VISOKA KOLA PRIMENJENIH

STRUKOVNIH STUDIJA

DIPLOMSKI RAD

PROIZVODNJA VONE KAE OD JAGODE U D.O.O

NEKTAR VLADIIN HAN

Mentor: Kandidat:

Vranje, 2015.
Kandidat:

Broj indeksa:

Odsek / Smer:

Predmet:

Tema: Proizvodnja vocne kase od jagode u D.O.O. Nektar Vladicin Han

Mentor:

2
 SADRAJ:
1. UVOD...............5
2. VRSTE JAGODA...........6
2.1. Divlja umska jagoda.......6
2.2. Zelena jagoda........7
2.3. Nilgerijska jagoda.........7
2.4. Daltonijska jagoda........8
2.5. Nubikolska jagoda........8
2.6. Munopenijska jagoda......8
2.7. Orijentalna jagoda.......8
2.8. Jagoda kitnjaa...........8
2.9. Virdzinijska jagoda........9
2.10. Baetenska jagoda......10
2.11. ileanska jagoda.........11
2.12. Stalnoradjajua jagoda.......11
3. SORTE JAGODA.......11
3.1. Jednorodne sorte......11
3.1.1. Zenga prekosa......11
3.1.2. aanska rana......12
3.1.3. Alba......12
3.1.4. Adi........13
3.1.5. Karela......13
3.1.6. Sela.......13
3.1.7. Kleri.........14
3.1.8. Mis........14
3.1.9. endler.....14
3.1.10. Eris.......15
3.1.11. Pokahontas.......15
3.1.12. Zenga gigana....16
3.1.13. Miranda.......16
3.1.14. Selena.......17

3
 3.1.15. Acua.....17
3.1.16. Aiten.........18
3.1.17. Darselekt......18
3.1.18. Elsanta......18
3.1.19. Tetis......19
3.1.20. Eva.......19
3.1.21. Maja.........19
3.1.22. Roxana.........20
3.2. Dvorodne sorte......20
3.2.1. Irma......20
3.3. Stalnoradjajue....20
3.3.1. Sansrival.......20
3.3.2. Gem......21
3.3.3. Red rik......21
3.3.4. Humi gento.......21
3.3.5. Albion.......21
4. HRANJIVE VREDNOSTI......22
5. BERBA I TRANSPORT JAGODA.........22
6. VONA KAA OD JAGODA....25
7. KOMPANIJA NECTAR D.O.O. VLADIIN HAN....27
8. LITERATURA.......29

4
 1. UVOD

Jagode su plodovi niske grmovite biljke koja raste u prirodi, ali se i gaji. Zanimljivo je
da jagode pripadaju porodici Rosaceae (rue) rod skrivenosemenica. Donji listovi biljaka
sastavljeni su od tri liske. Cvetovi poseduju bele krunine listie. Plod je zbirni (jagoda) -
u mesnatoj i rayrasloj cvetnoj loi nalaze se brojne oraice. Prvi zapisi o njima seu u
doba Rimskog carstva. U srednjem veku na dvoru Luja XIV prvi put je organizovan
uzgoj, a u 18. veku poinje sistematsko saenje jagoda nakon stvaranja hibrida Fragaria
ananassa. Proizvodnja je proirena polovinom 20. veka nakon razvoja novih sorti i
tehnologija.

Slika 1. Prikaz zrele jagode

Plod jagode je takodje bioloki veoma vaan izvor zatitnih materija koje omoguavaju
normalan i pravilan razvoj dece i odraslih, uvaju njihovo zdravlje i utiu na bre i
uspenije leenje od nekih bolesti. Plodovi jagode sazrevaju vrlo rano, u vreme kad je
trite slabo obezbeeno sveim voem. Jagoda se veoma lako i dobro prilagoava
razliitim ekolokim uslovima, to joj je omoguilo da se uspeno gaji na irokom
prostoru od nivoa mora do 1000m nadmorske visine.

5
 2. VRSTE JAGODA

Do danas je opisano 47 vrsta roda jagoda (Fragaria Linn), koje su rasprostranjene na

svim kontinentima, a koje se na osnovu broja hromozoma mogu razvrstati u 4 grupe.
Najvei znaaj imaju 12 vrsta jagode. (tabela 1).

.
.
, ,
1. Fragaria vesca L. ,

,
2. F. viridis Duch.

( -
F. nilgerrensis
3. -
Schlecht. )
4. F. daltoniana J. Gay ()
(1500 4000
5. F. nubicola Lindl.
)
F. muopinensis , ,
6.
(Franch.) Card.
, ,
7. F. orientalis Losinsk.
,
,
8. F. moschata Duch.
,
9. F. virginiana Duch.
,
10. F. chiloensis (L.)
, ,
.
11. F. ovalis (Lehn.)

F. ananassa Duch.
12. .
(F.grandiflora Ehrh.)

(Tabela 1) Prikaz tabele sa 12 najznacajnijih vrsta jagode

2.1. Divlja umska jagoda (Fragaria vesca L.)

umska jagoda je divlja vrsta, rasprostranjena u Evropi, jugoistonoj Aziji, Severnoj
Americi. Vrlo je adaptivna na razliite ekoloke uslove i sve kulturne sorte koje su proizale od
nje odlikuju se ovom osobinom. Cvet je mali, beo, dvopolan i nalazi se iznad lia. Plod je sitan,
okrugao, crven i beo, vrst, vrlo soan sa izraenom aromom. seme je sitno.

6
 Slika 2. umska jagoda (Fragaria vesca L.): a) stablo sa cvetovima i
listovima, b) dvopolni cvet, c) plod

Mali broj sorti jagode s vrlo sitnim aromatinim plodovima potie od umske jagode (F. vesca
L.) i njene stalnoraajue forme Fragaria vesca semperflorens. Zbog sonih i aromatinih
plodova, kao i odline adaptibilnosti na razliite ekoloke uslove, vrlo je cenjena u procesu
oplemenjivanja jagode.

2.2. Zelena jagoda (Fragaria viridis Duch.)

Zelena jagoda je resprostranjena u Evropi, istonoj I centralnoj Aziji. Nalazi se na livadama,

panjacima, stepama i na periferiji uma. Bokor joj je slabo razvijen, sa malo ivia. Cvet je
krupniji od cveta umske jagode, ukasto zelene boje. Cvetna drka je uspravna i mala. Plod je
sitan, zelen I zelenobeo, vrst I aromatian. Za oplemenjivanje je interesantna zbog vrstine i
arome ploda.

2.3. Nilgerijska jagoda (Fragaria nilgerrensis Schlesht)

Ova vrsta jagode je rasprostranjena u jugoistonoj Aziji, na filipinskim planinama, zatim u

centru junog dela Kine i u brdovitim predelima Indije. Biljke su robusne. Cvast je mala s tri do
etiri krupna cveta bele boje s rumenilom. Plod je sitan, okruglasto spljoten, beo, neukusan.
Seme je vrlo sitno. Poto plod ima mnogo semena, treba je iskoristiti kao roditelja u hibridizaciji
pri stvaranju sorti sa krupnim plodom.

7
 2.4. Daltonijska jagoda (Fragaria daltoniana J. Gay)

Daltonijska jagoda nalazi se na velikim nadmorskim visinama, od 3000 do 4500m nadmorske

visine. Rasprostranjena je na Himalajima i drugim visokim planinama. Otporna je na mraz.
Biljka nije mnogo razvijena. Cvetovi su pojedinani, beli. Plod je relativno krupan, jajastog
oblika, svetlocrven, slabog ukusa. Zbog krupnih plodova i otpornosti prema mrazu vrlo je
interesantna za oplemenjivanje jagode.

2.5. Nubikolska jagoda (Fragaria nubicola Lindl.)

Nubikolska jagoda nalazi se u umerenom pojasu Himalaj na 1000 do 4000m nadmorske visine.
Biljke su puzavice, srebrnaste boje, stvaraju ivie. Cvetovi su sitni, a cvetnih drki ima
nekoliko. Plod je sitan, bez arome.

2.6. Munopenijska jagoda (Fragaria muopinensis Card.)

Muopenijska vrsta jagode je iz istonog Tibeta, Junaja i zapadne Kine. Biljka je krljava, a
rizomi su kratki; daje stolone i ivie. Kao kulturna forma nije poznata. Potrebno je dalje
prouavanje, da bi se odredila njena vrednost.

2.7. Orijentalna jagoda (Fragaria orientalis Losinsk.)

Orijentalna jagoda je rasprostranjena u umama zapadno od Sibira, Mongolije, Mandurije i

Koreje. Uspeva na suvim i hladnim terenima. Biljka (bokor) nije visoka, 3-8cm i daje duge i
slabe ivie. Cvetovi su krupni i rasporeeni na cvetnoj drci. Plod je okruglasto konusan i crven.
Semenke su uvuene u plod. Ova vrsta nije kultivisana, ali se na Dalekom Istoku koristi za jelo.
Otporna je prema mrazu I sui, pa je interesantna za oplemenjivanje jagode.

2.8. Jagoda kitnjaa (Fragaria moschata Dush.)

Jagoda kitnjaa raste ispod niskog drvea, u hladu I visokoj travi. Rasprostranjena je
u Evropi i Sibiru. Biljka je vrlo bujna, bokor je visok i do 40cm, vrlo malo daje ivia ili ih
uopte ne daje. Cvetna drka je visoka, s krupnim cvetovima koji su obino iznad lia. lodovi su
krupniji,nego,kod umske jagode (F. vesca), svetlo do tamnocrvene boje ili purpurno crveni,
jajasti i veoma aromatini. Zbog bujnosti aromatinih plodova za oplemenjivanje je od vrlo
velikog znaaja. Nekoliko sorti jagode muskatnog ukusa potie od F. moschata Dush. Ove sorte
se gaje u ogranienom obimu i to uglavnom u Evropi.

8
 Slika 3. Prikaz jagode kitnjae

2.9. Virdzinijska jagoda (Fragaria virginiana Dush.)

Virdinijska jagoda nalazi se u istonom delu severne Amerike, od Luizijane do Dordije i

Dakote. Ovo je livadska jagoda s malim bokorom koji rano daje ivie. Cvetna drka varira od
niske do visoke i razgranate, s krupnijim cvetovima, koji se nalaze ispod lia. Plod je dva puta
krupniji od umske jagode (F. vesca L.), okruglastog oblika.

Slika 3. Prikaz Virdzinijske jagode

9
 Plodovi sazrevaju istovremeno, boje su svetlo do zatvorenocrvene. Meso je belo, nakiselo i
aromatino Biljka je otporna prema sui, a cvetovi prema niskim temperaturama, pa je od
velikog znaaja za oplemenjivanje jagode.

2.10. Batenska jagoda (Fragaria ananassa Dush. F. Grandiflora Ehrh.)

Batenska jagoda je nastala u Evropi spontanom hibridizacijom dve prethodne prostorno
izolovane amerike vrste jagode i to: ileanske (Fragaria chiloensis L. Dush.) I virdinijske
jagode (Fragaria virginiana Dush.). Kao rezultat ovog i niza drugih meuvrsnih ukrtanja
oktoploidnih vrsta, kao i ukrtanja u okviru vrste batenske jagode, stvoreno je nekoliko hiljada
sorti batenske jagode. Batenska jagoda rasprostranjena je na severu od Sibira, a na jugu
Floride, Meksika, Perua i ilea. esto se sree pored puteva u umi I pored eleznikih pruga.
Ovo je najvie odomaena jagoda s krupnim plodovima.

Slika 4. Prikaz Batenske jagode

2.11. ileanska jagoda (Fragaria chiloensis L. Dush.)

Kao divlja vrsta, rasprostranjena je od Aljaske do Kalifornije, ilea, Argentine i Havaja.
Kultivisana je u ileu, Peruu i Ekvadoru. Od ove sorte potiu i mnogobrojne kulturne sorte.
Bokor je nizak i uspravan. ivii su bujni I uglavnom se formiraju posle berbe plodova. Cvetna
drka je razgranata sa mnogo cvetova koji su krupni, beli i nalaze se ispod ili iznad listova. Plod
je krupan, okrugao ili jajast, tamnocrvene boje. Meso je vrsto, belo, skoro bez ukusa. Ova vrsta
jagode vrlo je interesantna za oplemenjivanje jagode.

10
 2.12. Stalnoradjajua jagoda (Fragaria ovalis Lehn. RYBN.)
Ova vrsta jagode se nalazi na severu Novog Meksika, na zapadnoj obali Kalifornije, severne
Amerike i na severu Aljaske. Po svojim osobinama nalazi se izmeu ileanske I virdinijske
jagode. Bokor je nizak i posut pepeljkom. Cvetna drka je kratka sa srednje krupnim cvetovima
koji su obino ispod lia. Plod je sitan, okruglast, bledocrven i soan. Biljka dobro podnosi suu
i niske temperature. U toku godine cveta vie puta, a plodovi rano sazrevaju, te je zato vrlo
interesantna u procesu oplemenjivanja jagode. Savremenestalnoraajue sorte jagode postale su
prvenstveno od Fragaria ovalis, u manjoj meri od F. Virginiana, a samo sporadino od F.
chiloensis.

3. SORTE JAGODE
Sorte jagode prema broju raanja u toku vegetacije mogu da se svrstaju u 3 grupe i to:
jednorodne, dvorodne i stalnoraajue. Jednorodne sorte, a njih je najvie, sazrevaju u maju i
prvoj i drugoj dekadi juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Raaju dva puta godinje i to u maju i
junu, i poetkom septembra pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnoraajue sorte jagode
neprekidno raaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva.
Privredno su najznaajnije sorte jagoda, a voari amateri naroito cene stalnoraajue sorte.
Zbog mnogobrojnosti naveemo samo neke od njih.

3.1. Jednorodne sorte

3.1.1. Zenga prekosa

Poreklom je iz Nemake. Vrlo je rana sorta. Poinje da zri krajem prve dekade maja. Berba
traje 20 dana. Bokor je srednje bujan. Stvara dosta ivia. Srednje je osetljiva prema poznim
mrazevima. Relativno je otporna prema sui i pepelnici, pegavosti lista i sivoj trulei plodova.
Osetljiva je prema crvenkastoj sri korena, fitoftorozi (Phitophtora fragariae). Na slabo alkalnim
zemljitima povremeno se javlja hloroza. Rodnost je dobra. Plod je sitan do srednje krupan (od 8
do 10gr), loptasto - srcast, intenzivno crvene boje. Lako se bere. Meso je umereno vrsto,
sono,slatko i aromatino. Stona je sorta.

11
 Slika 5. Prikaz jagode Zenga prekosa

3.1.2. aanska rana

aanska rana domaa sorta, stvorena 1968 godine u institute za voarstvo I vinogradarstvo
u aku. Nastala je ukrtanjem sorti Surprise de halles X 45/7. Sazreva vrlo rano, oko prve
dekade maja. Zrenje traje 20-ak dana. Bokor je umereno bujan I stvara dosta ivia. Rodnost
je vrlo dobra.
Adaptivna je na razliite uslove gajenja. Relativno je otporna prema pegavosti lista i prema
uvenuu bokora. Plod je srednji krupan (oko 12gr), zarubljeno kupastog oblika jarko crvene
boje. Meso je vrsto, skoro bez upljine, vrlo aromatino I prijatnog ukusa. Dobre je
transportabilnosti. Kao vrlo rana sorta izuzetno je pogodna za potronju u sveem stanju, ali i
za zamrzavanje i preradu.

3.1.3. Alba
Alba je vrlo rana sorta koja u odnosu na Kleri I Mis kasni sa zrenjem samo dan ili dva. To
je vrlo krupna sorta, konusnih, vrlo uniformnih, jarko crvenih i sjajnih plodova, sa malim
ainim listiima i veoma lepim vizuelnim utiskom. Odline je adaptibilnosti i otpornosti na
bolesti, pa se moe uspeno gajiti i na teim i neto alkalnijim zemljitima. U dobrim
uslovima proseni prinos po iviu je od 0,8 do 1 kg. Kvalitet plodova je dobar i veoma
postojan, tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Briks je na nivou sorte Kleri, ali
ima neto vii sadraj kiselina u plodu. Plodovi su vrlo vrsti sa otporom penetracije 35- 38g.
Prosena masa ploda je 27-30 g, ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. Kod ove sorte
zametanje, porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne traje due od desetak do
petnaest dana, sa vrlo ujednaenim kvalitetom od poetka do kraja.

12
 3.1.4. Adi
Selekcionisana je 1976 god. u Ceseni (Cesena, Emilia-Romagna, Italy). Dobijena je ukrtanjem
Senga Pantagruella x Md. US 3816. Grm je umerene bujnosti. Listovi suintenzivno zeleni,
srednje veliine, sa izraenim otrim rubovima. Cvet je srednje velik sa velikim ainim
listiima. Plod je velik, pravilnog srcolikog oblika, malo izduen. vrstoa ploda je osrednja, a
boja intenzivno crvena sa izraenim sjajem. Peteljka ploda je vrlo tanka. Ukus je vrlo dobar
(slatko kiselkast). Cveta i sazreva vrlo rano. Prinos je osrednji do velik. Srednje je otpornosti na
veinu znaajnijih bolesti jagode.

3.1.5. Kareza
Poreklom je iz Italije. Nastala je ukrtanjem sorti Addie X Pajaro u eksperimentalnoj stanici
C.I.V. iz Ferare(CIV, Consorzio Italiano Vivaisti, Ferrara, Italy). Sazreva tri dana posle sorte
Addie. Bokor je srednje bujan, zbijen i uspravnog porasta. Lie je tamno zelene boje. Cvet je
srednje krupan istog poloaja na bokoru kao i lie. Srednjeg je vremena cvetanja i obilate
rodnosti. Ovo je sorta odline otpornosti prema stresnim uslovima gajenja (mrazu I sui). Moe
se gajiti u izrazito kontinentalnim uslovima, neto veim visinama, a takoe i na zbijenim
zemljitima. Plod je krupan, pravilan, sa preovlaajuim konusnim oblikom i izraenim vrhom.
aica je krupna, sa srednje razvijenim listiama koji se teko izdvajaju od ploda. Povrina ploda
je sjajno crvene boje. Ahenije su ispod nivoa povrine ploda. Meso je homogeno, srednje crveno,
vrsto, aromatino, sa slatkasto kiselkastim ukusom. Unutranja upljina je srednje razvijena.
Dobre je manipulativnosti I transportabilnosti. Ovo je odlina stona sorta.

3.1.6. Sela
Poreklom je iz Italije. Nastala je ukrtanjem sorti Addie X Pajaro, u eksperimentalnoj stanici
C.I.V. iz Ferare. (CIV, Consorzio Italiano Vivaisti, Ferrara, Italy). Sazreva etiri dana posle sorte
Addie. Bokor je srednje razvijen do bujan, sa srednjom mogunou stvaranja ivia. Lie je
umereno zelene boje. Srednjeg je vremena cvetanja. Cvet je krupan, istog poloaja na bokoru
kao i lie. Visoke je rodnosti. Pogodan je za gajenje u kontinentalnim uslovima,zbog otpornosti
prema mrazu. I pri vrlo kasnoj sadnji (u septembru), moe dati visok rod, esto po 500gr po
biljci. Tolerantna je prema pepelnici i bolestima korena. Plod je krupan, srcastog oblika sa
izraenim vrhom. aica je velika sa srednje razvijenim listiima koji se lako odvajaju od ploda.
Povrina ploda je sjajna, jednoline crvene, do crveno narandaste boje, vrlo vrsto, prijatne
arome i srednje izraenom slatkoom. upljina je srednje razvijena. Ovo je izrazito stona sorta.

13
 3.1.7. Kleri
Cvet je krupan, istog poloaja na bokoru kao i lie. Visoke je rodnosti. Pogodan je za gajenje
u kontinentalnim uslovima, zbog otpornosti prema mrazu. I pri vrlo kasnoj sadnji (u septembru),
moe dati visok rod, esto po 500gr po biljci. Tolerantna je prema pepelnici i bolestima korena.
Plod je krupan, srcastog oblika sa izraenim vrhom. aica je velika sa srednje razvijenim
listiima koji se lako odvajaju od ploda. Povrina ploda je sjajna, jednoline crvene, do crveno
narandaste boje, vrlo vrsto, prijatne arome i srednje izraenom slatkoom. upljina je srednje
razvijena. Ovo je izrazito stona sorta.

Slika 6. Prikaz jagode kleri

3.1.8. Mis
Mis je vrlo rana sorta, vrlo pravilnih, konusnih plodova, neto svetlije boje. Nastala je
ukrtanjem sorti (Honeoye x Comet) x Dana. Ima visok sadraj kiselina u plodovima i dobru
postojanost u manipulaciji. Potencijal rodnosti nije izrazit, osim na jako lakim i humusnim i
plodnim zemljitima. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenue prouzrokovano, bilo
plamenjaom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenuem, ak i padanjem rasada.

3.1.9. endler
Poreklom je iz SAD. Nastala je ukrtanjem sorte Douglas i vie-kratno nastalog sejanca Sazreva
u drugoj dekadi maja. Bokor je umereno bujan, kompaktan. Lie je srednje krupno i intenzivno
zelene boje.Cveta srednje rano. Visoke je I obilate rodnosti. Plod je krupan, atraktivnog
izduenog konusnog do zdepasto konusnog oblika, intenzivno crvene boje. aica je srednje
krupna sa odmaknutim ainim listiima, koji lako odvajaju od se vrlo ploda. Meso je srednje

14
crvene boje, vrsto, sono, kiselkasto osveavajueg ukusa, visokog kvaliteta. Plod je izuzetno
pogodan za potronju u sveem stanju, kao i za industrijsku preradu.

Slika7. Prikaz jagode endler

3.1.10. Eris
Eris u mediteranskoj zoni sazreva pet dana pre sorte Chandler. Bokor je srednje bujan,
ujednaenog porasta. Lie je zelene boje sa srednje dugakim i srednje debelim drkama.
Cvet je krupan sa laticama koje se delimino preklapaju. Cvet je istog poloaja u bokoru kao
i lie.Rodnost je vrlo visoka, naroito u mediteranskoj zoni. Meutim, zahvaljujui
izraenoj adaptivnosti, sorta Eris dobre rezultate daje i u kontinentalnim uslovima.

Plod je krupan, sa preovlaujuim konusnim oblikom. aica je izrazito krupna i lako se

odvaja od ploda. Povrina ploda je ravna, svetlo zelene boje, vrlo sjajna, sa ahenijama koje su
ispod nivoa povrine. Meso je narandasto crveno, intenzivne arome, visokog kvaliteta,
izrazito slatkastog ukusa.Meso je vrlo vrsto, male upljine, podnosi manipulaciju i transport.
Sorta Eris je vrlo pogodna za zamrzavanje, kao i za industrijsku preradu.

3.1.11. Pokahontas
Je poreklom iz SAD. Srednje je rana sorta. Poinje da zri u drugoj polovini maja, a zrenje
se protee do sredine jula. Bujna je. Stvara dosta ivia. Relativno je otporna prema mrazu,
pepelnici, srednje otporna prema sivoj trulei, a osetljiva prema fitoftorozi. Na slabo
alkalnim zemljitima javlja se hloroza. Rodnosti je dobra. Plod je srednje krupan (od 10
13gr), loptasto kupastog oblika, izrazito crven. Meso je izrazito svetlo crvene boje, sono,
vrsto, slatko nakiselo, kvalitetno. Ima malu unutranju upljinu. Dobra je za sve vidove
prerade, stonu upotrebu i zamrzavanje.

15
 3.1.12. Zenga gigana
Poreklom je iz Nemake. Srednje rana sorta. Sazreva krajem druge dekade maja. Berba traje
oko 20 dana. Bokor je bujan. List je krupan, tamno zelen. Bolje rezultate daje na plodnim,
batenskim zemljitima. Osetljiva je prema sivoj trulei i sui. Hloroza lia se javlja na slabo
alkalnim zemljitima. Plod je veoma krupan, (20-30gr), a prvi plodovi i do 55gr. Plod je
izdueno kupast, rebrast, intenzivno crven i privlaan. Meso je srednje vrsto, sono, slatko
nakiselo i blago aromatino. Ima izraenu upljinu srednje veliine. Lako se bere. Srednje je
transportabilna. Izrazito je stona sorta

3.1.13. Miranda
Poreklom je iz Italije. Stvorena je u eksperimentalnoj stanici C.I.V. (CIV, Consorzio Italiano
Vivaisti, Ferrara, Italy), ukrtanjem Sel. No.5 X Santana. Sazreva dva dana pre sorte Chandler.
Bokor je bujan, srednje zbijen i snaan. Lie je intenzivno i srednje zelene boje. Cvetovi su u
bokoru rasporeeni iznad lia. Velike su krunice, sa laticama koje se meusobno delimino
preklapaju. Srednjeg je vremena cvetanja. Rodnost je vrlo visoka. Miranda je vrlo otporna prema
stresu (mrazu i sui) kao i prema viku krea u zemljitu.

Pogodna je za gajenje u mediteranskoj zoni. Plod je velike krupnoe, sa preovlaujuim

srcolikim pravilnim oblikom, izraenog vrha. aica je velika sa srednje rastavljenim ainim
listiima koji se relativno teko odvajaju. Povrina ploda je izrazito ravna, narandasto crvene
boje sa intenzivnim sjajem. Ahenije se nalaze ispod povrine ploda. Meso je narandasto crveno,
vrsto, aromatino, sa srednje slatkastim do srednje kiselkastim ukusom. Plodovi imaju veliku
upljinu zbog ega se lako deformiu, pa nisu pogodni za zamrzavanje. Ovo je izrazito stona
sorta.

Slika 8. Prikaz jagode Miranda

16
3.1.14. Selena
Sazreva u mediteranskoj zoni dva dana pre sorte Chandler, odnosno u kontinentalnoj zoni tri
dana pre sorte El Santa. Bokor je srednje bujan, uspravan I srednje zbijen. Lie je svetlo zelene
boje. Cvet je srednje krupan i po poloaju u bokoru u istom nivou sa liem. Vreme cvetanja je
rano. Selena je vrlo pogodna sorta za razliite uslove gajenja, ispoljava visoku i veliku rodnost.
Plod je velike krupnoe sa preovlaujuim konusnim oblikom. aica je srednje razvijena sa
sjajnim ainim listiima.

Povrina ploda je svetlo crvene boje, vrlo sjajna i glatka, sa ahenijama ispod povrine. Meso je
narandasto crveno, vrsto, srednje slatkastog do srednje kiselkastog ukusa. Unutranja upljina
je mala. Plod je otporan na manipulaciju i transport. Selena je interesantna sorta zbog vrlo visoke
rodnosti, dobre obojenosti, krupnoe ploda I male upljine i kao stona i za zamrzavanje.

3.1.15. Acua
Je srednje rana sorta, koja zrenjem u odnosu na sorte Kleri i Alba kasni 3 dana. Biljke su bujne
otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Plodovi su krupni konusni, vrlo uniformni, izuzetne
jarko crvene boje i sjaja, sa vrlo atraktivnm ainim listiima. Zahvaljujui visokom sadraju
eera, izbalansiranom I odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar, vrlo blizu ukusu Elsante.
Odline je transportabilnosti. Prose- an prinos po biljci u dobrim uslovima je 0,9 do 1,1 kg.
Prosena masa ploda, 26 do 30 grama, a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Odlina je i na
otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Jedna od najinteresantnijih novo
selekcionisanih sorti.

Slika 9. Prikaz jagode Acua

17
3.1.16. Aitea
Je srednje rana sorta koja stie 5 dana nakon sorte Kleri. Plodovi su ujednaeni, izdueno
konusnog oblika, srednje krupni do krupni. Plodovi su solidne vrstine i nisu skloni povrinskim
povredama u uvanju I manipulacijama, ak i na povienoj temperature.

3.1.17. Darselekt
Je rana francuska sorta koja spada meu najukusnije i veoma gajene posebno u Nemakoj i u
Austriji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnou, ali osim rustinog izgleda i tamnije
boje, odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na
visokoj temperaturi.

3.1.18. Elsanta
Je holandska sorta selekcionisana u Vageningenu, Holandija (Vageningen, Netherlands) koja u
severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. U Italiji se gaji na veim nadmorskim
visinama, posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Srednje rana sorta,
par dana ranija od Marmolade, koja obilno zamee. Plodovi su srednje krupni, svetlije boje i
mada nemaju izuze-tnu vrstinu, karakterie ih izvan-redna odrivost. Plodovi se beru na poetku
zrelosti, jer ve tada ih odlikuje visok briks.

Na taj nain se dugo mogu uvati u transportu I prodaji. Sorta je veoma osetljiva na
nepovoljne uslove sredine. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na veim nadmorskim
visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim zemljitima, jer je izuzetno osetljiva na
bolesti korena. Ako se izuzme visokazahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja, ostale
osobine prvenstveno fantastino izbalansiran odnos kiselina i eera i odlian ukus, jo uvek
izdvajaju ov sortu kao vrlo atraktivnu, posebno za pijanu prodaju.

Slika 10. Prikaz jagode Elsanta

18
3.1.19. Tetis
Sazreva intermedijalno, nastala je ukrtanjem izmeu sorti Chandler X Pajaro. Bokor je bujan,
uspravnog snanog porasta. Lie je zeleno i intenzivno sjajno sa jako izraenim krupnim
stomama. Cvet je krupan, vrlo bogat polenom i istog poloaja u bokoru kao i lie. Cvetanje je
obilato i dugo. Vreme cvetanja je srednje. Izrazito je velike rodnosti. Biljka ima tendenciju ka
dvorodnosti. Velike je adaptivne sposobnosti u uslovima sue. Plod je vrlo krupan, izuzetno
pravilnog konusnog oblika.

aica je velika, sa sjajnim ainim listiima. Povrina ploda je glatka, intenzivno sjajno
crvene boje. Ahenije se nalaze ispod povrine ploda. Meso je srednje crveno, vrlo vrsto, sa
prijatnim slatko kiselim ukusom. Plod je vrlo otporan na manipulaciju i transport. Moe se
koristiti i kao stona sorta i za zamrzavanje.

3.1.20. Eva
Je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zatienom prostoru. Ima vrlo
krupne, uniformne plodove oblika, konusnog odline vrstine, crvene boje mesa I dobrog ukusa.
Dobro se transportuje I uva do prodaje.

3.1.21. Maja
Ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na veinu bolesti jagode. Plodovi su krupni,
kupasti, izdueni I krupni jarko crvene boje sa narandastom nijansom. Kasni u odnosu na Kleri
4 dana u berbi. Vrlo pogodna za gajenje na siromanijim i zamorenim zemljitima, gde ne
raspolaemo dovoljnim koliinama vode. Lako se odvaja plod, pa se troi manje radne snage u
berbi. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo
deformisani. Konzistencijaplodova nije adekvatna za udaljena trita.

Slika 11. Prikaz jagode Maja ( Maya)

19
 3.1.22. Roxana
Roksana (Roxanna) ima veoma bujnu biljku, visoke otpornosti na bolesti korena, i tolerancije
na Oidiumfragariae i Xantomonas fragariae, delom i na Collectotrichum acutatum. Ima veoma
krupne, atraktivne uniformne, plodove, izduenokupastog izgleda, srednje konzistencije, jarko
crvene boje dobrog ukusa I visoke kome- rcijalne vrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjoj
proizvodnji I u hidroponskoj proizvodnji u vreama. Prosean prinos po iviu u dobri uslovima
je 1 do 1,2 kg. Prosena masa ploda je 26-28 grama, a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm, ali ne
kao kod Albe. Berba kasni za Marmoladom 2 dana, Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom.

Slika 12. Prikaz jagode Roxana

3.2. Dvorodne sorte

3.2.1. Irma
Je italijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u prolee i tokom leta. Ima
lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom eera i kiselina. Plodovi su krupni,
konusnog oblika, svetle boje, izraenog sjaja, odline vrstine.

3.3. Stalnoradjajue sorte

3.3.1. Sans rival
Je proizvedena u Francuskoj. Poinje da sazreva krajem maja, a bere se celog leta i jeseni do
prvih mrazeva. Plod je crvene boje, krupan, odlinog ukusa. Raa redovno i obilno, tako da kad
preobilno rodi, plodovi ostaju sitni. Posle Gema, ovo je za nae uslove moda najbolja
stalnoraajua sorta jagode.

20
 3.3.2. Gem
Stvorena je u severnoj Americi. Plodovi su srednje krupni, crveni, vrsti, aromatini. Plodovi
sazrevaju od polovine maja pa sve do jesenjih mrazeva. Vrlo j rodna sorta, slabe je bujnosti i
treba je gajiti na plodnom zemljitu, tititi od korova i navodnjavati. Plodovi imaju kratku
peteljku usled ega esto lee na zemlji i redovno se uprljaju posle kie, pa se zato preporuuje
zastiranje (muliranje) jagodnjaka slamom, ili gajenje na crnoj foliji. Vrlo je vano napomenuti
da ova sorta daje visoke prinose samo ako se primeni puna agrotehnika I potpuna zatita.

3.3.3. Red rik

Je takoe poreklom iz severne Amerike. Plodovi su srednje krupni, crveni, aromatini I vrlo
ukusni, odlinog kvaliteta. Otporna je prema mrazu I bolestima. Raa obilno i redovno ako se
primeni puna agrotehnika.

3.3.4. Humi gento

Sorta je iz Nemake. Plodovi su krupni, tamno crvene boje, slatkasto nakiseli, vrlo prijatne
arome i ukusa. Bokor je srednje bujan, vrlo rodan i otporan na mraz, suu i bolesti.

3.3.5. Albion
Albion (Albion) je amerika sorta iz Kalifornije, solidne otpornosti na uvenue I visoko
plamenjau otporna I na koletotrihum. Takoe ima solidnu otpornost grinje. Kod na dobre
agrotehnike prinosnija je od sorte Diamante, sa ujednaenijim branjem krupnih plodova prve
klase. Ima neto tamniju crvenu boju plodova od sorte Diamante, ali daleko ujednaenije
plodove po obliku i po veliini. Ima visok briks i solidan ukus.

Slika 13. Prikaz jagode Albion

21
 4. HRANJIVA VREDNOST JAGODE
Jagoda ima niz cenjenih osobina. Plodovi sadre do 12% suve materije, 6,5 do 7,8% eera; 0,6
do 2,0% kiselina; znatne koliine gvoa i fosfora, pektina, tanina, vitamina C (25 do 150%mg),
E i nekih vitamina iz grupe B. to se tie vode sadre oko 80% vode, pa je energetska vrednost
svega oko 25 kcal i potie prvenstveno od ugljenih hidrata glukoze, saharoze i fruktoze. Lako
su svarljive jer celulozu nemaju.

Jagoda u 100g sadrzi sledee:

Kalorija 32 (134.4 kJ)

Ukupno masti 0.3g

Zasiene masti 0.1g

Holesterol 0mg

Natrijum 1mg

Ugljenihidrati 7.7g

Dijetalna vlakna 2g

eeri 4.7g

Proteini 0.7g

Kalcijum 16mg

Kalijum 153mg

5. BERBA I TRANSPORT JAGODE

Najkvalitetniji plodovi jagode su oni ubrani u trenutku kada su zreli ili skoro potpuno zreli,
vrsti i zdravi. Oni se koriste za prodaju u sveem stanju ili za duboko smrzavanje najbolje se
prodaje tzv. rolend roba (pojedinano smrznuti plodovi). Branje se moe sprovesti na dva naina:
da se prvo beru najbolji plodovi, pa da se bera vrati i obere prezrele plodove, ili se parcela
podeli na dva dela pa se jedan deo ee bere za trite u sveem stanju, a drugi se povremeno
obere za potrebe prerade. Plodovi se moraju redovno sakupljati, ne sme se zapustiti jer moe
doi do truljenja prezrelih i jo nedozrelih plodova ili pojave raznih bolesti koje e smanjiti
prinos i dobit.

22
Za berbu najkvalitetnijih plodova, neophodno je obrati jagodnjak svakog drugog, najkasnije
treeg dana. Branje zelenih plodova nee biti od koristi jer jagoda u toku skladitenja ne dozreva.
Istovremeno sa branjem vri se i klasiranje plodova u tri kategorije, od kojih se najvie ceni
ekstra I prva klasa, koja se moe prodavati za jelo i duboko zamrzavanje. Pod kvalitetom ekstra
podrazumevaju se plodovi koji su po krupnoi, zrelosti i boji ujednaeni, sortno isti, bez
peteljke i runo obrani. U jednom pakovanju dozvoljava se do 5% plodova koji ne ispunjavaju
uslove za ovu ali ispunjavaju za narednu, niu klasu.

Plodovi kvaliteta I moraju imati priblino iste osobine kao plodovi ekstra kvaliteta, s tim to se
dozvoljava da u pakovanju bude i do 10% mase plodova koji n ispunjavaju uslove za ovu klasu
ali odgovaraju II klasi. Plodovi kvaliteta II moraju biti zdravi, isti i potpuno zreli, sa izvesnim
nedostacima u pogledu oblika ploda. U jedinici pakovanja moe biti do 20% prezrelih plodova,
do 10% mase plodova sa aicom, kao i najvie 5% crvljivih plodova. Poslednjih godina
hladnjae najee klasiraju jagodu u prvu i drugu. Plodovi se ne smeju brati nakon kie ili kada
su jutra vlana. Plod nakon branja ne sme ostati na suncu. Za berbu 1 ha potrebno je 15-20
radnika dnevno tokom itavog perioda berbe. Za 10 asova rada, vet bera moe obrati 80-100
kg jagoda.

Slika14. Prikaz berbe jagoda

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg
kupca. Veliki deo ovog gubitka desava se usled lose manipulacije plodovima posle berbe,
ukljucujuci i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao

23
upakovanog proizvoda, smanjice se i procenat gubitka. Jagoda bi trebalo da se odrzava u
hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na
paletama, ne dopustajuci pri tom da leze na dnu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se
obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice moze
biti visa za cak 11C. Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih tockova kamiona, kako bi
se smanjilo truskanje.

Da bi se palete stabilizovale one su mogu dodatno prepakovati, ili se mogu postaviti pantljike.
Ukoliko za to postoje mogucnosti treba koristiti kamion-hladnjacu. Medjutim, kod vecine ovih
kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuca, i temperatura ne moze da se odrzi ispod
4C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hladjenje plodova pre utovaranja je cak
i vaznije, kako bi proizvod stigao na trziste u sto boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjaca
nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi
se odrzala niza temperatura. Ovaj postupak se ne preporucuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog trzista cesto je izvan kontrole

odgajivaca. Na poboljsanje kvaliteta proizvoda koji stize do potrosaca utice razvijanje dobrih
odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na
adekvatan nacin postupaju sa svezom jagodom. Pozeljan je licni kontakt izmedju prodavca i
kupca pre prve isporuke, a u slucajevima kada to nije moguce, od pomoci moze biti i uputstvo za
rukovanje pridodato uz posiljku.

Slika15. Prikaz transporta jagoda putem kamiona-hladnjae

24
 6. VONA KAA OD JAGODE
Tehnoloki proces proizvodnje odvija se primenom standardnih tehnolokih postupaka koji
ukljuuju: prihvat, pranje, probiranje, dezintegraciju ploda (sitnjenje) sa izdvajanjem kotice kod
kotiavog voa, termiku obradu, pasiranje i konzervisanje. Vidan napredak u tehnologiji
proizvodnje vonih kaa postignut je uvoenjem turbo pasirki umesto trostepenih, kao i stanica
za aseptiko punjenje u sterilisane vree razliitih formi i zapremina.

Naime, pored hemijskog konzervisanja kaa namenjenih za proizvodnju marmelada i

zamrzavanja u bloku, sve vie se uvode univerzalne stanice za aseptiko punjenje u kojima se, u
zatvorenom sistemu, pasirana kaa priprema i u aseptikim uslovima puni u sterilisanu ambalau
smetenu u burad od razliitog ambalanog materijala najee valjkastog ili elipsastog oblika
mase od 200-230 kg. Ovako punjene kae dobro se uvaju i u normalnim uslovima, pogodne su
za direktnu finalizaciju u fabrici bez ikakvih priprema, ve pripremljene za isporuku kupcu,
visokog su kvaliteta i ekonomian poluproizvod.

Slika 16. Prikaz proizvodne linije u fabrici za preradu voa

25
 Slika17. Prikaz tehnolokog procesa proizvodnje vone kae

Pasterizovana kaa je poluproizvod koji se dobije iz svjeeg ili zamrznutog voca pasiranjem.
nakon pranja, probiranja, otkoticavanja (koticavog voca) i usitnjavanja, usitnjena vocna masa
podvrgava se pasterizaciji na 90-95C radi inaktivacije enzima, unitavanja mikroorganizama i
omekanja tkiva to olakava pasiranje. pasiranje se provodi na pasirkama gdje se uklanjaju
nejestivi delovi ploda. Dobijena vocna kaa puni se u prethodno pripremljene cisterne ili
limenke.

Zamrznuta kaa- nakon toplotne obrade kaa se hladi do 30C. Prije zamrzavanja kaa se po
potrebi koriguje dodatkom limunske kiseline ili askorbinske kiseline cime se utice ukus i
ocuvanje senzorskih svojstava tox kom skladitenja proizvoda. Kaa se zamrzava u obliku
blokova i skladiti na 18C.

26
 7. KOMPANIJA NECTAR D.O.O. Vladiin Han

Nije svejedno bilo Vladiinom Hanu kada je u nekad najveem poljoprivrednom kombinatom
na Balkanu "Deliesu", poznatom po "HANI" sokovima i kaicama za bebe, zamrla proizvodnja.
Nije svejedno bilo ni "Nectar"-u kada je 2003. odluio da pokrene proizvodnju u zastarelim
pogonima, ali i privredu ovog dela Pinjskog okruga. Danas je fabrika "Nectar" Hananima prva
asocijacija kada ih upitate o privredi u optini. Kompanija iz Bake Palanke uloila je vie od 7
mil EUR u proizvodnju vonih koncentrata, koje osim za sopstvene potrebe izvozi u evropske
zemlje, a krajem prole godine "Nectar" je preuzeo i nekadanju "Deliesovu" hladnjau.

Najomiljeniji domai proizvoa u 2011, u Vladiinom Hanu prerauje 50.000-60.000 tona

godinje raznih vrsta voa, najvie jabuke, a zatim i jagode, vinje, maline, kupine, borovnice,
ljive, dunje.

- Kupljena je krajem novembra 2011. godine hladnjaa koja je bila u veoma loem stanju. U toku
je kompletna sanacija ovog objekta kako bi hladnjaa bila u funkciji do juna odnosno do poetka
sezone. "Nectar" e u ovaj objekat uloiti 3 mil EUR. Kapacitet hladnjae je 3.000 tona na minus
25 stepeni Celzijusa. Taj kapacitet moe da se "obrne" 2-3 puta, to znai da se moe preraditi
dodatnih 7.000-10.000 tona raznog voa preuzimanjem hladnjae osnovana je firma "Delies
Hani" koja e upravljati hladnjaom.

U "Nectar"-u u Vladiinom Hanu posao je nalo 84 stalno zaposlenih, a kada je sezona voa
ovde zapoljavaju jo radnika na odreeno vreme. U ovom pogonu smeten je znaajan deo
"Nectar"-ove proizvodnje asortimana polugotovih proizvoda.

- U Vladiinom Hanu se proizvode voni koncentrati, od kojih se 60% koristi za sopstvene

potrebe, dok se ostali deo izvozi u Nemaku, Francusku, Austriju, Italiju, Rusiju. Sa
preuzimanjem "Fructal"-a oekuje se da e se 80% proizvodnje koristiti za proizvodnju
sopstvenih sokova.

- Podignuta je proizvodnja od 2003. u ovoj fabrici na zavidni nivo. Meutim, voni koncentrati
su berzanska roba koji zavise od kretanja roda voa u Evropi. Na primer, koncentrat vinje se
bazira na ceni vinje u Poljskoj koja je jedan od najveih proizvoaa svee vinje. Planirana je
vea proizvodnja u 2012. nego u proloj godini, ali to zavisi i od roda pojedine vrste.

Za fabriku u Vladiinom Hanu, sirovine nabavljaju sa prostora cele Srbije, a deo voa stie iz
uvoza.

- Bilo bi jako povoljno kada bi se sirovine nabavljale sa podruja optine, ali poto su potrebne
velike koliine neophodno je snabdevanje voem sa razliitih prostora Srbije, a iz Makedonije
uvoze se jabuke i manje koliine breskve i jagoda.

27
- Na teritoriji optine Vladiin Han je veoma pogodan ambijent za uzgajanje raznih vrsta voa,
tako da bi trebalo nastaviti sa podsticajima poljoprivrednika da poveaju povrine pod
vonjacima. Saradnja sa optinom Vladiin Han je na dosta dobrom nivou pogotovo u vezi sa
privatizacijom, jer je iz optine i potencirano da "Nectar" preuzme "Delies" - rekao je direktor
"Nectar"-a u Vladiinom Hanu.

Udruivanjem do novih vonjaka i radnih mesta

Kompanijom "Nectar" planira da sa optinom obnovi nekadanje vonjake "Deliesa" koji su

izgoreli u poaru.

- Nekadanji vonjaci "Deliesa" povrine oko 400 ha su sad u dravnom vlasnitvu. U planu je
da se daju parcele u zakup poljoprivrednim gazdinstvima koji bi podigli nove vonjake. "Nectar"
bi obezbedio sadnice i poljomehanizaciju, a na poljoprivrednicima je da vonjake odravaju,a mi
bismo sav rod otkupljivali. elnici kompanije se nadaju da e ova ideja zaiveti. Na ovaj nain
e biti povean udeo voa sa prostora Hana u proizvodnji koncentrata "Nectara", koji se sada
kree 3-5%.

Slika 18. Prikaz Nektarove fabrike u Vladiinom Hanu

28
 7. LITERATURA

1. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE JAGODE-

Prof. Dr. Radisav Blagojevi, Master in. Vladimir Boi

2. http:/www.tehnologijahrane.com
3. http:/www.ekapija.com

29