Visoka medicinska kola strukovnih studija uprija

DIPLOMSKI RAD
Oblast: Deija rehabilitacija
Tema: Prevencija i korekcija posturalnih deficita

MENTOR: STUDENT:

Mr. Slaana Arsi Milo ivanovi 23444 /II

2011.
Sadraj:
1.0 Uvod 3
2.0 Postura 4
 2.1 Aktivna korekcija postura 4
2.2 Povrinski miii koji se odupiru gravitaciji 5
2.3 Dubinski miii koji su znaajni stabilizatori trupa 5
2.4 Faktori 5

2.5 Zato pratiti i vrednovati stanje posture? 6

2.6 Kako pratiti i vrednovati stanje posture? 6

3.0Posturalni poremeaji 8

3.1 Kifoza 9
3.2 Skolioza 12
3.3 Lordoza 18
3.4 Ravne grudi 20
3.5 Udubljene grudi 21
3.6 Ispupene grudi 21
3.7 X noge 22
3.8 O noge 24

4.0Metodologija rada 27

4.1 Cilj istraivanja 27

4.2 Zadaci istraivanja 27

5.0 Rezultati istraivanja i diskusija 28

5.1 Prilog 35
6.0 Zakljuak 37
7.0Literatura 38
8.0Biografija 39

1.0 Uvod

2
 Pravilan posturalni poloaj sve manje zauzima svoje mesto u dejim
svako dnevnim aktivnostima. Nepravilno sedenje, razliiti oblici kretnih
aktivnosti kao i odreeni endogeni faktori, sistematski deluju na odreena
tkiva koja doivljavaju deformacije u pogledu svoje morfologije i funkcije.
Pravovremeno dijagnostikovanje posture je prioritetan zadatak u cilju
preduzimanja odgovarajuih mera i otklanjanja eventualnih deformiteta.
Uestalost i teina deformiteta zahtevaju rano otkrivanje i rano leenje. Pri
tome se misli na aktivan stav u presecanju toka spontane evolucije
deformiteta. Rano otkrivanje i leenje omoguavaju laku i potebnu
korektibilnost.

2.0 Postura
Posturom nazivamo stav ili dranje tela, (lat. positura - poloaj). Istraivanja
posture oveka su nas dovela do zakljuka, da ne postoji univerzalan model dobre

3
posture. Ipak moemo se potruditi dati najbolju definiciju dobre posture, a to bi bila ona
postura pri kojoj se telo najmanje napree da bi odralo stabilnu ravnoteu (Obradovi,
M. ,2002).
Ispravan poloaj tela sastoji se od poravnavanja tela s maksimalnim fiziolokim i
biomehanikim stepenom korisnog delovanja, to pri delovanju gravitacijske sile
smanjuje stres i naprezanje sistema za kretanje. U ispravnom poloaju tela, gravitaciona
linija prolazi kroz sredinu svih vertikalno sporednih spojeva. Gravitacijska linija je
predstavljena vertikalnom linijom povuenom kroz gravitacijski centar tela, smetenom
na drugom sakralnom prljenu (S2), te povezuje sredinju taku izmeu oiju, centar
brade, vrh grudne kosti, sredite pubinog dela, i pada na sredinu izmeu nonih
glenjeva. Procenjujui posturu s bone strane, dobra postura zavisi od toga da li prolazi
linija kroz sredinu uha, te povezuje li, sredinu ramena, kuka, kolena i maleolusa (Palmer,
M.L. and Epler, M.E.k, 1998).

Postura je termin koji objedinjuje biomehanike parametre tela i slui za

definiranje ljudskog dranja. Postura se odnosi na ljudsko dranje u svim varijantama
ljudskog kretanja i nekretanja;hodanje, tranje, plivanja, sedenje, leanje, spavanje

Danas se sve vie pokuava korigirati nepravilnu posturu (dranje) na raznorazne

naine; ulocima u cipelama, ergo jastucima i madracima, pojasevima,putem vebi.

Slika 1. Dobra i loa postura

2.1 Aktivna korekcija postura

Tu se podrazumeva aktiviranje onih miinih skupina koje su odgovorne za stabilitet

kime, tj. za njeno antigravitacijsko odupiranje konstantnoj sili kojoj zemlja privlai tela
U telu postoje miii koji se zove antigravitacioni miii, miii stabilizatori trupa koji
zapravo po strukturi pripadaju sporim vlaknima (crvenim, jer imaju vie sarkoplazme u
sebi), koja sporije reaguju i manje su osjetljiva na nadraaj, ali isto tako i imaju veu
kontraktivnost (veu snagu). Zovu se jo i aerobna/oksidativna vlakna. Miine skupine

4
 mogu se podeliti i prema prostornu dostupnost, na povrinske i dubinske pa isto tako i
njihova antigravitacijska funkcija.

2.2 Povrinski miii koji se odupiru gravitaciji su :

m. tricep surae
m. tibialis anterior
m. quadriceps
m. gluteus
mm. paravetebrale
m. trapezius
m. deltoideus

2.3 Dubinski miii koji su znaajni stabilizatori trupa su:

m. iliopsoas
m. obliqus intertransverzalis
m. sacrospinalis
mm. multifidusi

Jaanjem tih miia dovodite svoju posturu u optimalnu korekciju.

2.4 Faktori
Brojni faktori imaju uticaj na pojavu loe posture. Te faktore moemo podeliti na :
endogene (anomalije razvoja, poremeen rad lezda s unutranjim luenjem, i dr.),
egzogene (rahitis, prebolele teke hronine bolesti, prelomi i sl.).
Postoje i drugi spoljni (ambijentalni) faktori koji mogu uticati na lou posturu kod
dece, a to su:
1. kolski reim deteta,
2. dnevno, odnosno nedeljno optereenje,
3. nepravilno sedenje,
4. spavanje na mekim leajevima s povienim jastukom,
5. noenje preteke kolske torbe na nepravilan nain,
6. neusklaenost radnog nametaja s antropometrijskim
karakteristikama dece,
7. viesatno gledanje TV programa,
8. strah,depresija, umor,
9. neprikladna odea i obua,
10. nekorigirane anomalije oka,
11. nedovoljna ili nepravilna ishrana,
12. nedovoljno osvetljeno radno mesto,
13. psiho-emocionalni poremeaji,
14. nedovoljna fizika aktivnost i vitalnost tela

Sve navedeno utie na poputanje miinih struktura, na slabljenje miine

kontrole, to dovodi do poremeaja ravnotee tela, te do toga da gravitaciona sila privlai
pojedine delove tela i na taj nain nastaju poremeaji posture.

5
 Pod loom posturom podrazumevano funkcionalne poremeaje sistema za
kretanje. Takvi poremeaji su razlogom svega pre navedenoga, pa su samim tim i
korektabilni ukloni li se uticaj navedenih faktora, i ojaaju li se oslabljeni miii. Zbog
toga je vrlo vano ne zanemariti postojanje loe posture kod dece, jer u protivnom moe
prei u strukturalni deformitet.

2.5 Zato pratiti i vrednovati stanje posture?

Zabrinjavajui su podaci da ve pri upisu u prvi razred oko 20% dece ima
problem loe posture, te da se taj postotak poveava, pa po zavretku osnovnog
kolovanja iznosi oko 40%. Vano je neprekidno pratiti promene posture tokom svake
kolske godine, poevi s upisom deteta u prvi razred osnovne kole. Na taj nain
prikupile bi se informacije od velike vanosti uiteljima, roditeljima, profesorima fizike
kulture u viim razredima. One bi im omoguile uvid u stvarno stanje rasta i razvoja
deteta. Na osnovu tih informacija profesori bi mogli preciznije definisati ciljeve i zadatke
za asove fizike kulture, te pravilnim odabirom telesnih aktivnosti i vebi omoguiti
detetu pravilan rast i razvoj. Takoe jedan od vanih ciljeva takvog praenja posture bi
bio obavestiti dete i njegove roditelje o statusu njegove posture te ako je potrebno uputiti
ih i na savetovanje s lekarom. Ono to je najvanije, moglo bi se pravovremeno delovati
na pojavu loe posture, te na taj nain ne bi dopustili da funkcionalni poremeaji preu u
strukturalne.

2.6 Kako pratiti i vrednovati stanje posture?

Pristup procene posture ukljuuje posmatranje tela u odnosu na utvrenu gravitacionu

liniju koja deli telo na jednake polovine te dijeli
telo i popreno. Nadalje bitno je pripaziti na faktore koji e unaprediti pouzdanost
procesa merenja. Kao prvo, potrebno je da dete bude minimalno odeveno, kako bismo
osigurali jasan pogled na konture i anatomske strukture koje koristimo pri proceni.. Dete
ne bi smelo nositi cipele ni arape, te bi ga trebalo uputiti da zauzme uspravan oputen
poloaj tela (Palmer, M.L. and Epler, M.E.k, 1998).

Metoda za procenu posture s bone, zadnje i prednje strane. (Auxter, D., Pyfer,J.
and Huetting, C. ,1996). Takvu procenu moemo izvesti na vie naina.
Jedan od naina je da upotrebimo visak. Visak bi trebalo postaviti u jednom delu
prostorije u kojoj e biti vrena procena. Najbolje bi bilo kad bismo napravili
konstrukciju koja e jednim krajem biti uvrena o zid, a na drugom kraju e biti visak.
Poeljna bi bila udaljenost viska od zida oko
jednog metra, kako bi dete u tom prostoru nesmetano moglo zauzeti boni poloaj.
Drugi nain bi bio upotreba Skoliozometra, mernog instrumenta koji se sastoji od
pleksiglas ploe na kojoj je ugravirana centimetarska mrea s podebljanom sredinjom
vertikalnom linijom koja predstavlja gravitacionu liniju. Prvo postavite dete u uspravnim
boni poloaj u odnosu na merni instrument. Dete mora zauzeti takav poloaj da
vertikalna linija viska ili sredinja linija Skoliozometra prolazi malo ispred bonog
maleolusa na skonom zglobu. Vertikalna linija trebala bi prolaziti kroz sredinu kolena,
kroz najvei trochanter femura,sredinom trupa, kroz rameni zglob i sredinom uha. Ako ne

6
prolazi, tada moemo zakljuiti da postoje odstupanja od korektne posture, a neka od
najeih su:

- Vertikalna linija prolazi iza uha, to upuuje na vratnu lordozu

- Acromion nalazi se ispred vertikalne linije to upuuje da su ramena oputena,
lopatice razmaknute te postoji poveanje kifotine grudne komponente
- Vertikalna linije u slabinskom delu ne deli trup simetrino, ve se vei deo trupa
ili ipak ceo nalazi ispred vertikale. To upuuje na lordotino dranje.
- Vertikalna linija prolazi iza kolena, to upuuje na hiperekstenziju u zglobu
kolena
- Vertikalna linija prolazi iza kolena, to upuuje na napetost tetiva u zglobu
kolena
- Telo se nalazi ispred vertikalne linije to upuuje da je teina tela na prednjem
delu stopala, te da postoji napetost zadnjih miia trupa.

Nakon bone procene postavimo dete licem okrenutim prema mernom instrumentu,
tako da vertikala pada na sredinu izmeu stopala, kao na slici 1. U tom poloaju moramo
obratiti panju na simetrinost leve i desne strane tela. U ovom poloaju treba
procijeniti :
Postoji li simetrija izmeu vrata i ramena
Postoji li razlika u visini ramena
Postoji li razlika bradavica u visini i udaljenosti od vertikalne linije
Prolazi li vertikalna linija kroz pupak, ako ne postoji postranino iskrivljenje kime
Postoji li razlika u visini glutealnih linija

Na kraju okrenemo dete leima prema mernom instrumentu tako da vertikalna linija
prolazi preko sredine temena, preko kime, sredine zadnjice, te da pada u sredinu izmeu
stopala. Gledajui zadnju stranu trebamo proceniti sledee:
Postoji li postranino odstupanje kime u odnosu na vertikalnu liniju
Postoji li razlika u visini lopatica
Postoji li asimetrinost lopatica
Postoji li Lorenzov trougao, izmeu struka i nadlaktice, ako postoji na jednoj
strani tada takvo stanje upuuje na skoliotino iskrivljenje (takav trougao postoji
na konkavnoj strani skoliotine kime)

3.0 Posturalni poremeaji

7
 Posturalni poremeaji se karakteriu slabou zglobno-miinog
aparata. Sa poputanjem kimenog stuba dolazi do slabljenja statike kime
to se prenosi i na rameno lopatinu regiju, karlicu, kolena i stopala. Za
odravanje dobrog stava odgovorni su tzv. tono-statini miii, koji svojom
stalnom kontrakcijom, zajedno sa ligamentima i kostima odravaju pravilan
stav tela.
Ako ovi miii iz bilo kojih razloga oslabe i nisu vie u stanju da se
suprotstave sili zemljine tee i drugim faktorima koji negativno utiu na
pravilno dranje tela, dolazi do pojave odreenih deformiteta kimenog
stuba.
1. Kifoza
2. Skolioza
3. Lordoza

Ni grudni ko u fazi rasta i razvoja nije poteen konstitucionalnih,

funkcionalnih pa i estetskih problema. Posmatrajui dete s prednje strane
mogu se uoiti sledei deformiteti:

Ravne grudi (pectus planum)

Ispupene grudi (pectus carrinatum)
Udubljene grudi (pectus excavatum)

Kod analize poremeaja donjih ekstremiteta predkolskog i

osnovnokolskog uzrasta, takoe se konstatuju vrlo este promene na
stopalima, dok su neto redje promene na kolenim zglobovima (X i O
noge).

3.1 Kifoza

8
Kifoza - kyphosis je deformitet koji karakterie poveanje fizioloke krivine grudnog
dela kime prema natrag. Slabiji razvoj prednjeg dela prljena formira klinasti prljen, a
njena posledica je kifoza. Kifoza ili grba moe biti zaobljena kada je grade vie
prljenova i nazivamo je kifozom okruglih lea. Takoe sreemo i otrougle kifoze
nastale deformacijom jednog ili dva tela prljena.

Postoje tri razloga nastanka kifoze :

slabost lenih miia
snienje prednjeg dela kime nastalo usled poremeaja na korpusima i
ligamentima
bol u predelu kime koji izaziva kifozu i refleksni spazam u cilju smanjenja bola

Kifoze u etiolokom smislu dele se na:

poloajne (posturalne)
strukturalne

Prof. Jefti (klinika kineziterapija, 2001.) daje etioloku podelu na sledei nain:
Posturalne funkcionalne
Uroene kifoze
Kifoze kod sistemskih oboljenja
Steene kifoze

Posturalne kifoze sreemo u svakom ivotnom dobu , a nastaju usled loeg dranja
(nepodesne stolice i klupe, pogrbljenost pri sedenju , pri itanju ili manuelnom radu).
Aktivnou, mogu se izgubiti pri leanju na stomaku, a voljnim momentom ispraviti.

Strukturalne kifoze kod dece, mogu se javiti usled slabosti miia ekstenzora
kime ( hipotonija) kod brzog rasta, prisutnog rahitisa ili neke teke bolesti koja iscrpljuje
organizam. U periodu adolescencije okrugla lea su posledica osteohondroze, a kod
starijih, senilnih ljudi usled osteoporoze. Uzroci jo mogu da budu osteomalacija,
ankilozirajui spondilitis kao i druga patoloka stanja vezana za kotani sistem. Otrougle
kifoze nastaju kao posledica tuberkuloznog spondilitisa ili preloma tela prljenova. U
klinikoj slici opisujemo glavu koja je nagnuta napred, kao i grudi, ramena se pomeraju
napred i nadole, lopatice se uzdiu kao krila, dok se stomak ispupava ka napred. U
poetku, kifoza je mobilna, da bi ne leenjem postala fiksirana. Strukturalna kifoza moe
da bude bolna, dok sam deformitet u principu nije bolan. Najvaniji deo je rano
otkrivanje (profilaksa) da se deformitet ne razvije. Ukoliko do toga ipak doe,
preporuuju se vebe koje jaaju hipotoninu muskulaturu kao i popravljanje dranja
putem vebi miia trupa, vebi disanja, masaom i spotom koji direkno utie na
profilaksu oboljenja. Balet takoe moe da bude delotvoran.

9
Adolescentna kifoza

Patoloka stanja koja izazivaju adolescetnu kifozu (epiphysitis s. osteochondritis

vertebralis, morbus Scheuermann) su :
- primarni prolaps diskusa u spondilozu prljena (Schmoral),
- poremeaj ostifikacije i nepravilnost epifiznih pokrovnih ploica tela prljenova,
- avaskularna nekroza epifize prljenova (Azhauser),
- skraenje miia pregibaa kolena i posledino savijanje kime (Lambrinudi).

Pogrene vebe i jae naprezanje ali i optereenje pogoravaju bolest i bolovi su

intenzivniji. Promene na epifizama (diskusima) i oteenja na estom do dvanaestom
grudnom prljenu postaju klinasti i to naroito napred. U praktinom ivotu kifozu jo
nazivaju pogrbljenost, okrugla lea. Bol je obino lociran nie dorzalno i u gornjem delu
lumbalne kime. Spazma miia obino nema. Moe da se javi blagi bol, lako zamaranje
i ograniena pokretljivost. Kod blagih oblika insistira se na pravilnom stavu tela,
preporuuje se korienje ravne i tvrde postelje. Kod progresivnih sluajeva pribegava se
operativnom zahvatu, a u novije vreme preporuuje se mider. Pored vizuelnog aspekta za
postavljanje dijagnoze, radioloki nalaz je jedan od najznaajnijih.

Kineziterapija kifoze

Na osnovu klinikog nastanka kifoze (Moova podela) imamo podelu koja se sprovodi
na sledee naine:
Na rengenskom snimku nema promena( kliniki blaga kifoza samo
kineziterapija),
Poetne klinaste deformacije ( Milwocki mider deformitet je korektibilan),
Nekorektibilan deformitet sa kardiorespiratornim smetnjama (morlova hernia,
operacija reklinacija, onda gips, Milwocki i TLSO mider).

Vebe za kifozu rade u cilju istezanja fleksora karlice i prednjeg zida grudnog koa,
pozicione vebe, vebe elastinosti, vebe disanja simetrine i asimetrine, vebe snage
sa jaanjem m.rectusa abdominalisa, m. Iliopsoasa, i m pirimidalisa (jaanje trbunog
zida), dorzalnog dela kime i ramena, vebe kordinacije i balansa, vebe kod dece koja
nose mider, kao i vebe u mideru.

Slika 2. Izgled kifotine i normalne kime

10
 Vebe za korekciju kifotinog loeg dranja

Potpun program se sastoji iz 58 vebi gde se svaka veba izvodi sa po 10 ponavljanja.

I Poetni poloaj: sedei na strunjai, jedna noga ispruena, druga blago povijena sa
stopalom do lanka druge noge. Iz poetnog poloaja sa zategnutim laktovima u nazad i
stopalom opruene noge prema licu, savijamo se u napred.

.
II Iz leeeg poloaja na leima isteemo se istovremeno rukama na jednu i nogama na
drugu stranu.

III Iz poetnog poloaja isteemo ruke u napred bez odizanja sa podloge.

IV Sklekovi

V Iz leeeg poloaja na stomaku podiemo gornji deo tela u nazad uz opruanje i

podizanje ruku.

11
 3.2 Skolioza

Skolioza (scoliosis) je bona lateralna i rotatorna krivina kimenog stuba nastala

usled deformacije jednog ili vie tela prljenova, meuprljenova, meuprljenskih
hrskavica ili usled slabosti ligamenta i miia kime. Primarna krivina (jedna ili vie), je
poetni stadijum defotmiteta a sekundarna ili kompenzatorna krivina razvija se naknadno
u cilju odravanja uspravnog stava glave, trupa i karlice.

Poremeaj jednog od centara ostifikacije formira poluprljen koji je jedan od uzroka

kongenitalne scoliose. U praksi esto sreemo spajanje cervikalnih prljena koje sa
sobom povlai i skraenje vrata i njegovu slabu pokretljivost tzv. Klippel-Feillov
sindrom, to ima za posledicu razvoj skoliose. Ovo oboljenje se najee javlja u deijem
i adolescentnom periodu. Adekvatna i pravovremena terapija u toku rasta daje dobre
prognoze u leenju scoliose. Zbog svoje kopleknosti jo stari Grci su znali za ovo
oboljenje (Hipokrat), meutim, i pored toga etiopatogeneza bolesti jo uvek nije u
potpunosti rasvetljena.

Klasifikacija
Skolioza moe biti mobilna ili fiksirana. U poetnom stadijumu je mobilna a u krajnjem
fiksirana. Po stadijumima, skolioza moe biti : blaga, umerena, teka.

Skolioze po stepenu mogu biti :

skolioza prvog stepena deformitet se moe otkloniti radom na jaanju miia i
suspenzijom deformiteta,
skolioza drugog stepena prisutna je grba koja se i vebama ne moe sasvim
izravnati,
skolioza treeg stepena bitna korekcija nije mogua osim operativnim putem.

Klasifikaciju scoliose za praktian rad dao je COBB u

Funkcionalne skolioze loe dranje, nejednakost nogu, amputacija, kontraktura
kuka
Strukturalne, skoliozeidiopatske, osteopatske, kongenitalne, torakogene,
osteodistrofije, neuropatske (paralitine), poliomyelitis, druga nervna oboljenja
miopatske miine distrofije.

Etiopatogeneza
Prema etiopatogenezi skolioza se dele na primarne ili idiopatske i sekunarne koje nastaju
usled nekog oboljenja.

Poloajna ili funkcionalna skolioza - uvek se razvija u lumbalnom ili vratnom delu
kime. Karakteristika je to da je privremena i zavisi od polaaja nogu, karlice ili spazma
miia. Prisutna je pri sedenju i stajanju a gubi se u leeem poloaju, ako ne postoji
spazam miia. Kod ovih skolioza, krivina je obino blaga od 1,5 do 3 cm. Nije udruena
sa rotacijom tela prljenova pa se zbog toga i lako ispravlja.

12
Strukturalna skolioza - nastaje usled promene na prljenovima, rebrima i
muskuloligamentarnom aparatu. Krivina je stalna pri svakom poloaju tela. Izraena je
rotacija prljenova, uvek prema konveksnoj krivini. Udruena je sa anteriposteriornom
krivinom kime, razliitog je stepena i pogorava se u periodu rasta. esto u praksi
sreemo udrueno posturalne i strukturalne skolioze.

Loe dranje i postojanje skolioze jedno drugo pojaava odnosno daje teu kliniku sliku.
Kraa noga na strani slabih miia pojaava skoliozu, ako je na suprotnoj strani - ona je
umanjuje. Kod skolioze postoji krivina na desno i lumbalna krivina na levo, od kojih je
jedna obavezno kompenzatorna. Ako pored torzije postoji i savijanje kime prema natrag,
onda govorimo o kifoskoliozi.

Cervikalna skolioza - izraena je deformacija na vrhu krivine (temeni prljen) a susedni

prelazni prljenovi manje. Perpendikularni dijametri su vei na konveksnoj, a manji na
konkavnoj strani. Transerzvalni dijametri su takoe poveani. Trnasti nastavci su
pomereni ka konveksnoj strani a ponekad i na konkavnoj. Meuprljenski otvori su
nepravilno triangulirani ili ovoidni, ui na konkavnoj strani. I unutranja struktura je
promenjena.

Torakalna skolioza - pored promena na samim prljenovima ima i promene na ostalim

delovima kotanog toraksa, a kod tekih sluajeva zahvata i unutranje organe koji trpe
promene u obliku i poloaju i to krvni sudovi, plua, jetra i bubrezi a kod srca se javlja
hipertrofija i dilatacija, dijafragma lei abnormalno nisko. Rebra su na konveksnoj strani
usled torzije, uglovi su otriji rebra se ispupavaju odozgo na dole. Na konkavnoj strani
su uglovi rebara proireni. Na prednjoj strani grudnog koa su, naprotiv rebra na
konveksnoj strani zaravnjavaju, dok na konkavnoj jae iskau.
Prema tome, desnoj zadnjoj rebarnoj grbi odgovara leva, prednja rebarna grba usled
nagiba, rebra su i dalje na konveksnoj strani sputena i divergiraju, na konkavnoj se
pruaju vie horizontalno, pa se prema sredini konveksiteta sve vie zbijaju. Krivine
rebra odreuju i poloaj lopatica. Na rebarnoj grbi, lopatice se odiu kao krilo, njena se
unutranja ivica udaljava od trnastih nastavaka.

Grudna kost pomerena je prema konkavnoj strani, donji krak je ukoen lateralno, ona je
rotirana oko uzdune osovine,tako da jedna bona ivica obino na konkavnoj strani
prominira.

Lumbalna skolioza - zbog krivine kime donji deo tela izgleda pomereno bono, te jedna
polovina karlice jae iskae. Sama linija od grudnog koa do ilijane kriste je zaravnjena
sa jedne, a otro useena sa druge strane. Lumbalni segment obrazuje duguljasta
tumefakcija usled iskakanja poprenog nastavka. Mogui su i neuralgiki bolovi zbog
zbijanja rebara na konkavnoj strani krivine i pritisaka koji vre na meurebarni nerv.
Moe da se javi bol prilikom sedenja, kao i kod guranja i naglih pokreta zbog ukljetenja
mekih delova izmeu 12. rebra i ilijane kriste.

13
Dijagnostika
Dijagnoza se postavlja na osnovu klinikog i radiografskog nalaza.

Kliniki pregled

Pregled koji obavlja lekar je takav da se od pacijenta zahteva da stoji u potpuno

relaksiranom stanju, da je svuen, da je bos i da noge postavi paralelno. Lekar posmatra
pacijenta otpozadi. Lekar palpira spinozne nastavke i obeleava ih prikladnom olovkom,
a sve promene poev od krivina na kimi njihove lokacije, pravac i stepen pomeranja
trupa bono, asimetriju ramena, lopatice i karlice upisuje u kartone koji su unapred za to
pripremljeni. Da bismo ispitali mobilnost trupa savijamo ga bono i napred a ujedno
vrimo trakciju glave kada dolazi do ispravljanja krivine. Rotacija se dobro vidi pri
savijanju napred. Sutinski, kod skolioza treba testirati snagu miia, naroito erektora
kime, abdominalnih i torakalnih miia. Vitalni kapacitet igra vanu ulogu u odreivanju
skolioze kao i ekspanzija toraksa.

Bitno je izmeriti telesnu visinu pacijenta u stojeem i sedeem poloaju.

Kliniki znaci koji dominiraju (po Jeftiu, 2001.) i koji se obavezno evedentiraju su:
poloaj glave, visina ramena, poloaj lopatice, merenje trouglova stasa (Lorenz ovi
trougli), poloaj karlice, miini test osovinskih kinetikih lanaca (Jefti 1994.),
kontrakture pelvifemoralnih miia, visina rebarne grbe i translacija kimenog stuba.

Radiografska dijagnostika

Rengenskim snimkom potvrujemo ugao krivine koji se odreuje u odnosu na 180

stepeni, sa lokacijom centra tela krajnih prljenova i sredinjeg prljena.Pri odreivanju
krivine kod skolioze traimo razlike primarne skolioze i kompenzatorne skolioze na
anatomskim razlikama pojedinih krivina. Po pravilu, primarna krivina je veeg stepena i
manje je savitljiva. Rengenskim snimkom, u principu, skoliozu slikamo u stojeem
poloaju, po mogustvu da jednim snimkom obuhvatimo ceo kimeni stub.
Najobjektivnija metoda za merenje ugla krivine kod scoliose je Lippman Cobbova
tehnika, ali se ponekad koristi i stara tehnika po Ferguson Risseru.

Evolucija i prognoza
Prognoza evolucije skoliotine krivine - znaajno mesto zauzima poloaj skolioze:
primarne lumbalne imaju relativno dobru prognozu,
primarne torakolumbalne scolioze postiu veliki stepen krivine, ali u principu
nema deformacija,
esto se sreu kombinovano sa dve primarne krivine - lumbalnom i torakalnom, i
one koje nemaju veliki stepen skoliotine krivine, jedna drugu kompenzuju,
primarne torakalne dostiu veliki stepen deformacije - imaju lou procenu, i
najee dolazi do respiratorne i cirkulatorne insuficijencije sa letalnim
zavretkom,
cervikotorakalne veoma runo izgledaju, ne dostiu veliki stepen deformiteta.

14
Pojava skolioze, u odnosu na uzrast, dosta validno daje prognozu razvoja skoliotine
krivine :
praenje kongenitalnih skoliotinih krivina nije fundamentalni kriterijum, sutina
je u praenju same scolioze,
pre tree godine ivota javljaju se infantilne scolioze, mogu da se jave u dva
oblika i to evolutivni (veoma loa prognoza) i statiki rezulotivni gde se javlja
najee stagnacija scoliose,
izmeu 5. i 8. godine javlja se juvenilna sa veoma loom prognozom i sa pojavom
velikih krivina,
sa pojavom puberteta, posle 10. godine ivota, javljaju se adolescentne koje po
zdravlje pacijenta ne moraju da budu opasne, ali dovode do velikog deformiteta.
Ove scoliose treba ozbiljno shvatiti i dobro ih propratiti.

Kineziterapija scolioze
Sutina je u vebama korekcije deformiteta putem vebi koje se konstantno sprovode -
nekad i u periodu od vie meseci pa ak i godina. Izmeu vebi, koristi se korektivni
aparat u cilju nedozvoljavanja vraanja tela u nepravilan poloaj. Prognoza kod
funkcionalnih skolioza je dobra, a posle postizanja pozitivnih rezultata pacijent obavezno
treba da nastavi sa vebama.

Strukturalne skolioze su veoma komleksne za leenje, one se u potpunosti ne mogu

sanirati, ali uspeh stepena njihove sanacije najvie lei u jaini linosti i volji pacijenta.
Veoma vaan faktor je i doba ivota kada se poinje sa korekcijom - to je osoba mlaa,
ansa za bolju prognozu je vea. Osnovna terapija u leenju ovog vida scolioze je
savladavanje kontraktura mekih tkiva uticajem na strukturu prljenova i rebara menjajui
njihovu funkciju prevoenjem trupa u drugi poloaj, a u cilju dovoenja poloaja
suprotnom deformitetu (Wolffov zakon), modifikacijom rastenja tela prljenova,
promenom nadraaja na epifizne hrskavice prljenova promenom poloaja trupa, pravca i
jaine sila optereenja teine. esto pribegavamo mobilizaciji prljenova i rebara,
vrimo redukciju korekciju deformiteta primarnom trakcie na krajevima kime, ili
trakcijom i pritiskom na vrh svake krivine a sve u cilju ojaavanja miia trupa, ramena i
karlinog pojasa.

15
 Slika 3. Prikaz skoliotine i normalne kime

Vebe za korekciju skoliotinog loeg dranja

Potpun program se sastoji iz 47 vebi gde se svaka veba izvodi sa po 10 ponavljanja.

I Iz poetnog poloaja sa opruenim rukama - desnom pored glave a levom u stranu -

isteemo obe ruke istovremeno bez podizanja sa podloge.

II Iz istog poetnog poloaja, uz fiksaciju karlice, podiemo gornji deo tela i ruke sa
podloge.

III Iz poetnog poloaja sa osloncem na akama i fiksiranim potkolenicama podiemo

ruke pored trupa uz kratak izdraj i vraamo ih na podlogu. Pri izvoenju vebe
potkolenice, natkolenice i trup treba da zadre meusoban poloaj bez pomeranja (pod
uglom su od 90 stepeni).

16
IV Iz poetnog poloaja sa prekrtenim rukama pokuavamo da sastavimo prste na
leima.

V Iz poetnog poloaja na leoma sa savijenim kolenima podiemo trup, ruke i

istovremeno opruamo potkolenice.

U sutini, da bi se popravila skoliozu, koriste se sledee metode leenja: gimnastike

vebe, potporni aparati, korektivni aparati, forsirana korekcija i kao poslednji stadijum -
hiruki zahvat. Vebe mogu direkno da poprave dranje, snagu miia da otklone umor, i
sigurno predstavljaju najbolji metod neoperativnog leenja. U sluaju napredovanja
bolesti hiruki zahvat je jedini nain korekcije, ili fuzija kimenih prljenova
(spondiloidesis).

U preoperativnoj fazi i fazi pokuaja izbegavanja operativnog zahvata primenjuje se

Risserova metoda (mider).

17
 3.3 Lordoza
Lordoza (lordosis) je poveanje prednje krivine cervikalnog ili lumbalnog dela
kime u kombinaciji sa lumbosakralnim uglom i naginjanjem karlice prema napred.
Normalna vrednost lordoze u lumbalnoj regiji iznosi 15 30 stepeni.

Slika 4. Kima

Javlja se u sekundarnom i kompenzatornom (konstitucionalnom) obliku. Najei

uzroci su lumbosacralne anomalije, paraliza trbunih miia, gojaznost, zadnja obostrana
luksacija kuka ili fleksioni deformiteti kuka. Nastaje uvek kada je potrebno pomeranje
trupa prema natrag sa ciljem pribliavanja centru graviteta tela. Najei simtomi su
zamor, bol u leima i nesposobnost za vei napor.

Lordoza se lei slino kao kifoza. Vebe koje se praksi primenjuju su:

- istezanje m. Quadratum lumborum,

- istezanje i jaanje trbubunih miia gore navedenih u cilju iklinacionog ugla karlice,
- istezanje zadnje loe nadkolenice.

Hirukim intervencijama se pribegava kada su nastale kotane deformacije.

Terapija se kombinuje ortopedsko-ortotskim sredstvima sa kineziterapijom.

Slika 5. Prikaz lordotine i normalne kime

18
 Vebe za korekciju lordotinog loeg dranja

Potpun program se sastoji iz 58 vebi gde se svaka veba izvodi sa po 10 ponavljanja.

I Poetni poloaj: na leima sa savijenim kolenima.

Podii glavu i ramena uz kratko zadravanje i vratiti nazad.

II Iz poetnog poloaja opruamo jednu nogu u vis i istovremeno podignemo suprotnu

ruku. Vebu raditi naizmenino.

III Sa rukama iza glave pokuavamo laktom da dodirnemo suprotno koleno,

naizmenino

IV Poetni poloaj: sedei sa opruenim kolenima, pravim leima i ramenima, sa

osloncem na akama i prstima okrenutim u nazad.
Naizmenino podizanje nogu sa opruenim kolenima.

19
 3.4 Ravne grudi pectus planum

Deformitet koji na prvi pogled ne predstavlja veliku smetnju, koji karakterie malo
odstupanje od pravilno razvijenog grudnog koa, ne treba prepustiti samom sebi.
Nedostatak fiziolokog ispupenja grudnog koa, uz estetsku, ima i funkcionalnu
manjkavost, koja se ogleda kod disanja, loe pokretljivosti grudnog koa i slabe
razvijenosti disajne muskulature. Takva osoba je obino u celini hipotrofina. Korektivna
gimnastika svojim vebama razvija itavu muskulaturu, a posebno miie grudnog koa, i
uz primenu vebi disanja omoguava i poveanje ukupne funkcionalnosti organizma.

Vebe za korekciju ravnih grudi

Izbor vebi I rekvizita je veliki I njihova upotreba zavisi od mogunosti vebaa I

kreativnosti samog terapeuta, nastavnika ili trenera. Koristei razne poetne poloaje
treba pronai najefikasnije vebe koje e odgovarati individualnim potrebama samog
polaznika.

3.6 Ispupene grudi - pectus carrinatum

20
U narodu je ovaj deformitet poznat kao '' kokoije grudi ''. Najei uzronik je nasledni
faktor. Grudi su spljotene a grudna kost je svojim donjim delom podignuta unapred i
nagore to negativno utie na elastinost grudnog koa, te remeti pravilno funkcionisanje
unutranjih organa. Kao posledica poremeaja metebolizma kalcijuma, kotani sistem se
slabije razvija i dolazi do deformiteta.

Uz vebe disanja, jaanja miia grudnog koa, ramenog pojasa, trbuha kao i kompletne
muskulature, korektivno plivanje je sastavni deo programa za leenje.

Uz korektivne vebe, ako postoji mogunost koritenja bazena, prsno plivanje je dobra
dopuna za uspenu korekciju deformiteta.

Vebe za korekciju ispupenih grudi

Program vebi u pp leei na leima i sedu, sa otporom gume, ima za cilj jaanje
kompletne prednje strane grudnog koa i trbunih miia.

3.7 Udubljene grudi - pectus excavatum

Za razliku od ispupenih grudi, gde se grudna kost svojim donjim delom podie napred i
nagore, kod izdubljenih grudi u donjem delu grudne kosti se nalazi udubljenje. Grudni
ko je spljoten, irok, zdepast i udubljenje koje se formira u predelu, takozvanog,
manog nastavka moe biti kao oveija pesnica.

21
Probleme sa dubokim udisajima, zbog pripoja dijafragme na manom nastavku grudne
kosti, prate i srano-sudovni problemi zbog kompresije na sam srani mii. Uz nasledni
faktor i rahitis, kao uzrok nastanka, deformitet moe biti i steen (kao posledica stalnog
pritiska na grudnu kost u fazi razvoja).

Vebe za korekciju udubljenih grudi

Samo leenje udubljenih grudi je dugotrajan proces u kome se forsira snaan izdisaj.
Odabir poetnog poloaja je od velike vanosti kako bi se spreilo dalje uvlaenje
grudnog koa.

3.8 X noge

X noge su deformitet kolena koji se javlja kao posledica uroeno slabije razvijenih
spoljanjih delova kostiju koje ine koleno ili zbog poremeene statike uzrokovane
deformitetima kukova ili stopala. Poloaj nogu u materici tokom trudnoe moe takoe
biti uzrok kao i prekomerna telesna teina. Najee se javlja obostrano, mnogo ree je
prisutan deformitet na jednom kolenu to moe tokom rasta da dovede do skolioze
(krivljenja kime na jednu stranu).
Zbog nepravilnog optereenja pri duem hodu se javlja zamor i bolovi u svim
zglobovima nogu pa ak i u krstima.

Kako se utvruje deformitet?

Noge imaju oblik slova X, kolena su priljubljena a stopala razdvojena. Oslonac je na
unutranjoj strani stopala zbog ega su svodovi sputeni, a kod teih oblika deformiteta
kolena se preklapaju. Kada su kolena sastavljena razmak izmeu stopala bi trebao da
bude manji od pet santimetara. Ako je vei radi se o deformitetu, a ako se ne smanjuje u
leeem poloaju deformitet je fiksiran.

Kako se lei?
Od ovih merenja zavisi nain leenja. Pored vebi kojima se jaaju miii nogu, za
fiksirane deformitete se primenjuju none korektivne ine, a za lake oblike ortopedske
cipele sa Tomasovom petom i povienim unutranjim rubom celom duinom cipele.

22
Funkcija pomagala je da rasterete unutranju stranu kolena i stopala i odre korekciju
koja je postignuta vebama.
Ako nema rezultata nakon ovakvog naina leenja a deformitet je izraen, radi se
operacija kojom se deformitet koriguje.

Bolje je spreiti...
Do druge godine ivota kod veine dece noge su u X poloaju ali to je normalana faza
razvoja i nakon toga bi trebalo da se isprave. Da bi smo spreili pojavu deformiteta ili
ublaili postojei decu ne treba prerano postavljati na noge i forsirati prohodavanje.
Takoe treba redukovati prekomernu telesnu teinu i korigovati poloaje pri sedenju,
treba da sede u turskom sedu sa prekrtenim nogama ili na petama sa rairenim kolenima,
a nikako "kao aba" sa guzom na podu i sastavljenim kolenima. Postavljanje jastuka ili
lopte izmeu kolena kada dete sedi takoe utie na korekciju deformiteta.

I Tabani su sastavljeni, dlanovima pritiskamo kolena na dole

II Pokuavamo da ustanemo i sednemo sa prekrtenim nogama

III Stopala su okrenuta upolje, dlanovi su sastavljeni, laktovima guramo kolena u stranu.

IV Hodanje uei sa stopalima okrenutim na spolja.

23
 3.9 O noge
Genua vara je deformitet suprotan genu valgumu, jer devijacija nije ograniena samo na
kolena, ve su zahvaeni i metafizni i dijafizni delovi femura i tibije. Poveanje
dijafiznog ugla sa sobom povlai coxa valga, te kao posledicu imamo genua varum. Ovo
je deformitet koji se uglavnom javlja obostrano, jako retko jednostrano. Najee se radi
o uroenom deformitetu ali moe biti i posledica rahitisa. O noge mogu da nastanu i zbog
preranog postavljanja deteta na noge i forsiranog hodanja kada se noge iskrive zbog
optereenja teinom tela. Kosti natkolenica i potkolenica se krive put spolja tako da je
najvee iskrivljenje u predelu kolena.

Dijagnoza se postavlja merenjem bikondilarnog razmaka u stojeem poloaju, a po

potrebi se pravi i RTG pregled.
O noge su luno iskrivljene u potkolenici i natkolenici sa konveksitetom prema spolja
i najee su oba ekstremiteta zahvaena. Kosti potkolenice su rotirane medijalno.
U odnosu na vreme pojavljivanja deformiteta razlikuje se:
infatilne o noge, 2 - 4. godine,
juvenilne, 4 - 10. godine,
adolescentne, od 11. godine ivota, pa navie.

24
Korektivnom gimnastikom se jaaju unutranji rotatori, aduktori natkolenice i
dorzifleksori stopala. Za korekciju O nogu koristimo poetni poloaj u stoju, sedu,
leei na leima, i hodu.

Leenje se sastoji od otklanjanja uzroka deformiteta, korektivnih ina i aparata koji se

nose tokom noi i vebi za jaanje oslabljenih miia. Ako kod velikih deformiteta nakon
primenjene terapije ne doe do oekivane korekcije, deformitet se koriguje operacijom.

I Istovremeno podizanje nogu sa tabanima okrenutim na unutra.

II Skoni zglobovi su fiksirani jedan uz drugi, privlaimo kolena pokuavajui da ih

sastavimo.

III Drei loptu stopalima podiemo noge pribliavajui kolena jedno drugom.

25
IV Pritiskajui stopalima pod pokuavamo da sastavimo kolena.

V Hodanje na unutranjoj ivici stopala.

VI Pomeramo nogu u stranu savlaujui otpor elastine trake (raditi obema nogama).

26
 4.0 Metodologija rada
1. Istraivanje je obavljeno u Zdravstvenom centru u Pozarevcu u periodu
maja 2010. do maja 2011. godine.
2. Istraivanjem je obuhvaeno 30 pacijenata.

4.1 Cilj istraivanja

1. Da se ispita znaaj prevencije i korekcije kod dece sa posturalnim

deficitima

4.2 Zadaci istraivanja

U skladu sa postavljenim ciljem istraivanja bie sprovedeni sledei zadaci.

Zadaci su definisani pitanjem iz socio-demografskom upitnika:

Ispititi polnu strukturu ispitanika

Ispitati uzrast ispitanika
Ispitati iz koje sredine potie
Ispitati telesnu teinu
Ispitati deformiteta
Ispitati prisustvo heriditeta
Ispitati bavljenje sportom
Ispitati koliko vremena se bave sportom u toku dana
Ispitati vreme provedeno za kompjuterom
Ispitati vreme provedeno za televizorom
Ispitati koje su terapije primenjene
Ispitati kontinuitet u rehabilitaciji

27
 5.0 REZULTATI RADA I DISKUSIJA

Rezultati istraivanja e biti prikazani tabelarno i grafiki u apsolutnim brojevima i

procentima. Nakon toga sledi anketni upitnik.

Tabela 1. Prikaz polne strukture ispitanika:

Pol Broj ispitanika

Ispitanika n n%
Muki 7 35%
enski 13 65 %
Ukupno 20 100%

Grafikon 1. Grafiki prikaz iz tabele 1.

Iz tabele i grafikona 1. moe se uoiti da veinu ispitanika enskog pola tj. 13 ispitanika,
dok mukog pola ima 7 ispitanika.

Tabela 2 . Prikaz uzrasta ispitanika

Uzrast Broj ispitanika

Ispitanika n n%
7-11 7 35%
12-16 5 25 %
Preko 16 godina 8 40%
Ukupno 20 100%

28
Grafikon 2. Grafiki prikaz iz tabele 2.

Iz grafikona 2. moe se uoiti da veina ispitanika ine godine starosti preko 16 godina
tj. 8 ispitanika, dok ispitanika ija je starost od 12 godine do 16 do godina ima 5
ispitanika. Od 7 do 11 godina ima 7 ispitanika.

Tabela 3. Prikaz iz koje sredine potiu ispitanici

Sredina iz koje Broj ispitanika

potiu n n%
Selo 11 55%
Grad 9 45 %
Ukupno 20 100%

Grafikon 3. Grafiki prikaz iz tabele 3.

Iz grafikona 3. moe se uoiti da veina ispitanika ivi u selu i to 11 ispitanika. U gradu

ivi 9 ispitanika.

29
Tabela 4. Prikaz telesne teine ispitanika ;

Broj ispitanika
Telesna teina
n n%
Neuhranjen 5 25%
Normalna telesna teina 7 35 %
Prekomerena telesna teina 8 40%
Ukupno 20 100%

Grafikon 4. Grafiki prikaz iz tabele 4.

Iz tabele i grafikona 4. moe se uoiti da je veine ispitanika sa prekomerenom telesnom

teinom i to kod 8 ispitanika. Pet ispitanika je neuhranjeno, dok sa normalnom telesnom
teinom ima 7 ispitanika.

Tabela 5. Prikaz prisutnih deformiteta kod ispitanika

Broj ispitanika
Deformiteti
n n%
Skolioza 5 25%
Kifoza 3 15 %
Lordoza 1 5%
Ravne grudi 1 5%
Udubljene grudi 2 10%
Ispupene grudi 3 15 %
Xnoge 4 20%
Onoge 1 5%
Ukupno 20 100%

30
Grafikon 5. Grafiki prikaz iz tabele 5.

Iz tabele i grafikona 5. moe se uoiti da veina ispitanika ima skoliozu i to 5 ispitanika.

Kifozu i ispupene grudi je ima po 3 ispitanika. Po 1 ispitanik ima lordozu, ravne grudi i
o noge. Udubljene grudi imaju 2 ispitanika. etiri ispitanika imaju xnoge

Tabela 6. Prikaz heriditeta ispitanika

Broj ispitanika
Heriditet
n n%
Da 5 25%
Ne 15 75 %
Ukupno 20 100%

Grafikon 6. Grafiki prikaz iz tabele 6.

Iz tabele i grafikona 6. moe se uoiti da kod veine ispitanika ne dolazi do nastanka

heriditeta i to kod 15 , dok kod 5 ispitanika dolazi do heriditeta.

31
Tabela 7. Prikaz bavljenja sportom kod ispitanika

Broj ispitanika
Bavljenje sportom
n n%
Da 11 55%
Ne 9 45 %
Ukupno 20 100%

Grafikon 7. Grafiki prikaz iz tabele 7.

Iz tabele i grafikona 7. moe se uoiti da s veina ispitanika bavi sportom i to 11 , dok 9

ispitanika se ne bavi sportom.

Tabela 8. Prikaz bavljenja sportom dnevno u toku dana

Broj ispitanika
Bavljenje sportom
n n%
5 25%
10 do 15 minuta
11 55 %
Sat vremena
4 20%
Preko 2 sata
Ukupno 20 100%

32
Grafikon 8. Grafiki prikaz iz tabele 8.

Iz tabele i grafikona 8. moe se uoiti da se veina ispitanika dnevno bavi sportom po sat
vremena i 11 , dok 5 ispitanika se bavi 10 do 15 minuta dnevno. etiri ispitanika se bavi
sportom preko 2 sata.

Tabela 9. Prikaz korienja kompjutera i televizora

Korienje kompjutera i Broj ispitanika

televizora n n%
1 5%
10 do 15 minuta
3 15 %
Sat vremena
16 80%
Preko 2 sata
Ukupno 20 100%

Grafikon 9. Grafiki prikaz iz tabele 9.

33
Iz tabele i grafikona 9. moe se uoiti da veina ispitanika koriste kompjuter i televizor
preko 2 sata i 16 ispitanika , dok 1 ispitanika koristi kompjuter i televizor 10 do 15
minuta dnevno. Tri ispitanika koristi kompjuter i televizor sat vremena .

Tabela 10. Prikaz primenjenih terapija kod ispitanika

Broj ispitanika
Primenjene terapije
n n%
Kineziterapija 10 50%
Mider 6 30 %
Operacija 4 20%
Ukupno 20 100%

Grafikon 10. Grafiki prikaz iz tabele 10.

Iz tabele i grafikona 10. moe se uoiti da se kod veine ispitanika koristila

kineziterapija i to kod 10 , dok kod 6 ispitanika se koristio mider. Operaciju je imalo 4
ispitanika.

Tabela 11. Prikaz kontinuiteta terapija kod ispitanika

Broj ispitanika
Kontinuitet leenja
n n%
Nedelju dana 3 15%
Dve nedelje 7 35 %
Preko 3 nedelje 10 50%
Ukupno 20 100%

Grafikon 11. Grafiki prikaz iz tabele 11.

34
Iz tabele i grafikona 11. moe se uoiti da je kod veine ispitanika terapija trajala preko
3 nedelje i to kod 10 , dok kod 3 ispitanika trajala je nedelju dana. Dve nedelje je trajala
kod 7 ispitanika..

5.1 PRILOG

Anketni upitnik

Pred Vama je anketni upitnik koji je anoniman, pa Vas molim da odgovorite

iskreno. Dati odgovori su mi potrebni radi izrade diplomskog rada na
Visokoj medicinskoj koli u upriji.

Unapred zahvalan Milo ivanovi

1. Pol ispitanika :
a) Muki
b) enski

2. Uzrast ispitanika

a) 7-11
b) 12-16
c) Preko 16 godina

3. Sredina iz koje potiete

a) Selo
b) Grad

4. Telesna teina

a) Neuhranjen
b) Normalna telesna teina
c) Prekomerena telesna teina

35
 5. Prisustvo deformiteta

a) Kifoza
b) Scolioza
c) Lordoza
d) Ravne grudi
e) Udubljene grudi
f) Ispupene grudi
g) X noge
h) O noge

6. Prisustvo heriditeta

a) Da
b) Ne

7. Bavljenje sportom
a) Da
b) Ne

8. Koliko se bavite sportom u toku dana

a) 10 do 15 minuta
b) Sat vremena

c) Preko 2 sata

9. Vreme provedeno za kompjuterom

a) 10 do 15 minuta
b) Sat vremena

c) Preko 2 sata

10. Vreme provedeno za televizorom :

a) 10 do 15 minuta

b) Sat vremena

c) Preko 2 sata

36
11.Primenjena terapija

a) Kineziterapija
b) Mider
c) Operacija

12.Kontinuitet u rehabilitaciji

a) Nedelju dana
b) Dve nedelje
c) Preko 3 nedelje

6.0 ZAKLJUAK

Na osnovu rezultata dobijenih ovim istraivanjem moemo zakljuiti :

Prema polnoj strukturi vie je zastupljen enski pol nego muki pol.
Prema uzrastu vie su zastupljeni ispitanici ije su godine starosti
preko 16 godina.
Prema sredini iz koje potiu ispitanici vie su zastupljeni ispitanici sa
sela.
Prema telesnoj teinini ispitanika vie su zastupljeni ispitanici koji
imaju prekomerenu telesnu teinu.
Prema prisutnim deformiteta kod ispitanika vie su zastupljeni
ispitanici sa skoliozom nego sa ostalim deformitetima posture.
Prema herididtetu vie su zastupljeni ispitanici bet heriditeta nego sa
njim.
Prema bavljenju sporta vie su zastupljeni ispitanici koji se bave
sportom i koji dnevno treniraju po sat vremena.
Prema korienju kompjutera i televizora vie su zastupljeni ispitanici
koji preko 2 sata koriste, nego oni koji koriste sat vremena ili 10 do 15
minuta.
Prema primenjenim terapijama vie su zastupljeni ispitanici koji
koriste kineziterapiju nego oni koji su imali operaicju ili nose mider.
Prema kontinuitetu terapije vie su primenjeni ispitanici koji su imale
terapije preko 3 nedelje.

37
 7.0 LITERATURA

1. Veljkovi M.: Deija rehabilitacija VM strukovnih studija,

uprija, 2009.
2. Jefti M.. : Fizikalna i medicinska rehabilitacija, VM strukovnih
studija, Kragujevac, 2006.

38
 8.0 BIOGRAFIJA

Milo ivanovi je roen 23.11.1988 u Poarevcu. Zavrio je srednju

medicinsku kolu Dr Vojislav Duli, opti smer u Poarevcu 2007 godine,
a Visoku medicinsku kolu strukovnih studija u upriji je upisala 2007.
godine, a zavrila ove godine.

39