [ta ako je Nemica?
LAURA: Kako {ta?... Nemci su prqavi, stalno pijani... i ~ine
pokvarene stvari.
Veroneze 125

PETRO: Ti si glupa~a, eto, {ta si ti! Od koga si to ~ula?

LAURA: Tako svi govore.
PETRO: Nemoj da ih slu{a{! Za{to ne slu{a{ mene, ako me
voli{?
LAURA: Ho}u, Petro, ho}u. Evo, ubudu}e, kad god tako govore o
Nemcima, ja }u da zapu{im u{i. Je l se jo{ quti{?
PETRO: Qutim se.
LAURA: Da te jo{ jedanput poqubim?
PETRO: Ne}u.
LAURA: A... da se pipamo?
PETRO: Ne}u ni to.
LAURA: [ta onda da radimo?
PETRO: Idi ku}i. I ne pojavquj se dok te ne pozovem. Jasno?
LAURA: Jasno! Ali, da me brzo pozove{, ]ao, }ao, }ao...!
(Otr~i)
Petro ponovo dohvati metlu, spremaju}i se da po~isti ateqe.
PETRO: ]ud je `enska smije{na rabota...

TRE]A SLIKA

Ulazi Pripoveda~ i uzima svitak sa stola. ^ita.

PRIPOVEDA^: (^ita)
Moj `ivot nije bila sun~ana dolina, u kojoj caruju
lagodnost i bezbri`nost. Bila je to sutrova gudura na
koju se trebalo uspeti, izubijana ~ela i raskrvavqenih
ruku. Proveo sam godine i decenije po raznim ateqeima
u mukotrpnom, samoubila~kom radu, dok je svetina
mislila da se divno zabavqam. Nije mi `ao. Darivao
sam `ivot mrtvim stvarima. Ali, je li po{teno da nas
nad`ive dela na{ih ruku? Je li po{teno da Gozba"
nad`ivi Vernoezea, a David Mikelan|ela? Ako su to
na{a deca, onda jeste. Ali, ako su to na{i robovi
onda nije. Za{to sam naslikao tu prokletu sluku?
Jednom sam bio dovukao nekog skitnicu da mi poslu`i
126 Aleksandar \aja

kao model. Mo`ete ra~unati sa mnom, gospodine, ali,

da znate da sam ja lud. Za{to misli{ da si lud, pitao
sam ga. Pa, ako su svi pametni, a ja nisam kao oni, onda
mora da postoji nekakva razlika. Znam, taj dripac je
jo{ uvek `iv i ne misli skoro da umre, ali ja ne mogu da
idem protiv sebe! Oni `ele da me optu`e za
bezbo`anstvo, a oni su posledwi koji bi trebalo da
sude o mojoj veri! Da, nije vera u pitawu, nego politika.
Ali, u ~emu je razlika? Samo u izra`ajnim
sredstvima?... Ukratko, ja sam odlu~io. Bez obzira na
uzroke, ili posledice...

Ulaze Benedeto i Paolo. Izgleda kao da su malo vi{e popili. Pri-

poveda~ diskretno iza|e.

PAOLO: U budu}nosti, dragi brate, ka`em ti, u budu}nosti,

qudi }e mo`da leteti, ili se voziti po dnu mora ali,
sa sobom i daqe ne}e mo}i ni{ta da u~ine. Ruke i noge
}e im ostati tamo gde su oduvek bile, glava }e biti
gore, a dupe dole i neizmerno }e biti nesre}ni zbog
toga!
(Benedeto primeti svitak na stolu i po~ne da ga
~ita)
@ivimo u humanom vremenu, dragi moj, veoma humanom.
Humanizam i renesansa! Procvat...!Procvat ~ega?
Umetnosti? Nauke? Procvat sujete i ambicija! Senki
senka...

BENEDETO: Pi{e{ dnevnik, Paolo?

PAOLO: Daj mi to!

(Otrgne mu svitak papira)
Ko ti je dozvolio da ~ita{?

BENEDETO: Bilo je tu, na stolu.

PAOLO: Ovo su moje li~ne stvari i zabrawujem ti da ~eprka{

po wima!

BENEDETO: U redu, nisam ni imao nameru...

PAOLO: Ali si je realizovao!

BENEDETO: Sasvim slu~ajno!

Veroneze 127

Paolo najednom ode do jednog sanduka. Izvadi iz wega frulu i pru`i je

Benedetu.

PAOLO: Ho}e{ li da svira{ na ovoj fruli?2

BENEDETO: Ne umem, Paolo.
PAOLO: Ja te molim.
BENEDETO: Veruj mi, ne umem.
PAOLO: Prekliwem te.
BENEDETO: Ali ja ne umem ni da je dr`im, Paolo,
PAOLO: To je lako. Prstima i palcem hvataj ove rupe, ustima
duvaj u wu, i ona }e dati od sebe najlep{u muziku.
BENEDETO: Ali ja ne umem da to dovedem u sklad, nemam dara za to.
PAOLO: Pa vidi{ kakvu bezna~ajnu stvar pravi{ ti od mene.
Ho}e{ na meni da svira{, ho}e{ da sazna{ za moj
kqu~; ho}e{ da mi iz srca i{~upa{ tajnu; hteo bi da
odjeknem od najni`eg tona do vrha svoje skale. A evo
ovog malog instrumenta u kome je divan glas i obiqe
tonova, pa ga ti ipak ne mo`e{ naterati da progovori!
Do sto |avola, misli{ li ti da se na meni mo`e lak{e
svirati nego na jednoj fruli? Nazovi me kojim ho}e{
instrumentom, ti me mo`e{ pipati, ali ne mo`e{
svirati na meni.3
BENEDETO: (Tresne frulu o pod)
Na tebi neko drugi svira, a ti to ne mo`e{ da vidi{!
PAOLO: (Ne`no podigne instrument sa poda)
Grubijan. [ta on uop{te zna o muzici? Petro...!
PETRO: (U|e)
Maestro...?
PAOLO: Odsviraj nam ne{to.
Petro zasvira na fruli veselu renesansnu melodiju. Paolo po~ne da igra.
Uhvati Petra pod ruku pa onda i Benedeta. Igraju.

2 [ekspir, Hamlet (, 2)
3 Isto.
128 Aleksandar \aja

PAOLO: (Zadihano)
Bravo, de~ko, bravo!...
(Zapqeska)
... Tvoja je muzika laka kao nevesta u poqu... Kad sam ono
rekao da }u vas ven~ati?
PETRO: Rekli ste, maestro... ~im pro|e ova gu`va.
PAOLO: Pro{la je! Ven~awe }e biti ve~eras!
PETRO I
BENEDETO: Ve~eras!?
PAOLO: Da, ve~eras. Gde je Laura?
PETRO: Prekoputa, maestro...
PAOLO: Odli~no! prona|i je, spremite se i kre}emo! Odavde
pravo u crkvu. Ako paroh spava, probudi}emo ga, ako je
pijan, otrezni}emo ga, ako je mrtva ja }u vas ven~ati!
PETRO: (Baci mu se pred noge)
Gospodaru...!
PAOLO: De, de, ustani, kakve su to gluposti! Ma, pusti me,
vucibatino. Na posao! Umijte se, o~e{qajte i kada se
spremite, do|ite! Jasno?
PETRO: Jasno, maestro, jasno, odmah }emo, odmah...!
(Otr~i)
PAOLO: Tako. I to je gotovo. A sutra, kada prestane vetar, i}i
}emo na pecawe.
BENEDETO: Pecawe?
PAOLO: Da. Nisam odavno bio na pecawu. Ne mo`e ~ovek
neprestano da radi, mora i da rekreira. Samo da
prestane ovaj jugo.
BENEDETO: Jugo {kodi, zar ne?
PAOLO: Da, pritiska. Svaki mrtav golub ili pacov na|e za
shodno ba{ toga dana da izroni iz kanala i po~ne
truliti na suncu; muti mi se u glavi od smrada, a
Venecija mi, kao pod vodom, trepti i leluja pred o~ima.
Severac bi nam ba{ pomogao, Benedeto.
BENEDETO: Sumwam.
Veroneze 129

PAOLO: Sumwa{? Misli{ da sam poludeo? Stari dru`e, jo{

nisam pomerio pame}u. Kada se to desi, na mojoj glavi
}e se videti rupe.
BENEDETO: [ta si odlu~io, Paolo?
PAOLO: U vezi... s ~im?
BENEDETO: U vezi sa na{im problemom.
PAOLO: Nisam znao da je to i tvoj problem?
BENEDETO: Sazna}e{ jo{ puno toga.
PAOLO: Tajanstven si.
BENEDETO: Ne{to sam te pitao?
PAOLO: Ne{to sam ti odgovorio.
BENEDETO: Sada se ve} pona{a{ kao budala.
PAOLO: A ti se tako pona{a{ od po~etka!
BENEDETO: Paolo, mora{ ih poslu{ati.
PAOLO: I ho}u, izvr{i}u generalne korekcije! Umesto
stra`ara, evnuhe umesto psa, Magdalenu an|eli }e
to~iti vino! Ako je treba spaliti, spali}u je. Ako
svete sudije budu `elele s wom da bri{u noge, omek-
{a}u je da ne bi dobile `uqeve. Onda }emo sliku
iseckati na sitne-sitne komadi}e, pa }emo na misama
te komadi}e umakati u vino i stavqati u usta!... Zaboga,
Benedeto, {ta ima{ ti sa mojom slikom?
BENEDETO: Imam, voleo bih da nije tako, ali imam!
PAOLO: Mo`da `elite da umirite savest?
BENEDETO: Ko...?
PAOLO: Vas dvoje. Polina i ti?
Benedeto se izbezumi, sko~i i zgrabi ga za ko{uqu. U taj mah utr~e
razdragani Petro i Laura. Benedeto ga pusti i odmakne se u stranu.
PETRO: Maestro... da do|emo kasije?
PAOLO: Ne, samo u|ite, moj brat mi je upravo pokazivao drevnu
kinesku borila~ku ve{tinu Zahvat jelena. Ali, bili
ste veoma brzi! Laura, pri|i malo. ^ega se pla{i{?
LAURA: Ne pla{im se, gospodine.
PAOLO: A ti je pusti, ne}e ti pobe}i.
130 Aleksandar \aja

PETRO: Ih, ko da se ja toga bojim.

PAOLO: Zna{ {ta, vucibatino, tvoj ukus je mnogo finiji od
tebe.
(Lauri)
Ti voli{ ovog antihrista?
LAURA: Volim ga, gospodine.
PAOLO: Nisu badava rekli: qubav je slepa.
(Petru)
Tebe nema potrebe ni da pitam.
PETRO: Maestro, nisam ba{ ni ja za potcewivawe.
PAOLO: Je li? Poseduje{ odgovaraju}e kvalitete, ispuwava{
odgovaraju}e uslove?
PETRO: Naravno, maestro.
PAOLO: Nisi ba{ lep...
PETRO: Nisam ni ru`an.
PAOLO: [to se ti~e pameti...
PETRO: Konzumiram umereno.
PAOLO: Klimavo, kolega.
PETRO: Ali, moj najja~i adut: posta}u veliki slikar!
PAOLO: Ha, ha, samo se budala udaje za velikog slikara...!
PETRO: Maestro, ja samo sledim va{ put, stvaram od vas mitsku
li~nost kojoj se klawam i qubim presvetle skute,
Santa Maria dela Salute
PAOLO: To je idolopoklonstvo. Klawaj se nekom drugom, ja sam
pogre{na li~nost.
PETRO: Ali, nametnuli ste mi se, maestro, cela vas Venecija
slavi i kuje u zvezde!
PAOLO: [ta je Venecija? Komad zemqe koji tone. Sve {to
umire mora nekoga da slavi, da se ne bi reklo da umire
uzalud. Poslu{aj ti mene, Petro: nemoj biti veliki
slikar. Od toga slikarstvo nema ni{ta.
PETRO: Ko ima, maestro?
PAOLO: To se i ja pitam.
LAURA: Gospodine, ho}ete li nas zbiqa ven~ati?
Veroneze 131

PAOLO: Zar nisam obe}ao?

LAURA: Jeste, Petro ka`e da jeste...
PAOLO: Onda da se dogovorimo: vas dvoje, odavde idete pravo u
crkvu. Ja }u sa~ekati gospo|icu Nekerman pa }emo
zajedno do}i.
LAURA: Joj, divno...!
PAOLO: A sada tutaw!
PETRO: Idemo, maestro, idemo, tr~imo!
(Istr~e sa scene)
PAOLO: U redu, Benedeto, mo`emo da nastavimo. Ja sam stajao
ovde a ti si me dr`ao za ko{uqu.
(Pauza)
Ni{ta?
(Pauza)
Rekao sam ne{to {to nije trebalo?
Benedeto bez re~i izvadi iz kaputa pismo i pru`i ga Paolu, a zatim se
povu~e u stranu. Pripoveda~ ne~ujno u|e, stane Paolu iza le|a i ~ita
naglas pismo.
PRIPOVEDA^: Dragi Paolo,
Misli}e{, ~itaju}i ovo pismo, da sam te ~esto lagala.
Ali, danas sam te prvi put slagala. Rekla sam da }u
do}i, a nisam. Krivica nije u nama, Paolo, krivica je u
vremenu... mo`da niko i nije kriv. Mo`da }u ti se
javiti kasnije, jednoga dana, ako me bude{ hteo.
Govorio si mi da si vernik samo dotle dok vera ne
postaje politika. Nemoj, zato, dozvoliti da te pobede
politikom. Bori se wihovim sredstvima i nemoj se
pla{iti da }e{ biti prqaviji od sveta oko sebe... Dok
ovo bude{ ~itao, bi}u uveliko na putu za Nema~ku.
Zbogom.
Tvoja Lukrecija"
PAOLO: Danas nemam sre}e sa pismima... Za{to je otputovala?
Ovo nije wen rukopis?
PRIPOVEDA^: Wen je, Paolo.
PAOLO: Ta~no. Wen je. ^udno. Mislio sam da je moj `ivot samo
moj a ono, sva~iji.
PRIPOVEDA^: Tako ti je to, moj maestro.
PAOLO: Ali, za{to?
132 Aleksandar \aja

PRIPOVEDA^: Izgleda da je `ivot postao i suvi{e jeftin.

PAOLO: [ta }u sada? Kako }u daqe?
PRIPOVEDA^: Onako kako jedino mo`e{.
PAOLO: Kako je to kako jedino mogu!?
PRIPOVEDA^: (Odlaze}i)
Mnogo me pita{, Veroneze...
(Ode)
PAOLO: (Pri|e prozoru)
Uvek mi je bilo `ao {to se odavde ne vidi more. Sad
mora da su veliki talasi. Galebovi uzle}u sa talasa,
spu{taju se pa opet uzle}u... a onda lete iznad Venecije
pla{e}i golubove i tako udru`eni, galebovi i
golubovi, pogane slavna dela mleta~ke {kole...
Benedeto, moram sve da znam!
BENEDETO: Nisi zaslu`io. Trebalo je pustiti te da se do kraja
zaglibi{.
PAOLO: Eto, tu sam, na samom kraju, {ta jo{ ho}e{?
BENEDETO: Ni{ta. Ali, ne prili~i ti da bude{ tako ironi~an
prema svojoj `eni.
PAOLO: Dovraga s wom, reci mi odakle ti pismo?
BENEDETO: Poneo si se prema woj kao obi~na sviwa koja je negde
tamo u belom svetu uspela da se proslavi!
PAOLO: Zaboga, Benedeto, ti je voli{? Reci mi da je voli{?
BENEDETO: Da, volim je!
PAOLO: I ona tebe voli, zar ne?
BENEDETO: Ne, ne voli me.
PAOLO: A zna{ li za{to? Ho}e{ li da ti ka`em za{to? Jer
nije sposobna da voli, ona to ne ume, Benedeto. Ona je
samo oduvek `elela da sve bude u skladu, da joj brak
bude u skladu, deca u skladu, mu` u skladu da joj `ivot
bude skladna celina! I poslala te je ovamo, ne zato {to
me voli, ili zato {to tebe voli, bo`e sa~uvaj, ve} samo
zato {to, ako bi mi se ne{to dogodilo, ona ne bi mogla
skladno da spava!
BENEDETO: Zabrawujem ti da tako o woj govori{!
Veroneze 133

PAOLO: Zaboga, Benedeto, zaqubio si se u pogre{nu osobu.

Veruj mi, ja sam wen mu`... Ali, reci mi, odakle ti
pismo?

BENEDETO: Naravno od we.

PAOLO: Kada si ga dobio?

BENEDETO: Ju~e. Pre no {to se popela na brod i otplovila za

Nema~ku.

PAOLO: Pri~aj mi, pri~aj! Ne mogu da te pitam, pri~aj mi sve

{to zna{.

BENEDETO: U redu, mada sam `eleo da iz ove igre izostavim wenu

ulogu. Ali, ona je insistirala da sazna{ istinu. Ipak,
nadao sam se da }e{ se predomisliti i povinovati
Sudu, ali ti mi nisi ostavio izbora. Dakle, kada si
do{ao u sukob sa Inkvizicijom i kada smo odlu~ili da
ti pomognemo, trebalo je od ne~ega po~eti. Re{io sam
da dobavim kopiju zapisnika sa tvog saslu{awa pred
Sudom inkvizicije od 18. jula. To je bilo veoma te{ko.
Ali, sre}a {to je ovaj svet korumpiran, tako da la`i i
prevare ne ostaju dugo sakrivene. Uz ne{to para i
dosta sre}e, uspeo sam u tome. Dobro sam prou~io taj
zapisnik, a potom, jednog dana oti{ao u Veneciju da
vidim sliku. Dugo sam stajao pred wom u manastiru
Svetog Jovana i Pavla i ne{to mi je bilo veoma,
veoma ~udno. U redu, video sam pse, oru`je, papagaje,
pijanice i lakrdija{e, kepece, slugu kome krvari nos,
apostole kako ~ere~e jagwe}e pe~ewe i ~a~kaju zube vi-
qu{kom ali, zbog wih ne bi bio pozvan pred sud.
Jasno je bilo da je u pitawu politi~ki, a ne verski
problem. U pitawu su bili vojnici odeveni po
nema~koj modi!... Gledao sam dugo te vojnike, ~itav sat,
a nisam uspeo da doku~im {ta je to na wima tako ~udno.
Nije to bila ode}a, niti wihova lica, uzgred, sasvim
romanska u celoj wihovoj pojavi bilo je ne~ega tako
stranog, stranog tebi, Paolo! Najzad sam od Lukrecije
pre par dana saznao istinu: te vojnike je ona naslikala
tvojom rukom.

PAOLO: To su besmislice!
134 Aleksandar \aja

BENEDETO: Ona je kontrolisala tvoju inspiraciju, tvoju slikarsku

genijalnost.
PAOLO: Kakve su to izmi{qotine?
BENEDETO: Koga la`e{, Paolo? Pitao si je, u toku rada na slici,
kako da obu~e{ vojnike? Obuci ih po nema~koj modi,
odgovorila ti je, meni za qubav! Za kakvu to qubav,
dragi brate, koja te je odvela pred Sud inkvizicije...?!
PAOLO: I da je tako, ona nije mogla sagledati posledice.
BENEDETO: Zbiqa? Na `alost, ovim pri~a tek po~iwe... Pre svog
polaska za Italiju, Lukrecija je bila na razgovorima
sa uticajnim li~nostima u nema~kim verskim
krugovima. Naravno, ne svojom voqom, jer je bila
pozvana. Tada je od we ne{to tra`eno. Ne treba biti
mnogo pametan, pa pogoditi o ~emu je re~. Nema~ka
protestanska crkva tra`ila je usluge: verske, i ako
ho}e{, politi~ke prirode.
PAOLO: Ne verujem.
BENEDETO: Bo`e, Paolo, zar bih ovakve stvari iznosio bez neo-
borivih dokaza?
PAOLO: Ona ne bi pristala na takvu poni`avaju}u saradwu.
BENEDETO: Ta~no! Ona nije pristala ali je ubrzo uvidela da te
tada nikada ne bi videla. Zvu~i pateti~no, ali da bi te
mogla voleti, morala te je izdati. Uostalom, Paolo,
{ta mo`e pojedinac protiv dobro organizovanog
verskog i politi~kog mehanizma? Ti, tako|e, nema{
nikakve {anse, ukoliko daqe zadr`i{ svoj besmisleni
stav.
PAOLO: Kako si sve ovo doznao?
BENEDETO: Rekao sam ti, ona mi je sve ispri~ala.
PAOLO: Ali, kako si uop{te stigao do we?
BENEDETO: Zar je to bitno, dragi moj?
PAOLO: Meni je bitno.
BENEDETO: U redu, nazovi to intuicijom ili samo obi~nom
trgova~kom oprezno{}u.
PAOLO: Ne mogu to samo tako da nazovem, mora{ mi sve
izlo`iti!
Veroneze 135

BENEDETO: Ali, stvar je jedostavna, Paolo: ti si bio u wu

zaqubqen, a ja nisam. Ti nisi ni{ta mogao da vidi{, to
je normalno, zaqubqen ~ovek je kao slepac koji se
kre}e ivicom provalije misle}i da je na trgu Svetog
Marka. Meni je bilo najprirodnije da se prvo raspitam
o woj. Zar zaista ne shvata{, brate: Rimska i Nema~ka
crkva u sukobu, na jednoj strani katolici, na drugoj
protestanti, `ivi{ sa Nemicom, pozivaju te na sud
zbog propagande protestantizma! Ko je ta `ena? Malo
po malo, koriste}i se raznim sredstvima, a pre svega
svojim jakim trgova~kim i politi~kim vezama u
Nema~koj slo`io sam mozaik istine. Sve ostalo, pa i
weno priznawe na kraju, bila je puka formalnost.
PAOLO: Sve je to nemogu}e, deluje kao obi~na izmi{qotina!
BENEDETO: Ho}e{ da se zakunem?
PAOLO: Da, zakuni se. Na Bibliju.
BENEDETO: Donesi je.
PAOLO: Ne, zakuni se na frulu!
(Pru`i mu frulu)
BENEDETO: (Prihvati frulu)
U redu, kunem se na frulu.
PAOLO: Ali, za{to? Ja sam obi~an slikar, stalo mi je samo do
qudi koje volim i do slika koje pravim! Italija,
Nema~ka... to su apstraktni pojmovi...
BENEDETO: Tvoj `ivot je sporedan, Paolo. Izgubio si pravo na
wega, onog trenutka kada si prvi put svoju sliku
pokazao svetu. Pola ovoga grada si ukrasio svojim
slikarstvom.
PAOLO: Ali, nisam mu se prodao!
BENEDETO: Nego? Ko naru~uje tvoje slike? Ko te pla}a? Ko ti
omogu}uje da `ivi{ kao malo koji slikar u istoriji?
Rimska crkva, dragi moj! Mogao si da ukra{ava{ {tale
i kr~me a ne crkve i manastire. Ni{ta ne postoji
besplatno, a lagodan `ivot koji ti je omogu}en da
vodi{, nisi zaslu`io samo svojim talentom. Ne samo
ti, nego i Ticijan, Tintoreto, Leonardo, Karava|o svi
ste vi odre|eni da budete perjanica Rimske katoli~ke
crkve, wena svetska afirmacija. Glorifikacija vere i
136 Aleksandar \aja

politike! Trebalo je celom svetu pokazati neraski-

divu, svetu vezu izme|u crkve i wenih umetnika,
veli~anstven primer duhovne ~istote i stabilnosti
dr`ave, a nadasve superiornost italijanskog
katoli~anstva nad nema~kim protestantizmom... Ni{ta
prirodnije, dragi brate, nego da se ba{ na tom planu
Nema~ka crkva pozabavi ovom svojom maloverskom
sabota`om.
PAOLO: Kakve koristi od toga? Zar je moj sukob sa Inkvizici-
jom vredan tolikog truda jednog dr`avnog aparata?
BENEDETO: Jo{ pita{? Zamisli kakvu bi samo reakciju u Ne-
ma~koj izazvala vest da je u Italiji, na primer,
pogubqen veliki slikar, jer je bio pristalica
protestantizma? Ja se, ina~e, ne kladim, ali sam ube|en
da bi u Nema~koj bar za petinu porastao broj
protestanata i da bi bar za tre}inu porasla netrpe-
qivost prema Italiji.
PAOLO: Petinu, tre}inu... Benedeto, u pitawu je ne{to vred-
nije od procenta.
BENEDETO: Zapamti, Paolo, za dr`avu ne postoji ni{ta vrednije
od procenta! I, dozvoli da nastavim, koliko bi gra|ana
u Veneciji posumwalo, da li neko uop{te ne bi
posumwao u ispravnost puta Rimske crkve? Mo`e{ li
da zamisli{ koliki bi to bio verski i politi~ki poen
za Nema~ku?
PAOLO: Dakle, svrha cele ove podlosti bila je...
BENEDETO: Jasna: da se sroza ugled Rimske katoli~ke crkve.
PAOLO: Vredi li to jednog `ivota i jedne qudske sudbine?
BENEDETO: Dr`ava ne priznaje `ivot, Paolo samo sopstvenu
korist. Ona ~ak pro`dire samu sebe, ali od toga ne
umire, na protiv, sve vi{e ja~a.
PAOLO: Hranio sam ~udovi{te?
BENEDETO: I ono tebe, Paolo.
PAOLO: Reci mi, jesu li pratili moj rad na slici?
BENEDETO: Svaki potez. Verovao ili ne, ekipa wihovih slikara je
vrlo pedantno razmi{qala kako da te najboqe
iskoristi za svoje ciqeve. I najzad su se dosetili da
Veroneze 137

tvoje vojnike obuku po nema~koj modi. Naravno, uz

Lukrecijinu pomo}.
PAOLO: Kako je mogla to da mi u~ini? Za{to nije jednostavno
otputovala nazad, kad je vi{e volela Nema~ku od mene?
^ega se pla{ila? Bila je sa mnom, u Veneciji, niko joj
ni{ta nije mogao. Za{to je uop{te izvr{avala wihove
poni`avaju}e zahteve?
BENEDETO: Mo`da nije bila sasvim sigurna?
PAOLO: U {ta?
BENEDETO: U tvoju odluku da definitivno raskine{ sa svojom
`enom. Zamisli kako bi se ose}ala da se na|e sama u
Italiji, koja nije wena, ili da se vrati u domovinu koju
je izdala.
PAOLO: Ali, nisam li joj pru`io dovoqno dokaza qubavi?
Pa`we i po{tovawa? Imala je sve {to je htela,
pravili smo planove za novu ku}u, trebalo je da
otputujemo u Dubrovnik i obi|emo celu jadransku
obalu.
BENEDETO: Ipak, istina je da si oduvek najvi{e voleo svoje slike
PAOLO: To nije isto...!
BENEDETO: Mo`da, ali `ene vole da su na prvom mestu.
PAOLO: Bila je na prvom mestu, i ona je to znala... Ipak, iako je
sve to vreme radila za wih, nije morala da u~ini taj
posledwi korak, ja bih je razumeo i oprostio joj!
BENEDETO: Na `alost, bilo je kasno.
PAOLO: Ne, ne i ne! Nije smela!
BENEDETO: Ali, u~inila je. Mislim da ona sama sebi vi{e nije
mogla da oprosti. Morala je da se vrati u Nema~ku, a da
bi se vratila morala je da obavi i taj posledwi
zadatak. Paolo, i suvi{e jake i mra~ne sile su se
uplele u tu igru, da bi im se jedna `ena mogla odupreti.
A na kraju, pred mojim o~ima se na krst zaklela da nije
ni slutila da bi ti vojnici mogli imati takve
posledice za tebe; klela mi se da te je posle toga
no}ima i danima kle~e}i molila da napravi{ izmene.
Zna{, ja joj verujem. Mislim da te je ta `ena zaista
volela.
PAOLO: [ta je Nema~ka crkva, u stvari, o~ekivala? Da }e me
Inkvizicija spaliti?
138 Aleksandar \aja

BENEDETO: Vidi{, Paolo, to je najzanimqivije pitawe u celoj

stvari. Pitawe na koje ~ak ni ja nemam potpuni i
zadovoqavaju}i odgovor. Da bih ti samo predstavio
stvar, re}i }u ti to da, ne samo da su wihovi qudi
proneli po Veneciji glas kako tvoja slika vre|a
hri{}ansko dostojanstvo, nego i da je wihov ~ovek
sedeo pred tobom u Sudu inkvizicije na tvom sa-
slu{awu! Kao sudija Svetog suda...! Naravno, apsolutno
je nemogu}e ustanoviti ko je to bio, ali to niti je
bitno, niti nas zanima, jer, ja sam trgovac, a ne
politi~ar. Samo, impresionira kako je cela stvar
ambiciozno smi{qena i vo|ena! Mo`da su oni zaista
verovali da }e{ ti biti spaqen i time u potpunosti
ispuniti propagandni efekat koji su oni zamislili
a, opet, mo`da su imali na umu neki drugi plan, koji su
i ostvarili. Bojim se da to nikada ne}emo saznati.
PAOLO: Zna~i, za wih bi na neki na~in slu~aj Veroneze mogao
da bude ~ist proma{aj?
BENEDETO: Da, mogao bi... usled nepoznavawa situacije i pod-
cewivawa tvog uticaja u ovda{wim verskim krugovima.
Ipak, poku{ali su...
PAOLO: A {ta je sa mojim `ivotom? Ho}e li on ikad pripasti
meni?
BENEDETO: Mnogo me pita{, Veroneze... Samo, jedno je jasno:
Gozba u domu Simona nije tvoja i za wu se ne vredi
boriti.
PAOLO: Gre{i{, Benedeto... Nije u pitawu jedna slika. Jer,
dokle god umetnost bude na ivici politi~kog pro-
ma{aja ili pogotka, ovaj }e svet biti nedostojan. A ja
`elim da ka`em nekome tamo, koji }e do}i posle petsto
godina, da sam o tome razmi{qao i da mi nije bilo
pravo...!

ZATAMWEWE
Veroneze 139

EPILOG

Delimi~no odtamwewe. Scena ista. Na woj su Paolo i Pripoveda~.

Paolo ga sad, po prvi put primeti.
PAOLO: Ko si ti?
PRIPOVEDA^: Putnik. Lutam kroz vreme i obilazim qude i wihove
sudbine.
PAOLO: Reci mi onda, {ta nas to pritiska: da li ono vreme koje
je pred nama, ili koje smo ostavili za sobom?
PRIPOVEDA^: Pritiska nas sopstvena ko`a, Paolo Kaqari.
PAOLO: Zna{ moje ime?
PRIPOVEDA^: Naravno. Deca u~e o tebi po {kolama.
PAOLO: Mo`e{ li mi re}i kako }u umreti?
PRIPOVEDA^: Mogu, ali ti to ni{ta ne}e zna~iti.
PAOLO: Za{to?
PRIPOVEDA^: Zato {to }e{ posle sve zaboraviti.
PAOLO: Ne verujem ti.
PRIPOVEDA^: Zaboravi}e{ i to da mi nisi verovao.
PAOLO: Ipak, reci mi. Molim te.
PRIPOVEDA^: Kako ho}e{. Umro si u {ezdesetoj godini.
PAOLO: Tako kasno?... A kako?
PRIPOVEDA^: Od neke nepoznate zarazne bolesti. Telo ti se osulo
krastama, a na grudima otvorile rane.
PAOLO: [ta je bilo sa slikom?
PRIPOVEDA^: Slika je ostala onakva kakva je. Istina, promenio si
joj ime: nazvao si je Gozba u domu Levija i to je bilo
dovoqno da zadovoqi Rimsku crkvu.
PAOLO: Ko je bio Levi?
PRIPOVEDA^: Zakupac mostarina i gre{nik, a ne gospodin ko Simon,
te je wemu i prili~ilo da se dru`i sa onakvim qudima.
PAOLO: Ali, to je kompromis, ja to nisam `eleo!
PRIPOVEDA^: Istorija }e zapamtiti oba naziva, Paolo, va`no je da je
slika ostala neokrwena.
140 Aleksandar \aja

PAOLO: Jesam li nastavio da radim?

PRIPOVEDA^: Naravno, nastavio si. Postao si jo{ popularniji no
{to si bio. Me|utim, prestao si da veruje{ qudima,
dru`io si se sa skitnicama i pijanicama. Pred kraj
`ivota i sam si to postao.
PAOLO: [ta je bilo s wom?
PRIPOVEDA^: @ivela je u Nema~koj. Udala se i imala jedno dete.
Umrla je u ~etrdeset i drugoj godini.
PAOLO: Tako bih `eleo da je vidim, putni~e.
PRIPOVEDA^: Evo je, Paolo.
Ulazi `enska prilika u belom i sa velom preko lica.
PAOLO: Mo`e li da skine veo sa lica, putni~e?
PRIPOVEDA^: Ne mo`e, jer bi onda nestala.
PAOLO: Kako }u znati da je zaista ona?
PRIPOVEDA^: Zar je to va`no, Veroneze...?
Paolo joj polako pri|e i uhvati je za obe ruke.
PAOLO: Dugo sam te ~ekao, ali sam znao da }e{ do}i. I}i }emo
na jedno ven~awe. A onda }emo se spustiti do obale i
slu{ati more...

KRAJ