JURSKI PARK

UVOD

'Ingen incident'

Poslednje godine dvadesetog veka svedok su naune potere za zlatom zapanjujuih razmera -
strmoglave i pomahnitale jurnjave da se komercijalizuje genetiki inenjering. Ovaj poduhvat
odvija se tako brzo - sa toliko malo spoljanjih tumaenja - da njegove razmere i posledice
gotovo da se i ne shvataju.
Biotehnologija obeava najveu revoluciju u istoriji ljudskog roda. Do kraja ove decenije ona
e, po osnovu uticaja na svakodnevni ivot, prevazii atomsku energiju i kompjutere. Po
reima jednog posmatraa: "Biotehnologija e preobraziti sve vidove naih ivota: nau
medicinsku negu, nau ishranu, nau zabavu, sama naa tela. Nita vie nee biti isto. On e
bukvalno promeniti lice nae planete."
Meutim, biotehnoloka revolucija po tri znaajna pitanja razlikuje se od prethodnih naunih
preobraaja.
Prvo, ona ima iroku osnovu. Amerika je ula u atomsko doba radom jedne jedine
istraivake institucije, u Los Alamosu. Ula je u kompjutersko doba naporima dvanestak
kompanija. Meutim, biotehnoloka istraivanja danas se obavljaju, samo u Americi, u vie
od dve hiljade laboratorija. Pet stotina korporacija troe pet milijardi dolara godinje na ovu
tehnologiju.
Drugo, mnoga istraivanja su besmislena ili bezvredna. Napori da se stvori blea pastrmka
koja bi se bolje videla u brzacima, kvadratno drvo koje bi se lake rezalo ili mirisne elije
koje bi se mogle injekcijama unositi da biste uvek mogli da miriete na va omiljeni parfem
mogu se initi kao ala, ali to nisu. Zaista, injenica da se biotehnologija moe primenjivati u
industijama koje su po tradiciji podlone kapricima mode, kao to su kozmetika ili zabavne
delatnosti, poveava zabrinutost zbog muiavog korienja ove mone nove tehnologije.
Tree, rad na tome niko ne kontrolie. Niko ga ne nadgleda. Nijedan dravni zakon ga ne
regulie. Nema nikakve koherentne vladine politike, ni u Americi, niti bilo gde drugde u
svetu. A poto se produkti biotehnologije kreu od lekova, do useva ili vetakog snega, neka
inteligentna politika i nije mogua.
Meutim, najvie uznemirava injenica da ni meu samim naunicima ne postoje psi-uvari.
Zanimljivo je da je gotovo svaki naunik koji istrauje genetiku ukljuen i u komercijalizaciju
biotehnologije. Nema nezavisnih posmatraa. Svi su u igri.
Komercijalizacija molekularne biologije jedan je od najzanimljivijih etikih dogaaja u
istoriji nauke i on se zbio zapanjujuom brzinom. Tokom etiri stotine godina od Galileja,
nauka se uvek razvijala kao otvorena i slobodna potraga po delima prirode. Naunici su uvek
zanemarivali nacionalne granice i drali se iznad prolaznih interesa politike, pa ak i rata.
Naunici su se uvek bunili protiv tajnosti istraivanja i ak su se mrtili na patentovanje
svojih otkria, jer su videli sebe kao ljude koji rade za dobrobit celog oveanstva. I tokom
mnogih generacija, otkria naunika zaista su imala svojstvenu nesebinu vrednost.
Kada su 1953. godine u Engleskoj dva mlada istraivaa, Dejms Votson i Frensis Krik,
razotkrili strukturu DNK, njihov rad doekan je kao trijumf ljudskog duha, kraj vekovne
potrage za razumevanjem vaseljene putem nauke. Pouzdano se verovalo da e njihovo otkrie
biti nesebino razraeno za dobrobit oveanstva.
Pa ipak, to se nije dogodilo. Trideset godina kasnije, gotovo svi nunici - kolege Votsona i
Krika - bili su umeani projekat potpuno drugaije vrste. Istraivanje u molekularnoj genetici
postalo je beskrajan, komercijalan poduhvat od vie milijardi dolara, a njegovi koreni ne seu
do 1953. godine, ve do aprila 1976.
To je bio datum sada ve uvenog sastanka kada je Robert Svenson, smeli kapitalista, priao
Herbertu Bojeru, biohemiaru na Kalifornijskom univerzitetu. Dvojica ljudi su se saglasili da
osnuju komercijalnu kompaniju da iskoriste Bojerovu tehniku spredanja gena. Njihova nova
kompanija, Genenteh, ubrzo je postala najvea i najuspenija od novajalija na polju genetskog
inenjeringa.
Iznenada se inilo kao da svako eli da se obogati. Nove kompanije osnivale su se gotovo
svake nedelje, a naunici su se okupljali da iskoriste genetika istraivanja. Do 1986. godine,
barem 362 naunika, ukljuujui 64 lana Nacionalne akademije, sedelo je u savetodavnim
odborima bioteh preduzea. Broj onih koji su imali funkciju pridruenih lanova ili
konsultanata bio je nekoliko puta vei.
Neophodno je naglasiti od kolike je istinske vanosti bio ovaj pomak u stavu. U prolosti,
isti naunici snobovski su gledali na biznis. Na jurenje za novcem gledali su kao na neto
intelektualno nezanimljivo, neto to prilii samo trgovcima. A istraivanje za industriju, ak i
za prestine Bel ili IBM laboratorije, bilo je namenjeno samo onima koji nisu mogli da dobiju
mesto na univerzitetu. Stoga je stav istih naunika bio u osnovi kritiki prema radu
primenjenih naunika, a i prema industriji uopte. Njihov dugotrajni antagonizam uvao je
univerzitetske naunike od zagaujuih industrijskih veza i kad god bi se povela rasprava o
tehnolokim stvarima nezavisni naunici mogli su da rasprave pitanja na najviem nivou.
Meutim, to vie nije sluaj. Postoji jako malo molekularnih biologa i jako malo istraivakih
institucija bez komercijalnih veza. Stari dani su nestali. Genetika istraivanja se nastavljaju,
tempom eim nego ikad. Meutim, obavljaju se u tajnosti, u urbi i zbog profita.
U ovoj komercijalnoj klimi, verovatno je bilo neizbeno da se razvije kompanija tako
ambiciozna kao Internacionalne genetike tehnologije, Inc. iz Palo Altoa. Jednako ne udi to
je genetika kriza koju je stvorila ostala nezabeleena. Na kraju krajeva, istraivanja Ingena
obavljala su se u tajnosti; dotini incident zbio se u najudaljenijoj oblasti Centralne Amerike i
manje od dvadesetoro ljudi je bilo tamo da posvedoi o tome. Od njih samo je aica
preivela.
ak i na kraju, kada su Internacionalne genetike tehnologije podnele zahtev za zatitu po
lanu 11 Sudu za bankrot Sjedinjenih Drava u San Francisku, 5. oktobra 1989. godine, ono
to se dalje desilo nije privuklo mnogo panje tampe. Delovalo je tako prirodno; Ingen je
bilo tree ameriko malo bioinenjersko preduzee koje je propalo te godine, a sedmo od
1986. Malo sudskih dokumenata je obelodanjeno, jer su kreditori bili japanski investitorski
konzorcijumi, kao to su Hamaguri i Densaka, kompanije koje po tradiciji izbegavaju
publicitet. Da bi se izbeglo suvino odavanje podataka, Danijel Ros iz Kouvana, Svejna i
Rosa, zastupnik Ingena, takoe je zastupao i japanske investitore. A iza zatvorenih vrata ulo
se i za prilino neuobiajenu peticiju potkonzula Kostarike. Stoga ne udi to su, za manje od
mesec dana, problemi Ingena sreeni tiho i na opte zadovoljstvo.
Uesnici u tom poravnjanju, ukljuujui i znamenito savetniko vee naunika, potpisalo je
saglasnost o neodavanju podataka i da niko od njih nee progovoriti o onome to se dogodilo;
meutim, mnoge kljune linosti 'Ingen incidenta' nisu potpisali i bili su voljni da raspravljaju
o neobinim dogaajima koji su doveli do tih poslednjih dva dana u avgustu 1989. godine na
zabitom ostrvu blizu zapadne obale Kostarike.
PROLOG: UJED RAPTORA
Tropska kia padala je u obliku mokrih arava, dobovala po talasastom limu krova klinike
zgrade, tutnjala niz metalne oluke i u bujicama pljuskala na zemlju. Roberta Karter je
uzdahnula i zagledala se kroz prozor. Iz klinike gotovo da i nije mogla da vidi plau ili okean
iza nje, obavijen niskom maglom. Ovo nije bilo ono to je oekivala kada je dola u ribarsko
selo Baja Anasko, na zapadnoj obali Kostarike, da provede dva meseca kao lekar-gost. Bobi
Karter je oekivala sunce i odmor, posle dve iscrpljujue godine provedene na prijemu u
hitnoj pomoi u Majklu Risu u ikagu.
Sada je ve bila tri nedelje u Baja Anasku. A kia je padala svaki dan.
Sve ostalo je bilo dobro. Sviala joj se usamljenost Baja Anaska i drueljubivost njegovih
ljudi. Kostarika ima jedan od dvadeset najboljih medicinskih sistema na celom svetu, pa ak i
u ovom zabitom priobalnom selu klinika je bila u dobrom stanju i bogato opremljena. Njen
pomonik, Manuel Aragon, bio je inteligentan i dobro obuen. Bobi je bila u stanju da obavlja
praksu na istom medicinskom nivou kao u ikagu.
Ali kia! Neprestana, beskrajna kia!
Sa druge strane sobe za ispitivanje, Manuel je naherio glavu. "Sluajte", ree on.
"ujem, veruj mi", ree Bobi.
"Ne. Sluajte."
A onda ga je i ona uhvatila, jedan drugi zvuk stopljen s kiom, dublje mumlanje koje se
pojaavalo i izdvajalo dok nije postalo jasno: ritmino tutnjanje helikoptera. Pomislila je:
Nemogue da lete po ovakvom vremenu.
Ali zvuk se neprestano pojaavao, a onda je helikopter izbio nisko iz okeanske magle i
protutnjao iznad, napravio krug i vratio se. Videla je kako helikopter pravi okret iznad vode,
blizu ribarskih amaca, zatim se polako kree bono do tronog drvenog mola, a onda nazad
prema plai.
Traio je mesto gde e da sleti.
Bio je to Sikorski velikog trupa sa plavom prugom sa strane i reima 'Ingen graevine'. Bilo je
to ime graevinskog preduzea koje je gradilo novo odmaralite na jednom od ostrva
udaljenih od obale. Prialo se da je odmaralite spektakularno i veoma sloeno; mnogi
metani bili su zaposleni na gradnji koja je trajala ve vie od dve godine. Bobi ga je mogla da
zamisli - jedno od onih ogromnih amerikih odmaralita sa bazenima i teniskim igralitima,
gde gosti mogu da se igraju i ispijaju svoje daikirije, a da ne dou ni u kakav dodir sa
stvarnim ivotom zemlje u kojoj se nalaze.
Bobi se pitala ta je to na tom ostrvu tako hitno da natera helikopter da leti po ovakvom
vremenu. Kroz vetrobran videla je kako je pilot s olakanjem odahnuo kada se helikopter
spustio na vlani pesak plae. Ljudi u uniformi iskoili su napolje i irom otvorili velika
bona vrata. ula je uzbuene povike na panskom i Manuel ju je lagano gurnuo laktom.
Traili su doktora.
Dvojica crnaca lanova posade nosili su ka njoj mlitavo telo, dok je belac izvikivao nareenja.
Belac je imao ut nepromoiv mantil. Ria kosa provirivala je oko ivica njegove bejzbol kape
Metsa.
"Ima li ovde doktora?" viknuo joj je kad je dotrala.
"Ja sam doktorka Karter", ree ona. Kia je padala u tekim kapljicama i tukla joj po glavi i
ramenima. Riokosi ovek joj se namrti. Nosila je iseene farmerke i gornji deo kupaeg
kostima. Imala je stetoskop oko ramena, slualica ve zaralih od slanog vazduha.
"Ed Redis. Doktorka, ovde imamo jednog jako bolesnog oveka."
"Onda ga bolje odvedite do San Hozea", poe ona. San Hoze je bila prestonica, samo
dvadeset minuta daleko vazduhom.
"Rado, ali po ovakvom vremenu ne moemo preko planina. Morate mu ovde pomoi."
Bobi je kaskala pored povreenog oveka dok su ga nosili u kliniku. Bio je jo dete, ne stariji
od osamnaest godina. Kada je podigla krvlju natopljenu koulju, videla je veliku posekotinu
du ramena, i jo jednu na nozi.
"ta mu se dogodilo?"
"Nesrea prilikom graenja", viknu Ed. "Pao je. Raonik je preao preko njega."
Deak je bio bled, u groznici, bez svesti.
Manuel je stajao pored jarkih, zelenih vrata klinike i mahao rukom. Ljudi su uneli telo i
spustili ga na sto u sreditu sobe. Manuel je ukljuio intravenoznu liniju, a Bobi je nadnela
svetlo iznad deaka i sagla se da proui rane. Smesta je videla da nee izii na dobro. Deak
e gotovo sigurno umreti.
Velika razjapljena razderna rana vodila je od ramena niz torzo. Na ivici rane meso je bilo
rascepkano. U sreditu, rame je bilo pomereno, blede kosti izloene. Druga razderotina vodila
je kroz jake miie bedra, dovoljno duboko da otkrije pulsiranje femoralne arterije. Njen prvi
utisak bio je da mu je noga rastrgnuta.
"Ponovite mi kako je dolo do povrede", ree ona.
"Ja nisam video", ree Ed. "Rekli su mi da ga je raonik vukao."
"Zato to izgleda gotovo kao da je rastrgnut", ree Bobi Karter, istraujui ranu. Kao i veina
lekara na prijemu u hitnoj pomoi, mogla je do detalja da se priseti svakog pacijenta koga je
videla, ak i posle vie godina. Videla je dva slina sluaja. Jedan je bio dvogodinji deak
koga je napao rotvajler. Drugi je bio pijani cirkuski posluitelj koji je imao susret s
bengalskim tigrom. Obe povrede su bile sline. Postojao je karakteristian izgled napada
ivotinja.
"Rastrgnut?" ree Ed. "Ne, ne. Bio je to raonik, verujte mi." Ed je oblizivao usne dok je
govorio. Bio je napet; ponaao se kao da je neto pogreno uradio. Bobi se pitala zato. Ako
koriste neiskusne lokalne radnike prilikom gradnje odmaralita, mora da im se sve vreme
deavaju nezgode.
Manuel ree: "Hoete li pranje?"
"Da", ree ona. "Poto zaustavi krvarenje."
Nagnula se jo nie i prstima istraivala ranu. Da je maina koja pomera zemlju prela preko
njega, prljavtina bi se duboko zarila u ranu. Meutim, prljavtine nije bilo; samo skliska,
sluzava pena. A rana je odavala udan miris, nalik na zadah trulei, smrad smrti i raspadanja.
Nikada nita slino nije osetila.
"Pre koliko se ovo odigralo?"
"Jedan sat."
Ponovo je primetila da je Ed Redis napet. Bio je jedan od onih estokih, nervoznih ljudi. I
nije liio na predradnika na gradilitu. Vie na izvritelja. Oigledno nije bio u svojim
vodama.
Bobi Karter se vratila povredama. Nekako nije verovala da vidi mehanike ozlede. Narosto
nije tako delovalo. Nije bilo zagaenja zemljitem s mesta povrede, nije bilo komponente
udara. Mehanike ozlede bilo koje vrste - automobilske nesree, povreda u fabrici - gotovo
uvek imaju neku komponentu udara. Meutim, ovde nje nije bilo. Umesto toga, ovekova
koa je bila rascepljena - razderana - preko ramena, a zatim i preko bedra.
Zaista je delovalo kao da je rastrgnut. S druge strane, vei deo tela bio je bez tragova, to je
neobino kod napada ivotinje. Ponovo je pogledala glavu, ruke, ake...
ake.
Prola ju je jeza kad je pogledala deakove ake. Na oba dlana imao je kratke posekotine i
modrice na zglavcima i podlakticama. Dovoljno dugo je radila u ikagu da bi saznala ta to
znai.
"U redu", ree ona. "Saekajte napolju."
"Zato?" ree Edi, uznemiren. Nije mu se to svialo.
"Hoete li da mu pomognem, ili ne?" ree ona, izgura ga kroz vrata i zatvori mu ih ispred lica.
Nije znala ta se dogaa, ali joj se nita nije svialo. Manuel je oklevao. "Nastavljam da
perem?"
"Da", ree ona. Posegnula je za svojim malim Olimpusom 'idiotom'. Napravila je nekoliko
fotografija povrede, pomerajui se pomalo da ima bolji pogled. Zaista lii na ujede, pomisli
ona. Onda je deak zajeao i ona je odloila aparat i nagnula se nad njega. Usne su mu se
pomerale, jezik bio odebljao.
"Raptor", ree on. "Lo so raptor..."
Na te rei Manuel se sledi, zakorai unazad zastraen.
"ta to znai?" ree Bobi.
Manuel odmahnu glavom. "Ne znam, doktorka. 'Lo so raptor' - no es espanol."
"Nije?" Zvualo joj je kao panski. "Onda, molim te, nastavi da ga kupa."
"Ne, doktorka." Nabrao je nos. "Loe mirie." I on se prekrsti.
Bobi ponovo pogleda ljigavu penu koja se pruala du rane. Dodirnula ju je, protrljala izmeu
prstiju. Delovala je gotovo kao pljuvaka...
Usne povreenog deaka se pomerie. "Raptor", proapta on.
Zastraenim glasom, Manuel ree: "Ujeo ga je."
"Ko ga je ujeo?"
"Raptor."
"ta je to raptor?"
"To znai hupia."
Bobi se namrtila. Kostarikanci nisu preterano praznoverni, ali ve ranije je ula da u selu
pominju hupia. Oni tvrde da su to noni duhovi, vampiri bez lica koji kradu malu decu. Prema
verovanju, hupia su nekad iveli u planinama Kostarike, ali sada nastanjuju priobalna ostrva.
Manuel je uzmicao, mrmljajui i krstei se. "Nije normalan, taj miris", ree on. "To je hupia."
Bobi se spremala da mu naredi da se vrati na posao, kada je povreeni mladi otvorio oi i
podigao se u sedei poloaj. Manuel zastraeno uzviknu. Povreeni deak je jeao i okretao
glavu; gledao je levo-desno irom otvorenih oiju, a onda izbljuvao krv u mlazu. Smesta je
poeo da se gri, telo mu je treperelo i Bobi ga je epala, ali on se strovalio sa stola na
betonski pod. Ponovo je povratio. Svuda je bilo krvi. Ed je otvorio vrata i upitao: "ta se, kog
vraga, deava?" a kada je video krv, okrenuo se s rukom na ustima. Bobi je pokuala da
dohvati tap ne bi li ga stavila u deakove stisnute eljusti, ali jo dok je to radila znala je da
nema svrhe; uz poslednji grevit trzaj on se opustio i ostao da lei.
Sagla se da pokua usta-na-usta, ali Manuel ju je snano zgrabio za rame i povukao unazad.
"Ne", ree on. "Hupia e prei."
"Manuel, pobogu..."
"Ne", streljao ju je pogledom. "Ne. Vi to ne razumete."
Bobi pogleda telo na zemlji i shvati da i nije vano, da ga ne mogu oiveti. Manuel je pozvao
ljude koji su uli i odneli telo. Ed se pojavio, obrisao usta nadlanicom i promrmljao: "Siguran
sam da ste uradili sve to ste mogli", a onda je posmatrala kako ljudi odnose telo nazad do
helikoptera i uz grmljavinu diu u nebo.
"Bolje je tako", ree Manuel.
Bobi je razmiljala o deakovim rukama. Bile su prekrivene posekotinama i modricama u
karakteristinom obrascu odbrambenih rana. Bila je prilino sigurna da nije poginuo u
incidentu prilikom graenja; bio je napadnut i rukama se branio od napadaa. "Gde se nalazi
ostrvo sa koga su doli?" upita ona.
"Na okeanu. Moda sto, sto dvadeset milja od obale."
"Prilino daleko za odmaralite", ree ona.
Manuel je gledao helikopter. "Nadam se da se nikada nee vratiti."
Pa, pomisli ona, barem imam slike. Ali kada se okrenula nazad prema stolu, shvatila je da joj
je aparat nestao.
Kia je na posletku stala u toku noi. Sama u spavaoj sobi iza klinike, Bobi je preturala po
svom pohabanom depnom reniku panskog. Deak je rekao 'raptor' i, uprkos Manuelovom
pobijanju, ona je pretpostavljala da je re panska. Naravno, nala ju je u reniku. Znaila je:
'otima' ili 'oskrnavitelj'.
Tu je zastala. Bilo je sumnjivo to se smisao gotovo poklapao sa znaenjem rei hupia.
Naravno, ona nije bila praznoverna. Nikakvi duhovi nisu isekli te ruke. ta je deak
pokuavao da joj kae?
Iz susedne sobe zaula je stenjanje. Jednoj od seljanki poinjao je poroaj i Elena Morales,
lokalna primalja, pratila ju je. Bobi je ula u kliniku sobu i pokazala Eleni da izie na
trenutak.
"Elena..."
"Si, doktorka."
"Zna li ti ta je to raptor?"
Elena je bila sedokosa ezdesetogodinjakinja, jaka ena praktinog, svrsishodnog duha. U
noi, pod zvezdama, namrtila se i rekla: "Raptor?"
"Da. Zna li tu re?"
"Si." Elena je klimnula glavom. "To znai... osoba koja dolazi nou i odnosi decu."
"Otima?"
"Da."
"Hupia?"
Njeno celokupno dranje se promenilo. "Ne govorite tu re, doktorka."
"Zato ne?"
"Ne govorite sad o hupia", ree Elena kruto, klimajui glavom prema stenjanju porodilje.
"Nije mudro sada govoriti tu re."
"Ali da li raptor grize i razdire svoje rtve?"
"Grize i razdire?" zbunjeno upita Elena. "Ne, doktorka. Raptor je ovek koji uzima
novoroenu bebu." inilo se da razgovor nervira Elenu, da jedva eka da ga zavri. Krenula
nazad prema klinici.
"Doktorka, zvau vas kad bude spremna. Mislim za sat ili moda dva."
Bobi podie pogled prema zvezdama i oslunu kako talasi spokojno zapljuskuju obalu. U
tami, videla je obrise ribarskih brodova ukotvljenih na puini. Cela scena bila je mirna i tako
normalna, da se osetila budalastom to pria o vampirima i otetim bebama.

Bobi se vratila u svoju sobu i prisetila kako je Manuel navaljivao da to nije panska re. Iz
znatielje, pogledala je u mali engleski renik i, sa iznenaenjem, nala je i tamo:
raptor im. (izv. iz lat. raptor razbojnik, fr. raptus) ptica grabljivica
PRVA ITERACIJA
U najranijim crteima fraktalne krive moe se videti malo kljueva za otkrivanje njene
matematike strukture.
Jan Malkolm
GOTOVO RAJ
Majk Bouman veselo je zvidukao dok je vozio landrover kroz Bioloki rezervat Kabo
Blanko na zapadnoj obali Kostarike. Bilo je predivno julsko jutro, a put pred njim
velianstven: prijanjao je uz rub litice, nadnosei se nad dunglu i plavi Pacifik. Prema
vodiima, Kabo Blanko bio je nedirnuta divljina, gotovo raj. Sada kada ga je gledao, Bouman
je oseao da odmor ponovo poprima pravi tok.
Bouman, tridesetogodinji slubenik na razvoju nekretnina iz Dalasa, doao je u Kostariku sa
enom i erkom na dvonedeljni odmor. Putovanje je, u stvari, bila ideja njegove ene;
nedeljama mu je Elen punila ui priama o predivnim nacionalnim parkovima Kostarike i
kako e Tini dobro doi da ih vidi. A onda, kada su stigli, ispostavilo se da je Elen imala
zakazano kod jednog plastinog hirurga u San Hozeu. Tada je Majk Bouman prvi put uo za
odlinu i jeftinu pastinu hirurgiju u Kostarici i raskone privatne klinike u San Hozeu.
Naravno, grdno su se posvaali. Majk je oseao da ga je slagala, to i jeste bio sluaj. On se
usprotivio tom aranmanu s plastinom hirurgijom. U svakom sluaju, bilo je to smeno. Elen
je imala tek trideset godina i bila predivna ena. Boga mu, bila je izabrana za lepoticu kad su
bili apsolventi na Rajsu, a tome nije bilo ni deset godina. Meutim, Elen je naginjala
nesigurnosti i brigama. A inilo se da se poslednjih godina najvie brinula da ne izgubi dobar
izgled.
To, i sve ostalo.
Landrover je upao u rupu i blato je pljusnulo. Sa sedita pored njegovog Elen ree: "Majk, jesi
li siguran da smo na pravom putu? Satima nismo nikog sreli."
"Pre petnaest minuta proao je jedan auto", podsetio ju je. "Sea se, onaj plavi?"
"U drugom smeru..."
"Draga, elela si naputenu plau", ree on, "i to e i dobiti."
Elen je sumnjiavo odmahnula glavom. "Nadam se da si u pravu."
"Aha, tata, nadam se da si u pravu", ree Kristina sa stranjeg sedita. Imala je osam godina.
"Verujte mi, u pravu sam." Jedan tren vozio je u tiini. "Predivno je, zar ne? Vidi taj pogled.
Predivno je."
"Dobro je", ree Tina.
Elen je izvadila pudrijeru i pogledala se u ogledalce, pritiskujui se ispod oiju. Uzdahnula je
i sklonila pudrijeru.
Put je poeo da se sputa i Majk Bouman se usredsredio na vonju. Iznenada, mali crni oblik
prolete preko puta i Tina uskliknu: "Vidi! Vidi! Zatim je nestao, u dunglu.
"ta to bi?" upita Elen. "Majmun?"
"Moda veveriasti majmun", ree Bouman.
"Mogu li da ga raunam?" ree Tina i izvadi olovku. Kao kolski zadatak pravila je spisak
ivotinja koje je videla na putovanju.
"Ne znam", sumnjiavo ree Majk.
Tina je proveravala fotografije u vodiu. "Mislim da to nije veveriasti majmun", ree ona.
"Mislim da je to samo jo jedan drekavac." Ve su na putovanju videli nekoliko majmuna
drekavaca.
"Hej", ree ona veselije. "Ovde pie da 'plae Kabo Blanka vrve od divljih ivotinja,
ukljuujui drekavce, belolike majmune, troprste lenjivce i koatimundise. Tata, misli li da
emo videti troprstog lenjivca?"
"Kladim se da hoemo."
"Stvarno?"
"Samo se pogledaj u ogledalo."
"Jako smeno, tata."
Put se sputao ka dungli, ka okeanu.
Majk Bouman oseao se kao heroj kada su konano stigli na plau, polumesec od dve milje
belog peska, potpuno prazan. Parkirao je landrover u senci palmi koje su oiviavale plau i
izvadio lan-pakete. Elen se presvukla u kupai kostim i rekla: "Iskreno, na znam kako u da
smram."
"Srce, super izgleda." U stvari, mislio je da je previe mrava, ali je nauio da to ne pominje.
Tina je ve trala niz plau.
"Ne zaboravi na kremu", doviknu joj Elen.
"Kasnije", viknu Tina preko ramena. "Idem da vidim ima li lenjivaca."
Elen Bouman je pogledala oke sebe prema plai i drveu. "Misli li da sme?"
"Duo, miljama unaokolo nema nikoga", ree Majk.
"A ta je sa zmijama?"
"O, pobogu", ree Majk Bouman. "Na plai nema zmija."
"Pa, moda ima..."
"Duo", kruto ree on. "Zmije su hladnokrvne. One su gmizavci. One ne mogu da kontroliu
svoju telesnu temperaturu. Na pesku ima devedeset stepeni. Ako bi izile, skuvale bi se. Veruj
mi. Na plai nema zmija." Posmatrao je kerku kako odmie plaom, tamna mrlja na belom
pesku. "Pusti je. Neka se zabavlja."
Stavio je ruku eni oko struka.
Tina je trala sve dok se nije umorila, a zatim se bacila na pesak i radosno otkotrljala do ivice
vode. Okean je bio topao i gotovo da i nije bilo talasa. Sedela je tako neko vreme da doe do
daha, a zatim pogledala nazad prema roditeljima i kolima da vidi koliko je daleko.
Majka joj je mahnula da se vrati. Tina je veselo odmahnula i napravila se da ne razume. Tina
nije elela da se namae kremom. I nije elela da se vrati i slua kako njena majka pria o
mravljenju. elela je da ostane tu gde je i moda vidi lenjivca.
Tina je videla lenjivca dva dana ranije u zoolokom vrtu u San Hozeu. Liio je na lutku iz
Mapeta i delovao bezopasno. U svakom sluaju, nije mogao da se brzo kree; lako je mogla
da pobegne.
Sada ju je njena majka dozivala i Tina je reila da se skloni sa sunca, dalje od vode, u senku
palmi. Na ovom delu plae palme su nadviavale vornovate zamraje korenja mangrova koji
su spreavali svaki pokuaj da se prodre u unutranjost. Tina je sedela na pesku i utirala
osueno lie mangrova. Primetila je mnotvo tragova ptica u pesku. Kostarika je uvena po
svojim pticama. Vodii su tvrdili da u Kostariki ima triput vie ptica nego u celoj Americi i
Kanadi.
Neki od troprstih tragova ptica u pesku bili su mali i tako bledi da su se jedva primeivali.
Drugi tragovi bili su veliki i dublje useeni u pesak. Tina je dokono gledala u tragove, kada je
ula avrljanje koje je pratilo utanje u gustiu mangrova.
Da li lenjivci avrljaju? Tina je sumnjala, ali nije bila sigurna. avrljala je verovatno neka
okeanska ptica. ekala je u tiini i nije mrdala; ponovo se zaulo ukanje i na kraju je
ugledala uzronika zvukova. Nekoliko jardi dalje, jedan guter iziao je iz korenja mangrova i
zagledao se u nju.
Tini je zastao dah. Nova ivotinja na spisku! Guter je stajao na stranjim nogama, drei
ravnoteu na debelom repu, i netremice je posmatrao. Kada je tako stajao, bio je visok gotovo
stopu; tamnozelen sa smeim prugama preko lea. Majune prednje noge zavravale su mu se
guterastim prstiima koji su micali tamo-amo po vazduhu. Guter je naherio glavu dok ju je
gledao.
Tina je mislila da je sladak. Neka vrsta velikog dadevnjaka. Podigla je ruku i poela i sama
da mie prstima tamo-amo.
Guter se nije uplaio. Priao joj je, hodajui uspravljen na stranjim nogama. Jedva da je bio
vei od pileta i, kao i piletu, dok je hodao glava mu se micala gore-dole. Tina je pomislila da
bi bio prekrasan kuni ljubimac.
Primetila je da guter ostavlja troprste tragove koji su potpuno liili na ptije. Guter je priao
blie Tini. Ona se nije mrdala da ne uplai malu ivotinju. udila se to joj je i toliko priao,
ali se setila da je ovo nacionalni park. Sve ivotinje u parku znaju da su zatiene. Ovaj guter
verovatno je pitom. Moda ak oekuje da ga nahrani. Na alost, nije imala nita. Polako,
Tina je ispruila ruku, otvorenog dlana, da pokae da nema nita za jelo.
Guter je zastao, klimnuo glavom i zaavrljao.
"ao mi je", ree Tina. "Nemam ba nita."
A onda, bez upozorenja, guter je skoio na njenu ispruenu ruku. Tina je osetila kako je
njegove noice bockaju po koi dlana i iznenadila se to teina tela ivotinje potiskuje njenu
ruku nanie.
A onda se guter uzverao uz njenu ruku, ka licu.
Samo da mi je da je vidim", ree Elen Bouman, dok je mirkala prema suncu. "Samo to.
Samo da je vidim."
"Siguran sam da je dobro", ree Majk i poe da pretura po lan-paketu iz hotela. Bilo je tu
peeno pile koje nije budilo apetit i neka vrsta peciva sa mesom. Neto to Elen nee ni
pipnuti.
"Misli da nee otii sa plae?"
"Ne, srce. Nee."
"Oseam se ovde tako usamljenom", ree Elen.
"Mislim da si to i htela", ree Majk Bouman.
"Jesam."
"E, pa, onda, u emu je problem?"
"Samo da mi je da je vidim", ree Elen.
A onda, iz daljine, uli su glas njihove kerke, donet vetrom. Vritala je.

PUNTARENAS
"Mislim da joj je sad dosta dobro", ree doktor Kruz i spusti plastini poklopac kiseonikog
atora oko Tine dok je spavala. Majk Bouman je sedeo pored kreveta, blizu kerke. Majk je
mislio da je doktor Kruz verovatno jako sposoban; govorio je odlian engleski, to je bilo
rezultat prakse u medicinskim centrima Londona i Baltimora. Doktor Kruz je zraio
kompetencijom, a Klinika Santa Marija, moderna bolnica u Puntarenasu, bila je besprekorana
i delotvorna.
Ali, ak i tako, Majk Boumen je oseao nervozu. Nije se mogla zaobii injenica da je
njegova kerka ozbiljno bolesna i da se nalaze daleko od kue.
Kada je Majk prvi put priao Tini, ona je histerino vritala. Cela njena leva ruka bila je
krvava i prekrivena obiljem malih ugriza koji je svaki bio veliine otiska palca. A na njenoj
ruci nalazile su se mrljice lepljive pene, nalik na penastu pljuvaku.
Poneo ju je niz plau. Gotovo u trenu, njena ruka je poela da crveni i otie. Majk dugo nee
zaboraviti mahnitu vonju nazad u civilizaciju, kako landrover sa pogonom na etiri toka
proklizava i vrda sa blatnjavog puta koji vodi gore u brda, dok njegova kerka vriti od straha
i bola, a njena ruka postaje sve podbulija i crvenija. Davno pre nego to su sigli do granica
parka, otok joj se proirio na vrat, a onda su poeli problemi sa disanjem...
"Sada e joj biti dobro?" upita Elen, zagledana kroz plastini kiseoniki ator.
"Ja verujem da hoe", ree doktor Kruz. "Dao sam joj jo jednu dozu steroida i sada lake
die. A vidite da se i edem na ruci u najveoj meri povukao."
Majk Bouman ree: "A ti ugrizi..."
"Jo ih nismo identifikovali", ree doktor. "Ja lino nikada ranije nisam video takve ugrize.
Ali, primetiete da nestaju. Ve ih je teko razaznati. Sreom, napravio sam fotografije za
identifikaciju. A obrisao sam joj ruku da prikupim neke uzorke lepljive pljuvake - jedan da
ga ovde analiziramo, drugi da poaljemo u laboratorije u San Hozeu, a trei emo drati
zamrznut, za svaki sluaj. Imate li slike koje je napravila?"
"Da", ree Majk Bouman. Pruio je doktoru skicu koju je Tina nacrtala kao odgovor na
pitanja prihvatnog osoblja.
"Ovo je ivotinja koja ju je izgrizla?" upita doktor Kruz, gledajui u sliku.
"Da", ree Majk Bouman. "Rekla je da je to bio zeleni guter, veliine pileta ili vrane."
"Ne znam za takvog gutera", ree doktor. "Nacrtala ga je kako stoji na stranjim nogama..."
"Tako je", ree Majk Bouman. "Rekla je da je hodao na stranjim nogama."
Doktor Kruz se namrtio. Netremice je gledao u sliku jo neko vreme. "Ja nisam strunjak.
Traio sam da nas poseti doktor Guitierez. On je stariji istraiva u Biolokom rezervatu
Karare, koji se nalazi preko puta zaliva. Moda e nam on moi da prepozna ivotinju."
"Zar nema nikoga iz Kabo Blanka?" upita Bouman. "Tu je izgriena."
"Na alost, nema", ree doktor Kruz. "Kabo Blanko nema stalno osoblje, a ve neko vreme
nijedan istraiva tamo nije radio. Vi ste verovatno bili prvi ljudi koji su posle vie meseci
hodali tom plaom. Ali siguran sam da ete se sloiti da je doktor Guitierez kompetentan."
Ispostavilo se da je doktor Guitierez bradat ovek u kaki orcu i koulji. Iznenaenje se
sastojalo iz toga da je on bio Amerikanac. Predstavili su ga Boumanovima, a on je rekao
blagim junjakim naglaskom: "Gospodine i gospoo Bouman, kako ste, drago mi je da smo
se upoznali", a onda objasnio da je on terenski biolog sa Jeila koji u Kostariki radi poslednjih
pet godina. Marti Guitierez pomno je ispitivao Tinu; neno joj je podizao ruku, uz pomo
svetiljke veliine nalivpera zagledao svaki ugriz, a onda ih merio malim, depnim lenjirom.
Posle nekog vremena, Guitierez se povukao i klimao glavom sam sebi, kao da je neto
shvatio. Onda je prouio polaroide i postavio nekoliko pitanja o pljuvaki, za koju mu je
doktor Kruz rekao da se jo ispituje u laboratoriji.
Na kraju, okrenuo se Majku Boumanu i njegovoj eni koji su napeto iekivali. "Mislim da e
Tina biti dobro. Samo elim da raistim nekoliko detalja", ree on, pravei zabeleke
razgovetnim rukopisom. "Vaa kerka kae da ju je ujeo zeleni guter, velik priblino stopu,
koji je uspravljen doetao na plau iz movare mangrova?"
"Da, tako je."
"I guter je isputao nekakve glasove?"
"Tina je rekla da je avrljao ili cijukao."
"Kao mi, rekli biste?"
"Da."
"E, pa", ree doktor Guitierez, "onda znam koji je to guter." Objasnio je da od est hiljada
vrsti gutera na svetu, ne vie od tuce vrsta hoda uspravno. Od tih vrsta, samo etiri ivi u
Latinskoj Americi. A po boji, guter moe biti samo jedan od ta etiri. "Siguran sam da je taj
guter bio Basiliscus amoratus, prugasti bazilisk guter, koji ivi ovde u Kostariki, a takoe i
u Hondurasu. Kada stoje na stranjim nogama, ponekad su visoki i celu stopu."
"Jesu li otrovni?"
"Nisu, gospoo Bouman. Uopte nisu." Guitierez je objasnio da je otok na Tininoj ruci
posledica alergijske reakcije. "Prema literaturi, etrnaest procenata ljudi izuzetno je alergino
na gmizavce", ree on, "a izgleda da je vaa kerka jedna od njih."
"Vritala je, kazala je da je jako boli."
"Verovatno da jeste", ree Guitierez. "Pljuvaka gmizavaca sadri serotonin koji izaziva
stranu bol." Okrenuo se Kruzu. "Krvni pritisak joj je pao od antihistaminika?"
"Da", ree Kruz. "Odjednom."
"Serotonin", ree Guitierez. "Nema sumnje." Elen Bouman je, i dalje bila nervozna. "Ali zato
bi je uopte guter ujeo?"
"Guteri esto ujedaju", ree Guitierez. "Hranioce u zoolokim vrtovima sve vreme grizu. A
prekjue sam uo da je guter ugrizao bebu u jaslama u Amaloji, oko ezdeset milja daleko od
mesta na kom ste bili. Znai, ujedi nisu retki. Jedino nisam siguran zato je vaa kerka toliko
puta ujedena. ta je radila u to vreme?"
"Nita. Rekla je da je sedela prilino mirno, jer nije elela da ga uplai i otera."
"Sedela prilino mirno", ree Guitierez, namrten. Odmahnuo je glavom. "Dobro. Mislim da
ne moemo da ba tano kaemo ta se dogodilo. Divlje ivotinje su nepredvidljive."
"A ta je sa onom penastom pljuvakom na njenoj ruci?" upita Elen. "Neprestano razmiljam
o besnilu..."
"Ne, ne", ree doktor Guitierez. "Gmizavci ne prenose besnilo, gospoo Bouman. Vaa
kerka je imala alergijsku reakciju na ujed gutera baziliska. Nita ozbiljnije."
Majk Bouman je zatim pokazao Guitierezu Tinin crte. Guitierez je klimnuo glavom. "Ovo
mogu da prihvatim kao crte gutera baziliska", ree on. "Naravno, neki detalji su pogreni.
Vrat je predug, a na zadnjim nogama nacrtala je tri prsta umesto pet. Rep je predebeo i previe
visoko uzdignut. Ali, po svemu ostalom, to je savreno prihvatljiv guter vrste o kojoj
govorimo."
"Ali Tina je naglasila da mu je vrat bio dug", navaljivala je Elen Bouman. "I rekla je da je
imao tri prsta na stopalu."
"Tina dosta dobro zapaa", ree Majk Bouman.
"Siguran sam da je tako", ree Guitierez, nasmejan. "Ali i dalje mislim da je vau kerku ujeo
obini Basiliscus amoratus i da je imala estoku herpetoloku reakciju. Ako je leena, ona
obino traje dvanaest sati. Ujutro e biti sve u redu."
U modernoj laboratoriji u suturenu Kinike Santa Marija, proneo se glas da je doktor Guitierez
identifikovao ivotinju koja je ugrizla malu Amerikanku kao bezopasnog bazilisk gutera.
Smesta je prekinuta analiza pljuvake, iako je preliminarna fragmentacija pokazala prisustvo
nekoliko belanevina izuzetno visoke molekularne teine i nepoznate bioloke aktivnosti.
Meutim, noni tehniar bio je zauzet i ostavio je uzorke pljuvake na polici friidera.
Sledeeg jutra, dnevni slubenik pregledao je policu i uporedio uzorke sa imenima otputenih
pacijenata. Kada je video da je predvieno da BOUMAN, KRISTINA L. bude otputena tog
jutra, bacio je uzorke pljuvake. U poslednjem trenutku, primetio je da se na jednom uzorku
nalazi crvena etiketa, to je oznaavalo da ga treba proslediti univerzitetskoj laboratoriji u San
Hozeu. Izvadio je epruvetu iz kante za otpatke i poslao je njenim putem.
"Hajde. Kai hvala doktoru Kruzu", ree Elen Bouman i pogura Tinu napred.
"Hvala, doktore Kruz", ree Tina. "Sad mi je mnogo bolje." Pruila je ruku i rukovala se sa
doktorom. Onda je rekla: "Imate drugu koulju."
Za trenutak, doktor Kruz se zbunio, a zatim se nasmeio. "Tako je, Tina. Kada cele noi radim
u bolnici, ujutro promenim koulju."
"Ali ne i kravatu?"
"Ne. Samo koulju."
Elen Bouman ree: "Majk vam je rekao da dobro zapaa."
"Naravno da zapaa." Doktor Kruz se nasmeio i ozbiljno se rukovao s devojicom. "Uivaj u
ostatku odmora u Kostariki, Tina."
"Hou."
Porodica Bouman se spremala da ode kada je doktor Kruz rekao: "Tina, izvini, sea li se
gutera koji te je ujeo."
"A-ha."
"Sea li se njegovih nogu?"
"A-ha."
"Je li imao prste?"
"Jeste."
"Koliko je imao prstiju?"
"Tri", ree ona.
"Otkud zna?"
"Zato to sam pogledala", ree ona. "Znate, sve ptice na plai ostavljale su otiske u pesku s tri
prsta, ovako." Podigla je ruku i rairila tri srednja prsta. "A i guter je ostavljao takve otiske u
pesku."
"Guter je ostavljao otiske kao ptica?"
"A-ha", ree Tina. "I hodao je kao ptica. Trzao je glavom ovako, gore-dole." Napravila je
nekoliko koraka, diui i sputajui glavu.
Kada su Boumanovi otili, doktor Kruz je odluio da o ovom razgovoru obavesti Guitiereza u
njegovoj biolokoj stanici.
"Moram da priznam da je devojicina pria zbunjujua", ree Guitierez. "I ja sam neto
proveravao. Vie nisam siguran da ju je ujeo bazilisk. Uopte nisam siguran."
"A ta je to moglo da bude?"
"E, pa", ree Guitierez, "da ne nagaamo pre vremena. Uzgred, jeste li u bolnici uli za jo
neke ujede gutera?"
"Ne, zato?"
"Prijatelju, obavestite me ako ujete."

PLAA
Marti Guitierez sedeo je na plai i posmatrao kako se popodnevno sunce sputa na nebu, dok
nije otro zaiskrilo po vodi zaliva, a njegovi zraci dosegli ispod palmovog drvea, do mesta
gde je sedeo meu mangrovom, na plai Kabo Blanko. Koliko je najbolje mogao da odredi,
sedeo je blizu mesta gde se pre dva dana nalazila mala Amerikanka.
Iako je prilino tano, kao to je i rekao Boumanovima, da guteri esto ujedaju, Guitierez
nikad nije uo da je bazilisk nekoga ujeo. A sasvim sigurno nije uo da je neko dospeo u
bolnicu zato to ga je guter ugrizao. A zatim, i prenik ujeda na Tininoj ruci delovao je malo
prevelik za baziliska. Kada se vratio u stanicu Karara, proverio je u tamonjoj maloj
istraivakoj biblioteci, ali nije naao nikakav podatak u ujedima gutera baziliska. Zatim je
proverio Meunarodni servis bionauka, kompjutersku bazu podataka u Americi. Meutim,
nije naao nikakvih podataka o ujedima baziliska, niti o bolnikom leenju usled ugriza
gutera.
Onda je pozvao medicinskog slubenika u Amaloji koji je potvrdio da je bebu od devet dana,
dok je spavala u jaslama, ugrizla za stopalo ivotinja za koju je njena baka - jedina osoba koja
je ivotinju zaista videla - tvrdila da je guter. Kasnije, noga je otekla i dete umalo nije umrlo.
Baka je opisala da je guter bio zelen sa smeim prugama. Ugrizao je dete nekoliko puta pre
nego to ga je ena uplaila i oterala.
"udno", rekao je Guitierez.
"Ne, ba kao i ostali", odvratio je medicinski slubenik i dodao da je uo i za ostale sluajeve
ugriza: jedno dete u Vaskezu, sledeem selu uz obalu, izgrieno je na spavanju. I jo jedno u
Puerta Sotreru. Svi ti sluajevi dogodili su se u poslednja dva meseca. I uvek je u pitanju bilo
dete ili beba na spavanju.
Jedan takav nov i prepoznatljiv obrazac naveo je Guitiereza da posumnja da je u pitanju ranije
nepoznata vrste gutera. Ovo se posebno moglo oekivati u Kostariki. Samo sedamdeset pet
milja iroka na najuoj taki, ova zemlja manja je od drave Mejn. Pa ipak, unutar tog
ogranienog prostora, Kostarika ima znaajnu raznolikost bilokih habitata: obale i na
Atlantiku i na Pacifiku, etiri odvojena planinska venca, sa dvanaest hiljada stopa visokim
vrhovima i aktivnim vuklanima, kine ume, oblane ume, temperaturne zone, movare i
neplodne pustinje. Takva ekoloka raznolikost podrava zapanjujuu raznolikost biljnog i
ivotinjskog sveta. Kostarika ima triput vie vrsta ptica od cele Severne Amerike. Vie od
hiljadu vrsta orhideja. Vie od pet hiljada vrsta insekata.
Nove vrste otkrivane su sve vreme, tempom koji je iz tunih razloga ubrzan poslednjih
godina. Kostarika ostaje bez uma i vrste iz dungle gube svoje habitate, sele se u druga
podruja i ponekad menjaju i ponaanje.
Tako da su nove vrste savreno mogue. Ali uz uzbuenje zbog novih vrsta ide i
zabrinjavajua mogunost novih bolesti. Guteri prenose virusne bolesti, ukljuujui i neke od
kojih se i ovek moe razboleti. Najopasnija je centralni saurijanski encefalitis, ili CSE, koji
uzrokuje neku vrstu spavae bolesti kod ljudi i konja. Guitierez je oseao da je vano da
pronae ovog novog gutera, makar samo da ga testira na bolest.
Dok je sedeo na plai, posmatrao je kako sunce pada i uzdisao. Moda je Tina Bouman videla
novu ivotinju, a moda i nije. Sasvim sigurno, Guitierez nije. U ranu zoru, uzeo je vazduni
pitolj, napunio arer ligaminskim strelicama i, pun nade, uputio se na plau. Ali dan je bio
protraen. Uskoro e morati da poe sa plae; nije eleo da po mraku vozi uzbrdo tim putem.
Guitierez je ustao i poao nazad na plau. Neto dalje, ugledao je taman lik majmuna
drekavca koji je trupkao ivicom movare mangrova. Gutierez se sklonio, kreui ka vodi. Ako
je tu bio jedan drekavac, verovatno su gore u drveu i drugi, a drekavci vole da mokre na
uljeze.
Ali ovaj majmun drekavac kao da je bio sam i hodao je polako; esto je zastajao da sedne na
bedra. Majmun je imao neto u ustima. Kad se Guitierez pribliio, video je da jede gutera.
Rep i stranje noge visile su iz majmunovih eljusti. ak i izdaleka, Guitierez je mogao da
vidi smee pruge na zelenom.
Guitierez se spustio na zemlju i naciljao pitolj. Drekavac, naviknut na ivot u rezervatu,
znatieljno je gledao u njega. Nije pobegao ak ni kad je prva strelica bezopasno prozujala
pored njega. Kada mu se druga strelica zabola duboko u stegna, drekavac je besno i
iznenaeno kriknuo, i ispustio ostatke obeda dok je beao u dunglu.
Guitierez je ustao i polako priao. Nije bio zabrinut zbog majmuna; doza omamljivaa bila je
mala da bi ostavila nekakve druge posledice osim par minuta oamuenosti. Ve je razmiljao
ta da uradi sa otkriem. Sam e napisati preliminarni izvetaj, ali ostaci, naravno, moraju da
u Sjedinjene Drave na konanu pozitinu identifikaciju. Kome da ih poalje? Priznati
strunjak bio je Edvard H. Simpson, poasni profesor zoologije na Kolumbija univerzitetu u
Njujorku. Eleganti stariji ovek, zalizane sede kose, Simpson je bio vodei svetski autoritet za
klasifikaciju gutera. Verovatno e, pomisli Marti, poslati svog gutera doktoru Simpsonu.
NJUJORK
Doktor Riard Stoun, upravnik Laboratorije za tropske bolesti Medicinskog centra Kolumbija
univerziteta, stalno je tvrdio da njeno ime priziva neko vee mesto od onoga to je u stvari
bila. Poetkom dvadesetog veka, kada je laboratorija zauzimala ceo etvrti sprat Zgrade
biomedicinskih istraivanja, gomile tehniara radile su na uklanjanju epidemija ute groznice,
malarije i kolere. Ali uspesi medicine - kao i istraivake laboratorije u Najrobiju i Sao Paolu
- nainile su od Laboratorije za tropske bolesti mesto koje vie nije imalo nekadanji znaaj.
Sada samo deli nekadanje veliine, zapoljavala je samo dva stalna tehniara, a i oni su, u
prvom redu, bili zadueni da dijagnosticiraju bolesti Njujorana koji su putovali u
inostranstvo. Ustaljena svakodnevica laboratorije nije bila spremna za ono to su dobili tog
jutra.
"Ah, ba lepo, ree tehniarka u Laboratoriji za tropske bolesti, dok je itala etiketu.
"Delimino savakani ostaci neidentifikovanog kostarikanskog gutera." Naborala je nos.
"Ovaj je va, doktore Stoun."
Riard Stoun je preao preko laboratorije da proui pridolicu. "Je li to materijal iz
laboratorije Eda Simpsona?"
"Da", ree ona. "Ali ne znam zato su nama poslali gutera."
"Nazvala je njegova sekretarica", ree Stoun. "Simpson leto provodi na terenu na Borneu, a
poto je kod ovog gutera moda u pitanju prenosiva bolest, zamolila je nau laboratoriju da
proveri. Dajte da vidimo ta smo dobili."
Beli plastini cilindar bio je veliine kontejnera za mleko od pola galona. Imao je metalne
kvaice i navojni ep. Bio je oznaen kao 'Meunarodni kontejner biolokih uzoraka' i
oblepljen nalepnicama i upozorenjima na etiri jezika. Upozorenja je trebalo da spree da
znatieljni carinici otvaraju cilindar.
Oigledno, upozorenja su imala ploda; kad je Riard Stoun nadneo veliko svetlo, video je da
su peati nedirnuti. Stoun je ukljuio kondicioner vazduha i navukao plastine rukavice i
masku za lice. Najzad, laboratorija je u poslednje vreme identifikovala uzorke zaraene
venecuelanskom konjskom groznicom, japanskim encefalitisom B, kjasanurskim umskim
virusom, lagantovim virusom i majarom. Onda je odvrnuo vrh.
ulo se utanje gasa koji je utekao i beli dim je ispario. Ispostavilo se da je cilindar ledeno
hladan. Unutra je naao plastinu vreicu za sendvie sa rajsferlusom u kojoj se nalazilo
neto zeleno. Stoun je rairio hirurko platno na sto i istresao sadraj vreice. Komad
zamrznutog mesa tupo je tresnuo o sto.
"Uh", ree tehniarka. "Deluje pojedeno."
"Da, deluje", ree Stoun. "ta od nas hoe?" Tehniar je pogledao u priloenu dokumentaciju.
"Guter ujeda lokalnu decu. Pitaju za identifikaciju vrste i zabrinuti su zbog bolesti koje se
prenose ujedom. Pokazala je deju sliku, s potpisom TINA na vrhu. "Jedno dete je nacrtalo
gutera."
Stoun je bacio pogled na crte. "Oigledno, mi ne moemo da potvrdimo vrstu", ree Stoun.
"Ali lako moemo da proverimo za bolesti, ako iz ovog delia uspemo da dobijemo malo krvi.
Kako zovu ovu ivotinju?"
"'Basiliscus amoratus sa troprstom gentskom anomalijom'"", proita ona.
"Dobro", ree Stoun. "Hajde da ponemo. Dok ekate da se otkravi, uradite rendgenski
snimak i polaroide za evidenciju. Kada dobijemo krv, ponite testove antitela dok ne
dobijemo neka poklapanja. Obavestite me ako bude problema."
Pre ruka, laboratorija je imala odgovore na svoja pitanja: krv gutera nije pokazivala
znaajniju reakciju na bilo koji virusni ili bakterijski antigen. Uradili su i profile toksinosti i
naili na samo jedno poklapanje: krv je bila blago reaktivna na otrov indijske kraljevske
kobre. Ali takva uzejamna reaktivanost bila je uobiajena meu gmizavcima i doktor Stoun
nije smatrao za shodno da je ukljui u faks koji je te iste veeri njegova tehniarka poslala
doktoru Martiju Guitierezu.
Ni za trenutak se nije postavlilo pitanje identifikacije gutera; to e ekati na povratak doktora
Simpsona. On je trebalo da doe tek za nekoliko nedelja i njegova sekretarica je zamolila
Laboratoriju za tropske bolesti da u meuvremenu priuvaju ostatak gutera. Doktor Stoun ga
je vratio u vreicu sa rajsferlusom i nabio u zamrziva.
Martin Guitierez je proitao faks iz Kolumbija Medicinskog centra/Laboratorije za tropske
bolesti. Bio je kratak:
PREDMET: Basiliscus amoratus sa genetskom anomalijom (upueno iz kancelarije doktora
Simpsona)
MATERIJALI: stranji segment, ? delimino pojedena ivotinja
IZVRENI POSTUPCI: rendgensko zraenje, mikroskopija, imunoloki RTX za virusne,
parazitske, bakterioloke bolesti
NALAZI: U ovom uzorku Basiliscus amoratusa nema histolokih ili imunolokih dokaza za
bilo koju bolest prenosivu na oveka.
(potpis)
dr Riard A. Stoun, direktor
Guitierez je na osnovu ove beleke nainio dve pretpostavke. Prvo, da je njegova
identifikacija gutera kao baziliska potvrena od strane naunika sa Kolumbija univerziteta. I
drugo, da odsustvo prenosivih bolesti znai da nedavne epizode sporadinih ugriza gutera ne
predstavljaju nikakavu znaajniju zdravstvenu opsnost po Kostariku. ak nasuprot, osetio je
da su njegove osnovne pretpostavke bile tane: da su primerci gutera isterani iz uma u nov
habitat i da dolaze u dodir sa seljacima. Guitierez je bio siguran da e se za nekoliko nedelja
guteri smiriti i da e epizode sa ujedima prestati.
Tropska kia padala je u obliku mokrih arava, dobovala po talasastom limu krova klinike u
Baja Anasku. Pribliavala se pono; u oluji nestalo je struje i primalja Elena Morales je radila
pod svetlou baterijske lampe kada je ula cijukav, avrljajui zvuk. Poto je pomislila da je
u pitanju pacov, brzo je stavila oblogu na elo majke i ula u susednu sobu da proveri
novoroene. Kad je rukom dotakla loptastu kvaku, ponovo je zaula avrljanje i opustila se.
Oigledno je to bila samo ptica, koja je doletela na prozor da se skloni od kie. Kostarikaci
kau da kad ptica doleti da poseti novoroene, donosi sreu.
Elena je otovrila vrata. Beba je leala u pletenoj lealjci, povijena u lako ebe, i videlo joj se
samo lice. Oko ivice lealjke uala su tri gutera, kao gargojle. Kada su ugledali Elenu,
naherili su glave i zabuljili se u nju, ali nisu pobegli. Na svetlosti baterijske lampe videla je
kako krv kaplje iz njigovih gubica. Blago avrljajui, jedan guter se sagnuo i brzim trzajem
glave otkinuo iskrzano pare mesa sa bebe.
Elena je pojurila napred, vritei, i guteri mugnue u tamu. Ali davno pre nego to je stigla
do lealjke znala je da je dete sigurno mrtvo. Guteri su se razbeali u kinu no, avrljajui i
cijuui; za sobom su ostavljali samo krvave, troprste tragove, nalik na ptiije.
OBLIK PODATAKA
Kasnije, kada se smirila, Elena Morales je odluila da ne prijavljuje napad gutera. Uprkos
stravinom prizoru koji je videla, poela je da se brine da je ne optue to je bebu ostavila
samu. Tako da je majci rekla da je beba umrla usled asfiksije i u obrascima koje je poslala u
San Hoze napisala da je smrt posledica SIDS (sindroma iznenadne deje smrti). To je sindrom
neobjanjive smrti jako male dece; nemogue ga je proveriti i njen izvetaj je proao bez
ispitivanja.
Univerzitetska laboratorija u San Hozeu koja je analizirala uzorke pljuvake sa ruke Tine
Bouman nainila je nekoliko znaajnih otkria. Bilo je, kao to se i oekivalo, puno
serotinina. Meutim, meu belanevinama iz pljuvake bio je i jedan pravi monstrum:
molekulske mase 1 900 000; jedna od najveih poznatih belanevina. Bioloka aktivnost se i
dalje prouavala, ali inilo se da je u pitanju neurotoksini otrov slian otrovu kobre, iako
primitivnije strukture.
Laboratorija je, takoe, detektovala tragove gama-amino-metionin hidrolaze. Poto ovaj
enzim ukazuje na genetiki inenjering, jer se ne nalazi kod divljih ivotinja, tehniari su
pretpostavili da je u pitanju laboratorijsko zagaenje i nisu ga spomenuli kada su pozvali
doktora Kruza, zaduenog lekara u Puntarenasu.
Delovi gutera leali su u zamrzivau u zamrzivaa na Kolumbija univerzitetu i ekali
povratak doktora Simpsona, koji je trebalo da stigne tek za mesec dana. I stvari bi ostale
takve, da nije tehniarka po imenu Elis Levin ula u Laboratoriju za tropske bolesti, videla
crte Tine Bouman i rekla: "O, ije je dete nacrtalo dinosaurusa?"
"ta?" upita Riard Stoun i polako se okrete prema njoj.
"Dinosaurusa. Zar to nije to? Moj klinac ih sve vreme crta."
"Ovo je guter", ree Stoun. "Iz Kostarike. Neka devojica ga je nacrtala."
"Nije", ree Elis Levin, odmahujui glavom. "Pogledaj. Jasno je. Velika glava, dug vrat, stoji
na stranjim nogama, debeo rep. To je dinosaurus."
"Nemogue. Bio je visok samo stopu."
"Pa ta? Bilo je tad i malih dinosaurusa", ree Elis. "Veruj mi, znam ja. Imam dvojicu deaka,
strunjak sam. Najmanji dinosaurus bio je manji od stope. Tinisaurus, ili tako nekako, ne
znam. Ta imena su nemogua. Ako ima vie od deset godina, nikad ih nee nauiti."
"Ne razume", ree doktor Stoun. "Ovo je crte savremene ivotinje. Poslali su nam deo te
ivotinje. Sad je u zamrzivau." Stoun je otiao, izvadio ga i istresao iz vreice.
Elis Levin posmatrala je zamrznut komad noge i repa, i slegla ramenima. Nije ga dodirnula.
"Ne znam", ree ona. "Ali meni to lii na dinosaurusa."
Stoun odmahnu glavom. "Nemogue."
"Zato?" upita Elis Levin. "Moda je ostatak ili relikt, ili kako ih ve zovu."
Stoun je nastavio da vrti glavom. Elis je bila neiformisana; ona je bila samo tehniarka koja je
radila u bakteriolokoj laboratoriji, nie niz hodnik. I imala bujnu matu. Stoun se prisetio
vremena kada je mislila da je prati jedan od deurnih na hirurgiji...
"Zna, Riarde", ree Elis Levin, "ako bi ovo zaista bio dinosaurus, bila bi to velika stvar."
"To nije dinosaurus."
"Je li neko proverio?"
"Nije", ree Stoun.
"E, pa, odnesi ga u Muzej istorije prirode, ili tako negde", ree Elis Levin. "Stvarno bi
trebalo."
"Bilo bi me sramota."
"Hoe li da to ja uradim umesto tebe?" upita ona.
"Ne", ree Riard Stoun. "Neu."
"Nee nita da uini?"
"Ba nita." Stavio je vreicu natrag u zamrziva i zalupio vrata. "To nije dinosaurus, to je
guter. A i ta je da je, moe da saeka da se doktor Simpson vrati sa Bornea da ga
identifikuje. To je zadnja, Elis. Guter ne ide nigde."
DRUGA ITERACIJA
U svakom narednom crteu fraktalne krive mogu se pojaviti iznenadne promene.
Jan Malkolm
OBALA UNUTRANJEG MORA
Alan Grant je uao, nosa nekoliko palaca od zemlje. Temperatura je bila via od sto stepeni.
Kolena su ga bolela, uprkos pantalonama s jastuiima koje je nosio. Plua su mu gorela od
otre alkalne praine. Sa ela mu je kapao znoj na zemlju. Meutim, Grant je bio navikao na
neudobnost. Celokupna panja bila mu je usredsreena na kvadrat zemlje od est palaca
ispred njega.
Raei paljivo etkicom za zube i slikarskom etkicom od kamilje dlake, otkrio je majuni
deli viline kosti u obliku slova L. Bio je palac dugaak i ne iri od njegovog malog prsta.
Zubi su predstavljali niz takica i bili karakteristino koso postavljeni. Parii kosti ljutili su
se dok ga je iskopavao. Grant na trenutak zastade da obloi kost gumenim cementom pre nego
to nastavi da je otkopava. Bila je to, bez sumnje, vilina kost bebe dinosaurusa mesodera.
Njen vlasnik umro je pre sedamdeset devet miliona godina, u dobu od oko dva meseca. Ako
bude imao sree, Grant e moda pronai i ostatak skeleta. Ako to bude sluaj, bie to prvi
potpuni skelet bebe mesodera...
"Hej, Alane!"
Alan Grant podie pogled i zakilji od sunca. Spustio je naoari za sunce i nadlanicom
obrisao elo.
uao je na erodiranom brdu u pustarama blizu Zmijske Vode, u Montani. Ispod velike plave
inije neba zaravnjena brda, izbili slojevi zdrobljenog krenjaka, pruali su se miljama na sve
strane. Nije bilo ni drveta, ni buna. Niega osim gole stene, vrelog sunca i zavijanja vetra.
Posetioci su smatrali da su pustare depresivno sumorne, ali kada je Grant posmatrao ovaj
pejza, on je video neto sasvim drugo. Ova gola zemlja bila je podsetnik na jedan drugi, jako
razliit svet, koji je nestao pre osamdeset miliona godina. Okom uma, Grant je video sebe
tamo nazad u toplom, movarnom rukavcu koji je oblikovao obalnu liniju velikog unutranjeg
mora. Ovo unutranje more bilo je iroko hiljadu milja i prualo se od novoizdignutih
Stenovitih planina, pa sve do otrih, goletnih vrhova Apalaa. Ceo ameriki Zapad bio je pod
vodom.
U to vreme, gore na nebu nalazili su se tanuni oblaci, zatamnjeni dimom oblinjih vulkana.
Atmosfera je bila gua, bogatija ugljen-dioksidom. Biljke su brzo rasle du obala. U tim
vodama nije bilo riba, ali bilo je koljaka i zmija. Pterosaurus se obruavao da zagrebe alge sa
povrine. Nekoliko dinosaurusa mesodera unjalo se movarnim obalama jezera, meu
palmama. A na puini nalazilo se ostrvce, veliko oko dva jutra. Ovieno gustom vegetacijom,
ovo ostrvo tvorilo je zatieno utoite gde su krda biljodernih kljunastih dinosaurusa
polagala jaja u zajednika legla i podizala mladunce koji su pitali.
Tokom miliona godina koje su sledile, bledozeleno alkalno jezero postalo je plie i na kraju
nestalo. Izloena zemlja nabirala se i pucala pod egom. I ostrvo na puini sa jajima
dinosaurusa postalo je erodirana brdska padina u severnoj Montani, na kojoj je Alan Grant
sada vrio iskopavanja.
"Hej, Alane!"
Ustao je; etrdesetogodinjak irokih grudi, bradat. Zauo je tektanje portabl-generatora i
udaljen klepet malog automatskog ekia koji je sekao jedru stenu sledeeg brda. Video je da
mlaarija radi oko ekia i sklanja u stranu velike komade stene poto bi proverili da u njima
nema fosila. U podnoju brda video je est vigvama svog kampa, leprav ator kantine i
prikolicu koja je sluila kao poljska laboratorija. Video je i Eli kako mu mae iz senke poljske
laboratorije.
"Posetilac!" viknula je i pokazala na istok.
Grant je ugledao oblak praine i plavi ford sedan kako im prilazi, poskakujui po izrovanom
putu. Bacio je pogled na sat: tano na vreme. Na drugom brdu, mlaarija je sa zanimanjem
posmatrala. U Zmijsu Vodu stizalo je malo posetilaca i bilo je mnogo nagaanja zbog ega bi
pravnik iz Agencije za zatitu ivotne sredine eleo da se sretne s Alenom Grantom.
Meutim, Grant je znao da paleontologija, nauka o istrebljenom ivotu, poslednjih godina
poprima neoekivani znaaj za savremeni svet. Savremeni svet se brzo menja i izgleda da je
na preka pitanja o klimi, unitavanju uma, globalnom otopljavanju ili ozonskom omotau
mogue, barem delimino, dati odgovor na osnovu informacija iz prolosti. Informacija koje
mogu pruiti paleontolozi. U poslednjih nekoliko godina njega su dvaput zvali da svedoi kao
strunjak.
Grant je krenuo nizbrdo da se sretne s kolima.
Bela praina naterala je posetioca na kaalj dok je zatavrao vrata kola. "Bob Moris, Agencija
za zatitu ovekove sredine", ree on, pruajui ruku. "Ja sam iz ogranka u San Francisku."
Grant se predstavio i rekao: "Delujete kao da vam je vruina. Hoete pivo?"
"Isuse, 'ou." Moris se bliio tridesetoj, nosio kravatu i pantalone iz poslovnog odela. Nosio je
aktovku. picaste cipele krckale su mu po kamenju dok je iao ka prikolici.
"Kada sam preao preko brda, pomislio sam da je ovo indijanski rezervat", ree Moris i
pokaza na vigvame.
"Nije", ree Grant. "Samo je najbolji nain da se ovde ivi." Grant je objasnio da su se 1978,
prve godine iskopavanja, pojavili sa najmodernijim okrtaedarskim Nort Sloup atorima.
Meutim, atore je neprestano odnosio vetar. Pokuali su sa ostalim vrstama atora, sa istim
rezultatom. Na kraju, poeli su da grade vigvame, koji su vei iznutra, udobniji i stabilniji na
vetru. "Ovo su vigvami Crnih Stopala, podignuti oko etiri stuba", ree Grant. "Vigvami
Sijuksa imaju tri stuba, ali ovo je bilo podruje Crnih Stopala, pa smo mislili..."
"Aha", ree Moris. "Ba prikladno." mirnuo je prema pustom pejzau i odmahnuo glavom.
"Koliko ste ve ovde?"
"Oko ezdeset pakovanja", ree Grant. Poto je Moris delovao zbunjeno, on je objasnio: "Mi
merimo vreme u pivu. Ponemo u junu sa sto pakovanja. Ve smo dogurali do oko ezdeset."
"ezdeset tri, da budemo tani", ree Eli Setler, kad su prili prikolici. Granta je zabavljalo da
posmatra Morisa kako zuri u nju. Eli je nosila seene farmerke i radnu koulju vezanu preko
stomaka. Imala je dvadeset etiri godine i bila jako preplanula. Plava kosa bila joj je vezana
pozadi.
"Eli nas odrava", ree Grant, predstavljajui je. "Ona je jako dobra u svom poslu."
"ime se bavi?" upita Moris.
"Paleobotanikom", ree Eli. "A takoe obavljam i standardne terenske pripreme." Otvorila je
vrata i ula unutra.
Erkondin u prikolici spustio je temperaturu samo na osamdeset pet stepeni, ali i to se inilo
hladnjikavim posle podnevne ege. U prikolici nalazio se niz dugakih drvenih stolova, sa
briljivo poloenim majunim uzorcima kostiju, prikaenim i obeleenim. Neto dalje,
nalazile su se keramike posude i upovi. Oseao se jak miris kiseline.
Moris je bacio pogled na kosti. "Mislio sam da su dinosaurusi bili veliki", ree on.
"Bili su", ree Eli. "Ali sve to ovde vidite potie od beba. Zmijska Voda je prvenstveno
znaajna zbog broja legla dinosaurusa. Dok mi nismo poeli naa istraivanja, gotovo da se i
nije znalo za mladunce dinosaurusa. Znalo se za samo jo jedno leglo u pustinji Gobi. Mi smo
otkrili dvanaest razliitih legla, sa sve jajima i kostima mladunaca."
Dok je Grant prilazio friideru, ona je pokazala Morisu kupke sa siretnom kiselinom koje su
koristili da rastvaranjem uklone krenjak sa tananih kostiju.
"Lie na kosti pileta", ree Moris, zagledan u keramike posude.
"Da", ree ona. "One jako lie na ptije."
"A ta je s ovima?" upita Moris, pokazujui napolje kroz prozor prikolice na gomilu velikih
kostiju zamotanih u teku plastiku.
"Otpaci", ree Eli. "Kosti suvie rasparane u trenutku kad smo ih izvadili iz zemlje. Pre
bismo ih naprosto bacili, ali danas ih aljemo na genetiko ispitivanje."
"Genetiko ispitivanje?" upita Moris.
"Evo", ree Grant i gurnu mu pivo u ruku. Eli je dao drugo. Ona zaloka svoje, zabacujui
dugaak vrat. Moris je buljio.
"Ovde se prilino leerno ponaamo", ree Grant. "Hoete li u moju kancelariju?"
"Naravno", ree Moris. Grant ga je poveo do kraja prikolice, gde su se nalazili pocepan leaj,
ulegnuta stolica i pohaban niski stoi. Grant se spustio na leaj, koji je zakripao i izbacio
oblak kredaste praine. Zavalio se i nabio izme na stoi. "Raskomotite se."
Grant je bio profesor paleontologije na Denverskom univerzitetu i jedan od najistaknutijih
istraivaa u svojoj oblasti, ali nikad se nije srodio s drutvenim normama. Sebe je smatrao
ovekom za napolje i znao je da se sav vaan rad u okviru paleontologije obavlja napolju,
spostvenim rukama. Grant nije imao mnogo strpljenja za akademike i kustose muzeja, one
koje je zvao 'ajnim lovcima na dinosauruse'. A i sam se trudio da se oblaenjem i
ponaanjem razlikuje od 'ajnih lovaca na dinosauruse', pa je, ak, i predavanja drao u
farmerekama i patikama.
Grant je posmatrao kako Moris prvo brie sedite stolice pre nego to e da sedne. Moris je
otvorio aktovku, preturao po papirima, a zatim bacio pogled na Eli, koja je na drugom kraju
prikolice pincetom vadila kosti iz kupki, ne obraajui panju na njih. "Verovatno se pitate
zato sam ovde."
Grant je klimnuo. "Dug je put dovde, gospodine Moris."
E, pa", ree Moris, "onda da odmah preem na stvar. Agencija za zatitu ivotne sredine je
zainteresovana za aktivnosti Hamondove zadubine. Vi od njih primate neku pomo."
"Trideset hiljada dolara godinje", ree Grant, klimajui glavom. "Poslednjih pet godina."
"ta znate o zadubini?" upita Moris.
Grant slegnu ramenima. "Hamondova zadubina je cenjeni izvor akademske pomoi. Oni
potpomau istraivanja irom sveta, ukljuujui i nekoliko istraivaa dnosaurusa. Znam da
potpomau Boba Kerija, tamo kod Tajlera u Alberti, kao i Dona Velera na Aljaski.
Verovatno jo njih."
"Znate li zato Hamondova zadubina toliko pomae istraivanje dinosaurusa?" upita Moris.
"Naravno. Zato to je stari Don Hamond lud za dinosaurusima."
"Jeste li se sreli s Hamondom?"
Grant slegnu ramenima. "Jednom ili dvaput. On nas nakratko obie. Znate, prilino je mator. I
ekscentrian, kako to bogati ljudi ponekad znaju da budu. Ali uvek jako poletan. Zato?"
E, pa", ree Moris, "Hamondova zadubina je, u stvari, jedna prilino tajanstvena
organizacija." Izvadio je fotokopiranu kartu sveta, obeleenu crvenim takicama, i pruio je
Grantu. "Ovo su iskopavanja koja je zadubina prole godine finansirala. Primeujete li neto
udno u vezi njih? Montana, Aljaska, Kanada, vedska... Sva mesta su na severu. Nema
niega ispod etrdeset pete paralele." Moris je izvadio jo karata. "Iz godine u godinu je isto.
Dinosauruski projekti na jugu, u Juti, Koloradu ili Meksiku nikad ne dobijaju novac.
Hamondova zadubina pomae jedino iskopavanja u hladnim klimatskim zonama. eleli
bismo da saznamo zato."
Grant je brzo prelistao karte. Ako je zaista istina da zadubina pomae samo iskopavanja u
hladnim klimatskim zonama, onda je to udno ponaanje, jer najbolji istraivai dinosaurusa
rade u toplim klimatskim zonama, a..."
"Postoje i druge zagonetke", ree Moris. "Na primer, kakva je veza izmeu dinosaurusa i
ilibara?"
"ilibara?"
"Da. To je ona tvrda uta smola od isuenog drvenog so..."
"Znam ta je", ree Grant. "Ne znam zato to pitate?"
"Zato to je", ree Moris, "u poslednjih pet godina Hamond kupio ogromne koliine ilibara u
Americi, Evropi i Aziji, ukljuujui i vei broj dragulja muzejske vrednosti. Zadubina je
potroila sedamnaest miliona dolara na ilibar. Sada, od privatnika, imaju najveu zalihu ovog
materijala na svetu."
"Ne shatam", ree Grant.
"Ni bilo ko drugi", ree Moris. "Koliko znamo, to nema nikakvog smisla. ilibar se lako
moe sintetisati. On nema nikakvu komercijalnu ili odbrambenu vrednost. Nema razloga
sakupljati ga. Meutim, Hamond to ve godinama ini."
"ilibar", ree Grant, odmahujui glavom.
"A ta je s njegovim ostrvom u Kostariki?" nastavio je Moris. "Pre deset godina Hamondova
zadubina zakupila je od vlade Kostarike jedno ostrvo. Toboe da napravi bioloki rezervat."
"O tome ne znam nita", ree Grant, namrten.
"Nisam mmogao da mnogo toga otkrijem", ree Moris. Ostrvo je udaljeno sto milja od
zapadne obale. Jako je krevito i nalazi se u delu okeana gde je zbog kombinacije vetrova i
struja gotovo neprestano prekriveno maglom. Zovu ga Maglovito ostrvo. Isla Nublar.
Oigledno je da su Kostarikanci bili zapanjeni to ga neko trai." Moris je neto traio po
aktovci. "To sam pomenuo", ree on, "zato to vam je, prema podacima, plaen honorar za
savetnike usluge u vezi ovog ostrva."
"Je li?"
Moris je Grantu pruio list papira. Bila je to fotokopija eka koga je Ingen Inc., Faralon roud,
Palo Alto, Kalifornija, izdala marta 1984. godine. Naslovljenog na ime Alana Granta, na iznos
od dvanaest hiljada dolara. U donjem uglu, ek je bio oznaen SAVETNIKE
USLUGE/KOSTARIKA/HIPERPROSTOR MLADUNADI.
"A, da, naravno", ree Grant. "Seam se toga. Bilo je avolski udno, ali seam se toga.
Meutim, to nije imalo nikakve veze sa nekim ostrvom."
Alan Grant je 1979. godine u Montani otkrio prvu skupinu jaja dinosaurusa, a u sledee dve
godine jo njih; meutim, sve do 1983. nije stigao da objavi svoja otkria. lanak, zajedno sa
izvetajem o krdu od deset hiljda dinosaurusa kljunaa koji su iveli du obala beskrajnog
unutranjeg mora, pravili zajednika legla jaja u blatu i podizali krda svojih mladunadi,
proslavio je preko noi Granta. Pominjanje majinskih nagona kod divovskih dinosaurusa - i
crtei ljupkih beba kako guraju njuke iz jaja - naili su na odziv u svetu. Grant je bio obasut
zahtevima za intervjue, predavanja, knjige. On ih je, to je svojstveno za njega, sve odbio, jer
je jedino eleo da nastavi svoja iskopavanja. Ali, tokom tih mahnitih dana sredinom
osamdesetih, korporacija Ingen ponudila mu je savetnike usluge.
"Jeste li pre toga uli za Ingen?" upita Moris.
"Nisam."
"Kako su stupili u vezu s vama?"
"Telefonom. Bio je to ovek po imenu enaro ili enino, neto tako."
Moris klimnu glavom. "Donald enaro", ree on. "On je pravni zastupnik Ingena."
"Bilo kako bilo, eleo je da sazna ime su se dinosaurusi hranili. I ponudio mi je honorar da
mu napiem izvetaj." Grant je ispio pivo i spustio limenku na pod. "enara su posebno
zanimali mladi dinosaurusi. Bebe i mladunad. ta su jeli. Pretpostavljam da je mislio da ja to
znam."
"A jeste li?"
"Ne ba. Rekao sam mu to. Mi smo nali puno skeletnog materijala, ali jako malo podataka i
ishrani. Meutim, enaro je rekao da zna da nismo sve objavili i da eli sve to imamo.
Ponudio je jako veliki honorar. Pedeset hiljada dolara."
Moris je izvadio kasetofon i spustio ga na stoi. "Nemate nita protiv?"
"Ne. Samo nastavite."
"Pa", ree Grant. "Vidite ovu nau operaciju. Pedeset hiljada dolara dovoljno je za dva leta
iskopavanja. Rekao sam mu da u uiniti sve to mogu."
"Znai, pristali ste da mu pripremite izvetaj."
"Da."
"O ishrani mladunadi dinosaurusa?"
"Da."
"Sreli ste se s enarom?"
"Ne. Samo preko telefona."
"Da li je enaro rekao zato su mu potrebne te informacije?"
"Jeste", ree Grant. "Planirao je muzej za decu i eleo je da prikae bebe dinosaurusa. Rekao
je da je unajmio jedan broj akademskih savetnika i naveo njihova imena. Bilo je paleontologa
poput mene, jedan matematiar iz Teksasa po imenu Jan Malkolm i par ekologa. Jedan
sistem-analitiar. Dobra grupa."
Moris je klimao glavom i beleio. "I tako ste prihvatili ulogu savetnika?"
"Jesam. Sloio sam se da im poaljem saet prikaz naeg rada: ta smo saznali o navikama
hadrosaurusa kljunaa koje smo otkrili."
"Kakve ste im informacije poslali?" upita Moris.
"Sve: ponaanje u leglu, opsezi teritorija, ponaanje pri ishrani, ponaanje u zajednici. Sve."
"A kako je enaro na to odgovorio."
"Nastavio je da zove i zove. Ponekad usred noi. Da li bi dinosaurusi jeli ovo? Da li bi jeli
ono? Da li da u bi u prikaz trebalo ukljuiti ovo? Nikako nisam mogao da razumem emu
panika. I ja mislim da su dinosaurusi znaajni, ali nisu toliko znaajni. Mrtvi su ve ezdeset
pet miliona godina. Nema razloga zbog koga poziv ne bi mogao da saeka zoru."
"Shvatam", ree Moris. "A pedeset hiljada dolara?"
Grant odmahnu glavom. "Umorio sam se od enara i otkazao stvar. Nali smo se na dvadeset
hiljada. To mora da je bilo negde sredinom '85."
Moris je pribeleio. "A Ingen? Neki drugi ugovor s njima?"
"Nita od 1985."
"A kada je Hamondova zadubina poela da prua novanu pomo za vaa istraivanja?"
"Morau da pogledam", ree Grant. "Ali bilo je to tu negde. Sredinom osamdesetih."
"I Hamonda znate samo kao bogatog zaluenika za dinosauruse?"
"Da."
Moris je nainio jo jednu beleku.
"Vidite", ree Grant, "ako Agenciju za zatitu prirodne sredine toliko zanima Don Hamond i
njegovi poslovi - iskopavanja dinosaurusa na severu, kupovina ilibara, ostrvo u Kostariki -
zato ga naprosto ne upitate o tome?"
"U ovom trenutku ne moemo", ree Moris.
"Zato ne moete?"
"Zato to nemamo nikakav dokaz da neto nezakonito radi", ree Moris. "Ali, ja lino mislim
da je oigledno da Don Hamond kri zakon."
"Prvo je sa mnom stupilo u kontakt", obajsnio je Moris, "Odeljenje za transfer tehnologije.
OTT prati slanje amerike tehnologije koja bi mogla da ima vojni znaaj. Nazvali su da kau
da Ingen radi na dva podruja mogueg ilegalnog transfera tehnologije. Prvo, Ingen je poslao
tri Kreja XMP u Kostariku. Ingen je to nazvao kao transfer unutar granica korporacije i tvrdio
da oni nisu namenjeni daljoj prodaji. Ali OTT ne moe ni da zamisli emu bi, kog avola,
nekom u Kostariki bila potrebna tolika snaga."
"Tri Kreja", ree Grant. "Je li to neka vrsta kompjutera."
Moris klimnu glavom. "Jako monih superkompjutera. Da to slikovito prikaem, nijedna
privatna kompanija u Americi nema jau kompjutersku mo od ta tri Kreja. A Ingen je poslao
maine u Kostariku. Morate se zapitati zato?"
"Predajem se. Zato?" upita Grant.
"Niko ne zna. A Hudovi predstavljaju jo veu brigu", nastavi Moris. "Hudovi su automatski
sekvenceri gena - maine koje same izraunavaju genetiki kod. One su tako nove da jo nisu
dospele na listu zabranjenih. Ali svaka laboratorija za genetiki inenjering verovatno e
nabaviti jednu, ako bude mogla da odvoji pola miliona dolara." Preleteo je po belekama. "Pa,
ini se da je Ingen poslao dvadeset etiri Hudova sekvencera na svoje ostrvo u Kostariki.
Oni, opet, kau da je to transfer unutar odeljaka, a ne izvoz", ree Moris. "OTT tu ne moe
mnogo toga da uradi. Njih po dunosti ne zanima njihova upotreba. Ali Ingen oigledno
osniva jednu od najmonijih svetskih ustanova za genetiki inenjering u jednoj mutnoj
centralnoamerikoj dravi. Dravi bez propisa. To se ve dogaalo."
Ve je bilo sluajeva da se amerike kompanije za bioinenjering premetaju u druge zemlje
da im ne bi stajali na putu razni propisi i zakoni. Najoitiji, objanjavao je Moris, bio je sluaj
Biosinovog besnila.
Godine 1986, Genetika Biosin korporacija iz Kupertina testirala je na jednoj farmi u ileu
vakcinu protiv besnila. O tome nisu obavestili vladu ilea, a ni farmere koji su u to bili
ukljueni. Naprosto su pustili vakcinu u promet.
Vakcina se sastojala od ivih virusa besnila, genetiki tako oblikovanih da postanu
nevirulentni. Ali virulentnost nije bila testirana; Biosin nije znao da li virus jo moe da
izazove besnilo ili ne. Jo gore, virus je bio izmenjen. Obino besnilo nije mogue dobiti ako
vas ne ugize neka ivotinja. Ali Biosin je izmenio virus besnila tako da moe da proe kroz
plune alveole; mogue je bilo zaraziti se njegovim udisanjem. Osoblje Biosina donelo je dole
u ile te ive viruse besnila u runom prtljagu komercijalnim avionskim letom. Moris se
esto pitao ta bi se dogodilo da se tokom leta kapsula polomila. Svi u avionu mogli su da se
zaraze besnilom.
Bilo je to neuveno. Bilo je to neodgovorno. Bilo je to kriminalno nemarno. Meutim, protiv
Biosina nije pokrenut nikakav postupak. ileanski farmeri koji su nesvesno rizikovali ivote
bili su neuki seljaci, vlada ilea borila se protiv ekonomske krize, a amerike vlasti nisu bile
ovlaene da bilo ta preduzmu. I tako Luis Dodson, genetiar odgovoran za test, jo radi
kod Biosina. Biosin je i dalje bezobiran. A druge amerike kompanije hitaju da otvore
postrojenja u drugim dravama koje malo znaju o genetikim istraivanjima. Dravama koje
smatraju da je bioloki inenjering isto to i bilo koji drugi vid visoke tehnologije, pa je, kao
takav, dobrodoao u njihovu zemlju; drave koje nisu svesne moguih opasnosti.
"Zato smo i poeli istragu o Ingenu", ree Moris. "Pre oko tri nedelje."
"I ta ste, u stvari, otkrili?" upita Grant.
"Malo toga", priznao je Moris. "Kad se vratim u San Francisko, verovatno emo morati da
obustavimo istragu. A mislim da sam i ovde zavrio." Poeo je da pakuje aktovku. "Uzgred,
to to zaista znai 'hiperprostor mladunadi'?"
"To je samo moderna etiketa za moj izvetaj", ree Grant. 'Hiperprostor' je termin za
viedimenzionalni prostor " kao trodimenzionalni iks-oks. Ako hoete da uzmete u obzir
celokupno ponaanje neke ivotinje, njenu ishranu, kretanje i spavanje, morate da smestite
ivotinju u viedimenzionalni prostor. Neki paleontolozi odnose se prema ponaanju neke
ivotinje kao da se ono odigrava u ekolokom hiperprostoru. 'Hiperprostor mladunadi'
odnosilo bi se naprosto na ponaanje mladunadi dinosaurusa " ako biste eleli da budete to
je mogue pretenciozniji."
Na drugom kraju prikolice zazvonio je telefon. Eli se javila. Rekla je: "Sad je na sastanku.
Moe li on vas da pozove?"
Moris je kljocanjem zatvorio aktovku i ustao. "Hvala na pomoi i pivu", ree on.
"Nema problema", ree Grant.
Grant je hodao uz Morisa du prikolice do vrata na drugom kraju. Moris ree: "Da li je
Hamond ikada traio od vas nekakav fiziki materijal s vaeg mesta iskopavanja? Kosti, ili
jaja, ili neto slino?"
"Ne", ree Grant.
"Doktorka Satler je pomenula da ovde vrite nekakve genetike poslove..."
"Pa, ne ba", ree Grant. "Kada odbacimo fosile koji su slomljeni ili iz nekog drugog razloga
nepodesni za muzejsko uvanje, aljemo kosti u laboratoriju koja ih melje i pokuava da za
nas izvue belanevine. Belanevine se onda identifikuju, a izvetaji se alju nazad nama."
"Koja je to laboratorija?" upita Moris.
"Medicinski bioloki servisi u Solt Lejku."
"Kako ste ih izabrali?"
"Na osnovu ponuda."
"Ta laboratorija nema nikakve veze sa Ingenom?" upita Moris.
"Koliko ja znam, nema", ree Grant.
Doli su do vrata prikolice. Grant ih je otvorio i osetio nalet vrelog vazduha spolja. Moris je
zastao da stavi naoari za sunce.
"Jo samo jedna stvar", ree Moris. "Pretpostavimo da Ingen, u stvari, ne pravi muzejsku
postavku. emu bi jo mogle da poslue informacije iz izvetaja koji ste im predali?"
Grant se nasmejao. "Jasno. Mogli bi da nahrane bebu hadrosaurusa."
I Moris se nasmejao. "Bebu hadrosaurusa. To bi bila prava stvar da se vidi. Koliko su bili
veliki?"
"Otprilike ovoliko", ree Grant i rairi ruke est ina jednu od druge. "Kao veverica."
"A koliko im je trebalo da postignu krajnju veliinu?"
"Tri godine", ree Grant. "Manje-vie."
Moris je ispruio ruku. "E, pa, jo jednom hvala na pomoi."
"Srean put", ree Grant. "Ne urite." Za trenutak je posmatrao Morisa, koji je prilazio svojim
kolima, a zatim zatvorio vrata prikolice.
Grant ree: "ta misli?"
Eli slegnu ramenima. "Naivko."
"Je l' ti se svideo deo u kome je Don Hamond glavni zloa", nasmeja se Grant. "Don
Hamond je opak ba kao i Volt Dizni. Uzgred, ko je zvao?"
"O", ree Eli, "neka ena " Elis Levin. Ona radi u Kolumbija medicinskom centru. Zna li je?"
Grant odmahnu glavom. "Ne."
"Pa, neto je u vezi identifikacije nekakvih ostataka. eli da joj se odmah javi."
KOSTUR
Eli Setler je sklonila pramen plave kose sa lica i upravila panju na kiselinske kupke. Imala ih
je est u nizu, molarne jaine od 5 do 30 postotaka. Morala je jae rastvore da dri na oku, jer
bi progrizli krenjak i poeli da erodiraju kosti. Kosti beba-dinosaurusa tako su krhke. Divila
se to su uopte bile sauvane, posle osamdeset miliona godina.
Dokono je sluala kako Grant pria: "Gospoica Levin? Ovde Alan Grant. ta je to sa... ta
imate? ta?" Poeo je da se smeje. "U to jako sumnjam, gospoice Levin... Ne, stvarno
nemam vremena, ao mi je... Pa, mogu da pogledam, ali gotovo sigurno mogu da vam
garantujem da je to guter bazilisk. Ali... da, moete da to uinite. U redu. Poaljite odmah."
Grant je spustio slualicu i odmahnuo glavom. "Ti ljudi."
Eli upita: "O emu je re?"
"Nekom guteru koga pokuava da identifikuje", ree Grant. "Poslae mi faksom rendgen."
Priao je faksu i saekao da se prenos zavri. "Uzgred, imam za tebe novo otkrie. Jedno
dobro."
"Da?"
Grant klimnu. "Naao sam ga neposredno pre nego to se momak pojavio. Na Junom brdu,
etvrti horizont. Beba velociraptora: eljust i celo zubalo, tako da nema sumnje o identitetu. A
mesto deluje netaknuto. Moda bi mogli dobiti i ceo sklelet."
"Fantastino", ree Eli. "Koliko je mlada?"
"Mlada", ree Grant. "Dva, moda najvie etiri meseca."
"I bez sumnje je velociraptor?"
"Potpuno", ree Grant. "Moda se kolo sree konano okrenulo."
Poslednje dve godine u Zmijskoj vodi, ekipa je iskopavala samo hadrosauruse kljunae. Ve
su imali dokaza o bezbroznim krdima ovih dinosaurusa biljodera, kako tutnje poljima krede
u grupama od deset ili dvadeset hiljada, kao to e bizoni kasnije tutnjati."
Meutim, sve ee se postavljalo pitanje: gde su grabeljivci?
Naravno, oekivali su da e grabeljivci biti retki. Prouavanja populacija grabeljivci/plen u
lovnim parkovima u Africi i Indiji sugerisala su da, grubo reeno, na jednog grabeljivca
mesodera dolazi etiri stotine biljodera. To znai da bi krdo od deset hiljada kljunaa
opskrbljavalo samo dvadeset pet tiranosaurusa. Tako da je bilo malo verovatno da e nai
ostatke velikog grabeljivca.
Ali da li je bilo manjih grabeljivaca? Zmijska voda imala je desetine legala " na nekim
mestima zemlja je bukvalno bila prekrivena deliima ljusaka od jaja dinosaurusa " a mnogi
mali dinosaurusi jeli su jaja. ivotinja kao Dromeosaurusa, Oviraptora, Velociraptora i
Koelurusa " grabeljivaca visokih tri do pet stopa " moralo je ovde biti u izobilju.
Meutim, do sada nisu otkrili nijednu.
Moda je ovaj skelet velociraptora zaista znaio da se kolo njihove sree okrenulo. I to beba!
Eli je znala da je jedan od Grantovih snova bio da prouava podizanje beba dinosaurusa
mesodera, kao to je to ve uinio s biljoderima. Moda je ovo bio prvi korak ka tom snu.
"Mora da si prilino uzbuen", ree Eli.
Grant nije odgovorio.
"Rekla sam, mora da si uzbuen", ponovila je Eli.
"Boe", ree Grant. Buljio je u faks.
Eli je pogledala preko Grantovog ramena rendgenski snimak i polako ispustila vazduh.
"Misli li da je to amasikus?"
"Da", ree Grant. "Ili trijasikus. Skelet je tako lak."
"Ali ovo nije guter", ree ona.
"Ne", ree Grant. "Ovo nije guter. Ve dve stotine miliona godina nijedan troprsti guter nije
hodao ovom planetom."
Eli je u poetku mislila da gleda neku podvalu " genijalnu, veto izvedenu podvalu, ali
svakako podvalu. Svaki biolog zna da je pretnja podvalom uvek prisutna. Najpoznatija
podvala, piltdaunski ovek, nije otkrivena etrdeset godina, a njen poinitelj i dalje je
nepoznat. U skoranje vreme, ugledni astronom Fred Hojl je tvrdio da je fosilni krilati
dinosaurus, Arheopteriks, izloen u Britanskom muzeju, prevara. (Ispostavilo se da je ipak
pravi.)
Sutina uspene podvale sastoji se u prikazivanju naunicima onoga to oekuju da vide. A,
Elinom oku, rendgenski snimak gutera bio je potpuno ispravan. Troprsto stopalo bilo je
dobro uravnoteeno, sa najmanjom sredinjom kandom. Kotani tragovi etvrtog i petog
prsta bili su smeteni blizu metatarzalnog zgloba. Golenica je bila jaka, i znaajno dua nego
bedrena kost. U kuku, acetabulum je bio ceo. Rep je imao etrdeset pet prljenova. Bio je to
mladi Prokompsognatus.
"Moe li rendgen da bude krivotvoren?"
"Ne znam", ree Grant. "Ali gotovo da je nemogue krivotvoriti rendgenski snimak. A
Prokompsognatus je jedna opskurna ivotinja. ak i ljudi koji poznaju dinosauruse nikad nisu
uli za njega."
Eli je proitala beleku. "Uzorak prikupljen na plai Kabo Blanko, 16. jula... Oigledno je
majmun drekavac jeo ivotinju, a ovo je sve to je preostalo. Oh... kae da je guter napao
jednu devojicu."
"Sumnjam", ree Grant. "Ali, ko zna. Prokompsognatus je bio tako mali i lak da smo
pretpostavljali da mora da je bio leinar, da se hranio samo mrtvim stvorenjima. A vidi se da
je do bokova imao..." na brzinu je odmerio... "oko dvadeset centimetara, to bi znailo da je
cela ivotinja bila visoka oko stope. Kao pile. ak bi i dete moralo da joj izgleda prilino
zastraujue. Mogla bi da ugrize bebu, ali ne i dete."
Eli se namrtila na rendgenski snimak. "Misli li da bi ovo moglo da bude legitimno ponovno
otkrie?" upita ona. "Kao celakant?"
"Moda", ree Grant. Celakant je bila pet stopa duga riba za koju se mislilo da je izumrla pre
ezdeset pet miliona godina, sve dok jedan primerak nije izvaen iz okeana 1938. godine. Ali
bilo je i drugih primera. Australijski planinski pigmejski oposum bio je poznat samo na
osnovu fosila sve dok jednog nisu pronali u kanti za ubre u Melburnu. A deset hiljada
godina star fosil vonog imia sa Nove Gvineje opisao je zoolog koji je nedugo zatim
primio potom iv primerak.
"Ali da li je mogue da je stvaran?" bila je uporna. "ta je sa starou?"
Veina ponovo otkrivenih ivotinja bili su prilino skoranji dodaci fosilnim podacima: deset
ili dvadeset hiljada godina stari. Neki su bili stari pola miliona godina; u sluaju celakanta,
ezdeset pet miliona godina stari. Ali uzorak koji su posmatrali bio je mnogo, mnogo stariji
od toga. Dinosauri su izumrli u periodu krede, pre oko ezdeset pet miliona godina. Procvat su
doiveli i postali dominantan oblik ivota na planeti u juri, pre 190 miliona godina. A prvi put
su se pojavili u trijasu, otprilike pre oko 220 miliona godina.
Prokompsognatus je iveo u ranom trijasu - vremenu toliko dalekom da ak ni naa planeta
nije izgledala isto. Svi kontinenti su bili spojeni u jednu kopnenu masu, zvanu Pangeja, koja
se pruala od Severnog do Junog pla - beskrajni kontinent paprati i uma, sa nekoliko velikih
pustinja. Atlantski okean bio je usko jezero izmeu onoga to e postati Afrika i Florida.
Vazduh je bio gui. Zemljite je bilo toplije. Postojalo je na stotine aktivnih vulkana. I to je
bilo okruenje u kome je Prokompsognatus iveo.
"E, pa", ree Eli. "Znamo da su ivotinje preivele. Krokodili su, u sutini, ivotinje iz trijasa
koje ive u sadanjosti. Ajkule su iz trijasa. Tako da znamo da se to ve dogaalo."
Grant je klimnuo glavom. "A postavlja se pitanje", ree on, "kako bi se to drugaije moglo
objasniti? Ili je to podvala - u ta sumnjam - ili je ponovno otkrie. ta bi drugo moglo da
bude?"
Telefon je zazvonio. "Ponovo Elis Levin", ree Grant. "Hajde da vidimo moe li nam poslati
pravi uzorak." Javio se i iznenaeno pogledao Eli. "Da, saekau gospodina Hamonda. Da.
Naravno."
"Hamond? ta on hoe?" upita Eli.
Grant je odmahnuo glavom, a onda rekao u slualicu: "Da, gospodine Hamond. Da, i meni je
drago da vam ujem glas... Da... " Pogledao je Eli. "O? O, da? Je li tako?"
Rukom je prekrio mikrofon i rekao: "Zaluen je kao to je i bio. Mora da uje ovo."
Grant je pritisnuo dugme zvunika i Eli je zaula staraki, hrapav glas kako brzo govori: "...
avolskih neprijatnosti sa nekim tipom iz Agencije za zatitu ivotne sredine, koji, izgleda, na
svoju ruku, napola sumanuto, parta zemljom i obavlja razgovore; neto muti. Pretpostavljam
da kod vas u tu nedoiju niko nije dolazio?"
"U stvari", ree Grant, "neko nas je posetio."
Hamond je frknuo. "Toga sam se i plaio. Neki pametnjakovi po imenu Moris?"
"Da, zvao se Moris", ree Grant.
"Namerava da se sretne sa svim naim savetnicima", ree Hamond. "Prekjue je bio kod Jana
Malkolma - znate, matematiara iz Teksasa? On je bio prvi za koga znam. Vraki se muimo
da iziemo na kraj s tim; to je tipian nain na koji vlada radi - nema pritubi, nema optubi,
samo maltretiranje od strane nekog momka koga niko ne nadgleda i koji na raun poreskih
obveznika jurca unaokolo. Je li vas gnjavio? Prekinuo u poslu?"
"Ne, ne, nije me gnjavio."
"Pa, na neki nain, to je teta", ree Hamond, "jer da jeste, ja bih pokuao i uspeo da dobijem
sudski nalog da ga zaustavim. Kako stvari sada stoje, moji pravnici zovu irom Agencije da
otkriju gde je, kog vraga, zakripalo. Upravnik tvrdi da ne zna ni za kakvu istragu. Procenite
to. Sve je to prokleta birokratija. Do avola, mislim da momak pokuava da doe dole u
Kostariku, pronjuka unaokolo, stigne na nae ostrvo. Znate da imamo ostrvo tamo dole?"
"Ne", ree Grant i pogleda Eli. "Nisam znao."
"O, da. Kupili smo ga i zapoeli nau operaciju pre, ovaj, etiri ili pet godina. Zaboravio sam
tano. Zove se Isla Nublar - veliko ostrvo, sto milja od obale. Postae bioloki rezervat.
Predivno mesto. Tropska dungla. Znate, morate da ga vidite, doktore Grant."
"Zvui zanimljivo", ree Grant, "ali sada..."
"Gotovo je zavreno, znate", ree Hamond. "Poslao sam vam neke materijale o njemu. Jeste li
dobili moje materijale?"
"Ne, ali mi smo prilino daleko od..."
"Moda e danas stii. Pregledajte ih. Ostrvo je upravo prekrasno. Ima svega. Izgradnja ve
traje trideset meseci. Moete da zamislite. Veliki park. Otvara se u septembru sledee godine.
Morate da ga vidite."
"Zvui predivno, ali..."
"U stvari", ree Hamond, "insistirau da ga vidite, doktore Grant. Znam da ete zakljuiti da
se nalazi upravo na vaoj stazi. Da ete biti oduevljeni njime."
"Nalazim se usred..."
"Vidite, znate ta", ree Hamond, kao da mu je ta ideja tek sada pala na pamet. "Ovog vikenda
vodim dole neke ljude koji su nam pruali savetnike usluge. Provedite par dana i razgledajte
ga. Naravno, na na raun. Bie sjajno ako biste nam dali vae miljenje."
"Nikako ne bih mogao", ree Grant.
"O, pa samo za vikend", ree Hamond, uz nervirajuu, veselu upornost starog oveka. "To je
sve to elim. Ne bih voleo da prekidam va rad. Ja znam koliko je on vaan. Verujte mi,
znam to. Nikad ne prekidajte va rad. Ali mogli biste ovog vikenda da skoite dole i vratite se
u ponedeljak."
"Ne, ne bih mogao", ree Grant. "Upravo sam naao novi skelet i..."
"Da, dobro, ali ipak mislim da bi trebalo..." ree Hamond, ne sluajui ga previe.
"A upravo smo dobili nekakav dokaz o veoma zbunjujuem i znaajnom otkriu. Izgleda da je
u pitanju ivi prokompsognatid."
"ta?" ree Hamond, usporavajui. "Nisam ba shvatio. Rekli ste, ivi prokompsognatid?"
"Tako je", ree Grant. "To je bioloki uzorak, deli jedne ivotinje prikupljen u Centralnoj
Americi. ive ivotinje."
"Ma nemojte rei", ree Hamond. "ive ivotinje? Ba udno."
"Da", ree Grant. "I mi tako mislimo. Dakle, vidite, ovo nije vreme da idem..."
"Centralnoj Americi, kaete?"
"Da."
"Znate li odakle iz Centralne Amerike?"
"Sa jedne plae po imenu Kabo Blanko. Ne znam tano gde..."
"Shvatam." Hamond je proistio grlo. "I kad je taj, ah, uzorak dospeo u vae ruke?"
"Ba danas."
"Danas, znai. Danas. Znai. Da." Hamond je ponovo proistio grlo.
Grant je pogledao Eli i ustima oblikovao: ta se deava?
Eli odmahnu glavom. Zvui uznemireno.
Grant ustima oblikova: Vidi da li je Moris jo tu.
Prila je prozoru i pogledala napolje, meutim, Morisovih kola nije bilo. Okrenula se nazad.
Iz zvunika dopro je Hamondov kaalj. "Ah, doktore Grant. Jeste li ve nekom priali o
tome?"
"Nisam."
"Dobro. To je dobro. E, pa. Dobro. Da vam pravo kaem, doktore Grant, imam jedan mali
problem u vezi s tim ostrvom. Ovo sa Agencijom dolazi ba u najgore vreme."
"Kako to?" upita Grant.
"Pa, imamo i mi naih problema i malih kanjenja... da kaemo da sam ovde malo pritisnut i
da bih voleo da za mene pogledate to ostrvo. Da mi date vae miljenje. Platiu vam
uobiajenu savetniku tarifu za vikend od dvadeset hiljada dnevno. To e iznositi ezdeset
hiljada za tri dana. A ako biste mogli da odvojite doktorku Satler, i ona bi ila po istoj tarifi.
Potreban nam je botaniar. ta kaete?"
Eli je posmatrala Granta dok je govorio: "Pa, gospodine Hamond, toliko novca potpuno e
pokriti sve trokove nae ekspedicije za sledea dva leta."
"Dobro, dobro", Hamond ree blagostivo. Sada se inio pometenim; misli su mu bile negde
drugde. "eleo bih da ovo bude lako... A sad u poslati mlaznjak korporacije da vas pokupi na
onom privatom aerodromu istono od otoa. Znate na koji mislim? To je samo dva sata
vonje od mesta gde ste sad. Budite tamo sutra u pet popodne i ja u vas saekati. Odveu
vas pravo dole. Moete li vi i doktorka Satler da stignete na taj avion?"
"Pretpostavljam da moemo."
"Dobro. Nemojte puno stvari da nosite. Ne trebaju vam pasoi. Jedva ekam da se sretnemo.
Vidimo se sutra", ree Hamond i on spusti slualicu.
KAUEN, SVEJN I ROS
Podnevno sunce strujalo je u pravnike kancelarije Kauena, Svejna i Rosa u San Francisku i
davalo sobi veselost koju Donalad enaro nije oseao. Sluao je na telefonu i gledao u efa,
Danijela Rosa, koji je u crnom odelu sa sitnim prugama delovao hladno kao pogrebnik.
"Razumem, Done", ree enaro. "A Grant je pristao da doe? Dobro, dobro... da, to mi
odgovara. estitam, Done." Spustio je slualicu i okrenuo se prema Rosu.
"Vie ne moemo da verujemo Hamondu. Suvie je pritisnut. Agencija za zatitu ivotne
sredine ga proverava, kasni sa kostarikanskim odmaralitem, a investitori postaju nervozni.
Suvie se uka o problemima tamo dole. Previe radnika je umrlo. A sad i to sa tim ivim
prokompsit-kako se ve zove na kopnu..."
"ta to znai?" upita Ros.
"Moda nita", ree enaro. "Ali Hamai je jedan od naih glavnih investitora. Prole nedelje
dobio sam izvetaj od Hamaijeog predstavnika u San Hozeu, prestonici Kostarike. Prema
izvetaju, neka nova vrsta gutera ujeda decu na obali."
Ros je zatrptao. "Novi guter?"
"Da", ree enaro. "Ne moemo vie da se zajebavamo s tim. Moramo smesta da pregledamo
to ostrvo. Zatraio sam od Hamonda da organizuje nezavisne obilaske terena svake nedelje u
sledeih tri nedelja."
"A ta Hamond kae?"
"On insistira da je sa ostrvom sve u redu. Tvrdi da je preduzeo sve mere predostronosti."
"Ali mu ne veruje", ree Ros.
"Ne", ree enaro. "Ne verujem."
Donald enaro je doao u Kauen, Svejn iz bankarskih investicija. Visokotehnolokim
klijentima Kauena, Svejna esto je bio potreban kapital i enaro im je pomagao da nau
novac. Jedan od prvih njegovih zadataka, jo tamo 1982. godine, bio je da prati Dona
Hamonda dok je starac, tada ve sedamdesetogodinjak, sklapao finansijsku konstrukciju da
zapone Ingen korporaciju. Na kraju su sakupili gotovo milijardu dolara, a enaro se seao
toga kao besomune trke.
"Hamond je sanjar", ree enaro.
"Potencijalno opasan sanjar", ree Ros. "Nije trebalo da se umeamo u to. Kakav je na
finansijski poloaj?"
"Firma", ree enaro, "poseduje pet procenata."
"Opteg ili ogranienog?"
"Opteg."
Ros je odmahnuo glavom. "Nije trebalo da to radimo."
"U to vreme se inilo mudrim", ree enaro. "Do avola, bilo je to pre osam godina. Uzeli
smo to umesto nekih honorara. A, ako se sea, Hamondov plan bio je izuzetno spekulativan.
On zaista ide do krajnjih granica. Niko nije ozbiljno mislio da on to moe da postigne."
"Ali oigledno jeste", ree Ros. "U svakom sluaju, slaem se da je inspekcija zakasnila. ta
je s tvojim terenskim strunjacima?"
"Poinjem sa strunjacima koje je Hamond ve unajmio kao savetnike, jo na poetku
projekta." enaro je bacio spisak na Rosov sto. "Prvu grupu ine paleontolog, paleobotaniar
i matematiar. Oni ovog vikenda idu dole. Ja idem s njima."
"Hoe li ti rei istinu?" upita Ros.
"Mislim da hoe. Niko od njihe nema puno veze s ostrvom, a jedan od njih - matematiar, Jan
Malkolm - od poetka otvoreno je neprijateljski nastrojen prema projektu. Neprestano je
tvrdio da to nee uspeti, da ne moe da uspe."
"I ko jo?"
"Samo tehniko osoblje: kompjuterski sistem-analitiar. Da pregleda kompjutere parka i
ispravi neke zakoljice. Trebalo bi da stigne tamo u petak ujutro."
"Lepo", ree Ros. "Ti si se dogovarao?"
"Hamond je zatraio da ih sam pozove. Mislim da eli da se pretvara da nema problema, da je
to samo prijateljska poseta. Prikazivanje ostrva."
"U redu", ree Ros. "Ali postaraj se da se to desi. Vodi to. elim da se ta situacija u Kostariki
razrei za nedelju dana." Ros je ustao i iziao iz sobe.
enaro je okrenuo broj, uo zavijajue utanje radio-telefona. Onda je uo glas: "Grant
ovde."
"Pozdrav, doktore Grant, ovde Donald enaro. Ja sam generalni zastupnik Ingena.
Razgovarali smo pre nekoliko godina, ako se seate..."
"Seam se", ree Grant.
"Dobro", ree enaro. "Upravo sam zavrio razgovor sa Donom Hamondom koji mi je
saoptio dobre vesti da idete dole s nama na nae ostrvo u Kostariki..."
"Da", ree Grant. "Pretpostavljam da sutra idemo tamo dole."
"E, pa, samo sam eleo da vam se jo jednom zahvalim to sve ovo radite ovako na brzinu.
Svi u Ingenu to cene. Zamolili smo i Jana Malkolma, koji je kao i vi bio jedan od prvih
savetnika, da doe dole. On je matematiar na Teksakom univerzitetu u Ostinu."
"Don Hamond je to spomenuo", ree Grant.
"E, pa, dobro", ree enaro. "U stvari, idem i ja. Uzgred, taj uzorak koji ste nali pro...
prokom... ta je to?"
"Prokompsognatus", ree Grant.
"Da. Imate li taj uzorak kod sebe, doktore Grant? Stvarni uzorak?"
"Ne", ree Grant. "Video sam samo rendgenski snimak. Uzorak je u Njujorku. Nazvala me je
jedna ena s Kolumbija univerziteta."
"Pa, pitam se da li biste mi mogli pruiti neke detalje o tome", ree enaro. "Onda bih mogao
da uem u trag tom uzorku za gospodina Hamonda, koji je jako uzbuen zbog toga. Siguran
sam da i vi elite da vidite stvari uzorak. Moda bih mogao da sredim da ga isporue na
ostrvo jo dok ste svi tamo dole", ree enaro.
Grant mu je dao informaciju. "E, pa dobro, gospodine Grant", ree enaro. "Pozdravite
doktora Satlera. Jedva ekam da se sutra sretnem s vama i njim." I enaro spusti slualicu.
PLANOVI
"Ovo tek to je stiglo", sutradan ree Eli, dok je prilazila kraju prikolice sa debelim kovertom
od smeeg papira u rukama. "Jedan od momaka ga je doneo iz grada. Od Hamonda je."
Dok je cepao kovertu, Grant je primetio plavo-beli logo Ingena. Unutra nije bilo propratnog
pisma, samo povezan tos papira. Dok ga je vadio, otkrio je da su to planovi. Bili su smanjeni
i inili debelu knjigu. Na korici je pisalo: GOSTINSKI OBJEKTI ODMARALITA ISLA
NUBLAR (CEO KOMPLET: SAFARI LOGOR).
"ta je ovo, kog avola?" upita on.
Kad je prelistao knjigu, iz nje je ispao list papira.

Dragi Alane i Eli,

Kao to pretpostavljate, mi jo nemamo zvanininih promocionih materijala. Meutim, ovo
bi moglo da vam prui nekakvu predstavu o projektu Isla Nublar. Mislim da je jako
uzbudljivo!"
Jedva ekam da razgovaram sa vama o ovome! Nadam se da ete moi da nam se pridruite!
Pozdrav,
Don
"Ne shvatam", ree Grant. Prelistao je papire. "Ovo su arhitektonski planovi." Okrenuo je
prvu stranu:
CENTAR ZA POSETIOCE/LOGORODMARALITE ISLA NUBLAR KLIENT Ingen, Inc,
Palo Alto, Kalif.
ARHITEKTE
Daning, Marfi i udrueni lanovi, Njujork. Riard Marfi, projektant saradnik; Teodor en,
vodei projektant; eldon Dejms, administrativni saradnik.
INENJERI
Harlou, Vitni i Filds, Boston, konstruktivni; A. T. Misikava, Osaka, mainski.
PEJZA
eperton Roders, London; A. Aikiga, H. Iejacu, Kanazava.
ELEKTRIKA
N. V. Kobajai, Tokio. A. R. Makasava, glavni savetnik.
KOMPJUTER
Integrisani kompjuterski sistemi, Inc, Kembrid, Mas. Denis Nedri, rukovodilac projekta
Grant se okrenuo samim planovima. Na njima je bio peat: INDUSTRIJSKA TAJNA NE
KOPIRATI i POVERLJIV RADNI MATERIJAL - NE IZDAVATI. Svaki list bio je
numerisan i na vrhu je pisalo: "Ovi planovi predstavljaju poverljivu kreaciju Ingena, Inc.
Morate imati potpisan dokument 112/4A, ili rizikujete tubu."
"Deluje mi prilino paranoidno", ree on.
"Moda ima razloga", ree Eli.
Sledea stranica bila je topografska karta. Prikazivala je Isla Nublar kao obrnutu suzu, sa
ispupenjem na severu i iljkom na jugu. Ostrvo je bilo dugako osam kilometara, karta ga je
delila u nekoliko velikih odeljaka.
Severni odeljak bio je oznaen kao PODRUJE ZA POSETIOCE i sadrao je strukture
oznaene 'Dolasci posetilaca', 'Centar za posetioce/Administracija',
'Energija/Desalinizacija/Podrka', 'Hamondova rez.' i 'Safari logor'. Grant je prepoznao obrise
bazena za plivanje, pravougaonike teniskih terena i okrugle rkarije koje su predstavljale
sadnice i grmlje.
"U redu, deluje kao odmaralite", ree Eli.
Zatim su sledili detaljni planovi samog Safari logora. Na presecima, logor je izgledao
dramatino: dugaka, niska zgrada sa serijom piramidalnih oblika na krovu. Ali bilo je malo
toga o ostalim zgradama u podruju za posetioce.
A ostatak ostrva bio je jo tajanstveniji. Koliko je Grant mogao da vidi, veinom je to bio
otvoreni prostor. Mrea puteva, tunela i udaljenih zgrada, i jedno dugako, usko jezero koje je
izgledalo kao delo ljudske ruke, sa betonskim branama i pregradama. Ali, veim delom,
ostrvo je bilo podeljeno u velika zakrivljena podruja sa vrlo malo ljudskog meanja. Svako
podruje bilo je oznaeno ifrom:
/P/PROK/V/2A, /D/TRIC/L/5(4A+1), /L/OTNI/C/4(3A+1) i
/VV/HADR/X/11(6AQ+3+3DB).
"Ima li negde objanjenje ifara?" upita ona.
Grant je brzo listao stranice, ali nije mogao da ga nae.
"Moda su ga izvadili", ree ona.
"Kaem ti", ree on. "Paranoidno." Pogledao je velike zakrivljene delove, odvojene jedne od
drugih mreom puteva. Na celom ostrvu bilo je samo est delova. A svaki deo bio je odvojen
od puta betonskim mostom. Sa spoljne strane svakog anca bila je ograda sa malim znakom
munje pored nje. To ih je udilo dok konano nisu shvatili da su ograde elketrificirane.
"To je neobino", ree ona. "Elektrine ograde u jednom odmaralitu?"
"Milje njih", ree Grant. "Elektrine ograde i anevi, zajedno. A obino i sa putem du njih."
"Ba kao u zoolokom vrtu", ree Eli.
Vratili su se topografskoj karti i briljivo prouili konturne linije. Putevi su bili postavljeni
neobino. Glavni put je vodio pravcem sever-jug, pravo kroz sredinja brda ostrva,
ukljuujui i jedan deo puta koji je delovao kao da je bukvalno useen u liticu iznad reke.
Poinjalo je da deluje kao da je svesno obraana panja da se od ovih otvorenih povrina
naine zabrani, odvojeni od puteva anevima i elektrinim ogradama. A putevi su podizani
iznad nivoa zemlje, da bi bilo mogue gledati preko ograda...
"Zna", ree Eli, "neke od ovih dimenzija su ogromne. Vidi ovo. Ovaj betonski anac je irok
trideset stopa. To je kao vojno utvrenje."
"A takve su i graevine", ree Grant. Primetio je da svaki otvoreni odeljak ima nekoliko
graevina, obino smetenih u zabitim uglovima. Ali graevine su sve od betona, sa debelim
zidovima. Na poprenim presecima izgledale su kao betonski bunkeri sa prozoriima. Kao
nacistiki okrugli bunkeri iz starih ratnih filmova.
U tom trenutku, zauli su priguenu eksploziju i Grant skloni papire u stranu. "Nazad na
posao", ree on.
""Pali!"
Osetilo se blago podrhtavanje, a onda se ute konturne linije pojavie se na ekranu
kompjutera. Ovoga puta rezolucija je bila savrena i Alan Grant za trenutak pogledom uhvati
skelet, predivno ocrtan, sa vratom povijenim unazad. Nije bilo sumnje da je u pitanju beba
velociraptora, a delovalo je da je u savrenom..."
Slika nestade s ekrana.
"Mrzim kompjutere", ree Grant, mirkajui u sunce. "ta se sad dogodilo?"
"Izgubio sam ulaz iz integratora", ree jedan od momaka. "Samo trenutak." Momak se sagao
da pogleda splet ica koji je ulazio u poleinu portabl kompjutera na baterije. Postavili su
kompjuter na kutiju od piva na vrhu Brda etiri, nedaleko od ureaja koga su zvali Lupko.
Grant je seo na padinu i pogledao na sat. On ree Eli: "Moraemo ovo da uradimo na stari
nain."
Jedan od momak je to sluajno uo. "O, Alene."
"Vidi", ree Grant. "Moram da stignem na avion. A elim da fosil bude zatien pre nego to
odem."
Kada jednom pone da otkopava fosil, mora da nastavi, ili postoji rizik da e ga izgubiti.
Posetioci zamiljaju da je pejza pustara nepromenljiv, ali, u stvari, on neprestano erodira,
bukvalno pred vaim oima; celog dana mogu se uti kamenii kako se kotrljaju niz tronu
padinu. A uvek postoji i rizik od oluja; ak i blag pljusak moe sprati tanani fosil. Zato je
Grantov delimino izloeni skelet bio u opasnosti i morao se zatiti do njegovog povratka.
Zatita fosila obino se sastojala od cerade preko mesta iskopavanja i rova oko obima da bi se
kontrolisao oticaj vode. Pitanje je bilo koliko veliki rov zahteva fosil velociraptora. Da bi to
odluili, koristili su kompjuterski potpomognutu soninu tomografiju, ili CAST. Ovo je bio
nov postupak u kome je Lupko ispaljivao u zemlju mekane olovne naboje i proizvodio udarne
talase koje je kompjuter oitavao i sabirao u neku vrstu rendgenskog snimka padine. Koristili
su je celog leta, sa razliitim rezultatima.

Lupko je bio sada dvadeset stopa daleko, velika srebrna kutija na tokovima, sa kiobranom
na vrhu. Liio je na kolica za sladoled neprimerno parkirana na pustama. Lupko je imao dva
mlaana posluitelja koja su punila nov naboj mekanog olova.
Do tada, CAST su uglavnom koristili da lociraju pruanje nalaza, to im je pomagalo da
efikasnije kopaju. Ali klinci su tvrdili da e u nekoliko narednih godina biti mogue dobiti
tako detaljnu sliku da e iskopavanje biti izlino. Moi e da se dobije savrena slika, u tri
dimenzije, to obeava potpuno novo razdoblje arheologije bez iskopavanja.
Meutim, nita se od toga jo nije dogodilo. A oprema koja je u univerzitetskoj laboratoriji
savreno radila, pokazala se tuno tananom i prevrtljivom.
"Koliko jo?" upita Grant.
"Imamo ga sad, Alane. Nije loe."
Grant je priao i pogledao ekran kompjutera. Video je kompletan skelet, ocrtan svetlo utom
bojom. Bio je to zaista mlad primerak. Ono to je Velociraptora izdvajalo od ostalih -
jednoprsta apa, koja je kod potpuno odrasle jedinke bila zakrivljena, est palaca dugo oruje
sposobno da raspori plen - kod ove bebe nije bio vee od trna u grmu rue. Jedva se uopte
videlo na ekranu. A Velociraptor je i onako bio lagano graen dinosaurus, ivotinja kostiju
tananih kao ptiije i, verovatno, isto toliko inteligentna.
Ovde se skelet pokazao savreno ispravnim, osim to su glava i vrat bili povijeni unazad, ka
stranjem delu tela. Takvo savijanje vrata bilo je toliko esto kod fosila da su neki naunici
sainili teoriju da ga objasne. Sugerisali su da su dinosaurusi izumrli zbog toga to su se
otrovali aklaloidima u biljkama koji su se tada razvijali. Mislilo se da zabaen vrat oznaava
samrtniku agoniju dinosaurusa. Grant je na kraju pokopao tu teoriju, pokazujui da kod
mnogih vrsta ptica i gmizavaca posle smrti dolazi do kontrakcije stranjih vratnih ligamenata,
to zabacuje glavu unazad na karakteristian nain. To nije ni u kakvoj vezi sa uzrokom smrti;
vezano je za nain na koji se truplo sui na suncu.
Grant je primetio da je i ovaj skelet bono povijen, tako da su desna noga i stopalo podignuti
iznad kime.
"Izgleda nekako izoblieno", ree jedan od klinaca. "Ali mislim da to nije od kompjutera."
"Nije", ree Grant. "Samo od vremena. Mnogo, mnogo vremena."
Grant je znao da ljudi nisu kadri da zamisle geoloko vreme. Ljudski ivot se odvija u savim
drugaijoj vremenskoj skali. Jabuka postaje smea za nekoliko minuta. Srebrnina postaje crna
za nekoliko dana. Hrpa ubriva raspada se za jedno godinje doba. Dete odraste za deceniju.
Nita iz svakodnevnog iskustva ne priprema oveka da bude sposoban da zamisli znaenje
osamdeset miliona godina - vremenskog razdoblja koje je proteklo otkako je ova ivotinjica
uginula.
U uionici, Grant je pokuao sa razliitim poreenjima. Ako zamislite da se ljudski vek od
ezdeset godina same u jedan dan, onda bi osamdeset miliona godina i dalje bilo 3652
godine - vie od starosti piramida. Velociraptor je dugo bio mrtav.
"Ne deluje naroito strano", ree jedan od klinaca.
"Nije ni bio", ree Grant. "Barem ne dok ne odraste." Ova beba je verovatno leinarila, hranila
se truplima ivotinja koje su odrasli zaklali, poto bi se velike ivotinje naderale i ostale da
lenare na suncu. Mesoderi u jednom obroku mogu da pojedu ak 25 procenata svoje telesne
teine, to ih posle ini pospanim. Bebe bi avrljale i pentrale se preko trpeljivih, dremljivih
tela odraslih i trpkale zajogajie sa mrtvih ivotinja. Bebe su verovatno bile slatke male
ivotinjice.
Ali jedan odrasli velociraptor bio je neto potpuno drugo. Funtu po funtu, velociraptor je
postajao najlakomiji dinosaurus koji je ikada iveo. Iako relativno mali - oko dve stotine funti,
veliine leoparda - velociraptor je bio brz, inteligentan i opak, sposoban da napadne otrim
eljustima, monim rukama sa kandama i razornom kandom na stopalu.
Velociraptori su lovili u oporima, a Grantu pade na pamet da je sigurno bio impresivan
prizor videti tuce ovih ivotinja kako tre punom brzinom, skau na lea mnogo veeg
dinosaurusa, paraju mu vrat i razdiru rebra i trbuh...
"Nemamo mnogo vremena", ree Eli i vrati ga nazad.
Grant je dao instrukcije u vezi rova. Sa kompjuterske slike znali su da skelet lei na relativno
ogranienoj povrini; jarak oko kvadrata duine stranica dva metra bie dovoljan. U
meuvremenu, Eli je privrstila ceradu koja je prekrila padinu. Grant joj je pomogao da
pobije poslednje koie.
"Kako je beba uginula?" upita jedan od klinaca.
"Sumnjam da emo saznati", odvrati Grant. "Smrtnost mladunadi u divljini je visoka. U
afrikim parkovima, kod nekih mesodera dostie sedamdeset procenata. Moglo je to biti bilo
ta - bolest, odvajanje od grupe, bilo ta. ak i napad odrasle jedinke. Znamo da su te
ivotinje lovile u oporima, ali ne znamo nita o njihovom drutvenom ponaanju u grupi."
Studenti su klimali. Svi oni su studirali ponaanje ivotinja i znali su da, na primer, kada novi
mujak preuzme lavlji opor, prvo to uradi je da ubije svu mladunad. Razlog je oito
genetiki: mujak je stvoren da to je mogue ire poseje svoje gene, a ubijanjem mladunaca
od dovodi sve enke u raspaljeno stanje da bi mogao da ih oplodi. To takoe spreava da
enke gube vreme u podizanju potomstva drugog mujaka.
Moda je lovnim oporom velociraptora takoe upravljao dominantan mujak. Znamo tako
malo o dinosaurusima, pomisli Grant. Posle 150 godina istraivanja i iskopavanja irom sveta,
i dalje gotovo da nita nisu znali o tome kakvi su zaista bili dinosaurusi.
"Moramo da krenemo", ree Eli, "ako elimo da do pet stignemo u oto."
HAMOND
enarova sekretarica uletela je s novim koferom. Jo je na sebi imao nalepnice iz trgovine.
"Znate, gospodine enaro", strogo ree ona, "mislim da, im ste zaboravili da se spakujete, ne
elite ba puno da idete na ovo putovanje."
"Moda ste u pravu", ree enaro. "Proputam detetov roendan." U subotu je Amandi
roendan i Elizabet je na njega pozvala dvadeset vritavih etvorogodinjaka, kao i Klovna
Kepija i maioniara. Njegova ena nije bila radosna kad je ula da enaro ide iz grada. Nije
ni Amanda.
"E, pa, ovo je najbolje to sam na brzinu mogla da uradim", ree sekretarica. "Tu su patike za
tranje, va broj, kaki orc i koulje, i jedan pribor za brijanje. Par farmerki i dukserica, ako
zahladni. Dole su kola da vas odvezu na aerodrom. Morate odmah da krenete da stignete na
let."
Otila je. enaro poe hodnikom, skidajui nalepnice sa kofera. Kad je proao pored sobe za
sastanke, cele u staklu, Den Ros napusti sto i izie napolje.
"Srean put", ree Ros. "Ali jedno nek ti bude jasno. Ja ne znam koliko je ova situacija zaista
loa, Donalde. Ali ako ima neki problem na tom ostrvu, sravni ga sa zemljom."
"Isuse, Dene... Govorimo o velikoj investiciji."
"Nemoj se dvoumiti. Ne razmiljaj o tome. Naprosto uradi to. uo si me?"
enaro klimnu. "uo sam te", ree on. "Ali Hamond..."
"Zajebi Hamonda", ree Ros.
"Deae dragi, deae dragi", ree poznati hrapavi glas. "Kako si mi, deae dragi?"
"Vrlo dobro, gospodine", odvrati enaro. Zavalio se u postavljenu konu fotelju mlaznjaka
Galfstrim II dok je ovaj leteo na istok, prema Stenovitim planinama.
"Vie me ne zove", prekorno ree Hamond. "Nedostaje mi, Donalde. Kako je tvoja ljupla
enica?"
"Dobro je. Elizabet je dobro. Sad imamo devojicu."
"Divno, divno. Deca su prava radost. Poludee za naim novim parkom u Kostariki."
enaro je bio zaboravio koliko je Hamond nizak; kad je sedeo u fotelji, noge mu nisu
dodirivale pod; mahao je nogama dok je govorio. U tom oveku bilo je neeg detinjastog,
iako je Hamond morao da ima... koliko godina? Sedamdeset pet? Sedamdeset est? Tako
nekako. Izgledao je starije nego to ga se enaro seao, ali, ipak, enaro ga nije video gotovo
pet godina.
Hamond je bio kaiperan, roeni zabavlja, a 1983. godine imao je jednog slona koga je
svuda nosio sa sobom u malom kavezu. Slon je bio visok devet palaca, a stopu dugaak; bio
je savreno oblikovan, osim to su mu kljove bile zakrljale. Hamond je vodio slona sa sobom
na sastanke za prikupljanje kapitala. enaro bi ga obino uneo u sobu, u kavezu prekrivenom
malim aravom, kao poklopcem ajnika, i Hamond bi poeo sa ustaljenim govorom o
perspektivama razvoja onoga to je zvao 'potroakom biologijom'. Onda bi, u dramskom
trenutku, Hamond strgao arav i otkrio slona. I traio bi novac.
Ali dok je priao o slonu, mnogo toga je ostavljao neizreenog. Na primer, Hamond je
zapoinjao genetiku kompaniju, ali majuni slon nije bio nainjen nikakvom genetikom
procedurom; Aterton je naprosto uzeo embrion patuljastog slona i podigao ga u vetakoj
materici uz hormonalne modifikacije. I to, samo po sebi, bio je pravi podvig, ali ni nalik
onome to je Hamond nagovetavao da je uinjeno.
Takoe, Aterton nije mogao da ponovo stvori svog minijaturnog slona, iako se trudio. Prvo i
prvo, svako ko je video slona poeleo je da ga ima. Onda, isto tako, slon je bio sklon
prehladama, naroito preko zime. Kijanje koje je dopiralo iz surlice ispunjavalo je Hamonda
stravom. A ponekad bi slon zaglavio kljove izmeu ipki kaveza i iritirajue frktao dok je
pokuavao da se oslobodi; ponekad bi mu se inficiralo meso uz kljove. Hamond se stalno
brinuo da slon ne ugine pre nego to Aterton stigne da odgoji zamenu.
Hamond je, takoe, skrivao od moguih investitora injenicu da se u procesu
miunijaturizacije ponaanje slona sutinski izmenilo. Malo stvorenje je moda liilo na slona,
ali se ponaalo kao opak glodar, brzih pokreta i zle udi. Hamond je govorio ljudima da ne
maze slona, ne bi li izbegao ujede za prste.
A, iako je Hamond samouvereno govorio da e ve 1993. godinji prihod dostizati sedam
milijardi dolara, njegov projekt bio je izuzetno spekulativan. Hamond je imao viziju i
entuzijazam, ali uopte nije bilo sigurno da e se njegov plan ostvariti. Naroito zbog toga to
je Norman Aterton, mozak projekta, imao rak u zavrnoj fazi - to je bila kljuna injenica
koju je Hamond izbegavao da pomene.
ak i tako, uz enarovu pomo, Hamond je sakupio novac. Izmeu septembra 1983. i
novembra 1985. Don Alfred Hamond i njegov 'Debelokoni portofolio' prikupili su 870
miliona dolara osnivakog kapitala za finansiranje predloene korporacije, Internacionalnih
genetikih tehnologija, Inc. A mogli su da prikupe i vie da Hamond nije insistirao na
potpunoj tajnosti i da nije nudio prvi povraaj kapitala tek posle pet ili vie godina. Uplaili su
mnoge investitore. Na posletku, morali su da prihvate veinom japanske konzorcijume.
Japanci su bili jedini strpljivi investitori.
Dok je sedeo u konoj fotelji mlaznjaka, enaro je razmiljao o tome kako Hamond vrda.
Starac je sada zanemarivao injenicu da mu je enarova pravnika firma nametnula ovaj put.
Umesto toga, Hamond se ponaao kao da polaze na obino druenje. "teta to sa sobom nisi
poveo porodicu, Donalde", rekao je.
enaro slegnu ramenima. "Kerki mi je roendan. Dvadeset klinaca dolazi. Torta i klovn.
Znate kako je to."
"Oh, razumem", ree Hamond. "Klinci su uvek srcem uz neto."
"Bilo kako bilo, da li je park spreman za posetioce?" upita enaro.
"Pa, zvanino jo nije", ree Hamond. "Ali hotel je gotov, tako da se ima gde odsesti..."
"A ivotinje?"
"Naravno, sve ivotinje su tamo. Sve na svojim mestima."
enaro ree: "Seam se da ste se u prvobitnom predlogu nadali da ete imati ukupno
dvanaest..."
"Oh, to smo daleko prevazili. Imamo ukupno dve stotine trideset osam ivotinja, Donalde."
"Dve stotine trideset osam?"
Starac se zakikotao, zadovoljan enarovom reakcijom. "Ne moe ni da zamisli. Imamo
krda njih."
"Dve stotine trideset osam... Koliko vrsta?"
"Petnaest razliitih vrsta, Donalde."
"To je neverovatno", ree enaro. "To je fantastino. A ta je sa svim ostalim stvarima koje
ste eleli? Opremom? Kompjuterima?"
"Sve to, sve to", ree Hamond. "Sve na ostrvu je poslednja re tehnike. Videe sam,
Donalde. To je apsolutno predivno. Zato je i ova... briga... nepotrebna. Na ostrvu nema ama
ba nikakvih problema."
enaro ree: "Onda ne bi trebalo da bude ama ba nikakvih problema ni sa inspekcijom."
"I nema", ree Hamond. "Ali to usporava stvari. Sve se mora zaustaviti zbog slubene
posete..."
"Ve ste kasnili. Otvaranje je odloeno."
"A, to." Hamond je nabio crvenu svilenu maramicu u dep na grudima svog sakoa. "To je
moralo da se dogodi. To je moralo da se dogodi."
"Zato?" upita enaro.
"E, pa", ree Hamond, "da bi se to objasnilo, moramo se vratiti poetnoj zamisli o
odmaralitu. Zamisli o najnaprednijem zabavnom parku na svetu, u kome bi bila
kombinovana najnovija dostignua elektronike i biologije. Ne govorim o turama. Svi imaju
ture. Koni Ajlend ima ture. A danas svi imaju animatronika okruenja. Zaarana kua,
gusarska jazbina, divlji zapad, zemljotres... svi to imaju. Tako da smo mi reili da nainimo
bioloke atrakcije. ive atrakcije. Atrakcije dovoljno zanosne da zagolicaju matu itavog
sveta."
enaro je morao da se nasmei. Bio je to gotovo isti govor, re do rei, koji je Hamond
koristio kod investitora, pre toliko godina. "A nikada ne smemo zaboraviti konani cilj
projekta u Kostariki - sticanje novca", ree Hamond, gledajui kroz prozor mlaznjaka.
"Mnogo, mnogo novca."
"Seam se", ree enaro.
"A tajna sticanja novca u parku", ree Hamond, "lei u ograniavanju trokova radne snage.
Hranioci, cepai karata, istai, posade za odravanje. Napraviti park koji radi uz minimum
personala. Zato smo i investirali u svu tu kompjutersku tehnologiju - automatizovali smo gde
god smo mogli."
"Seam se..."
"Ali prosta injenica je", ree Hamond, "da kad spoji sve ivotinje i sve kompjuterske
sisteme, naleti na prepreke. Ko je jo podigao veliki kompjuterski sistem i radio po
programu? Niko koga znam."
"Znai, imate samo normalna poetna kanjenja?"
"Da, tako je", ree Hamond. "Normalna kanjenja."
"uo sam da je bilo nesrea tokom gradnje", ree enaro. "Neki radnici su poginuli..."
"Da, bilo je nekoliko nesrea", ree Hamond. "I ukupno tri smrtna sluaja. Dva radnika su
poginula gradei put na litici. Onaj trei umro je u januaru od posledica nesree sa
graevinskom mainom. Ali sad ve mesecima nije bilo nesrea." Stavio je aku na mladievu
ruku. "Donalde", ree on, "veruj mi kada ti kaem da sve na ostrvu tee kako je zacrtano. Sve
na ostrvu je savreno dobro."
Interkom je kliknuo. Pilot ree: "Molim vas, veite pojaseve. Sleemo u oto."
OTO
Suve ravnice pruale su ka dalekim, crnim, usamljenim bregovima. Popodnevni vetar
raznosio je prainu i kotrljajui korov preko ispucalog betona. Grant je stajao s Eli blizu dipa
i ekao, dok je sjajni Granmen mlaznjak pravio krug da sleti.
"Mrzim da ekam lovatore", gunao je Grant.
Eli slegnu ramenima. "Deo posla."
Iako je finansiranje mnogih oblasti nauke, kao to su fizika i hemija, preuzela drava,
paleontologija je i dalje u mnogome zavisila od privatnih patrona. Potpuno nezavisno od
njegove zainteresovanosti za to ostrvo u Kostariki, Grant je shvatao da, ako Don Hamond
trai njegovu pomo, onda e je i dobiti. Tako deluje patronat - tako je oduvek delovao.
Mali mlaznjak je sleteo i brzo zarulao prema njima. Eli prebaci torbu preko ramena. Mlaznjak
se zaustavio i stjuardesa u plavoj uniformi otvorila je vrata.
Unutra, iznenadio se kako je sve stisnuto, uprkos luksuznom nametaju. Grant je morao da se
pogrbi dok je prilazio da se rukuje s Hamondom.
"Doktor Grant i doktorka Satler", ree Hamond. "Dobro je da ste nam se pridruili. Dozvolite
mi da vam predstavim mog partnera, Donalda enara."
enaro je bio zdepast, miiav ovek od kojih trideset pet godina. Nosio je Armanijevo odelo
i naoare sa ianim okvirom. Grantu se nije svideo na prvi pogled. Brzo se rukovao. Dok se
Eli rukovala, enaro iznenaeno ree: "Vi ste ena."
"Deava se", ree ona i Grant pomisli: Ni njoj se ne svia.
Hamond se okrenuo enaru. "Naravno, poznato ti je ta doktor Grant i doktorka Satler rade.
Oni su paleontolozi. Oni iskopavaju dinosauruse." A onda je poeo da se smeje, kao da je mu
je ta ideja bila jako smena.
"Molim vas, sedite", ree stjuardesa i zatvori vrata. Avion je odmah poeo da se kree.
"Izvinjavamo se", ree Hamond, "ali moramo da pourimo. Donald smatra da je vano da
smesta stignemo dole."
Pilot je najavio etvorosatni let do Dalasa, gde e napuniti gorivo, a zatim polazak za
Kostariku i dolazak sledeeg jutra.
"A koliko emo dugo ostati u Kostariki?" upita Grant.
"Pa, to zaista zavisi", ree enaro. "Imamo nekoliko stvari da raistimo."
"Drite me za re", ree Hamond i okrenu se ka Grantu, "da dole neemo biti due od
etrdeset osam sati."
Grant prikopa sigurnosni pojas. "To vae ostrvo na koje idemo - nikada pre nisam uo za
njega. Je li to neka vrsta tajne?"
"Na neki nain", ree Hamond. "Mnogo, mnogo panje posvetili smo tome da budemo sigurni
da niko nee saznati za njega, sve do dana kada emo ga predstaviti iznenaenoj i oaranoj
publici."
POGODAN CILJ
Biosin korporacija iz Kupertina, u Kaliforniji, nikada pre nije sazvala hitan sastanak svog
saveta direktora. Deset direktora koji su sada sedeli u konferencijskoj sali bili su iznervirani i
nestrpljivi. Bilo je 8:00 posle podne. Razgovarali su izmeu sebe poslednjih desetak minuta,
ali polako zautae. Prebirali su papire. Znaajno gledali na satove.
"ta ekamo?" upita jedan.
"Jo jednoga", ree Luis Dodson. "Potreban nam je jo jedan." Bacio je pogled na svoj sat.
Kancelarija Rona Mejera poruila je da on stie u est avionom iz San Dijega. Trebalo je ve
da stigne, bez obzira na guvu u saobraaju.
"Treba vam kvorum?" upita jedan drugi direktor.
"Da", ree Dodson. "Treba nam."
To ih je za trenutak utihnulo. Kvorum znai da e se od njih traiti da donesu neku znaajnu
odluku. A sam Bog zna da hoe, iako je Dodson vie voleo da uopte ne saziva sastanak.
Meutim, Stejngarten, glaveina Biosina, bio je nepopustljiv. "Za ovo mora da ima njihovu
saglasnost, Lu", rekao je on.
U zavisnosti s kim ragovarate, Luis Dodson je bio poznat kao najagresivniji genetiar svoje
generacije, ili najnerazboritiji. Tridesetetvorogodinjak, proelav, sokolik i estok, bio je
otputen sa Dons Hopkinsa kao diplomac jer je planirao gensku terapiju na ljudskim
pacijentima, a da nije pribavio valjane papire Ministarstva za hranu i lekove. Zaposlen u
Biosinu, proveo je u ileu kontroverzni test za vakcinu protiv besnila. Sada je bio upravnik
razvoja proizvoda u Biosinu, to je trebalo da se sastoji od 'reverznog inenjeringa': uzeti
suparniki prozivod, rasturiti ga na delie, saznati kako deluje, a onda napraviti svoju verziju.
U praksi, to se pretvaralo u industrijsku pijunau, veinom usmerenu prema Ingen
korporaciji.
U osamdesetim, poneke kompanije za genetiki inenjerikg poele su da se pitaju: "ta je
bioloki ekvivalent Sonijevom vokmenu?" Te kompanije nisu zanimali farmaceutski ili
zdravstveni proizvodi; zanimali su ih zabava, sport, aktivnosti u slobodno vreme, kozmetika i
kuni ljubimci. Zahteva za 'potroakim biolokim produktima' bilo je sve vie. I Ingen i
Biosin radili su na tom polju.
Biosin je ve postigao nekakav uspeh, proizvevi novu, bleu pastrmku na osnovu ugovora sa
Ministarstvom za ribarstvo i sport drave Ajdaho. Ovu pastrmku lake je uoiti u brzaku, za
ta je reeno da predstavlja korak napred u pecanju. (Ako nita drugo, onda je uklanjalo
pritube Ministarstvu za ribarstvo i sport da nema pastrmki u brzacima.) O injenici da je
blea pastrmka ponekad ugibala od opekotina, i da joj je meso gnjecavo i bezukusno, nije se
razgovaralo. Biosin je i dalje radio na tome, i...
Vrata su se otvorila i Ron Mejer je uao u sobu i skliznuo na svoje mesto. Dodson je sad
imao kvorum. Odmah je ustao.
"Gospodo", ree on, "veeras smo ovde da razmotrimo pogodan cilj: Ingen."
Dodson je brzo preleteo po pozadini. Poetak Ingena 1983. sa japanskim investitorima.
Kupovina tri Krej XMP superkompjutera. Kupovina Isla Nublar u Kostariki. Gomilanje
ilibara. Neobine donacije zoolokim vrtovima irom sveta, poev od Njujorkog zoolokog
drutva do Ratnapurskog parka divljine u Indiji.
"Uprkos svim ovim nagovetajima", ree Dodson, "mi i dalje nemamo pojma u kom bi
smeru Ingen mogao da se kree. inilo se oiglednim da se kompanija usredsredila na
ivotinje; zaposlili su istraivae koji se zanimaju za prolost - paleobiologe, DNK
filogenetiare, i tako dalje.
A onda, 1987. godine, Ingen je kupio opskurnu kompaniju zvanu Miliporska plastika, iz
Nevila, u Tenesiju. Bila je to poljoprivredna kompanija koja je skoro patentirala novu
plastiku sa karateristikama ptije ljuske jajeta. Ova plastika moe da dobije oblik jajeta i da se
koristi za razvoj embriona pileta. Od sledee godine, Ingen je celokupnu proizvodnju ove
miliporske plastike koristio za sebe."
"Doktore Dodson, ovo je sve jako zanimljivo..."
"U isto vreme", nastavio je Dodson, "zapoela je gradnja na Isla Nublar. Ovo je
podrazumevalo ogromne zemljane radove, ukljuujui i plitko jezero, dugako dve milje, u
sreditu ostrva. Projekti za opremanje odmaralita obavijeni su velom tajne, ali oigledno je
da je Ingen na ostrvu sagradio privatni zooloki vrt velikih razmera."
Jedan od direktora se nagnuo i rekao: "Doktore Dodson. Pa ta?"
"To nije obian zooloki vrt", ree Dodson. "Ovaj zooloki vrt jedinstven je u svetu. Izgleda
da je Ingen uradio neto krajnje neobino. Uspeli su da kloniraju istrebljene ivotinje iz
prolosti."
"Koje ivotinje?"
"Dinosauruse", ree Dodson. "Oni kloniraju dinosauruse."
Zaprepaenje koje je usledilo bilo je, po Dodsonu, potpuno pogreno usmereno. Problem sa
ljudima koji imaju novac je taj to ne dre korak: investiraju u neko polje, ali ne znaju ta je
sve mogue.
U stvari, u tehnikoj literaturi jo 1982. godine vodila se rasprava o kloniranju dinosaurusa.
Svake naredne godine, manipulacija sa DNK postajala je sve laka. Genetiki materijal ve je
bio ekstrakovan iz egipatskih mumija i iz koe kvage, zebrolike afrike ivotinje koja je
istrebljena 1880-ih. Ve 1985. inilo se moguim da e DNK kvage moi biti rekonstruisana i
da e se moi odgajiti nova ivotinja. Ako je tako, to bi bila prva ivotinja vraenja iz stanja
istrebljenja iskljuivo putem rekonstrukcije njene DNK. Ako je to mogue, ta bi jo bilo
mogue? Mastodont? Sabljozubi tigar? Dodo?
Ili ak dinosaurus.
Naravno, nije poznato da postoji bilo koji dinosaurus bilo gde na svetu. Ali prikupljanjem
velikih koliina kostiju dinosaurusa, moda bi bilo mogue izvaditi fragmente DNK. Ranije
se smatralo da fosilizacija unitava kompletnu DNK. Sada je ustanovljeno da to nije istina.
Ako se otkrije dovoljno fragmenata DNK, moda bi bilo mogue klonirati celu ivotinju.
Tamo nazad, 1982. godine, inilo se da su tehniki problemi nepremostivi. Meutim,
teoretska barijera nije postojala. Bilo je to samo teko, skupo i malo verovatno da e delovati.
Ali bilo je, sasvim sigurno, mogue, ako se neko drzne da pokua.
Ingen je oigledno odluio da pokua.
"Oni su", ree Dodson, "sagradili najveu pojedinanu turistiku atrakciju u istoriji sveta.
Kao to znate, zooloki vrtovi izuzetno su popularni. Prole godine vie Amerikanaca posetilo
je zooloke vrtove nego sve profesionalne utakmice bejzbola i ragbija. A i Japanci vole
zooloke vrtove - u Japanu ih ima vie od pedeset, i jo ih se gradi. A za ovaj zooloki vrt,
Ingen moe da trai novaca koliko poeli. Dve hiljade dolara dnevno, deset hiljada dolara
dnevno... A onda tu je i trgovina. Slikovnice, majice, video igre, kape, lutke, stripovi i kuni
ljubimci."
"Kuni ljubimci?"
"Naravno. Ako Ingen moe da napravi dinosaurusa u prirodnoj veliini, onda moe da napravi
i patuljastog dinosaurusa za dranje u kui. Koje dete ne bi volelo dinosaurusa za kunog
ljubimca? Jednu malu patentiranu ivotinju samo za sebe. Ingen e ih prodati na milione. A
Ingen e ih nainiti ove dinosauruse ljubimce tako da mogu da jedu samo Ingen hranu za
kune ljubimce..."
"Isuse", neko ree.
"Tako je", ree Dodson. "Zooloki vrt je sredinje mesto ogromnog poduhvata."
"Kazali ste da e ovi dinosaurusi biti patentirani."
"Da. ivotinje stvorene genetikim inenjeringom danas mogu da budu patentirane. Vrhovni
sud je odluio tako u korist Harvarda 1987. godine. Ingen e imati svoje dinosauruse i niko
drugi nee moi da ih legalno pravi."
"ta nas spreava da stvorimo nae dinosauruse?" upita neko.
"Nita, osim to oni imaju pet godina prednosti u startu. Bie naprosto nemogue stii ih pre
kraja veka."
Zastao je. "Naravno, ako bismo uspeli da dobijemo primerke njihovih dinosaurusa, mogli
bismo reverznim inenjeringom da nainimo nae, sa dovoljno modifikacija u DNK da
izbegnemo njihove patente."
"Moemo li da dobijemo primerke njihovih dinosaurusa?"
Dodson je zastao. "Da, mislim da moemo."
Neko je proistio grlo. "U tome nee biti nieg nezakonitog..."
"Oh, ne", brzo ree Dodson. "Nieg nezakonitog. Govorim o legitimnom izvoru njihove
DNK. Nezadovoljnom slubeniku ili nekim otpacima nepropisno odloenim, neem takvom."
"Imate li neki legitiman izvor, doktore Dodson?"
"Imam", ree Dodson. "Ali bojim se da se odluka mora hitno doneti, jer Ingen doivljava
malu krizu, a moj izvor e morati da reaguje u toku sledeih dvadeset etiri sata."
Duga tiina spustila se nad sobu. ovek je pogledao sekretaricu, koja je hvatala beleke, i
magnetofon na stolu ispred nje.
"Ne vidim potrebu za formalnim zakljukom po ovom pitanju", ree Dodson. "Pre za neko
miljenje, da li oseate da bi trebalo da nastavim..."
Polako, glave klimnue.
Niko nita ne ree. Niko ne napravi beleku. Samo su utke klimali.
"Gospodo, hvala vam to ste doli", ree Dodson. "Ja dalje preuzimam."
AERODROM
Luis Dodson uao je u kafeteriju u aerodromskoj zgradi u San Francisku i brzo preleteo
pogledom unaokolo. Njegov ovek ve je bio tamo i ekao za pultom. Luis je seo pored njega
i stavio aktovku na pod izmeu njih.
"Kasni, drugar", ree ovek. Pogledao je Dodsonov slamnati eir i nasmejao se. "ta bi to
trebalo da predstavlja, preruavanje?"
"Nikad se ne zna", ree Dodson; potiskivao je gnev. est meseci Dodson je strpljivo
kultivisao ovog oveka koji je na svaki sledei sastanak dolazio sve neugodniji i arogantniji.
Ali Dodson po tom pitanju nije mogao nita da uini - njih obojica tano su znali koliki su
ulozi.
Bioinenjerski stvorena DNK je, vagano vanou, najvredniji materijal na svetu. Jedna
jedina mikroskopska bakterija, presitna da bi je bilo mogue videti golim okom, ali koja
sadri gene za enzim sranog napada, streptokinazu, ili za 'led-minus', koji spreava dejstvo
mraza na useve, mogla bi pravom kupcu vredeti pet milijardi dolara.
A ta ivotna injenica stvorila je novi bizarni svet industrijske pijunae. Dodson je bio
posebno vet u tome. Godine 1987. ubedio je nezadovoljnu genetiarku da pree iz Cetusa u
Biosin i ponese sa sobom pet sojeva inenjerski stvorenih bakterija. Genetiarka je naprosto
stavila kap svake na nokte jedne ruke i izila na vrata.
Meutim, Ingen je predstavljao tvri orah. Dodson je eleo vie od bakterijske DNK; eleo
je zamrznute embrione, a znao je da Ingen uva svoje embrione najrazraenijim sigurnosnim
merama. Da bi ih dobio, potreban mu je bio slubenik Ingena koji ima pristup embrionima,
koji je voljan da ih ukrade i koji bi mogao da zavara uvare. Takvu osobu nije bilo lako
pronai.
Dodson je konano poetkom te godine pronaao podlonog slubenika Ingena. Iako ova
osoba nije imala pristup genetikom materijalu, Dodson je zadrao kontakt i sretao se svakog
meseca s tim ovekom kod Karlosa i arlija u Silikonskoj dolini, pomagao mu pomalo. A
sad, kad je Ingen pozivao ugovarae i savetnike da posete ostrvo, nastupio je trenutak na koji
je Dodson ekao - zato to je to znailo da e njegov ovek moi da prie embrionima.
"Da preemo na stvar", ree ovek. "Imam deset minuta do leta."
"Hoe da opet proemo kroz sve?" upita Dodson.
"Do avola, ne, doktore Dodsone", ree ovek. "'Ou da vidim proklete pare."
Dodson je pritisnuo patent bravu i otvorio aktovku nekoliko palaca. ovek je bacio letimian
pogled. "Je l' to sve?"
"To je polovina. Sedam stotina pedeset hiljada dolara."
"U redu. Dobro." ovek se okrenuo, ispio kafu. "To je dobro, doktore Dodson."
Dodson brzo zakljua aktovku. "Ovo je za petnaest vrsta, sea se."
"Seam se. Petnaest vrsta, zamrznuti embrioni. A kako u ih transportovati?"
Dodson je pruio oveku veliku dozu ilet foami pene za brijanje.
"To je to?"
"To je to."
"Mogu da mi pregledaju prtljag..."
Dodson slee ramenima. "Pritisni vrh", ree on.
ovek je pritisnuo i bela pena za brijanje pokulja mu u aku. "Nije loe." Obrisao je penu o
ivicu svog tanjira. "Nije loe."
"Doza je neto tea od obine, to je sve." Dodsonova tehnika ekipa poslednja dva dana
danonono ju je montirala. Brzo mu je pokazao kako radi.
"Koliko gasa za hlaenje ima unutra?"
"Dovoljno za trideset est sati. Do tada embrioni moraju biti u San Hozeu."
"To zavisi od tvog momka na brodu", ree ovek. "Bolje se pobrini da na palubi bude portabl
hladnjak."
"Hou", ree Dodson.
"I samo da pregledamo ponudu..."
"Dogovor je isti", ree Dodson. "Pedeset hiljada dolara za isporuku svakog embriona. Ako
su sposobni za ivot, jo dodatnih pedeset hiljada za svaki."
"Dobro. Samo se postaraj da brod eka na istonom doku ostrva u petak uvee. Ne na
severnom doku, gde dolaze veliki brodovi za snabdevanje. Istonom doku. To je mali
pomoni dok. Kapira?"
"Ukapirao sam", ree Dodson. "Kada e se vratiti u San Hoze?"
"Verovatno u nedelju." ovek se odvojio od pulta.
Dodson je kipteo od besa. "Siguran si da zna kako se rukuje..."
"Znam", ree ovek. "Veruj mi, znam."
"Takoe", ree Dodson, "mi mislimo da ostrvo odrava neprestanu radio-vezu sa seditem
Ingen korporacije u Kaliforniji, tako da..."
"Vidi, sredio sam to", ree ovek. "Samo se ti opusti i spremi pare. Hou sve u subotu ujutro
na aerodromu u San Hozeu, u keu."
"ekae te", ree Dodson. "Ne brini."
MALKOLM
Neto pre ponoi, u avion na aerodromu u Dalasu uao je, visok, mrav, proelav
tridesetpetogodinjak, obuen potpuno u crno: crna koulja, crne pantalone, crne arape, crne
patike.
"Ah, doktor Malkolm", ree Hamond i nasmei se usiljeno umiljato.
Malkolm se iskezio. "Zdravo, Done. Da, bojim se da je stigao tvoj stari neprijatelj."
Malkolm se rukovao sa svima, brzo govorei: "Jan Malkolm, kako ste? Ja radim mati."
Grantu je delovao kao da ga izlet zabavlja vie nego ostale.
Naravno, Grant je prepoznao njegovo ime. Jan Malkolm je bio jedan od najpoznatijih iz nove
generacije matematiara koje je otvoreno zanimalo 'kako svet radi'. Ovi naunici prekinuli su
sa uaurenom tradicijom matematike u nekoliko znaajnih vidova. Kao prvo, neprestano
koriste kompjutere, praksa na koju se tradicionalni matematiari mrte. Sledee, rade gotovo
iskljuivo sa nelinearnim jednainama, na novom polju zvanom teorija haosa. Kao tree, ini
se da im je stalo da matematika opisuje neto to zaista postoji u stvarnom svetu. I konano,
kao da naglaavaju prelazak sa akademije na svet, oni se oblae i govore sa onim to je jedan
stari matematiar nazvao 'alosnim vikom identiteta'. U stvari, oni su se esto ponaali kao
rok zvezde.
Malkolm je seo u jednu od fotelja. Stjuardesa ga je upitala da li eli pie. Rekao je: "Dijet
kolu, protreenu i neizmeanu."
Vlani vazduh Dalasa strujao je kroz otvorena vrata. Eli ree: "Nije li malo toplo za crno?"
"Izuzetno ste zgodni, doktorko Satler", ree on. "Mogao bih ceo dan da vam gledam noge. Ali
ne; u stvari, crno je odlina boja za toplotu. Ako se seate zraenja crnog tela, crno je zaista
najbolja boja za toplotu. Delotvorna radijacija. U svakom sluaju, ja nosim samo dve boje:
crnu i sivu."
Eli je buljila u njega, otvorenih ustiju.
"Ove boje su prikladne za svaku situaciju", nastavio je Malkolm, "a i lepo se slau, ako
grekom obuem sive sokne sa crnim pantalonama".
"Ali zar ne smatrate da je dosadno nositi samo dve boje?"
"Ni najmanje. Smatram to osloboenjem. Ja verujem da je moj ivot vredan i ne elim da ga
traim na razmiljanje o oblaenju", ree Malkolm. "Ne elim da ujutro razmiljam o tome ta
u da obuem. Iskreno, moete li da zamislite neto dosadnije od mode? Profesionalni sport,
moda. Odrasli ljudi ljemaju loptice dok ostatak sveta plaa da pljeska. Meutim, u celini,
smatram da je moda zamornija od sporta."
"Doktor Malkolm", objasnio je Hamond, "ima snana gledita."
"I lud je koliko je teak", veselo ree Malkolm. "Ali morate da priznate da to nisu obina
razmiljanja. Mi ivimo u svetu zastraujuih danosti. Dano je da ete se ponaati ovako, dano
je da e vas se to ticati. Niko ne razmilja o danostima. Nije li to zapanjujue? U
informacionom drutvu, niko ne razmilja. Od nas se oekuje da proteramo papir, ali mi, u
stvari, proterujemo miljenje."
Hamond se okrenuo enaru i podigao ruke. "Ti si ga pozvao."
"to je i srena okolnost", ree Malkolm. "Jer zvui kao da imate ozbiljan problem."
"Mi nemamo nikakvih problema", brzo ree Hamond.
"Oduvek sam tvrdio da ovo ostrvo nee moi da opstane", ree Malkolm. "Od poetka sam to
predviao." Posegao je za aktovkom od meke koe. "A verujem da nam je sada svima jasno
kakav e konani ishod da bude. Moraete da ga zatvorite."
"Da ga zatvorimo!" Hamond besno ustade. "To je smeno."
Malkolm slee ramenima, ravnoduan prema Hamondovom izlivu gneva. "Doneo sam kopije
mog originalnog izvetaja da ga pogledate", ree on. "Originalnog konsultantskog izvetaja
koji sam uradio za Ingen. Matematika je malo kakljiva, ali mogu da vas provedem kroz
njega. Odlazite?"
"Moram da obavim par telefonskih razgovora", ree Hamond i ode u susednu kabinu.
"Pa, let je dug", ree Malkolm ostalima. "Moi ete barem da se malo zabavljate oko mog
izvetaja."
Avion je leteo kroz no.
Grant je znao da Jan Malkolm ima svoj deo klevetnika i mogao da shvati zato neki smatraju
njegov stil previe neizbruenim, a njegove priloge teoriji haosa previe brljavim. Grant je
listao izvetaj i letimice gledao jednaine.
enaro ree: "Zakljuak vaeg izvetaja je da je Hamondovo ostrvo osueno na propast?"
"Tano."
"Zbog teorije haosa?"
"Tano. Da budemo precizni, zbog ponaanja sistema u faznom prostoru."
enaro odloi izvetaj i ree: "Moete li to da objasnite na engleskom?"
"Naravno", ree Malkolm. "Hajde da vidimo odakle da ponemo. Znate li ta su to nelinearne
jednaine?"
"Ne."
"Neobini atraktori?"
"Ne."
"U redu", ree Malkolm. "Vratimo se na poetak." Zastao je zagledan u tavanicu. "Fizika je
imala uspeha kada je opisivala odreene vrste ponaanja: planeta u orbiti, svemirskog broda
koji leti na Mesec, klatana, opruga i kuglica koje se kotrljaju, te stvari. Normalna kretanja
tela. Ona je opisuju takozvanim linearnim jednainama i matematiari ak mogu da ree te
jednaine. Mi to radimo stotinama godina."
"U redu", ree enaro.
"Meutim, postoji druga vrsta ponaanja, koju fizika teko reava. Na primer, sve to je u vezi
sa turbulencijom. Voda koja tee iz slavine. Vazduh koji se kree preko avionskog krila.
Vreme. Krv koja tee kroz srce. Turbulentne pojave opisuju nelinearne jednaine. Njih je
teko reiti - u stvari, one su obino nereive. Tako da fizika nikad nije razumela celu klasu
pojava. Sve do pre nekih deset godina. Nova teorija koja ih opisuje zove se teorija haosa.
Teorija haosa izvorno je potekla ezdesetih godina iz nastojanja da se naine kompjuterski
modeli vremena. Vreme je veliki, sloen sistem, to jest, zemljina atmosfera u sadejstvu sa
zemljitem i Suncem. Ponaanje ovog velikog, sloenog sistema uvek je izmicalo
razumevanju. Tako da, prirodno, nismo mogli da predvidimo vreme. Razlog lei u tome to je
ponaanje sistema osetljivo na promenu poetnih uslova."
"Izgubili ste me", ree enaro.
"Ako iz topa ispalim granatu odreene teine, odreenom brzinom i pod odreenim nagibom -
a zatim ispalim drugu granatu sa gotovo istom teinom, brzinom i nagibom - ta e se
dogoditi?"
"Dve granate pae na gotovo isto mesto."
"Tako je", ree Malkolm. "To je linearna dinamika."
"U redu."
"Ali ako imamo sistem vremena koji zapone sa odreenom temperaturom, odreenom
vlanosti vazduha - a onda ga ponovite sa gotovo istom temperaturom, vetrom i vlanou -
drugi sistem nee se ponaati gotovo isto. On e odlutati i ubrzo postati jako razliit od prvog.
Oluje umesto sunca. To je nelinearna dinamika. Ona je osetljiva na poetne uslove: majune
razlike se pojaavaju."
"Mislim da shvatam", ree enaro.
"Skraeno 'efekat leptira'. Leptir mahne krilima u Pekingu, a vreme u Njujorku se promeni."
"I tako je haos sav sluajan i nepredvidljiv?" upita enaro. "Je li tako?"
"Nije", ree Malkolm. "Mi u stvari nalazimo skrivene pravilnosti unutar sloenih raznolikosti
ponaanja sistema. Zato je haos danas postao vrlo iroka teorija koja se koristi za prouavanje
svega, od berze, preko pobunjenih rulja do modanih talasa tokom epilepsije. Bilo koje vrste
kompleksnog sistema gde postoji zbrka i nepredvidivost. Mi moemo da naemo red koji lei
ispod toga. Jasno?"
"Jasno", ree enaro. "Ali kakav je taj red koji lei ispod toga?"
"On se u sutini karakterie kretanjem sistema unutar faznog prostora", ree Malkolm.
"Isuse", ree enaro. "Sve to elim da znam jeste zato je Hamondovo ostrvo osueno na
propast."
"Razumem", ree Malkolm. "Doi emo do toga. Teorija haosa kae dve stvari. Prvo, da
kompleksni sistemi, kao to je vreme, imaju red koji lei ispod svega. Drugo, suprotno od
toga - da prosti sistemi mogu da proizvedu sloeno ponaanje. Na primer, bilijarske kugle.
Kada udari bilijarsku kuglu, ona pone da se odbija od stranica stola. Po teoriji, to je prilino
jednostavan sistem, gotovo njutnovski sistem. Poto zna silu saoptenu kugli, i masu kugle, a
moe da srauna uglove pod kojima e udariti u zidove, moe da predvidi ponaanje kugle
u budunosti. Po teoriji, moe da predvidi ponaanje kugle u dalekoj budunosti, poto ona
nastavlja da se odbija od jedne do druge stranice. Po teoriji, moe da predvidi gde e
zavriti za tri sata."
"Jasno." enaro klimnu.
"Ali, u stvari", ree Malkolm, "ne moe da predvidi vie od nekoliko sekundi. Zato to,
gotovo u istom trenutku, jako mali efekti -nesavrenost povrine lopte, majuna nazubljenost
drveta stola - poinju da prave razlike. I ne proe dugo pre nego to one nadvladaju tvoje
proraune. Tako se ispostavlja da ovaj jednostavan sistem jedne bilijarske kugle na stolu ima
nepredvidivo ponaanje."
"Jasno."
"A Hamondov projekat", ree Malkolm, "jo jedan je od oigledno jednostavnih sistema - koji
e na kraju pokazati nepredvidljivo ponaanje."
"Ovo znate na osnovu..."
"Teorije", ree Malkolm.
"Ali zar nije bolje da prvo vidite ostrvo, da vidite ta je zaista uradio?"
"Ne. To je sasvim nepotrebno. Detalji su nevani. Teorija mi kae da e ovo ostrvo vrlo brzo
poeti da se nepredvidljivo ponaa."
"I vi verujete vaoj teoriji."
"Ah, da", ree Malkolm. "Potpuno verujem." Zavalio se u stolicu. "Postoji problem s tim
ostrvom. Ono je nesrea koja eka da se dogodi."
ISLA NUBLAR
Uz cviljenje, rotori poee da se okreu iznad glava i da bacaju senke na pistu u San Hozeu.
Grant je sluao pucketanje u slualicama dok je pilot razgovarao s tornjem.
Pokupili su jo jednog putnika u San Hozeu, oveka po imenu Denis Nedri, koji je doplovio
da se sretne s njima. Bio je debeo i ljigav; jeo je okoladni tapi. Prsti su mu bili lepljivi od
okolade, a na koulji imao je komadie aluminijumske folije. Nedri je promrmljao neto o
tome kako radi s kompjuterima na ostrvu i nije ponudio da se rukuje.
Kroz pleksiglasni mehur Grant je posmatrao kako se beton piste udaljava ispod njegovih nogu
i video senku helikoptera kako juri sa njima na zapad, ka planinama.
"Put traje oko etrdeset minuta", ree Hamond s jednog od stranjih sedita.
Grant je posmatrao kako se niski breuljci uzdiu, a onda su proli kroz mestiminu oblanost
i izbili na sunce. Planine su bile krevite; iznenadio ga je toliki manjak ume, jutro za jutrom
ogolelih, erodovanih brda. "Kostarika", ree Hamond, "ima bolju kontrolu porasta
stanovnitva od ostalih zemalja Centralne Amerike. Ali, ak i tako, zemljite je jako ogoljeno.
Veinom u poslednjih deset godina."
Spustili su se iz oblaka s druge strane planine i Grant ugleda plae zapadne obale. Projurili su
iznad malog priobalnog sela.
"Baja Anasko", ree pilot. "Ribarsko selo." Pokazao je ka severu. "Gore uz obalu, vidite Kabo
Blanko. Imaju predivne plae." Pilot se uputio pravo preko okeana. Voda je postala zelena, a
zatim duboko akvamarinska. Sunce je sijalo na vodi. Bilo je oko deset pre podne.
"Jo samo nekoliko minuta", ree Hamond, "i trebalo bi da ugledamo Isla Nublar."
Isla Nublar, objasnio je Hamond, nije pravo ostrvo. Vie je morska planina, vulkansko
stenovito uzdignue sa okeanskog dna. "Njegovo vulkansko poreklo moe da se vidi svuda na
ostrvu", ree Hamond. "Na mnogo mesta izbija para, a zemljite je esto vrue pod nogama.
Zbog toga, a i zbog preovlaujuih struja, Isla Nublar lei u maglovitom podruju. Kad
stignemo tamo, videete - ah, evo nas."
Helikopter je jurio napred, nisko iznad vode. Ispred, Grant je video ostrvo, krevito i goletno,
kako se otro izdie iz okeana.
"Hriste, lii na Alkatraz", ree Malkolm.
Njegove umovite strane bile su obavijene maglom i davale su ostrvu tajanstven izgled.
"Mnogo vei, naravno", ree Hamond. "Osam milja dugo i tri milje iroko na najirem mestu,
ukupno neke dvadeset dve kvadratne milje. ini najvei privatni ivotinjski rezervat u
Severnoj Americi."
Helikopter je poeo da se penje i uputio se ka severnom kraju ostrva. Grant je pokuao da
prodre pogledom kroz gustu maglu.
"Obino nije ovako gusta", ree Hamond. Zvuao je zabrinuto.
Na severnom kraju ostrva, brda su bila najvia i uzdizala su se dve hiljade stopa iznad okeana.
Vrhovi brda bili su u magli, ali Grant je video krevite litice i ispod okeana koji se razbijao o
obalu. Helikopter se uspeo iznad brda.
"Na nesreu", ree Hamond, "moramo da sletimo na ostrvo. Ne svia mi se to, jer
uznemiravamo ivotinje. A ponekad je i malo jezivo..."
Hamondov glas prekinuo se kad je pilot rekao: "Poinjemo sputanje. Drite se, narode."
Helikopter je poao nanie i odmah se naoe u magli. Grant je u slualicama uo elektronsko
pitanje koje se neprestano ponavljalo, ali nije mogao ba nita da vidi; onda je maglovito
poeo da razaznaje zelene grane borova kako se pruaju kraz maglu. Neke od grana bile su
blizu.
"Kako, kog vraga, radi ovo?" upita Malkolm, ali niko nije odgovorio.
Pilot je bacio pogled levo, onda desno, gledajui ka borovoj umi. Drvee je i dalje bilo blizu.
Helikopter se brzo sputao.
"Isuse", ree Malkolm.
Pitanje postade glasnije. Grant pogleda pilota. Bio je usredsreen. Grant skrenu pogled
nanie i ugleda divovski blistavi fluorescentni krst ispod pleksiglasnog mehura kod njegovih
nogu. Na krajevima krsta bljeskala su svetla. Pilot je malo korigovao putanju i dodirnuo
heliport. Zvuk rotora je bledeo, a zatim zamro.
Grant uzdahnu i otkopa sigurnosni pojas.
"Morali smo brzo da se spustimo, na taj nain", ree Hamond, "zbog bonog vetra. Na ovom
vrhu esto ima opasnog bonog vetra, i... Pa, bezbedni smo."
Neko je dotravao do helikoptera. ovek sa bejzbol kapom i riom kosom. irom je otvorio
vrata i rekao: "ao, ja sam Ed Redis. Dobro doli na Isla Nublar. I molim vas da pazite gde
stajete."
Uska staza vijugala je nizbrdo. Vazduh je bio hladnjikav i vlaan. Kako su se sputali, magla
se razreivala i Grant je bolje mogao da vidi pejza. Izgleda, pomisli on pre nalik na pacifiki
severozapad, Olimpijsko poluostrvo.
"Tako je", ree Redis. "Primarna ekologija je listopadne kine ume. Potpuno razliita od
vegetacije na kopnu, koja je vie klasine kine ume. Ali ova mikroklima javlja se samo na
odreenoj visini, na padinama severnih brda. Vei deo ostrva je tropski."
Dole, mogli su da vide bele krovove velikih zgrada, ugneene meu zasadima. Grant se
iznenadio: konstrukcija je bila razraena. Ili su i nanie, iz magle, i sad je mogao da vidi
ostrvo u punoj veliini kako se prua u pravcu juga. Kao to je Redis rekao, veinom je bilo
prekriveno tropskom umom.
Prema severu, Grant je ugledao jedno jedino stablo, kako se uzdie iznad palmi, bez ijednog
lista, samo veliki, zakrivljeni patrljak. Onda se patrljak pomerio i okrenuo da se suoi s
pridolicama. Grant je shvatio da uopte ne gleda drvo.
Gledao je skladan, zakrivljen vrat ogromnog stvorenja kako se uzdie pedeset stopa u vazduh.
Gledao je dinosaurusa.
DOBRODOLICA
"Boe moj", blago ree Eli; svi su buljili u ivotinju iznad drvea. "Boe moj."
Njegova prva pomisao bila je da je dinosaurus neobino divan. Knjige su ih prikazivale kao
preglomazna, trontava stvorenja, ali pokreti ove dugovrate ivotinje bili su skladni, gotovo
dostojanstveni. I bili su brzi - nije bilo nieg mlitavog ili tromog u njihovom ponaanju.
Sauropod ih je napeto posmatrao i duboko zatrubio, prilino nalik na slona. Trenutak kasnije,
druga glava uzdigla se iznad lisnatog pokrivaa, a onda i trea, i etvrta.
"Boe moj", ponovo ree Eli.
enaro je ostao bez rei. Sve vreme je znao ta ga eka - godinama je znao - ali nekako
nikada nije verovao da e se to dogoditi. A sada, zanemeo je od oka. Strana mo nove
genetike tehnologije, koju je ranije smatrao samo mnotvom rei u prenapregnutoj
trgovakoj ponudi - postala mu je odjednom jasna. Ove ivotinje bile su tako velike! Bile su
ogromne! Velike kao kua! I toliko ih je bilo! Pravi prokleti dinosaurusi! Stvarni koliko biste
mogli da poelite.
enaro pomisli: Zaradiemo bogatstvo na ovom mestu. Bogatstvo.
Molio se bogu da je ostrvo bezbedno.
Grant je stajao na putu na brdskoj padini, sa maglom na licu, i gledao sive vratove kako se
izdiu iznad palmi. Osetio je vrtoglavicu, kao da se zemljite prestrmo sputalo. Teko je
dolazio do daha. Zato to je gledao neto to nikada nije oekivao da e videti. Pa ipak je
gledao.
ivotinje u magli bili su savreni apatosaurusi, sauropodi srednje veliine. Njegov zabezeknut
um pravio je akademske asocijacije: severnoameriki biljoderi, period kasne jure. Popularno
zvani 'brontosaurusi'. Otkrio ih je E.D. Kuop u Montani 1676. Primerci koji su bili dovedeni u
vezu sa Morisonovim formacijskim slojevima u Koloradu, Juti i Oklahomi. Pre kratkog
vremena, Berman i Mekinto su ga na osnovu oblika lobanje ponovo klasifikovali koa
diplodokusa. Tradicionalno, smatralo se da Brontosaurus vei deo vremena provodi u plitkoj
vodi, to bi mu pomoglo da nosi svoj veliki trup. Iako ova ivotinja oigledno nije bila u vodi,
kretala se prebrzo, glava i vrat su se aktivno njihale iznad palmi - iznenaujue aktivno.
Grant je poeo da se smeje.
"ta je?" zabrinuto upita Hamong. "Neto nije u redu?"
Grant samo odmahnu glavom i nastavi da se smeje. Nije mogao da im kae da je smeno bilo
to to je video ivotinje samo par sekundi, a ve je poeo da prihvata - i da koristi zapaanja
da odgovori na davno postavljena pitanja iz svog polja.
Jo se smejao kada je ugledao peti i esti vrat kako se diu iznad palmi. Sauropodi su gledali
dolazak ljudi. Podsetili su Granta na prerasle irafe - imali su isti prijatan, ak tupav pogled.
"Prihvatam da nisu animatronine", ree Malkolm. "Vrlo su ivotne."
"Da, naravno da jesu", ree Hamond. "Da, i trebalo bi da budu, zar ne?"
Izdaleka, uli su ponovo trubljenje. Ponovo ga je jedna ivotinja izvela, a ostale su se
pridruile.
"To je njihov zov", ree Ed Redis. "ele nam dobrodolicu na ostrvo."
Grant je stajao i za trenutak sluao, ushien.
"Verovatno biste eleli da znate ta je sledee", govorio je Hamond dok je nastavljao da se
sputa stazom. "Predvideli smo za vas kompletan obilazak objekata, a kasnije popodne
odlazak da se vide ivotinje u parku. Ja u vam se pridruiti za veerom, i odgovoriu vam na
bilo koje preostalo pitanje koje tada budete imali. Sad, ako biste poli sa gospodinom
Redisom..."
Grupa je pratila Redisa ka najbliim zgradama. Iznad staze, grub, rukom ispisan znak,
govorio je: 'Dobro doli u Jurski park'.
TREA ITERACIJA
"Kod svakog sledeeg crtea fraktalne krive, detalji se jasnije vide."
Jan Malkolm
JURSKI PARK
Uli su u zeleni tunel nadnetih palmi koji je vodio do glavne zgrade za posetioce. Na sve
strane, prostrani i doterani zasadi naglaavali su oseaj da ulaze u novi svet, preistorijski
tropski svet, i da za sobom ostavljaju normalan svet.
Eli ree Grantu: "Deluju prilino dobro."
"Da", ree Grant. "elim da ih izbliza vidim. elim da im podignem jastuie stopala,
proverim kande, opipam kou, otvorim eljusti, pogledam zube. Sve do tada neu biti
siguran. Meutim, zaista dobro izgledaju."
"Pretpostavljam da to pomalo manja tvoje polje", ree Malkolm.
Grant odmahnu glavom. "To sve menja", ree on.
Ve 150 godina, sve od otkria divovskih ivotinjskih kostiju u Evropi, prouavanje
dinosaurusa bilo je vebanje naune dedukcije. Paleontologija je u sutini bila detektivski
posao, traganje za uporitima u kostima fosila i tragovima davno nestalih divova. Najbolji
paleontolozi bili su oni koji su mogli da izvedu najmudrije dedukcije.
I sve velike rasprave u paleontologiji bile su voene u tom stilu - ukljuujui i gorku debatu, u
kojoj je Grant bio kljuna figura, o tome da li su dinosaurusi bili toplokrvni.
Naunici su uvek svrstavali dinosauruse u gmizavce, hladnokrvna stvorenja koja toplotu koja
im je potrebna za ivot izvlae iz okoline. Sisar moe da metabolizmom iz hrane stvori
telesnu toplinu, ali gmizavac ne moe. Na kraju, aica istraivaa - prvenstveno voena od
strane Dona Ostruma i Roberta Bakera sa Jejla - poela je da sumnja da taj koncept sporih,
hladnokrvnih dinosaurusa, ne moe da odgovori na fosilne nalaze. Metodom klasine
dedukcije, izvukli su zakljuke iz nekoliko linija dokaza.
Prvo je bio stav: guteri i gmizavci puze zgrenih nogu, priljubljeni uz zemlju zbog toplote.
Guteri nemaju energije da stoje na stranjim nogama due od nekoliko sekundi. Meutim,
dinosaurusi su stajali na pravim nogama, a mnogi su hodali uspravljeni na stranje noge.
Meu ivim ivotinjama, uspravno dranje javlja se samo kod toplokrvnih sisara i ptica. Zato
dranje dinosaurusa navodi na njihovu toplokrvnost.
Zatim su prouavali metabolizam i raunali koliki je pritisak bio potreban da gura krv uz
osamnaest stopa dug vrat brahiosaurusa i zakljuili da bi on mogao da se postigne samo uz
pomo toplokrvnog srca sa etiri komore.
Posle toga prouavali su staze, fosilne otiske stopala u blatu, i zakljuili da su dinosaurusi
trali brzo kao ovek; takva aktivnost podrazumeva toplokrvnost. Pronali su ostatke
dinosaurusa iznad arktikog kruga, u hladnoj sredini nezamislivoj za gmizavce. A nove
studije ponaanja u grupi, zasnovane preteno na radu samog Granta, nagovetavale su da su
dinosaurusi imali sloen drutveni ivot i da su podizali mlade, to gmizavci ne ine.
Kornjae naputaju svoja jaja. Ali dinosaurusi verovatno to nisu inili.
Polemika o toplokrvnosti buktala je petnaest godina. Pre nego to je prihvaeno novo
shvatanje o dinosaurusima kao brzim, aktivnim ivotinjama - ali ne bez trajnih animoziteta.
Na konvencijama, jo je bilo kolega koji nisu razgovarali jedni s drugim.
Ali, sada, ako je mogue klonirati dinosauruse - pa, Grantovo polje prouavanja smesta e se
izmeniti. Paleontoloko prouavanje dinosaurusa je gotovo. Ceo poduhvat - muzejske dvorane
sa njihovim divovskim skeletima i oporima aka to mehaniki ponavljaju, univerzitetske
laboratorije s njihovim tacnicama za kosti, istraivaki lanci, asopisi - svemu tome je kraj.
"Ne delujete smeteno", ree Malkolm.
Grant odmahnu glavom. "To je razmatrano, u polju. Mnogi su zamiljali da e do toga da
doe, ali ne tako brzo."
"Pria o naoj vrsti", ree Malkolm, nasmejan. "Svi znaju da e do toga da doe, ali ne tako
brzo."
Kako su hodali niz stazu, vie nisu mogli da vide dinosauruse, ali su mogli da ih uju kako
blago trube u daljini.
Grant ree: "Ja imam samo jedno pitanje, odakle im DNK?"
Grant je bio svestan da ozbiljne spekulacije u laboratorijama u Berkliju, Tokiju i Londonu
mogu da dovedu do toga da e biti mogue kloniranje istrebljenih ivotinja kao to su
dinosaurusi - ako je mogue dobiti neto DNK dinosaurusa s kojom bi se moglo raditi.
Problem je bio u tome to su se svi poznati dinosaurusi bili fosili, a fosilizacija unitava vei
deo DNK i zamenjuje je neorganskim materijalom. Naravno, kad bi dinosaurus bio zamrznut
ili sauvan u tresetitu, ili mumificiran u pustinji, onda bi DNK moda bilo mogue ponovo
dobiti.
Ali niko nikad nije pronaao zamrznutog ili mumificiranog dinosaurusa. Zato je kloniranje
bilo nemogue. Nije bilo niega iz ega bi bilo mogue klonirati. Sva moderna genetika
tehnologija bila je beskorisna. Bilo je to kao da ima fotokopir aparat, a nema ta da kopira
njime.
Eli ree: "Ne moe da reprodukuje pravog dinosaurusa, zato to nema pravu DNK
dinosaurusa."
"Osim ako ne postoji nain o kom nismo razmiljali", ree Grant.
"ta, na primer?" upita ona.
"Ne znam", ree Grant.
S druge strane ograde, krenuli su ka bazenu za plivanje koji se prelivao preko niza vodopada i
manjih bazena u steni. Povrina je bila zasejana ogromnom paprati. "Zar je ovo neobino?"
upita Ed Redis. "Naroito kad je dan maglovit ove biljke zaista doprinose preistorijskoj
atmosferi. Ovo su, naravno, autentine jurske paprati."
Eli zastade da izbliza osmotri paprati. Da, bilo je to ba ono to je i rekao: Serenna
veriformans, biljka u izobilju naena u fosilima starijim od dve stotine miliona godina, sada
rasprostranjena samo u movarama Brazila i Kolumbije. Ali ko god je odluio da smesti ovu
paprat pored bazena oigledno nije znao da spore veriformansa sadre smrtonosan beta-
karbolinski alkaloid. ak i od dodira privlanih zelenih listova moete se razboleti, a ako bi
dete stavilo punu aku u uste, gotovo sigurno bi umrlo - otrov je bio pedeset puta otrovniji od
otrova oleandra.
Ljudi su tako naivni kad su biljke u pitanju, pomisli Eli. Oni biraju biljke po izgledu, kao to
biraju slike na zidu. Nikad ne razmiljaju o njima kao o pravim ivim biima, koja vredno
obavljaju sve ivotne funkcije disanja, hranjenja, izluivanja, reprodukcije - i odbrane.
Meutim, Eli je znala da su, tokom istorije Zemlje, biljke evoluirale isto tako takmiarski kao
i ivotinje, a na odreene naine i ee. Otrov Serenne veriformans bio je mali primer
razraenog hemijskog arsenala oruja koje su pravile biljke. Postoje terpeni koje biljke ire da
otruju zemljite oko sebe i spree suparnike; alkaloidi, koji ih ine neukusnim za insekte i
neprijatelje (i decu), i feromoni, pomou kojih komuniciraju. Kada Daglasovu jelu napadnu
pele, ona proizvodi hemikaliju protiv hranjenja - to ine i ostale Daglasove jele u udaljenim
delovima ume. To se deava kao odgovor na upozoravajuu, aleohemikaliju koju izluuje
napadnuto drvee.
Ljudi koji zamiljaju da se ivot na Zemlji odvija tako to se ivotinje kreu na zelenoj
pozadini pokazuju ozbiljno nerazumevanje onoga to vide. Zelena pozadina vrvi od ivota.
Biljke rastu, pokreu se, uvru i okreu, bore za sunce. One neprestano stupaju u interakciju
sa ivotinjama - odvraajui neke korom i trnjem, trujui druge, a hranei tree da
potpomognu njihovo razmnoavanje, ne bi li ovi dalje irili njihov polen i seme. To je sloen,
dinamian proces koji nije prestajao da je fascinira. A za koji je znala da ga veina naprosto
ne razume.
Ali ako je saenje smrtonosne paprati nekakav znak, onda je jasno da dizajneri Jurskog parka
nisu bili dovoljno paljivi.
"Zar to nije upravo predivno?" govorio je Ed Redis. "Ako pogledate napred, videete nau
Safari kolibu." Eli je ugledala teatralnu, nisku zgradu sa nizom staklenih piramida na krovu.
"Tu ete svi odsesti u Jurskom parku."
Grantove odaje bile su u be tonovima, ratanski nametaj sa zelenim motivima dungle. Soba
nije bila sasvim dovrena; u klozetu bile su kamare drveta za gradnju i delii elektrinih ica
na podu. U uglu nalazio se televizorski prijemnik sa natpisom na vrhu:
Kanal 2: Hipsilofodontska brda
Kanal 3: Triceratopsko podruje
Kanal 4: Sauropodska movara
Kanal 5: Mesoderska oblast
Kanal 6: Stegosauruski jug
Kanal 7: Velociraptorska dolina
Kanal 8: Pterosarusov vrh

Grant je smatrao da su imena iritirajue zgodna. Ukljuio je televizor, ali dobio je samo
statiki um. Iskljuio ga je; uao u spavau sobu, bacio kofer na krevet. Pravo iznad kreveta
nalazio se veliki piramidalni prozor ka nebu. Stvarao je oseaj atora, kao da spava pod
zvezdama. Na nesreu, staklo je moralo da bude zatieno tekim ipkama, tako da su
prugaste senke padale preko kreveta.
Grant je zastao. Video je planove kolibe, ali se nije seao ipki na prozoru prema nebu. U
stvari, ove ipke delovale su kao prilino grub dodatak. Crni elini ram bio je nainjen sa
spoljne strane staklenih zidova, a ipke su bile zavarene za ram.
Zbunjen, Grant je preao iz spavae u dnevnu sobu. Njegov prozor gledao je na bazen za
plivanje.
"Uzgred, one paprati su otrovne", ree Eli, dok je ulazila u njegovu sobu. "Ali jesi li primetio
neto u vezi sobe, Alane?"
"Izmenili su projekat."
"Da, mislim da jesu." Kretala se po sobi. "Prozori su mali", ree ona. "A staklo je postavljeno
u elini ram. Vrata su opivena elikom. To ne bi trebalo da bude potrebno. A da li si video
ogradu kada smo uli?"
Grant klimnu. Cela koliba bila je okruena ogradom sa ipkama od palac debelog elika.
Ograda je bila skladno uklopljena u teren i obojena jednolino crno da podsea na liveno
gvoe, meutim, nikakav kozmetiki napor nije mogao da prikrije debljinu metala ili njenu
visinu od dvanaest stopa.
"Ne seam se ni da je ograda bila projektovana", ree Eli. "Izgleda mi kao da su ovo mesto
pretvorili u tvravu."
Grant pogleda na sat. "Sigurno emo pitati zato je tako", ree on. "Obilazak poinje za
dvadeset minuta."
KADA SU DINOSAURUSI VLADALI ZEMLJOM
Sastali su se u zgradi za posetioce: dva sprata visokoj, svoj u staklu sa izloenim crnim
anodizovanim gredama i osloncima. Grant je smatrao da je nesumnjivo visokotehnoloka.
Malom predavaonicom dominirao je robot Tyrannosaurus rex, koji je pretei visio iznad ulaza
u izlobeni prostor oznaen KADA SU DINOSAURUSI VLADALI ZEMLJOM. Neto dalje
bili su drugi displeji: TA JE DINOSAURUS? i SVET MEZOZOIKA. Ali eksponati nisu bili
zavreni; svuda po podu bilo je ica i kablova. enaro se popeo na pozornicu i razgovarao sa
Grantom, Eli i Malkolmom; glas mu je neznatno odjekivao u prostoriji.
Hamond je sedeo u pozadini; prekrstio je ruke na grudima.
"Uskoro polazimo u obilazak objekata", ree enaro. "Siguran sam da e nam gospodin
Hamond i njegovo osoblje pokazati sve u najboljem svetlu. Pre nego to poemo, eleo bih da
vam ukratko objasnim zato smo ovde i kakvu odluku treba da donesem pre nego to odemo.
U sutini, kao to ste ve shvatili, ovo je ostrvo na kome je dinosaurusima dobijenim
genetikim inenjeringom doputeno da se kreu u prirodnoj sredini nalik na park, obrazujui
turistiku atrakciju. Atrakcija jo nije otvorena za turiste, ali bie ove godine.
"Moje pitanje za vas je jednostavno. Da li je ovo ostrvo bezbedno? Da li je bezbedno za
posetioce, i da li je bezbedno drati dinosauruse?"
enaro je ugasio svetla. "Postoje dva razliita dokaza koja moramo da uzmemo u obzir. Prvo,
postoji identifikacija ranije nepoznatog dinosaurusa na kopnu Kostarike. Za ovog dinosaurusa
zna se samo na osnovu jednog njegovog dela. Pronaen je jula ove godine, poto je
najverovatnije ugrizao jednu ameriku devojicu na plai. Doktor Grant vam moe kasnije
ispriati neto vie o tome. Zamolio sam da nam originalni deo, koji se nalazi u jednoj
laboratoriji u Njujorku, dostave avionom ovamo da bismo ga na licu mesta mogu ispitati. U
meuvremenu, postoji i drugi dokaz.
Kostarika ima odlinu medicinsku slubu, koja vodi sve vrste podataka. Poevi od marta,
postoje izvetaji da guteri ujedaju bebe u kolevkama - a takoe, mogao bih da dodam, da
grizu starce koji hru u snu. Postoje sporadini izvetaji o ovim ujedima gutera u obalnim
selima od Ismalije do Puntarenasa. Posle marta, vie nije bilo izvetaja o ujedima gutera.
Meutim, imam ovaj grafikon Javne zdravstvene slube iz San Hozea o smrtnosti beba u
gradovima na zapadnoj obali, ranije ove godine. Skreem vam panju na dve osobine ovog
grafikona", ree enaro. "Prvo, smrtnost beba je mala u januaru i februaru, onda skae u
martu, pa je opet niska u aprilu. Ali od maja nadalje, visoka je, sve do jula, meseca kada je
mala amerikanka ugriena. Javna zdravstvena sluba osea da danas neto utie na smrtnost
beba, to radnici u obalnim selima ne prijavljuju. Druga osobina je zbunjujua dvonedeljna
pikovitost, koja kao da sugerie da postoji neki alternativni fenomen."
Svetla su se opet upalila. "U redu", ree enaro. "To je dokaz koji elim da rasvetlim. A sad,
ima li nekih..."
"Moemo da sebi utedimo dosta truda", ree Malkolm. "Odmah u vam to objasniti."
"Da?" upita enaro.
"Da", ree Malkolm. "Prvo i prvo, ivotinje su vrlo verovatno otile sa ostrva."
"Do kurca", zarea Hamond iz pozadine.
"I drugo, grafikon Javne zdravstvene slube gotovo sigurno nema nikakve veze sa bilo kojim
ivotinjama koje su pobegle."
Grant upita: "Otkud znate?"
"Primetiete da grafikon alternativno pokazuje visoke i niske pikove", ree Malkolm. "To je
karakteristika mnogih sloenih sistema. Na primer, voda koja kaplje iz slavine. Ako okrenete
slavinu samo malo, dobiete stalno kap, kap, kap. Ali ako otvorite jo malo, tako da stvorite
malu turbulenciju toka, onda dobijete as velike, as male kapi. Kap kap... kap kap... tako.
Moete i sami da probate. Turbulencija stvara naizmeninost - to je njena karakteristika. A
ovakav naizmenian grafikon dobiete za irenje bilo koje nove bolesti u jednoj zajednici."
"Ali zato kaete da nije izazvana dinosaurusima koji su pobegli?" upita Grant.
"Zato to je karakteristika nelinearna", ree Malkolm. "Bile bi potrebne stotine pobeglih
dinosaurusa da je prouzrokuju. A ne mislim da su stotine dinosaurusa pobegle. Tako da
zakljuujem da je u pitanju neki drugi fenomen, neki novi varijetet grira, uzrokuje fluktuacije
koje vidite na grafikonu."
enaro upita: "Ali mislite da su dinosaurusi pobegli?"
"Verovatno jesu."
"Zato?"
"Zbog onoga to ovde pokuavate. Vidite, ovo ostrvo predstavlja pokuaj da se ponovo stvori
jedna ivotna sredina iz prolosti. Da se napravi izolovani svet u kome e se istrebljena
stvorenja slobodno kretati. Je l' tako?"
"Jeste."
"Ali s moje take gledita, takav poduhvat je nemogu. Matematika toga je tako oigledna da
ne mora ni da se rauna. To je kao da pitate da li ete na milion dolara prihoda morati da
platite porez. Za to ne treba da vadite digitron da sraunate. Znate da dugujete porez. A,
slino, ja sasvim sigurno znam da ovek ne moe na ovakav nain uspeno da duplicira
prirodu, ili da se nada da e moi da je izoluje."
"A zato ne? Najzad, postoje zooloki..."
"Zooloki vrtovi ponovo ne stvaraju prirodu", ree Malkolm. "Budimo jasni. Zooloki vrtovi
uzimaju postojeu prirodu i jako malo je modifikuju da stvore ograeni prostor za dranje
ivotinja. ak i te minimalne modifikacije esto ne uspevaju. ivotinje neprestano bee.
Meutim, zooloki vrt nije model ovog parka. Ovaj park pokuava neto mnogo ambicioznije
od toga. Neto slinije pravljenju svemirske stanice na Zemlji."
enaro odmahnu glavom. "Ne razumem."
"Pa, jako je prosto. Osim vazduha, koji slobodno tee, planirano je da sve ostalo bude
izolovano. Nita ne ulazi, nita ne izlazi. ivotinje koje se ovde dre nikad se nee pomeati
sa veim ekosistemima Zemlje. One nikad nee pobei."
"I nikada nisu", frknu Hamond.
"Takva izolacija je nemogua", ravnoduno ree Malkolm. "To je prosto nemogue izvesti."
"Mogue je. Sve vreme se to radi."
"Izvinite", ree Malkolm. "Ali nemate pojma o onome o emu govorite."
"Ti mali arogantni mrkave", ree Hamond. Ustao je i izaao iz prostorije.
"Gospodo, gospodo", ree enaro.
"ao mi je", ree Malkolm, "Ali poenta ostaje. Ono to nazivamo 'prirodom' u stvari je sloen
sistem daleko suptilniji nego to smo to spremni da prihvatimo. Mi pravimo uproen lik
prirode, a onda ga zapetljavamo. Ja nisam borac za ouvanje ivotne sredine, ali morate da
razumete ono to ne razumete. Koliko puta treba to treba da bude istaknuto? Koliko dokaza
moramo da vidimo? Sagradimo asuansku branu i tvrdimo da e oiveti deltu Nila. Umesto
toga, ona uniti plodnu deltu Nila, proizvede parazitsko zagaenje i razori ekonomiju Egipta.
Sagradimo..."
"Oprostite", ree enaro. "Ali mislim da ujem helikopter. To je verovatno uzorak za doktora
Granta." Poao je iz sobe. Svi su ga sledili.
U podnoju planine, enaro je vritao preko zvuka helikoptera. Na vratu iskoile su mu vene.
"ta ste uradili? Koga ste pozvali?"
"Hajde, vidi", ree Hamond, uspravljajui se. "Moramo neto da raistimo..."
"Ne", ree enaro. "Ne, vi morate neto da shvatite. Ovo nije nedeljna ekskurzija..."
"Ovo je moje ostrvo", ree Hamond, "i mogu da pozovem koga god hou."
"Ovo je ozbiljna istraga po pitanju vaeg ostrva, jer se investitori brinu da se nije izmaklo
kontroli. Mi mislimo da je ovo jako opasno mesto i..."
"Nee me zatvoriti, Donalde..."
"Hou, ako budem morao..."
"Ovo je bezbedno mesto", ree Hamond, "bez obzira ta taj prokleti matematiar kae..."
"To nije..."
"A ja u demonstrirati njegovu bezbednost..."
"A ja elim da ih smesta vratite u helikopter", ree enaro.
"Ne mogu", ree Hamond; upirao je prstom u oblake. "Ve odlazi." I, zaista, zvuk rotora se
gubio.
"Boga mu", ree enaro, "zar ne vidite da bespotrebno rizikujete..."
"Ah, ah", ree Hamond. "Da nastavimo ovo kasnije. Ne elim da uznemiravam decu."
Grant se okrenuo i ugledao Eda Redisa kako nizbrdo vodi dvoje dece: deaka sa naoarima
od nekih jedanaest godina i devojicu nekoliko godina mlau, od moda nekih sedam ili osam
godina. Plavu kosu sakupila je ispod bejzbol kape Metsa, a preko ramena prebacila je
rukavicu za bejzbol. Dvoje klinaca ustro se sputalo stazom koja je vodila sa heliporta i
zaustavilo na odreenoj udaljenosti od enara i Hamonda.
Dubokim apatom enaro ree: "Hriste."
"Hajde, smiri se", ree Hamond. "Njihovi roditelji se razvode, a ja elim da se zabave ovde za
vikend."
Devojica je ispitivaki mahnula.
"ao, deda", rekla je. "Stigli smo."

OBILAZAK
Tim Marfi smesta je uvideo da neto nije u redu. Njegov deda bio je usred prepirke sa mlaim
ovekom crvenog lica preko puta njega. A ostali odrasli, koji su stajali iza, delovali su
zbunjeno i kao da im je neprijatno. Aleksis je, takoe, osetila napetost, jer se povukla i bacala
lopticu u vazduh. Morao je da je gurne: "Ajde, Leksi."
"Idi sam, Tim."
"Ne budi crv", ree on.
Leksi je netremice gledala u njega, ali Ed Redis veselo ree: "Upoznau vas sa svima, a onda
moemo da krenemo u obilazak."
"Moram da idem", ree Leksi.
"Prvo emo da se upoznamo", ree Ed Redis.
"Ne, moram da idem."
Ali Ed Redis ih je ve predstavljao. Prvo dedi, koji ih je oboje poljubio, a onda i oveku sa
kojim se svaao. Ovaj ovek bio je miiav i zvao se enaro. Ostatak predstavljanja Timu se
rasplinuo. Bila je tu plavua u orcu i ovek sa bradom koji je nosio farmerke i havajsku
koulju. Delovao je kao neko ko ivot provodi napolju. Onda debeljko sa koleda koji je imao
neke veze s kompjutereima i konano mravko u crnom koji se nije rukovao, ve je samo
klimnuo glavom. Tim je pokuavao da sabere utiske i gledao je u plavuine noge, kada je
iznenada shvatio da zna oveka sa bradom.
"Usta su ti otvorena", ree Leksi.
Tim ree: "Znam ga."
"Oh, naravno. Sad ste se upoznali."
"Ne", ree Tim. "Imam njegovu knjigu."
ovek s bradom ree: "Koju knjigu, Time?"
"Izgubljeni svet dinosaurusa", ree Tim.
Aleksis se zasmejulji. "Tata kae da Tim ima dinosaurusa u glavi", ree ona.
Tim jedva da ju je i uo. Razmiljao je o tome ta zna o Alanu Grantu. Alan Grant je jedan od
glavnih zastupnika teorije da su dinosaurusi toplokrvni. Mnogo je kopao na mestu zvanom
Brdo Jaja u Montani, koje je bilo uveno po tome to je tamo pronaeno jako mnogo jaja
dinosaurusa. Profesor Grant otkrio je veinu jaja dinosaurusa koja su uopte pronaena.
Takoe je dobar ilustrator i crtao je slike za sopstvene knjige.
"Dinosaurusi u glavi?" ree bradonja. "Da. U stvari, i ja imam isti problem."
"Tata kae da su dinosaurusi stvarno glupavi", ree Leksi. "On kae da bi Tim trebalo da izie
na vazduh i vie se bavi sportom."
Timu je bilo neprijatno. "Mislio sam da mora da ide", ree on.
"Samo trenutak", ree ona.
"Mislio sam da ba uri."
"Zar na misli, Timoti, da ja to bolje znam", ree ona i stavi ruke na kukove, oponaajui
najiritirajui majin stav.
"Da vam kaem neto", ree Ed Redis. "Zato ne bismo svi zajedno poli do centra za
posetioce, pa da krenemo u obilazk." Svi su krenuli. Tim je uo kako enaro apue
njegovom dedi: "Ubiu vas zbog ovoga", a onda je Tim podigao pogled i video da doktor
Grant hoda ukorak s njim.
"Koliko ima godina, Time?"
"Jedanaest."
"A koliko dugo te zanimaju dinosaurusi?" upita Grant.
Tim proguta knedlu. "Neko vreme", ree on. Oseao je nervozu u razgovoru s doktorom
Grantom. "Idemo ponekad u muzeje, kad nagovorim porodicu na to. Mog oca."
"Tvog oca to ba i ne zanima?"
Tim klimnu i ispria Grantu o poslednjem odlasku njegove porodice u Muzej istorije prirode.
Njegov otac pogledao je skelet i rekao: "Veliki je."
Tim je rekao: "Ne, tata, taj ja srednje veliine, kamptosaurus."
"Ah, na znam. Meni deluje da je veliki."
"ak nije ni potpuno odrastao, tata."
Njegov otac mirnu prema skeletu. "ta je to, jura?"
"Ma jok, nije. Kreda."
"Kreda? Kakva je razlika izmeu krede i jure?"
"Samo oko sto miliona godina", ree Tim.
"Kreda je starija?"
"Ne, tata, jura je starija."
"E, pa", ree njegov otac, koraknuvi unazad, "meni deluje prokleto veliki." I onda se okrenuo
prema Timu da se ovaj sloi. Tim je znao da je bolje sloiti se s ocem, tako da je samo
promrmljao neto. A onda su otili do sledeeg eksponata.
Tim je stajao ispred jednog skeleta - Tyrannosaurus rexa, najmonijeg grabeljivca za koga je
Zemlja znala - za dugo vremena. Konano, njegov otac ree: "ta to gleda?"
"Brojim prljenove", ree Tim.
"Prljenove?"
"U kimi."
"Znam ta su prljenovi", ljutito ree njegov otac. Stajao je tamo jo neko vreme, a onda
rekao: "Zato ih broji?"
"Mislim da su pogreili. Tiranosaurus bi trebalo da ima trideset sedam prljenova u repu. Ovaj
ima vie."
"Hoe da mi kae", ree njegov otac, "da Muzej istorije prirode ima pogrean skelet? Ne
mogu da verujem."
"Pogrean je", ree Tim.
"To je jako udno, sine", ree on; stavio mu je ruku na rame i sisnuo ga. "Zna koliko
prljenova treba da bude u tom repu. Nita slino nikad nisam video. Ti zaista ima
dinosauruse u glavi."
A onda je njegov otac rekao da bi eleo da stigne na drugu polovinu mea Metsa na TV-u, a
Leksi je rekla da bi i ona, tako da su otili iz muzeja. A Tim nije video nijednog drugog
dinosaurusa, zbog ega su prevashodno i doli. Ali takva je bila situacija u njegovoj porodici.
Kakva je situacija pre bila u njegovoj porodici, Tim se ispravio. Sad kad se otac razvodi od
majke, stvari e verovatno biti drugaije. Njegov otac ve se odselio i, iako je to u poetku
smatrao udnim, Timu se to svidelo. Mislio je da njegova mama ima momka, ali nije bio
siguran, a naravno to nikad na bi pomenuo Leksi. Leksi se slamalo srce zbog odvojenosti od
oca, i u poslednjih nekoliko nedelja postala je tako mrzovoljna..."
"Je li to bio 5027?" upita Grant.
"Oprostite?" ree Tim.
"Tiranosaurus u muzeju. Je li to bio 5027?"
"Da", ree Tim. "Otkud znate?"
Grant se nasmeio. "Godinama govore da e ga srediti. Meutim, sad se to moda nikada nee
dogoditi."
"Zato to?"
"Zbog onoga to se dogaa ovde", ree Grant, "na ostrvu tvoga dede."
Tim odmahnu glavom. Nije razumeo o emu Grant govori. "Moja mama kae da je to samo
odmaralite, znate, sa plivanjem i tenisom."
"Ne ba", ree Grant. "Objasniu ti dok budemo ili."
Sad sam i prokleti bejbi-siter, nezadovoljno pomisli Ed Redis; lupkao je nogom dok je ekao
u centru za posetioce. To mu je starac rekao: Pazi mi na decu kao soko; ti si odgovoran za njih
ovog vikenda.
Edu Redisu to se uopte nije svialo. Oseao se degradirano. On nije prokleti bejbi-siter. A,
kad smo ve kod toga, nije bio ni prokleti turistiki vodi, ak ni za VIP-ove. On je bio
glaveina odnosa sa javnou Jurskog parka i morao je mnogo toga da pripremi do otvaranja,
za godinu dana. Samo koordinacija sa istorodnim preduzeima u San Francisku i Londonu,
kao i agencijama u Njujorku i Tokiju, bio je posao koji zahteva puno radno vreme - naroito
zbog toga to agencijama jo nije bilo mogue da se kae kakva je priroda odmaralita. Sva
preduzea projektovala su reklamne kampanje, nita posebno, i bila su nezadovoljna. Bilo im
je potrebno ohrabrenje da urade najbolje to mogu. Nije mogao da trai vreme vodei
naunike u obilaske.
Meutim, to je bio problem sa karijerom u odnosima sa javnou - niko u tebi ne vidi
profesionalca. Redis je prolih sedam meseci dolazio ovde dole na ostrvo i sa ostrva, a jo su
mu uvaljivali udne poslove. Kao to je ona epizoda iz januara. Harding je trebalo to da sredi.
Harding, ili Ovens, predradnik. Umesto toga, svalilo se na Eda Redisa. ta je on znao o
zbrinjavanju nekog bolesnog radnika? A sad je prokleti turistiki vodi i bejbi-siter. Okrenuo
se i izbrojao glave. I dalje jedna fali.
A onda, u pozadini, ugledao je kako doktorka Satler izlazi iz kupatila.
"U redu, narode, ponimo obilazak na drugom spratu."
Tim je sa ostalima pratio gospodina Redisa uz crne obeene stepenice do drugog sprata.
Proli su znak na kome je pisalo:
JURSKI PARK
ZATVORENO PODRUJE
SAMO ZA OVLAENO OSOBLJE
IZA OVE TAKE

Tim je osetio uzbuenje kada je video ovaj znak. Ili su hodnikom na drugom spratu. Jedan
zid bio je od stakla i gledao je napolje na balkon sa palmama u izmaglici. Na drugom zidu bila
su vrata sa ablonom ispisanim slovima, nalik na ulaze u kancelarije: NADZORNIK
PARKA... GOSTINSKI SERVIS... DIREKTOR...
Na pola hodnika stigli su do staklene pregrade obeleene jednim drugim znakom:
Ispod je bilo jo znakova:
OPREZ
TERATOGENE SUPSTANCE
TRUDNE ENE NEKA IZBEGAVAJU
IZLOENOST OVOM PODRUJU

OPASNOST
KORIENJE RADIOAKTIVNIH IZOTOPA
POTENCIJALNA KARCINOGENOST
Tim je postajao sve uzbueniji. Teratogene supstance! Stvari za pravljenje udovita! Ushitio
se i bio je razoaran kada je uo Eda Redisa: "Ne obraejte panju na znake, oni su samo
zbog pravnih razloga. Uveravam vas da je sve savreno bezbedno." Poveo ih je kroz vrata. Sa
druge strane nalazio se uvar. Ed Redis okrenuo se prema grupi.
"Moda ste primetili da na ostrvu imamo minimum osoblja. Moemo da upravljamo ovim
odmaralitem sa ukupno dvadeset ljudi. Naravno, kada budemo imali goste, bie ih vie, ali u
ovom trenutku samo ih je dvadeset. Ovo je naa kontrolna soba. Ceo park kontrolie se
odavde."
Zastali su ispred prozora i zapiljili se u zatamnjenu prostoriju koja je liila na malu verziju
Kontrole misije. Tu se nalazila providna vertikalna staklena mapa parka, a nasuprot nje bio je
postavljen bedem svetlucavih kompjuterskih konzola. Neki od ekrana prikazivali su podatke,
ali veina je pokazivala video prikaze pejzaa irom parka. Unutra su bila samo dva oveka;
stajali su i priali.
"ovek sa leve strane je na vodei inenjer, Don Arnold" - Redis je pokazao na mravog
oveka u koulji sa kratkim rukavima i sa manom, koji je puio cigaru. - "a pored njega je
na nadzornik parka, gospodin Robert Maldun, uveni beli lovac iz Najrobija." Maldun je bio
vornovat ovek u kaki odelu; naoare za sunce landarale su sa depa na koulji. Bacio je
pogled na grupu, kratko klimnuo i vratio pogled na ekrane kompjutera. "Siguran sam da biste
eleli da vidite ovu prostoriju", ree Ed Redis, "ali prvo da vidimo kako dobijamo DNK
dinosaurusa."
Znak na vratima govorio je EKSTRAKCIJE, a ona, kao i sva druga vrata u laboratorijskoj
zgradi, otvarala su se sigurnosnom karticom. Ed Redis je ubacio karticu u prorez, svetlost je
zatreptala i vrata su se otvorila.
Unutra, Tim je ugledao sobicu okupanu zelenim svetlom. etiri tehniara u laboratorijskim
mantilima netremice su posmatrali kroz dvocevne stereo mikroskope, ili su gledali likove na
video ekranima visoke rezolucije. Soba je bila puna utog kamenja. Kamenje se nalazilo na
staklenim policama, u kartonskim kutijama, na velikim tacnama na izvlaenje. Svaki kamen
imao je etiketu i bio je numerisan crnim mastilom.
Redis je predstavio Henrija Vua, vitkog oveka koji je prevalio tridesetu. "Doktor Vu je na
vodei genetiar. Pustiu ga da sam objasni ta ovde radimo."
Henri Vu se nasmeio. "Barem u da pokuam", ree on. "Genetika je malo komplikovana.
Verovatno se pitate odakle potie naa DNK dinosaurusa."
"Padalo mi je na pamet" ree Grant.
"U stvari", ree Vu, "postoje dva mogua izvora. Ako koristimo Lojovu tehniku ekstrakcije
antitela ponekad moemo da dobijemo DNK direktno iz kostiju dinosaurusa."
"ta se dobija?" upita Grant.
"Pa, najrastvorljivije belanevine ispare tokom fosilizacije, ali dvadeset procenata belanevina
i dalje je mogue povratiti ako se kosti samelju i koristi Lojova procedura. Sam doktor Loj ju
je koristio da dobije belanevine istrebljenih australijskih torbara, kao i krvne elije iz
prastarih ljudskih ostataka. Njegova tehnika je tako prefinjena da moe da se koristi sa pukih
pedeset nanograma materijala. To je pedesetmilioniti deo grama."
"I vi ste ovde prilagodili njegovu tehniku?" upita Grant.
"Samo kao bekap", ree Vu. "Kao to moete da zamislite, dvadeset procenata prinosa nije
dovoljno za na posao. Potrebno nam je celokupno vlakno DNK dinosaurusa da bismo mogli
da kloniramo. A dobijamo ga odavde." Podigao je jedan od utih kamenova. "Iz ilibara -
fosilizovane smole od sokova preistorijskog drvea."
Grant pogleda Eli, a onda Malkolma.
"To je zaista jako pametno", ree Malkolm, klimajui glavom.
"Ja i dalje ne razumem", priznao je Grant.
"Sokovi drvea", objasnio je Vu, "esto teku preko insekata i zarobljavaju ih. Insekti su onda
savreno ouvani unutar fosila. U ilibaru mogu se nai svakolike vrste insekata - ukljuujui
i insekte koji grizu i koji su sisali krv veih ivotinja."
"Sisali krv", ponovi Grant. Usta su mu se razjapila. "Mislite, sisali krv dinosaurusa..."
"Na sreu, da."
"A onda su insekti sauvani u ilibaru..." Grant protrese glavom. "Nek' sam proklet - to bi
moglo da upali."
"Uveravam vas, to pali", ree Vu. Priao je jednom mikroskopu, ispod koga je tehniar
smestio deli ilibara sa muvom. Na video monitoru posmatrali su kako on umee kroz ilibar
dugaku iglu, pravo u toraks preistorijske muve.
"Ako u ovom insektu ima tuih krvnih elija, moda emo moi da ih izvadimo i dobijemo
paleo-DNK, DNK izumrlog stvorenja. Naravno, neemo biti sigurni sve dok ne izvadimo sve
to je tamo, reprodukujemo i testiramo. To radimo ve pet godina. To je dug, spor postupak -
ali se isplatio.
U stvari, DNK dinosaurusa nekako je lake izdvojiti ovim postupkom nego DNK sisara. To je
zbog toga to crvena krvna zrnca sisara nemaju jezgro, pa ni DNK u sebi. Da biste klonirali
sisara, morate da naete belo krvno zrnce, koje je daleko ree od crvenog. Meutim, crvena
krvna zrnca dinosaurusa imala su jezgro, ba kao kod savremenih ptica. To je jedna od
mnogih indikacija da dinosaurusi uopte nisu bili gmizavci. Oni su velike konate ptice."
Tim je primetio da je doktor Grant i dalje bio sumnjiav, a da Denis Nedri, neuredni debeljko,
deluje potpuno nezainteresovano, kao da ve sve to zna. Nedri je nestrpljivo pogledavao
prema sledeoj prostoriji.
"Vidim da je gospodin Nedri zapazio sledeu fazu naeg posla", ree Vu. "Kako
identifikujemo DNK koju smo izvadili. Za to koristimo mone kompjutere."
Proli su kroz klizna vrata u prohladnu prostoriju. ulo se glasno zujanje. Dva est stopa
visoka okrugla tornja stajala su u sredini sobe, a du zidova bili su poreani do struka visoki
sanduci od nerajueg elika. "Ovo je naa visokotehnoloka perionica", ree doktor Vu. "Sve
ove kutije du zidova su Hamai-Hudovi automatski sekvenceri gena. Njih gone, vrlo
velikom brzinom, Krej XMP superkompjuteri, ovi tornjevi u sreditu prostorije. U sutini, vi
stojite usred neverovatno mone genetike fabrike."
Postojalo je nekoliko monitora; svi su prebrzo radili tako da je bilo teko videti ta pokazuju.
Vu pritiskom na dugme uspori jedan prikaz.
"Ovde vidite stvarnu strukturu delia DNK dinosaurusa", ree Vu. "Primetiete da je
sekvenca sainjena od etiri osnovna sastojka - adenina, timina, guanina i citozina. Ova
koliina DNK verovatno sadri instrukcije da se naini jedna jedina belanevina - recimo,
jedan hormon ili jedan enzim. Ceo molekul DNK sadri tri milijarde ovih baza. Ako svakog
sekunda pogledamo jedan ovakav ekran, i to inimo osam sati dnevno, i dalje bi nam trebalo
vie od dve godine da pregledamo itavo vlakno DNK. Toliko je veliko."
Pokazao je na lik na ekranu. "Ovo je tipian primer, zato to vidite da DNK ima greku, ovde
dole u liniji 1201. Zbog toga prvo moramo da je popravimo - ili, bolje reeno, kompjuter to
mora. On e isei DNK, koristei ono to nazivamo restrikcioni enzimima. Kompjuter e
izabrati raznolike enzime koji bi mogli da obave posao.
"Ovde je isti deo DNK, sa lociranim mestima restrikcionih enzima. Kao to vidite u liniji
1201, dva enzima mogu se sei sa svake strane unitene take. Obino preputamo da
kompjuter izabere koji e da upotrebi. Meutim, takoe moramo da znamo koji par baza treba
da umetnemo da popravimo oteenje. Za to moramo da poreamo razliite iseene delie,
ovako."
"Sada nalazimo deli DNK koji premoava oteeno podruje i kae nam ta nedostaje. Kao
to vidite, mi to moemo da pronaemo i nastavimo dalje i izvrimo popravku. Tamne pruge
koje vidite su restrikcioni delii - male sekcije DNK dinosaurusa, koje su enzimi razbili, a koji
su zatim analizirani. Kompjuter ih sada kombinuje, tragajui za sekcijom koda koja moe da
izvri premoavanje. To pomalo nalikuje na slaganje slagalice. Kompjuter to radi jako brzo."
"A ovde je korigovano vlakno DNK, popravljeno od strane kompjutera. Operacija kojoj ste
bili svedoci trajala bi mesecima u obinoj laboratoriji, ali mi to za nekoliko sekundi moemo
da obavimo."
"Znai, vi radite sa celim vlaknom DNK?" upita Grant.
"O, ne", ree Vu. "To je nemogue. Preli smo dug put od ezdesetih kada bi cela laboratorija
godinama dekodirala ovakav ekran. Sad je kompjuterima za to potrebno par sati. Ali, ak i
tako, molekul DNK je prevelik. Mi gledamo samo sekcije vlakna koje se razlikuju od
ivotinje do ivotinje, ili od savremene DNK. Samo nekoliko procenata nukleotida razlikuje
se od jedne vrste do druge. To je ono to mi analiziramo, a i to je veliki posao."
Denis Nedri je zevnuo. On je odavno zakljuio da Ingen mora da radi neto slino. Par godina
ranije, kada je Ingen unajmio Nedrija da isprojektuje kontrolni sistem parka, jedan od
polaznih projektnih parametara je bio zahtev za smetaj 3 x 109 podataka. Nedri je naprosto
pretpostavio da je to greka i pozvao je Palo Alto da to potvrdi. Meutim, rekli su mu da je
specifikacija tana. Tri milijarde polja.
Nedri je radio na mnogim velikim sistemima. On je postao ime na polju postavljanja
telefonskih komunikacija sa celim svetom za multinacionalne kompanije. esto su ti sistemi
imali milione podataka. Na to je bio navikao. Ali Ingen je eleo neto mnogo vee...
Zbunjen, Nedri je otiao u Simboliks, blizu M.I.T. kampusa u Kembridu, da vidi Barnija
Felouza. "Kakva baza podataka moe da sadri tri milijarde podataka, Barni?"
"Greka", nasmeja se Barni. "Ima jedna ili dve nule vika."
"Nije greka. Proverio sam. To je ono to hou."
"Ali to je ludo", ree Barni. To ne moe da radi. ak i sa najbrim procesorima i zaslepljujue
brzim algoritmima, pretraivanje bi ipak trajalo danima. Moda nedeljama."
"Aha", ree Nedri. "Znam. Sreom, od mene ne trae da uradim algoritme. Treba samo da
rezerviem kapacitete i memoriju za ceo sistem. Ali ipak... emu ta baza moe da poslui?"
Barni se namrti. "Radi pod ND-om?"
"Da", ree Nedri. Vei deo njegovih poslova zahtevao je nondisclosure agreement.
"Moe li mi neto rei?"
"To je bioinenjersko preduzee."
"Bioinenjersko", ree Barni. "E, pa, onda je to oigledno..."
"ta to?"
"Molekul DNK."
"Ma, hajde", ree Nedri. "Ko bi analizirao molekul DNK?" Znao je da biolozi priaju o
Projektu ljudskog genoma, analizi kompletnog vlakna ljudske DNK. Ali za to bi bilo potrebno
deset godina usklaenog rada laboratorija irom sveta. Bio je to ogroman poduhvat, velik kao
projekat Menhetn, koji je doveo do atomske bombe. "Ovo je privatna kompanija", ree Nedri.
"Sa tri milijarde podataka", ree Barni. "Ne znam ta bi drugo moglo da bude. Moda su
optimistini prilikom projektovanja svog sistema."
"Vrlo optimistini", ree Barni.
"Ili moda samo analiziraju delie DNK, ali imaju algoritme sa pojaavanjem RAM-a."
To je imalo vie smisla. Odreene tehnike pretraivanja baza podataka jedu dosta memorije.
"Zna li ko im je radio algoritme?"
"Ne", ree Nedri. "Ova kompanija je jako tajanstvena."
"E, pa, pretpostavljam da rade neto u vezi DNK", ree Barni. "Koji je sistem?"
"Multi-XMP."
"Multi-XMP? Misli vie od jednog Kreja? Auu." Barni se sad mrtio, ponovo razmatrajui
to. "Moe li mi jo neto rei?"
"ao mi je", ree Nedri. "Ne mogu." I onda se vratio kui i isprojektovao kontrolni sistem.
Njemu i njegovom programskom timu trebalo je za to vie od godinu dana, a bilo mu je
posebno teko jer kompanija nije htela da mu kae ak ni emu bi podsistemi sluili.
Instrukcije su bile jednostavne: "Projektujte modul za uvanje podataka", ili "Projektujte
modul za vizuelno prikazivanje." Dali bi mu projektne parametre, ali ne i detalje u vezi
korienja. Radio je u mraku. A sad kad je sistem bio podignut i kad je radio, nije ga
iznenadilo saznanje da ima bagova. ta su drugo oekivali? A onda su ga panino uputili ovde
dole, besni i uznemireni zbog 'njegovih' bagova. Bilo je muno, pomisli Nedri.
Nedri se okrenuo grupi u trenutku kada je Grant upitao: "A kad jednom kompjuter
proanalizira DNK, kako znate koju je ivotinju dekodirao?"
"Imamo dva postupka", ree Vu. "Prvi je filogenetiko kartiranje. DNK se razvija vremenom,
kao i sve ostalo u jednom organizmu - ake, stopala ili bilo koje drugo fiziko obeleje. Tako
da moemo da uzmemo nepoznat deli DNK i grubo odredimo, uz pomo kompjutera, gde
mu je mesto u evolucionom nizu. To troi puno vremena, ali moe da se uradi."
"A drugi nain?"
Vu slee ramenima. "Prosto ga odgajimo i vidimo ta ispadne", ree on. "Tako obino radimo.
Pokazau vam kako to ispadne."
Tim je bio sve nestrpljiviji kako se obilazak produavao. Voleo je tehniku, ali, ak i tako,
gubio je zanimanje. Prili su sledeim vratima na kojima je pisalo OPLODNJA. Doktor Vu je
otkljuao vrata sigurnosnom karticom i oni uoe.
Tim je video jo jednu prostoriju sa tehniarima koji su radili oko mikroskopa. U pozadini bio
je deo potpuno osvetljen ultraljubiastim svetlom. Doktor Vu je objasnio da njihov rad sa
DNK zahteva prekidanje elijske mitoze u tano odreenom trenutku i zato ovde uvaju neke
od najsmrtonosnijih otrova na svetu. "Helotoksini, kolhikinoidi, beta-alkaloidi", ree on,
pokazujui ka redu priceva postavljenih ispred UV svetlosti. "Ubijaju svako ivo bie za
sekundu-dve."
Tim bi voleo da sazna vie o otrovima, ali doktor Vu je davio o korienju neoploenog
jajaca krokodila i zameni DNK; a onda ja profesor Grant postavljao neka sloena pitanja. Na
jednoj strani sobe bili su veliki tankovi sa natpisom TENI N2. Bili su tu i veliki zamrzivai
u koje je mogue ui, sa policama punim zamrznutih embriona, od kojih je svaki bio smeten
u majuni omota od staniola.
Leksi je bilo dosadno. Nedri je zevao. ak i doktorki Satler je poputalo zanimanje. Tim je
bio umoran od gledanja ovih sloenih laboratorija. eleo je da vidi dinosauruse.
Ispred sledee prostorije stajao je natpis IZLEGANJE. "Unutra je pomalo toplo i vlano", ree
doktor Vu. "Odravamo je na devedeset pet stepeni Farenhajta i relativnoj vlanosti od sto
procenata. Takoe odravamo viu koncentraciju O2. Dostie i trideset tri procenata."
"Jurska atmosfera", ree Grant.
"Da. Barem mi tako smatramo. Ako osetite slabost, slobodno mi recite."
Doktor Vu je ubacio sigurnosnu karticu u prorez i spoljna vrata se otvorie uz utanje. "Samo
da vas podsetim: ne dirajte nita u ovoj prostoriji. Neka jaja proputaju ulja iz koe. I pazite
glave. Senzori se neprestano kreu."
Otvorio je unutranja vrata prostorije za izleganje i oni uoe. Tim se suoio sa izuzetno
velikom prostorijom, okupanom duboko infracrvenim svetlom. Jajaca su leala na dugakim
stolovima; njihovi bledi obrisi bili su zamagljeni utavom niskom izmaglicom koja je
prekrivala stolove. Sva jaja su se blago pokretala, ljuljajui se.
"Jaja gmizavaca sadre veliku koliinu umanca, ali bez imalo vode. Embrioni moraju da
uzimaju vodu iz okolnog okruenja. Stoga izmaglica."
Doktor Vu je objasnio da se na svakom stolu nalazi 150 jaja i da ona predstavljaju novu
partiju izvadaka DNK. Partije se prepoznaju po brojevima na svakom stolu: STEG-458/2 ili
TRIC-390/4. Do struka u izmaglici, radnici u prostoriji za izleganje kretali su se od jednog
jajeta do drugog, uranjali ruke u izmaglicu, svakog sata okretali jaja i proveravali temperaturu
termikim senzorima. Prostoriju su nadzirale nadnete TV kamere i senzori pokreta. Nadneti
termiki senzori pomerali su se od jednog jajeta do drugog, dodirivali svako savitljivim
tapiem, pitali, a zatim nastavljali dalje.
"U ovom odgajalitu stvorili smo vie od tuce grupa izvadaka, to nam daje ukupno dve
stotine trideset osam ivotinja. Procenat opstanka nam je negde nula zapeta etiri, to,
prirodno, elimo da popravimo. Ali po kompjuterskoj analizi radimo sa nekih pet stotina
promenljivih: sto dvadeset iz okruenja, drugih dve stotine unutar-jajanih, a ostatak je iz
samog genetikog materijala. Naa jaja su plastina. Embrioni se mehaniki ubacuju, a zatim
ovde odgajaju."
"A koliko dugo im treba da odrastu?"
"Dinosaurusi brzo rastu i dostiu punu veliinu za dve do etiri godine. Tako da sad u parku
imamo jedan broj odraslih ivotinja."
"ta ovi brojevi znae?"
"Ove ifre", ree Vu, "oznaavaju razliite partije izvadaka DNK. Prva etiri slova su znak
koja se ivotinja odgaja. Ovde, to TRIC znai Triceratops. A STEG znai Stegosaurus, i tako
dalje."
"A ovaj ovde sto?" upita Grant.
Na ifri je pisalo XXXX-0001/1. Ispod je bilo navrljano 'Verovatno kelu'.
"To je nova partija DNK", ree Vu. "Ne znamo ta e se tano izlei. Kada prvi put radimo
neku ekstrakciju, ne znamo koja e ivotinja biti. Vidite da je oznaen 'Verovatno kelu', tako
da e to najverovatnije biti kelurosaurus. Mali biljoder, ako se dobro seam. Teko mi je da
pratim imena. Do sada je poznato oko tri stotine vrsta dinosaurusa."
"Tri stotine etrdeset sedam", ree Tim.
Grant se nasmei, a onda ree: "Da li se sad neto izlee?"
"U ovom trenutku, ne. Period inkubacije varira od jedne do druge ivotinje, ali uglavnom traje
oko dva meseca. Pokuavamo da vremenski razmaknemo izleganje, da radnicima smanjimo
posao na odgajanju. Moete da zamislite kako je to kad se sto pedeset ivotinja rode u periodu
od nekoliko dana - iako, naravno, veina ne preivi. U stvari, ovi X-ovi dospevaju uskoro. Jo
neko pitanje? Ne? Onda da poemo do uzgajalita, gde su novoroeni."
Bila je to kruna prostorija, sva u belom. U njoj su se nalazili inkubatori kakvi se koriste u
bolnikim dejim sobama, ali u ovom trenutku bili su prazni. Krpice i igrake bile su
razbacane po podu. Mlada ena u belom mantilu sedela je na podu, leima okrenuta njima.
"ta ima danas ovde, Keti?" upita doktor Vu.
"Ne mnogo", ree ona. "Samo bebu raptora."
"Hajde da pogledamo."
"ena je ustala i sklonila se u stranu. Tim je uo kako Nedri kae: "Lii na gutera."
ivotinja na podu bila je dugaka oko stope i po - veliine malog majmuna. Bila je tamnouta
sa smeim prugama, nalik na tigrove. Imala je glavu gutera i dugaku njuku, ali je stajala
uspravno na jakim stranjim nogama i balansirala debelim pravim repom. Njene manje
prednje noge mahale su u vazduhu. Naherila je glavu na jednu stranu i piljila u posetioce koji
su je gledali.
"Velociraptor", ree Alan Grant, priguenim glasom.
"Velociraptor mongoliensis", ree Vu i klimnu glavom. "Grabljivac. Ovaj je star samo est
nedelja."
"Upravo sam iskopavao raptora", ree Grant, dok se saginjao da bolje pogleda. U istom trenu
mali guter je odskoio i preleteo preko Grantove glave u Timove ruke.
"Hej!"
"Mogu da skau", ree Vu. "Bebe mogu da skau. A i odrasli, kad smo ve kod toga."
Tim je uhvatio velociraptora i pribio ga uz sebe. ivotinja nije bila teka, funtu ili dve. Koa
joj je bila topla i putpuno suva. Glavica joj je bila nekoliko palaca od Timovog lica. Tamne
biserkaste oi netremice su ga gledale. Mali raljasti jezik uletao je i izletao iz usta.
"Hoe li me povrediti?"
"Ne. Prijateljski je raspoloena."
"Jeste li sigurni u to?" upita enaro, zabrinutog izgleda.
"Oh, sasvim sam siguran", ree Vu. "Barem dok jo malo ne poodraste. Ali, u svakom
sluaju, bebe nemaju zube, ak ni jajane zube."
"Jajane zube?" upita Nedri.
"Veina dinosaurusa raa se sa jajanim zubima - roiima na vrhu nosa, nalik na rog
nosoroga, koji im pomau da iziu iz jaja. Ali raptori ne. Oni probiju rupu u jajetu zailjenom
njukom, a onda negovatelji moraju da im pomognu da iziu."
"Morate da im pomaete da iziu", ree Grant; odmahnuo je glavom. "ta se deava u
divljini?"
"U divljini?"
"Kada se razmnoavaju u divljini", ree Grant. "Kada polau leglo."
"Oh, oni to ne mogu", ree Vu. "Nijedna naa ivotinja nije sposobna da se razmnoava. Zato
i imamo uzgajalite. To je jedini nain da se zamene ivotinje Jurskog parka."
"Zato ivotinje ne mogu da se razmnoavuju?"
"E, pa, kao to moete da pretpostavite, vano je da one ne mogu da se razmnoavaju", ree
Vu. "A kad god se sretnemo sa neim kritinim, kao to je ovo, projektujemo redundantne
sisteme. To jest, uvek pripremimo barem dve kontrolne procedure. U ovom sluaju, postoje
dva nezavisna razloga zato ivotinje ne mogu da se razmnoavaju. Prvo i prvo, sterilne su,
jer ih ozraujemo rendgenskim zracima."
"A drugi razlog?"
"Sve ivotinje u Jurskom parku su enke", ree Vu, zadovoljno se osmehujui.
Malkolm ree: "eleo bih neka razjanjenja u vezi s ovim, zato to mi se ini da je zraenje
krcato nepouzdanou. Doza zraenja moe biti pogrena, ili usmerena na pogreno
anatomsko podruje ivotinje..."
"Sve je to tano", ree Vu. "Ali mi smo sasvim sigurni da unitavamo gonadno tkivo."
"A to to su sve enke", ree Malkolm, "je li to provereno? Da li iko izlazi i, ah, die suknjice
dinosaurusima da pogleda? Mislim, kako uopte neko odreuje pol dinosaurusima?"
"Polni organi variraju kod raznih vrsta. Kod nekih je to lake, kod drugih suptilnije. Ali, da
odgovorim na vae pitanje. Razlog zbog koga znamo da su sve ivotinje enke je taj to ih
bukvalno takve pravimo: kontroliemo njihove hromozome i kontroliemo unutar-jajano
razvojno okruenje. Sa stanovita bioinenjeringa, enke je lake razmnnoavati. Mi svi
ponjemo ivot kao enke. Potrebni su neki dodatni efekti - kao jedan hormon u pravom
trenutku razvoja - da bi se embrion koji raste preobratio u mujaka. Meutim, ako je ostavljen
sam sebi, embrion e po prirodi postati enka. Tako da su sve nae ivotinje enke. Mi se
trudimo da se prema nekima odnosimo kao preme mujacima - kao prema tiranosaurusu
reksu; svi mu se obraamo sa 'on' - meutim, u sutini, svi su oni enke. I, verujte mi, ne
mogu da se razmnoavaju."
Mali velociraptor njukao je Tima, a onda je protresao glavu o Timov vrat. Tim se zakikotao.
"eli da je nahrani", ree Vu.
"ta jede?"
"Mieve. Ali tek to je jela, tako da je neko vreme neemo hraniti."
Mali raptor se nagnuo nazad, buljio u Tima i ponovo mahao ruicama kroz vazduh. Tim je
video kandice na tri prsta svake ape. Onda mu je raptor ponovo zakopao glavu u vrat.
Grant je priao i kritiki se zagledao u stvorenje. Dodirnuo je majune troprsne ape. On ree
Timu: "Ima li neto protiv?" i Tim mu ga predade u ruke.
Grant je prevrnuo ivotinju na lea, prouavao je, dok se guteri koprcao i praakao. Onda
je podigao ivotinju visoko da je pogleda iz profila i ona resko vrisnu.
"To joj se ne svia", ree Redis. "Ne voli da se udaljuje od dodira sa telom..."
Raptor je i dalje vritao, ali Grant na to nije obraao panju. Sada mu je stiskao rep
opipavajui kosti. Redis ree: "Doktore Grant. Molim vas."
"Ne nanosim joj bol."
"Doktore Grant. Ova stvorenja nisu iz naeg sveta. Oni potiu iz vremena kada unaokolo nije
bilo ljudskih bia da ih bockaju i gurkaju."
"Ja ne bockam i ne..."
"Doktore Grant. Spustite je", ree Ed Redis.
"Ali..."
"Odmah." Redis je poeo da bude nervozan.
Grant je vratio ivotinju Timu. Prestala je da cii. Tim je mogao da oseti njeno malo srce kako
ubrzano lupa o njegove grudi.
"ao mi je, doktore Grant", ree Redis. "Ali ove ivotinje su osetljive kao male. Izgubili smo
nekoliko zbog postnatalnog stresnog sindroma, za koji verujemo da je adrenokortikalno
posredovan. Ponekad umiru u prvih pet minuta."
Tim je mazio malog raptora. "U redu je, momak", ree on. "Sad je sve u redu." Srce je jo
ubrzano lupalo.
"Oseamo da je vano da se prema ivotinjama odnose to je ljudskije mogue", ree Redis.
"Obeavam vam da ete kasnije moi da ga potpuno ispitate."
Ali Grant nije mogao da se uzdri. Ponovo je priao ivotinji u Timovim rukama i zurio u nju.
Mali velociraptor je otvorio eljusti i zaitao na Granta, u stavu iznenadnog snanog besa.
"Fascinantno", ree Grant.
"Mogu li da ostanem da se igram s njom?" upita Tim.
"Ne sad", ree Ed Redis, bacajui pogled na sat. "Tri sata je, a to je pravo vreme za obilazak
samog parka, tako da ete moi da vidite sve dinosauruse u prebivalitima koje smo im
projektovali."
Tim je pustio velociraptora, koji je pojurio po sobi, zgrabio krpicu, stavio je u usta i teglio joj
kraj majunim apama.
KONTROLA
Dok su se vraali ka kontrolnoj sobi, Malkolm ree: "Imam jo jedno pitanje, doktore Vu.
Koliko razliitih vrsta ste do sada napravili?"
"Nisam ba siguran", ree Vu. "Verujem da ih je u ovom trenutku petnaest. Petnaest vrsta.
Zna li ti, Ed?"
"Da, petnaest ih je", ree Ed Redis i klimnu glavom.
"Ne znate sigurno?" upita Malkolm; glumio je zaprepaenje.
Vu se nasmeio. "Prestao sam da brojim", ree on, "posle prvih tuce. A morate da shvatite da
ponekad mislimo da imamo pravilno nainjenu ivotinju - sa stanovita DNK, to je na
osnovni posao - i ivotinja raste est meseci, a onda se neto nepredvieno desi. I mi shvatimo
da postoji neka greka. Oslobaajui gen ne radi. Neki hormon se ne oslobaa. Ili neki drugi
problem u periodu razvoja. Tako da sa tom ivotinjom moramo da se vratimo na crtau tablu,
da tako kaem." Nasmeio se. "U jednom trenutku, pomislio sam da imamo vie od dvadeset
vrsta. Ali sad - samo petnaest."
"A jedna od tih petnaest vrsta je..." Malkolm se okrenuo Grantu. "Kako se ono kae?"
"Prokompsognatus", ree Grant.
"Napravili ste i neto prokompsognatusa, ili kako se ve zovu?" upita Malkolm.
"Oh, da", smesta ree Vu. "Kompii su jako osobene ivotinje. A i napravili smo ih u
neobino velikom broju."
"Zato?"
"Pa, elimo da Jurski park bude to je mogue vie stvaran kao okruenje - to je mogue
autentiniji - a prokompsognatidi su pravi leinari jurskog perioda. Prilino nalik na akale.
Tako da smo eleli da kompii iste unaokolo."
"Mislite da uklanjaju leine?"
"Da, ako ih bude. Ali sa samo dvesta trideset i neto ivotinje nae ukupne populacije,
nemamo puno leina", ree Vu. "To nije bio osnovni cilj. U stvari, eleli smo da kompii
obavljaju potpuno drugaiju vrstu tretmana otpadaka."
"A to je?"
"E, pa", ree Vu, "na ovom ostrvu imamo neke velike biljodere. Trudili smo se da ne
odgajamo najvee sauropode, ali ak i tako imamo nekoliko ivotinja koje premauju trideset
tona i vrzmaju se unaokolo, a jo mnogo drugih u opsegu od pet do deset tona. To nam stvara
dva problema. Jedan je njihova ishrana, pa moramo da svake dve nedelje uvozimo hranu na
ostrvo. Nema naina da ovako malo ostrvo bilo koje vreme izdrava ove ivotinje.
Drugi problem su otpaci. Ne znam da li ste ikada videli slonovski izmet", ree Vu, "ali on je
znaajan. Svaki trag je otprilike veliki kao fudbalska lopta. Zamislite izmet brontosaurusa,
deset puta vei. Sada zamislite izmet krda takvih ivotinja kakve ovde drimo. A najvee
ivotinje ne vare ba najbolje hranu, tako da izbacuju mnogo izmeta. A u razdoblju od
ezdeset miliona godina otkako su nestali dinosaurusi, oigledno je i bakterija koja je
ralanjivala njihove fekalije takoe nestala. Barem se fekalije sauropoda ne razlau
najbolje."
"To je problem", ree Malkolm.
"Uveravam vas da jeste", ree Vu, bez osmeha. "Imali smo avolske probleme dok smo
pokuavali to da reimo. Verovatno znate da u Africi postoji specifian insekt, balegar, koji
jede slonovske fekalije. Mnoge druge velike vrste imaju pridruena stvorenja koja su
evoluirala da jedu njihov izmet. E, pa, ispostavilo se da kompii jedu fekalije velikih
biljodera i ponovo ih vare. A izmet kompia lako razlau savremene bakterije. Tako, uz
pomo dovoljno kompia, reili smo problem."
"Koliko ste kompia napravili?"
"Zaboravio sam taan broj, ali mislim da je ciljna populacija bila pedeset ivotinja. A i uspeli
smo to, ili smo barem blizu toga. U tri partije putali smo seriju svakih est meseci, sve dok
nismo postigli broj."
"Pedeset ivotinja", ree Malkolm, "teko je pratiti."
"Predvieno je da kontrolna soba ba to radi. Oni e vam pokazati kako to ine."
"Siguran sam u to", ree Malkolm. "Ali ako bi jedan od kompia uspeo da ode sa ostrva, ako
bi pobegao..."
"Oni ne mogu da pobegnu."
"Znam to, ali da samo pretpostavimo da je jedan uspeo..."
"Mislite na ivotinju koja je naena na obali?" upita Vu, podignutih obrva. "Onu koja je
ugrizla malu Amerikanku?"
"Da, na primer."
"Ne znam kakvo je objanjenje za tu ivotinju", ree Vu. "Ali iz dva razloga znam da nikako
ne moe biti jedna od naih. Prvo, kontrolne procedure: nae ivotinje kompjuter prebrojava
svakih nekoliko minuta. Ako bi jedna nedostajala, odmah bismo znali."
"A drugi razlog?"
"Kopno je udaljeno vie od sto milja. Brodom do tamo treba gotovo itav dan. A u
spoljanjem svetu nae ivotinje uginule bi za manje od dvanaest sati", ree Vu.
"Otkud znate?"
"Zato to sam se postarao da se tano to dogodi", ree Vu; konano je pokazao traak
nervoze. "Vidite, mi nismo budale. Mi shvatamo da su ovo preistorijske ivotinje. One su deo
iezle ekologije - sloene ivotne mree koja je istrebljena pre mnogo miliona godina. One
moda ne bi imale predatore u savremenom svetu, niko ne bi proveravao njihovo
razmnoavanje. Mi ne elimo da one opstanu u divljini. Tako da smo ih napravili lizinski
zavisnim. Ja sam ubacio gen koji pravi jedan jedini pogreni enzim u metabolizmu
belanevina. Kao rezultat toga, ivotinje ne mogu proizvoditi aminokiselinu lizin. Moraju je
uneti spolja. Ako ne dobiju hranu bogatu egzogenim lizinom - kojom ih mi snabdevamo, u
obliku tableta - one padaju u komu i izdiu. Ove ivotinje su genetikim inenjeringom
uinjene nesposobnim da preive u stvarnom svetu. One mogu da ive samo ovde u Jurskom
parku. One uopte nisu slobodne. One su u sutini, nai zatvorenici."
"Ovde je kontrolna soba", ree Ed Redis. "Sad kad znate kako se prave ivotinje, verovatno
ete eleti da vidite i samu kontrolnu sobu, pre negu to iziemo napolje na..."
Zastao je. Kroz prozor od debelog stakla, soba je bila mrana. Monitori su bili ugaeni, osim
tri velika koja su prikazivala brojke koje se vrte i sliku velikog broda.
"ta se dogaa?" upita Ed Redis. "Oh, do avola, pristaju."
"Pristaju?"
"Svake dve nedelje brodovi za dostavu stiu s kopna. Jedna od stvari koje ostrvu nedostaje
jeste dobra luka, ili ak dobro pristanite. Malo je upavo uploviti brodom kad je more
nemirno. Moe potrajati nekoliko minuta." Pokucao je na prozor, ali ljudi unutra nisu obraali
panju. "Pretpostavljam da emo onda morati da saekamo."
Eli se okrenula doktoru Vuu. "Pomenuli ste malopre da kad ponekad napravite ivotinju, ini
da je dobra ali, u toku rasta, pokae se da ima greku..."
"Da", ree Vu. "Mislim da je to nemogue izbei. Mi moemo da duplikujemo DNK, ali
razvoj zahteva puno vremenskog podeavanja, a mi ne znamo da li je sve u redu sve dok ne
vidimo da se ivotinja pravilno razvija."
Grant upita: "Kako znate da li se pravilno razvija? Niko ranije nije video ove ivotinje."
Vu se nasmeio. "esto sam razmiljao o tome. Pretpostavljam da je to pomalo paradoksalno.
Na kraju, nadam se, paleontolozi kao vi uporedie nae ivotinje s fosilnim ostacima da bi
potvrdili ovu razvojnu sekvencu."
Eli upita: "Ali ivotinja koju smo upravo videli, velociraptor - kazali ste da je to jedan
mongoliensis?"
"Na osnovu lokacije ilibara", ree Vu. "Iz Kine je."
"Zanimljivo", ree Grant. "Upravo sam iskopavao bebu antirhopus. Ima li ovde odraslih
raptora?"
"Da", ree Ed Redis, ne oklevajui. "Osam odraslih enki. enke su roeni lovci. Oni love u
oporima, znate."
"Hoemo li ih videti prilikom obilaska?"
"Ne", ree Vu; izgledalo je kao da mu je iznenada neprijatno. Nastala je neugodna pauza. Vu
pogleda Redisa.
"Neko vreme ne moete", veselo ree Redis. "Velociraptori jo nisu ukljueni u postavku
parka. Drimo ih u toru."
"Mogu li da ih vidim tamo?" upita Grant.
"Naravno. Zato da ne. U stvari dok ekamo" - bacio je pogled na sat - moda biste eleli da
poete i pogledate ih."
"Ja bih sigurno", ree Grant.
"Apsolutno", ree Eli.
"I ja bih", nestrpljivo ree Tim.
"Onda samo obiite oko stranje strane ove zgrade, pored pomonih ureaja, i videete tor.
Ali ne prilazite preblizu ogradi. Hoe li i ti da poe?" upita on devojicu.
"Ne", ree Leks. Procenjujue je gledala Redisa. "Hoe li da se dobacujemo? Da baci
koju."
"Pa, naravno", ree Ed Redis. "Zato ti i ja ne bismo sili i igrali se dok ekamo da se otvori
kontrolna soba."
Grant je s Eli i Malkolmom obiao oko stranje strane glavne zgrade, a klinac je kaskao pored
njih. Grant je voleo decu - bilo je nemogue ne voleti bilo koju grupu koja je pokazivala
toliko otvorenog oduevljenja za dinosauruse. Grant je imao obiaj da posmatra klince u
muzejima dok su otvorenih usta zurili u velike skelete koji su se uzdizali nad njima. Pitao se
ta njihova fascinacija zaista predstavlja. Na kraju je zakljuio da se dinosaurusi sviaju deci
zbog toga to personifikuju nekontrolisanu silu uzdiueg autoriteta. Oni su bili simbolini
roditelji. Fascinantni i zastraujui, kao i roditelji. A deca su ih volela, kao to vole roditelje.
Grant je, takoe, pretpostavljao da je to razlog zbog koga su ak i mala deca uila imena
dinosaurusa. Uvek ga je zapanjivalo kad bi neki trogodinjak uskliknuo: Stegosaurus!"
Izgovarati ova komplikovana imena bio je nain da se pridobije mo nad divovima, nain da
se postigne kontrola.
"ta znas o Velociraptoru?" Grant upita Tima. Naprosto je vodio razgovor.
"To je mali mesoder koji je lovio u oporima, kao i Deinonychus", ree Tim.
"Tako je", ree Grant, "iako se sada smatra de ja Deinonychus jedan od velociraptora. A
dokaz za lov u oporu je vrlo posredan. On potie delimino iz izgleda ivotinja, koje su brze
i jake, ali male za dinosauruse - samo sto pedeset do tri stotine funti svaka. Pretpostavljamo
da su lovili u skupinama ne bi li oborili vei plen. A postoje neki fosilni nalazi u kojima je
jedna jedina vea rtva povezana sa nekoliko skeleta raptora, to nagovetava da su lovili u
oporima. I, naravno, raptori su imali veliki mozak; bili su inteligentniji od veine
dinosaurusa."
"Koliko inteligentni?" upita Malkolm.
"Zavisi od toga s kim razgovarate", ree Grant. "Ba kad su paleontolozi izili s idejom da su
dinosaurusi verovatno bili toplokrvni, mnogi od nas poinjali su da misle da su neki od njih
takoe bili i prilino inteligentni. Meutim, niko ne zna sigurno."

Ostavili su podruje za posetioce iza sebe i uskoro uli glasno brujanje generatora i osetili
blag miris benzina. Proli su gaj palmovog drvea i ugledali veliki, niski betonski hangar sa
elinim krovom. inilo se da buka odatle dolazi. Pogledali su u hangar.
"Mora da je generator", ree Eli.
"Veliko je", ree Grant, zavirujui unutra.
Elektrino postrojenje, u stvari, prualo se dva sprata ispod nivoa zemlje: beskrajan kompleks
turbina koje su cvilele i cevovoda koji su vodili u zemlju, osvetljen golim sijalicama. "Ne
treba im sve ovo samo za odmaralite", ree Malkolm. "Ovde proizvode dovoljno struje za
jedan gradi."
"Moda za kompjutere?"
"Moda."
Grant je zauo meketanje i poao nekoliko jardi na sever. Doao je do ivotinjskog zabrana s
kozama. Brzim prebrojavanjem, procenio je da ima pedeset ili ezdeset koza.
"emu li one slue?" upita Eli.
"Ubi' me."
"Verovatno njima hrane dinosauruse", ree Malkolm.
Grupa je nastavila dalje; sledili su pranjavu stazu kroz gust bambus. Sa druge strane, naili
su na dvoslojnu, lancima povezanu ogradu visoku dvanaest stopa sa spiralom od bodljikave
ice na vrhu. Du spoljanje ograde ulo se elektrino brujanje.
S one strane ograde, Grant je zapazio guste skupine velikih paprati, visokih pet stopa. uo je
frktav zvuk, neku vrstu njukanja. Onda zvuk drobeih koraka kako se pribliavaju.
Onda dugu tiinu.
"Ne vidim nita", konano proapta Tim.
"."
Grant je ekao. Prolo je nekoliko sekundi. Muve su zujale u vazduhu. I dalje nita nije video.
Eli ga potapa po ramenu i pokaza prstom.
Usred paprati, Grant je ugledao glavu ivotinje. Bila je nepokretna, delimino sakrivena
liem; dva velika tamna oka hladno su ih gledala.
Glava je bila dugaka dve stope. Od iljate njuke dug niz zuba vodio je do otvora u sluniku
koji su sluili kao ui. Glava ga je podsetila na glavu velikog gutera, ili moda krokodila. Oi
nisu treptale, a ivotinja se nije pomerala. Koa joj je bila kao tavljena, ljunkovite teksture,
a u osnovi iste boje kao i kod bebe: utosmea sa tamnijim crvenkastim arama, nalik na
tigrove pruge.
Dok je Grant gledao, jedan jedini prednji ud jako sporo je posegao za delom mahovine ispred
lica ivotinje. Ud je, primetio je Grant, bio izuzetno miiav. apa je imala tri prsta za
hvatanje koji su se svi zavravali zakrivljenom kandom. Ruka je neno, polako, odgurnula
mahovinu u stranu.
Grant se najeio i pomislio: On nas lovi.
Za sisara kao to je ovek, postoji neto neopisivo tue u nainu na koji gmizavci love plen.
Nije ni udo da ljudi mrze gmizavce. Mirnoa, hladnokrvnost, tempo je bio sasvim pogrean.
Biti meu aligatorima ili drugim velikim gmizavcima znai podsetiti se na drugaije vrste
ivota, drugaije vrste sveta, sada iezle sa Zemlje. Naravno, ova ivotinja nije shvatala da je
uoena, da..."
Napad je doao iznenada, s leva i s desna. Raptori koji su juriali uasavajuom brzinom
preli su deset jardi do ograde. Grant je imao nejasan utisak monih, est stopa visokih tela,
krutih balansirajuih repova, udova sa zakrivljenim kandama, otvorenih eljusti s nizovima
nazupenih zuba.
ivotinje su reale dok su prilazile, a onda telom skoile u vazduh, podiui stranje noge sa
velikim kandama za razdiranje. Onda su udarile u ogradu ispred njih i izbacile jednake
gomile vrelih iskrica.
Velociraptori padoe unazad na zemlju, itei. Svi posetioci pooe napred, fascinirani. Tek
tada je trea ivotinja napala; skoila je, udarila grudima o ogradu. Tim je uplaeno vrisnuo
kad su iskrice eksplodirale svud oko njega. Stvorenja su zareala, nizak itav zvuk
gmizavaca, i odskoila nazad meu paprat. Onda su nestala; iza sebe su ostavila blag zadah
raspadanja i lebdei rezak dim.
"Sveto govno", ree Tim.
"Bilo je tako brzo", ree Eli.
"Lovci u oporima", ree Grant; odmahnuo je glavom. "Lovci u oporima kojima je zaseda
instiktivna... Fascinantno."
"Ne bih ih nazvao strano inteligentnimm", ree Malkolm.
S druge strane ograde, zauli su frktanje meu palmama. Nekoliko glava polako je izbilo iz
lisnatog pokrova. Grant je brojao: tri...etiri...pet... ivotinje su ih posmatrale. Hladno su
zurile. Crnac u kombinezonu dotrao je do njih. "Jeste li dobro?"
"Dobro smo", ree Grant.
"Alarmi su bili iskljueni." ovek je pogledao ogradu, ulubljenu i opaljenu. "Napali su vas?"
"Da. Njih tri."
Crnac je klimnuo. "Sve vreme to rade. Udare u ogradu, prime ok. ini se da im ne smeta."
"Nisu previe pametni, zar ne?" upita Malkolm.
Crnac je zastao. Zakiljio je prema Malkolmu u popodnevnoj svetlosti. "Zahvalite toj ogradi,
senjor", ree on i okrete se.
Od poetka do kraja, ceo napad nije trajao due od est sekundi. Grant je jo pokuavao da
sredi utiske. Brzina je bila zapanjujua - ivotinje su bile tako brze da im je jedva video
pokrete.
Dok su hodali nazad, Malkolm ree: "Neobino su brzi."
"Da", ree Grant. "Mnogo bri od bilo kog ivog gmizavca. Bikovski aligator moe da se brzo
kree, ali samo na kratkom rastojanju - pet ili est stopa. Ali guterima, kao to su pet stopa
dugaki Komodo zmajevi iz Indonezije, izmereno je trideset milja na sat; dovoljno brzo da
stignu i uhvate oveka. A oni ubijaju ljude sve vreme. Meutim, rekao bih da je ivotinja s
druge strane ograde vie od dvaput bra."
"Brza kao gepard", ree Malkolm. "ezdeset, sedamdeset milja na sat."
"Tano tako."
"Ali inilo se kao da se bacaju napred", ree Malkolm. "Pre nalik na ptice."
"Da." Danas samo vrlo mali sisari, kao to su mungosi koji se bore s kobrom, imaju tako brze
reflekse. Mali sisari i, naravno, ptice. Afrika ptica sekretar, koja lovi zmije, ili kazuar. U
stvari, velociraptor je odavao utisak smrtonosne, ustre pretnje koju je Grant video kod
kazuara, nojolike ptice s kandama sa Nove Gvineje.
"I tako ti velociraptori lie na gmizavce, sa koom i optim izgledom gmizavaca, ali se kreu
kao ptice i imaju brzinu i grabeljivu inteligenciju ptica. Je li tako?" upita Malkolm.
"Da", ree Grant. "Rekao bih da predstavljaju meavinu odlika."
"Da li vas to iznenauje?"
"Na ba", ree Grant. "To je, u stvari, prilino blisko onome to su paleontolozi odavno
verovali."
Kada su prve divovske kosti otkrivene 1820-tih i 1830-tih, naunici su se osetili prinuenim
da objasne da kosti pripadaju nekoj prerasloj varijanti modernih vrsta. Ovo je bilo zbog toga
to se verovalo da nijedna vrsta ne moe da bude istrebljena, jer Bog ne bi dozvolio da jedna
Njegova tvorevina izumre.
Na kraju je postalo jasno da je ovakav koncept Boga pogrean i da kosti pripadaju izumrlim
ivotinjama. Ali kakvim ivotinjama?
Godine 1842, Riard Oven, tadanji vodei britanski anatom, nazvao ih je Dinosauria, to
znai 'grozni guteri'. Oven je shvatio da dinosaurusi kao da kombinuju odlike gutera,
krokodila i ptica. U pojedinostima, bokovi dinosaurusa bili su pticoliki, a ne guteroliki. I, za
razliku od gutera, mnogi dinosaurusi kao da su stajali uspravno. Oven je zamiljao da su
dinosaurusi bili pokretna, aktivna stvorenja, a njegovo gledite bilo je prihvaeno i sledeih
etrdeset godina.
Ali kada su iskopani zaista divovski nalazi - ivotinje koje su ive teile stotine tona -
naunici su poeli da gledaju na dinosauruse kao na glupe, spore divove osuene na
istrebljenje. Lik tromog gmizavca postepeno je preovladao nad likom brze ptice. Poslednjih
godina, naunici kao to je Grant, poeli su da se ponovo priklanjaju ideji aktivnih
dinosaurusa. Grantove kolege smatrale su ga radikalnim u njegovoj koncepciji ponaanja
dinosaurusa. Ali sad je i on morao da prizna da ni njegova koncepcija nije otila predaleko u
odnosu na stvarnost ovih velikih, neverovatno hitrih lovaca.
"U stvari, navodim vas", ree Malkolm, "na to: Da li vam je ovo uverljiva ivotinja? Da li je
to zaista dinosaurus?"
"Rekao bih, da."
"A koordinisani napad kao ponaanje..."
"Moe se oekivati", ree Grant. "Prema fosilnim podacima, opori velociraptora mogli su da
obore ivotinje teke hiljadama funti, kao to je Tenontosaurus, koji je mogao da tri brzinom
konja. Koordinacija bi bila neophodna."
"Kako to rade, bez jezika?"
"Oh, jezik nije neophodan za koordinisan lov", ree Eli. "impanze rade to sve vreme. Grupa
impanzi e se priuljati nekom majmunu i ubiti ga. Celokupna komunikacija odigrava se
oima."
"A da li su nas dinosaurusi zaista napadali?"
"Da."
"Ubili bi nas i pojeli da su mogli", ree Malkolm.
"Mislim da je tako."
"To pitam", ree Malkolm, "zbog toga to su mi rekli da se veliki grabljivci, kao lavovi i
tigrovi, ne raaju kao ljudoderi. Zar nije tako? Te ivotinje negde usput moraju da naue da
je ljude lako ubiti. Tek kasnije oni postaju ubice ljudi."
"Da, verujem da je tako", ree Grant.
"E, pa, ovi dinosaurusi moraju biti jo neskloniji tome nego lavovi i tigrovi. Najzad, stigli su
iz vremena pre nego to su ljudska bia - ili ak veliki sisari - uopte postojali. Sam Bog zna
ta oni misle kad nas vide. Tako da se pitam: jesu li nauili, nekom prilikom, da je ljude lako
ubiti?"
Grupa je zautala u hodu.
"U svakom sluaju", ree Malkolm, "sad e me izuzetno zanimati da vidim kontrolnu sobu."
VERZIJA 4.4
"Je li bilo nekih problema s grupom?" upita Hamond.
"Ne", ree Henri Vu, "nije uopte bilo problema."
"Prihvatili su tvoje objanjenje?"
"Zato ne bi?" upita Vu. "Sve je prilino pravolinijsko, ire gledano. Detalji su ti koji su
kakljivi. A danas ne elim da razgovaram s tobom o detaljima. Moe o tome da razmilja
kao o estetskom pitanju."
Don Hamond je nabrao nos, kao da je nanjuio neto neprijatno. "Estetskom?" ponovio je.
Stajali su u dnevnoj sobi Hamondovog elegantnog bungalova, smetenog sred palmi u
severnom sektoru parka. Dnevna soba bila je prostrana i udobna, opremljena sa pola tuceta
video monitora koji su pokazivali ivotinje u parku. Fascikl koji je Vu doneo, na kome je bilo
otisnuto RAZVOJ IVOTINJA: VERZIJA 4.4, leao je na stoiu za kafu.
Hamond je posmatrao Vua strpljivo, oinski. Vuu, starom trideset tri godine, bilo je savreno
jasno da je ceo profesionalni vek radio za Hamonda. Hamond ga je zaposlio im je zavrio
magistraturu.
"Naravno, postoje i praktine posledice", ree Vu. "Zaista mislim da bi trebalo da razmotri
moje preporuke za drugu fazu. Trebalo bi da preemo na verziju 4.4."
"Hoe da zameni sav postojei inventar ivotinja? upita Hamond.
"Da, hou."
"Zato? ta nije u redu s njima?"
"Nita", ree Vu, "osim to su to pravi dinosaurusi."
"To sam i traio, Henri", ree Hamond, nasmeen. "I to sam od tebe i dobio."
"Znam", ree Vu. "Ali vidi..." Zastao je. Kako da ovo objasni Hamondu? Hamond gotovo da
i nije posetio ostrvo. A Vu je pokuao da objasni posebnu situaciju. "Upravo sad, dok mi ovde
stojimo, gotovo niko na svetu nije video stvarnog dinosaurusa. Niko ne zna na ta oni zaista
lie."
"Da..."
"Dinosaurusi koje sada imamo jesu pravi", ree Vu i pokaza na ekrane irom sobe, "ali na
neki nain nisu zadovoljavajui. Neuverljivi su. Mogao bih da ih nainim boljima."
"Na koji nain boljim?"
"Kao prvo, kreu se prebrzo", ree Henri Vu. "Ljudi nisu navikli da vide da su velike
ivotinje tako brze. Bojim se da e posetioci misliti da su dinosaurusi ubrzani, kao film koji
prebrzo ide."
"Ali, Henri, to su pravi dinosaurusi. Sam si tako rekao."
"Znam", ree Vu. "Ali lako bismo mogli da stvorimo sporije i pitomije dinosauruse."
"Pitomije dinosauruse?" frknu Hamond. "Niko ne eli pitome dinosauruse, Henri. Oni ele
pravu stvar."
"Ali to ba hou da kaem", ree Vu. "Na mislim da je tako. Oni ele da vide ono to oekuju,
to je sasvim drugo."
Hamond se mrtio.
"Sam si rekao, Done, da je park zabava", ree Vu. "A zabava nema veze sa stvarnou.
Zabava je oprena stvarnosti."
Hamond uzdahnu. "'Ajde, Henri, hoemo li opet ui u jednu od onih apstraktnih rasprava?
Zna da ja volim jednostavne stvari. Dinosaurusi koje sad imamo su stvarni i..."
"E, pa, ne ba", ree Vu. Proetao je dnevnom sobom i pokazao na monitore. "Mislim da ne bi
trebalo da se zavaramo. Mi ovde nismo ponovo stvorili prolost. Prolost je nestala. Ova se
vie ne moe ponovo stvoriti. Mi smo rekonstruisali prolost - ili barem jednu verziju
prolosti. A ja kaem da moemo da napravimo bolju verziju."
"Bolju od stvarnosti?"
"Zato da ne?" ree Vu. "Najzad, sve ivotinje su ve modifikovane. Ubacili smo gene da
bismo mogli da ih patentiramo i da ih uinimo lizinski zavisnim. A uradili smo i sve to smo
mogli da pospeimo rast, da ubrzamo razvie do odraslosti."
Hamond slee ramenima. "To je bilo neizbeno. Nismo eleli da ekamo. Morali smo da
vodimo rauna o investitorima."
"Naravno. Ali ja samo kaem, zato da se tu zaustavimo? Zato ne krenuti dalje i napraviti
onakvog dinosaurusa kakvog bismo eleli da vidimo. Jednog prihvatljivog posetiocima, koga
bismo lake mogli da drimo? Sporiju, poslunije verziju za na park?"
Hamond se namrti. "Ali onda dinosaurusi nee biti stvarni."
"Ali ni sad nisu stvarni", ree Vu. "To pokuavam da ti kaem. Ovde nema stvarnosti."
Bespomono je slegnuo ramenima. Mogao je da vidi da ne prolazi. Hamonda nikada nisu
zanimali tehniki detalji, a u sutini rasprava je bila o tehnikim pitanjima. Kako da objasni
Hamondu stvarnost prekinutih DNK, zakrpa, praznina u sekvenci koje je Vu morao da ispuni
tako to je pretpostavljao to je bolje mogao, ali, ipak, pretpostavljao. DNK dinosaurusa bila
je nalik na stare retuirane fotografije, u osnovi iste kao originali, ali na nekim mestima
popravljane i pojanjene, a kao rezultat...
"'Ajde, Henri", ree Hamond i obgrli Vua oko ramena. "Nemoj da se ljuti to ti to kaem, ali
mislim da si se malo utronjao. Dugo si naporno radio i uradio si avolski posao - avolski
posao - i konano je dolo vreme da i neki drugi ljudi vide ta si uradio. Prirodno je to si
pomalo nervozan. to pomalo sumnja. Ali ja sam ubeen, Henri, da e svi biti potpuno
zadovoljni. Potpuno zadovoljni."
Dok je govorio, Hamond ga je vodio ka vratima.
"Ali, Done", ree Vu. "Sea se kad smo '87-me poeli da gradimo ureaje za zadravanje?
Jo nismo imali nijednu potpuno odraslu jedinku, pa smo morali da predviamo ta e nam
biti potrebno. Naruili smo velike tejzerske umirivae, kola sa ugraenim iljcima za stoku,
puke koje ispaljuju elektrine mree. Sve to je izraeno po naim specifikacijama. Sad
imamo potpuno nov niz ureaja - i svi su prespori. Morali smo da ih donekle prilagoavamo.
Zna li da Maldun eli vojnu opremu: rakete zemlja-voda-vazduh i laserski navoene
ureaje?"
"Ostavimo Malduna van ovoga", ree Hamond. "Ja se ne brinem. Ovo je samo zooloki vrt,
Henri."
Telefon je zazvonio i Hamond je otiao da se javi. Vu je pokuao da smisli neki drugi nain
da pojaa svoje argumente. Meutim, injenica je bila da je, posle pet dugih godina, Jurski
park bio gotovo zavren i da ga Don Hamond vie nije sluao.
Nekada je Hamond vrlo pomno sluao Vua. Pogotovo kad ga je prvi put zaposlio, u danima
kad je Henri Vu bio dvadesetosmogodinji magistar koji je radio doktorat na Stenfordu u
laboratoriji Normana Atertona.
Atertonova smrt bacila je laboratoriju u zbrku, ba kao i u alost; niko nije znao ta e biti s
fondovima ili programima doktoranata. Bilo je puno nesigurnosti; ljudi su se brinuli zbog
svojih karijera.
Dve nedelje posle sahrane, Don Hamond je doao da vidi Vua. Svi u laboratoriji znali su da
Aterton ima neke veze sa Hamondom, iako detalji nisu bili jasni. Ali Hamond je priao Vuu
sa otvorenou koju Vu nikad nije zaboravio.
"Norman je uvek govorio da ste vi najbolji genetiar u laboratoriji", rekao je. "Kakvi su vam
sada planovi?"
"Ne znam. Istraivanje."
"elite mesto na univerzitetu."
"Da."
"Greite", ustro je rekao Hamond. "Barem, ako potujete svoj dar."
Vu je zatreptao. "Zato?"
"Zato. Da vidimo injenice", rekao je Hamond. "Univerziteti vie nisu intelektualna sredita
zemlje. Sama ta ideja je protivna zdravom razumu. Univerziteti su mrtvaje. Ne iznenaujte se.
Ne govorim nita to i sami ne znate. Od Drugog svetskog rata sva zaista vana otkria izila
su iz privatnih laboratorija. Laser, tranzistor, polio vakcina, mikroip, hologram, personalni
raunar, stvaranje likova magnetnom rezonancom, CAT skeniranje - lista je podugaka.
Univerziteti naprosto vie nisu mesta gde se to dogaa. Nisu to ve etrdeset godina. Ako
elite da uradite neto vano na polju kompjutera ili genetike, ne odlazite na univerzitet. Boe
moj, ne."
Vu je otkrio da je ostao bez rei.
"Sam bog zna", rekao je Hamond, "kroz ta sve morate da proete da zaponete novi
projekat? Koliko prijava, koliko obrazaca, koliko odobrenja? Upravni odbor? Predsednik
odseka? Odbor univerzitetskih sredstava? Kako dobijate vie radnog prostora kad vam treba?
Vie asistenata ako vam treba? Koliko dugo sve to traje? Briljantan ovek ne bi trebalo da
trai dragoceno vreme na formulare i odbore. ivot je prekratak, a DNK predugaka. Vi elite
da ostavite svoj trag. Ako elite da neto uinite, klonite se univerziteta."
Tih dana, Vu je oajniki eleo da ostavi svoj trag. Poklonio je Donu Hamondu punu panju.
"Govorim o radu", nastavio je Hamond. "Stvarnim dostignuima. ta je nauniku potrebno da
bi radio? Treba mu vreme i treba mu novac. Govorim vam o petogodinjem ugovoru i deset
miliona dolara godinje novanih sredstava. Pedeset miliona dolara, i niko vas ne pita kako
ete ih potroiti. Vi odluite. Svi ostali naprosto sklanjaju vam se s puta."
Zvualo je predobro da bi bilo istinito. Vu je dugo utao. Konano je rekao: "U zamenu za
ta?"
"Za prodor u nemogue", rekao je Hamond. "Za pokuaj neega to je verovatno nemogue."
"ta to ukljuuje?"
"Ne mogu vam rei detalje, ali opte podruje je kloniranje gmizavaca."
"Ne mislim da je to nemogue", rekao je Vu. "Gmizavci su laki od sisara. Kloniranje je
verovatno samo deset, petnaest godina daleko. Ako pretpostavimo neka sutinska
unapreenja."
"Ja imam pet godina", rekao je Hamond. "I puno novca za nekoga ko sada eli da naini
proboj."
"Hoe li moj rad biti objavljen?"
"Na kraju."
"Ne odmah?"
"Ne."
"Ali na kraju e moi?" upitao je Vu; vrsto se zakaio za to.
Hamond se nasmejao. "Ne brinite. Ako uspete, ceo svet e znati ta ste uradili - obeavam."
A sada se ini kao da e ceo svet zaista saznati, pomisli Vu. Posle pet godina izuzetnih
napora, bili su na samo godinu dana od otvaranja parka za javnost. Naravno, te godine nisu
protekle onako kako je Hamond obeao. Vu je ipak imao neke ljude koji su mu govorili ta da
radi, a ponekad je vren zastraujui pritisak na njega. A i sam posao se izokrenuo - nije to
bilo ak ni kloniranje vodozemaca, kad su u jednom trenutku shvatili da da su dinosaurusi
toliko slini pticama. Bilo je to ptije kloniranje, jako razliit problem. Mnogo tei. A
poslednje dve godine, Vu je proveo prevashodno kao administrator, nadzornik timova
istraivaa i banke kompjuterski gonjenih sekvenca gena. Administracija nije bila posao u
kome je uivao. Nije bila ono za ta se pogaao.

Pa ipak, uspeo je. Uradio je ono u ta niko nije ozbiljno verovao da moe biti uinjeno, barem
ne u tako kratkom vremenu. I Henri Vu je pomislio da bi trebalo da ima nekakva prava, da
kae neku re, ako ni zbog ega drugog, onda zbog svoje strunosti i uloenog truda. Umesto
toga, otkrio je da njegov uticaj svakog dana slabi. Dinosaurusi su postojali. Procedura
njihovog dobijanja bila je razraena do take kada postaje rutinska stvar. Tehnologije su
sazrele. I Donu Hamondu Henri Vu vie nije bio neophodan.
"Bie to dobro", ree Hamond; govorio je u telefon. Sluao je neko vreme, a onda se nasmeio
Vuu. "Dobro. Da. Dobro." Spustio je slualicu. "Gde smo stali, Henri?"
"Govorili smo o drugoj fazi", ree Vu.
"Ah, da. Henri, ve smo neto od ovoga razmatrali..."
"Znam, ali zar ne shvatate..."
"Oprosti, Henri", ree Hamond, s trakom nestrpljenja u glasu. "Ja zaista shvatam. I da ti
pravo kaem, ja ne vidim razloga da popravljam stvarnost. Sve promene genoma morali smo
da uinimo bilo zbog zakona, bilo zbog toga to je bilo neophodno. Moda emo morati da u
budunosti napravimo jo izmena, da bi se oduprli bolestima, ili iz drugih razloga. Ali ne
mislim da bi trebalo da popravljamo stvarnost samo zato to mislimo da je tako bolje. Mi
ovde sad imamo prave dinosauruse. To je ono to ljudi hoe da vide. I to je ono to bi trebalo
da vide. To je naa obaveza, Henri. To je poteno, Henri."
Hamond se nasmeio i otvorio mu vrata da ode.
KONTROLA
Grant je gledao sve te kompjuterske monitore u zatamnjenoj sobi s oseanjem iritiranosti. On
nije voleo kompjutere. Znao je da je zbog toga staromodan, zastareo kao istraiva, ali nije ga
bilo briga. Neki od klinaca koji su radili s njim imali su pravu icu za kompjutere, intuiciju.
Grant to nikada nije oseao. Smatrao je kompjutere tuinskim, mistifikujuim mainama. ak
i sutinska razlika izmeu operativnog sistema i aplikacije zbunjivala ga je i obeshrabrivala,
inila bukvalno izgubljenim u stranoj geografiji koju nije mogao da pojmi. Meutim, primetio
je da se enaro osea savreno spokojno, a inilo se da je Malkolm u svom elementu; odavao
je male zvukove njukanja, kao pas traga kada nanjui plen.
"elite li da saznate neto o komtrolnim mehanizmima?" upita Don Arnold, okreui se na
svojoj stolici u kontrolnoj sobi. Vodei inenjer bio je mrav, napet etrdesetpetogodinjak,
koji nije gasio cigaretu. mirkao je na ostale u prostoriji. "Imam neverovatne kontrolne
mehanizme", ree Arnold i zapali jo jednu cigaretu.
"Na primer?" upita enaro.
"Na primer, praenje ivotinja." Arnold je pritisnuo dugme i uspravna staklena mapa osvetlila
se obrascem reckastih plavih linija. "Ovo je na Ti-reks junior. Maleni reks. Svuda gde se
kretao u poslednjih dvadeset etiri sata." Arnold je ponovo pritisnuo dugme. "Ranijih
dvadestet etiri." I opet. "Ranijih dvadset etiri."
Linije na mapi postale su gusto isprepletane, deja vrljotina. Ali vrljotina je bila
lokalizovana u jednom jedinom podruju, blizu jugoistone strane lagune.
"Vremenom steknete oseaj njegovog domaeg podruja", ree Arnold. "Mlad je i dri se
vode. A sklanja se od velikog odraslog reksa. Stavite velikog reksa i malog reksa i videete da
se njihovi putevi nikada ne ukrtaju."
"Gde je sad veliki reks?" upita enaro.
Arnold pritisnu jo jedno dugme. Mapa se raistila i jedna jedina bljetava taka sa kodnim
brojem pojavila se u polju severozapadno od lagune. "Tamo je."
"A mali reks?"
"Do avola, pokazau vam svaku ivotinju u parku", ree Arnold. Mapa je poela da se
osvetljava kao boina jelka, desetine svetlosnih taaka, svaka oznaena kodnim brojem. " U
ovom trenutku, to je dve stotine trideset osam ivotinja."
"Koliko je tano?"
"U pet stopa", Arnold je ispustio dim cigarete. "Da ovako kaemo: izvezite se i nai ete
ivotinje ba tamo, upravo na mestima na kojima su prikazani na mapi."
"Koliko se esto ovo obnavlja?"
"Svakih trideset sekundi."
"Prilino impresivno", ree enaro. "Kako se to postie?"
"Imamo senzore kretanje irom parka", ree Arnold. "Veinom su kablovima povezani, a neki
su radio-telemetrijski. Naravno, senzori kretanja obino ne mogu da vam kau koja je vrsta u
pitanju, ali dobijamo prepoznavanje likova direktno s videa. ak i kad mi ne gledamo video
monitore, kompjuteri to ine. I proveravaju gde su svi."
"Zar kompjuter nikad ne pogrei?"
"Samo kod beba. Ponekad ih pobrka, zato to su tako mali prikazi. Ali to nas ne pogaa. Bebe
gotovo uvek ostaju u blizini krda odraslih. Takoe imate proveru po kategorijama."
"ta je to?"
"Svakih petnaest minuta kompjuter proverava ivotinje po svim kategorijama", ree Arnold.
"Ovako."
Ukupno ivotinja 238
vrsta oekivano naeno ver.
Tiranosaurusi 2 2 4.1
Majasaurusi 21 21 3.3
Stegosaurusi 4 4 3.9
Triceratopsi 8 8 3.1
Prokompsognatidi 49 49 3.9
Otnielije 16 16 3.1
Velociraptori 8 8 3.0
Apatosaurusi 17 17 3.1
Hadrosaurusi 11 11 3.1
Dilofosaurusi 7 7 4.3
Pterosaurusi 6 6 4.3
Hipsilofonditi 33 33 2.9
Euplocefalidi 16 16 4.0
Stirakosaurusi 18 18 3.9
Mikroceratopsi 22 22 4.1
Ukupno 238 238

"Ovde vidite", ree Arnold, "potpuno nezavisnu proceduru brojanja. Ona nije zasnovana na
podacima o praenju ivotinja. To je svet pogled. Cela ideja je da kompjuter ne moe da
pogrei, zato to uporeuje dva razliita naina prikupljanja podataka. Ako bi neka ivotinja
nedostajala, znali bi smo to za manje od pet minuta."
"Shvatam", ree Malkolm. "A da li je to ikada zaista bilo testirano."
"Pa, na neki nain", ree Arnold. "Nekoliko ivotinja je stradalo. Otnielian se zapetljao u
granje drveta i zadavio. Jedan od stegosa je umro od te crevne bolesti koja ih stalno mui.
Jedan hipsilofodont je pao i slomio vrat. U svakom od tih sluajeva, kad je ivotinja prestara
da se kree, brojevi su prestali da se obraunavaju, i kompjuter je dao signal za uzbunu."
"Za manje od pet minuta?"
"Da."
Grant ree: "ta je ona desna kolona?"
"Otpusna verzija ivotinja. Poslednje su verzije 4.1 i 4.3. Razmiljamo da preemo na verziju
4.4."
"Brojevi verzija? Mislite kao softver? Nove verzije?"
"Pa, da", ree Arnold. "Na neki nain to i jeste kao softver. Kad otkrijemo defekte u DNK,
laboratorija doktora Vua mora da napravi novu verziju."
Ideja da se iva stvorenja numeriu kao softver, da su podlona apdejtovanju i revizijama,
uznemiravala je Granta. Nije mogao tano da kae zato - pomisao je bila tako nova - ali
nagonski je oseao nelagodnost. Oni su bili, ipak, iva bia...
Arnold mora da je primetio njegov izraz lica, jer je rekao: "Vidite, doktore Grant, nema svrhe
sanjariti nad ovim stvorenjima. Vano je da se svi prisete da su ove ivotinje stvorene.
Stvorene od strane oveka. Ponekad ima bagova. I tako, kad mi otkrijemo bagove, laboratorija
doktora Vua mora da napravi novu verziju. A mi moramo da pratimo koju verziju imamo
tamo."
"Da, da, naravno da morate", nestrpljivo ree Malkolm. "Ali da se vratimo pitanju brojanja -
shvatio sam da se celokupno brojanje zasniva na senzorima pokreta?"
"Da."
"I da su ovi senzori svuda po parku?"
"Oni pokrivaju devedeset dva procenta povrine zemljita, ree Arnold. "Postoji samo
nekoliko mesta na kojima ne moemo da ih koristimo. Na primer, ne moemo da ih koristimo
na reci u dungli, zbog kretanja vode i to ispravanje sa vodene povrine zajebe senzore. Ali
imamo ih gotovo na svakom drugom mestu. A ako kompjuter isprati ivotinju u zonu bez
senzora, on e to zapamtiti i ekati da ivotinja opet izie. A ako ona to ne uini, on nas
upozorava."
"Hajde, sad", ree Malkolm. "Pokazujete da ima etrdeset devet prokompsognatida.
Pretpostavimo da ja posumnjam da neki od njih nije od te vrste. Kako ete me uveriti da
greim?"
"Na dva naina", ree Arnold. "Prvo i prvo, mogu da pratim individualno kretanje u odnosu
na druge pretpostavljene kompie. Kompii su drutvena stvorenja i kreu se u grupama. U
parku imamo dve grupe kompia. Tako da jedinke moraju biti ili u grupi A ili u grupi B.
"Da, ali..."
"Drugi nain je direktno vizuelni", ree on. Pritiskao je dugmie i jedan od monitora poe da
na brzinu prelee kroz likove kompia, od broja 1 do broja 49.
"Ove slike su..."
"Trenutni ID likovi. Iz poslednjih pet minuta."
"Tako da moete da vidite sve ivotinje, ako elite?"
"Da. Mogu da vizuelno pregledam sve ivotinje, kad god elim."
"ta je s fizikim zadravanjem?" upita enaro. "Mogu li izii iz svojih zabrana?"
"Nikako", ree Arnold. "Ovo su skupe ivotinje, gospodine enaro. Mi ih jako dobro pazimo.
Imamo viestruke prepreke. Prvo, anevi." Pritisnuo je dugme i ploa se osvetli mreom
narandastih traka. "Ovi anevi nigde nisu plii od dvanaest stpa i ispunjeni su vodom. Za
vee ivotinje anevi mogu biti duboki trideset stopa. Zatim, elektrificirane ograde."
svetlocrvene linije svetlele su na tabli. "Imamo pedeset milja dvanaest stopa visoke ograde,
ukljuujui dvadeset dve milje oko oboda ostrva. Celokupna ograda parka nosi deset hiljada
volti. ivotinje brzo naue da im ne prilaze."
"Ali ako neka ipak uspe da pobegne?" upita enaro.
Arnold je frknuo i ugasio cigaretu.
"Samo hipotetino", ree enaro. "Pretpostavimo da se to dogodilo?"
Maldun je proistio grlo. "Izili bi i vratili ivotinju", ree on. "Moemo to na mnogo naina -
tejzerske puke, elektrificirane mree, uspavljivai. Nita nije smrtonosno, zato to su ovo,
kako gospodin Arnold kae, skupe ivotinje."
enaro klimnu. "A ako neka ode s ostrva?"
"Umree za manje od dvadeset etiri asa", ree Arnold. "Ovo su ivotinje stvorene
genetikim inenjeringom. One ne mogu da opstanu u stvarnom svetu."
"A ta je sa samim kontrolnim sistemom?" upita enaro. "Moe li neko da petlja s njim?"
Arnold je odmahivao glavom. "Sistem je oajan. Kompjuter je nezavisan u svakom pogledu.
Nezavisno napajanje i nezavisno napajanje bekapa. Sistem nema dodir sa spoljanjim svetom,
tako da je nemogue izdaleka uticati na njega putem modema. kompjuterski sistem je
siguran."
Nastala je stanka. Arnold je puio cigaretu. "avolski sistem", ree on. "avolski prokleti
sistem."
"Onda pretpostavljam", ree Malkolm, "da va sistem radi tako dobro, da nemate nikakvih
problema."
"Ovde imamo beskrajan niz problema", ree Arnold, podiui obrvu. "Ali nita zbog ega bi
trebalo da brinete. Shvatio samn da se brinete da e ivotinje da odbegnu i da e stii na
kopno i napraviti rum. Mi zbog toga uopte ne brinemo. Ove ivotinje smatramo krhkim i
istananim. Vratili smo ih posle ezdeset pet miliona godina u svet koji se jako razlikuje od
onoga koji su ostavili, onoga na koji su se prilagodili. Imamo avolskih problema dok ih
pazimo.
Morate da shvatite", nastavi Arnold, "Da ovek dri sisare i gmizavce u zoolokim vrtovima
ve stotinama godina. Tako da znamo puno o tome kako se brine o slonovima ili krokama. Ali
niko pre nije pokuao da se brine o dinosaurusu. Oni su nove ivotinje. I mi naprosto to ne
znamo. Najvie se brinemo zbog bolesti."
"Bolesti?" upita enaro, iznenada zbunjen. "Mogu li se nekako posetioci zaraziti?"
Arnold ponovo frknu. "Jeste li ikad zaradili kijavicu od aligatora iz zoolokog vrta, gospodine
enaro? Zooloki vrtovi ne brinu zbog toga. A ni mi. Ono zbog ega istinski brinemo je da
ivotinje ne uginu zbog sopstvenih bolesti, ili da ne prenesu bolest drugim ivotinjama. Ali,
mi imamo programe da i to pratimo. Hoete li da vidite zdravstveni karton velikog reksa?
Vakcinacioni karton? POdatke o zubima? To je zaista neto - da samo vidite kako veterinari
etkaju te velike onjake da mu zubi ne bi trulili..."
"Ne sad", ree enaro. "ta je sa mehanikim sistemima?"
"Mislite, vonjama?" upita Arnold.
"Grant otro podie pogled:"Vonje?"
"Nijedna vonja jo ne funkcionie", govorio je Arnold. "Imamo Vonju rekom, gde brodovi
prate podvodne puteve i imamo Vonju do ptije kolibe, meutim nita od toga jo ne radi.
Park e biti otvoren osnovnim obilaskom dinosaurusa - onim na koji ete poi za nekoliko
minuta. Ostale vonje poee nekih est do dvanaest meseci kasnije."
"Saekajte malo", ree Grant. "Imaete vonje? Kao u zabavnom parku?"
Arnold ree: "Ovo je zooloki park. Imamo obilaske razliitih podruja i zovemo ih vonje.
To je sve."
Grant se namrti. Ponovo je osetio nelagodnost. Nije mu se svialo da se dinosaurusi koriste
za zabavni park.
Malkolm je nastavio da postavlja pitanja. "Moete da vodite ceo park iz ove kontrolne sobe?"
"Da", ree Arnold. "Mogu ga voditi jednom rukom, kad bih morao. Imamo toliko ugraene
automatike. Kompjuter sam moe da prati ivotinje, hrani ih i puni im valove vodom etrdeset
osam sati bez nadzora."
"Ovo je sistem koji je gospodin Nedri projektovao?" upita Arnold. Denis Nedri je sedeo za
terminalom u udaljenom uglu sobe, jeo okoladni tapi i kucao.
"Da, tako je", ree Nedri; nije dizao pogled s tastature.
"To je avolski sistem", ponosno ree Arnold.
"Tako je", odsutno ree Nedri. "Samo jo da se jedan ili dva mala baga otklone."
"A sad", ree Arnold, "vidim da obilazak poinje, pa ako nemate drugih pitanja..."
"U stvari, samo jo jedno", ree Malkolm. "Jedno istraivako pitanje. Pokazali ste nam da
moete da pratite prokompsognatide i da moete da ih svakog posebno prikaete. Moete li da
ih prouite kao grupu? Izmerite ih, ili tako neto? Ako bih hteo da znam visinu ili teinu, ili..."
Arnold je pritiskao dugmad. Jo jedan ekran se pojavio.
"Moemo sve to, i to jako brzo", ree Arnold. "Kompjuter uzima podatke merenja tokom
itanja video ekrana, tako da je smesta mogue prevoenje. Vidite da ovde imamo normalnu
Gausovu raspodelu populacije ivotinja. Pokazuje se da se veina ivotinja grupie oko
srednje sredinje vrednosti, a da je malo njih manje ili vee od proseka, na repovima krive."
"Takva vrsta krive moe da se oekuje", ree Malkolm.
"Da. Bilo koja zdrava bioloka populacija pokazuje ovu vrstu raspodele. A, sad", ree Arnold,
palei jo jednu cigaretu, "ima li jo neko pitanje?"
"Ne", ree Malkolm. "Saznao sam sve to sam eleo da znam."
Dok su izlazili, enaro ree: "Meni izgleda kao prilino dobar sistem. Ne shvatam kako bi
neka ivotinja mogla da pobegne s ovog ostrva."
"Kako ne shvatate?" upita Malkolm. "Mislio sam da je to savreno oigledno."
"ekajte malo", ree enaro. "Mislite da su ivotinje pobegle?"
"Ja znam da jesu."
enaro ree: "Ali kako? Videli ste i sami. Oni mogu da izbroje sve ivotinje. Mogu da vide
sve ivotinje. Mogu da znaju gde su sve ivotinje u svako vreme. Kako bi neka mogla da
pobegne?"
Malkolm se nasmeio. "To je prilino oigledno", ree on. "To je samo pitanje vaih
pretpostavki."
"Vaih pretpostavki", ponovi enaro, namrten.
"Da", ree Malkolm. "Vidite. Osnovno to se dogodilo u Jurskom parku jeste to da su
naunici i tehniari pokuali da stvore novi, potpuni bioloki svet. A naunici u kontrolnoj
sobi oekuju da vide prirodni svet. Kao na grafikonu koji su nam upravo pokazali. ak i ako
trenutna pomisao otkriva da je lepa, normalna raspodela je uasno zabrinjavajua na ovom
ostrvu."
"Je li?"
"Da. Na osnovu onoga to nam je doktor Vu ranije rekao, ne bi trebalo da se dobije takva
raspodela."
"A zato ne?" ree enaro.
"Zato to je to grafikon normalne bioloke populacije. to Jurski park uopte nije. Jurski park
nije stvarni svet. On je stvoren s namerom da bude kontrolisan svet koji samo podraava svet
prirode. U tom smislu, on je stvarni park, prilino nalik na japanski formalni vrt. Priroda
podeena da bude prirodnija od stvarnosti, da tako kaem."
"Plaim se da ste me izgubili", ree enaro; delovao je smeteno.
"Siguran sam da e obilazak sve razjasniti", ree Malkolm.

OBILAZAK
"Ovamo, svi ovamo", ree Ed Redis. Pored njega, jedna ena je dodavala, plastine lemove
sa oznakom 'Jurski park' na elu i logoom malog plavog dinosaurusa.
Niz tojota dipova iziao ja iz podzemne garae ispod centra za posetioce. Sva kola su se
zaustavila; bez vozaa i tiha. Dvojica crnaca u safari uniformama otvarala su vrata putnicima.
"Dva do etiri putnika po kolima, molim, dva do etiri putnika po kolima", govorio je
snimljeni glas. "Deca ispod deset godina moraju biti u pratnji roditelja. Dva do etiri putnika
po kolima, molim..."
Tim je posmatrao kako Grant, Satlerova i Malkolm ulaze u prvi dip sa advokatom, enarom.
Tim pogleda Leksi koja je stajala i udarala pesnicom o rukavicu.
Tim je pokazao na prva kola i rekao: "Mogu li i ja s njima?"
"Bojim se da oni imaju neto da rasprave", ree Ed Redis. "Tehnika pitanja."
"Mene zanimaju tehnika pitanja", ree Tim. "Ja bih radije s njima."
"E, da, moi e da uje o emu razgovaramo", ree Redis. "Imaemo otvorenu radio-vezu
izmeu kola."
Dola su druga kola. Tim i Leksi uoe, a Ed Redis za njima. "Ovo su elektrina kola", ree
Redis. "Vodi ih kabl na putu."
Timu je bilo drago to sedi na prednjem seditu, jer su na komandnoj tabli bila ugraena dva
kompjuterska ekrana i kutija koja mu je liila na CD-ROM; ovo je bio laser-disk plejer koga
je kontrolisao kompjuter. Takoe su tu bili portabl voki-toki i neka vrsta radio-predajnika. Na
krovu su bile dve antene, a u depu za karte neke udne naoari.
Crnac je zatvorio vrata dipa. Kola su pola uz elektrino brujanje. Ispred, troje naunika i
enaro su priali i pokazivali, oigledno uzbueni. Ed Redis ree: "Hajde da ujemo ta
kau." Interkom je kliknuo.
"Ne znam kog vraga mislite da ovde radite", ree enaro, putem interkoma. Zvualo je kao
da je vrlo ljut.
"Ja znam jako dobro zato sam ovde", ree Malkolm.
"Ovde ste da me savetujete, a ne da igrate proklete misaone igre. Ja imam pet procenata ove
kompanije i odgovoran sam da se uverim da je Hamond odgovorno uradio svoj posao. A sad
vi prokleto stiete..."
Ed Redis je pritisnuo dugme interkoma i rekao: :da bi bili u skladu sa politikom
nezagaivanja Jurskog parka, ovi laki elektrini dipovi specijalno su sagraeni za nas od
strane Tojote u Osaki. Nadamo se da emo, na kraju, moi da se vozimo meu ivotinjama -
kao u afrikim zabavnim parkovima - ali, za sada zavalite se i uivajte u samo-voenom
obilasku." Zastao je: "Uzgred, moemo da vas ujemo odavde."
"O, Hriste", ree enaro. "Moram da imam slobodu da otvoreno razgovaram. Ja nisam traio
da ta prokleta deca dou..."
Ed Redis se nasmeio umiljato i pritisnuo dugme. "Uskoro emo poeti predstavu, zar ne?"
Zauli su fanfare i na unutranjim ekranima blesnu DOBRO DOLI U JURSKI PARK.
Zvonak glas ree: "Dobro doli u Jurski park. Sada ulazite u izgubljeni scet preistorijske
prolosti, svet monih stvorenja davno nestalih sa lica Zemlje, za koji imate povlasticu da ga
po prvi put vidite."
"To je Riard Kili", ree Ed Redis. "Nismo krtarili."
Dip je proao kroz umarak niskih, zdepastih palmi. Riard Kili je govorio: "Zapazite, pre
svega, jedinstven biljni svet koji vas okruuje. Ovo drvee sa vae leve strane su cikasi,
preistorijski preci palmi. Cikasi su bili omiljena hrana dinosaurusa. Takoe moete da vidite
benetitaleanse i ginkoe. Svet dinosaurusa sastojao se i od vie savremenih biljaka, kao to su
borovi i jele, i movarni empresi. I njih ete moi da vidite."
Dip se polako kretao meu zelenilom. Tim je primetio da su ograde i zatitni zidovi bili
zaklonjeni zeleniem da bi se uveliala iluzija kretanja kroz dunglu.
"Mi zamiljamo svet dinosaurusa", ree glas Riarda Kilija, "kao svet ogromnih
vegetarijanaca koji jelom kre put kroz divovske movarne ume sveta jure i krede, pre
stotina miliona godina. Ali veina dinosaurusa nije bila tako velika kao to ljudi misle.
Najmanji dinosaurusi nisu bili vei od kune make, a prosean dinosaurus bio je veliine
ponija. Prvo emo posetiti jednu od ovih ivotinja prosene veliine, zvanu hipsilofodont.
Ako pogledate levo, moda ete sada moi da ih za trenutak zapazite."
Svi su pogledali ulevo.
Dip je zastao na niskom uzvienju gde je pukotina u lisnatom pokrovu pruala pogled na
istok. Mogli su da vide nagnuto umovito podruje koje se irilo u polje ute trave visine
otprilike tri stope. Nije bilo dinosaurusa.
"Gde su?" upita Leksi.
Tim pogleda na komandnu tablu. Prenosna svetla su zatreperela i CD-ROM je zazujao.
Oigledno je nekakav automatski sistem ubacivao disk. Pretpostavio je da isti senzori pokreta
koji su pratili ivotinje takoe kontroliu i ekrane u dipu. Ekrani su sada prikazivali slike
hipsilofodonta i isprintane podatke o njima.
Glas ree: "Hipsilofodonti su gazele sveta dinosaurusa: male, brze ivotinje koje su nekada
tutnjale irom sveta, od Engleske, preko Centralne Azije do Severne Amerike. Mislimo da su
ovi dinosaurusi bili tako uspeni jer su imali bolje eljusti i zube za vakanje biljaka od svojih
savremenika. U stvari ime 'hipsilofodont' znai 'visoko-grebenast zub', to se odnosi na
karakteristine samootree zube tih ivotinja. Moete da ih vidite u ravnicama pravo ispred
vas, a moda i meu granama drvea."
"U drveu?" upita Leksi. "Dinosaurusi u drveu?"
Tim je, takoe, pretraivao dvogledom. "Tamo desno", ree on. "Na pola puta do te velikog
zelenog stabla..."
U pegavim senkama drveta, nepokretna tamnozelena ivotinja, otprilike veliine babuna,
stajala je na grani. Liila je na gutera koji stoji na stranjim nogama. Drala je ravnoteu
dugakim, obeenim repom.
"To je otnielija", ree Tim.
"Mala ivotinja koju vidite zove se otnielija", ree glas, "u ast lovca na dinosauruse iz
devetnaestog veka Otniela Mara, sa Jejla."
Tim je zapazio jo dve ivotinje, na viim granama istog drveta. Sve su bile otprilike iste
veliine. Nijedna se nije pomerala.
"Prilino dosadno", ree Leksi. "One nita ne rade."
"Glavno krdo ivotinja nalazi se na travnatoj ravnici ispod vas", ree glas. "Moemo ih
potaknuti obinim zovom za parenje." Zvunik pored ograde oglasio se dugim nazalnim
zovom, nalik na glasanje gusaka.
Sa travnatog polja tano s njihove leve strane, pomolilo se est guterskih glava, jedna za
drugom. Efekat je bio komian. Tim se nasmejao.
Glave su nestale. Zvunik je ponovio zov i glave se ponovo pomolie - potpuno isto, jedna za
drugom. Neprestano ponavljanje ponaanja bilo je napadno.
"Hipsilofodonti nisu beto naroito pametne ivotinje", objasnio je glas. "Inteligentni su
priblino kao domaa krava."
Glave su bile mutno zelene, sa tamnosmeim i crnim arama koje su se pruale niz vitke
vratove. Sudei po veliini glava, Tim je pretpostavio da su im tela dugaka etiri stope,
otprilike veliine jelena.
Neki od hipsilofodonta su vakali; eljusti su im radile. Jedan je posegao gore i poeao glavu
akom sa pet prstiju. Taj gest dao je stvorenju setan, zamiljen izgled.
"Ako vidite da se eu, to je zbog toga to imaju problema s koom. Naunici veterinari ovde
u Jurskom parku misle da to mogu biti gljivice ili neka alergija. Ali jo nisu sigurni. Najzad,
ovo su prvi dinosaurusi u istoriji koji e biti prouavani ivi."
Elektrini motor kola je startovao i zaulo se tarenje leajeva. Na neoekivan zvuk, krdo
hipsilofodonata iznenada je skoilo u vazduh i poelo da poskakuje iznad trave kao kenguri;
puna tela sa masivnim stranjim nogama i dugim repovima ocrtavala su se na popodnevnom
suncu. Nestali su u nekoliko skokova.
"Sad kad smo videli ove fascinantne biljodere, prei emo na neke malo vee dinosauruse. U
stvari, na prilino vee."
Dipovi su nastavili dalje; kretali su se ka jugu kroz Jurski park.
KONTROLA
"Leajevi se taru", ree Don Arnold u zatamnjenoj kontrolnoj sobi. "Neka odravanje
proveri elektrine spojke na vozilima BB4 i BB5 kada se vrate."
"Da, gospodine Arnold", odvrati glas iz interkoma.
"Minorni detalj", ree Hamond, dok je ulazio u sobu. Pogledao je napolje i video dva dipa
kako se kreu ka jugu kroz park. Maldun je stajao u uglu i utke posmatrao.
Arnold je odgurnuo stolicu unazad od sredinje konzole na kontrolnom panelu. "Nema
minornih detalja", gospodine Hamonde", ree on i zapali jo jednu cigaretu. Uglavnom
nervozan, Arnold je sada bio posebno razdraljiv. Bio je samo suvie svestan injenice da je
ovo prvi put da posetioci zaista obilaze park. U stvari, Arnoldov tim nije esto zalazio u park.
Harding, veterinar, ponekad jeste. Posluioci ivotinja odlazili su do pojedinanih hranilinih
zgrada. Ali, inae, posmatrali su park iz kontrolne sobe. A sad, kad su posetioci bili tamo
napolju, brinuo je oko stotinu detalja.
Don Arnold je bio sistem-inenjer koji je radio na podmornikoj raketi Polaris kasnih
ezdesetih, sve dok nije dobio prvo dete i budunost provedena u pravljenju oruja nije mu
postala suvie ogavna. U meuvremenu, Dizni je poeo da stvara vonje zabavnim
parkovima, visoko tehnoloki sofisticirane, pri emu su zapoljavali mnogo ljudi ija je struka
aerosvemirska istraivanja. Arnold je pomogao da se sagradi Diznijev svet u Orlandu i preao
na izradu velikih parkova: arobna planina u Kaliforniji, Stari zaviaj u Virdiniji i Astrosvet
u Hjustonu.
Neprestana zaposlenja u parkovima na kraju su dovela do toga da dobije nekako iskrivljen
pogled na stvarnost. Arnold je tvrdio, samo napola u ali, da se ceo svet sve lake moe
opisati metaforom tematskog parka. "Pariz je tematski park", jednom je izjavio, posle odmora.
"Meutim, preskup je, a slubenici neljubazni i mrzovoljni."
U poslednje dve godine, Arnoldov posao bio je da podigne i odri u radu Jurski park. Kao
inenjer, bio je naviknut na duge rokove - esto je govorio o 'otvaranju u septembru', pri emu
je mislio na septembar csledee godine - a ako se otvaranje u septembru pribliavalo, bio je
nezadovoljan postignutim napretkom. Znao je iz iskustva da su ponakad potrebne godine da
bi se otklonili bagovi iz jedne jedine vonje parkom - a kamoli da ceo park radi kako treba.
"Samo brine", ree Hamond.
"Ne mislim tako", ree Arnold. "Morate da shvatite da, sa inenjerske take gledita, Jurski
park predstavlja najambiciozniji tematski park u istoriji. Posetioci o tome nikada nee
razmiljati, ali ja moram."
Prstima je odbrojavao take.
"Prvo, Jurski park ima sve probleme bilo kog drugog zabavnog parka - odravanje vonji,
kontrolu doekivanja, transport, baratanje hranom, smetaj ljudi, odlaganje smea,
bezbednost.
Drugo, imamo sve probleme jednog velikog zoolokog vrta - brigu o ivotinjama; zdravstvo i
osiguranje, ishrana i ienje, zatita od insekata, tetoina, alergija i bolesti, odravanje
zapreka i sve ostalo.
I, na kraju, imamo jedinstvene probleme brige za populaciju ivotinja koje niko ranije nije
pokuao da dri."
"Oh, pa nije ba sve tako loe", ree Hamond.
"Da, jeste. Ti samo nisi ovde da to vidi", ree Arnold. "Tiranosaurusi piju vodu iz lagune i
ponekad se razbole; ne znamo zato. enke triceratopsa ubijaju jedna drugu u borbama za
prevlast, tako da moraju da se razdvajaju u grupe manje od est jedinki. Ne znamo zato.
Stegosaurusi esto dobijaju plikove na jeziku i dijareju, iz razloga koje niko ne razume, ak i
ako smo izgubili dva. Hipsilofodonti dobijaju osip koe. A velociraptori..."
"Ne poinjimo sad o velociraptorima", ree Hamond. "Muka mi je im ujem za
velociraptore. Kako su najopakija stvorenja koja su ikada viena."
"I jesu", ree Maldun, priguenim glasom. "Trebalo bi ih sve unititi."
"eleo si da ih opremimo radio-ogrlicama", ree Hamond. "I ja sam se sloio."
"Da. A oni su ih smesta pregrizli. Ali ak i da se raptori nikad ne oslobode", ree Arnold,
"mislim da moramo da prihvatimo da je Jurski park sam po sebi opasan."
"Oh, do kurca", ree Hamond. "Na ijoj si ti, uopte, strani?"
"Sada imamo petnaest vrsta izumrlih ivotinja i veinom su opasne", ree Arnold. "Morali
smo da odloimo Vonju rekom zbog dilofosaurusa; a Pterotopsku kolibu pretvorimo u ptiju,
jer su pterodaktili tako nepredvidljivi. To nisu inenjerska odlaganja, gospodine Hamond. To
su problemi sa kontrolom ivotinja."
"Imali ste mnogo inenjerskih odlaganja", ree Hamond. "Ne krivite za to ivotinje."
"Da, imali smo. U stvari, uspeli smo samo da osposobimo glavnu atrakciju, Vonju parkom,
da radi kako treba, da CD-ROM-ove u kolima kontroliu senzori pokreta. Bile su potrebne
sedmice podeavanja da to proradi - a sada elektrini menjai u kolima otkazuju! Elektrini
menjai!"
"Da to sagledamo u perspektivi", ree Hamond. "Vi sredite inenjerske stvari, a ivotinje e
doi na svoje mesto. Najzad, njih je mogue uvebati."
Od poetka, ovo je bilo jedno od kljunih verovanja projektanata. ivotinje, ma kako
egzotine, u sutini e se ponaati kao ivotinje u bilo kom drugom zoolokom vrtu. Nauie
pravilnost brige o njima, i odgovorie na to.
"U meuvremenu, kako kompjuter?" upita Hamond. Bacio je pogled na Denisa Nedrija koji je
radio za terminalom u uglu sobe. "Ovaj prokleti kompjuter je uvek stvarao glavobolju."
"Radimo na tome", ree Nedri.
"Da si odmah uradio kako treba", poeo je Hamond, ali Arnold je spustio aku na njegovu
ruku, zadravajui ga. Arnold je znao da nema svrhe napadati Nedrija dok radi.
"Veliki je to sistem", ree Arnold. "Defekata naprosto mora biti."
U stvari, spisak bagova premaio je 130 stavki, ukljuujui i mnogo udnih stvari. Na primer:
Program za hranjenje ivotinja resetovao se sam od sebe svakih dvanaest sati, a ne svakih
dvadeset etiri sata i nije beleio hranjenje nedeljom. Kao rezultat toga, osoblje nije moglo
tano da izmeri koliko ivotinje jedu.
Sigurnosni sistem, koji je kontrolisao vrata koja rade na principu sigurnosnih kartica,
otkazivao bi kad god bi nestalo glavnog izvora napajanja i nije hteo da radi sa pomonim
izvorom. Sigurnosni program radio je samo sa glavnim izvorom napajanja.
Program tednje energije, koji je trebalo da zatamni svetla posle 10:00 uvee, radio je samo
svakog drugog dana u nedelji.
Automatska analiza fekalija (zvana autokaka), projektovana da proverava ima li parazita u
stolici ivotinja, postojano je beleila da sve jedinke imaju parazit Phagostomum venulosum,
iako nijedna nije. Program je onda automatski ubacivao lek u ivotinjsku hranu. Ako bi
hranioci izvadili lek iz levaka da spree ubacivanje, zauo bi se alarm koji se nije mogao
iskljuiti.
I tako se nastavljalo, stranica za stranicom greaka.
Kada je stigao, Denis Nedri je imao utisak da sam sve moe da sredi preko vikenda.
Prebledeo je kad je video itav listing. Sada je zvao kancelariju u Kembridu i svom
programerskom osoblju govorio da e morati da otkau planove za vikend i prekovremeno
rade do ponedeljka. I rekao je Donu Arnoldu da e morati da koristi sve telefonske veze
izmeu Isla Nublar i kopna samo da razmenjuje programske podatke sa svojim programerima.
Dok je Nedri radio, Arnold je izbacio novi prozor na svom monitoru. On mu je omoguavao
da vidi ta Nedri radi na konzoli u uglu. Nije da nije verovao Nedriju. Meutim, Arnold je
naprosto voleo da zna ta se dogaa.
Pogledao je na grafiki ekran na desnoj konzoli, koji je pokazivao napredovanje elektrinih
dipova. Sledili su reku, neto severnije od ptiarnika i ptijeg padoka.
"Ako pogledate levo", ree glas, "videete kupolu ptiarnika Jurskog parka, koji jo nije
zavren za posetioce." Tim je video odsjaje sunca na aluminijumskim potpornjima u daljini.
"A pravo ispred vas je naa reka iz mezozoike dungle - u kojoj ete, ako budete imali sree,
moda na trenutak spaziti jako retkog mesodera. Budno pazite, svi vi!"
U dipu, ekrani su prikazivali pticolikuglavu sa plameno crvenom krestom na vrhu. Ali svi u
Timovim kolima su gledali kroz prozor. Kola su ila du visokog grebena koji se nadnosio
nad brzu reku. Reka je bila gotovo sa obe strane opasana gustim lisnatim zastorom.
"Evo ih tamo", ree glas. "ivotinje koje sada vidite zovu se dilofosaurusi."
Uprkos onome to je snimak govorio, Tim je video samo jednu. Dilofosaurus je uao na
stranjim nogama pored reke i pio. Bio je graen po osnovnom obrascu mesodera: teak rep,
jaki stranji udovi i dugaak vrat. Njegovo deset stopa visoko telo bilo je takasto uto i crno,
kao kod leoparda.
Meutim, Timovu panju je privlaila glava. Dve iroke zakrivljene kreste pruale su se
vrhom glave od oiju do nosa. Kreste su se spjale u sreditu i inile V iznad glave
dinosaurusa. Kreste su imale crvene i crne pruge koje su podseale na papagajske ili
tukanove. ivotinja je ispustila blag, huui zov, nalik na sovin.
"Slatke su", ree Leksi.
"Dilofosaurus", ree glas sa trake, "jedan je od najranijih dinosaurusa- mesodera. Naunici
su mislili da su njihovi miii eljusti bili preslabi da ubiju plen i zamiljali da su oni
prvenstveno bili leinari. Ali sada znamo da su otrovni."
"Hej", iskezio se Tim. "U redu."
Ponovo je prepoznatljiv huktav zov dilofosaurusa doplovio do njih kroz popodnevni vazduh.
Leksi se nervozno vrpoljila na seditu. "Jesu li one stvarno otrovne", gospodine Redis?"
"Ne brini zbog toga", ree Ed Redis.
"Ali jesu li?"
"E, pa, jesu, Leksi."
"Uz takve ive gmizavce kao to su hila udovita i zveerke, Dilofosaurus lui jedan
hematotoksin iz lezda u ustima. Nesvestica sledi nekoliko minuta posle ujeda. Dinosaurus e
onda zavriti rtvu kad poeli. - to ini Dilofosaurusa predivnim, ali smrtonosnim dodatkom
ivotinjama koje vidite ovde u Jurskom parku."
Dip je skrenuo i ostavio reku iza sebe. Tim je pogledao unazad jer se nadao da e jo jednom
videti dilofosaurusa. Ovo je bilo predivno! Otrovni dinosaurus! Poeleo je da moe da
zaustavi kola, ali sve je bilo automatizovano. Mogao je da se kladi da bi i doktor Grant eleo
da zaustavi kola.
"Ako pogledate na strminu s vae desne strane, videete Les Gigantes, mesto na kome se
nalazi naa velianstvena trpezarija s tri zvezdice. ef Alen Riar potie iz svetski poznatog
Le Beaumaniere u Francuskoj. Nazovite iz vae hotelske sobe za rezervacije."
Tim pogleda na strminu i ne opazi nita.
"Ne, bar jo neko vreme", ree Ed Redis. Restoran e poeti da se gradi u novembru."
"Nastavljajui na preistorijski safari, dolazimo do biljojeda ornitiskijanske grupe. Ako
pogledate desno, verovatno ete ih sada videti."
Tim je ugledao dve ivotinje koje su nepomino stajale u senci velikog drveta. Triceratobi:
veliki i sivi kao slonovi, sa groznim stavom nosoroga. Rogovi iznad oba oka povijali su se pet
stopa u vazduh i gotovo liili na izokrenute slonovske kljove. Trei rog, nalik na nosorogov,
bio je smeten blizu nosa. A imali su i kljunastu njuku nosoroga.
"Za razliku od ostalih dinosaurusa", ree glas, "Triceratops serratus ne vidi dobro. Kratkovidi
su kao i dananji nosorozi i obino ih iznenauju objekti koji se kreu. Napali bi naa kola,
kad bi bili dovoljno blizu da ih vide! Ali, opustite se, narode. - Ovde smo dovoljno sigurni.
Triceratopsi imaju lepezastu krestu iza glava. Nainjena je od vrste kosti i vrlo je jaka. Ove
ivotinje teke su oko sedam tona svaka. Uprkos njihovom izgledu, oni su, u stvari, sasvim
pitomi. Oni znaju svoje hranioce i dozvoljavaju da ih maze. Posebno vole da ih ekaju po
sapima.
"Zato sad ne kreu?" upita Leksi. Spustila je svoj prozor. "'Ej! Glupi dinosaurusu! Mrdaj!"
"Ne gnjavi ivotinje, Leksi", ree Ed Redis.
"Zato? Glupo je. Sede tamo ko slike u knjizi", ree Leksi.
Glas je govorio: "...lakonoga udovita iz minulog sveta otra su suprotnost onome to emo
sledee videti. Najpoznatiji grabeljivac u istoriji sveta: moni guter tiranin, poznat kao
Tyrannosaurus rex."
"Dobro je, Tyrannosaurus rex", ree Tim.
"Nadam se da je bolji od ovih upaka", ree Leksi i okrenu se od tricerotopsa.
Dip se kotrljao dalje.
VELIKI REKS
"Moni tiranosaurus javio se kasno u istoriji dinosaurusa. Dinosaurusi su vladali zemljom sto
dvadeset miliona godina, ali tiranosaurusi su iveli samo u poslednjih petnaest miliona godina
tog razdoblja."
Dip se zaustavio na usponu na brdo. Bili su iznad umovitog podruja koje se sputalo ka
ivici lagune. Sunce se sputalo ka zapadu i tonulo u maglovito obzorje. Ceo pejza Jurskog
parka bio je okupan mekim svetlom; senke su se produavale. Povrinom lagune mrekali su
se ruiasti talasii. Dalje ka jugu, videli su skladne vratove apatosaurusa koji su stajali na
ivici vode; tela su im se ogledala na pokretnoj povrini. Bilo je tiho, osim blagog cvranja
cvraka. Dok su posmatrali taj pejza, mogli su lako da poveruju da su preneti milionima
godina u prolost u nestali svet.
"Deluje, zar ne?" uli su kako Ed Redis govori preko interkoma. "Volim da ponekad uvee
doem ovde. I samo sedim."
Grant nije bio impresioniran. "Gde je ti-reks?"
"Dobro pitanje. Mali esto moe da se vidi dole u laguni. Laguna je poribljena. Mali je nauio
da lovi ribu. Zanimljivo je kako to radi. Ne koristi ruke ve zaroni celu glavu pod vodu. Kao
ptica."
"Mali?"
"Mali ti-reks. On je mladunac, dve godine star i oko treinu izrastao. Visok je osam stopa,
teak tonu i po. Drugi je potpuno izrastao tiranosaurus. Ali, u ovom trenutku ga ne vidim."
"Moda lovi apatosauruse", ree Grant.
Redis se nasmejao; glas mu je bio piskav preko radija. "Bi on, kad bi mogao, verujte mi.
Ponekad stoji pored lagune, gleda ih i mae ruicama, razoaran. Meutim, teritorija ti-reksa
potpuno je okruena anevima i ogradama. Sklonili su se od pogleda, ali, verujte mi, on ne
moe nigde da ode."
"Pa gde je onda?"
"Krije se", ree Redis. "Pomalo je stidljiv."
"Stidljiv?" ree Malkolm. "Tiranosaurus reks je stidljiv?"
"E, pa, on smatra sebe sveoptim vladarom. Gotovo nikada ga ne vidite na otvorenom,
pogotovu danju."
"Zato?"
"Mislimo da je zbog toga to ima osetljivu kou i lako zaradi opekotine od sunca."
Malkolm je poeo da se smeje.
Grant je uzdahnuo. "Razbijate mnogo iluzija."
"Mislim da neete biti razoarani", ree Redis. "Samo saekajte."
uli su slabo meketanje. Usred polja video se mali kavez, hidraulikom uzdignut iznad zemlje.
ipke na kavezu su skliznule dole i koza je ostala vezana usred polja; meketala je tugaljivo.
"Svakog e trenutka", ponovio je Redis.
Netremice su posmatrali kroz prozor.
"Gledajte ih", ree Hamond, dok je posmatrao monitor u kontrolnoj sobi. "Naginju se kroz
prozor, tako znatieljni. Ne mogu da doekaju da to vide. Doli su ovde zbog opasnosti."
"Toga se i plaim", ree Maldun. Vrteo je kljueve oko prsta i napeto posmatrao dipove. Ovo
je bio prvi put da posetioci obilaze Jurski park, a Maldun je delio Arnoldovu strepnju.
Robert Maldun je bio krupan ovek, pedeset godina star, elinosivih brkova i duboko plavih
oiju. Odrastao u Keniji, proveo je ivot kao vodi afrikim lovcima na krupnu divlja, kao i
njegov otac pre njega. Ali od 1980. godine, radio je ponajvie za grupe za zatitu ii
projektante zoolokih vrtova kao savetnik za divljinu. Postao je dobro poznat, lanak u
Londonskom Sandej Tajmsu glasio je: "Ono to je Robert Trent Douns za terene za golf,
Robert Maldun je za zooloke vrtove: projektant neprevazienog znanja i vetine."
Godine 1986, radio je neto za kompaniju iz San Franciska koja je gradila privatni park
divljine na jednom ostrvu u Severnoj Americi. Maldun je povukao granice za razliite
ivotinje, definisao prostor i zahteve naseobina za lavove, slonove, zebre i nilske konje.
Oznaavao je koje ivotinje mogu da se dre zajedno, a koje se moraju razdvajati. U to vreme,
bio je to prilino rutinski posao. Daleko ga je vie zanimao indijski park zvan Svet tigrova u
junom Kamiru.
A onda, pre godinu dana, ponudili su mu posao lovca nadzornika u Jurskom parku. To se
poklopilo sa eljom da napusti Afriku; plata je bila izvrsna; Maldun je prihvatio na godinu
dana. Bio je oduevljen kada je otkrio da je park u stvari zbirka preistorijskih ivotinja
stvorena genetikim inenjeringom.
Bio je to, naravno, zanimljiv posao, ali tokom godina provedenih u Africi, Maldun je razvio
netrepui pogled na ivotinje - neromantian pogled - koji ga je esto sukobljavao sa
rukovodstvom Jurskog parka u Kaliforniji, posebno sa malim imperatorom koji je stajao
pored njega u kontrolnoj sobi. Po miljenju Malduna, klonirati dinosauruse u laboratoriji bilo
je jedno. Drati ih u divljini neto sasvim drugo.
Bilo je to Maldunovo miljenje da su neki dinosaurusi preopasni da bi se drali u parku.
Delom, opasnost je postojala zbog roga to su toliko malo znali o ivotinjama. Na primer,
niko nije pretpostavljao da su dilofosaurusi otrovni, sve dok nije primeeno da lovi domae
pacove sa ostrva - ugrizli bi glodara, a onda se povlaili, da saekaju da umru. A ak i onda
niko nije pretpostavljao da dilofosaurusi mogu da pljuju, sve dok jedan hranilac nije gotovo
oslepeo od ispljunutog otrova.
Posle toga, Hamond se sloio da ispitaju otrov dilofosaurusa i naeno je da sadri sedam
razliitih toksinih enzima. Takoe je otkriveno da dilofosaurus moe da pljune na daljinu od
pedeset stopa. Poto je ovo dizalo verovatnou da gost u kolima moe da oslepi, rukovodstvo
je odluilo da im ukloni kesice s otrovom. Veterinari su dvaput pokuali, na dve razliite
ivotinje, bez usppeha. Niko nije znao gde je otrov skriven. a niko nee ni saznati, sve dok se
ne izvri autopsija na nekom dilofosaurusu - a rukovodstvo nije dozvolilo da nijednog ubiju.
Malduna su jo vie brinuli velociraptori. Oni su bili nagonski lovci i nikada se nisu odricali
od plena. Ubijali su ak i kad nisu bili gladni. Ubijali su iz zadovoljstva ubijanja. Bili su hitri:
jaki trkai i zapanjujui skakai. Imali su smrtonosne kande na sva etiri uda; jedan snaan
udarac rukom rasporio bi oveka, prosuo mu utrobu. A imali su i mone eljusti za kidanje
koje su parale meso umesto da ga grizu. Bili su daleko inteligentniji od ostalih dinosaurusa, a
inilo se da su prirodni begunci iz kaveza.
Svaki strunjak za zooloke vrtove zna da neke ivotinje radije bee iz kaveza. neke, kao to
su majmuni i slonovi, mogu da otvore vrata kaveza. Druge, kao divlje svinje, neobino su
inteligentne i mogu da njukama podignu brave na kavezima. Ali ko bi pretpostavljao da je
divovski armadiljo notorni begunac iz kaveza? Ili severnoameriki los? pa ipak, los je
njukom gotovo isto tako spretan koliko i slon surlom. Losovi stalno bee; nadareni su za to.
A i velociraptori.
Raptori su inteligentni barem koliko i impanze. A, kao i impanze, imaju spretne ruke koje
im omoguavaju da otvaraju vrata i barataju objektima. Oni lako mogu da pobegnu. A kada je
jedan, ega se Maldun i plaio, konano pobegao, ubio je dva graevinska radnika i osakatio
treeg pre nego to su ga ponovo uhvatili. Posle te epizode, kolibi za posetioce dodata su
teka vrata sa ipkama, visoka obodna ograda i prozori od ojaanog stakla. A u zabranu za
raptore dograeni su elektronski senzori da bi upozorili u sluaju jo jednog mogueg bega.
Maldun je eleo i puke. eleo je i ramene rakete zemlja-voda-vazduh. Lovci znaju koliko je
teko oboriti etvorotonskog afrikog slona - a neki dinosaurusi bili su deset puta tei.
Rukovodstvo je bilo uasnuto - insistirali su da na ostrvu ne bude puaka. Kada je Maldun
zapretio da e dati otkaz i da e razglasiti sve tampi, postignut je kompromis. Na kraju, dva
posebno napravljena laserski voena raketna lansera drana su pod kljuem u podrumu. Samo
Maldun imao je kljueve te sobe.
"To su bili kljuevi koje je Maldun sada vrteo.
"Idem dole", ree on.
Arnold, koji je posmatrao kontrolne ekrane, klimnuo je glavom. Dva dipa stajala su na vrhu
brda i ekala da se pojavi ti-reks.
"Hej", doviknuo je Denis Nedri sa udaljene konzole. "Kad ste ve na nogama, donesite mi
kokiku, vai?"
Grant je ekao u kolima i utke posmatrao. Meketanje koze postalo je glasnije, upornije. Koza
je mahnito vukla povodac, jurei napred-nazad. Preko radija Grant je uo kako Leksi panino
kae: "ta e biti s kozom? Hoe li ona da pojede koozu?"
"Mislim da hoe", neko ju je pecnuo, a onda je Eli utiala radio. Zatim su osetili smrad, zadah
trulei i raspadanja, koji je strujao uzbrdo prema njima.
Grant je proaptao: "Eno ga."
"Je", ree Malkolm.
Koza je bila vezana usred polja, trideset jardi od najblieg drvea. Dinosaurus mora da je
negde meu drveem, ali za trenutak Grant nije video nita. Onda je shvatio da prenisko
gleda: glava ivotinje nalazila se dvadeset stopa iznad zemlje, napola skrivena gornjim
granama palmi.
Malkolm je proaptao: "O, moj boe... Velika je kao prokleta kua..."
Grant je zurio u golemu, etvorouglastu glavu, pet stopa dugu, iaranu crvenkasto smeu, sa
ogromnim eljustima i onjacima. eljust tiranosaurusa jednom se pokrenula, otvorila i
sklopila. Ali ogromna ivotinja nije izila iz skrovita.
Malkolm je proaptao: "Koliko e dugo d eka?"
"Moda tri ili etiri minuta. Moda..."
enka Tiranosaurus neujno je skoila napred, potpuno otkrivajui svoje golemo telo. U etiri
skoka prela je rastojanje do koze, sagla se i pregrizla joj vrat. Meketanje je prestalo. Nastala
je tiina.
Zastavi nad rtvom, enka tiranosaurusa iznenada je postala neodluna. Njena masivna glava
okrenula se na miiavom vratu i pogledala na sve strane. Ukoeno je zurila u pravcu dipova,
visoko gore na brdu.
Malkolm je proaptao: "Moe li da nas vidi?"
"O, da", ree Redis preko interkoma. "Hajde da vidimo da li e da jede ovde pred nama, ili
e da odvue plen."
enka tiranosaurusa se sagla i onjuila leinu koze. Ptica je zacvrkutala: njena glava se
podie; uzbunjena, paljiva. Pogledala je napred i nazad, pretraujui okolinu malim
trzajuim pokretima.
"Kao ptica", ree Eli.
enka tiranosaurusa je i dalje oklevala. "ega li se plai?" proapta Malkolm.
"Verovatno drugog tiranosaurusa", proapta Grant. Veliki mesoderi, kao to su lavovi i
tigrovi, esto posle ubistva postaju oprezni i ponaaju se kao da su iznenada razotkriveni.
Zoolozi devetnaestog veka zamiljali su da se ivotinje oseaju krivim zbog onoga to su
uinile. Ali savremeni naunici potkrepili su dokazima napor koji je stajao iza ubistva - sate
strpljivog unjanja pre konanog udarca - kao i uestalost neuspeha. Ideja o 'prirodi, crvenih
zuba i eljusti' bila je pogrena; najee, plen je izmicao. Kada mesoder najzad obori
ivotinje, oprezan je zbog drugog grabljivca, koji bi mogao da ga napadne i ukrade mu plen.
Zato se ovaj tiranosaurus verovatno bojao drugog tiranosaurusa.
Ogromna ivotinja ponovo se nagnula nad kozu. Jedan veliki stranji ud drao je leinu dok
su eljusti poele da kidaju meso.
"Ostae", proapta Redis. "Izvrsno."
enka dinosaurusa ponovo je podigla glavu; u eljustima imala je iskrzane komade krvavog
mesa. Netremice je gledala dip. Poela je da vae. uli su muno krckanje kostiju.
"Fuj", ree Leksi, preko interkoma. "Ovo je odvratno."
A onda, kao da je oprez konano prevladao, enka tiranosaurusa podigla je eljustima ostatke,
tiho ih ponela nazad meu drvee.
"Dame i gospodo, Tyrannosaurus rex", ree glas sa trake. Dipovi su startovali i tiho krenuli,
kroz lisnati pokrov.
Malkolm se zavalio u sediyu. "Fantastino", ree on.
enaro je obrisao elo. Bio je prebledeo.

KONTROLA
Henri Vu je uao u kontrolnu sobu i zatekao ih kako sede u mraku i sluaju glasove preko
radija.
"...Isuse, ako se takva ivotinja oslobodi", govorio je enaro, piskavim glasom preko
zvunika, "niko je nee zaustaviti."
"Nee je zaustaviti, niti..."
"Ogromna, bez prirodnih neprijatelja..."
"Boe moj, zamisli..."
"U kontrolnoj sobi, Hamond ree: "Zajebi ih. Tako su negativni."
Vu ree: "Oni jo o bekstvu ivotinja. Do sada su ve morali da vide da je sve pod kontrolom.
Inenjeringom smo stvorili ivotinje i inenjeringom stvorili utoite..." Slegao je ramenima.
Vu je najiskrenije verovao da je park u osnovi bez greke, ba kao to je verovao da je
njegova paleo-DNK u osnovi bez greke. Koji god bi se problemi mogli javiti u vezi DNK, u
sutini bi to bili takasti problemi koda, to je uzrokovalo specifine probleme u fenotipu:
enzim koji se ne bi ukljuio, ili belanevinu koja se ne bi sklopila. Kakav god problem bio,
uvek bi se reavao relativno beznaajnim prilagoavanjem u sledeoj verziji.
Slino, znao je da problemi Jurskog parka nisu osnovni problemi. Nisu problemi kontrole.
Nita tako bazino, ili tako ozbiljno, kao to je mogunost bekstva ivotinja. Vu je smatrao
uvredljivom pomisao da bi neko mogao da veruje da bi on radio na sistemu gde bi tako neto
bilo mogue.
"Tu je taj Malkolm", mrano ree Hamond. "On stoji iza svega toga. Znate, od poetka je
protiv nas. Po njegovoj teoriji, sloeni sistemi ne mogu da se kontroliu i prirodu je nemogue
podraavati. Ne znam ta mu je. Do avola, pa mi ovde samo pravimo zooloki vrt. Svet ih je
pun i svi oni dobro rade. Ali on ili e dokazati svoju teoriju, ili e umreti pokuavajui. Samo
se nadam da nee uspaniiti enara i navesti ga da zatvori park."
Vu upita: "Moe li on to?"
"Ne", ree Hamond. "Ali moe da pokua. Moe da pokua i uplai japanske investitore, pa
da ih navede da povuku kapital. Ili moe da vladu u San Hozeu pobuni. Moe da pravi
probleme."
Arnold je ugasio cigaretu. "Saekajmo da vidimo ta e da se dogodi", ree on. "Mi verujemo
u park. Hajde da vidimo kako e on to odraditi."
Maldun je iziao iz lifta, klimnuo uvaru u prizemlju i siao u podrum. Ukljuio je svetlo. U
suterenu je bilo dva tuceta dipova, poreanih u pravilne redove. Bila su to elektrina kola
koja bi, na kraju, trebalo da ine beskrajnu petlju, obilaze park i vraaju u centar za posetioce.
U uglu nalazio se dip sa crvenom prugom, jedno od dva vozila na benzin - Harding,
veterinar, tog jutra je uzeo drugo - koja su mogla da idu posvuda po parku, ak i meu
ivotinje. Na dipovima je bila dijagonalna crvena pruga, jer je ona, iz nekog razloga,
odvraala triceratopse od napada na kola.
Maldun je krenuo ka dipu u kraju prostorije. elina vrata oruarnice bila su neobeleena.
Otkljuao je teka vrata svojim kljuem i irom ih otvorio. Soke su oiviavale unutranjost.
Izvukao je Randlerov rameni lanser i kutiju kanistera. Dve sive rakete zatakao je pod drugu
ruku.
Poto je zakljuao vrata iza sebe, stavio je puku na stranje sedite dipa. Dok je naputao
garau, zauo je grmljavinu u daljini.
ini se kao da e kia", ree Ed Redis, bacajui pogled na nebo.
Dip se ponovo zaustavio blizu sauropodske movare. Veliko krdo apatosaurusa paslo je na
ivici lagune; brstili su lie sa gornjih grana palmi. U istom podruju bilo je i nekoliko
hadrosaurusa kljunaa, koji su, u poreenju sa njima, delovali mnogo nie.
Naravno, Tim je znao da hadrosaurusi uopte nisu mali. Problem je bio to su apatosaurusi
bili toliko mnogo vei. Njihove majune glave dostizale su pedeset stopa u vazduh, ispruene
na dugim vratovima.
"Velike ivotinje koje vidite obino zovu Brontosaurusi, ree snimljeni glas; "ali to su, u
stvari, Apatosaurusi. Oni su teki vie od trideset tona. To znai da je jedna jedina ivotinja
velika kao celo krdo savremenih slonova. A moete da primetite da njihovo omiljeno
podruje, du lagune, nije movarno. Uprkos onome to knjige kau, brontosaurusi
izbegavaju movaru. Oni vie vole suvu zemlju."
"Brontosaurus je najvei dinosaurus, Leksi", ree Ed Redis. Tim se nije trudio da se spori s
njim. U stvari, Brachiosaurus je bio triput vei. A neki ljudi misle da su Ultrasaurusi i
Seismosaurusi bili jo vei od Brachiosaurusa. Seismosaurus je mogao da tei i sto tona!
Pored apatosaurusa, manji hadrosaurusi stajali su na stranjim nogama i jeli lie. Skladno su
se kretali za tako velika stvorenja. Nekoliko beba hadrosaurusa vijalo se meu odraslima i jeli
listove koji su padali iz usta veih ivotinja.
"Dinosaurusi Jurskog parka se ne razmnoavaju", triao je snimak. "Mlade ivotinje koje
vidite uvedene su pre nekoliko meseci, ve odgojene. Ali odrasli ih ipak paze."
Zaulo se kotrljajue tutnjanje groma. Nebo je bilo tamnije, nie, vie pretee.
"Aha, izgleda da e kia, dobro", ree Ed Redis.
Kola su krenula, a Tim je bacio pogled nazad na hadrosauruse. Izgleda, bono sa jedne strane,
ugledao je bledoutu ivotinju koja se brzo kretala. Na leima je imao braonkaste pruge.
Smesta ju je prepoznao. "Ej!" viknu on. "Zaustavite kola!"
"ta je?" upita Ed Redis.
"Brzo! Zaustavite kola!."
"Idemo dalje da vidimo poslednju od naih preistorijskih ivotinja - stegosaurusa", ree
snimljen glas.
"ta je, Tim?"
"Video sam ga! Video sam ga tamo u polju."
"ta si video?"
"Jednog raptora! Tamo u polju!"
"Stegosaurusi su ivotinje iz srednje jure, koje su se razvile pre oko sto sedamdeset miliona
godina", ree snimak. "Neki od ovih izuzetnih biljodera ive ovde u Jurskom parku."
"Oh, ne bih rekao, Tim", ree Ed Redis.
"Ne raptora."
"Jesam! Zaustavite kola!"
Zauo je amor iz interkoma, kad je novost preneta Grantu i Malkolmu. "Tim kae da je video
raptora."
"Gde?"
"Nazad u polju."
"Hajde da se vratimo i pogledamo."
"Ne moemo da se vratimo", ree Ed Redis. "Moemo samo napred. Kola su programirana."
"Ne moemo da se vratimo?" ree Grant.
"Ne", ree Redis. "ao mi je. Vidite, ovo je neka vrsta vonje..."
"Time, ovde profesor Malkolm", ree glas iz interkoma, upadajui u razgovor. "Imam za tebe
jedno pitanje u vezi ovog raptora. ta bi rekao, koliko je star?"
"Stariji je od bebe koju smo danas videli", ree Tim. "A mlai od velikih odraslih ivotinja u
zabranu. Odrasli su bili visoki est stopa. Ovaj je bio upola toliki."
"Dobro je", ree Malkolm.
"Video sam ga samo na tren", ree Tim.
"Siguran sam da to nije bio raptor", ree Ed Redis. "Nikako nije mogao da bude raptor. Mora
da je to bio neki oti. Oni stalni preskau ograde. Imamo vrakih problema s njima."
"Znam da sam video raptora", ree Tim.
"Gladna sam", ree Leksi. Poela je da cvili.
U kontrolnoj sobi, Arnold se okrenuo prema Vuu. "ta misli, ta je klinac video?"
"Mora da je u pitanju neki oti."
Arnold je klimnuo glavom. "Imamo problema s praenjem otija jer puno vremena provode na
drveu." Otiji su predstavljali izuzetak u uobiajenoj kontroli iz minuta u minut, koju su
kompjuteri vrili nad ivotinjama. Kompjuteri su neprestano gubili i pronalazili otije, jer su
ovi neprestano ulazili meu drvee i ponovo izlazili.
"Bolim me", ree Hamond, "to to smo napravili ovaj predivni park, ovaj fantastini park, a
nai prvi posetioci prolaze kroz njega kao raunovoe i samo trae probleme. Uopte mu se
ne dive."
"To je njihov problem", ree Arnold. "Ne moemo da ih nateramo da mu se dive." Interkom
je kliknuo i do Arnold dopre otegnut glas: "Alo, Done, ovde En Bi sa dokova. Nismo sve
istovarili, ali gledam olujni front juno od nas. Radije ne bih bio ovde privezan, ako se more
jae uzburka."
Arnold se okrenuo u pravcu monitora na kome se nalazio teretni brod usidren na doku na
istonoj strani ostrva. Pritisnuo je dugme radija. "Koliko jo ima posla, Dime?"
"Jo samo tri kontejnera sa opremom. Nisam proverio kargo listu, ali mislim da moete da
saekate jo dve nedelje na to. Znate, ovde snismo dobro usidreni, a sto milja smo od obale."
"Traite dozvolu za odlazak?"
"Da, Done."
"elim tu opremu", ree Hamond. To je oprema za laboratorije. Potrebna nam je."
"Da", ree Arnold. "Ali niste eleli da uloite novac u olujnu prepreku kojom bi zatitili
lukobran. Zato nemamo dobru luku. Ako se oluja pogora, brod e udariti o dok. Video sam
brodove koji su na taj nain izgubljeni. Tada ete imati sve ostale trokove, zamenu broda
plus vaenje potonulog da se dok oisti... s tim da ga neete moi da koristite sve dok..."
Hamond je odmahnuo glavom kao da ga puta. "Izbacite ih odatle."
"Doputenje da odete En Bi" ree Arnold u radio.
"Vidimo se za dve nedelje", ree glas.
Na video monitoru ugledali su kako posada na palubi otputa uad. Arnold se ponovo
okrenuo prema glavnoj konzoli. Ugledao je dipove kako se kreu kroz polja pare.
"Gde su sad?" upita Hamond.
"Lii na juna polja", ree Arnold. Juni kraj ostrva bio je vulkanski aktivniji od severnog.
"To znai da samo to nisu stigli do stegosa. Siguran sam da e zastati da vide ta Harding
radi."
STEGOSAURUS
Dok se dip zaustavljao, Eli Satler je netemice gledala stegosaurusa kroz perjanice pare.
Stajao je tiho, nepomino. Pored njega je bio parkiran dip sa crvenom prugom.
"Moram da priznam da ova ivotinja izgleda smeno", ree Malkolm.
Stegosaurus je bio visok dvadeset stopa; imao je ogomno, nezgrapno telo i uspravne, oklopne
ploe du lea. Rep je imao opasne iljke, tri stope dugake. Meutim, vrat se stanjivao u
apsurdno malu glavu, sa budalastim pogledom, kao kod jako tupog konja.
Dok su posmatrali, ovek je obiao oko ivotinje i priao im. "Ovo je na veterinar, doktor
Harding", ree Redis putem radija. "On je dao anesteziju stegosu, zbog ega se ovaj ne mrda.
Bolestan je."
Grant je ve izlazio iz kola i urio ka nepominom stegosaurusu. Eli je izila i pogledala
nazad, jer se drugi dip zaustavio i dvoje klinaca je iskoilo napolje. "Od ega je bolestn?"
upita Tim.
"Nisu sigurni", ree Eli.
Velike koaste ploe du stegosaurusove kime neznatno su klonule. Disao je sporo, teko i
sa svakim udisajem pravio mljackav zvuk.
"Je li zarazan?" upita Leksi.
Ili su ka majunoj glavi ivotinje, gde su Grant i veterinar kleali i virili u stegosaurusova
usta.
Leksi je nabrala nos. "Ovaj je stvarno veliki", ree ona. "I smrdljiv."
"Jeste." Eli je ve primetila da stegosaurus odaje poseban vonj, nalik na ribu koja truli.
Podsetilo ju je to na neto to je znala, ali nije mogla da tano kae na ta. U svakom sluaju,
nikada ranije nije omirisala stegosaurusa. Moda je ovo bio njegov karakteristian vonj. Ali je
sumnjala. Veina biljodera nije imala otar miris. A ni njihov izmet. Pravi smrad bio je
rezervisan za mesodere.
"Da li je to zato to je bolestan?" upita Leksi.
"Moda. I ne zaboravi da ga je veterinar umirio."
"Eli, pogledaj mu jezik", ree Grant.
"Tamnopupurni jezik mlitavo je visio iz usta ivotinje. Veterinar ga je osvetlio da bi ona
mogla da vidi vrlo fine srebrnkaste plikove.
Mikromehurii", ree Eli. "Zanimljivo."
"Imamo puno potekoa s ovim stegosima", ree veterinar. "Stalno se razboljevaju."
"Kakvi su simptomi?" upita Eli. Zagrebla je jezik noktom. ista tenost izluila se iz
rasspuknutih plikova.
"Fuj", ree Leksi.
"Gubljenje ravnotee, dezorijentacija, teko disanje i jaka dijareja", ree Harding. "Izgleda da
se javlja otprilike jednom u est nedelja."
"Redovno se hrane?"
"Oh, da", ree Harding. "Ovako velike ivotinje moraju da svakoga dana unesu najmanje pet
ili est stotina funti biljne materije samo da opstanu. Oni su stalni potroai stone hrane."
"Onda je malo verovatno da se truju biljkama", ree Eli. Oni koji stalno brste, bili bi stalno
bolesni ako bi jeli otrovno bilje. A ne svakih est nedelja."
"Tano", ree veterinar.
"Mogu li?" upita Eli. Uzela je baterijsku lampu od veterinara. "Imate li efekat zenice od
omamljivaa?" upita ona; osvetlila je stegosaurusovo oko.
"Da. Postoji miotiki efekat, zenice se skupljaju."
"Ali ove zenice su rairene", ree ona.
Harding pogleda. Nije bilo sumnje: zenice stegosaurusa bile su rairene i nisu se skupile kada
je svetlost sijala u njih. "Neka sam proklet", ree on. "To je farmakoloki efekat."
"Da." Eli je ustala i pogledala unaokolo. "Koliko je podruje ivotinje?"
"Oko pet kvadratnih milja."
"Priblino u ovoj oblasti?" upita ona. Bili su na otvorenoj livadi, sa posutim stenovitim
probojima i povremenim perjanicam pare koje su se dizale iz zemlje. Bilo je kasno posle
podne i nebo je bilo ruiasto ispod sve niih sivih oblaka.
"Veinom se kreu u oblasti severnije i istonije odavde", ree Harding. "Meutim, kada se
razbole, obino dou ba u ovo podruje."
Zanimljiva zagonetka, pomisli ona. Kako objasniti periodinost trovanja? Pokazala je preko
polja. "Vidite li ono nisko, neno bunje?"
"Zapadnoindijski jorgovan." Harding klimnu glavom. "Znamo da je otrovan. ivotinje ga ne
jedu."
"Sigruni ste?"
"Da. Pratimo ih na videu, a da budem siguran proverio sam izmet. Stegosi uopte ne jedu
bunje jorgovana."
Melia azedarach, zvana inaberi, ili zapadnoindijski jorgovan, sadri jedan broj otrovnih
alkaloida. Kinezi su tu biljku koristili kao otrov za ribe.
"Ne jedu ga", ree veterinar.
"Zanimljivo", ree Eli. "Zato to bih, u protivnom, rekla da ivotinja pokazuje klasine znake
trovanja Meliom: omamljenost, plikove na sluzokoi i irenje zenica." Zaputila se u polje da
izbliza osmotri biljke. Nagnula se nad zemlju. "U pravu ste", ree ona. "Biljke su zdrave,
nema znakova da ih je neko jeo. Nikakvih znakova."
"A tu je i interval od est nedelja", podsetio ju je veterinar.
"Koliko esto stegosaurusi dolaze ovamo?"
"Otprilike jednom nedeljno", ree on. "Stegosi polako prave petlju kroz njihovo podruje i
hrane se tokom puta. Zavravaju petlju za otprilike nedelju dana."
"Ali razboljevaju se jedanput u est nedelja?"
"Tako je", ree Harding.
"Ovo je dosadno", ree Leksi.
"", ree Tim. "Doktorka Satler pokuava da razmilja."
"Bezuspeno", ree Eli; produila je poljem.
Iza sebe, ula je kako Leksi kae: "Hoe li neko da se dobacujemo?"
Eli je netremice gledala u zemlju. Polje je na mnogim mestima bilo stenovito. Negde s leve
strane ulo se zapljuskivanje talasa. Meu stenjem bilo je bobica. Moda su ivotinje jele
samo bobice. Meutim, to nije imalo smisla. Bobice zapadnoindijskog jorgovana bile su
strano gorke.
"Jesi li neto nala?" upita Grant, kad joj se pridruio.
Eli uzdahnu. "Samo kamenje", ree ona. "Mora da smo blizu plae, jer je svo kamenje glatko.
A i obrazuje smene gomilice."
"Smene gomilice?" ree Grant.
"Posvuda. Eno tamo jedne gomile." Pokazala j prstom.
im je to uinila, shvatila je u ta gleda. Kamenje je bilo pohabano, ali to nije imalo nikakve
veze s okeanom. Ovo kamenje bilo je sloeno na gomilice, gotovo kao da je tako bilo
isputeno.
Bile su to gomilice kamenja iz voljke.
Mnoge ptice i krokodili gutaju kamenie koje sabiraju u miiavim vreicama u probavnom
traktu, zvanim voljke. Kada ga miii voljke pritiskaju, kamenje pomae da se samelje tvrda
biljna hrana, pre nego to stigne do eludca. Na taj nain potpomae se varenje. Neki naunici
smatrali su da su i dinosaurusi imali voljano kamenje. Prvo i prvo, zubi dinosaurusa bili su
premali i nedovoljno istroeni, ako su korieni za vakanje hrane. Pretpostavljalo se da su
dinosaurusi gutali celu hranu i putali da voljano kamenje samelje biljna vlakna. A neki
skeleti bili su pronaeni zajedno sa pridruenom gomilom kamenia u predelu trupa.
Meutim, to nikad nije bilo potvreno, a..."
"Voljano kamenje", ree Grant.
"Da, mislim da je to. Gutaju ovo kamenje, a posle nekoliko nedelja kamenje se uglaa, tako
da ga povrate, pravei ovu gomilicu. Zatim gutaju svee kamenje. A kad to urade, progutaju i
bobice. I razbole se."
"Neka sam proklet", ree Grant. "Siguran sam da si u pravu."
Pogledao je gomilu semenja, prodarao po njima rukom, sledei nagon paleontologa.
Onda je zastao.
"Eli", ree on. "Vidi ovo."
"Smesti je, frajeru! Pravo u staru rukavicu!" povikala je Leksi, a enaro joj je bacio lopticu.
Bacila ju je nazad tako jako da mu je ruka zabridela. "Lake malo! Ja nemam rukavicu!"
"Kilavko!" ree ona prezrivo.
Iznerviran, ispalio je loptu prema njoj i zauo pljes! o kou. "Ovo ve lii na neto", ree ona.
Stojei pored dinosaurusa, enaro je nastavio da se igra hvatanja lopte, dok je razgovarao s
Malkolmom. "Kako se onaj bolesni dinosaurus uklapa u vau teoriju?"
"Predvien je", ree Malkolm.
enaro odmahnu glavom. "Ima li ega to nije predvieno vaom teorijom?"
"Gledajte", ree Malkolm. "Nema to veze sa mnom. To je teorija haosa. Ali ja primeujem da
niko nije voljan da slua o posledicama matematike. Zbog toga to ona ima velikih posledica
na ljudski ivot. Mnogo veih od Hajzenbergovog principa ili Gedelove teoreme, o kojima svi
trube. To su, u stvari, vie akademska razmatranja. Filozofska razmatranja. Ali teorija haosa
utie na svakodnevni ivot. Znate li zato su kompjuteri napravljeni?"
"Ne", ree enaro.
"Spii je ovamo", povika Leksi.
"Kompjuteri su napravljeni krajem etrdesetih zato to su matematiari, kao Don Fon
Nojman, mislili da e, ako budu imali kompjuter - mainu koja e jednovremeno baratati
mnogim promenljivim veliinama - moi da prognoziraju vreme. ovek e najzad ovladati
razumevanjem vremena. I ljudi su verovali u taj san sledeih etrdeset godina. Verovali su da
je vremenska prognoza samo funkcija praenja stvari. Ako biste dovoljno toga znali, mogli
biste da sve prognozirate. To je bilo vladajue nauno verovanje od Njutna."
"I?"
"Teorija haosa sve to baca pravo kroz prozor. Ona kae da je neke pojave nemogue
predvideti. Sav novac koji je potroen na dugoronu prognozu - oko pola milijarde dolara u
poslednjih nekoliko decenija - protraen je. Porez na budale. Besmisleno je truditi se da
pretvorite olovo u zlato. Kad gledamo unazad na alhemiare, smejemo se onome to su
pokuavali da urade, ali budue generacije smejae se nama na isti nain. Pokuavali smo
nemogue - i potroili na to puno novca. Zato to, u stvari, postoji velika kategorija pojava
koje su same po sebi nepredvidljive."
"To kae haos?"
"Da, a zapanjuje koliko malo ljudi mari da to uje", ree Malkolm. "Ove sam informacije
predoio Hamondu davno pre nego to je postavio temelje ovom mestu. Hoe da
inenjeringom stvori gomilu preistorijskih ivotinja i smesti ih na jedno ostrvo? Dobro.
Sladak san. armantan. Ali to nee tei po planu. To je samo po sebi nepredvidljivo, ba kao i
vreme."
"Rekli ste mu to?" upita enaro.
"Da. Takoe sam mu rekao da e dolaziti do odstupanja. Oigledno je da je uklapanje
ivotinja u okruenje jedan od problema. Stegosaurus je star sto miliona godina. On nije
prilagoen naem svetu. Vazduh je drugaiji, sunevo zraenje je drugaije, zemljite je
drugaije, insekti su drugaiji, zvukovi su drugaiji, vegetacija je drugaija. Sve je drugaije.
Povean je sadraj kiseonika. Ova jadna ivotinja osea se kao ovek na nadmorskoj visini od
deset hiljada stopa. Sluajte kako iti."
"A osteli problemi?"
"iroko govorei, sposobnost parka da kontrolie irenje oblika ivota. Zato to se istorija
evolucije sastoji u tome da ivot rui sve granice. ivot se oslobaa. ivot se iri na nova
podruja. Bolno, moda ak opasno. Ali ivot nalazi puteve." Malkolm odmahnu glavom.
"Nisam mislio da mudrujem, ali eto."
enaro pogleda preko. Eli i Grant su bili s druge strane polja, mahali rukama i vikali.
"Jesi li mi doneo kokiku?" upitao je Denis Nedri, kad se Maldun vratio u kontrolnu sobu.
Maldun se nije potrudio da mu odgovori. Poao je pravo do monitora i pogledao ta se
dogaa. Preko radija uo je Hardingov glas: "...stegos...konano... pazimo...sad."
"ta je sad?" upita Maldun.
"Stigli su dole do june take", ree Arnold. "Zato se veza pomalo prekida. Prebaciu ih na
drugi kanal. Meutim, otkrili su ta nije u redu sa stegosima. Jedu neke bobice."
Hamond klimnu glavom. "Znao sam da ete to reiti, pre ili kasnije", ree on.
"Nije neto naroito impresivno", ree enaro. Vrhovima prstiju drao je deli, ne vei od
potanske marke, podignut prema svetlu koje je bledelo. "Siguran si u to, Alene?"
"Potpuno sam siguran", ree Grant. Ono to ga odaje jeste ara na unutranjoj povrini,
unutranjoj krivini. Okreni ga naopake i videe jedva vidljiv obrazac ispupenih linija koje
obrazuju grube trougaone oblike.
"Da, vidim ih."
"E, pa, ja sam na svom nalazitu u Montani iskopao dva jajeta sa takvom arom."
"Tvrdi da je ovo deli dinosaurusove ljuske od jajeta."
"Apsolutno."
Harding odmahnu glavom. "Ovi dinosaurusi ne mogu da se razmnoavaju."
"Oigledno mogu", ree enaro.
"To mora da je ptije jaje", ree Harding. "Na ostrvu imamo bukvalno na desetine vrsta
ptica."
Grant odmahnu glavom. "Pogledajte zakrivljenje. Ljuska je gotovo ravna. To je od veoma
velikog jajeta. A zapazite i debljinu ljuske. To je dinosaurusovo jaje, osim ako nemate nojeve
na ostrvu."
"Ali oni nikako ne mogu da se razmnoavaju", navaljivao je Harding. "Sve ivotinje su
enke."
"Ja jedno znam", ree Grant, "da je ovo jaje dinosaurusa."
Malkolm ree: "Moete li da odredite vrstu?"
"Da", ree Grant. "To je jaje velociraptora."

KONTROLA
"Potpuno apsurdno", ree Hamond u kontrolnoj sobi dok je sluao izvetaj preko radija. "To
mora da je ptije jaje. Jedino to moe da bude."
Rado je krao. Zauo je Malkolmov glas: "Hoemo li da napravimo mali test? Zamolite
gospodina Arnolda da izbaci jedan od njegovih kompjuterskih obrauna."
"Sada?"
"Da, upravo sada. Shvatio sam da ih moete preneti na ekran u kolima doktora Hardinga.
Hoete li to da uinite?"
"Nema problema", ree Arnold. Trenutak kasnije na ekranu u kontrolnoj sobi bilo je
odtampano:
Ukupno ivotinja 238
vrsta oekivano naeno ver.
Tiranosaurusi 2 2 4.1
Majasaurusi 21 21 3.3
Stegosaurusi 4 4 3.9
Triceratopsi 8 8 3.1
Prokompsognatidi 49 49 3.9
Otnielije 16 16 3.1
Velociraptori 8 8 3.0
Apatosaurusi 17 17 3.1
Hadrosaurusi 11 11 3.1
Dilofosaurusi 7 7 4.3
Pterosaurusi 6 6 4.3
Hipsilofonditi 33 33 2.9
Euplocefalidi 16 16 4.0
Stirakosaurusi 18 18 3.9
Mikroceratopsi 22 22 4.1
Ukupno 238 238

"Nadam se da ste zadovoljni", ree Hamond. "Jeste li ga dobili dole na vaem ekranu?"
"Vidimo ga", ree Malkolm.
"Sve se slae, kao i uvek." Nije mogao da otkloni zadovoljstvo iz glasa.
"A sada", ree Malkolm. "Moete li da uinite da kompjuter traga za razliitim brojem
ivotinja?"
"Kao na primer?"
"Pokuajte sa dvesta trideset devet."
"Samo trenutak", ree Arnold, namrten. Trenutak kasnije na ekranu je bilo odtampano:
Ukupno ivotinja 239
vrsta oekivano naeno ver.
Tiranosaurusi 2 2 4.1
Majasaurusi 21 21 3.3
Stegosaurusi 4 4 3.9
Triceratopsi 8 8 3.1
Prokompsognatidi 49 50 ??
Otnielije 16 16 3.1
Velociraptori 8 8 3.0
Apatosaurusi 17 17 3.1
Hadrosaurusi 11 11 3.1
Dilofosaurusi 7 7 4.3
Pterosaurusi 6 6 4.3
Hipsilofonditi 33 33 2.9
Euplocefalidi 16 16 4.0
Stirakosaurusi 18 18 3.9
Mikroceratopsi 22 22 4.1
Ukupno 238 239

Hamond se pomakao napred. "ta je to, kog vraga?"

"Imamo jo jednog kompia."
"Otkud?"
"Ne znam!"
Radio je pucketao. "A sada, moete li da zatraite da kompjuter traga za, na primer, trista
ivotinja?"
"O emu on to pria?" upita Hamond; glas mu se podizao. "Tri stotine ivotinja? O emu on
to pria?"
"Samo trenutak", ree Arnold. "To e potrajati par minuta." Pritiskivao je dugmad na ekranu.
Prvi red suma se pojavio:
Ukupno ivotinja 239
"Ne razumem ta smera", ree Hamond.
"Bojim se da ja razumem", ree Arnold. Posmatrao je ekran. Brojevi u prvom redu su
otkucavali:
Ukupno ivotinja 244
"Dvesta etrdeset etiri?" ree Hamond. "ta se to dogaa?"
"Kompjuter broji ivotinje u parku", ree Vu. "Sve ivotinje."
"Mislio sam da je to oduvek inio." Naglo se okrenuo. "Nedri! Jesi li ti opet neto zajebao?"
"Nisam", ree Nedri, podiui glavu s konzole. "Kompjuter doputa operateru da unese
oekivani broj ivotinja da bi se ubrzalo brojanje. Ali to je olakica, a ne mana."
"U pravu je", ree Arnold. "Uvek smo za osnovu brojanja koristili dvesta trideset osam, jer
smo smatrali da ne moe da ih bude vie.
Ukupno ivotinja 262
"ekaj malo", ree Hamond. "Ove ivotinje ne mogu da se razmnoavaju. Kompjuter mora da
broji poljske mieve ili neto slino."
"I ja tako mislim", ree Arnold. "Gotovo je sigurno da je to greka u vizuelanom praenju.
Uskoro emo znati."
Hamond se okrenuo prema Vuu. "Ne mogu da se razmnoavaju, zar ne?"
"Ne mogu", ree Vu.
Ukupno ivotinja 270
"Odakle dolaze?" upita Arnold.
"Prolet bio ako znam", ree Vu.
Posmatrali su kako broj raste.

Ukupno ivotinja 283

Preko radija, uli su kako enaro kae: "Svetog mu govneta, koliko ih jo ima?"
A onda su uli devojicu: "Gladna sam. Kad emo kui?"
"Uskoro, Leksi."
Na ekranu bletala je poruka o greci:
ERROR:Search Params: 300 ivotinja nije naeno
"Greka", ree Hamond, klimajui glavom. "Tako sam i mislio. Sve vreme sam mislio da je u
pitanju greka."
Meutim, trenutak kasnije na ekranu bilo je odtampano:
Ukupno ivotinja 292
vrsta oekivano naeno ver.
Tiranosaurusi 2 2 4.1
Majasaurusi 21 22 ??
Stegosaurusi 4 4 3.9
Triceratopsi 8 8 3.1
Prokompsognatidi 49 65 ??
Otnielije 16 23 ??
Velociraptori 8 37 ??
Apatosaurusi 17 17 3.1
Hadrosaurusi 11 11 3.1
Dilofosaurusi 7 7 4.3
Pterosaurusi 6 6 4.3
Hipsilofonditi 33 34 ??
Euplocefalidi 16 16 4.0
Stirakosaurusi 18 18 3.9
Mikroceratopsi 22 22 4.1
Ukupno 238 292

Radio je krao. "Sad vidite manu vaih procedura", ree Malkolm. "Samo ste pratili oekivani
broj dinosaurusa. Brinuli ste se da ne izgubite neku ivotinju i vae procedure bile su
projektovane da vas smesta upozore ako se javi manjak ivotinja. Ali problem nije u tome.
Problem je to imate viak ivotinja."
"Hriste", ree Arnold.
"Ne moe da ih ima vie", ree Vu. "Znamo koliko smo ih pustili. Ne moe da ih bude vie od
toga."
"Bojim se da moe, Henri", ree Malkolm. "One se razmnoavaju."
"Ne mogu."
"ak i ako ne prihvatite Grantovu ljusku jajeta, moete to da dokaete sopstvenim podacima.
Pogledajte grafikon visine kompia. Arnold e vam ga prikazati."
"Primeujete li neto?" upita Malkolm.
"To je Gausova raspodela", ree Vu. "Kriva normalne raspodele."
"Ali zar niste rekli da ste kompie uvodili u tri partije? U razmaku od po est meseci?"
"Da..."
"Onda bi trebalo da dobijete grafikon sa pikovima na svakoj od tri uvedene partije", ree
Malkolm i otkuca neto po tastaturi. "Ovako."
Meutim, va grafikon nije takav", ree Malkolm. "Grafikon koji ste dobili jeste grafikon
populacije koja se razmnoava. Vai kompii se razmnoavaju."
Vu odmahnu glavom: "Ne vidim kako mogu?"
"Razmnoavaju se kao i otnielije, majasaurusi, hipsisi - a i velociraptori."
"Hriste", ree Maldun. "U parku ima slobodnih raptora."
"E, pa, i nije tako loe", ree Hamond, gledajui u ekran. "Imamo porast samo u tri kategorije
- ovaj, pet kategorija. U dve od njih jako mali..."
"O emu to priate?" glasno ree Vu. "Zar ne znate ta to znai?"
"Naravno da znam ta to znai, Henri", ree Hamond. "Znai da si zajebao stvar."
"Apsolutno nemogue."
"Henri, tamo napolju su ti dinosaurusi koji se razmnoavaju."
"Ali svi oni su enke", ree Vu. "To je nemogue. Mora da je neka greka. I vidite brojeve.
Mali porast kod velikih ivotinja, majasurusa i hipsija. A veliki porast malih ivotinja. To
naprosto nema smisla. Mora da je neka greka."
Radio se ukljuio. "U stvari, i nije", ree Grant. "Mislim da ove brojke potvruju da se oni
razmnoavaju. Na sedam razliitih mesta na ostrvu."
MESTA RAZMNOAVANJA
Nebo je tamnelo. Gromovi su tutnjali u daljini. Grant i ostali, naslonjeni na vrata dipa,
netremice su gledali ka ekranu na kontrolnoj tabli. "Mesta razmnoavanja?" upita Vu, preko
radija.
"Legala", ree Grant. "Ako pretpostavimo da prosean polog ima osam do dvanaest naleenih
jaja, ovi podaci ukazivali bi da su kompii imali dva legla. Raptori su imali dva legla. Otiji su
imali jedno leglo. A hipsiji i maje svaki po jedno."
"Gde su ta legla?"
"Moraemo da ih naemo", ree Grant. "Dinosaurusi prave svoja legla na zabitim mestima."
"Ali zato ima tako malo velikih ivotinja?" upita Vu. "Ako jedno leglo maja ima osam do
dvanaest jaja, trebalo bi da bude osam do dvanaest novih maja, a ne samo jedna."
"Tako je", ree Grant. "Osim to slobodni raptori i kompii verovatno jedu jaja veih ivotinja
- a moda jedu i tek izlegle mladunce."
"Ali to nikada nismo videli", ree Arnold, preko radija.
"Raptori su none ivotinje", ree on. "Da li neko posmatra park nou?"
Duga tiina.
"Ne bih rekao", ree Grant.
"Ipak nema smisla", ree Vu. "Ne moete odravati pedeset novih ivotinja na paru legala
jaja."
"Ne", ree Grant. "Pretpostavimo da jedu jo neto. Moda male glodare. Mieve i pacove?"
Nova tiina.
"Da nagaam", ree Grant. "Kad ste prvi put stigli na ostrvo, imali ste problema sa pacovima.
Ali, kako je vreme prolazilo, problema je nestalo."
"Da. To je istina..."
"I nikada vam nije palo na pamet da ispitate zato."
"Pa, pretpostavljali smo..." ree Arnold.
"Vidite", ree Vu, "i dalje ostaje injenica da su sve ivotinje enke. One ne mogu da se
razmnoavaju."
Grant je razmiljao o tome. Nedavno je saznao za intrigirajuu zapadnonemaku studiju u
kojoj se, pretpostavljao je on, krio odgovor. "Kada ste nainili vau DNK dinosaurusa", ree
Grant, "radili ste sa nepotpunim delovima, je li tako?"
"Da", ree Vu.
"Da biste nainili celo vlakno da li ste nekada morali da ukljuite delove DNK drugih vrsta?"
"Povremeno jesmo", ree Vu. "Tako je jedino mogue zavriti posao. Ponekad smo ubacivali
DNK ptica, raznih vrsta, a ponekad i DNK gmizavaca."
"A neku DNK vodozemaca? Posebno, DNK aba?"
"Mogue. Morau da proverim."
"Proverite", ree Grant. "Mislim da e tu leati odgovor."
Malkolm ree: "DNK abe? Zato DNK abe?"
enaro nestrpljivo ree: "Sluajte, sve je ovo jako zanimljivo, ali zaboravljamo glavno
pitanje: da li su neke ivotinje pobegle s ostrva?"
Grant ree: "Na osnovu ovih podataka ne moemo to da kaemo."
"Onda, kako emo to saznati?"
"Ja znam samo za jedan nain", ree Grant. "Moraemo da naemo svako pojedino leglo
dinosaurusa i pregledamo ga. Zatim da izbrojimo preostale delie jaja. To e nam omoguiti
da odredimo koliko se ivotinja prvobitno izleglo. I moi emo da procenimo da li neka
nedostaje."
Malkolm ree: "ak i tako neete moi da znate da li su ivotinje koje nedostaju ubijene,
mrtve zbog prirodnih uzroka, ili su napustile ostrvo."
"Ne", ree Grant, "ali to e biti poetak. Mislim da moemo dobiti vie informacija ako
paljivo pogledamo grafikone populacije."
"Kako emo nai legla?"
"U stvari", ree Grant, "mislim da e tu kompjuter moi da nam pomogne."
"Moemo li sad da se vratimo", upita Leksi. "Gladna sam."
"Da, hajdemo", ree Grant i nasmei joj se. "Bila si tako strpljiva."
"Moi ete da jedete za dvadesetak minuta", ree Redis i poe ka dipovima.
"Ostau neko vreme", ree Eli, da slikam stegosa aparatom doktora Hardinga. Ovi mehurii u
ustima raistie se do sutra."
"Ja u da se vratim", ree Grant. "Idem s deecom."
"I ja u", ree Malkolm.
"Mislim da u da ostanem", ree enaro, "i da se vratim sa Hardingom i njegovim dipom, i
sa doktorkom Satler."
"Lepo. 'Ajdemo."
Poli su. Malkolm ree: "to li na pravnik ostaje?"
Grant slegnu ramenima. "Mislim da to ima neke veze sa doktorkom Satler."
"Stvarno? orc, misli."
"Deavalo se ranije", ree Grant.
Kada su stigli do dipa, Tim ree: "Ovoga puta hou da se vozim napred, sa doktorom
Grantom."
Malkolm ree: "Na alost, doktor Grant i ja moramo da razgovaramo."
"Ja u samo da sedim i sluam. utau", ree Tim.
"To je privatan razgovor", ree Malkolm.
"Da ti kaem neto, Time" , ree Ed Redis. "Neka oni sede sami u stranjim kolima. Mi
emo da sedimo u prednjim i moi e da koristi naoare za no. Time, jesi li nekad koristio
naoare za no? Te naoare imaju jako osetljive CCD-je pomou kojih moe da vidi u
mraku."
"Lepo", ree on i krenu ka prvim kolima.
"Hej!" ree Leksi. "i ja hou da ih koristim."
"Ne", ree Tim.
"Nije fer! Nije fer! Ti mora sve da radi, Timi!"
Ed Redis ih je gledao kako se udaljavaju i rekao Grantu: "Vidim kakva e biti vonja nazad."
Grant i Malkolm su se popeli u druga kola. Nekoliko kinih kapi poprskalo je vetrobran.
"Hajdemo", ree Ed Redis. "I meni je ve vreme za veeru. A i dobro bi mi doao jedan fini
banana daikiri. ta kaete, narode? Odgovara li vam daikiri?" Udario je u metalnu povrinu
kola. "Vidimo se u kampu", ree on, potra prema prvim kolima i pope se u njih.
Crveno svetlo na komandnoj tabli je zatreperilo. Uz blago elektrino zujanje, dip je poao.
Dok su se vozili nazad pod svetlom koje je slabilo, Malkolm se inio neobino uzdran. Grant
ree: "Mora da se oseate osvetniki. U vezi vae teorije."
"Pravo da ti kaem, pomalo se plaim. Recimo da smo na veoma opasnoj taki."
"Zato?"
"Intuicija."
"Zar matematiari veruju u intuiciju?"
"Naravno. Intuicija je jako vana. U stvari, razmiljao sam o fraktalima", ree Malkolm.
"Znate za fraktale?"
Grant odmahnu glavom. "Ne, ne ba."
"Fraktali su jedna vrsta geometrije. Dovode se u vezu sa ovekom po imenu Mandelbrot. Za
razliku od obine euklidovske geometrije koju svi ue u koli - kvadrati, kocke i kugle -
fraktalna geometrija opisuje stvarne predmete u prirodi. Planine i oblaci su fraktalni oblici.
Tako da su fraktali verovatno povezani sa stvarnou. Na neki nain."
E, pa, Mandelbrot je otkrio znaajnu stvar svojim geometrijskim oruem. Otkrio je da stvari
izgledaju gotovo jednako u razliitim razmerama."
"U razliitim razmerama?" ree Grant.
"Na primer", ree Malkolm, "jedna velika planina, viena izdaleka, ima odreen neravan
oblik planine. Ako priete blie, i pogledate mali vrh velike planine, i on e imati isti oblik
planine. U stvari, moete se sputati do razmere majune estice kamena, viene pod
mikroskopom - i ona e imati isti osnovni fraktalni oblik kao velika planina."
"Ne shvatam ba zato vas ovo brine", ree Grant. Zevnuo je. Osetio je sumporna isparenja
vulkanskog porekla. Sada su stizali do dela puta koji je vodio blizu obale i nadnosio se nad
plato i okean.
"To je nain gledanja na stvari", ree Malkolm. "Mandelbrot je otkrio istovetnost od
najmanjeg do najveeg. A ova istovetnost razmera takoe se odnosi i na dogaaje."
"Dogaaje?"
"Razmotrite cenu pamuka", ree Malkolm. "Postoje pouzdani podaci o cenama pamuka za
vie od sto poslednjih godina. Ako prouite fluktuacije cena pamuka, otkriete da grafikon
fluktuacija cena tokom jednog dana u osnovi lii na grafikon za nedelju dana, koji u osnovi
lii na grafikon za godinu dana, ili deset godina. Takve su stvari. Jedan dan je kao ceo ivot.
Pone da radi jednu stvar, ali zavri radei neto drugo, planira da ode negde, ali nikad
tamo ne stigne... A na kraju ivota, celo tvoje bitisanje takoe je imalo isti oblik kao i jedan
jedini dan."
"Pretpostavljam da je to jedan od naina da se gleda na stvari", ree Grant.
"Ne", ree Malkolm. "To je jedini nain da se gleda na stvari. Barem, jedini nain koji
odgovara stvarnosti. Vidite, fraktalna ideja istovetnosti nosi u sebi jedan vid rekurzije, jednu
vrstu vraanja na samu sebe, to znai da su dogaaji nepredvidljivi. Da se iznenada mogu
promeniti, bez upozorenja."
"U redu..."
"Ali mi smo uljuljkali sebe u pomisao da je iznenadne promena neto to se dogaa van
normalnog poretka stvari. Neka nesrea, kao sudar kolima. Ili je van nae kontrole, kao
smrtonosna bolest. Mi ne smatramo da je iznenadna, radikalna, neracionalna promena
ugraena u samu teksturu postojanja. A ipak jeste. Teorija haosa ui nas", ree Malkolm, "da
pravolinijski pogled, koji smo podrazumevali u svemu od fizike do proze, naprosto ne postoji.
Linearnost je vetaki nain gledanja na svet. Stvarni ivot nije niz meusobno povezanih
dogaaja koji se deavaju jedan za drugim kao biseri nanizani na ogrlici. ivot je u stvari niz
susreta u kojima jedan dogaaj moe da promeni one koji slede na potpuno nepredvidljiv, ak
i razoran nain." Malkolm se zavalio u sedite i zagledao u drugi dip, nekoliko jardi ispred.
"To je duboka istina o grai nae vaseljene. Ali, iz istog razloga, mi se uporno ponaamo kao
da to nije istina."
U tom trenutku, kola se, uz drmusanje, zaustavie.
"ta se dogodilo?" upita Grant.
Ispred sebe, ugledali su klince u kolima kako pokazuju u pravcu okeana. Na puini, ispod sve
niih oblaka, Grant je ugledao crni obris broda za snabdevanje kako se vraa ka Puntarenasu.
"Zato smo se zaustavili?" upita Malkolm.
Grant je ukljuio radio i uo kako devojica uzbueno kae: "Gledaj tamo, Timi! Vidi ga,
tamo je!"
Malkolm je zakiljio prema brodu. "Govore o brodu?"
"Oigledno."
Ed Redis siao je sa prednjih kola i dotrao do njihovog prozora. "ao mi je", ree on, "ali
klinci su se uzbunili. Imate li ovde dvogled?"
"Zato?"
"Devojica kae da vidi neto na brodu. Neku ivotinju", ree Redis.
Grant je epao dvogled i naslonio laktove na nosa prozora dipa. Pretraio je dug obris
broda za snabdevanje. Bilo je tako mrano da je gotovo bio silueta; dok je posmatrao, upalila
su se bona svetla broda, blistava na tamnopurpurnom sumraku.
"Vidi li neto?" ree Redis.
"Ne", ree Grant.
"Nisko su dole", ree Leksi; preko radija. "Gledaj nisko dole."
Grant je nakrenuo dvogled dole i pretraivao trup neposredno iznad linije vode. "Brod za
snabdevanje imao je irok trup, i na boku titnik od talasa koji je vodio du broda. Ali sad je
bilo prilino mrano i bilo je teko razaznati pojedinosti.
"Ne, nita..."
"Ja ih vidim", nestrljivo ree Leksi. "Blizu kraja. Gledaj blizu kraja!"
"Kako ita moe da vidi po ovakvom svetlu?" upita Malkolm.
"Klinci vide", ree Grant. "Oni imaju otrinu vida kakvu smo zaboravili da smo ikada imali."
Okrenuo je dvogled ka krmi, polako ga pomiui, i najednom ugledao ivotinje. Igrale su se,
jurcajui se izmeu krmenih struktura koje su se ocrtavale. Mogao je da ih vidi samo
nakratko, ali ak i po sve slabijem svetlu mogao je da raspozna da su to uspravne ivotinje,
visoke oko dve stope, koje su stajale sa krutim balansirajuim repovima.
"Vidi ih sad!" upita Leksi.
"Vidim ih", ree on.
"ta su to?"
"To su raptori", ree Grant. "Barem dva. Moda i vie. Mladi su."
"Isuse", ree Ed Redis. "Taj brod ide na kopno."
Malkolm slee ramenima. "Ne uzbuujte se. Samo pozovite kontrolnu sobu i recite im da
pozovu brod nazad."
Ed Redis posee unutra i dograbi radio s upravljake table. Zauli su utanje statikog uma
i klikove dok je brzo menjao kanale. "Neto s ovim nije u redu", ree on. "Ne radi."
Otrao je do prvog dipa. Videli su kako se zagnjurio u njega. Onda je pogledao nazad ka
njima. "Neto nije u redu s oba radija. Ne mogu da dobijem kontrolnu sobu."
"Onda hajde da krenemo", ree Grant.
U kontrolnoj sobi, Maldun je stajao pored velikog prozora koji se nadnosio nad park. U
sedam sati, kvarcni reflektori upalili su se irom ostrva i pretvorili pejza u blistavi dragulj
koji se pruao ka jugu. Ovo je bio njemu najdrai deo dana. Zauo je kranje iz radija.
"Dipovi su opet krenuli", ree Arnold. "Vraaju se kui."
"Ali zato su stali?" upita Hamond. "I zato ne moemo da razgovaramo s njima?"
"Ne znam", ree Arnold. "Moda su iskljuili radije u kolima."
"Verovatno oluja", ree Maldun. "Smetnje usled oluje."
"Bie ovde za dvadeset minuta", ree Hamond. "Bolje pozovite i uverite se se da je trpezarija
spremna za njih. Ova deca e biti gladna."
Arnold je uzeo telefon i zauo postojano jednolino utanje. "ta je ovo? ta se dogaa?"
"Isuse, spusti to", ree Nedri. "Zajebae transfer podataka."
"Zauzeo si sve telefonske linije? ak i interne?"
"Uzeo sam sve linije koje komuniciraju sa spoljanjim svetom", ree Nedri. "Ali vae interne
linije trebalo bi i dalje da rade."
Arnold je pritiskivao dugmad na konzoli, jedno za drugim. Nije uo nita osim utanja na
svim linijama.
"Izgleda k'o da si ih sve uzeo."
"ao mi je", ree Nedri. "Na kraju sledeeg prenosa, negde za petnaest minuta, oslobodiu
vam par linija." Zevnuo je. "Izgleda da e ovo biti dug vikend za mene. Mislim da u sad da
odem da donesem tu kokiku." Podigao je svoju torbu, stavio je na rame i zaputio se ka
vratima. "Ne dirajte moju konzolu, vai?"
Vrata su se zatvorila.
"Kakav ljigavko", ree Hamond.
"Aha, ree Arnold. "Ali mislim da zna ta radi."
Du puta, oblaci vulkanske pare inili su magliaste duge na sjajnim kvarcnim svetlostima.
Grant ree u radio: "Koliko treba brodu do kopna?"
"Osamnaest sati", ree Ed Redis. "Manje ili vie. To je prilino pouzdano." Bacio je pogled
na sat. "Trebalo bi da stigne sutra ujutro oko jedanaest."
Grant se namrtio. "Jo ne moete da razgovarate s kontrolnom sobom?"
"Za sada ne."
"A sa Hardingom? Moete li da doete do njega?"
"Ne. Pokuao sam. Moda je iskljuio radio."
Malkolm je vrteo glavom. "Znai, mi smo jedini koji znaju za ivotinje na brodu."
"Pokuavam da dobijem nekoga", ree Ed Redis. "Mislim, Hriste, ne elimo da ove ivotinje
stignu na kopno."
"Kad emo stii u bazu?"
"Odavde, jo esnaest, sedamnaest minuta", ree Ed Redis.
Nou, itav put bio je osvetljen velikim reflektorima. Grant se oseao kao da se voze kroz
svetlozeleni tunel lia. Velike kine kapi prskale su vetrobran.
Grant je osetio kako dip usporava, zatim staje. "ta sad?"
Leks ree: "Neu da stanem. Zato smo stali?"
A onda, iznenada, svi reflektori se ugasie. Put je utonuo u tamu. Leksi ree: "Hej!"
"Verovatno samo nestanak struje, ili tako neto", ree Ed Redis. "Siguran sam da e se
svakog trenutka upaliti."
"Koji je ovo avo?" ree Arnold, netremice je gledao u monitore.
"ta se dogodilo?" upita Maldun. "Nestalo vam je struje?"
"Aha, ali samo obodno napajanje. Sve u ovoj zgradi dobro radi. Ali napolju, u parku, struje je
nestalo. Svetla, TV kamere, sva." Njegovi daljinski video monitori su pocrneli.
"ta je sa dva dipa?"
"Zaustavili su se negde kod padoka za dinosauruse."
"E, pa", ree Maldun, pozovite Odravanje i dajte vratite struju."
Arnold podie jedan telefon i zau utanje. Nedrijevi kompjuteri razgovarali su, jedan s
drugim. "Nema telefona. Taj prokleti Nedri! Gde je, kog vraga?"
Denis Nedri je gurnuo i otvorio vrata s oznakom OPLODNJA. Zajedno sa obodnom strujom,
sve brave sa sigurnosnom karticom bile su iskljuene. Sva vrata u zgradi otvarala su se na
dodir.
Problem sa sigurnosnim sistemom bio je visoko na listi bagova Jurskog parka. Nedri se pitao
da li je ikada iko pomislio da to nije bag - da ga je Nedri tako programirao. Napravio je
klasini ulaz na mala vrata. Malo programera velikih sistema mogu da se odupru porivu da
sebi obezbede tajni ulaz. Delimino se to podrazumevalo. Ako bi neuki korisnici zakljuali
sistem - a onda vas pozvali u pomo - uvek biste imali nain da uete unutra i popravite tetu.
A delimino je to bila i neka vrsta potpisa: Kilroj je bio ovde.
A delimino je bilo i osiguranje za budunost. Nedriju je dodijao projekat Jurski park; pri
kraju plana, Ingen je zahtevao znatne izmene sistema, ali nije bio spreman da ih plati, tvrdei
da su one morale biti unete na osnovu prvobitnog ugovora. Pretilo se tubama, pisana su
pisma ostalim klijentima, u kojima je nagovetavano da je Nedri nepouzdan. Bila je to ucena i
na kraju je Nedri bio prinuen da pojede govno i da napravi izmene koje je Hamond eleo.
Ali kasnije, kad mu je priao Luis Dodson iz Biosina, Nedri je bio spreman da ga saslua. I
mogao je da kae da zaista moe da zaobie obezbeenje Jurskog parka. Mogao je da ue u
svaku sobu, bilo koji sistem, bilo gde u parku. Zato to ga je tako programirao. Za svaki
sluaj.
Uao je u sobu za oplodnju. Laboratorija je bila prazna; kao to je i pretpostavljao, svo osoblje
bilo ja na veeri. Nedri je otkopao rajsfelus na torbi i izvadio Gillette penu za brijanje u
spreju. Odvrnuo je dno, i video da je unutranjost podeljena u niz cilindrinih pregradaka.
Izvadio je par tekih izolacionih rukavica i otvorio zamrziva u koji je mogue ui oznaen
SADRI IVOTAN BIOLOKI MATERIJAL -100C MINIMUM. Zamrziva je bio veliine
malog klozeta, sa policama od poda do tavanice. Veina polica sadrala je reagense i tenosti
u plastinim vreicama. Na jednoj strani nalazio se mali azotni hladionik sa tekim
keramikim vratima. Otvorio je ga je i paket malih cevica skliznu napolje u oblaku belog
dima tenog azota.
Embrioni su bili poreani po vrstama: stegosaurus, apatosaurus, hadrosaurus, tiranosaurus.
Svaki embrion u tankom staklenom kontejneru, umotan u srebrnu foliju, zatvorenom
polilenom. Nedri je brzo uzeo dva od svake i ubacio ih u limenku sa penom za brijanje.
Onda je zavrnuo dno limenke i okrenuo vrh. Iznutra se zaulo utanje gasa koji se oslobaa i
limenka se zaledila u njegovim rukama. Dodson je rekao da gas za hlaenje moe da traje
trideset est sati. Vie nego dovoljno vremena da se vrati do San Hozea.

Nedri je iziao iz zamrzivaa i vratio se u glavnu laboratoriju. Bacio je limenku nazad u torbu
i zatvorio patentni zatvara.
Vratio se u hodnik. Kraa je trajala krae od dva minuta. Mogao je da zamisli zaprepaenje
gore u kontrolnoj sobi, kad shvate ta se dogodilo. Sve njihove sigurnosne ifre su bile
razbijene, a sve telefonske linije blokirane. Bez njegove pomoi, trebali bi im sati da razmrse
zbrku - ali za par minuta Nedri e se vratiti u kontrolnu sobu i srediti stvari.
I niko nee posumnjati ta je on uinio.
Kezei se, Denis Nedri je siao u prizemlje, klimnuo uvaru i nastavio dole u suteren. Proao
je pored uredno poreanih dipova i otiao da dipa benzinca parkiranog pored zida. Popeo se
u njega, primetivi nekakvu udnu sivu cev na susednom seditu. Lii na raketni lanser,
pomisli on, dok je okretao klju za paljenje i startovao dip.
Nedri je bacio pogled na sat. Odavde, u park, i za tri minuta je kod istonog doka. I tri minuta
nazad do kontrolne sobe.
Nita lake.
"Jebem mu materi!" ree Arnold; pritiskao je dugmad na konzoli. "Sve je sjebano."
Maldun je stajao pored prozora i gledao u park. Svetla su se pogasila posvuda po ostrvu osim
u neposrednoj blizini glavne zgrade. Primetio je kako nekoliko slubenika uri da se skloni od
kie, ali delovala je da niko ne shvata da neto nije u redu. Maldun pogleda ka kolibi za
posetioce, gde su sva svetla gorela.
"Uh-uh", ree Arnold. "Imamo ozbiljan problem."
"ta to?" upita Maldun. Okrenuo se od prozora i nije video kako dip izlazi iz garae i odlazi
na istok, u park, putem za odravanje.
"Taj idiot Nedri je iskljuio sigurnosni sistem", ree Arnold. "Cela zgrada je otvorena. Vie
nijedna vrata nisu zakljuana."
"Upozoriu uvare", ree Maldun.
"To je najmanje vano", ree Arnold. "Kad iskljui sigurnosni sistem, iskljuuje i sve
obodne ograde."
"Ograde?" ree Maldun.
"Elektrine ograde", ree Arnold. "Iskljuene su, na celom ostrvu."
"Misli..."
"Tako je", ree Arnold. "ivotinje sada mogu da iziu." Arnold je upalio cigaretu. "Verovatno
se nita nee dogoditi, ali nikad ne zna..."
Maldun je krenuo ka vratima. "Bolje da se odvezem i dovedem ljude iz ova dva dipa", ree
on. "Za svaki sluaj."
Maldun je brzo siao do garae. Nije bio ozbiljno zabrinut zbog iskljuenja ograda. Veina
dinosaurusa bili su u padocima devet ili vie meseci i eali su se o ogradu ne jednom, sa
znaajnim posledicama. Maldun je znao da ivotinje brzo ue da izbegavaju elektrookove.
Laboratorijskom golubu dovoljna su dva ili tri oka. Zato je bilo malo verovatno da e
dinosaurusi sad prii ogradama.
Maldun se brinuo ta e ljudi u kolima uraditi. Nije eleo da iziu iz dipa, jer kad struja
ponovo doe, kola e ponovo krenuti - bili ljudi unutra ili ne. Mogu ostati tamo. Naravno,
malo je bilo verovatno da e po kii ljudi izlaziti iz kola. Ali, ipak...nikad se ne zna...
Doao je do garae i pourio ka dipu. Sreom, pomisli on, predvideo je ta se moe dogoditi
i stavio lanser u njega. Mogao je odmah da poe i stigne tamo...
Nije ga bilo!
"ta, kog vraga?" Maldun je zurio u prazan parking prostor, zapanjen.
Dip je nestao!
ta se to, kog vraga, deavalo?

ETVRTA ITERACIJA
Neizbeno, nestabilnost koja lei u osnovi, poinje da se pojavljuje
Jan Malkolm
GLAVNI PUT
Kia je glasno dobovala po krovu dipa. Tim je oseao kako ga naoara za gledanje nou
pritiskaju na elu. Posegao ja za dugmetom pored uha i podesio jainu. Kratak fosforescentni
blesak, a onda, u senkama elektronski zelenog i crnog, ugledao je dip iza njih i doktora
Granta i doktora Malkolma u njemu. Lepo!
Doktor Grant netremice je gledao kroz vetrobran prema njemu. Tim je video kako podie
radio sa table. Zauo je pucanj statikog uma, a zatim i glas doktora: "Vidi li nas iza sebe?"
Tim je uzeo radio od Eda Redisa. "Vidim vas."
"Sve je u redu?"
"Dobro smo, doktore Grant."
"Ostanite u kolima."
"Hoemo. Ne brinite." Iskljuio je radio.
Ed Redis frknu: "Kia lije. Naravno da emo da ostanemo u kolima", promrmlja on.
Tim se okrenuo da pogleda lisnati pokriva sa strane puta. Kroz naoare, lie je bilo svetlo
elektronski zeleno, a iza je video delove zelene are mree ograde. Dipovi su se zaustavili na
nizbrdici, to je znailo da su bili negde blizu podruja tiranosaurusa. Bie udesno ako bi
video dinosauruse kroz ove naoare za gledanje nou. Pravo uzbuenje. Moda e
tiranosaurus da doe do ograde i pogleda ih preko nje. Tim se pitao da li e mu oi sijati u
tami kad ih ugleda. To bi bilo lepo.
Ali on nije video nita i na kraju je prestao da gleda. Svi u kolima su se uutali. Kia je
bubnjala po krovu kola. aravi vode lili su niz stranice prozora. Tim je teko gledao napolje,
ak i sa naoarima.
"Koliko dugo ve sedimo ovde?" upita Malkolm.
"Ne znam. etiri ili pet minuta."
"Pitam se u emu je problem."
"Moda kratak spoj usled kie."
"Ali to se dogodilo pre nego to je kia zaista poela."
Jo tiine. Napetim glasom, Leksi ree: "Ali ne seva, je l' tako?" Uvek se plaila munja, a sada
je sedela i nervozno stiskala konu rukavicu.
Grant ree: "ta to bi? Nismo to najbolje shvatili."
"Samo moja sestra pria."
"Oh."
Tim je pretraivao lie, ali nita nije video. Sigurno ne neto veliko kao tiranosaurus. Poeo
je da se pita da li dinosaurusi izlaze nou. Jesu li bili none ivotinje? Tim nije bio siguran da
je to ikada proitao. Imao je oseaj da su tiranosaurusi bili ivotinje za svako vreme, dan ili
no. Doba dana nije bilo vano dinosaurusu.
Kia je nastavljala da sipa.
"avolska kia", ree Ed Redis. "Ba pada."
Leksi ree: "Gladna sam."
"Znam, Leksi", ree Ed Redis, "ali zaglavili smo se ovde, duo, kola rade na struju preko
kablova zakopanih u putu."
"Koliko dugo emo biti zaglavljeni?"
"Dok ne poprave struju."
Dok je sluao zvuk kie, Timu se prispavalo. Zevnuo je i okrenuo se da pogleda palme s leve
strane puta. Zaprepastio ga je iznenadan udarac, kad je zemlja poela da se trese. Okrenuo se
nazad, na vreme da na trenutak ugleda taman obris koji je brzo preao preko puta izmeu dva
vozila.
"Isuse!"
"ta to bi?"
"Ogromno je, veliko kao kola..."
"Time! Jeste li tamo?"
Podigao je radio. "Da, tu sam."
"Jesi li video, Time?"
"Ne", ree Tim. "Promaklo mi je."
"ta to, kog vraga, bi? ree Malkolm.
"Nosi li naoare za gledanje nou, Time?"
"Da. Gledau", ree Tim.
"Je l' to bio tiranosaurus?" upita Ed Redis.
"Ne verujem. Bilo je na putu."
"Ali nisi video?" upita Ed Redis.
"Ne."
Timu se nije svialo to nije video ivotinju, koja god ona bila. Iznenada nebo prolomi bela
munja i njegove none naoare blesnue svetlozeleno. Zatreptao je oima i poeo da broji:
"Dvadeset jedan...dvadeset dva..."
Udario je grom, zagluujue jako i veoma blizu.
Leksi poe da plae. "Oh, ne..."
"Smiri se, duo", ree Ed Redis. "To je samo munja."
Tim je pretraivao sa strane puta. Kia je sad jako padala: tresla lie tutnjeim kapima. Od
toga, sve se pokrenulo. Sve kao da je oivelo. Pretraivao je lie...
Zastao je. Neto je bilo iza lia.
Tim podie pogled.
Iza lisnatog pokrivaa, iza ograde, ugledao je masivno telo sa ljunkastom zrnastom
povrinom, nalik na koru drveta. Meutim, to nije bilo drvo. Nastavio je da podie pogled,
sve vie i vie, diui naoare...
Ugledao je ogromnu glavu tiranosaurusa koji je stajao tamo i posmatrao dva dipa. Ponovo je
sevnula munja i velika ivotinja zavrtela je glavom i riknula prema blistavoj svetlosti. A onda
tama, i ponovo tiina, i kia koja dobuje.
"Time?"
"Da, doktore Grant."
"Vidi li ta je to?"
"Da, doktore Grant."
Timu se uinilo da se doktor Grant trudi da govori tako da ne uznemiri njegovu sestru.
"ta se sad dogaa?"
"Nita", ree Tim. I dalje je gledao dinosaurusa kroz naoare za no. "Samo stoji s druge
strane ograde."
"Time, ja odavde ne mogu ba puno toga da vidim."
"Ja vidim dobro, doktore Grant. Samo stoji."
"Dobro."
Leksi je i dalje plakala i mrcala.
Jo jedna stanka. Tim je posmatrao tiranosaurusa. Glava ivotinje bila je ogromna! Gledala je
as u jedno, as u drugo vozilo. inilo se da zuri pravo u Tima.
Kroz naoare, oi su bletale svetlozeleno.
Tim se najeio, ali onda, kada je od masivne glave i eljusti spustio pogled niz telo ivotinje,
ugledao je manje, miiave prednje udove. Mahale su po vazduhu, a onda epale ogradu.
"Isuse Hriste", ree Ed Redis, dok je gledao kroz prozor.
Najvei grabeljivac koga je svet pozavao. Najstraniji napad u istoriji oveanstva. Negde u
pozadini svog novinarskog mozga, Ed Redis jo je pisao lanak. Meutim, osetio je da mu se
kolena poinju nekontrolisano tresti; pantalone su mu leprale kao zastave. Isuse, al' se
uplaio. Vie nije hteo da bude tu. Od svih ljudi u kolima, jedino je on znao na ta lii napad
dinosaurusa. Znao je ta se dogaa ljudima. Video je iskasapljena tela posle napada raptora.
Mogao je da to zamisli. A ovo je bio reks! Mnogo, mnogo vea ivotinja! Najvei mesoder
koji je ikada hodao Zemljom.
"Isuse."
Kada je tiranosaurus riknuo, bilo je to strano; vrisak iz nekog drugog sveta. Ed Redis je
osetio kako se toplina iri po njegovim pantalonama. Upikio se u pantalone. U isto vreme
bilo mu je neprijatno i plaio se. Meutim, znao je da neto mora da uini. Neto. Ruke su mu
se tresle; drhtale naslonjene na tablu."
"Isuse Hriste", ree on opet.
"Runa re", prozbori Leksi, pretei mu prstom.
Tim je uo da se vrata otvaraju i skrenuo pogled sa tiranosaurusa - naoare za no izazvale su
bone pruge - na vreme da vidi kako Ed Redis izlazi kroz otvorena vrata i gnjura glavu u
kiu.
"Hej", ree Leksi. "Gde e?"
Ed Redis samo se okrenuo, potrao na suprotnu stranu od tiranosaurusa i nestao meu
drveem. Vrata dipa ostala su otvorena i tapacirung je ve poeo da se kvasi.
"Otiao je!" ree Tim. "Gde je otiao? Ostavio nas je same!"
"Zatvori vrata", ree Tim, ali ona poe da vriti: "Ostavio nas je! Ostavio nas je!"
"Time, ta se tamo dogaa?" Bio je to doktor Grant, preko radija. "Time?"
Tim se nagnuo napred i pokuao da zatvori vrata. Sa stranjeg sedita nije mogao da dohvati
ruicu. Vratio je pogled na dinosaurusa u trenutku kada je munja ponovo blesnula i ocrtala
ogromnu crnu priliku na pozadini neba koje je plamtelo belinom.
"Time, ta se tamo dogaa?"
"Ostavio nas je! Ostavio nas je!"
Tim je trepnuo da bi povratio vid. Kada je ponovo podigao pogled, tiranosaurus je i dalje
stajao tamo, isto kao i pre, nepomian i ogroman. Kia mu je kapala sa eljusti. Prednjim
udovima stiskao je ogradu...
A onda je Tim shvatio: tiranosaurus se dri za ogradu!
Kroz ogradu vie ne protie struja!
"Leksi, zatvori vrata!"
Radio je krao. "Time!"
"Ovde sam, doktore Grant."
"ta se dogaa?"
"Redis je pobegao", ree Tim.
"ta je?"
"Pobegao je. Mislim da je video da kroz ogradu ne tee struja", ree Tim.
"Kroz ogradu ne tee struja?" ree Malkolm, preko radija. "Je li to rekao da kroz ogradu ne
tee struja?"
"Leksi", ree Tim, "zatvori vrata." Meutim, Leksi je vritala: "Ostavio nas je! Ostavio nas
je!" postojanim jednolinim vapajem i Timu nije preostalo nita drugo nego da izie kroz
stranja vrata u reuu kiu i zatvori ih sam. Grom je zatutnjao i munja opet blesnu. Tim je
podigao pogled i ugledao dinosaurusa kako rui ciklonsku ogradu divovskim stranjim udom.
"Time!"
Tim je uskoio unutra i zalupio vratima; zvuk izgubljen u udaru groma.
Radio: "Time! Jesi li tu?"
Zgrabio je radio. "Tu sam." Okrenuo se prema Leksi. "Zakljuaj vrata. Idi na sredinu kola. I
zavei."
Napolju, tiranosaurus je zavrteo glavom i napravio nespretan korak napred. Kande na
njegovim stopalima zakaile su se za mreu sravnjene ograde. Leksi je konano ugledala
ivotinju i postala tiha, mirna. Posmatrala je rairenih oiju.
Radio je zakrao: "Time."
"Da, doktore Grant."
"Ostanite u kolima. Ostanite dole. Budite tihi. Ne miite se i ne pravite buku."
"U redu."
"Trebalo bi da sve bude u redu. Mislim da ne moe da otvori kola."
"U redu."
"Samo ostanite tihi, da mu ne privuete vie panje nego to morate."
"U redu." Tim je iskljuio radio. "ula si Leksi."
Sestra mu je utke klimnula glavom. Nije skidala oi s dinosaurusa. Tiranosaurus je zarikao.
U blesku munje videli su kako se ispetljao iz ograde i poskoio napred.
Sada je stajao izmeu dva vozila. Tim vie nije mogao da vidi kola doktora Granta, jer mu je
ogromno telo zaklanjalo pogled. Kia je u potoiima tekla niz ljunkastu kou miiavih
stranjih nogu. Nije mogao da vidi glavu ivotinje, koja je bila daleko iznad linije krova.
Tiranosaurus je obiao oko jedne strane njihoviih kola. Doao je upravo do one take u kojoj
je Tim iziao iz kola. Gde je Ed Redis iziao iz kola. ivotinja je tu zastala. Velika glava je
zaronila dole, ka blatu.
Tim je pogledao ka doktoru Grantu i doktoru Malkolmu u stranjim kolima. Lica su im bila
napeta dok su zurili napred kroz vetrobran.
Ogromna glava opet se podigla, otvorenih eljusti, a zatim se zaustavila pored bonog
prozora. U blesku munje videli su biserkasto i bezizraajno oko gmizavca kako se pomera u
duplji.
Gledao je u kola.
Njegova sestra disala je isprekidano, zastraeno. Posegnuo je i stisnuo je za ruku; nadao se da
e ostati tiha. Dinosaurus je dugo zurio kroz boni prozor. Moda ih ba i ne vidi, pomisli on.
Konano, glava se podigla, opet van vidnog polja.
"Timi..." proapta Leksi.
"U redu je", proapta Tim. "Mislim da nas nije video."
Gledao je nazad ka doktoru Grantu kada je treskav udarac zaljuljao dip i razbio vetrobran u
paukovu mreu, poto je tiranosaurusova glava naletela na haubu kola. Tim se sruio na
sedite. Naoare za no skliznule su mu sa ela.
Brzo se podigao, trepui u tami, usta toplih od krvi.
"Leksi?"
Nigde nije video sestru.
Tiranosaurus je stajao blizu proelja dipa; grudi su mu se pomerale kako je disao, prednji
udovi su mu pravili pokrete razdiranja u vazduhu.
"Leksi!" proapta Tim. Onda joj je zauo jecaj. Leala je negde na podu ispod prednjeg
sedita.
Onda se ogromnma glava spustila, potpuno zatvarajui razbijen vetrobran. Tiranosaurus je
opet udario o haubu dipa. Tim je zgrabio sedite, dok su se kola ljuljala na tokovima.
Tiranosaurus je udario jo dva puta, ulubivi metal.
Onda je otiao sa strane kola. Veliki, podignuti rep zaklonio je Timu pogled kroz sve bone
prozore. Kod stranje strane kola ivotinja je frknula - dubok, tutnjajui zvuk koji se stopio s
gromom. Zarila je eljusti u rezervnu gumu prikaenu na stranju stranu dipa i, jednim
trzajem glave, otrgla je. Pozadina kola podigla se za trenutak u vazduh; onda je bubnula dole
uz blatnjav pljusak.
"Time!" ree doktor Grant. "Time, jesi li tu?"
Tim je zgrabio radio. "Dobro smo", ree on. Zaulo se resko metalno kripanje dok su kande
strugale po krovu kola. Timu je srce lupalo u grudima. Kroz prozor na desnij strani mogao je
da vidi samo ljunkasto, koasto meso. Tiranosaurus se naslonio na kola koja su se ljuljala
napred-nazad sa svakim dahom, opruge i metal glasno su kripale.
Leksi opet zajea. Tim je utiao radio i poeo da puzi na prednje sedite. Tiranosaurus je
zaurlao i metalni krov se ulubio nadole. Tim je osetio otar bol u glavi i preturio se na pod, na
izboinu menjaa. Naao se na podu pored Leksi i bio uasnut kad je video da je cela strana
njene glave prekrivena krvlju. Izgledalo je da je u nesvesti.
Usledio je jo jedan treskav udarac i komadii stakla pali su svuda oko njega. Tim je osetio
kiu. Podigao je pogled i video da je vetrobran ispao. Ostao je samo nazupen stakleni ram i,
iza toga, velika dinosaurusova glava.
Koja je gledala dole na njega.
Tim je iznenada osetio jezu i onda je glava poletela ka njemu, otvorenih eljusti. Zauo je
cvilenje metala o zube, i osetio vreli, smrdljivi dah ivotinje i debeli jezik, kako se zariva u
kola kroz otvor na vetrobranu. Jezik je mokro pljeskao po unutranjosti kola - osetio je vrelu
penu dinosaurusove pljuvake - i dinosaurus je zaurlao - zagluujui zvuk u unutranjosti
kola...
Glava se naglo povukla unazad.
Tim se uspentrao, izbegavajui ulubljenje u krovu. I dalje je bilo dovoljno mesta na prednjem
seditu pored vrata saputnika. Tiranosaurus je stajao na kii blizu prednjeg blatobrana.
Izgledalo je da je zbunjen onime to mu se dogaa. Krv je slobodno kapkala iz njegovih
eljusti.
Tiranosaurus je pogledao Tima, naherivi glavu da bi zurio jednim, velikim okom. Glava se
pribliila kolima, bono, i zapiljila unutra. Krv je prskala ulubljenu haubu dipa i meala se sa
kiom.
Ne moe da me uhvati, pomisli Tim. Preveliki je.
Onda se glava povukla unazad i u blesku munje ugledao je stranju nogu kako se podie. I
svet se izokrenuo dok je dip tresnuo na stranu; prozori su pljusnuli u blato. Video je kako
Leksi bespomono pada o boni prozor i on je pao pored nje, udarivi glavom. Tim je osetio
vrtoglavicu. Onda su se eljusti dinosaurusa stisnule oko okvira prozora i ceo dip bio je
podignut u vazduh i protresen.
"Timi!" vrisnu Leksi, toliko blizu njegovom uhu da ga je zabolelo. Iznenada se probudila i on
ju je zgrabio kad je tiranosaurus ponovo tresnuo kola dole. Tim je osetio bol uboda sa strane i
njegova sestra pade na njega. Kola su se ponovo podigla, pomahnitalo se tresui. Leksi je
vikala: "Timi!" i on je video kako se vrata otvaraju ispod nje, i ona ispada iz kola u blato, ali
Tim nije mogao da odgovori jer se u sledeem trenutku sve mahnito zavrtelo - video je stabla
palmi kako klize nadole pored njega - kreui se bono kroz vazduh - za trenutak je ugledao
zemlju daleko ispod - vreli urlik tiranosaurusa - plamtee oko - vrhovi palmi...
A onda, uz metalni, parajui vrisak, kola ispadoe iz tiranosaurusovih eljusti, muan pad, i
Timov eludac se podigao u trenutku pre nego to je svet postao potpuno crn i tih.
U drugim kolima Malkolm zadahta. "Isuse! ta se dogodilo s kolima?"
Grant je treptao oima dok se munja gubila.
Druga kola su nestala.
Grant nije mogao da veruje. Zagledao se napred i pokuavao da neto vidi kroz kiom
isprugani vetrobran. Telo dinosaurusa bilo je tako veliko, da je verovatno potpuno
spreavalo...
Ne. U sledeem blesku munje jasno je video: kola su nestala.
"ta se dogodilo?" upita Malkolm.
"Ne znam."
Slabo, preko zvuka kie, Grant je uo vritanje devojice. Dinosaurus je stajao u tami napred
na putu, ali su dovoljno dobro videli da se on sad saginje i njuka zemlju.
Ili jede neto sa zemlje.
"Vidi li?" upita Malkolm, kiljei.
"Ne, ne mnogo", ree Grant. Osetio kako ga nalet umora. Zamagljen kroz kini vetrobran,
dinosaurus je prilazio njihovim kolima. Spori, zloslutno dugaki koraci, koji su vodili pravo
ka njima.
Malkolm ree: "Zna, ovek u ovakvim trenucima osea, pa, moda bi izumrle ivotinje
trebalo ostaviti izumrlim. Zar sad nema takav oseaj?"
"Imam", ree Grant. Oseao je kako mu srce lupa.
"Uh. Ima li, ah, nekakav predlog ta sad da radimo?"
"Ne mogu nita da smislim", ree Grant.
Malkolm je okrenuo ruicu, snano gurnuo vrata i potrao. Ali jo dok je to radio, Grant je
shvatio da je prekasno, da je tiranosaurus preblizu. Zauo se jo jedan prasak munje i u trenu
bletave bele svetlosti Grant je s uasom posmatrao kako je tiranosaurus zaurlao i skoio
napred.
Grantu nije bilo ba jasno ta se zatim dogodilo. Malkolm je trao, stopala su mu pljuskala po
blatu. Tiranosaurus je skoio pored njega i zagnjurio svoju masivnu glavu; podigao je
Malkolma u vazduh kao lutkicu.
A onda je i Grant iziao iz kola; osetio je hladnu kiu kako mu ree lice i telo. Tiranosaurus
mu je okrenuo lea; ogroman rep njihao se kroz vazduh. Grant se spremao da potri meu
drvee, kada se tiranosaurus najednom okrenuo licem prema njemu i zaurlao.
Grant se sledio.
Stajao je pored suvozaevih vrata dipa, mokar do gole koe. Bio je potpuno izloen;
tiranosaurus je bio udaljen manje od osam stopa. Velika ivotinja ponovo je zarikala. Na tako
malom rastojanju, zvuk je bio zastraujue glasan. Grant je osetio kako drhti od hladnoe i
straha. Pritisnuo je drhtave ruke o metal vrata ne bi li ih smirio.
Tiranosaurus je jo jednom riknuo, ali nije napao. Naherio je glavu i pogledao dip, prvo
jednim okom, pa onda drugim, i nita nije uinio.
Naprosto je stajao tamo.
ta se dogaa?
Mone eljusti otvorile su se i sklopile. Tiranosaurus je besno riknuo, a onda se velika
stranja noga podigla i tresnula o krov kola i kande su skliznule uz metalno kripanje, jedva
promaivi Granta koji je tamo stajao, i dalje nepokretan.
Stopalo je pljesnulo u blato. Glava se zagnjurila dole u sporom luku i ivotinja je ispitivala
kola, frkui. Virila je kroz prednji vetrobran. A onda, dok je ila ka stranjoj strani, zalupila
je suvozaeva vrata i pomerila se pravo ka Grantu koji je tamo stajao. Grant je osetio
vrtoglavicu od straha; srce mu je lupalo u grudima. Poto je ivotinja bila tako blizu, mogao je
da oseti trulo meso u ustima, sladkasti miris krvi, muan zadah mesodera.
Napeo je telo, oekujui neizbeno.
Velika glava skliznula je pored njega ka stranjoj strani kola. Grant je zatreptao.
ta se dogodilo?
Zar je mogue da ga tiranosaurus nije video? inilo se kao da nije. Ali kako je to mogue?
Grant je pogledao nazad i video da ivotinja njuka pomonu gumu. Gurnula je gumu
njukom, a onda zabacila glavu. Ponovo je prila Grantu.
Ovog puta ivotinja se zaustavila; crne rairene nosnice samo nekoliko palaca od njega. Grant
je osetio ivotinjin zapanjujue vreo dah na svom licu. Ali tiranosaurus nije njukao kao pas.
Samo je disao i prilino delovao zbunjeno.
Ne, tiranosaurus nije mogao da ga vidi. Ne, ako stoji nepomino. I u zasebnom, akademskom
odeljku svog uma naao je objanjenje za to, razlog zbog koga...
eljusti su se otvorile ispred njega, masivna glava podigla. Grant je stisnuo pesnice zajedno i
ugrizao se za usnu; oajniki je pokuavao da ostane nepokretan, da ne pusti glasa...
Tiranosaurus je riknuo u noni vazduh.
Ali sada je Grant poinjao da shvata. ivotinja nije mogla da ga vidi, ali je pretpostavljala da
je tamo negde, i pokuavala rikom da ga uplai i natera na pokret koji bi ga odao. Dok god
vrsto stoji na zemlji, shvatio je Grant, nevidljiv je.
U poslednjem gestu osujeenja, velike stranje noge su se podigle i preturile dip; Grant je
osetio euu bol i iznenaujue oseanje da njegovo sopstveno telo leti kroz vazduh. inilo
se kao da se to dogaa jako sporo i imao je puno vremena da oseti kako svet postaje sve
hladniji i vidi kako zemlja hita da ga tresne po licu.
POVRATAK
"O, prokletstvo", ree Harding. "Pogledaj to."
Sedeli su u Hardingovom dipu benzincu i netremice zurili napred kroz flip, flip brisaa. U
utoj svetlosti farova, veliko srueno drvo zapreilo je put.
"Mora do je od groma", ree enaro. "Prokleto drvo."
"Ne moemo ga zaobii", ree Harding. "Bolje da se javim Arnoldu u kontrolu." Podigao je
radio i okrenuo brojanik kanala. "Halo, Done. Jesi li tu, Done?"
Nije bilo niega osim neprestanog utanja statikog uma. "Ne razumem", ree on. "Izgleda
da su otile radio veze."
"Mora da je zbog oluje", ree enaro.
"Pretpostavljam", ree Harding.
"Probajte dip", ree Eli.
Harding je otvorio druge kanale, ali nije bilo odgovora.
"Nita", ree on. "Verovatno su se ve vratili u kamp i van su domaaja naeg malog aparata.
U svakom sluaju, mislim da ne bi trebalo da ostanemo ovde. Proi e sati dok Odravanje
poalje ovamo ekipu da pomeri to drvo."
Iskljuio je radio i ubacio dip u rikverc.
"ta ete sad?"
"Vratiu se do skretanja i izii na put za odravanje. Sreom postoji i drugi sistem puteva",
objasni Harding. "Imamo jedan put za posetioce, a drugi za hranioce ivotinja, kamione sa
hranom i tako dalje. Vratiemo se na put za odravanje. On je neto dui. I ne tako slikovit.
Ali moe vam se uiniti zanimljivim. Ako kia popusti, moi emo da nou zvirnemo na neke
ivotinje. Trebalo bi da se vratimo za tridesetak, etrdesetak minuta", ree Harding. "Ako se
ne izgubim."
Okrenuo je dip po noi i ponovo se uputio na jug.
Munja je blesnula i svi monitori u kontrolnoj sobi zacrneli su se. Arnold se pomakao napred,
tela krutog, napetog. Isuse, ne sad. Ne sad. Samo mu je to trebalo - da sad sve otkae u oluji.
Sva glavna strujna kola bila su zatiena od udara, naravno, ali Arnold nije bio siguran za
modeme koje je Nedri koristio za prenos podataka. Veina ljudi ne zna da je mogue razneti
ceo sistem putem modema - udar munje uzvere se u kompjuter kroz telefonsku icu i - bang! -
ode matina ploa. Nema vie RAM-a. Nema vie fajl servera. Nema vie kompjutera.
Ekrani su zatreptali. A onda, jedan po jedan, ponovo su se ukljuili.
Arnold je uzdahnuo i stropotao se nazad na stolicu.
Ponovo se zapitao gde je Nedri otiao. Pre pet minuta poslao je uvare da pretrae zgradu i
nau ga. Debeli skot je verovatno u kupatilu i ita stripove. Meutim, uvari se nisu vratili, a
nisu ni nazvali.
Pet minuta. Da je Nedri u zgradi, ve bi ga do sada nali.
"Neko je uzeo prokleti dip", ree Maldun, kad se vratio u sobu. "Jesi li uspeo da razgovara
sa dipovima?"
"Ne mogu da ih dobijem radiom", ree Arnold. "Moram da upotrebim ovo, jer je glavna ploa
otila. Slabo je, ali bi trebalo da funkcionie. Pokuao sam na svih est kanala. Znam da imaju
radio u kolima, ali ne odgovaraju."
"To nije dobro." ree Maldum.
"Ako hoe da ode tamo, uzmi jedno od vozila odravanja."
"Bih ja", ree Maldun, "ali ona su u istonoj garai, vie od milju daleko. Gde je Harding?"
"Pretpostavljam da je na putu nazad."
"Onda e on usput pokupiti ljude iz dipa."
"Pretpostavljam."
"Je li neko rekao Hamondu da se klinci jo nisu vratili?"
"Do avola, nije", ree Arnold. "Neu da se taj kurvin sin vrzma ovuda i vriti na mene. Sve
je u redu, u ovom trenutku. Dipovi su se samo zaglavili na kii. Mogu da sede tamo neko
vreme dok ih Harding ne dovede. Ili dok ne naemo Nedrija i nateramo tog malog skota da
osposobi sisteme."
"Ti ne moe da ih osposobi?" upita Maldun.
Arnold odmahnu glavom. "Pokuao sam. Ali Nedri je neto uinio sistemu. Ne shvatam ta,
ali ako bih morao da ulazim u sam program, to bi trajalo satima. Treba nam Nedri. Moramo
smesta da pronaemo tog kurvinog sina."
NEDRI
Na znaku je pisalo ELEKRIFIKOVANA OGRADA 10000 VOLTI NE DODIRUJ, ali Nedri
ju je otvorio golim rukama i otkljuao vrata, iroko ih rairivi. Vratio se do dipa, provezao
kroz kapiju, a onda se vratio da je zatvori iza sebe.
Sad je bio u samom parku, ne vie od milje daleko od istonog doka. Pritisnuo je gas i nagnuo
se nad volan; zurio je kroz kiom isprugan vetrobran dok je vozio uskim putem. Vozio je brzo
- prebrzo - ali morao je da se pridrava vremenske eme. Sa svih strana bio je okruen crnom
dunglom, ali uskoro e ugledati s leve strane plau i okean.
Prokleta oluja, pomisli on. Mogla bi sve da zajebe. Jer ako ga Donsonov brod ne bude ekao
na istonom doku, ceo plan bie upropaen. Nedri nee moi dugo da eka, jer e im
nedostajati u kontrolnoj sobi. Ideja je bila da se odveze do istonog doka, isporui embrione i
vrati se za nekoliko minuta, pre nego to iko primeti da ga nema. Bio je to dobar plan, mudar
plan. Nedri je briljivo radio na njemu, razraujui svaki detalj. Ovaj plan e mu doneti
milion i po dolara, jedan zapeta pet mega. To je desetogodinji prihod u jednom jedinom,
poreza osloboenom potezu i to e mu izmeniti ivot. Nedri je bio vraki obazriv, sve do toga
da je naveo Dodsona da se u poslednjem trenutku sretne s njim na aerodromu u San
Francisku pod izgovorom da eli da vidi novac. U stvari, Nedri je eleo da snimi svoj
razgovor s Dodsonom i pomenuo mu je ime na traci. Da sluajno Dodson ne zaboravi da
mu duguje ostatak novca, Nedri je s embrionima slao i kopiju trake. Ukratko, Nedri je mislio
na sve.
Osim na ovu prokletu oluju.
Neto je preletelo preko puta, beli blesak u farovima. Liilo je na velikog pacova. Pojurilo je u
nisko bunje, vukui debeo rep. Oposum. udo da je oposum opstao ovde. Rekao bi ovek da
bi dinosaurusi ulovili takvu ivotinju.
Gde je taj prokleti dok?
Usledio je ok kada je zaao za krivinu i ugledao da se put zavrava u sivoj betonskoj zapreci,
est stopa visokoj i tamno ispruganoj kiom. Bacio se na konice i dip se zaneo u okretu za
sto osamdeset stepeni; on sa uasom pomisli da e udariti u zapreku - znao je da e udariti -
tako da je mahnito cimnuo volan i dip skliznu i zaustavi se, farova tik ispred betonskog zida.
Saekao je trenutak i sluao ritmini rad brisaa. Duboko je udahnuo i polako izdahnuo.
Pogledao je nazad niz put. Oigledno je negde pogreno skrenuo. Mogao je da unazad sledi
tragove, ali to bi predugo trajalo.
Bolje da pokua da otkrije gde se, kog vraga, nalazi.
Iziao je iz dipa i osetio kako mu teke kine kapi padaju po elu. Bila je to prava tropska
oluja; kia je padala jako, do bola. Bacio je pogled na sat i pritisnuo dugme da osvetli digitalni
displej. est minuta je prolo. Gde je, kog vraga? Obiao je betonsku zapreku i na drugoj
strani, zajedno s kiom, uo je ubor vode. Da li je to mogao da bude okean? Nedri je pourio
napred; dok je iao oi su mu se prilagoavale na tamu. Gusta dungla s obe strane. Kine
kapi pljuskale su po iu.
ubor je postao glasniji; vukao ga je napred i on iznenada izie iz lisnatog pokrova i oseti da
mu stopala upadaju u neku zemlju; video je tamne struje reke. Reka! Bio je kod reke u
dungli.
Prokletstvo, pomisli on. Gde kod reke? Reka je miljama tekla ostrvom. Ponovo je pogledao
na sat. Prolo je sedam minuta. "Denis, ima problema", glasno ree on.
Kao da odgovara na to, zaulo se blago hukanje sove u umi.
Nedri jedva da je i primetio; bio je zabrinut za plan. Nepobitna injenica bila je da vreme
istie. Nije vie bilo izbora. Morao je da napusti prvobitni plan. Mogao je samo da se vrati u
kontrolnu sobu, vrati kompjuter u preanje stanje i nekako pokua da stupi u vezu sa
Dodsonom da dogovori susret na istonom doku za sutradan uvee. Nedri e morati da se
dobro pomui da to ostvari, ali je mislio da e moi da to izvede. Kompjuter je automatski
beleio sve pozive; poto Nedri dopre do Dodsona, morae da ue u kompjuter i izbrie
podatak o pozivu. Ali jedno je bilo sigurno - vie nije mogao da ostane u parku, ili e primetiti
da ga nema.
Nedri je krenuo nazad, prema svetlosti farova kola. Oseao se pokislo i bedno. uo je jo
jednom blago hukanje i ovaj put zastao. To nije ba zvualo kao sova. A inilo se da dopire
izbliza, negde iz dungle sa desne strane.
Dok je sluao, zauo je zvuk lomljenja u niskom bunju. Onda tiinu. Saekao je i opet ga
uo. Zvualo je upravo kao da se neto veliko polako kree kroz dunglu prema njemu.
Neto veliko. Neto blizu. Veliki dinosaurus.
Bei odavde.
Nedri poe da tri. Dok je trao, pravio je mnogo buke, ali ak i tako je mogao da uje kako
se ivotinja uz tresak probija kroz lisnati pokriva. I hukanje.
Pribliavalo se.
Posrtao je preko korenja drvea u tami i razgrtao grane s kojih se cedilo; kada je ispred sebe
ugledao dip, i svetlost koja je sijala oko vertikalnog zida zapreke, osetio se bolje. Za tren e
biti u kolima i onda e otii u vraju mater odavde. Probio se oko zapreke, a onda sledio.
ivotinja je ve bila tamo.
Ali nije bila blizu. Dinosaurus je stajao na razdaljini od etrdeset stopa, na ivici svetlosti
farova. Nedri nije iao u obilazak tako da nije video razliite vrste dinosaurusa, ali ovaj je
zaista udno izgledao. Deset stopa visoko telo bilo je uto sa crnim takama, a du glave
vodio je par kresti u obliku slova V. Dinosaurus se nije pomerio, ali je opet blago huknuo.
Nedri je saekao da vidi da li e napasti. Nije. Moda su ga farovi dipa plaili, terali da se
dri na rastojanju, kao vatra.
Dinosaurus je netremice gledao u njega, a onda je naglo zamahnuo glavom u jednom jedinom
brzom pokretu. Nedri je osetio da ga je neto mokro pljusnulo po grudima. Spustio je pogled i
ugledao kuglu pene koja je kapala sa njegove kiom natopljene koulje. Dodirnuo ju je
znatieljno, ne shvatajui...
Bio je to ispljuvak.
Dinosaurus ga je pljunuo.
Grozno, pomisli on. Ponovo je pogledao dinosaurusa, video kako glava opet zamahuje i
odmah osetio jo jedan vlaan pljusak po vratu, neposredno iznad okovratnika koulje.
Obrisao ga je rukom.
Isuse, odvratno je. Ali, koa vrata ve je poela da ga pecka i boli. A i ruka ga je peckala. Bilo
je to gotovo kao da je dodirnuo kiselinu.
Nedri je otvorio vrata kola; bacao je pogled nazad na dinosaurusa da bude siguran da nee da
ga napadne. Iznenada je osetio munu bol u oima; ubode kao trnjem u pozadini lobanje, i
vrsto stisnuo oi, i zadahtao od jaine bola, i podigao ake da zatiti oi, i osetio sklisku penu
kako mu curi niz obe strane nosa.
Ispljuvak.
Dinosaurus mu je pljunuo u oi.
ak i dok je to shvatao, bol ga je preplavio i on pade na kolena, pometen, teko diui. Sruio
se na bok, obraza pritisnutog na mokru zemlju; disao je u malim zviducima kroz neprestanu,
stalno vrituu bol koja je pod vrsto sklopljenim oima izazivala bleskove svetlosti.
Zemlja se zatresla pod njim i Nedri je znao da se dinosaurus kree, uo je njegov blagi huktav
zov i uprkos bolu naterao oi da se otvore, pa ipak nije video nita osim bletavih taki na
crnom. Polako je shvatao.
Bio je slep.
Huanje je bilo glasnije kad se Nedri uspentrao na noge i zateturao du bone strane kola;
talas munine i vrtoglavice preplavio ga je. Dinosaurus je sad bio blizu, oseao je kako mu
prilazi, bio maglovito svestan njegovog frktavog daha.
Ali nije video.
Nije video nita i njegov uas bio je neizmeran.
Ispruio je ruke; mahao je divlje ne bi li se odbranio od napada za koga je znao da e uslediti.
A onda je tu bila nova, eua bol, kao usijan no u njegovom stomaku, i Nedri je posrnuo;
posegao je slepo nanie i dodirnuo iskrzanu ivicu svoje koulje, a zatim gustu, ljigavu masu
koja je bila iznenaujue topla, a onda, s uasom iznenada shvatio da u rukama dri sopstvena
creva. Dinosaurus ga je rasporio. utroba mu je ispala napolje.
Nedri je pao na zemlju i doekao se na neem krljutastom i hladnom, bilo je to stopalo
ivotinje, a onda je osetio novi bol s obe strane glave. Bol je postajao sve jai, i dok je bio
dizan na noge, znao je da mu dinosaurus dri glavu u eljustima, a uas tog shvatanja bio je
praen poslednjom eljom, da se sve to bre okona.
BUNGALOV
"Jo kafe?" utivo upita Hamond. "Ne hvala", ree Henri Vu; zavalio se u stolicu. "Ne mogu
vie da jedem." Sedeli su u trpezariji Hamondovog bungalova, u samotnom uglu parka
nedaleko od laboratorije. Vu je morao da prizna da je bungalov koga je Hamond sagradio za
sebe skladan, sa oskudnim, gotovo japanskim, linijama. A i veera je bila izvrsna, ako se
uzme u obzir da trpezarija jo nije bila potpuno snabdevena osobljem.
Ali neto u vezi Hamonda Vuu se inilo problematinim. Starac je bio nekako drugaiji...
jedva primetno drugaiji. Sve vreme tokom veere Vu je pokuavao da otkrije ta je to.
Delimino sklonost brbljanju, ponavljanju, prepriavanju starih pria. Delimino, jedna
emocionalna nestabilnost, uaren bes u jednom trenutku, tugaljiva sentimentalnost u
sledeem. Ali sve se to moglo razumeti prirodnim pratiocem starosti. Donu Hamondu je,
najzad, bilo gotovo sedamdeset sedam godina.
Ali bilo je tu i neto drugo. Tvrdoglava iskljuivost. Navaljivanje da sve bude po njegovom. I,
na kraju, potpuno odbijanje da se suoi sa situacijom u kojoj se nalazio park.
Vu se zapanjio nad dokazom (jo nije sebi dopustio da poveruje da je sluaj zakljuen) da se
dinosaurusi razmnoavaju. Poto ga je Grant pitao o DNK vodozemaca, Vu je nameravao da
pravo ode u svoju laboratoriju i proveri kompjuterske podatke o razliitim sastojcima DNK.
Zato to se, ako se dinosaurusi zaista razmnoavaju, sve u Jurskom parku dovodi u pitanje -
njihove metode genetikog razvia, njihove genetike kontrolne metode, sve. ak se i u
lizinsku zavisnost moe sumnjati. A ako se ove ivotinje zaista razmnoavaju, i mogu da
opstanu u divljini...
Henri Vu je eleo da odmah proveri podatke. Ali Hamond je tvrdoglavo navaljivao da mu Vu
pravi drutvo za veerom.
"A sad, Henri, mora da sauva mesta za sladoled", ree Hamond i odgurnu se od stola.
"Maria pravi najlepi sladoled od umbira."
"U redu." Vu je pogledao prekrasnu, utljivu devojku koja je posluivala. Njegove oi
ispratile su je iz sobe, a zatim je pogledom okrznuo jedan jedini video monitor postavljen na
zidu. Monitor je bio taman. "Va monitor ne radi", ree Vu.
"Je li?" Hamond ga je letimice pogledao. "Mora da je zbog oluje." Posegao je iza sebe za
telefonom. "Proveriu sa Donom u kontroli."
Vu je uo pucketanje statikog uma na telefonskoj liniji. Hamond je slegnuo ramenima i
vratio slualicu na nosa. "Izgleda da su veze prekinute", ree on. "Ili moda Nedri jo
prebacuje podatke. Ima dosta bagova da ispravi tokom ovog vikenda. Nedri je genije svoje
vrste, ali smo morali da ga snano pritisnemo, do kraja, da bi bili sigurni da je sve uradio kako
treba."
"Moda bih mogao da odem do kontrolne sobe i proverim", ree Vu.
"Ne, ne", ree Hamond. "Nema razloga. Da ima problema uli bismo. Ah."
Maria se vratila u sobu sa dve porcije sladoleda.
"Mora bar da proba, Henri", ree Hamond. "Napravljen je od sveeg umbira, sa istonog
dela ostrva. Taj sladoled je staraki porok. Pa ipak..."
Po dunosti, Vu je zagnjurio svoju kaiku. Napolju, munja je blesnula i zauo se otar prasak
groma. "Bilo je blizu", ree Vu. "Nadam se da munja nee uplaiti decu."
"Ne bih rekao", ree Hamond. Probao je sladoled. "Meutim, neto me ipak plai u vezi
parka, Henri."
U sebi, Vu oseti olakanje. Moda e se starac najzad suoiti sa injenicama. "ta vas plai?"
"Zna, Jurski park je u sutini napravljen za decu. Deca sveta vole dinosauruse i deca e
uivati - naprosto uivati - ovde. Njihova mala lica sijae od uivanja kada konano vide ove
predivne ivotinje. Meutim, bojim se... da moda neu doiveti da to vidim, Henri. Moda
neu doiveti da vidim uivanje na njihovim licima."
"Mislim da ima jo problema", ree Vu, namrten.
"Ali nijedan mi ne pritiska um kao ovaj", ree Hamond, "da moda neu doiveti da vidim
njihova sjajna, ozarena lica. Ovo je naa pobeda, ovaj park. Uradili smo ono to smo naumili.
A, seti se, naa prvobitna namera bila je da iskoristimo novostvorenu tehnologiju genetikog
inenjeringa da zaradimo novac. Mnogo novca."
Vu je znao da je Hamond blizu da uleti u jedan od njegovih starih govora. Podigao je ruku.
"Poznato mi je to, Done..."
"Kad bi osnovao kompaniju za bioinenjering, Henri, ta bi uinio? Da li bi stvarao proizvode
da pomogne svetu u borbi protiv bolesti i poasti? Ne, dragi moj. To je grozna ideja. Vrlo
siromano korienje nove tehnologije."
Hamond tuno odmahnu glavom. "Pa ipak, seti se", ree on, "sve prvobitne kompanije za
genetiki inenjering, kao Genenteh ili Cetus, poele su kao farmaceutske. Novi lekovi za
oveanstvo. Plemenite, plemenite svrhe. Na nesreu, lekovi se susreu sa svim vrstama
zapreka. Samo testiranje Ministarstva za hranu i lekove traje pet do osam godina - ako imate
sree. to je jo gore, na tritu postoje sile koje rade. Pretpostavimo da si otkrio udesan lek
za rak ili bolesti srca - kao to je to Genenteh uinio. Pretpostavimo da eli da naplati
hiljadu ili dve hiljade dolara jednu dozu. Mislio bi da je to tvoje pravo. Najzad, ti si pronaao
lek, ti si platio razvoj i testiranje, i trebalo bi da si u mogunosti da zaceni koliko eli. Ali
zar zaista misli da e ti to vlada dopustiti? Ne, Henri, nee. Bolesnici nee platiti hiljadu
dolara za dozu potrebnog leka - oni ne bi bili zahvalni, bili bi ogoreni. Plavi krst ga ne bi
platio. Oni bi vritali: pljaka. Tako da bi se neto dogodilo. Tvoja patentna prijava bila bi
osporena. Dozvole bi ti bile oduzete. Neto bi te nateralo da uvidi razlog - i da prodaje lek
po nioj ceni. Sa poslovne take gledita, to ini pomaganje oveanstvu vrlo riskantnim
poslom. Lino, ja nikad ne bih pomagao oveanstvu."
Vu je ve ranije uo tu tvrdnju. I znao je da je Hamond u pravu; neki od novih farmaceutskih
proizvoda dobijenih bioinenjeringom zaista su neobjanjivo kasnili i imali patentnih
problema.
"A sad", ree Hamond, "pomisli kakva je razlika kad pravi neto za zabavu. Zabava nikom
nije potrebna. To ne podlee pod vladin resor. Ako naplaujem pet hiljada dolara dnevno za
moj park, ko e me spreiti? Najzad, niko ne mora da doe ovde. I, daleko bilo od pljake,
visoka cena u stvari poveava jagmu za parkom. Poseta postaje statusni simbol, a svi
Amerikanci to vole. Kao i Japanci, a oni, naravno, imaju puno vie novca."
Hamond je pojeo sladoled i Maria je utke odnela posude. "Zna, ona nije odavde", ree on.
"Ona je Haianka. Majka joj je Francuskinja. Ali, u svakom sluaju, Henri, setie se da je
originalna namera, koja je leala u osnovi prvobitnog usmeravanja moje kompanije u ovom
smeru - bila osloboditi se vladinog meanja, bilo gde u svetu."
"Kad smo ve kod ostatka sveta..."
Hamond se nasmeio. "Ve smo zakupili veliki komad zemlje u Azorima, za Jurski park
Evropa. A zna da smo davno pribavili jedno ostrvo blizu Guama za Jurski park Japan.
Gradnja sledea dva Jurska parka poee poetkom naredne godine. Svi e biti zavreni za
manje od etiri godine. Tada e neposredni prihodi prevazilaziti deset milijardi dolara
godinje, a trgovina, televizija i prava trebalo bi da to udvostrue. Ne vidim razloga da se
bakemo sa dejim ljubimcima, kako su mi rekli da Lu Dodson misli da planiramo da
uinimo."
"Dvadeset milijardi dolara godinje", tiho ree Vu; vrteo je glavom.
"Oprezno govorei", ree Hamond. Nasmeio se. "Nema razloga za neobuzdana nagaanja.
Jo sladoleda, Henri?"
"Jeste li ga nali?" prasnu Arnold, kada je uvar uao u kontrolnu sobu.
"Ne, gospodine Arnold."
"Naite ga."
"Mislim da nije u zgradi, gospodine Arnold."
"Onda pogledajte u kolibi", ree Arnold, "pogledajte u zgradi za odravanje, pogledajte u
pomono spremite, svuda pogledajte, ali ga naite."
"Stvar je ..." uvar se nekao. "Gospodin Nedri je debeo, je li tako?"
"Tako je", ree Arnold. "Debeo je. Debeli skot."
"E, pa, Dimi dole iz glavnog predvorja kae da je neki debeljko otiao u garau."
Maldun se naglo okrenuo. "U garau? Kada?"
"Pre oko deset, petnaest minuta."
"Isuse", ree Maldun.
Dip se uz kripu zaustavio. "ao mi je", ree Harding.
Pod svetlou farova, Eli je ugledala krdo apatosaurusa kako trupka preko puta. est ivotinja,
svaka velika kao kua, i beba velika kao odrastao konj. Apatosaurusi su se kretali u
neuurbanoj tiini, ne pogledavi ni jednom dip i njegove upaljene farove. Na jednom mestu,
beba se zaustavila; polokala vodu iz barice na putu, a zatim krenula dalje.
Slino krdo slonova uzbudilo bi se zbog dolaska kola, trubili bi i napravili krug da zatite
bebu. Meutim, ove ivotinje nisu pokazivale strah. "Ne vide nas?" upita ona.
"Ne, ne ba", ree Harding. "Naravno, u bukvalnom smislu one nas vide, ali im mi nita ne
znaimo. Mi gotovo nikada nismo vozili kola nou, tako da nemaju nikakvog iskustva s
njima. Mi smo samo udni, vonjavi objekti u njihovom okruenju. Ne predstavljamo nikakvu
pretnju, pa nismo ni zanimljivi. Ja sam povremeno izlazio nou i obilazio bolesne ivotinje,
pa bi mi u povratku ovi prikani zapreavali put po sat ili vie."
"ta onda radite?"
Harding se iskezio. "Putam snimljen urlik tiranosaurusa. To ih pokree. Ali neto se naroito
ne boje tiranosaurusa. Ovi apatosaurusi su toliko veliki da uopte nemaju predatore. Oni
mogu da slome tiranosaurusu vrat jednim zamahom repa. I to znaju. A i tiranosaurusi."
"Ali oni nas vide. Mislim, ako iziemo iz kola..."
Harding je slegnuo ramenima. "Verovatno ne bi reagovali. Dinosaurusi imaju odlinu otrinu
vida, ali u osnovi imaju vizuelni sistem vodozemaca: podeen je na pokret. Loe vide
nepokretne stvari."
ivotinje su pole; koa im je blistala na kii. Harding je ubacio u brzinu. "Mislim da sad
moemo da nastavimo, ree on.
Vu ree: "Mislim da ete otkriti da se na va park vri pritisak, ba kao to postoje pritisci na
Genentehove lekove." On i Hamond su se preselili u dnevnu sobu, i sad su gledali kako oluja
iba veliki stakleni prozor.
"Ne vidim kako", ree Hamond.
"Naunici mogu da poele da vas ogranie, ak zaustave."
"E, pa, to ne mogu", ree Hamond. Prodrmao je prst u pravcu Vua. "Zna li zato bi naunici
to pokuali? Naravno, zato to ele da istrauju. To je sve to su oduvek eleli, da istrauju.
Ne da neto postignu. Ne da uine nekakav napredak. Samo da istrauju. E, pa, mi za njih
imamo iznenaenje."
"O tome nisam razmiljao", ree Vu.
Hamond uzdahnu. "Siguran sam da bi naunicima bilo zanimljivo da istrauju. Ali dolazite do
take kada su ivotinje naprosto preskupe da se koriste za istraivanje. Ovo je predivna
tehnologija, Henri, ali je takoe zastraujue skupa. injenica je da to samo zabava moe
potpomoi." Hamond je slegnuo ramenima. "Naprosto je tako."
"Ali ako bude pokuaja da se zatvori..."
"Suoi se s prokletim injenicama, Henri", nervozno ree Hamond. "Ovo nije Amerika. Ovo
nije ak ni Kostarika. Ovo je moje ostrvo. Ja ga posedujem. I nita me nee spreiti da
otvorim Jurski park za svu decu sveta." Zakikotao se. "Ili, barem, za onu bogatu. A kaem ti,
ona e ga voleti."
Na stranjem seditu Eli Satler je netremice zurila kroz prozor. Vozili su kroz kiom
natopljenu dunglu. Poslednjih dvadeset minuta, otkako su apatosaurusi preli preko puta,
nisu videli nita.
"Sada smo blizu reke", ree Harding, dok je vozio. "Negde je tu s leve strane."
Odjednom je ponovo legao na konice. Kola su se klizala i zaustavila ispred opora malih
zelenih ivotinja. "E, pa, veeras imate pravu predstavu", ree on. "Ovo su kompii."
Prokompsognatidi, pomisli Eli; poelela je da je Grant tu da ih vidi. Ovo su bile ivotinje iji
jedan primerak su videli na faksu, u Montani. Mali tamnozeleni prokompsognatidi su odjurili
na drugu stranu puta, a onda unuli na stranje noge, kratko urliui, pre nego to su
pourili dalje u no.
"udno", ree Harding. "Pitam se kuda su se uputili? Znate, kompii se obino ne kreu nou.
Penju se na drvee i ekaju dnevnu svetlost."
"Zato su onda sada napolju?" upita Eli.
"Nita mi ne pada na pamet. Znate, kompii su leinari, kao jastrebovi. Privlae ih ivotinje
na samrti i imaju izuzetno osetljiv njuh. Mogu da namiriu ivotinju na samrti miljama
udaljenu."
"Onda idu ka ivotinji na samrti."
"Na samrti, ili ve mrtvoj."
"Da li da ih sledimo?"
"Radoznao sam", ree Harding. "Da, to da ne. 'Ajde da vidimo kuda idu."
Okrenuo je kola i poao za kompiima.

TIM
Tim Marfi leao je u dipu, a obraz mu je bio pritisnut uz ruicu vrata kola. Polako je dolazio
k svesti. eleo je samo da spava. Pomerio se i osetio bol u jagodinoj kosti, tamo gde je bila
pritisnuta o metalna vrata. Celo telo ga je bolelo. Ruke, noge i vei deo glave - u glavi je
oseao grozan, tutnjei bol. Sav taj bol ga je navodio opet na san.
Podigao se na jedan lakat, otvorio oi i bljunuo; povraao je svuda po koulji. Osetio je gorak
ukus ui i nadlanicom obrisao usta. Glava mu je pulsirala; osetio je vrtoglavicu i morsku
bolest, kao da se svet pokree, kao da se on ljulja tamo-amo na amcu.
Tim je zastenjao i preturio se na lea da se udalji od lokve izbljuvka. Zbog bola u glavi disao
je u kratkim, plitkim uzdasima. I jo mu je bilo muka, kao da se sve oko njega kree. Otvorio
je oi i pogledao unaokolo; pokuavao je da se sredi.
Bio je u dipu. Ali kola mora da su se preturila na bok, jer je leao leima naslonjen na
suvozaeva vrata i gledao volan; iza njega granje drvea pokretalo se na vetru. Kia je gotovo
prestala, ali kapi vode jo su padale na njega kroz polupan vetrobran.

Znatieljno je zurio u delie stakla. Nije mogao da se seti kako se vetrobran slomio. Nije
mogao da se bilo ega seti, osim da su zastali na putu i da je razgovarao sa doktorom Grantom
kada im je dinosaurus priao. Bilo je to poslednje ega se seao.
Ponovo mu je bilo loe, pa je sklopio oi sve dok munina nije prola. Bio je svestan ritikog
zvuka krckanja, kao kod snasti amca. Sa vrtoglavicom i muninom u stomaku, zaista se
oseao kao da se kola kreu pod njim. Ali kad je ponovo otvorio oi, video je da je to tako -
dip jeste se kretao; leao je na boku i njihao napred-nazad.
Cela kola su se kretala.
Oprezno, Tim se osovio na noge. Stao je na vrata saputnika i provirio preko upravljake table
kroz slomljeni vetrobran. Prvo je video samo gust lisnati pokrov koji se kretao na vetru. Ali tu
i tamo video je procepe, a iza pokrova zemlja je bila...
Zemlja je bila dvadeset stopa ispod njega.
Zurio je, bez razumevanja. Dip je leao na boku na granama velikog drveta, dvadeset stopa
iznad zemlje, i njihao se napred-nazad na vetru.
"O, sranje", ree on. ta sad da radi? Stajao je na vrhovima prstiju i virio napolje; pokuavao
je da vidi to bolje i drao se za volan kao za oslonac. Volan se slobodno okrenuo u njegovoj
ruci, a uz glasno krak dip se pomerio i pao nekoliko stopa kroz granje drveta. Pogledao je
kroz razbijeno staklo prozora saputnika dole na zemlju.
"O, sranje. O, sranje", neprestano je ponavljao. "O, sranje. O, sranje."
Jo jedno glasno krak - dip se stresao jo stopu nanie.
Morao je da se iskobelja odavde.
Pogledao je niz noge. Stajao je na ruici vrata. Kleknuo je i pogledao ruicu. U mraku nije
mogao najbolje da vidi, ali je razaznao da su vrata ulubljena ka napolje tako da se ruica nije
mogla da okrene. Nikad nee otvoriti vrata. Pokuao je da spusti prozor, ali i on je bio
zaglavljen. Onda se setio stranjih vrata. Moda e njih moi da otvori. Naslonio se preko
prednjeg sedita i kola se iznenada nagnue zbog premetanja teine.
Paljivo, Tim je posegao nazad i okrenuo ruicu stranjih vrata.
I ona su bila zaglavljena.
Kako e da izie?
uo je frktanje i pogledao dole. Tamni oblik proe ispod njega. To nije bio dinosaurus. Ovaj
oblik bio je trbuast i nekako je njukao dok se gegao. Rep se njihao napred-nazad i Tim je
ugledao dugake iljke.
Bio je to stegosaurus, koji se oigledno oporavio od bolesti. Tim se pitao gde su ostali ljudi:
enaro, Satlerova i veterinar. Poslednji put video ih je kod stegosaurusa. Pre koliko je to bilo?
Pogledao je na sat, ali prednja strana bila je slomljena; nije mogao da vidi brojeve. Skinuo ga
je i hitnuo ga u stranu.
Stegosaurus je frknuo kroz nos i krenuo dalje. Sada je jedini zvuk bio vetar u drveu i
krckanje dipa dok se pomerao napred-nazad.
Morao je da se iskobelja odatle.
Tim je zgrabio ruicu i pokuao silom, ali bila je vrsto zaglavljena. Uopte nije mogla da se
pomeri. Onda je shvatio ta nije u redu: stranja vrata bila su zakljuana! Tim je podigao
kukicu i okrenuo ruicu. Stranja vrata su se otvorila u luku, nanie - i zastala na grani
nekoliko stopa ispod.
Otvor je bio uzan, ali Tim je mislio da moe da se provue kroz njega. Suzdravajui dah,
polako se ispuzao nazad na stranje sedite. Dip je krckao, ali je ostao u istom poloaju.
Drei se za nosae vrata sa obe strane, Tim se polako spustio kroz uski nagnuti otvor vrata.
Uskoro je leao potrbuke na nakrivljenim vratima; noge su mu visile iz kola. Mahnuo je
nogama u vazduhu - stopala su mu dotakla neto vrsto - granu - i on je oslonio teinu na nju.
im je to uradio, grana se savila i vrata su se jo ire otvorila i izbacila ga iz dipa. On pade -
lie mu je grebalo lice - telo mu je odskakivalo od grane do grane - potres - razdirui bol,
jarka svetlost u glavi...
Uz tresak se zaustavio; izgubio je dah. Leao je presavijen preko velike grane; gorua bol u
stomaku.
Tim je uo jo jedno krak i podigao pogled ka dipu, velikom tamnom obliku pet stopa iznad
njega.
Jo jedno krak. Kola su se nagnula.
Tim je naterao sebe da se pokrene, da pone da se sputa dole. Voleo je ranije da se vere na
drvee. Bio je dobar penja. A ovo je bilo dobro drvo za penjanje; grane su bile na malom
rastojanju, gotovo kao stepenite...
Krakkk...
Kola su se definitivno kretala.
Tim se probijao nanie; klizio je preko mokrih grana, oseao lepljiv sok na akama, urio.
Nije se spustio vie od nekoliko stopa, kada je dip krcnuo poslednji put, a onda, polako, vrlo
polako, preturio se vrhom napred. Tim je ugledao veliku zelenu reetku i prednje farove kako
se njiu dole ka njemu, a onda je dip slobodno pao, dobijajui na ubrzanju dok je hrlio ka
njemu, udario o granu gde je Tim upravo bio...
I zastao.
Timovo lice bilo je samo par ini od ulubljene reetke, savijene ka unutra kao avolja usta, sa
farovima umesto oiju. Nafta je kapala po njegovom licu.
I dalje je bio dvanaest stopa iznad zemlje. Posegao je dole, naao jo jednu granu i krenuo
nanie. Iznad, ugledao je kako se grana savija pod teinom dipa, a onda je pukla i dip je
pohrlio ka njemu; znao je da ne moe da ga izbegne, nije mogao da se spusti dovoljno brzo,
tako da se samo prepustio.
Padao je ostatak puta.
Prevrtao se, treskao, oseao bol u svakom delu tela, sluao kako dip mrvi grane dok pada
iznad njega kao ivotinja koja ga goni, a onda je ramenom udario o meku zemlju i otkotrljao
se koliko je jako mogao, a zatim se pribio uz stablo, u trenutku kad se dip sruio uz glasan
metalni tresak i iznenadan vreli izliv elektrinih iskrica, koje su mu se zabile u kou i prtale i
cvrale na mokroj zemlji oko njega.
Polako, Tim je ustao. U tami, uo je njukanje i ugledao stegosaurusa kako se vraa; bio je
oigledno privuen padom dipa. Dinosaurus se kretao tromo, niska glava bila mu je izbaena
napred, a velike hrskaviave ploe vodile su u dva reda du hrpta lea. Ponaao se kao
prerasla kornjaa. I glupo kao ona. I sporo.
Tim je podigao kamen i bacio ga.
"Gubi se!"
Kamen se tupo odbio od ploa. Stegosaurus je i dalje prilazio.
"Ajde, bei! Bei!"
Bacio je jo jedan kamen i pogodio stegosaurusa u glavu. ivotinja je zaroktala, polako se
okrenula i polako se odvukla u pravcu iz koga je i dola.
Tim se naslonio na skreni dip i pogledao unaokolo u tami. Morao je da se vrati ostalima, ali
nije eleo da se izgubi. Znao je da je negde u parku, verovatno ne mnogo daleko od glavnog
puta. Kad bi samo mogao da se orijentie. Nije mnogo video u mraku, ali...
Onda se setio naoara.
Uzverao se uz razbijen vetrobran u dip i naao naoare za no i radio. Radio je bio razbijen i
nem, tako da ga je ostavio. Ali naoare su jo radile. Ukljuio ih je, video uspokojavajue
poznati fosforescentni zeleni lik.
Sa naoarima, video je sruenu ogradu s leve strane i krenuo ka njoj. Ograda je bila visoka
dvanaest stopa, ali tiranosaurus ju je lako sravnio sa zemljom. Tim je pourio preko nje,
proao kroz jedno podruje gustog zelenila i iziao na glavni put.
Kroz naoare, video je drugi dip prevrnut na bok. Potrao je ka njemu, uzdahnuo i pogledao
unutra. Kola su bila prazna. Nije bilo traga doktoru Grantu i doktoru Malkolmu.
Kuda su nestali.
Kuda su nestali?
Dok je tako stajao sam na putu u dungli, u noi, i sa tim praznim kolima, osetio je iznenadnu
paniku i brzo se okrenuo oko sebe; svetlozeleni svet u naoarima zavrteo se. Neto bledo
pored puta zapalo mu je u oi. Bila je to Leksina bejzbolka. Obrisao je blato s nje.
"Leksi!"
Tim je vikao koliko je mogao; nije mario to ivotinje mogu da ga uju. Oslukivao je, ali bio
je to samo vetar i kapkanje s drvea.
"Leksi!"
Nejasno se seao da je i ona bila u dipu kada je tiranosaurus napao. Je li ostala tamo? Ili je
pobegla? Dogaaji tokom napada bili su mu zbrkani u glavi. Nije bio najsigurniji ta se
dogodilo. Bilo mu je neprijatno i od same pomisli na to. Stajao je na putu i dahtao od panike.
"Leksi!"
inilo se da se no sklapa oko njega. Bilo mu je ao samog sebe; seo je u hladnu kinu baricu
na putu i neko vreme cmizdrio. Kada je najzad prestao, jo je uo cmizdrenje. Bilo je slabo i
dolazilo je negde dalje uz put.
"Koliko je prolo?" upita Maldun, vrativi se u kontrolnu sobu. Nosio je crnu metalnu kutiju.
"Pola sata."
"Hardingov dip ve je trebalo da se vrati."
Arnold je ugasio cigaretu. "Siguran sam da e svakog trena stii."
"Jo ni traga od Nedrija?"
"Ne. Jo ne."
Maldun je otvorio kutiju u kojoj je bilo est portabl radija. "Podeliu ih ljudima u zgradi."
Pruio je jedan Arnoldu. "Uzmi i punja." Ovo su nai radio aparati za nudu, ali niko ih,
prirodno, nije ukljuivao. Puni ih dvadeset minuta, a onda pokuaj da dozove kola."
Henri Vu je otvorio vrata s oznakom OPLODNJA i uao u zatamnjenu laboratoriju. Nije bilo
nikoga; oigledno, svi tehniari jo su bili na veeri. Vu je otiao pravo do kompjuterskog
terminala i ukucao DNK dnevnike. DNK je tako veliki molekul da svaka vrsta zauzima deset
gigabajta na optikom disku, ne bi li se sauvale pojedinosti o svim iteracijama. Morae da
proveri svih petnaest vrsta. Bila je to strahovita koliina informacija koju je trebalo pretraiti.
Jo mu nije bilo jasno zato je Grant mislio da bi DNK abe mogla da bude vana. Sam Vu
esto nije ni razlikovao jednu vrstu DNK od druge. Najzad, vei deo lanca DNK potpuno isti
kod svih ivih bia. DNK je neverovatno stara supstanca. Ljudska bia koja hodaju ulicama
savremenog sveta i ljuljaju ruiaste bebice retko zastaju da razmisle da je supstanca u
sreditu svega toga - supstanca koja je zapoela igru ivota - hemijska materija stara gotovo
kao i sama Zemlja. Molekul DNK tako je star da je njegova evolucija u sutini zavrena pre
vie od dve milijarde godina. Od tada, bilo je malo toga novog. Samo nekoliko skoranjih
kombinacija starih gena - i to ne mnogo.
Kada uporedite DNK oveka sa DNK prostih bakterija, otkriete da je samo oko 10 procenata
vlakna razliito. Ovaj svojevrsni konzervativizam DNK ohrabrio je Vua da koristi koju god
DNK poeli. Dok je pravio svoje dinosauruse, Vu je baratao sa DNK kao to bi vajar koristio
glinu ili mermer. Slobodno je stvarao.
Pokrenuo je program za kompjutersko pretraivanje, jer je znao da mu je potrebno dva-tri
minuta rada. Ustao je i etkao laboratorijom, proveravao ureaje, na osnovu dugotrajne
navike. Zapazio je da na grafikonu pisaa sa spoljne strane vrata zamrzivaa, na kome je
beleena temperatura u zamrzivau, postoji pik. udno, pomisli on. Znai, neko je ulazio u
zamrziva. I to nedavno - u poslednjih pola sata. Ali ko bi tamo ulazio nou?
Kompjuter se oglasio pitanjem, dajui znak da je prva pretraga po podacima zavrena. Vu je
priao da vidi ta ima, a kada je ugledao ono to se nalazilo na ekranu, zaboravio je i na
zamrziva i na pik na grafikonu.
Rezultat je bio jasan: svi dinosaurusi koji su se razmnoavali u sebi su imali rana, ili DNK
abe. Nijedna druga ivotinja nije. Vu i dalje nije razumeo zato bi se zbog toga
razmnoavali. Meutim, vie nije mogao da porie da je Grant u pravu. Dinosaurusi su se
razmnoavali.
LEKSI
Bila je sklupana u velikoj drenanoj cevi prenika jednog metra koja je vodila ispod puta.
Imala je bejzbol rukavicu u ustima i ljuljala se napred-nazad, neprestano udarajui glavom o
unutranju stranu cevi. Unutra je bilo mrano, ali on ju je jasno video uz pomo naoara.
Izgledalo je da nije povreena i on je osetio nalet olakanja.
"Leksi, ja sam, Tim."
Nije odgovorila. Nastavila je da udara glavom o cev.
"Izii napolje."
Odrino je odmahnula glavom. Video je da je strano uplaena.
"Leksi", ree on, "ako izie, postiu te da nosi ove naoare za no."
Samo je odmahnula glavom.
"Vidi ta imam", ree on i podie ruku. Zurila je, bez razumevanja. Verovatno je bilo suvie
mrano da bi videla. "Tvoja lopta, Leksi. Naao sam tvoju loptu."
"Pa ta."
Pokuao je drugi pristup. "Mora da je neudobno tamo unutra. A i hladno. Zar ne bi volela da
izie?"
Nastavila je da lupa glavom o cev.
"Zato nee?"
"Napolju su itovinje."
To ga je za trenutak pogodilo. Ve godinama nije rekla 'itovinje'.
"itovinje su otile", ree on.
"Ima jedna velika. Tiranosaurus reks."
"Otiao je."
"Gde je otiao?"
"Ne znam, ali vie nije ovde", ree Tim; nadao se da govori istinu.
Leksi se nije pomerila. uo je kako ponovo udara. Tim je seo na travu sa spoljne strane cevi,
tamo gde je mogla da ga vidi. Na mestu gde je seo zemlja je bila mokra. Obgrlio je kolena i
ekao. Nije mogao nita drugo da smisli. "Ja u samo da sedim ovde", ree on. "I da
odmaram."
"Je l' tata tamo napolju?"
"Nije", ree on; oseao se udno. "On je kod kue, Leksi."
"A mama?"
"Nije, Leksi."
"Ima li nekog od odraslih tamo napolju?" upita Leksi.
"Jo nema. Ali sam siguran da e uskoro da dou. Verovatno su na putu."
Onda je uo kako se ona kree u cevi i izlazi. Drhtala je od hladnoe, a na elu je imala
osuenu krv, meutim, sve ostalo na njoj bilo je u redu.
Iznenaeno je pogledala unaokolo i upitala: "Gde je doktor Grant?"
"Ne znam."
"Pa, pre je bio ovde."
"Bio je? Kada?"
"Pre", ree Leksi. "Videla sam ga iz cevi."
"Kuda je otiao?"
"Otkud ja znam?" ree Leksi i napui usne. Poela je da vie: "Zdravooo Zdra-vooo! Doktore
Grant? Doktore Grant!"
Tim se nelagodno oseao zbog buke koju je pravila - dinosaurus je mogao da se vrati -
meutim, trenutak kasnije uo je povik kao odgovor. Dolazio je s desne strane, iz pravca
dipa iz koga je Tim iziao pre nekoliko minuta. Kroz naoare, Tim je sa olakanjem ugledao
doktora Granta kako hoda prema njima. Koulja mu je bila potpuno pocepana na ramenu, ali,
inae, izgledalo je da je s njim sve u redu.
"Hvala Bogu", ree Grant. "Traio sam vas."
Drhtei, Ed Redis je ustao u obrisao hladno blato s lica i ruku. Proveo je vrlo loih pola sata,
ukljeten izmeu velikih gromada na padini ispod puta. Znao je da to nije neko skrovite, ali
bio je uspanien i nije mogao jasno da razmilja. Uvalio se u ovo hladno blatite; pokuao je
da se sabere, ali stalno mu je na pamet padao taj dinosaurus. Dinosaurus koji je prilazio.
Prilazio kolima.
Ed Redis nije se tano seao ta se posle toga dogaalo. Seao se da je Leksi neto rekla, ali
da se nije zaustavio, nije mogao da se zaustavi, pa je samo trao i trao. S druge strane puta
izgubio je tlo pod nogama i otkotrljao se nizbrdo. Zaustavio se kod nekih gromada. Uinilo
mu se da moe da otpuzi i sakrije se meu gromade - bilo je dovoljno prostora - pa je to i
uradio. Zadihan i uplaen, nije razmiljao ni o emu, osim o tome kako da pobegne od
tiranosaurusa. Najzad, kad se kao pacov ukljetio meu gromade, malo se smirio. A onda ga
je preplavio uas i stid to je ostavio onu decu, to je naprosto pobegao, to je samo sebe
spasao. Znao je da bi trebalo da se vrati do puta, da pokua da ih izbavi, jer je oduvek
zamiljao da je u stisci hrabar i hladnokrvan, ali kad god bi pokuao da uspostavi kontrolu nad
sobom, da se natera da se tamo vrati - nekako uopte nije mogao. Poeo je da osea paniku,
imao je problema s disanjem i nije mogao da se pomakne.
Rekao je sam sebi da je to, i onako, beznadeno. Ako su deca i dalje na putu, nemaju anse da
preive i sasvim sigurno im on nita ne bi pomogao, pa moe i da ostane tu gde jeste. Niko
osim njega nee saznati ta se dogodilo. I tu nita ne moe da se uini. Nita nije ni moglo da
se uini. I tako se Redis pola sata zadrao meu gromadama, borei s s panikom, paljivo
izbegavajui da razmilja o tome da li su deca mrtva i ta e Hamond na to rei kad otkrije.
Ono to ga je najzad nagnalo da se pokrene bio je neobian oseaj koji je zapazio u ustima.
Jedna strana usta inila mu se neobinom, nekako je utrnula i peckala ga, pa se pitao nije li je
povredio tokom pada. Redis je dodirnuo lice i dotakao naduveno meso pored ustiju. Bilo je
neobino, ali uopte ga nije bolelo. Onda je shvatio da je nateno meso pijavica koja je
postajala sve deblja kako je sisala njegove usne. Praktino mu je bila u ustima. Drhtei od
munine, Redis je otkinuo pijavicu; osetio je kako se ona odvaja od mesa njegovih usana i
mlaz tople krvi u ustima. Pljunuo je i sa gaenjem zavitlao je u umu. Video je jo jednu
pijavicu na podlaktici i skinuo i nju; iza nje je ostala tamna, krvava pruga. Isuse, verovatno su
svuda po njemu. Taj pad nizbrdo. Ova brda u dungli puna su pijavica. Kao i mrane,
senovite raspukline. ta radnici kau? Pijavice se uvlae u donji ve. Vole topla mesta. Vole
da ti se penju uz...
"Zdravooo!"
Zastao je. Bio je to glas, noen vetrom.
"Zdravoo! Doktore Grant!"
Isuse, to je devojica.
Ed Redis je oslunuo boju njenog glasa. Nije delovala uplaeno ili da je neto boli. Samo je
uporno dozivala i polako mu je sinulo da se neto drugo moralo dogoditi, da je tiranosaurus
sigurno otiao - ili da barem nije napao - i da suostali ljudi moda jo ivi. Grant i Malkolm.
Moda su svi ivi. To shvatanje u deliu sekunde ga je povratilo, onako kao to se otrezni u
deliu sekunde kad te panduri pokupe, i osetio se bolje, jer je znao ta treba da radi. I dok je
puzao gore iz gromada, ve je formulisao sledei korak, ve procenjivao ta e rei, kako e
od ovog trenutka postupati.
Redis je obrisao hladno blato s lica i ruku, dokazni materijal da se krio. Nije ga bilo sramota,
to se krio, ali sad je morao da preuzme odgovornost. Verao se ka putu, ali kad je iziao iz
lia, za trenutak je izgubio orijentaciju. Uopte nije video kola. Nekako je bio u podnoju
brda. Dipovi mora da su na vrhu.
Poao je uzbrdo, nazad ka dipovima. Bilo je vrlo tiho. Stopala su mu pljuskala po blatnjavim
baricama. Vie nije uo devojicu. Zato je prestala da zove? Dok je hodao, poeo je da
razmilja da joj se moda neto nije dogodilo. U tom sluaju, ne bi trebalo da se tamo vraa.
Moda je tiranosaurus jo u blizini. A on je tu, ve u podnoju brda. Toliko blii kui.
A bilo je toliko tiho. Sablasno, bilo je toliko tiho.
Ed Redis se okrenuo i poao nazad ka kampu.
Alan Grant je rukama preao preko njenih udova; kratko je stiskao za ruke i noge. inilo se da
je nita ne boli. Bilo je to zauujue, osim posekotina na glavi, bila je u redu. Kazala sam
vam", ree ona.
"Pa, morao sam da proverim."
Deak nije bio te sree. Nos mu je natekao i boleo ga je; Grant je pretpostavljao da je
slomljen. Desno rame bilo mu je jako nagnjeeno i oteeno. Meutim, izgledalo je da su mu
noge itave. Oba deteta mogla su da idu. To je bilo vano.
Sam Grant bio je u redu, osim ogrebotine du desne strane grudi, gde ga je tiranosaurus
udario kandom. Pekla ga je prilikom svakog daha, ali nije mu ograniavala kretanje. Pitao se
nije li bio u nesvesti od udara, jer se tek maglovito seao dogaaja koji su neposredno
prethodili trenutku kad je seo uspravno, stenjui, u umi, deset jardi od dipa. U poetku,
grudi su mu krvarile, pa je pritisnuo lie na ranu, ali posle se krv zgruala. Onda je poao
unaokolo, da trai Malkolma i decu. Grant jo nije verovao da je iv i, kako su razbacane slike
poele da mu se vraaju, pokuao je da ih osmisli. Tiranosaurus je lako mogao da ih sve ubije.
Zato nije?
"Gladna sam", ree Leksi.
"I ja", ree Grant. "Moramo da se vratimo u civilizaciju. I moramo da im kaemo za brod."
"Mi smo jedini koji znaju?" upita Tim.
"Da. Moramo da se vratimo i kaemo im."
"Onda da poemo putem prema hotelu", ree Tim; pokaza nizbrdo. "Tako emo se sresti sa
njima kad pou po nas."
Grant je razmatrao taj problem. A neprestano je razmiljao o jednom: tamni oblik koji je
proao izmeu dipova ak i pre nego to je napad zapoeo. Koja li je to bila ivotinja?
Mogao je da smisli samo jedno: mali tiranosaurus.
"Ne mislim tako, Time. Put ima visoku ogradu s obe strane", ree Grant. "Ako je jedan od
dinosaurusa dole niz put, biemo u zamci."
"Onda da saekamo ovde?" upita Tim.
"Da", ree Grant. "Da saekamo dok neko ne doe."
"Gladna sam", ree Leksi.
"Nadam se da nee dugo trajati", ree Grant.
"Neu da ostanem ovde", ree Leksi.
A onda, iz podnoja brda, uli su kako neki ovek kalje.
"Ostanite ovde", ree Grant. Potrao je napred, da vidi ta ima dole.
"Ostani ovde", ree Tim i potra za njim.
Leksi je pola za bratom. "Ne ostavljajte me, ne ostavljajte me ovde, momci..."
Grant joj je stavio aku preko usana. Poela je da se buni. On zavrte glavom i pokaza preko
brda, da ona pogleda.
U podnoju, Grant je ugledao Eda Redisa, kako stoji kruto, nepomian. uma oko njega
postala je smrtonosno tiha. Postojano brujanje cvraka i aba odjednom je prestalo. ulo se
samo blago utanje lia i cviljenje vetra.
Leksi je pola da neto kae, ali Grant ju je povukao do stabla najblieg drveta i zagnjurio
meu jako vornovato korenje u osnovi. Tim je stigao odmah iza njih. Grant mu je stavio
svoje ake na usne, dajui im znak da ute, a onda polako pogledao oko drveta.
Put ispod bio je mraan, a kako su se grane velikog drvea kretale na vetru, meseina koja se
probijala, inila je areni, pomiui obrazac. Ed Redis je nestao. Grant ga je za tren
pronaao. Novinar je bio stisnut uz stablo velikog drveta i grlio ga. Redis se uopte nije
micao.
uma je ostala tiha.
Leksi je nestrpljivo cimala Granta za koulju; elela je da zna ta se dogaa. A onda, negde
jako blizu, uli su blag, frktav izdisaj, tek neto ujniji od vetra. I Leksi ga je ula, jer je
prestala da se bori.
Zvuk je opet doplovio do njih, blag, kao uzdah. Grant je pomislio da zvuk gotovo lii na
disanje konja.
Grant je pogledao Redisa i video pokretne senke koje je meseina bacala na stablo drveta. A
onda je Grant shvatio da je tu jo jedna senka, dodata na ostale, ali nepomina; snaan,
zakrivljen vrat i kvadratna glava.
Ponovo izdisaj.
Tim se oprezno nagnuo da pogleda. I Leksi.
uli su krak, kad se grana slomila i na stazu stupi tiranosaurus. Bio je mlad: imao je oko osam
stopa i kretao se nepretnim korakom mlade ivotinje, gotovo kao tene. Mladi tiranosaurus
gegao se stazom; prilikom svakog koraka zastajao je i njuio vazduh, pre nego to bi nastavio
dalje. Proao je drvo gde se Redis krio i niim nije pokazao da ga je video. Grant je video
kako se Redisovo telo neznatno opustilo. Redis okrenu glavu; pokuavao je da posmatra
tiranosaurusa iza drveta.
Tiranosaurus je sada bio izvan vidnog polja niz put. Redis je poeo da se oputa i pustio se
od drveta. Ali dungla je i dalje bila tiha. Redis se jo pola minuta drao u blizini drveta.
Onda su se zvuci vratili u dunglu: prvo ispitivako kreketanje aba koje ive na drveu,
cvranje cvraka, a onda itav hor. Redis se odmakao od drveta i protresao ramena,
oslobaajui napetost. Odetao je nasred puta, gledajui u pravcu dinosaurusa koji je otiao.
Napad je doao s leva.
Mladunac je zaurlao i zamahom glave oborio Redisa na zemlju. On vrisnu i osovi se na
noge, ali dinosaurus je navalio i mora da ga je stranjom nogom pribio na zemlju, jer je
odjednom Redis bio nepokretan; sedeo je na stazi, vikao na dinosaurusa i mahao rukama
prema njemu, kao da moe da ga uplai. Mladi dinosaurus kao da je bio zbunjen zvukovima;
pokretima koji su dopirali od strane majunog plena. Mladunac je nagnuo glavu i znatieljno
njuio, a Redis ga je pesnicama udario u njuku.
"Bei! Gubi se! 'Ajde, bei!" Redis je vikao koliko god je mogao, a dinosaurus se povukao i
pustio Redisa da stane na noge. Redis je vikao: "Aha! uo si me! Bei! Gubi se!" dok se
udaljavao od dinosaurusa. Mladune je i dalje znatieljno posmatralo neobinu, bunu
ivotinju ispred sebe, ali kad je Redis napravio nekoliko koraka, zaletelo se i ponovo ga
sruilo.
Igra se s njim, pomisli Grant.
"Hej!" viknuo je Redis, dok je padao, ali mladunac ga nije gonio; dopustio mu je da se
uspravi. On je skoio na noge i nastavio da se povlai. "Ti glupi... nazad! Nazad! uo si me...
nazad!" vikao je kao krotitelj lavova.
Mladunac je riknuo, ali nije napao, a Redis se sad povlaio ka drveu i visokom zelenilu sa
desne strane. Jo nekoliko koraka i bie u skrovitu. "Nazad! T.! Nazad!" vikao je Redis, a
onda, u poslednjem trenutku, mladunac se zaleteo i oborio Redisa na lea. "Prekini!" dreknu
Redis, a mladunac je sagao glavu i Redis poe da vriti. Bez rei, samo visok vrisak.
Vrisak je odjednom prestao, a kada je mladunac podigao glavu, Grant mu je u eljustima
video iskidano meso.
"Oh, ne", tiho ree Leksi. Pored nje, Tim se okrenuo; iznenada mu je bilo muka. Naoare za
no skliznule su mu s ela i sletele na zemlju uz metalni zveket.
Mladuneva glava naglo je poskoila i pogledala ka vrhu brda.
Tim je podigao svoje naoare, a Grant zgrabio ruke oba deteta i poeo da tri.
KONTROLA
Po noi, kompii su urili du puta. Hardingov dip ih je pratio na kratkom rastojanju. Eli je
uperila prstom dalje uz put. "Je li to svetlo?"
"Moe biti", ree Harding. "Lii gotovo na farove."
Radio je najednom zazujao i zakrao. uli su Dona Arnolda kako kae: "... ste tamo?"
"Ah, evo ga", ree Harding. "Najzad." Pritisnuo je dugme. "Da, Done, ovde smo. Blizu smo
reke i sledimo kompie. Jako je zanimljivo."
Jo kranja. "...mo vaa kola ..."
"ta kae?" upita enaro.
"Neto o kolima", ree Eli. Na Grantovom nalazitu u Montani Eli je rukovala radiofonijom.
Posle godina iskustva, izvetila se u primanju poruka. "Mislim da je rekao da su mu potrebna
vaa kola."
Harding je pritisnuo dugme. "Done? Jesi li tu? Ne ujem najbolje. Done?"
Blesak munje, praen dugim pitanjem statikog uma, a zatim napet Arnoldov glas: "... gde
ste ...i..."
"Milju severno od padoka hipsija. Blizu reke; pratimo neke kompie."
"Ne... prokleto dobro ... vraajte se ...mah!"
"Zvui kao da ima problema", ree Eli, namrtena. Napetost u glasu bila je primetna. "Moda
bi trebalo da se vratimo."
Harding slegnu ramenima. "Don esto ima probleme. Znate kakvi su inenjeri. Oni sve hoe
po knjizi." Pritisnuo je dugme na radiju. "Done, kai opet, molim..."
Jo kranja.
Jo statikog uma. Glasan prasak munje. Onda: "...Maldu... treba tvoja kola ...ad..."
enaro se namrtio. "Kae li da Maldun treba naa kola?"
"Tako je zvualo", ree Eli.
"Pa, to nema nikakvog smisla", ree Harding.
"...drugi...zaglavili...Maldun eli...kola..."
"Shvatila sam", ree Eli. "Ostala kola zaglavila su se na putu u oluji, a Maldun eli da ode po
njih."
Harding slee ramenima. "Zato Maldun ne uzme druga kola?" Pritisnuo je dugme radija.
"Done? Reci Maldunu da uzme druga kola. U garai su."
Radio je krao. " ...ne...slua...ludi idioti...kola..."
Harding je pritisnuo dugme radija. "Kaem, u garai su, Done. Kola su u garai."
Jo statikog uma. "...edri je...stao...dna..."
Bojim se da nas ovo ne vodi nikuda", ree Harding. "U redu, Done. Odmah dolazimo."
Iskljuio je radio i okrenuo kola. "Samo da mi je znati emu urba."
Harding je ubacio dip u brzinu i oni zatandrkae niz put u tamu. Za deset minuta videli su
svetla dobrodolice Safari kolibe. A dok se Harding zaustavljao ispred centra za posetioce,
videli su Malduna kako im prilazi. Vikao je i mahao rukama.
"Proklet bio, Arnolde, kurvin sine! Proklet bio, sredi ovaj park! Odmah! Vrati mi unuke
ovamo! Odmah!" Don Hamond je stajao u kontrolnoj sobi, vritao i lupao noicama.
POnaao se ovako poslednja dva minuta, dok je Henri Vu stajao u uglu i delovao zapanjeno.
"Da, gospodine Hamond", ree Arnlod. "Maldun je na putu, upravo to radi." Arnold se
okrenuo i zapalio jo jednu cigaretu. Hamond je bio kao i ostali rukovodioci koje je ikad
video. Bio to Dizni ili Mornarica, rukovodioci su se uvek isto ponaali. Nikada nisu
razumevali tehnika pitanja, a mislili su da vritanje pomae da se neto dogodi. A moda i
pomae, ako viete na sekretarice da vam srede za limuzinu.
Meutim, vritanje nije pomagalo ni kod jednog od problema sa kojima se Arnold sada
suoavao. Kompjuteru je svejedno da li viete na njega. Tehniki sistemi su ravnoduni na
sve ljudske izlive oseanja. Ako nita drugo, vritanje je bilo kontraproduktivno, jer se Arnold
suoavao sa praktinom nepobitnosti da se Nedri nee vratiti, to je znailo da e morati da
sam ue u program i pokua da otkrije ta nije u redu. Bie to muan posao; potrebno mu je
da bude smiren i paljiv.
"Zato ne siete u kafeteriju", upita Arnold, "i popijete kafu? Zvaemo vas kad budemo imali
vie informacija."
"Ne elim ovde Malkolmov efekat", ree Hamond.
"Ne brinem ja zbog Malkolmovog efekta", ree Arnold. "Hoete li da me pustite da radim?"
"Proklet bio", ree Hamond.
"Zvau vas, gospodinem kad budemo imali vesti od Malduna", ree Arnold.
Pritiskivao je dugmad na konzoli i vido kako se poznati konzolni ekrani menjaju.
Arnold vie nije upravljao kompjuterom. Otiao je iza pozornice da pogleda program - red za
redom instrukcija koje su govorile kompjuteru kako da se ponaa. Arnold je, na alost, bio
svestan da celokupni program Jurskog parka sadri vie od pola miliona programskih linija,
veinom nedokumentovanih, bez objanjenja.
Vu je priao. "Done, ta to radi?"
"Proveravam program."
"Gledanjem? To e trajati itavu venost."
"Ti e da mi kae?" ree Arnold. "Ti e da mi kae?"

PUT
Maldun je jako brzo uao u krivinu; dip je skliznuo na putu. Sedei pored njega, enaro je
stiskao pesnice. Jurili su putem na litici, visoko iznad reke, sada skrivene dole u tami. Maldun
je dodavao gas. Lice mu je bilo napeto.
"Koliko jo?" upita enaro.
"Dve, moda tri milje."
Eli i Harding ostali su u centru za posetioce. enaro se ponudio da prati Malduna. Kola su
skrenula. "Proao je sat", ree Maldun. "Jedan sat, a ni glasa od ostalih kola."
"Ali oni imaju radije", ree enaro.
"Nismo mogli da ih dobijemo", ree Maldun.
enaro se namrtio. "Da ja sedim u kolima itav sat na kii, sigurno bih pokuao da
upotrebim radio da nekoga pozovem."
"I ja bih", ree Maldun.
enaro odmahnu glavom. "Zaista mislite da se neto moglo dogoditi?"
"Ima ansi", ree Maldun, "da su sasvim dobro, meutim, bio bih sreniji kad bih ih konano
ugledao. Trebalo bi svakog trenutka."
Put je skretao, a zatim vodio uzbrdo. U podnoju, enaro je video da neto belo lei u paprati
pored puta. "Stani", ree enaro i Maldun prikoi. enaro je iskoio napolje i potrao napred
u farove dipa da vidi ta je to. Delovalo je kao komad odee, ali je bilo...
enaro zastade.
ak i sa razdaljine od est stopa, jasno je mogao da vidi ta je to. Polagano je iao napred.
Maldun se nagnuo iz kola i upitao: "ta je to?"
"Noga", ree enaro.
Meso noge bilo je bledo, plavo-bele boje i zavravalo se iskidanim, krvavim batrljkom na
mestu gde je bilo koleno. Ispod lista video je belu soknu i smeu mokasinu. Bila je to vrsta
obue kakvu je nosio Ed Redis.
Tada je ve i Maldun bio van kola i protrao je pored njega da une pored noge. "Isuse."
Podigao je nogu iz zelenila, diui je u svetlost farova, i krv iz batrljka slila mu se niz ruku.
enaro je jo bio tri stope daleko. Brzo se sagnuo, stavio ruke na kolena, vrsto stisnuo oi i
duboko disao; pokuavao je da suzbije muninu.
"enaro." Maldunov glas bio je otar.
"Mrdaj. Zaklanja mi svetlo."
enaro je uzdahnuo i pomerio se. Kada je otvorio oi, video je da Maldun kritiki zuri u
batrljak. "Otkinuta je u zglobu", ree Maldun. "Nije odgriena - zavrnta je i otkinuta. Prosto
mu je otkinuo nogu." Maldun je ustao i okrenuo naopake otkinutu nogu, tako da je ostatak
krvi iskapao na paprat. Njegova krvava ruka umrljala je belu soknu, dok je drao nogu za
lanak. enaru je opet pripala muka.
"Jasno je ta se dogodilo", govorio je Maldun. "Ti-reks ga se doepao." Maldun je pogledao
uzbrdo, a onda opet prema enaru. "Je li s tobom sve u redu? Moe li dalje?"
"Da", ree enaro. "Mogu dalje."
Maldun se vraao prema dipu, nosei nogu. "Mislim da je bolje da je ponesemo", ree on.
"Ne izgleda mi pravo da je ostavimo ovde. Hriste, napravie svinjac od kola. Hoe li da vidi
da li ima neto nazad? Cerada ili novine..."
enaro je otvorio stranja vrata i kopao po prostoru iza stranjeg sedita. Bilo mu je drago to
za trenutak razmilja o neem drugom. Problem kako uviti otkinutu nogu proirio se i ispunio
mu um, odagnao sve ostale misli. Naao je torbu s alatom nainjenu od atorskog platna,
felnu, kartonsku kutiju i...
"Dve cerade", ree on. Plastika je bila paljivo sloena.
"Daj mi jednu", ree Maldun; jo je stajao izvan kola. Zamotao je nogu i pruio sada
bezoblini zamotuljak enaru. Dok ga je drao u ruci, enaro je iznenaen njegovom
teinom. "Samo ga stavi nazad", ree Maldun. "Ako moe, zaglavi ga, zna, da se ne
kotrlja..."
"Vai." enaro je stavio smotuljak nazad, a Maldun je seo za volan. Dao je gas, - tokovi su
se vrteli u blatu - a zatim se zakopali. Dip je pojurio uzbrdo i na vrhu brda farovi su za
trenutak osvetlili zelenilo, a onda se ponovo okrenuli nanie. enaro je ugledao put ispred
njih.
"Isuse", ree Maldun.
enaro je ugledao jedan jedini dip kako lei nasred puta, izvrnut na bok. Drugog dipa nije
bilo. "Gde su druga kola?"
Maldun je kratko pogledao unaokolo i pokazao na levu stranu. "Tamo." Drugi dip bio je
dvadeset stopa dalje, zguvan ispod drveta.
"ta radi tamo?"
"Ti-reks ga je bacio."
"Bacio? ga je?" ree enaro.
Maldunovo lice bilo je strogo. "'Ajde da svrimo s ovim", ree on i izie iz dipa. Poli s ka
drugom dipu. Baterijske lampe njihale su se napred-nazad u noi.
Kad su prili, enaro je video da su kola rasturena. Pazio je da pusti Malduna da prvi pogleda
unutra.
"Ja ne bih brinuo", ree Maldun. "Malo je verovatno da emo nekoga nai."
"Neemo?"
"Ne", ree on. Objasnio je da je, tokom godina provedenih u Africi, posetio mesta pola tuceta
ivotinjskih napada na ljude u prirodi. Jedan napad leoparda: leopard je nou razderao ator i
odneo trogodinje dete. Onda jedan napad bizona u Amboseliju, dva napada lavova, jedan
napad krokodila na severu, blizu Merua. Kod svakog od tih sluajeva, ostalo je iznenaujue
malo dokaza.
Neiskusni ljudi zamiljaju zastraujue dokaze ivotinjskih napada - otkinute udove
ostavljene u atoru, krvave tragove koji vode u grmlje, krvlju umazanu odeu nedaleko od
logorovalita. Ali obino nije bilo ama ba niega, pogotovu ako je rtva bila mala - beba ili
malo dete. Osoba najee kao da je nestala, kao da je odetala u grmlje i vie se nije vratila.
Grabeljivac moe da ubije dete drmajui ga, ako uspe da ga epa za vrat. Obino uopte nije
bilo krvi.
A najee ne bi bio pronaen nikakav ostatak rtve. Ponekad dugme koulje ili pare
gumenog ona sa cipele. Ali najee nita.
Grabeljivci uzmu decu - najvie vole decu - i ne ostave nita iza sebe. Tako je Maldun
smatrao da je jako malo verovatno da e nai neki ostatak od dece.
Ali kad je sad pogledao unutra, iznenadio se.
"Nek sam proklet", ree on.
Maldun je pokuao da zamisli kako se to odigralo. Vetrobran dipa bio je razbijen, ali u
blizini nije bilo mnogo stakla. Primetio je staklene krhotine nazad na putu. Tako da se
vetrobran morao tamo razbiti, pre nego to je tiranosaurus podigao kola i bacio ga ovde. Ali
kola su bila izuzetno razlupana. Maldun je usmerio svetlo unutra.
"Prazan?" napeto upita enaro.
"Ne ba", ree Maldun. Baterijska lampa osvetlila je slomljen runi radio predajnik, a na podu
kola video je neto drugo, neto zakrivljeno i crno. Oboje prednjih vrata bila su ulubljena i
snano zaglavljena, ali on se uspentrao unutra kroz stranja vrata i uspuzao preko sedita da
podigne crni predmet.
"To je sat", ree on; zurio je u njega pod zrakom baterijske lampe. Jeftin digitalni sat sa
moldej crnim kaiem od livene gume. LCD ekran bio je razbijen. Pomislio je da ga je deak
mogao nositi, ali nije bio siguran. Ali to je bila vrsta sata koju bi deak mogao da ima.
"ta je to, sat?" upita enaro.
"Da. A tu je i radio, ali slomljen."
"Je li to bitno?"
"Da. A ima jo neto..." Maldun je onjuio. U kolima se oseao gorak zadah. Svetleo je okolo
dok nije video izbljuvak kako kaplje sa unutranje strane bonih vrata. Dodirnuo ga je; jo je
bio sve. "Jedno od dece moda je jo ivo", ree Maldun.
enaro mirnu ka njemu. "Zato to misli?"
"Sat", ree Maldun. "Sat to dokazuje." Pruio je enaru sat, koji ga je prineo svetlosti lampe i
okrenuo ga u ruci.
"Staklo je slomljeno", ree enaro.
"Tako je", ree Maldun. "A kai je neoteen.
"to znai?"
"Klinac ga je skinuo."
"To je moglo da se dogodi bilo kad", ree enaro. "Bilo kad pre napada."
"Ne", ree Maldun. "Ovi LCD kristali su vrsti. Potreban je snaan udarac da bi se razbili. A
sat se razbio za vreme napada.
"Znai, klinac je skinuo sat."
"Razmisli", ree Maldun. "Ako te napada tiranosaurus, da li bi stao i skinuo sat?"
"Moda je bio otkinut."
"Gotovo je nemogue otkinuti sat s neije ruke, a da mu ne otkine i ruku. U svakom sluaju,
kai je netaknut. Ne", ree Maldun. "Klinac ga je sam skinuo. Pogledao je na sat, video da je
slomljen i skinuo ga. Imao je vremena da to uradi."
"Kad?"
"Mogao je to samo posle napada", ree Maldun. Klinac mora da je bio u ovim kolima posle
napada. A radio je bio razbijen, tako da je i njega ostavio. On je pametan momak i znao je da
su beskorisni."
"Ako je tako pametan", ree enaro, "kuda je otiao? Jer ja bih ostao upravo ovde i ekao da
me pokupe."
"Da", ree Maldun. "Ali moda nije mogao da ostane ovde. Moda se tiranosaurus vratio. Ili
neka druga ivotinja. U svakom sluaju, zbog neega je otiao."
"A kud je mogao da ode?" upitaenaro.
"'Ajde da vidimo da li moemo to da odredimo", ree Maldun i dugim koracima zaputi se ka
glavnom putu.
enaro je posmatrao kako Maldun zagleda zemlju uz pomo baterijske lampe. Lice mu je bilo
samo nekoliko palaca od blata, usredotoeno na potragu. Maldun je zaista verovao da je na
tragu neemu, da je bar jedno dete ivo. enaro je i dalje delovao nezainteresovano. ok koji
je doiveo kada je naao otkinutu nogu, ostavio je u njemu nepopravljivu odlunost da zatvori
park i uniti ga. Bez obzira ta Maldun rekao, enaro ga je sumnjiio za neopravdan
entuzijazam, i nadanje, i...
"Primeuje ove tragove?" upita Maldun, i dalje gledajui u zemlju.
"Koje tragove?" upita enaro.
"Ove otiske stopala - vidi ih, dolaze ka nama gore od puta? - a to su tragovi odrasle osobe.
Neke cipele s gumenim onom. Vidi tu jedinstvenu aru na onu..."
enaro je video samo blato. Barice u kojima se oslikava svetlost baterijske lampe.
"Vidi", nastavi Maldun, "otisci stopala odraslog dolaze dovde, gde mu se pridruuju ostali
otisci. Mali, srednje veliine... kreu se u krugovima, preklapaju... gotovo kao da stoje
zajedno, razgovaraju... Ali, evo sad, izgleda da tre..." Pokazao je. "Tamo. U park."
enaro odmahnu glavom. "U ovom blatu moe da vidi to god hoe."
Maldun ustade i zakorai unazad. Pogledao je dole u zemlju i uzdahnuo. "Kai ta god hoe,
ja mogu da se kladim da je jedno od dece preivelo. A moda i oba. Moda ak i jedan od
odraslih, ako ovi veliki otisci pripadaju nekom drugom osim Redisa. Moramo da pretraimo
park."
"Veeras?" upita enaroa.
Ali Maldun nije sluao. Poao je dalje ka nasipu od meke zemlje blizu drenane cevi za kiu.
Ponovo je unuo. "ta je nosila ta devojica?"
"Hriste", ree enaro. "Ne znam."
Idui polako, Maldun se pribliio boku puta. A onde su uli dahtanje. Bio je to nepobitno
zvuk ivotinje.
"Sluaj", ree enaro, oseajui paniku. "Mislim da je bolje da..."
"", ree Maldun.
Zastao je i oslunuo.
"To je samo vetar", ree enaro.
Ponovo su uli dahtanje, ovog puta jasno. Nije to bio vetar. Dolazilo je iz zelenila pravo
ispred njega, pored puta. Nije zvualo kao neka ivotinja, ali Maldun se oprezno kretao
napred. Mahnuo je lampom i viknuo, ali dahtanje nije izmenilo karakter. Maldun je razgrnuo
palmovo lie.
"ta je to?" upita enaro.
"Malkolm", ree Maldun.
Jan Malkolm je leao na leima; koa mu je bila sivobela, usta otromboljena. Disao je
dahtavo i kratko. Maldun je pruio baterisku lampu enaru i sagao se da istrai telo. "Ne
vidim povredu", ree on. "Glava je u redu, grudi, ruke..."
Onda je enaro uperio svetlost na noge. "Podvezao ju je." Malkolmov kai bio je vrsto
stegnut oko desne butine. enaro je pomerio svetlo niz nogu. Desni lanak bio je savijen
spolja u neobinom uglu u odnosu na nogu, pantalone pripijene, natopljene krvlju. Maldun je
neno dodirnuo lanak i Malkolm je zajeao.
Maldun je koraknuo nazad i pokuao da odlui ta dalje. Malkolm je moda imao i druge
povrede. Kima mu je moda slomljena. Ako ga pomere, mogu ga ubiti. Ali ako ga ovde
ostave, umree od oka. Samo zbog prisebnosti to je stavio povez ve nije iskrvario na smrt.
A verovatno je bio gotov. Mogu ga i pomeriti.
enaro je pomogao Maldunu da ponesu oveka, diui ga neobino, preko ramena. Malkolm
je zastenjao i poeo da die kratko, iskrzano. "Leksi", ree on. "Leksi.. otila... Leksi..."
"Ko je Leksi", upita Maldun.
"Devojica", ree enaro.
Poneli su Malkolma nazad do dipa i iskrenuli ga na stranje sedite. enaro je pritegao
povez oko njegove noge. Malkolm je ponovo zajeao. Maldun je povukao nogavicu pantalona
navie i ispod ugledao gnjecavo meso sa prljavobelim krhotinama stree kosti.

"Moramo da ga vratimo", ree Maldun.

"Otii ete odavde bez dece?" upita enaro.
"Ako su otili u park, to je dvadeset kvadratnih milja", ree Maldun, odmahujui glavom.
"Jedino pomou senzora pokreta moemo da otkrijemo neto tamo napolju. Ako su deca iva
i kreu se unaokolo, senzori pokreta e ih otkriti i mi emo otii pravo do njih i vratiti ih. Ali
ako smesta ne vratimo doktora Malkolma nazad, on e umreti."
"Onda moramo da se vratimo", ree enaro.
"Da, mislim da je tako."
Popeli su se u kola. enaro ree: "Hoe li ti da kae Hamondu da nema dece?"
"Ne", ree Maldun. "Ti e."

KONTROLA
Donald enaro je netremice gledao Hamonda dok su sedeli u naputenoj kafeteriji. ovek je
grabio kaiicom sladoled i mirno ga jeo. "Znai, Maldun veruje da su deca negde u parku?"
"Da, on tako misli."
"Onda sam siguran da emo ih nai."
"Nadam se", ree enaro. Posmatrao je kako starac polagano jede i osetio jezu.
"Oh, ja sam siguran da emo ih nai. Najzad, ja neprestano ponavljam, ovaj park je stvoren za
decu."
"enaro ree: "Znai, razumete da su nestali, gospodine?"
"Nestali?" bubnu on. "Naravno da znam da su nestali. Nisam senilan." Uzdahnuo je i ponovo
promenio ton. "Vidi, Donalde", ree Hamond. "Ne zastranjujmo. Imali smo mali kvar zbog
oluje, ili tako neeg, i kao rezultat toga dolo je do incidenta, to je nesrea i za aljenje je. I
to je sve to se dogodilo. Mi radimo na tome. Arnold e srediti kompjutere. Malkolm e
pokupiti decu i ja ne sumnjam da e se vratiti s njima pre nego to zavrimo ovaj sladoled.
Dakle, saekajmo da vidimo ta e ispasti. Je l' vai?"
"Kako god vi kaete, gospodine", ree Donald.
"Zato?" upita Henri Vu, dok je gledao u ekran na konzoli.
"Zato to mislim da je Nedri neto uradio s programom", ree Arnold. "Zato ga proveravam."
"U redu", ree Vu. "A jesi li probao sve mogunosti?"
"ta na primer?" upita Arnold.
"Ne znam. Zar sigurnosni sistemi jo ne rade?" upita Vu. "Provera tastera? Sve to?"
"Isuse", ree Arnold, pucnuvi prstima. "Mora da rade. Sigurnosni sistemi mogu da se
iskljue samo sa glavne table."
"E pa", ree Vu, "ako je provera tastera aktivna, moe da isprati ta je uradio."
"Majku mu, naravno da mogu", ree Arnold. Poeo je da pritiska dugmad. Zato se toga pre
nije setio? To je tako oigledno. Kompjuterski program ima u sebi nekoliko slojeva
sigurnosnih sistema. Jedan od njih je program za proveru tastera, koji prati sve pritiske na
tastere koje obavljaju operateri koji pristupaju sistemu. Prvobitno je instaliran kao ureaj za
otklanjanje greaka, ali je zadran iz bezbednosnih razloga.
Svi pritisci na tastere koje je Nedri uneo u kompjuter ranije tog dana bili su u trenu izlistani na
prozoru ekrana.
"To je to?" ree Arnold. "inilo se da se satima ovde zajebavao."
"Verovatno je samo ubijao vreme", ree Vu, "dok najzad nije odluio da prione na to."
Poetna lista brojeva predstavljala je ASCII kodove za tastere koje je Nedri pritiskivao na
svojoj konzoli. Ovi brojevi znae da je jo bio unutar standardnog korisnikog interfejsa, kao i
bilo koji obian korisnik kompjutera. U poetku Nedri je samo razgledao unaokolo, to
sigurno ne biste oekivali od programera koji je projektovao sistem.
"Moda je pokuavao da vidi ima li promena, pre nego to ue unutra", ree Vu.
"Moda", ree Arnold. Arnold je sad gledao listu naredbi, koja mu je doputala da prati
Nedrijevo napredovanje kroz sistem, liniju po liniju. "Barem moemo da vidimo ta je radio."
system je bio Nedrijev zahtev da se napusti obini korisniki interfejs i pristupi samom
programu. Kompjuter ga je pitao za ime i on je odvratio nedry. To ime je bilo autorizovano za
pristup programu, tako da ga je kompjuter pustio u sistem. Nedri je zatraio goto command
level, najvii nivo kontrole kompjutera. Komandni nivo zahteva dodatnu bezbednost i
kompjuter je upitao Nedrija za ime, pristupni broj i pasvord.
nedry
040/#xy/67"
mr goodbytes

Ovi unosi uveli su Nedrija u komndni nivo. Odatle je zatraio security. A poto je bio
autorizovani korisnik, kompjuter ga je pustio unutra. Kad je bio na sisurnosnom nivou, Nedri
je pokuao tri varijacije:
keycheck off
safety off
sl off

"Pokuavao je da iskljui sigurnosne sisteme", ree Vu. "Nije eleo da iko vidi ta sprema."
"Tano", ree Arnold. "A oigledno nije znao da vie nije mogue iskljuiti sisteme osim
runim prebacivanjem prekidaa na glavnoj tabli."
Posle tri neuspele komande, kompjuter je automatski poeo da ispoljava brigu zbog Nedrija.
Ali poto je on uao s odgovarajuom autorizacijom, kompjuter je smatrao da se Nedri
izgubio, da pokuava da uini neto to je nemogue s mesta na kome se nalazi. Zato ga je
ponovo pitao gde eli da bude i Nedri je odvratio:
security. I bilo mu je doputeno da ostane tamo.
"Najzad", ree Vu, "evo udarne naredbe." Pokazao je na poslednju naredbu koju je Nedri
uneo.
whte_rbt.obj
"ta je to, kog vraga?" upita Arnold. "Beli zec? Je li to neka njegova lina ala?"
"Oznaeno je kao objekat", ree Vu. U kompjuterskoj terminologiji 'objekat' predstavlja
grupu naredbi koju je mogue pomerati i koristiti onako kako se pomera stolica u sobi.
Objekat moe biti grupa naredbi za crtanje neke slike, ili za osveavanje ekrana, ili za
obavljanje odreenbog prorauna. "'Ajde da vidimo gde se nalazi u programu", ree Arnold.
"Moda moemo da otkrijemo ta radi." Uao je u program utilities i otkucao:
FIND WHTE_RBT.OBJ
Kompjuter je blesnuo:
OBJECT NOT FOUND IN LIBRARIES
"Ne postoji", ree Arnold.
"Onda pretrai listing programa", ree Vu.
Arnold otkuca:
FIND/LISTINGS: WHTE_RBT.OBJ
Ekran je brzo skrolovao, programske linije rasplinjavale su se dok su proletale. Trajalo je to
gotovo minut, a onda je najednom prestalo.
"Evo ga", ree Vu. "To nije objekt, to je naredba."
Na ekranu pojavila se strelica koja je ukazivala na jednu programsku liniju.
"Kurvin sin", ree Arnold.
Vu odmahnu glavom. "To uopte nije bag u programu."
"Ne", ree Arnold. "To su tajna vrata. Debeli skot je unutra ubacio neto to lii na poziv
objekta, a u stvari je komanda koja linkuje sigurnosne i obodne sisteme, a zatim ih iskljuuje.
to mu omoguava pristup do svakog mesta u parku."
"Onda bismo morali da budemo u stanju da ih ponovo ukljuimo", ree Vu.
"Aha", morali bismo." Arnold se namrtio na ono to je bilo na ekranu. "Treba samo da
pronaemo komandu. Potraiu naredbu za linkovanje", ree on. "Videemo gde e nas to
odvesti."
Vu je ustao sa stolice. "U meuvremenu", ree on, "u meuvremenu je neko uao u
zamrziva, i to pre oko jedan sat. Mislim da je bolje da odem da izbrojim embrione."
Eli je bila u svojoj sobi i spremala se da presvue mokru odeu, kad je neko zakucao na vrata.
"Alane?" ree ona, ali kad je otvorila vrata videla je Malduna kako stoji tamo sa svenjem od
plastike pod rukom. Maldun je takoe bio mogar do gole koe, a na odei je imao tragove
blata.
"ao mi je, ali potrebna nam je vaa pomo", otro ree Maldun. "Dipovi su napadnuti pre
jedan sat. Doveli smo Malkolma nazad, meutim, on je u oku. Jedna noga mu je gadno
stradala. Jo je u nesvesti, ali sam ga smestio u krevet u njegovoj sobi. Harding je na putu
ovamo."
"Harding?" ree ona. "A ta je s ostalima?"
"Ostale jo nismo nali, doktorko Satler", ree Maldun. Sad je govorio sporije.
"O moj Boe."
"Meutim, mislimo da su doktor Grant i deca jo ivi. Mislimo da su u parku, doktorko
Satler", ree Maldun. Sad je govorio sporije.
"Oh, moj boe."
"Ali mislimo da su doktor Grant i deca jo ivi. Mislimo da su u parku, doktorko Satler."
"Otili su u park?"
"Mi tako mislimo. U meuvremenu, Malkolmu je potrebna pomo. Pozvao sam Hardinga."
"Zar ne bi trebalo zvati doktora?"
"Na ostrvu nema doktora. Harding je najbolje to imamo."
"Ali sigurno moete da pozovete doktora..." ree ona.
"Ne", Maldun odmahnu glavom. "Telefonske linije ne rade. Ne moemo da zovemo napolje."
Pomerio je sveanj pod rukom.
"ta je to", upita ona.
"Nita. Ako hoete, samo otiite u Malkolmovu sobu i pomozite Hardingu."
I Maldun je otiao.
Sela je na krevet, u oku. Eli Satler nije bila ena koja se preputala nepotrebnoj panici, i
znala je da se Grant i ranije izvlaio iz opasnih situacija. Jednom je etiri dana bio izgubljen u
pustari kada se litica obruila ispod njega i njegov kamion pao sto stopa u dubok tesnac.
Desna noga bila mu je slomljena. Nije imao vode. Meutim, vratio se na slomljenoj nozi.
A sa druge strane, deca...
Odmahnula je glavom, odbacujui pomisao. Klinci su verovatno s Grantom. A ako je Grant
tamo u parku, pa... zar postoji osoba koja bi ih bezbednije provela kroz Jurski park od
strunjaka za dinosauruse?
U PARKU
"Umorna sam", ree Leksi. "Nosite me, doktore Grant."
"Velika si da se nosi", ree Tim.
"Ali umornasam", ree ona.
"Vai, Leksi", ree Grant i podie je. 'Auh, al' si teka."
Bilo je gotovo devet uvee. Pun mesec bio je zamuen pramenovima magle koji su strujali, a
njihove nejasne senke vodile su ih kroz otvoreno polje ka tamnoj umi iza. Grant se zadubio u
misli i pokuavao da odredi gde je. Poto su prvobitno preli preko ograde koju je
tiranosaurus oborio, Grant je s razlogom verovao da su negde u padoku za tiranosauruse. to
je bilo mesto u kome nije eleo da bude. U umu, neprestano je video kompjutersko praenje
tiranosaurusovog opsega kretanja, gustu krabotinu linija koje su pratile njegove pokrete
unutar malog podruja. On i deca bili su sada u tom podruju.
Ali Grant se takoe seao da su tiranosaurusi bili izdvojeni od svih ostalih ivotinja, to znai
da e znati da su napustili padok kad preu prepreku - ogradu, ili jarak, ili oboje.
Ali dosad nisu videli nikakvu prepreku.
Devojica mu je spustila glavu na rame i prstima vrtela kosu. Uskoro je hrkala. Tim se vukao
pored Granta.
"Kako se ti dri, Time?"
"Dobro", ree on. "Ali mislim da bismo mogli biti u podruju dinosaurusa."
"Ja sam poprilino siguran da jesmo. Nadam se da emo uskoro izii."
"Krenuete u umu?" upita Tim. Kad su se pribliili, uma se uinila tamna i odbojna.
"Da", ree Grant. "Mislim da ,oemo da se upravljamo po brojevima na senzorima pokreta."
Senzori pokreta bili su zelene kutije postavljene neke etiri stope iznad zemllje. Neki su bili
slobodni; veina su bili privreni na drvee. Nijedan nije radio, jer oigledno jo nije bilo
struje. Svaka senzorska kutija imala je stakleno soivo ugraeno u sredini i obojen serijski
broj ispod toga. Iznad, u magli proaranoj meseinom, Grant je mogao da vidi kutiju
oznaenu T/S/04.
Uli su u umu. Ogromno drvee pomaljalo se na sve strane. Na meseini, niska magla
prijanjala je uz zemlju i krivudala oko korena drvea. Bilo je predivno, ali je inilo hodanje
nesigurnim. A Grant je posmatrao senzore. inilo se da su obeleeni u opadajuem nizu.
Proao je T/S/03 i T/S/02. Na kraju su stigli do T/S/01. Bio je umoran od noenja devojice i
nadao se da e se ovo podudariti sa granicom padoka dinosaurusa, ali bila je to samo jo jedna
kutija usred ume. Sledea kutija bila je obeleena T/N/01, za kojom je sledila T/N/02. Grant
je shvatio da su brojevi najverovatnije ureeni geografski oko sredinje take, nalik na
kompas. Ili su sa juga na sever, tako da su se brojevi smanjivali kako su prilazili sreditu, a
zatim opet poveavali.
"Barem idemo u pravom smeru", ree Tim.
"Srea tvoja", ree Grant.
Tim se nasmeio i sapleo preko lijana u magli. Brzo je ustao. Neko vreme su hodali. "Moji
roditelji e se razvesti", ree on.
"A-uh", ree Grant.
"Tata se odselio prolog meseca. Sad ivi sam u Mil Veliju."
"A-uh."
"On vie ne nosi moju sestru. Vie je ni ne podie."
"I kae da ima dinosauruse u mozgu", ree Grant.
Tim uzdahnu. "Aha."
"Nedostaje ti?" upita Grant.
"Ne ba", ree Tim. "Ponekad njoj vie nedostaje."
"Kome? Tvojoj majci?"
"Ne. Leksi. Moja mama ima momka. Zna ga s posla."
Neko vreme hodali su u tiini i proli T/N/03 i T/N/04. "Jesi li ga sreo?" upita Grant.
"Aha."
"Kakav je?"
"Dobar je", ree Tim. "Mlai je od tate, ali je elav."
"Kako se ponaa prema tebi?"
"Ne znam. Dobro. Mislim da mi se samo uvlai. Ne znam ta e da se dogodi. Ponekad mama
kae da emo morati da prodamo kuu i da se preselimo. Ponekad se on i mama svaaju,
kasno nou. Ja sedim u mojoj sobi i igram se na kompjuteru, ali ih ipak ujem."
"A-uh", ree Grant.
"Jeste li vi razvedeni?"
"Ne", ree Grant. "Moja ena je davno umrla."
"A sad ste s doktorkom Satler?"
Grant se nasmeio u tami. "Ne. Ona je moj student."
"Mislite, ona jo ide u kolu?"
"Postdiplomske studije, da." Grant je zastao dovoljno dugo da prebaci Leksi na drugo rame, a
onda su nastavili dalje, pored T/N/05 i T/N/06. U daljini ula se grmljavina. Oluja se preselila
na jug. U umi je bilo malo zvukova osim brujanja cikada i blagog kreketanja aba s drvea.
"Imate li dece?" upita Tim.
"Ne", ree Grant.
"Hoete li da se oenite sa doktokom Satler?"
"Ne, ona e se udati za jednog finog doktora sledee godine u ikagu."
"Oh", ree Tim. Delovao je iznenaeno to to uje. Hodali su dalje neko vreme. "Onda s kim
ete se oeniti?"
"Ne mislim da u su oeniti s bilo kim", ree Grant.
Ni ja", ree Tim.
Hodali su neko vreme. Tim ree: "Hoemo li da idemo celu no?"
"Mislim da ne mogu", ree Grant. "Moraemo da zastanemo, bar na nekoliko sati." Bacio je
pogled na sat. "Dobri smo. Imamo jo gotovo petnaest sati pre nego to moramo da se
vratimo. Pre nego to brod stigne na kopno."
"Gde emo da stanemo?" smesta upita Tim.
I Grant seisto pitao. Prvo jje pomislio da se popnu na drvo i spavaju tamo. Ali morali bi da se
popnu jako visoko da bi bili bezbedni od ivotinja, a Leksi bi mogla da padne u snu. A granje
drvea bilo je tvrdo, tako da se ne bi nita odmorili. Barem, on ne bi.
Bilo mu je potrebno neko zaista bezbedno mesto. U mislima sevratio mapama koje je video u
mlaznjaku koji se sputao. Prisetio se da su se u svakom odeljku nalazile spoljanje buildines.
Grant nije znao na ta lie, jer nije bilo projekta pojedinanih zgrada. I nije se mogao tano
setiti gde se nalaze, ali se seao da su razbacane posvuda po parku. Moda se u blizini nalaze
zgrade.
Ali bio je to razliit zahtev od jednostavnog prelaska pregrade i izlaska iz padoka
tiranosaurusa. Nalaenje zgrade zahteva neku vrstu strategije traganja. A najbolja strategija
bila je...
"Time, moe li da pridri sestru? Popeu se na drvo i pogledati unaokolo."
Visoko u granama, imao je dobar pregled ume, vrhovi drvea pruali su se i levo i desno.
Bili su iznenaujue blizu ivice ume - pravo ispred drvee se zavravalo ispred istine, sa
elektrifikovanom ogradom i svetlim betonskim jarkom. Iza toga, veliko otvoreno polje u
onome to je pretpostavljao da je padok sauropoda. U daljini, jo drvea i meseina koja iskri
na okeanu.
Negde je uo riku dinosaurusa, ali bilo je to daleko. Stavio je Timove naoare za no i ponovo
pogledao. Sledio je sivu krivinu jarka, a onda je ugledao ono to je eleo: tamnu prugu
servisnog puta koja je vodila do ravnog pravougaonog krova. Krov jedva da je bio iznad
nivoa zemlje, ali je bio tamo. I nije bio daleko. Moda nekih etvrt milje od drveta.
Kad se vratio dole, Leksi je mrcala.
"ta je bilo?"
"ula sam ivotinju."
"Nee nas dirati. Jesi li se probudila? Doi."
Poveo ju je do ograde. Bila je dvanaest stopa visoka, sa spiralom bodljikave ice na vrhu.
inilo se da se prua visoko iznad njih u meseini. Jarak je bio odmah na drugoj strani.
Leksi je sumnjiavo pogledala u ogradu.
"Moe li da se popne uz nju?" upita je Grant.
Dala mu je rukavicu i bejzbolku. "Naravno. Nita lake." Poela je da se penje. "Ali kladim se
da Tim ne moe."
Tim se besno okrenuo: "Ti zavei."
"Tim se plai visine."
"Ne plaim se."
Popela se vie. "Plai se."
"Ne plaim."
"Onda, doi, stigni me."
Grant se okrenuo ka Timu, bledom u tami. Deak se nije micao. Time, nema problema s
ogradom?"
"Naravno."
"Treba li ti pomo?"
"Timi je kukavica", povika Leksi.
"Kakva budaletina", ree Tim i poe da se penje.
"Ledeno je", ree Leksi. Stajali su do struka u smrdljivoj vodi na dnu dubokog betonskog
jarka. Popeli su se preko ograde bez nezgoda, osim to je Tim pocepao koulju na namotajima
bodljikave ice. Onda su svi skliznuli u jarak i sada je Grant traio izlaz.
"Bar sam vam naterala Timija da pree ogradu", ree Leksi. "Stvarno se esto plai."
"Hvala na pomoi", sarkastino ree Tim. Na povrini video je plutajue grumenje. Kretao se
du jarka i gledao u betonski zid na daljoj strani. Boton je bio gladak. Nikako se nisu mogli
popeti uz njega.
"Fuj", ree Leksi i pokaza na vodu.
"Nee ti nita, Leksi."
Grant je najzad naao mesto gde je beton bio ispucao i gde se lijana pruila do vode. Potegnuo
je lijanu i ona je izdrala njegovu teinu. "'Ajmo, deco." Poeli su da se penju uz lijanu, do
polja iznad.
Trebalo im je samo nekoliko minuta da preu poljem do nasipa koji je vodio do ukopanog,
servisnog puta i zgrade odravanja sa desne strane. Proli su dva senzora pokreta i Grant je sa
neto nelagodnosti primetio da senzori jo ne rade, a ni svetla. Vie od dva sata je prolo od
prvog nestanka struje, a jo nije dola.
Negde u daljini uli su riku tiranosaurusa. "Je li ovde negde?" ree Leksi.
"Ne", ree Grant. "Mi smo u drugom delu parka od njega." Skliznuli su niz travnati nasip i
krenuli ka betonskoj zgradi. U tami, delovala je pretee, bunkeroliko.
"ta je ovo?" upita Leksi.
"Bezbedno je", ree Grant; nadao se da je tako.
Ulazna vrata bila su dovoljno velika da kroz njih proe kamion i bila su opremljena tekim
ipkama. Unutra, mogli su da vide, zgrada je bila otvoreno skladite, sa hrpama trave i balama
sena naslaganim meu opremom.
Vrata su bila zakljuana tekim katancem. Dok ga je Grant prouavao, Leksi se bono
provukla kroz ipke. "'Ajmo momci."
Tim je poao za njom. "Mislim da moete i vi, doktore Grant."
Bio je u pravu; stisnuo se i uspeo da provue telo izmeu ipki i ue u skladite. im je uao
unutra, talas iscrpljenosti ga je pogodio.
"Pitam se ima li ega za jelo", ree Leksi.
"Samo seno." Grant je rasturio jednu balu i rasprostro je po betonu. Seno u sredini bilo je
toplo. Legli su, oseajui toplotu. Leksi se skupila uz njega i zatvorila oi. Tim ju je zagrlio.
uli su kako sauropodi blago trube u daljini.
Nijedno dete nije progovorilo. Gotovo trenutno su zahrkali. Grant je podigao ruku da pogleda
na sat, ali bilo je suvie mrano da bi video. Osetio je toplinu dece na svom telu.
Grant je zatvorio oi i zaspao.
KONTROLA
Maldun i enaro su uli u kontrolnu sobu ba kad je Arnold pljesnuo rukama i rekao: "Imam
te, ti mali kurvin sine."
"ta je to?" upita enaro.
Arnold je pokazao na ekran.

"To je to", ree Arnold, zadovoljan.

"ta je to to?" upita enaro, zagledan u ekran.
"Konano sam pronaao komandu kojom se program vraa u prvobitno stanje. Komanda
'fini.obj'. Resetuje linkovane parametre, to jest, ogradu i struju.
"Dobro", ree Maldun.
"Ali radi jo neto", ree Arnold. "Ona zatim brie programske linije na koje se odnosi.
Unitava svaki dokaz da su ikada bile tamo. Prilino veto."
enaro odmahnu glavom. "Ne znam mnogo oko kompjutera." Iako je dovoljno znao da shvati
ta to znai kad se kompanija koja se bavi visokom tehnologijom vraa na izvorni program.
Znai velike, velike probleme.
"E, pa, gledaj ovo", ree Arnold i ukuca komandu:
FINI.OBJ
Ekran je zatreptao i smesta se izmenio.
Maldun je pokazao na prozore. "Gledajte!" Napolju, velika kvarcna svetla palila su se irom
parka. Prili su prozorima i pogledali napolje.
"Vraju mu mater", ree Arnold.
enaro ree: "Da li ovo znai da su elektrifikovane ograde ponovo u redu?"
"Moe da se kladi", ree Arnold. "Za par sekundi imaemo punu snagu, jer tamo napolju
imamo pedeset milja ograde, a generator usput mora da napuni i kondenzatore. Ali za pola
minuta vraamo se u radno stanje." Arnold je pokazao na uspravnu providnu staklenu mapu
parka.
Na mapi, svetle crvene linije vijugale su od generatorske stanice, i kretale se irom parka,
kako je elektricitet nadirao kroz ograde.
"A senzori pokreta?" ree enaro.
"Da, i oni. Proi e nekoliko minuta dok kompjuter ne izbroji. Ali sve radi", ree Arnold.
"Pola je deset, a mi smo sredili celu prokletu stvar i sve radi."
Grant je otvorio oi. Bletavo plavo svetlo stujalo je u zgradu kroz ipke kapije. Kvarcno
svetlo: struja je opet dola! Drhtei, pogledao je na sat. Bilo je tek pola deset. Spavao je samo
par minuta. Odluio je da odspava jo nekoliko minuta, a oda da se vrati na polje, stane ispred
senzora pokreta i pone da mae, ne bi li ih iskljuio. Primetie ga u kontrolnoj sobi, poslae
kola da pokupe njega i decu; on e Arnoldu rei da pozove nazad brod za dostavu i svako e
zavriti no u svom krevetu u kolibi.
Uradie to odmah. Za par minuta. Zevnuo je i ponovo sklopio oi.
"Nije loe", ree Arnold u kontrolnoj sobi; netremice je gledao u mapu koja je svetlela.
Postoje samo tri izreska u celom parku. Mnogo je bolje nego to sam se nadao."
"Izreska?" ree enaro.
"Ograda automatski izrezuje delove kod kojih je dolo do kratkog spoja", objasni Arnold.
"Evo ovde jednog velikog u dvanaestom sektoru, blizu glavnog puta."
"Tamo je reks sruio ogradu", ree Maldun.
"Tano tako. A evo ovde jo jednog u jedanaestom sektoru, blizu zgrade odravanja
sauropoda."
"Zato bi ta sekcija ispala?" upita enaro.
"Sam Bog zna", ree Arnold. "Verovatno oteenje usled oluje ili palog drveta. Moemo
uskoro da proverimo na monitoru. Trea je tamo kod reke, u dungli. Ni za tu ne znam zato
je ispala."
Dok je enaro gledao, mapa je postajala sve sloenija i ispunjavala se zelenim takama i
brojkama. "ta je sve ovo?"
"ivotinje. Senzori pokreta opet rade, a kompjuter poinje da odreuje lokacije svih ivotinja
u parku. I svega drugog."
enaro je netremice gledao mapu. "Mislite na Granta i decu..."
"Da. Postavili smo broj traganja na etiri stotine. Znai, ako se kreu tamo napolju", ree
Arnold, "senzori pokreta registrovae ih kao dopunske ivotinje." Netremice je gledao u
mapu. "Meutim, jo ne vidim nikakve dodatne."
"Zato to toliko traje?" upita enaro.
"Morate da shvatite, gospodine enaro", ree Arnold, "da tamo napolju ima mnogo nebitnih
pokreta. Grmlje koje se njie na vetru, ptice koje lete unaokolo, svata. Kompjuter mora da
ukloni sve pozadinske kretnje. To moe da potraje... ah. U redu. Brojanje je zavreno.
enaro upita: "Ne vidite decu?"
Arnold se okrenuo na stolici i vratio pogled na mapu. "Ne", ree on, "u ovom trenutku nema
nieg novog na mapi. Sve to je tamo kompjuter je uraunao u dinosauruse. Verovatno su na
drveru, ili negde drugde gde ne moemo da ih vidimo. Ja se zbog toga ne bih brinuo. Nema ni
nekoliko ivotinja, velikog reksa meu njima. To je verovatno zbog toga to spava negde i ne
kree se. I ljudi moda spavaju. Naprosto ne znamo."
Maldun odmahnu glavom. "Bolje da nastavimo s tim", ree on. "Potrebno je da opravimo
ograde i vratimo ivotinje u njihove padoke. Izveu sad ljude iz odravanja."
Arnold se okrenuo enaru. "Moda ete eleti da vidite kako je doktoru Malkolmu. Recite
doktoru Hardingu da e za oko sat biti potreban Maldunu da nadzire sakupljanje ivotinja. A
ja u rei gospodinu Hamondu da poinjemo zavrno ienje."
enaro je proao kroz gvozdenu kapiju i uao na prednja vrata Safari kolibe. Video je Eli
Satler kako dolazi niz hodnik i nosi pekire. I nosi erpu vode koja se puila. "Kuhinja je na
drugom kraju", ree ona. "Koristimo to da prokuvamo vodu za obloge."
"Kako je on?" upita enaro.
"Iznenaujue dobro", ree ona.
enaro je pratio Eli do Malkolmove sobe i zaprepastio se kad je uo smeh. Matematiar je
leao na leima u krevetu, a Harding nametao intravenozni prikljuak .
"A drugi ovek veli" 'da ti pravo kaem, ne svia mi se to, Bile. Vraam se na toalet papir!"
Harding se smejao.
"Nije lo, zar ne?" ree Malkolm, nasmejan. "Ah, gospodine enaro. Doli ste da me obiete.
Sad vidite ta se deava kad pokuate da nekome date nogu i izvuete se iz situacije..."
enaro oklevajui ue.
Harding ree: "Na prilino je visokim dozama morfijuma."
"Ne dovoljno bisokim, da vam kaem", ree Malkolm. "Hriste, on krtari na lekovima. Jesu li
ve nali ostale?"
"Ne, jo nisu", ree enaro. "Ali drago mi je da vidim da vam je dobro."
"Kako bi drugaije moglo da bude", ree Malkolm, "uz sloen prelom noge koji je verovatno
septian i poinje da smrdi prilino, ah, prodorno? Ali, kao to uvek velim, ako moete da
zadrite smisao za humor..."
enaro se nasmeio. "Seate li se ta se dogodilo?"
"Naravno da se seam", ree Malkolm. "Mislite da vas Tyrannosaurus rex moe da ujede, a da
posle to zaboravite. Ne, zaista, kaem vam, seali biste se toga do kraja ivota. U mom
sluaju, moda ne ba strano dugo. Ali, ipak - da, seam se."
Malkolm je opisao tranje od dipova po kii i poteru reksa za njim. "Bila je to moja prokleta
greka, bio je preblizu, ali ja sam se uspaniio. U svakom sluaju, podigao me je u eljusti."
"Kako?" upita enaro.
"Za torzo", ree Malkolm i podie koulju. irok polukrug modriavih uboda vodio je od
ramena do pupka. "Podigao me je u eljusti, protresao krvavo jako i bacio dole. A ja sam bio
dobro - zastraen, naravno, ali, ipak, sve u svemu, dobro - sve do trenutka kad me je bacio.
Slomio sam nogu pri padu. Ali ujed nije bio ni upola tako teak." Uzdahnuo je. "Ako se uzme
u obzir."
Harding ree: "Veina velikih mesodera nema jake eljusti. Stvarna snaga je u muskulaturi
vrata. eljusti samo pridravaju, dok oni koriste vrat za uvrtanje i kidanje. Ali malo stvorenje
kao to je doktor Malkolm, ivotinja je samo protresla i onda hitnula."
"Bojim se da je tako", ree Malkolm. "Sumnjam da bih preiveo da je tip punim srcem bio u
tome. Da vam pravo kaem, delovao mi je kao prilino nespretan napada na bilo ta manje
od automobila ili manje stambene zgrade."
"Mislite da je napao s pola srca?"
"Boli me da to kaem", ree Malkolm, "ali lagao bih kad bih rekao da mi je poklonio punu
panju. Naravno, on je imao moju. Ali, ipak, on je teak osam tona. Ja ne."
enaro se okrenuo Hardingu i rekao: "Sad e popraviti ogradu. Arnold kae da e Maldunu
biti potrebna vaa pomo prilikom saterivanja ivotinja."
"U redu", ree Harding.
"Dok god mi ostevite doktorku Satler dovoljno morfijuma", ree Malkolm. "I dok god
nemamo ovde Efekat Malkolm."
"ta je to Efekat Malkolm?"
"Skromnost mi brani", ree Malkolm, "da vam ispriam pojedinosti o fenomenu koji je dobio
ime po meni." Ponovo je uzdahnuo i sklopio oi. U trenutku je zaspao.
Eli izie u hodnik s enarom. "Ne zavaravajte se", ree ona. "Ovo mu predstavlja veliki
napor. Kad ete ovde imati helikopter?"
"Helikopter?"
"Potrebna mu je hirurka intervencija na toj nozi. Pobrinite se da naruite helikopter i
odvezite ga sa ovog ostrva."
PARK
Portabl generator je zaprtao i uz tutnjavu oiveo, a kvarcni reflektori zasjali su na krajevima
teleskopskih krakova. Maldun je uo blago uborenje reke nekoliko jardi na sever. Okrenuo
se kombiju odravanja i video kako jedan radnik ulazi sa velikom elektrinom testerom.
"Ne, ne", ree on. "Samo konopce, Karlos. Ne moramo je sei."
Okrenuo se i pogledao ogradu. Isprva su imali problema da nau sekciju u kratkom spoju, jer
nije bilo mnogo toga da se vidi: malo protokarpus drvo bilo je naslonjeno na ogradu. Bilo je
to jedno od nekoliko njih zasaenih u ovom delu parka s namerom da njihove paperjaste
grane zaklone pogled na ogradu.
Ali ovo drvo bilo je privreno za zemlju zategama i zavrtnjima. ice su se pokidale za
vreme oluje, a metalne zavrtnje vetar je naneo na ogradu i napravio kratak spoj. Naravno, ovo
se nije smelo dogoditi. Ekipe za zemljite trebalo je da blizu ograde koriste plastikom
oklopljenu icu i keramike zavrtnje. Meutim, to se ipak dogodilo.
U svakom sluaju, nee to biti veliki posao. Sve to je trebalo da urade, bilo je da odvoje drvo
od ograde, sklone metalnu armaturu i obelee ga vrtlarima da ga srede ujutru. Ne bi trebalo da
traje vie od dvadeset minuta. I to je bilo dobro, jer je Maldun znao da se dinosaurusi uvek
dre reke. Iako su radnici bili odvojeni od reke ogradom, dilos bi mogao da pljune kroz nju i
isporui svoj zaslepljujui otrov.
Ramon, jedan od radnika, priao mu je. "Senjor Maldun", ree on, "jeste li videli svetla?"
"Kakva svetla?" upita Maldun.
Ramon je pokazao na istok, kroz dunglu. "Video sam to kad smo izlazili. Tamo je, jako
slabo. Vidite? Lii na svetla kola, ali se ne mrda."
Maldun je zakiljio. Verovatno je to samo bilo svetlo odravanja. Najzad, struja je ponovo
dola. "Kasnije emo se brinuti oko toga", ree on. "Sad hajdemo da sklonimo to drvo s
ograde."
Arnoldu se raspoloenje popravljalo. Park je gotovo bio vraen u red. Maldun je opravljao
ograde. Hamond je otiao sa Hardingom da nadzire prenos ivotinja. Iako je bio umoran,
Arnold se dobro oseao; ak je bio raspoloen da ugaa advokatu, enaru. "Malkolmov
efekat", ree Arnold. "Zbog toga se brinete?"
"Samo sam radoznao", ree enaro.
"Mislite da vam ja kaem zato Jan Malkolm nije u pravu."
"Naravno."
Arnold je zapalio jo jednu cigaretu. "Tehnika je u pitanju."
"Probajte."
"Vai", ree Arnold. "Teorija haosa opisuje nelinearne sisteme. Ona je danas postala jako
iroka teorija koju koriste da svata prouavaju: od berze do sranih ritmova. Jako pomodna
teorija. Jako popularna da se primenjuje na bilo koji kompleksni sistem gde se moe javiti
nepredvidljivost. U redu?"
"U redu", ree enaro.
"Jan Malkolm je matematiar koji se specijalizovao za teoriju haosa. Prilino zabavan i
privlaan, ali u osnovi ono to on radi, osim to nosi crnu boju, jeste korienje kompjutera za
izradu modela ponaanja kompleksnih sistema. A Don Hamond voli poslednje naune
hitove, pa je zatraio od Hamonda da napravi model sistema Jurskog parka. to je Malkolm i
uradio. Svi Malkolmovi modeli su fazno-prostorni oblici na kompjuterskom ekranu. Jeste li ih
videli?"
"Ne", ree enaro.
"Pa, lie na udno zakrivljene brodske propelere. Prema Malkolmu, ponaanje bilo kog
sistema prati povrinu propelera. Pratite?"
"Ne ba", ree enaro.
Arnold podie ruku u vazduh. "Recimo da stavim kap vode na nadlanicu. Ta kap skliznue
niz moju aku. Moda e potei ka zglobu. Moda e potei ka palcu, ili niz prste. Ja ne mogu
da kaem gde e zavriti, ali znam da e tei povrinom moje ake. Mora."
"U redu", ree enaro.
"Teorija haosa tretira ponnaanje celog sistema kako kapljicu vode koja se kree po sloenoj
povrini propelera. Kapljica moe zavojno kretati se nadole, ili skliznuti spolja ka ivici.
Zavisi, moe se ponaati jako raznoliko. Ali uvek e se kretati povrinom propelera."
"U redu."
"Malkolmovi modeli obino imaju grebene ili strme nagibe, na kojima bi kapljice vode dobile
veliko ubrzanje. On to skromno zove ubrzavajuim kretanjem Malkolmovog efekta. Ceo
sistem moe doiveti spontani kolaps. I to je ono to on kae za Jurski park. Da je on uroeno
nestabilan."
"Uroeno nestabilan", ree enaro. "I ta ste uinili kad ste dobili njegov izvetaj?"
"Nismo se sloili s njim i zanemarili smo ga, naravno", ree Arnold.
"Je li to bilo pametno?"
"To je oigledno", ree Arnold. "Najzad, mi radimo sa ivim sistemima. Ovo je ivot, a ne
kompjuterski model."
Pod otrim kvarcnim svetlom, zelena glava hipsilofodonta visila je iz nosiljke; jezik je
landarao, oi bile zamuene.
"Paljivo! Paljivo!" vikao je Hamond dok je dizalica poinjala podizanje.
Harding je zagunao i vratio glavu na kono remenje. Nije eleo da spreava cirkulaciju kroz
karotidnu arteriju. Dizalica je itala dok je podizala ivotinju u vazduh, na kamion s ravnim
dnom koji je ekao. Hipsi je mali drajosaurus, sedam stopa dugaak, teak oko pet stotina
funti. Ova enka je bila tamnozelena, sa smeim pegama. Polako je disala, ali se inilo da je s
njom sve u redu. Pre nekoliko trenutaka, Harding ju je pogodio pukom za uspavljivanje i
oigledno je procenio pravilnu dozu. Uvek je kritino doziranje kod ovih velikih ivotinja.
Premalo i otrae u umu, gde e se sruiti negde gde do njih ne moete da doprete. Previe i
doivee fatalni srani napad. Ova je napravila jedan jedini poskok i preturila na lea.
Savreno dozirano.
"Pazite je! Lake!" vikao je Hamond radnicima.
"Gospodine Hamond", ree Harding. "Molim vas."
"Pa, treba da paze..."
"Paze", ree Harding. Popeo se na ravno dno kamiona kad su spustili enku hipsija u nosiljku.
Harding joj je prebacio kardiogramsku ogrlicu koja je pratila otkucaje srca, a zatim uzeo
veliki elektronski termometar veliine prelivaa za urku i ubacio joj u rektum. Zapitao je:
96,2 stepena.
"Kako je?" srdito upita Hamond.
"Dobro je", ree Harding. "Pala joj je smo za stepen i po."
"To je previe", ree Hamond. "Prenisko je."
"Ne bi vam se svidelo da se probudi i skoi s kamiona", odbrusi Harding.
Pre nego to je doao u park, Harding je bio upravnik veterinarske slube zoolokog vrta u
San Dijegu i vodei svetski strunjak za brigu o pticama. Leteo je irom sveta, dajui savete
zoolokim vrtovima u Evropi, Indiji i Japanu o brizi o ekzotinim pticama. Nije se mnogo
uzbudio kad se ovaj neobini oveuljak pojavio i ponudio mu mesto u jednom privatnom
zabavnom parku. Ali kad je uo ta je Hamond uinio... To se nije smelo propustiti. Harding
je imao akademske sklonsti i izgledi da napie prvi Udbenik veterinarske interne medicine:
bolesti dinosaurusa bili su neodoljivi. Poslednjih godina dvadesetog veka, veterina je, s
naunog stanovita, bila daleko odmakla; klinike najboljih zoolokih vrtova malo su se
razlikovale od bolnica. Novi udbenici predstavljali su samo mala doterivanja starih. Za
praktiara svetskog glasa, nije bilo novih svetova vrednih osvajanja. Ali biti prvi u brizi za
potpuno novu ivotinjsku klasu: to je bilo neto!
I Harding nikad nije zaalio zbog svog izbora. Postao je poprilian strunjak za ove ivotinje.
I nije eleo da sad slua Hamonda.
Hipsi je frknuo i trgnuo se. I dalje je plitko disao; jo nije bilo okularnog refleksa. Ali bilo je
vreme za pokret. "Ukrcavajmo se", viknu Harding. "'Ajde da vratimo curu nazad u njen
padok."
"ivi sistemi", ree Arnold, "nisu kao mehaniki sistemi. ivi sistemi nikad nisu u ravnotei.
Oni su uroeno nestabilni. Oni se mogu initi stabilnim, ali to nisu. Sve je u pokretu i menja
se. Na neki nain, sve je na ivici sloma."
enaro se mrtio. "Ali mnoge stvari se ne menjaju; telesna temperatura se ne menja, sve
druge vrste..."
"Telesna temperatura neprestano se menja", ree Arnold. "Neprestano. Ciklino se menja
svakih svakih dvadeset etiri sata, najnia je ujutro, najvia popodne. Menja se kako se menja
raspoloenje, za vreme bolesti, u toku vebanja, sa spoljnom temperaturom, sa hranom.
Neprestano fluktuira gore-dole. Majuni potresi na grafikonu. Zato to, u svakom trenutku,
neke sile guraju temperaturu navie, a druge sile guraju je nanie. Ona je uroeno nestabilna.
A i svaki drugi aspekt ivih sistema je takav."
"Znai, vi kaete..."
"Malkolm je samo jo jedan od teoretiara", ree Arnold. "Sedi u kancelariji i stvara lepe
matematike modele, a nikad mu ne pada na pamet da je ono to on vidi kao kvar zapravo
neophodnost. Vidite, kada sam radio na raketama, imali smo posla s neim to smo zvali
'rezonantno kolebanje'. Rezonantno kolebanje znai da je, iako je samo neznatno nestabilna na
platformi, raketa izgubljena. Ona e se neizbeno oteti kontroli i nee se moi vratiti nazad.
To je osobina mehanikih sistema. Mali poremeaj postaje sve vei dok na kraju ne uniti ceo
sistem. Ali ovi isti mali poremeaji su sutinski kod ivih sistema. Oni oznaavaju da je
sistem zdrav i da odgovara na podraaje. Malkolm to nikada nije razumeo."
"Jeste li sigurni da on to nije razumeo? ini mi se da on dobro razlikuje ive i neive..."
"Vidite", ree Arnold. "Evo dokaza." Pokazao je na ekrane. "Za manje od jednog sata", ree
on, "park e se vratiti u red. Jedino to nam je jo preostalo da sredimo jesu telefoni. Iz nekog
razloga, jo ne rade. Ali sve ostalo e raditi. A to nije teorija. To je injenica."
Igla je ula duboko u vrat i Hardin je ubrizgao medrin u anesteziranu enku drajosaurusa dok
je leala na boku na zemlji. ivotinja je odmah poela da se oporavlja, frkui i ritajui se
snanim stranjim nogama.
"Svi nazad", ree Harding i otpuza unazad. "Povucite se."
enka dinosaurusa usteturala se na noge i pijano stajala. Protresla je guteroliku glavu,
zapiljila se u ljude koji su stajali nazad kod kvarcnih lampi i zatreptala.
"Bali", ree Hamond, zabrinut.
"Privremeno", ree Harding. "Prestae."
enka drajosaurusa se zakaljala, a onda polako uputila kroz polje, dalje od svetala.
"Zato ne skakue?"
"Hoe", ree Harding. "Trebae joj sat da se poptuno opravi. Bie dobro." Okrenuo se nazad
prema kolima. "Dobro, momci, hajedmo da zavrimo sa stegosom."
Maldun je posmatrao kako se poslednji stub zabija u zemlju. ice su se zategle i drvo
protokarpusa podignuto je i osloboeno. Maldun je ugledao pocrnele, ugljenisane pruge na
srebrnastoj ogradi na mestima gde je dolo do kratkog spoja. U osnovi, pregorelo je nekoliko
keramikih izolatora. Oni e morati da se zamene. Meutim, pre toga Arnold e morati da
iskljui sve ograde.
"Kontrola. Maldun ovde. Spremni smo da zaponemo opravku."
"U redu", ree Arnold. "Iskljuujem sad vau sekciju."
Malkolm je bacio pogled na sat. Negde u daljini uo je blago huanje. Zvualo je kao sova, ali
on je znao da je to dilofosaurus. Otiao je do Ramona i rekao: "'Ajde da zavrimo s ovim.
Hou da stignem do ostalih delova ograde."
Proao je jedan sat. Donald enaro netremice je gledao u bleteu mapu u kontrolnoj sobi,
dok su take i brojevi treperili i menjali se. "ta se sada dogaa?"
Arnold je radio za konzolom. "Pokuavam da sredim telefone. Da moemo da pozovemo za
Malkolma."
"Ne. Mislim tamo napolju."
Arnold je bacio pogled na tablu. "Izgleda da su zavrili sa ivotinjama i sa dve sekcije. Kao
to sam vam rekao, park se vraa u red. Nema katastrofalnog Malkolmovog efekta. U stvari,
ostala je samo jo ta trea sekcija ograde..."
"Arnolde." Bio je to Maldunov glas.
"Da?"
"Jesi li video ovu prokletu ogradu?"
"Samo trenutak."
Na jednom od monitora Arnold je iz visine gledao na polje trave, koja se njihala na vetru. U
daljini video se niski betonski krov. "Ovo je zgrada odravanja sauropoda", objasnio je
Arnold. "To je jedna od pomonih graevina koje koristimo za opremu, smetaj hrane, i tako
to. Imamo ih irom parka, u svakom od padoka." Na monitoru slika se pomerala. "Sad
okreemo kameru da pogledamo ogradu..."
Arnold je na svetlu ugledao sjajni zid od metalne mree. Jedna sekcija bila je zgaena,
sravnjena sa zemljom. Maldunov dip i posada koja je obavljala radove bili su tamo.
"Uh", ree Arnold. "Izgleda da je reks uao u padok sauropoda."
Maldun ree: "Bie lepa veera."
"Moraemo da ga izvedemo odatle", ree Arnold.
"ime?" upita Maldun. "Nemamo nita za reksa. Popraviu ovu ogradu, ali unutra ne ulazim
pre nego to svane dan."
"Hamondu se to nee svideti."
"Raspraviemo to kad se vratim", ree Maldun.
"Koliko e sauropoda reks da ubije?" upita Hamond; brzo je koraao kroz kontrolnu sobu.
"Verovatno samo jednog", ree Harding. "Sauropodi su veliki; reks se moe hraniti nekoliko
dana ako samo jednog ubije."
"Moraemo veeras da odemo i uhvatimo ga", ree Hamond.
"Maldun odmahnu glavom. "Tamo ne ulazim pre zore."
Hamond se podizao i sputao na prstima, onako kako je uvek inio kada je bio besan.
"Zaboravljate li da radite za mene?"
"Ne, gospodine Hamond. Ne zaboravljam. Ali tamo je potpuno odrasli tiranosaurus. Kako
zamiljate da ga uhvatite?"
"Imamo puke za uspavljivanje."
"Imamo puke za uspavljivanje sa mecima od dvadeset kubnih santimetara", ree Maldun.
"to je dobro za ivotinje teke etristo ili petsto funti. Taj tiranosaurus je teak osam tona.
Ne bi ih ni osetio."
"Naruili ste vee oruje..."
"Naruio sam tri primerka veeg oruja, ali ste srezali zahteve, tako da smo dobili samo jedan.
A i on je nestao. Nedri ga je odneo kad je otiao."
"To je prilino glupo. Ko je dopustio da se tako neto dogodi?"
"Nedri nije moj problem, gospodine Hamond", ree Maldun.
"Kaete", ree Hamond, "da u ovom trenutku nememo nikakvog naina da zaustavimo
trianosaurusa?"
"Upravo to kaem", ree Maldun.
"To je smeno", ree Hamond.
"Ovo je va park, gospodine Hamond. Niste eleli da iko bude u prilici da povredi vae
dragocene dinosauruse. E pa, sad kod sauropoda imate reksa i ne moete ama ba nita da
uinite." Napustio je sobu.
"Samo trenutak", ree Hamond i pojuri za njim.
enaro je buljio u ekrane i sluao kako viku i svau u hodniku. On ree Arnoldu: "Ipak bih
rekao da jo ne kontroliete park."
"Ne zavaravajte se", ree Arnold i upali jo jednu cigaretu. "Park je na. Zora e za par sati.
Moda emo da izgubimo par dinosa pre nego to reksa izvedemo odatle, ali, verujte mi, park
je na."
ZORA
Granta je probudilo glasno struganje, praeno mehanikim zveketom. Otvorio je oi i video
kako se bala sena kotrlja pored njega na transportnoj traci, gore ka tavanici. Jo dve bale su je
sledile. Onda je zveketanje naglo prestalo, kao to je i poelo, i betonska zgrada opet je bila
tiha.
Grant je zevnuo. Pospano se protegao, bolno trgnuo i seo.
Blago uto svetlo dopiralo je kroz bone prozore. Bila je zora: prespavao je celu no. Brzo je
pogledao na sat: 5:00 pre podne. Jo je bilo est sati da se brod pozove nazad. Prevrnuo se na
lea, stenjui. U glavi mu je bubnjalo, a telo ga je bolelo kao da je pretuen. Iza ugla, zauo je
ciav zvuk, nalik na zarali toak. A onda Leksino kikotanje.
Grant je polako ustao i pogledao zgradu. Sada, po danu, video je da je to neka vrsta zgrade
odravanja sa kamarama sena i zalihama. Na zidu je video sivu kutiju sa ablonom napisanom
oznakom: ZGRADA ODRAVANJA SAUROPODA (04). Ovo mora da je padok sauropoda,
ba kao to je i mislio. Otvorio je kutiju i video telefon, ali kada je podigao slualicu zauo je
samo statiki um. Oigledno telefoni jo nisu radili.
"Savai hranu", priala je Leksi. "Ralf, ne budi svinja."
Grant je zaobiao iza ugla i naao Leksi pored reetki kako prua pune ruke sena napolje
ivotinji koja je liila na veliku ruiastu svinju i proizvodila cianje koje je Grant uo. Bila je
to, u stvari, beba triceratopsa, otprilike veliine ponija. Beba jo nije imala rogove na glavi,
samo zakrivljen kotanu resu iza velikih blagih oiju. Gurala je njuku kroz reetke prema
Leksi i gledala je kako joj daje jo hrane.
"Tako je bolje", ree Leksi. "Ne brini, ima dovoljno sena." Potapala je bebu po elu. "Svia
ti se, zar ne, Ralf?"
Leksi se okrenula i ugledala ga.
"Ovo je Ralf", ree Leksi. "On je moj prijatelj. Voli seno."
Grant poe korak napred i stade, od bolova.
"Izgledate prilino loe", ree Leksi.
"I oseam se prilino loe."
"Tim takoe. Nos mu je sav natekao."
"Gde je Tim?"
"Piki", ree ona. "Hoete li da mi pomognete da nahranimo Ralfa?"
Beba triceratopsa gledala je u Granta. Seno joj je visilo s obe strane usta i padalo na zemlju
dok je vakala.
"Pravi veliki vaar dok jede", ree Leksi. "A i jako je gladan."
Beba je zavrila vakanje i sad se oblizivala. Otvorila je usta i ekala jo. Grant je mogao da
vidi vitke otre zube i iljatu gornju vilicu, kao kod papagaja.
"Dobro, samo malo", ree Leksi i pokupi jo sena sa betonskog poda. "Iskreno, Ralfe", ree
ona, rek'o bi ovek da te majka nikad ne hrani."
"Zato se zove Ralf?"
"Zato to lii na Ralfa, iz kole."
"Grant je priao i neno dodirnuo kou vrata.
"U redu je, moete da ga mazite", ree Leksi. "On voli da se mazi. Zar ne, Ralfe?"
Koa mu je bila topla i vlana, sa ljunkastom teksturom fudbalske lopte. Ralf je malo ciknuo
dok ga je Grant mazio. Sa druge strane reetki, njegov debeo rep mahao je tamo-amo od
zadovoljstva.
"Prilino je pitom." Dok je jeo, Ralf je gledao as Leksi, as Ralfa i nije pokazivao nikakav
strah. To je podsetilo Granta da dinosaurusi se ne ponaaju normalno prema ljudima. "Moda
bih mogla da ga jaem", ree Leksi.
"Bolje nemoj."
"Kladim se da bi me pustio", ree Leksu. "Bilo bi zabavno jahati dinosaurusa."
Grant je pogledao kroz reetke iza ivotinje, na otvoreno polje sauropodskog zabrana. Svakog
minuta postaje sve svetlije. Trebalo bi da iziem, pomisli on, i iskljuim jedan od senzora
pokreta gore na polju. Najzad, ljudima iz kontrole trebae sat dovde. A nije mu se svidelo to
su telefoni jo u kvaru...
Zauo je duboko frktanje, nalik na frktanje jako velikog konja, i iznenada se beba uzbunila.
Pokuala je da izvue glavu nazad kroz reetke. Migoljila je glavu tamo-amo, trljajui se o
reetke.
"Polako, Ralf", ree Leksi.
"Da ga izguramo napolje", ree Grant. Priao je Ralfovoj glavi i naslonio se na nju, gurajui
ivotinju postrance i unazad. Resa se oslobodila i beba pade na bok s druge strane reetki,
izgubivi ravnoteu. Zatim je bebu obuhvatila senka, a pojavila se ogromna noga, deblja od
stabla drveta. Stopalo je imalo pet zakrivljenih nokata, nalik na slonovske.
Ralf pogleda gore i zacijuka. U vidno polje spustila se glava: dugaka est stopa, s tri duga
bela roga; po jedan iznad svakog od velikih smeih oiju i jedan manji na vrh nosa. Bio je to
potpuno izrasli triceratops. Velika ivotinja zurila je u Leksi i Granta, polako trepui, a zatim
je skrenula panju na Ralfa. Pojavio se jezik i liznuo bebu. Ralf je zacijukao i sreno se
protrljao o veliku nogu.
"Je l' to njegova mama?", upita Leksi.
"Izgleda", ree Grant.
"'Oemo li da nahranimo i mamu?" upita Leksi.
Veliki triceratops ve je gurkao Ralfa njukom i odvodio bebu dalje od reetki.
"Ne bih rekao."
Beba se okrenula od reetki i poela da se udaljava. S vremena na vreme, velika mama
gurkala je svoje dete, odvodei ga, dok su se oboje udaljavali preko polja.
"Zbogom, Ralf", ree Leksi, maui. Tim je iziao iz mraka zgrade.
"Sluajte", ree Grant. "Ja sad idem gore na brdo da iskljuim senzore pokreta, da bi znali da
dou po nas. Vas dvoje ostanite ovde i ekajte me."
"Ne", ree Leksi.
"Zato? Ostanite ovde. Ovde je bezbedno."
"Nee da nas ostavi", ree ona. "Je l' tako, Timi?"
"Tako je", ree Tim.
Provukli su se kroz reetke i izili napolje.
Zora samo to nije svanula.
Vazduh je bio topao i vlaan, nebo neno ruiasto i purpurno. Bela izmaglica vukla se uz
nisko uz zemlju. U daljini, videli kako se majka triceratopsa i beba kreu ka krdu velikih
hadrosaurusa kljunaa koji su jeli lie sa drvea na ivici lagune.
Neki od hadrosaurusa stajali su do kolena u vodi. Pili su tako to su sputali pljosnate glave,
sreui se sa sopstvenim odrazom u mirnoj vodi. Onda bi ponovo podigli pogled, glave bi im
se njihale. Na ivici vode, jedna od beba se odvaila da izie, zacijukala, a zatim pohitala
nazad, dok su odrasli blagonaklono posmatrali.
Dalje na jugu, drugi hadrosaurusi jeli su nisku vegetaciju. Ponekad bi se podigli na stranje
noge, oslanjajui se prednjim udovima na stabla, ne bi dohvatili lie na viim granama. A jo
dalje, divovski apatosaurus uzdizao se iznad drvea; njegova majuna glava njihala se na
dugom vratu. Prizor je bio tako miran da je Grantu bilo teko da zamisli bilo kakvu opasnost.
"Jao!" viknu Leksi i sae glavu. Dva divovska crvena vilinska konjica, raspona krila est
stopa, prozujali su pored njih. "ta to bi?"
"Vilinski konjici", ree Grant. "Jura je bila vreme ogromnih insekata."
"Grizu li?" upita Leksi.
"Ne verujem", ree Grant.
Tim je ispruio ruku. Jedan vilinski konjic sleteo je na nju. Mogao je da oseti teinu
ogromnog insekta.
"Ugrie te", upozorila ga je Leksi.
Meutim, vilinski konjic samo je polako leprao prozirnim, crvenim venama proaranim
krilima, a onda, kad je Tim pomerio ruku, ponovo uzleteo.
"Kojim putem idemo?" upita Leksi.
"Onuda."
Poli su kroz polje. Stigli su do crne kutije postavljene na teki metalni tronoac, prvi senzor
pokreta. Grant je zastao i ispred njega mahnuo rukom napred-nazad, meutim, nita se nije
dogodilo. Ako telefoni nisu radili, moda ni senzori nisu. "Pokuaemo s nekim drugim", ree
on i pokaza put polja. Negde u daljini uli su riku velike ivotinje.
"Do avola", ree Arnold. "Uopte ne mogu da ga naem." Pijuckao je kafu i tupo zurio u
ekrane. Iskljuio je sve video monitore. U kontrolnoj sobi, pretraivao je kompjuterski
program. Bio je iscrpljen; radio je dvanast sati bez prestanka. Okrenuo se prema Vuu, koji je
doao iz laboratorije.
"ta da nae?"
"Telefoni jo ne rade. Ne mogu da ih popravim. Mislim da je Nedri neto uradio telefonima."
Vu je podigao jednu slualicu i uo utanje. "Zvui kao modem."
"Ali nije", ree Arnold. "Zato to sam siao u suturen i iskljuio sve modeme. Ono to uje
samo je beli um koji zvui kao prenos modemom."
"Znai, telefonske linije su onesposobljene?"
"U sutini, da. Nedri ih je dobro onesposobio. Ubacio je neku vrstu katanca u program i sad
ne mogu da ga naem jer sam naredbom restore izbrisao deo programskog listinga. Ali
oigledno je komanda iskljuenja telefona i dalje rezidentno prisutna u memoriji kompjutera."
Vu slegnu ramenima. "Pa ta? Samo ga resetuj: obori sistem u oistie memoriju."
"Nikad to nisam radio", ree Arnold. "A nisam ni voljan da to radim. Moda e se svi sistemi
vratiti prilikom dizanja - a moda i nee. Ni ja, ni ti nismo strunjaci za kompjutere. Pravi. A
bez otvorene telefonske linije ne moemo ni da razgovaramo s nekim ko jeste."
"Ako je naredba rezidentna u RAM-u, nee se pojaviti u programu. Moe da dampuje
RAM, ali ne zna ta trai. Mislim da ti jedino ostaje da ga resetuje."
enaro ulete unutra. "Jo nijedan telefon ne radi."
"Radi se na tome."
"Od ponoi radite na tome. A Malkolmu je gore. Potrebna mu je medicinska nega."
"To znai da i morati da ga iskljuim", ree Arnold. "Nisam siguran da e se sve vratiti."
enaro ree: "Vidite. U kolibi je bolestan ovek. Treba mu doktor ili e umreti. Ne moete da
pozovete doktora ako nemate telefon. etvoro ljudi verovatno je ve umrlo. Sad, iskljuite to i
nek' telefoni prorade!"
Arnold se nekao.
"Pa?" upita enaro.
"Pa, u pitanju... sigurnosni sistemi ne dozvoljavaju da se kompjuter iskljui, a..."
"Onda iskljuite te proklete sigurnosne sisteme! Zar vam do glave ne dopire da e on umreti
ako mu neko ne pomogne?"
"U redu", ree Arnold.
Ustao je i priao glavnoj ploi. Otvorio je vrataca i otkrio metalne preklopce iznad
sigurnosnih prekidaa. Pritiskom ih je iskljuio, jedan za drugim. "Sami ste to traili", ree
Arnold. "I dobili."
Ukljuio je glavni prekida.
Kontrolna soba utonula je u mrak. Svi monitori bili su crni. Trojica ljudi stajali su u tami.
"Koliko emo morati da ekamo?" upita enaro.
"Trideset sekundi", ree Arnold.
"Fuj!" ree Leksi, dok su prolazili polje.
"ta je?" upita Grant.
"Taj smrad", ree Leksi. "Smrdi kao trulo ubre."
Grant je oklevao. Netremice je gledao preko polja ka drveu u daljini, ne bi li uoio neku
kretnju. Nije video nita. Tek slab povetarac mrekao je grane. Rano jutro bilo je mirno i tiho.
"Mislim da umilja", ree on.
Ne..."
Onda je zauo trubljenje. Dopiralo je iz pravca krda hadrosaurusa iza njih. Prvo jedna
ivotinja, a onda jo jedna, pa jo jedna, dok celo krdo nije trubilo. Paokljunci su se
uznemirili, vrteli se i okretali, urno izlazili iz vode, pravili krug oko mladunaca da ih
zatite...
I oni su namirisali, pomisli Grant.
Riui, tiranosaurus je izleteo i drvea pedeset metara dalje, blizu lagune. Jurio je preko
otvorenog polja ogromnim koracima. Nije obratio panju na njih, ve se ustremio ka krdu
hadrosaurusa.
"Rekla sam vam!" vrisnu Leksi. "Mene niko ne slua!"
Kljunai su u daljini trubili i dali se u beg. Grant je osetio kako mu tlo drhti pod nogama.
"'Ajmo, deco!" Zgrabio je Leksi i podigao za telo, a onda potrao s Timom kroz travu.
Povremeno bi ugledao tiranosaurusa kako dole pored lagune nasre na hadrosauruse, koji su
mahali velikim repovima, branei se, i glasno i neprekidno trubili. uo je zvuke lomljenja
drvea i lisnatog pokrivaa, a kada je podigao pogled, kljunai su jurili.
U mraku kontrolne sobe Arnold je gledao na sat. Trideset sekundi. Memorija je do sada
morala biti oiena. Ponovo je pritisnuo glavni prekida.
Nita se nije dogodilo.
Arnoldu se stegao eludac. Ponovo je iskljuio prekida, a zatim ga ukljuio. I dalje nita.
Osetio je znoj na elu.
"ta nije u redu?" upita enaro.
"Ah, do davola", ree Arnold. Onda se setio da sigurnosni prekidai moraju da budu ukljueni
pre nego to ponovo ativira struju. Prebacio je tri sigurnosna, a onda ih ponovo zatvorio
preklopce. Zatim je zadrao dah i ponovo ukljuio glavni strujni prekida.
Svetla u sobi su se upalila.
Kompjuter je zapitao.
Ekrani su zazujali.
"Hvala Bogu", ree Arnold. Pourio je do glavnog monitora. Na ekranu nalazili su se redovi
oznaka:
enaro je posegao za telefonom, ali on je bio mrtav. Ovog puta nije bilo ni statikog uma -
ama ba niega. "ta je ovo?"
"Stanite malo", ree Arnold. "Posle resetovanja, svi sistemski moduli moraju se podii runo."
Odmah se bacio na posao.
"Zato runo?" upita enaro.
"Pobogu, hoete li me pustiti da radim?"
Vu ree: "Sistem nije napravljen da se iskljuuje. Tako da, ako se iskljui, pretpostavlja se da
je negde nastao problem. To zahteva da sve startujete runo. U protivnom, ako negde postoji
kratak spoj, sistem bi startovao, iskljuio se, opet startovao, opet se iskljuio, i tako
neprekidno."
"U redu", ree Arnold. "Idemo."
enaro je podigao slualicu i poeo da okree broj, kada je iznenada zastao.
"Isuse, vidite ovo", ree on. Pokazao je na jedan video monitor.
Meutim, Arnold nije sluao. Buljio je u mapu, gde je gusta skupina taaka pored lagune
poela da se koordinisano kree. Kree brzo, u nekoj vrsti kovitlaca.
"ta se dogaa?" upita enaro.
"Paokljunci", ree Arnold, bezvuno. "Krenuli su u stampedo."
Paokljunci su jurili iznenaujuom brzinom; njihova ogromna tela sainjavala su zbijenu
skupinu. Trubili su i rikali, a mladi su ciali i pokuavali da se sklone ispod nogu. Krdo je
podiglo veliki oblak ute praine.
Paokljunci su trali pravo prema njima.
I dalje nosei Leksi, trao je zajedno s Timom prema stenovitoj izdani sa umicom velikih
etinara. Trali su brzo, oseajui kako im se zemlja trese pod nogama. Zvuk krda koje se
pribliavalo bio je zagluujui, nalik na zvuk mlaznjaka na aerodromu. Ispunjavao je vazduh i
parao im ui. Leksi je neto vikala, ali on nije mogao da uje ta govori, a kad su se uzverali
na stenje, krdo se sklopilo oko njih.
Grant je ugledao mone noge prvih hadrosaurusa koji su projurili - svaka ivotinja bila je
teka pet tona - a onda su bili obavijeni oblakom tako gustim da nita nije mogao da vidi.
Imao je utisak ogromnih tela, divovskih udova, zagluujuih bolnih poklika dok su se
ivotinje vrtele i kruile. Jedan kljuna udario je u gromadu i ona se otkotrljala pored njih, iza,
u polje.
U gustom oblaku praine, nisu mogli da vide gotovo nita iza stenja. Drali su se za gromade i
sluali krike i trubljenje, preteu riku tiranosaurusa. Leksi je zarila prste u Grantovo rame.
Jo jedan hadrosaurus pljesnuo je velikim repom o stenje i ostavio vrelu krvavu mrlju. Grant
je saekao dok se zvuk bitke nije premestio na levo, a zatim pogurao klince da ponu da se
penju na najvie drvo. Peli su se hitro, pipajui traei grane, dok su ivotinje u stampedu
prolazile ispod njih u oblaku praine. Popeli su se dvadeset stopa, a onda se Leksi pripila uz
Granta i odbila da se penje dalje. I Tim je bio umoran, a Grant je smatrao da su dovoljno
visoko. Kroz prainu, mogli su da vide iroka lea ivotinja dok su kruile i trubile. Grant se
naslonio na grubu koru stabla, zakaljao od praine, sklopio oi i stao da eka.
Arnold je podeavao kameru kako se krdo udaljavalu. Praina se polako raiavala. Video je
da su hadrosaurusi ratkani i da je tiranosaurus prestao da tri, to je jedino moglo da znai da
je neto ulovio. Tiranosaurus je sada bio blizu lagune. Arnold pogleda video monitor i ree:
"Bolje nek' Maldun ode tamo da vidi koliko je loe."
"Ja u ga nai", ree enaro i izie iz sobe.
PARK
Blago pucketanje, nalik na vatru u ognjitu. Neto toplo i vlano golicalo je Grantov lanak na
nozi. Otvorio je oi i ugledao ogromnu utosivu glavu. Glava se suavala ka ravnim ustima
zaobljenim kao paji kljun. Oi, koje su strale iznad ravnog kljuna bile su nene i blage kao
kravlje. Patkasta usta otvarala su se i vakala granice na grani na kojoj je Grant sedeo. Video
je velike ravne zube na obrazu. Tople usne opet su mu dotakle lanak kako je ivotinja
vakala.
Hadrosaurus kljuna. Bio je zadivljen to ga vidi tako izbliza. Nije se plaio; sve vrste
dinosaurusa kljunaa bile su biljoderi, a ovaj se ponaao ba kao krava. Bez obzira to je bio
ogroman, ponaanje mu je bilo tako blago i miroljubivo da se Grant nije oseao ugroen.
Ostao je gde je i bio na grani, pazei da se ne pomeri, i posmatrao ga kako jede.
Grant je bio zadivljen jer je imao posednika oseanja prema ovoj ivotinji: verovatno je to
bio majasaurus, iz kasne krede, poreklom iz Montane. Uz Dona Hornera, Grant je bio prvi
koji je opisao tu vrstu. Majasaurusi su imali navie zakrivljenu usnu, to je odavalo utisak da
se smeju. Ime je znailo: 'guter dobra majka'; mislilo se da su majasaurusi titili jaja dok se
bebe ne rode i budu sposobne da se brinu za sebe.
Grant je uo uporno avrljanje i velika glava spustila se dole. Pomakao se samo malo,
dovoljno da vidi bebu hadrosaurusa kako se vrzma oko nogu odraslog. Beba je bila zatvorene
utosive boje sa crnim takama. Odrasla ivotinja sagnula je glavu nisko do zemlje i ekala,
nepokretna, dok se beba nije uspravila na stranje noge, oslanjajui prednje na majine
eljusti, i poela da jede granje koje je izbijalo sa strane majinih usta.
Majka je strpljivo ekala dok beba nije zavrila s jelom i ponovo se spustila na sve etiri.
Onda se velika glava opet podigla ka Grantu.
Hadrosaurus je nastavio da jede, samo nekoliko stopa od njega. Grant je posmatrao dva
izduena otvora za vazduh na vrhu ravnog gornjeg dela kljuna. Oigledno hadrosaurus nije
mogao da nanjui Granta. A, iako je levo oko gledalo pravo u njega, iz nekog razloga
hadrosaurus nije reagovao na njega.
Setio se kako prole noi tiranosaurus nije mogao da ga vidi. Grant se odluio na jedan opit.
Zakaljao se. U trenu, hadrosaurus se sledio, velika glava odjednom se smirila, eljusti su
prestale da vau. Samo se oko pomeralo i trailo izvor zvuka. Onda, trenutak kasnije, kada se
inilo da vie ne preti opasnost, ivotinja je nastavila da vae.
Zadivljujue, pomisli Grant.
Sedei u njegovim rukama, Leksi otvori oi i ree: "Hej, ta je to?"
Uznemiren, hadrosaurus je zatrubio, tako glasno i rezonantno, da je to toliko zapanjilo Leksi,
da je gotovo pala s drveta. Hadrosaurus je odmakao glavu od granja i ponovo zatrubio.
"Ne ljuti je", ree Tim, s grane iznad.
Beba je zaavrljala i skupila se ispod majinih nogu, kad se hadrosaurus odmakao od drveta.
Majka je naherila glavu i ispitivaki zurila u granu na kojoj su sedeli Grant i Leksi. Sa nagore
uvrnutim nasmeenim usnama, dinosaurus je delovao komino.
"Je li ona glupa?" upita Leksi.
"nije", ree Grant. "Samo si je iznenadila."
E, pa", ree Leksi, "'oe li da nas pusti da siemo, ili ta?"
Hadrosaurus se povukao deset stopa od drveta. Ponovo je zatrubio. Grant je imao utisak da
pokuava da ih uplai i otera. Ali inilo se da dinosaurus u stvari ne zna ta da radi. Ponaao
se zbunjeno i nelagodno. Oni su ekali u tiini i posle jednog minuta hadrosaurus je ponovo
priao grani; eljusti su mu se unapred pokretale. Oigledno e nastaviti da jede.
"Zaboravi", ree Leksi. "Ja ovde ne ostajem." Poela je da silazi niz grane. Zbog njenih
pokreta, hadrosaurus je ponovo poeo da trubi.
Grant je bio zadivljen. Pomislio je, on nas zaista ne vidi kad se ne kreemo. A samo minut
kasnije bukvalno je zaboravio da smo bili tu. Bilo je to ba kao kod tiranosaurusa - jo jedan
klasini primer vizuelnog korteksa vodozemaca. Prouavanja aba pokazala su da vodozemci
mogu da vide samo stvari koje se kreu, kao insekte. Ako se neto ne kree, oni ga bukvalno
ne vide. Isto je izgleda bilo i kod dinosaurusa.
U svakom sluaju, majasaurus je sada izgleda otkrio da su ova udna stvorenja koja se
sputaju niz drvo suvie problematina. Poslednji put zatrubivi, enka je lagano gurnula
svoju bebu i polako otrupkala dalje. Zastala je jednom i okrenula se ka njima da ih pogleda, a
zatim nastavila.
Spustili su se na zemlju. Leksi se otresla. Oba deteta bila su prekrivena slojem fine praine.
Svuda oko njih trava je bila utabana. Bilo je tragova krvi i oseao se nekakav opor miris.
Grant je pogledao na sat. "Klinci, bolje da poemo", ree on.
"Ja ne", ree Leksi. "Ja vie tamo ne izlazim."
"Moramo."
"Zato?"
"Zato to", ree Grant, "moramo da im kaemo za brod. Poto izgleda da nas ne vide na
senzorima pokreta, moramo sami da se vratimo. To je jedini nain."
"Zato ne poemo splavom?"
"Kakvim splavom?"
Tim je pokazao na nisku zgradu odravanja sa reetkama u kojoj su proveli no. Bila je
daleko dvadeset jardi, preko polja. "Video sam tamo splav", ree on.
Grant je smesta razumeo prednosti. Sada je bilo sedam sati ujutro. Moraju barem osam milja
da preu. Ako bi ili splavom niz reku, mogli bi brze da idu nego kopnom. "'Ajmo da to
uradimo", ree on.
Arnold je pritisnuo mod vizuelnog pretraivanja i posmatrao kako monitori poinju da
pretrauju park; prizor se menjao svake dve sekunde. Bilo je naporno za gledanje, ali bio je to
najbri nain da nau Nedrijev dip i Maldun je bio nepopustljiv po tom pitanju. Otiao je sa
enarom da pogleda stampedo, ali sad je bio dan i eleo je da mu nau kola. eleo je oruje.
Njegov interkom je kliknuo. "Gospodine Arnold, mogu li da porazgovaram s vama?"
Bio je to Hamond. Zvualo je kao glas Boga.
"elite li da doete ovamo, gospodine Hamond?"
"Ne, gospodine Arnold", ree Hamond. "Doite do mene. Ja sam u genetikoj laboratoriji s
doktorom Vuom. ekamo vas."
Arnold uzdahnu i odvoji se od ekrana.
Grant je tumarao duboko u tamnim odajama zgrade. Progurao se pored petogalonskih
kontejnera s herbicidima, opreme za potresivanje drvea, rezervnih guma za dip, namotaja
ciklonske ograde, vrea sa sto funti ubreta, gomile smeih keramikih izolatora, praznih
konzervi s motornim uljem, radnih svetiljki i kablova.
"Ne vidim nikakav splav."
"Nastavite."
Vree cementa, komadi bakarnih cevi, zelena mrea... i dva plastina vesla koja su visila na
hvataljkama na betonskom zidu.
"U redu", ree on, "ali gde je splav?"
"Mora da je tu negde", ree Tim.
"Ti nisi video splav?"
"Ne. Samo sam pretpostavio da je tu."
Preturajui po stvarima, Grant nije naao nikakav splav. Ali naao je komplet crtea, savijenih
u rolnu i poprskanih mrljama od vlage, nabijen u metalni ormari na zidu. Rairio je crtee na
pod i oterao velikog pauka. Dugo ih je gledao.
"Gladna sam..."
"Saekaj malo."
Bile su to detaljne topografske karte glavnog dela ostrva, gde su sada bili. Prema ovome,
laguna se suavala u reku koju je ranije video, a koja je skretala na sever... pravo kroz
podruje ptica... a pola milja dalje bila je koliba za posetioce.
Prelistavao je stranice. Kako doi do lagune? Prama planovima, na stranjoj strani zgrade u
kojoj su se nalazili trebalo bi da postoje vrata. Grant je podigao pogled i ugledao ih, udubljena
u betonskom zidu. Vrata su bila dovoljno velika da prou kola. Kada ih je otvorio, ugledao je
poploan put koji je vodio pravo dole do lagune. Put je bio ukopan u zemlju, tako da se
odozgo nije video. Mora da je to bio jo jedan servisni put. A vodio je do doka na ivici
lagune. A na doku bilo je jasno ablonom napisano SMETAJ SPLAVOVA.
"Hej", ree Tim, "vidi ovo." Pruio je Grantu metalnu kutiju.
Otvorivi je, Grant je naao pitolj na komprimovan vazduh i platneni pojas sa mecima.
Ukupno je bilo est metaka, svaki debeo kao njegov prst. Oznaeni MORO-709.
"Bravo, Time." Prebacio je pojas preko ramena i zabio pitolj u pantalone.
"Je li to pitolj za uspavljivanje?"
"Rek'o bih."
"A ta je s amcem?" upita Leksi.
"Mislim da je na doku", ree Grant. Poli su putem. Grant je na ramenu nosio vesla.
"Nadam se da je splav veliki", ree Leksi, "jer ne umem da plivam."
"Ne brini", ree on.
"Moda i neku ribu upecamo", ree ona.
Hodali su niz put, s usecima na obe strane. uo se duboko, ritmino frktanje, ali Grant nije
mogao da odrede odakle dolazi.
"Jesi li siguran da je splav tamo dole?" upita Leksi, mrtei nos.
"Verovatno je", ree Grant.
Kako su napredovali, ritmino frktanje postajalo je sve glasnije, meutim, uli su i postojano
brujanje, zujanje. Kada su stigli do kraja puta, na ivici malog betonskog doka, Grant se
zamrznuo od oka.
Tiranosaurus je bio upravo tamo.
Sedeo je uspravno u senci jednog drveta; stranje noge bile su mu ispruene ispred. Oi su mu
bile otvorene, ali se nisu pokretala, osim to se glava blago podizala i sputala prilikom
svakog frktaja. Zujanje je poticalo od oblaka muva koje su ga okruivale, puzale mu po licu i
otromboljenim eljustima, krvavim onjacima i crvenom butu ubijenog hadrosaurusa koji je
leao na boku pored tiranosaurusa.
Tiranosaurus je bio udaljen samo dvadeset jardi. Grant je mislio da ga je sigurno video, ali
velika ivotinja nije to odala. Samo je sedela tamo. U trenu je shvatio: tiranosaurus spava.
Sedi uspravno, ali spava.
Dao je znak Timu i Leksi da ostanu gde su. Grant je polako stupio na dok, potpuno izloen
pogledu tiranosaurusa. Velika ivotinja nastavila je da spava, blago frkui.
Blizu kraja doka, drveno spremite bilo je obojeno u zeleno da se slae s liem. Grant je tiho
otkvaena vrata i pogledao unutra. Video je pola tuceta narandastih jakni za spasavanje koje
su visile na zidu, nekoliko kolutova mree od koje je nainjena ograda, nekoliko namotaja
konopca i dve velike gumene kocke na podu. Kocke su bile vrsto vezane ravnim gumenim
kaievima.
Splavovi.
Pogledao je unazad prema Leksi.
Ustima je oblikovala: Nema amca.
Klimnuo je glavom, Ima.
Tiranosaurus je podigao prednji ud da otera muve koje su mu zujale oko njuke. Meutim,
osim toga nije se pomerao. Grant je izvukao jednu kocku na dok. Bila je iznenaujue teka.
Oslobodio je veze, naao cilindar za naduvavanje. Uz glasno utanje, gumenjak je poeo da
se iri, a onda uz jedno -hop! odskoio na dok, potpuno otvoren. U njihovim uima, zvuk je
bio zastraujue glasan.
Grant se okrenuo i pogledao tiranosaurusa.
Tiranosaurus je zaroktao i frknuo. Poeo je da se kree. Grant se spremio na trk, ali ivotinja
je samo pomerila svoju teku masu, ponovo se smestila uz stablo i dugo, preglasno
podrignula. Leksi je delovala zgaeno; mahala je rukom ispred lica.
Granta je oblio znoj od napetosti. Poeo je da vue gumeni splav preko doka. Sleteo je u
vodu, glasno pljusnuvi.
Dinosaurus je nastavio da spava.
Grant je vezao splav za dok i vratio se u skladite da ponese dva komada jakni za spasavanje.
Stavio ih je u amac, a onda mahnuo deci da dou na dok.
Bleda od straha, Leksi je odmahnula: Ne.
Pokretom je rekao: Da.
Tiranosaurus je i dalje spavao.
Grant je pretei mahao kaiprstom. Leksi je utke dola i on joj je pokazao da se spusti na
splav; onda je i Tim uao, a zatim su oboje stavili jakne. Grant je uao i odgurnuo se. Splav je
utke otplutao u lagunu. Grant je podigao vesla i smestio ih u nosae. Poeli su da se udaljuju
od doka.
Leksi se zavalila i glasno odahnula od olakanja. A onda kao da ju je neto pogodilo, i ona
stavi ruku preko usta. Telo joj se treslo od priguenih zvukova: potiskivala je kaalj.
Uvek je kaljala u nevreme!
"Leksi", besno proapta Tim; gledao je unazad ka obali.
Utueno je odmahnula glavom i pokazala na grlo. Znao je ta to znai: golica je u grlu.
Morala bi da popije vode. Grant je vesla, pa se Tim nagnuo preko boka splava i zagnjurio
aku u lagunu. Pruio joj je aku sklopljenu u zdelicu.
Leski se zakaljala glasno, praskavo. U Timovim uima, zvuk je odjekivao peko vode kao
pucanj.
Tiranosaurus je lenjo zevnuo i poeao se iza uva strajim stopalom, kao pas. Ponovo je
zevnuo. Bio je oamuen posle dobrog obroka i budio se polako.
U amcu, Leksi je isputala male, grgoljave zvukove.
"Leksi, zavei!" ree Tim.
"Ne mogu mu nita", proaptala je Leksi, a onda se ponovo zakaljala. Grant je snano veslao
i mono pomerao splav ka sredini lagune.
Na obali, tiranosaurus se teturavo uspravio.
"Ne mogu mu nita, Timi!" utueno je kriknula Leksi. "Ne mogu mu nita!"
"!"
Grant je veslao to je mogao jae.
"Uostalom, nema veze", ree ona. "Dovoljno smo daleko. On ne ume da pliva."
"Naravno da ume da pliva, ti mali idiote!" vikao je Tim na nju. Na obali, tiranosaurus je siao
s doka i uronio u vodu lagune. Snano se kretao ka njima.
"E, pa, otkud sam znala?" ree ona.
"Svi znaju da tiranosaurus ume da pliva! To pie u svakoj knjizi! Pobogu, pa svi gmizavci
umeju da plivaju!"
"Zmije ne mogu."
"Naravno da mogu. Ti idiote!"
"Spustite se", ree Grant. "Drite se za neto!" Grant je posmatrao tiranosaurusa, gledao kako
ivotinja pliva. Tiranosaurus je sada bio do grudi u vodi, ali je mogao da dri veliki glavu
visoko iznad povrine vode. Onda je Grant shvatio da ivotinja uopte ne pliva, jer su, samo
nekoliko trenutaka kasnije, samo sam vrh glave - oi i nozdrve - bili iznad povrine. Do tada
je ve liio na krokodila, i plivao kao krokodil; mahao je velikim repom napred-nazad, tako
da je voda vrila iza njega. Iza glave, Grant bi ugledao grbinu lea i grebene du repa, kad bi
oni povremeno probili povrinu vode.
Ba kao krokodil, neveselo je pomislio. Najvei krokodil na svetu.
"ao mi je, doktore Grant!", zavapila je Leksi. "Nisam htela!"
Grant je bacio pogled preko ramena. Laguna tu nije bila ira od sto jardi, a ve su gotovo bili
na sredini. Ako bi nastavio, voda bi opet postala plia. Tiranosaurus bi mogao da hoda, a u
plikoj vodi kretao bi se bre. Grant je okrenuo amac i poeo da vesla na sever.
"ta to radite?"
Tiranosaurus je sada bio udaljen samo nekoliko jardi. Kako su se pribliali, Grant je sve bolje
uo njegove otre, frktave udisaje. Grant je pogledao na vesla u rukama, ali ona su bila od
lake plastike - nikakvo oruje.
Tiranosaurus je zabacio glavu i irom otvorio eljusti, otkrivajui redove zakrivljenih zuba, a
onda u snanom miiavom gru bacio se napred na splav, za malo promaio gumeni rub;
ogromna lobanja pljusnula je dole, zaljuljavi splav na vrhu talasa udara.

Tiranosaurus je potonuo ispod povrine i iza sebe ostavio samo mehurie koji su uborili.
Laguna je bila mirna. Leksi se uhvatila za ruice na boku i pogledala unazad.
"Je l' se udavio?"
"Nije", ree Grant. Video je mehurie... zatim slabo mrekanje du povrine... pribliavalo se
amcu...
"Dr'te se!" viknuo je, u trenutku kad je glava izronila ispod gumenjaka; savila je amac i
podigla ga u vazduh, zavrtevi ih ludaki pre nego to su ponovo pljusnuli dole.
"Uradite neto!" vritala je Aleksis. "Uradite neto!"
Grant je izvadio vazduni pitolj iz pojasa. Delovao je saaljivo mali u njegovim rukama, ali
postojala je ansa da, ako pogodi ivotinju u osetljivu taku, oko ili nos...
Tiranosaurus je izronio pored amca, otvorio eljusti i riknuo. Grant je naciljao i opalio.
Metak je zasvetleo i pljesnuo u obraz. Tiranosaurus je mahnuo glavom i opet riknuo.
Onda, iznenada, kao odgovor na to, do njih preko vode dolebde rika.
Grant je pogledao unazad i video mladog ti-reksa na obali, koji se sagnuo iznad ubijenog
sauropoda i tvrdio da je ubijeni njegov. Mladi reks je zasekao leinu, a zatim podigao glavu i
zarikao. I veliki tiranosaurus je to video i odgovor je bio trenutan - okrenuo se da zatiti plen i
snano zaplivao prema obali.
"Odlazi!" zavritala je Leksi i zapljeskala rukama. "Odlazi! Naaa-naaa-na- na-naaa! Glupi
dinosaurus!"
Na obali, mladi dinosaurus prkosno je rikao. Razbenjen, veliki dinosaurus izleteo je punom
brzinom iz lagune; voda je strujala s njegovog ogomnog tela dok je jurio uzbrdo pored doka.
Mladi dinosaurus sagnuo je glavu i poeo da bei; eljusti su mu jo bile pune iskidanog
mesa.
Veliki tiranosaurus ga je jurio; protrao je pored mrtvog sauropoda i nestao iza brda. uli su
njegov zavrno pretee rikanje, a onda je splav krenuo na sever, iza krivine u laguni, prema
reci.
Iscrpljen od veslanja, Grant se stropotao na lea; grudi su mu se teko podizale i sputale.
Nije mogao da doe do daha. Leao je na splavu i dahtao.
"Jeste li dobro, doktore Grant?" upita Leksi.
"Od sad, pa nadalje, molim te, radi samo ono to ti kaem."
"U redu", uzdahnu ona, kao da joj je ponudio najbesmisleniji predlog na svetu. Neko vreme
vukla je rukom kroz vodu. "Prestali ste da veslate", ree ona.
"Umorio sam se", ree Grant.
"Onda kako to da se jo kreemo?"
Grant se uspravio u sedeem poloaju. Bila je u pravu. amac je postojano plovio prema
severu. "Mora da je neka struja." Struja ih je nosila na sever, prema hotelu. Pogledao je na sat
i zapanjio se kad je video da je sedam i petnaest. Samo petnaest minuta prolo je otkako je
poslednji put pogledao na sat. inilo mu se kao dva sata.
Naslonio na gumeni bok amca, sklopio oi i zaspao.
PETA ITERACIJA
"Doi e do ozbiljnih greaka u sistemu."
Jan Malkolm
POTRAGA
enaro je sedeo u dipu, sluao zujanje muva i gledao prema udaljenim palmama koje su
treperele u vrelini. Bio je zapanjen onim to je liilo na bojno polje: trava je bila ugaena na
sto jardi u svakom smeru. Jedna velika palma bila je iupana iz korena. Na travi videle su se
velike krvave mrlje, kao i na stenovitoj izdani sa desne strane.
Maldun, koji je sedeo pored njega, ree: "Jasno je. Reksi je bio meu hadrosaurusima."
Potegao je jo malo viskija i zatvorio bocu. "Prokleto mnogo muva", ree on.
ekali su i posmatrali.
enaro je dobovao prstima po komandnoj tabli. "ta ekamo?"
Maldun nije odgovorio istog trenutka. "Reks je tamo negde", ree, mirkajui prema pejzau
u jutarnjem suncu. "A mi nemamo nikakvo oruje koje vredi neki kurac."
"U dipu smo."
"Oh, on moe da prestigne dip, gospodine enaro", ree Maldun, odmahujui glavom. "Kad
jednom siemo s puta i iziemo na otvoren teren, moemo da vozimo naeg etvorotokaa
najvie trideset, etrdeset milja na sat. On bi nas odmah stigao. To mu nije nikakav problem."
Maldun uzdahnu. "Ali sad ne vidim da se tamo neto puno mie. Jeste li spremni na opasan
ivot?"
"Naravno", ree enaro.
Maldun je upalio motor i na iznenadan zvuk dva mala otnelijanca iskoila su iz rogozine
pravo ispred njih. Maldun je ubacio kola u brzinu. U irokom krugu obiao je ugaeno mesto,
a zatim se uputio prema unutranjosti, u sve manjim koncentinim krugovima, sve dok na
kraju nije stigao do mesta u polju gde su bili mali otnelijanci. Onda je iziao napolje i hodao
napred kroz travu, udaljavajui se od dipa. Zastao je kad se gust oblak muva podigao u
vazduh.
"ta je to?" povika enaro.
"Ponesite radio", ree Maldun.
enaro se ispentrao iz dipa i pourio napred. ak i iz daljine mogao je da oseti gorko-slatki
zadah svee trulog mesa. Video je taman oblik u travi, s krvavom pokoricom i nogama
postrance.
"Mladi hadrosaurus", ree Maldun, dok je gledao dole na truplo. "Celo krdo dalo se u
stampedo, a ovaj mladunac se odvojio i ti-reks ga je ulovio."
"Otkud znate?" upita enaro. Meso je bilo iskidano od mnogobrojnih ugriza.
"Zna se po ekskretu", ree Maldun. "Vidite ove kredaste bele komade u travi? To je hadrov
izmet. Mokrana kiselina ini ih belim. Ali vidite tamo..." pokazao je na velik humak koji se
dizao do kolena u travi "...To je izmet tiranosaurusa."
"Otkud znate da tiranosaurus nije doao kasnije?"
"Obrazac ugriza", ree Maldun. "Vidite ove male tamo?" Pokazao je du stomaka. "Ovi su od
otija. Ti ugrizi nisu krvarili. Oni su nastupili posle smrti, od leinara. Otiji su to uradili. Ali
hadro je oboren ugrizom za vrat... vidite ovu veliku razderotinu tamo, iznad ramenih
lopatica... a to je od ti-reksa, nema sumnje."
enaro se nagnuo nad leinu i posmatrao udne, smrvljene udove s nekim oseanjem
nestvarnosti. Pored njega, Maldun je ukljuio radio. "Kontrola."
"Da", ree Don Arnold, preko radija.
"Imamo jo jednog mrtvog hadroa. Mladune." Maldun se sagnuo meu muve i proverio kou
na tabanu desne noge. Tamo je bio istetoviran broj. "Primerak broj HD/09."
Radio je zakrao. "Imam neto za tebe", ree Arnold.
"O? ta to?"
"Naao sam Nedrija."
Dip se probio kroz niz palmi du istonog puta i iziao na ui servisni put koji je vodio ka
reci u dungli. Bilo je vrelo u ovom delu parka; dungla je bila blizu i smrdelo je oko njih.
Maldun se zamajavao s kompjuterskim monitorom u dipu koji je sada pokazivao mapu
odmaralita sa mreom preko nje. "Nali su ga daljinskim videom", ree on. "Sektor 1104 je
odmah napred."
Dalje uz put, enaro je ugledao betonsku zapreku i dip parkiran du nje. "Mora da je
pogreno skrenuo", ree Maldun. "Mali gad."
"ta je poneo?" upita enaro.
"Vu kae petnaest embriona. Znate kol'ko to kota?"
enaro odmahnu glavom.
"Negde izmeu dva i deset miliona", ree Maldun. Odmahnuo je glavom. "Velik ulog."
Kad su se pribliili, enaro je ugledao telo kako lei pored kola. Telo je bilo neprepoznatljivo
i zeleno - ali onda su se zeleni oblici ratrkali i dip se zaustavio.
"Kompii", ree Maldun. "Kompii su ga nali."
Tuce prokompsognatida, finih malih grabeljivaca ne veih od patke, stajalo je na ivici
dungle i uzbueno avrljalo, dok su ljudi izlazili iz kola.
Denis Nedri leao je na leima; bucmasto, deako lice sad mu je bilo crveno i naduveno.
Muve su zujale oko njegovih otvorenih ustiju i debelog jezika. Telo mu je bilo raskomadano -
utroba rasporena, jedna noga potpuno savakana. enaro se brzo okrenuo, da pogleda
kompie, koji su u blizini uali na stranjim nogama i znatieljno posmatrali ljude. Mali
dinosaurusi imaju ape s pet prstiju, primetio je on. Brisali su lica i brade, to im je davalo
jezovito ljudsku dimenziju koja...
"Nek' me avo nosi", ree Maldun. "Nisu kompii."
"ta?"
Maldun je odmahivao glavom. "Vidite ove mrlje? Na njegovoj koulji i licu? Oseate li
slatkasti miris nalik na stari, osuen izbljuvak?"
enaro je zakolutao oima. Omirisao je.
"To je dilova pljuvaka", ree Maldun. "Ispljuvak dilofosaurusa. Vidite te unitene ronjae,
svo to crvenilo. U oima, to je bolno, ali nije smrtonosno. Imate otprilike dva sata da ga
isperete protivotrovom; drimo ga irom parka, za svaki sluaj. to kod ovog skota nije bilo
bitno. Zaslepili su ga, a onda rasporili po sredini. Nije ba najlepi nain da se ode. Moda,
najzad, na svetu ima pravde."
Prokompsognatidi su zaskviali i poeli da skau gore-dole, kad je Maldun otvorio stranja
vrata i izvadio sivu metalnu cev i kutiju od nerajueg elika. "Sve je jo tu", ree on. Pruio
je dva tamna cilindra enaru.
"ta je ovo?" upita enaro.
"Ono na ta i lii", ree Maldun. "Rakete." Kad je enaro ustuknuo, on ree: "Pazite - ne bi
vam se svialo da stanete u neto."
enaro je oprezno prekoraio Nedrijevo telo. Maldun je poneo cev do drugog dipa i smestio
je pozadi. Popeo se iza upravljaa. "'Ajdemo."
"A ta emo s njim?" upita enaro i pokaza na telo.
"ta s njim?" upita Maldun. "Imamo posla." Ubacio je kola u brzinu. enaro pogleda nazad i
vide da kompii nastavljaju jelo. Jedan je skoio i unuo na Nedrijeva otvorena usta, dok mu
je kidao mesto sa nosa.
Reka je postala ua. Obale su se sklapale s obe strane, sve dok se drvee i lie koje se
nadnosilo nad nju nije srelo visoko gore da zaustavi sunce. Tim je uo kliktanje ptica i video
male dinosauruse koji su avrljali i skakali s grane na granu. Meutim, uglavnom je vladala
tiina; vazduh je bio vreo i miran ispod zastora drvea.
Grant je pogledao na sat. Bilo je osam sati.
Mirno su plovili meu pegavim krpicama svetla. Ako nita drugo, barem se inilo da se kreu
bre nego pre. Budan, Grant je sada leao na leima i netremice gledao u granje iznad njega.
Na pramcu, video je kako ona posee gore.
"Hej, ta to radi?" ree on.
"Mislite li da moemo da jedemo ove bobice?" Pokazala je na drvee. Neke od grana koje su
visile bile su dovoljno blizu da mogu da se dohvate. Tim je na granama ugledao grozdove
svetlocrvenih bobica.
"Ne", ree Grant.
"Zato? Oni mali dinosaurusi ih jedu." Pokazala je na malog dinosaurusa koji je umakao
meu granje.
"Ne, Leksi."
Uzdahnula je, nezadovoljna njegovim autoritetom. "Volela bih da je tata ovde", ree ona.
"Tata uvek zna ta da se radi."
"O emu to pria?" ree Timi. "On nikad ne zna ta da se radi."
"Da, zna", uzdahnu ona. Leksi je zurila u drvee dok je klizilo pored njih; njihovo veliko
korenje krivilo se ka ivici vode. "Samo zato to tebe najvie ne voli..."
Tim se utke okrenuo.
"Ali, ne brini. Tata voli i tebe, iako se bavi kompjuterima, a ne sportom."
"Tata je zaluen za sport", Tim objasni Grantu.
Grant klimnu glavom. Gore, u granju, mali, bledouti dinosaurusi, jedva dve stope visoki,
skakali su s drveta na drvo. Imali su kljunaste glave, kao papagaji. "Zna li kako ove zovu?"
upita Tim. "Mikroceratopsi."
"Velika stvar", ree Leksi.
"Mislio sam da e te zanimati."
"Samo jako mali deaci", ree ona, "zanimaju se za dinosauruse."
"Ko kae?"
"Tata."
Tim poe da vriti, ali Grant podie ruku. "Deco", ree on, "tiina."
"Zato?" ree Leksi. "Mogu da radim ta hou, ako ja..."
Onda je uutala jer je i ona ula. Bio je to krik od koga se krv ledi, a dopirao je od nekud
nizvodno."
"E pa, gde je, kog vraga, taj prokleti reks?" ree Maldun; govorio je u radio. "Ovde ga ne
vidiomo." Bili su nazad u sauropodskom zabranu i gledali u ugaenu travu gde je dolo do
stampeda hadrosaurusa. Tiranosaurus bi trebalo da bude tu negde.
"Proveravam", ree Arnold i iskljui se.
Maldun se okrenuo prema enaru. "Proveravam", sarkastino je ponovio. "Zato, kog vraga,
nije ranije proverio? Zato ga ne prati?"
"Ne znam", ree enaro.
"Ne pojavljuje se", ree Arnold, trenutak kasnije.
"Kako misli, ne pojavljuje se?"
"Nije na monitorima. Senzori pokreta ga ne nalaze."
"Do avola", ree Maldun. "Toliko o senzorima pokreta. Jesi li video Granta ili decu?"
"Senzori pokreta ni njih ne nalaze."
"E pa, ta bi to trebalo da znai?" upita Maldun.
"Saekaj", ree Maldun.
"Vidite! Vidite"
Pravo iznad njih, uzdizala se velika kupola ptiarnika. Grant ju je video samo iz daljine; sada
je shvatio da je ogromna - pola milje u preniku ili ak jo vie. Mrea geodetskih nosaa
mutno je sijala kroz slabu maglu i prvo je pomislio da staklo mora da tei tonu. A onda, kad
su se pribliili, video je da uopte nema stakla - samo nosai. Majuna mreica visila je unutar
elemenata.
"Nije zavren", ree Leksi.
"Ja mislim da treba da bude tako otvoreno", ree Grant.
"Onda ptice mogu da izlete napolje."
"Ne ako su ptice velike", ree Grant.
Reka ih je pronela pored ivice kupole. Buljili su nagore. Sada su bili u kupoli, i dalje noeni
rekom. Ali za nekoliko minuta, kupola je bila toliko vidoko iznad njih, da se jedva videla u
magli. Grant ree: "Mislim da se seam da je druga koliba ovde." Nekoliko trenutaka kasnije,
na severu iznad kronji ugledali su krov zgrade.
"Hoete li da stanemo?" upita Tim.
"Moda tamo ima telefon. Ili senzori pokreta." Grant je zaveslao ka obali. "Moramo da
pokuamo da stupimo u vezu sa kontrolnom sobom. Kasnimo."
Iskrcali su se, klizajui se po muljevitoj obali, a Grant je izvukao splav iz vode. Onda je
privezao konopce za drvo, pa su se uputili kroz gustu umu palmi.
PTIARNIK
"Naprosto ne razumeme", ree Don Arnold, preko telefona. "Nigde ne vidim reksa, a ne
vidim ni Granta sa decom."
Sedeo je ispred konzola i srkao jo jednu olju kafe. Svuda oko njega u kontrolnoj sobi bili su
razbacani papirnati tanjiri i napola pojedeni sendvii. Arnold je bio iscrpljen. Tokom etrnaest
sati koliko je prolo otkako je Nedri unitio komjuter koji je upravljao Jurskim parkom,
Arnold je stpljivo dovodio sisteme u red, jedan za drugim. "Svi sistemi u parku su vraeni i
ispravno rade. Telefoni rade. Pozvao sam vam doktora."
Na drugom kraju veze, Malkolm se zakaljao. Arnold je razgovarao s njim u njegovoj sobi u
kolibi. "Ali imate problema sa senzorima pokreta?"
"E pa, ne mogu da naem ono to traim."
"Reksa, na primer?"
"Sad se uopte ne pokazuje. Poao je na sever pre dvadesetak minuta du ivice lagune, a onda
sam ga izgubio. Ne znam zato, osim ako opet nije zaspao."
"A ne moete da naete ni Granta i decu?"
"Ne."
"Mislim da je to vrlo jednostavno", ree Malkolm. "Senzori pokreta pokrivaju
neodgovarajue podruje."
"Neogdovarajue?" naskostreio se Arnold. "Oni pokrivaju devedeset dva..."
"Devedeset dva procenta teritorije zemljita, seam se", ree Malkolm. Meutim, ako stavite
ostala podruja na tablu, mislim da ete otkriti da je tih osam procentata topoloki povezano,
to znai da se te oblasti dodiruju. U sutini, ivotinja se moe slobodno kretati parkom i biti
neopaena, ako ide putem za odravanje ili rekom, ili plaom, ili tako neim.
"ak i da je tako", ree Arnold, "ivotinje su preglupe da bi to znale."
"Nije jasno koliko su ivotinje glupe", ree Malkolm.
"Mislite da Grant i deca to rade?" upita Arnold.
"Sasvim sigurno ne", ree Malkolm; ponovo se zakaljao. "Grant nije budala. On sigurno eli
da ga opazite. On i deca verovatno mau ispred svakog senzora pokreta koji vide. Ali moda
imaju druge probleme za koje ne znamo. Ili su na reci."
"Ne mogu da zamislim kako bi bili na reci. Obale su vrlo uske. Nemogue je hodati tamo du
reke."
"Da li bi ih reka dovela ovamo?"
"Da, ali to nije najbezbedniji put za dolazak jer prolazi kroz ptiarnik..."
"Zato se prilikom obilaska ne poseuje ptiarnik?" upita Malkolm.
"Imali smo problema da ga postavimo. Prvobitno, nameravalo se da se izgradi koliba na vrhu
drveta, visoko nad zemljom, gde bi posetioci mogli da posmatraju pterodaktile u nivou leta.
Sad u ptiarniku imamo etiri pterodaktila - u stvari, to su keradaktili, veliki daktili riboderi."
"ta je s njima?"
"E pa, dok smo zavravali kolibu, stavili smo daktile u ptiarnik da se aklimatizuju. Bila je to
velika greka. Ispostavilo se da su nai riboderi teritorijalci."
"Teritorijalci?"
"Ljuti teritorijalci", ree Arnold. "Bore se izmeu sebe za teritorije - i napadaju sve druge
ivotinje koje stupe na teritoriju koju su obeleili."
"Napadaju?"
"To je impresivno", ree Arnold. "Daktili odjedre do vrha ptiarnika, saviju krila i ponu da
poniru. ivotinja od trideset funti pogodie oveka na zemlji kao tona cigala. Bacali su
radnike u nesvest, pravei im prilino gadne posekotine."
"To ne povredi daktile?"
"Do sada ih nije."
"Znai, ako su deca u ptiarniku..."
"Nisu", ree Arnold. "Barem se nadam da nisu."
"Je li to koliba?" ree Leksi. "Kakva rupa."
Ispod kupole ptiarnika, Pteratopska koliba bila je sagraena visoko nad zemljom, na velikim
drvenim pilonima, usred umarka jela. Ali zgrada je bila nedovrena i neokreena; prozori su
zvrjali prazni. Drvee i koliba bili su isprskani irokim belim prugama.
"Izgleda da je, iz nekog razloga, nisu zavrili", ree Grant; skrivao je svoje razoarenje. Bacio
je pogled na sat. "Hajde da se vratimo u amac."
Dok su hodali, sunce je izilo i uinilo jutro veselijim. Grant je gledao na zemlji reetkastu
senku kupole iznad njihovih glava. Primetio je da su i zemlja i lie poprskani irokim
prugama od iste bele kredaste materije koja se nalazila i na zgradi. I da se u jutarnjem
vazduhu osea razaznatljiv, opor miris.
"Ovde smrdi", ree Leksi. "ta je ovo belo?"
"Lii na izmet gmizavaca. Verovatno od ptica."
"Kako to da nisu zavrili kolibu?"
"Ne znam."
Stupili su na proplanak s niskom travom, proaran divljim cveem. Zauli su dug, nizak
zviduk. Onda jo jedan zviduk, kao odgovor na njega, s druge strane ume.
"ta je to?"
"Ne znam."
Onda je Grant ispred sebe ugledao tamnu senku jednog oblaka na travnatom polju. Senka se
kretala brzo. Za tren, projurila je preko njih. Podigao je pogled i ugledao ogroman taman
oblik kako klizi iznad njih, zapreavajui sunce.
"Auu!" ree Leksi. "Je li to pterodaktil?"
"Jeste", ree Tim.
Grant nije odgovorio. Bio je ushien pogledom na ogromno letee stvorenje. Gore, na nebu,
pterodaktil je ispustio dubok zviduk i skladno se okrenu, ponovo se usmeravaju prema
njima.
"Otkud to da se oni ne obilaze?" ree Tim.
I Grant se isto pitao. Letei dinosaurusi su bili tako predivni, tako skladni dok su se kretali
kroz vazduh. Dok je Grant gledao, i drugi pterodaktil se pojavio na nebu, i trei, i etvrti.
"Moda zato to nisu zavrili kolibu", ree Leksi.
Grant je razmiljao o tome kako ovo nisu obini pterodaktili. Bili su preveliki. Mora da su to
keradaktili, veliki letei daktili iz rane krede. Kada su bili visoko, liIli su na manje avione.
Kada su se spustili nie, video je da ivotinje imaju raspon krila od petnaest stopa, dlakava
tela i krokodilsku glavu. Jedu ribu, setio se. Juna Amerika i Meksiko.
Leksi je zaklonila oi i pogledala u nebo. "Mogu li da nas povrede?"
"Ne verujem. Oni jedu ribu."
Jedan od daktila poeo je da se zavojito sputa, bletava tamna seknka koja je prohujala
prored njih s naletom toplog vetra i ostavila iza sebe opor smrad.
"Ajoj!" ree Leksi. "Stvarno su veliki." A onda je kazala: "Jeste li sigurni da ne mogu da nas
povrede?"
"Prilio."
Drugi daktil se ustrmio dole; kretao se bre od prvog. Doao je otpozadi i prozujao iznad
njihovih glava. Grant je zapazio zubat kljun i dlakavo telo. Lii na ogromnog slepog mia,
pomisli on. Ali Grant je bio impresioniran krhkim izgledom ivotinja. Njihova ogromna krila
- delikatne ruiaste opne pruene preko njih - tako tanke da su bile prozirne - sve je
pojaavalo utisak delikatnosti daktila.
"Joj!" viknu Leksi i uhvati se za kosu. "Ujeo me je!"
"ta je?" upita Grant.
"Ujeo me je! Ujeo me je!" Kada je sklonila ruku, video je krv na njenim prstima.
Gore, na nebu, dva daktila skupila su krila, uruavajui se u male tamne oblike, i stmoglavila
se prema zemlji. Ispustili su neku vrstu krika dok su se obruavali.
"Hajdemo!" ree Grant i zgrabi ih za ruku. Trali su preko livade, uli vrisak koji se
pribliavao, i on se bacio na zemlju u poslednjem trenutku, povukavi decu dole sa sobom,
kad su dva daktila prozvidala i zakretala pored njih, lepeui krilima. Grant je osetio kako
mu kande cepaju koulju na leima.
A onda je ustao; podigao je i Leksi na noge i potrao zajedno s Timom nekoliko stopa napred,
dok su se iznad njih jo dve ptice okretale i ponirale dole, prema njima, vritei. U poslednjem
trenutku gurnuo je decu na zemlju i velike senke proleprae iznad.
"Bljah", ree Leksi, zgaena. Videla je da je poprskana belim izmetom ptica.
Grant je brzo ustao. "Hajdemo!"
Spremao se da potri, kada je Leksi zastraeno uzviknula. Okrenuo se i video da ju je jedan
daktil zgrabio za rame stranjim kandama. Ogromna koasta krila ivotinje, prozirna na
suncu, iroko su lepetala s njene obe strane. Daktil je pokuavao da uzleti, ali Leksi je bila
preteka i dok se borio neprestano ju je kljucao u glavu, dugim zailjenim eljustima.
Leksi je vritala i mahnito mahala rukama. Grant je uradio prvo to mu je palo na pamet.
Potrao je napred i skoio na daktila. Sruio ga je na lea na zemlju i pao povrh dlakavog tela.
ivotinja je zakriala i posegnula za njim; Grant je pognuo glavu dalje od eljusti i odgurnuo
se unazad, dok su divovska krila udarala po njegom telu. Bilo je to kao kad se nalazi u atoru
u oluji. Nije mogao da vidi, nije mogao da uje, nije bilo niega osim lepetanja, krianja i
koastih opni. Kande na nogama mahnito su mu grebale grudi. Leksi je vritala. Grant se
odvojio od daktila, a ovaj je kriao i blebetao dok je mahao krilima i borio se da se okrene, da
se ispravi. Na kraju je savio krila kao slepi mi i otkotrljao se; podigao se na malim kandama
na krilima i tako poeo da hoda.
Mogao je da hoda na krilima! Ledererove spekulacije bile su tane! Ali ostali daktili su poeli
da poniru prema njima i Grant je osetio vrtoglavicu, gubitak ravnotee i u strahu je video da
Leksi bei, sa rukama preko glave... Tim je vikao iz sve snage...

Prvi od njih se sjurio dole, a ona je bacila neto i odjednom je on zazvidao i poeo da se
penje. I ostali daktili smesta su poeli da se penju i pojurili prvog. etvrti daktil je nesigurno
zaleprao u vazduh da se pridrui ostalima. Grant je podigao pogled navie; mirkao je da vidi
ta se dogodilo. Tri daktila jurila su prvog i besno kriala.
Bili su sami u polju.
"ta se dogodilo?" upita Grant.
"Uzeli su mi rukavicu", ree Leksi. "Moju Deril Strouberi specijal."
Poli su dalje. Tim ju je obgrlio oko ramena. "Jesi li dobro?"
"Naravno, budalo", ree ona; stresla mu je ruku sa sebe. Pogledala je gore. "Nadam se da e
se zadaviti i crknuti", ree on.
"Aha", ree Tim. "I ja."
Ispred sebe ugledali su amac na obali. Grant j pogledao na sat. Bilo je osam i trideset. Sada
je imao dva i po sata da se vrati.
Leksi se razveselila kad su naputali srebrnastu kupolu ptiarnika. Zatim su se obale reke
pribliile s obe strane, drvee se opet spojilo iznad njih. Reka je bila ua nego ikad, na nekim
mestima iroka samo deset stopa i struja je bila jaka. Leksi je podigla ruku da dodirne grane
dok su prolazili pored njih.
Grant se zavalio na splavu i sluao ubor vode kroz toplu gumu. Sad su se kretali brzo; grane
iznad njih promicale su sve bre. Bilo je prijatno. Davalo je malo povetarca unutar zabrana
granja koje se nadnosilo nad njih. A znailo je i da e se pre vratiti.
Grant nije mogao da pretpostavi koliko su daleko stigli, ali mora da su prevalili nekoliko milja
od zgrade sauropoda u kojoj su proveli no. Moda etiri ili pet milja. Moda ak i vie. To bi
znailo da su moda na samo sat hoda od hotela kada napuste splav. Meutim, posle
ptiarnika, Grant vie nije urio da napusti reku. U tom trenutku, bilo im je dobro. "Pitam se
kako je Ralf", ree Leksi. Verovatno je mrtav, ili tako neto."
"Siguran sam da je dobro."
"Pitam se da li bi me pustio da ga jaem." Uzdahnula je, pospana od sunca. "Bilo bi lepo
jahati Ralfa."
Tim ree Grantu: "Seate se tamo kod stegosaurusa? Prole noi?"
"Da."
"Zato ste ih pitali za ablju DNK?"
"Zbog razmnoavanja", ree Grant. "Ne mogu da objasne zato se dinosaurusi razmnoavaju,
iako ih zrae i iako su sve enke."
"Tako je."
"E, pa, opte je poznato da je zraenje nepouzdano i da verovatno ne funkcionie. Mislim da
e se ispostaviti da je ovde tako. Ali jo postoji problem toga to su svi dinosaurusi enke.
Kako mogu da se razmnoavaju kad su sve enke?"
"Tako je", ree Tim.
"E, pa, irom ivotinjskog carstva, seksualno razmnoavanje javlja se u najneobinijim
oblicima."
"Tima seks jako zanima", ree Leksi.
Obojica nisu obratili panju na nju. "Na primer", ree Grant, "mnoge ivotinje polno se
razmnoavaju, a da uopte nemaju ono to bismo mi zvali seksom. Mujaci oslobode
spermatoforu u kojoj se nalazi sperma, a enka je kasnije pokupi. Ova vrsta razmene ne
zahteva preteranu diferencijaciju izmeu mujaka i enke, kakvu smatramo da obino postoji.
Kod nekih ivotinnja mujaci i enke su sliniji nego kod ljudi."
Tim klimnu glavom. "Ali ta je sa abama?"
Grant je zauo iznenadno krianje sa drvea iznad njih, kad su se mikrocertopsi uznemireno
razbeali. Velika glava tiranosaurusa srnula je kroz lie s leve strane; velike eljusti
kljocnule su prema splavu. Leksi je zaurlala od straha, a Grant je zaveslao ka suprotnoj obali.
Meutim, reka je bila samo deset stopa iroka. Tiranosaurus se uhvatio u gusto rastinje. Srljao
je, mahao glavom i rikao. A onda je povukao glavu.
Kroz drvee koje je oiviavalo reku ugledali su ogromnu crnu priliku tiranosaurusa koja se
kretala na sever i traila otvor u drveu koje je oiviavalo obalu. Svi mikroceratopsi su preli
na suprotnu obalu, gde su kriali i skakali gore-dole. U amcu, Grant, Tim i Leksi
bespomono su gledali kako tiranosaurus ponovo pokuava da se probije. Meutim, du obala
reke drvee je bilo pregusto. Tiranosaurus se ponovo pomerio nizvodno, ispred amca, i
ponovo pokuao; besno je tresao granama. MeUtim, opet nije uspeo.
A onda je krenuo dalje, jo nizvodnije.
"Mrzim ga", ree Leksi.
Grant se spustio u amac, jako potreen. Da se tiranosaurus probio, ne bi nita mogao da uradi
da ih spase. Reka je bila toliko uska da je jedva bila ira od splava. Bilo je to kao da su u
tunelu. Gumeni bokovi esto su grebali o mulj dok je amac nosila ustra struja.
Bacio je pogled na sat. Gotovo devet. Splav je nastavljao nizvodno.
"Hej!" ree Leksi, "sluajte!"
uli su reanje, ispresecano huanjem koje se ponavljalo. Glasanje je dolazilo iza krivine,
dalje niz reku. Oslunuo je i ponovo zauo huanje.
"ta je to?" upita Leksi.
"Ne znam", ree Grant. "Ali ima ih vie." Zaveslao je prema suprotnoj obali i uhvatio se za
granu da zaustavi splav. Reanje s ponavljalo. A onda jo huanja.
"Zvui kao jato sova", ree Tim.
MAlkolm je zavapio: "Zar ve nije vreme za morfijum?"
"Nije jo", ree Eli.
Malkolm uzdahnu. "Koliko ovde imamo vode?"
"Ne znam. Ima puno tekue vode iz slavi..."
"Ne, mislim, koliko je uskladiteno? Je l' ita?"
Eli slegnu ramenima. "Nije."
"Idite u sobe na ovom spratu i napunite kade vodom."
Eli se namrtila.
"Takoe", ree Malkolm, "imamo li neki voki-toki? Baterijske lampe? ibice? Gorionike?
Takve stvari?"
"Pogledau unaokolo. Spremate se za zemljotres?"
"Neto slino", ree Malkolm. "Malkolmov efekat podrazumeva katastrofalne promene."
"Ali Arnold kae da svi sistemi savreno rade."
"Tad se on i deava", ree Malkolm.
Eli ree: "Nemate neko naroito miljenje o Arnoldu, zar ne?"
"On je u redu. On je inenjer. Vu takoe. Oni su oboje tehniari. Ne poseduju inteligenciju.
Imaju ono to zovem 'miligencijom'. Oni sagledavaju neposrednu situaciju. Usko razmiljaju i
zovu to 'usredsreivanjem'. Ne vide okolinu. Ne vide posledice. Tako i dobijate ovakvo
ostrvo. Kad miligneti raziljaju. Zato to ne moete napraviti ivotinju i od nje oekivati da se
ponaa kao da nije iva. Da ne bude nepredvidljiva. Da ne pokuava da bei. Ali oni to ne
shvataju."
"Zar ne mislite da je to u ljudskoj prirodi?" upita Eli.
"Boe, nije", ree Malkolm. To je kao kad biste rekli da su muena jaja i slanina za doruak u
ljudskoj prirodi. Nije nita tako. To je iskljuivo zapadnjaka navika i vei deo sveta osea
muninu pri pomisli na to." Trgnuo od bola. "Morfijum me ini filozofski nastrojenim."
"Hoete li malo vode?"
"Ne. Rei u vam ta je problem sa inenjerima i naunicima. Naunici imaju razraenu emu
sranja o tome kako oni trae istinu o prirodi. to je tano, ali to nije ono to ih vodi. Nikoga
ne vode apstrakcije tipa 'traenja istine'.
Naunici su, u stvari, zaokupljeni dostignuem. Tako da su usredsreeni na to da li mogu da
neto urade. Nikad se ne zaustave i zapitaju treba li da neto urade. Oni obino definiu takvo
stanovite besmislenim. Ako to oni ne urade, neko drugi e. Otkrie je, veruju oni, neizbeno.
Tako da oni naprosto pokuavaju da budu prvi. To je igra u nauci. ak i isto nauno otkrie
je agresivan, probojan in. Ono zahteva veliku opremu i posle toga bukvalno menja svet.
Akceleratori estica brazdaju zemlju i ostavljaju radioaktivne nusproizvode. Astronauti
ostavljaju ubre na Mesecu. Uvek ostaje neki dokaz da su naunici bili tamo dok su inili
svoja otkria. Otkrie je uvek silovanje prirode. Uvek.
Naunici ele tako. Oni moraju da zariju svoje instrumente unutra. Moraju da ostave trag. Oni
ne mogu samo da posmatraju. Ne mogu samo da ocenjuju. Ne mogu samo da se uklope u
prirodni poredak. Oni moraju da uine neto neprirodno. To je posao naunika, a sad imamo i
cela drutva koja pokuavaju da budu nauna." Uzdahnuo je i utonuo nazad.
Eli ree: "Ne mislite li da preterujete..."
"Na ta neka od vaih iskopina lii godinu dana kasnije?"
"Ni na ta", priznala je ona.
"Ne vrite ponovnu sadnju, ne obnavljate zemljite posle iskopavanja?"
"Ne."
"Zato ne?"
Slegla je ramenima. "Nema para, pretpostavljam..."
"Para samo ima za iskopavanje, ali ne i za restauraciju?"
"E, pa, mi samo radimo u pustrama..."
"Samo pustare", ree Malkolm; odmahivao je glavom. "Samo ubre. Samo nusproizvodi.
Samo propratni efekti... Pokuavam da vam kaem da nauici tako hoe. Oni hoe i
nusproizvode, i ubre, i oiljke, i propratne efekte. To je nain da sebe umire. To je ugraeno
u fabriku nauke i sve vie vodi u katastrofu.
"I gde je onda odgovor?"
"Osloboditi se miligentnih. Oduzeti im mo."
"Ali kad se odreknemo celokupnog napretka..."
"Kakvog napretka?" iznervirano ree Malkolm. "Broj sati koje ena posveuje kunim
poslovima nije se smanjio od 1930-ih, uprkos svim prednostima. Svim usisivaima, mainama
za pranje i suenje vea, kompaktorima ubreta, drobilicama ubreta, peri-i-nosi tkaninama...
Zato je i dalje potrebno isto toliko vremena da se oisti kua kao i 1930?"
Eli je utala.
"Zato to nema nikakvog napretka", ree Malkolm. "Ne pravog. Pre trideset hiljada godina,
kada su ljudi pravili slike u Laskou, radili su dvadeset sati nedeljno da obezbede sebi hranu,
sklonite i odeu. Ostatak vremena mogli su da provedu u igri, snu, ili da rade ta god hoe. A
iveli su u prirodnom svetu, s istim vazduhom, istom vodom, predivnim drveem i
zalascima sunca. Razmislite o tome. Dvadeset sati nedeljno. Pre trideset hiljada godina."
Eli ree: "Hoete da vratite sat unatrag?"
"Ne", ree Malkolm. "elim da se ljudi probude. Imali smo etiri stotine godina savremene
nauke i ve smo morali da shvatimo za ta je dobra, a za ta nije. Vreme je za promene."
"Pre nego to unitimo planetu?" ree ona.
Uzdahnuo je i sklopio oi. "Oh, draga moja", ree on. "To je poslednja stvar za koju bih se
brinuo."
U mranom tunelu reke, Grant se kretao ruku pred ruku, drei se za grane i oprezno
pomerajui splav napred. Jo je uo zvuke. Onda je, konano, ugledao dinosauruse.
"Zar to nisu oni otrovni?"
"Da", ree Grant. "Dilofosaurusi."
Na obali reke stajala su dva dilofosaurusa. Njihova deset stopa visoka tela bila su posuta
crnim i utim takama. Ispod toga, stomak im je bio svetlozelen, kao kod gutera. Uparene
zakrivljene crvene kreste vodile su du vrha glave, od oiju do nosa, pravei V iznad glave.
Pticolik izgled bio je pojaan nainom na koji su se pokretali, kako su se saginjali da piju
vodu iz reke, da bi zatim reali i hukali.
Leksi proapta: "Hoemo li da iziemo i nastavimo peke?"
Grant odmahnu glavom. Dilofosaurusi su bili manji od tiranosaurusa, dovoljno mali da se
provuku kroz gusto lie na obali reke. A inio se i da su brzi, po nainu na koji su reali i
hukali jedan na drugog.
"Ali amcem ne moemo da proemo pored njih", ree Leksi. "Oni su otrovni."
Dilofosaurusi su nastavili da piju i huu. inilo se kao da meusobno opte na nekakav udno
ritualan, repetativan nain. ivotinja s leve strane bi se nagnula da pije, otvarajui usta i
ogoljavajui duge redove otrih zuba, a zatim bi huknula. ivotinja s desne strane bi
odgovorila hukanjem i sagnula se da pije, u ogledalskom liku pokreta prve ivotinje. Onda bi
se sekvenca ponavljala, uvek na isti nain.
Grant je primetio da je ivotinja s desne strane manja, s manjim takama na leima i mutnije
crvenom krestom...
"Nek' me avo nosi", ree on. "To je ritual parenja."
"Moemo li da proemo pored njih?" upita Tim.
"Ne kako su sad. Odmah su pored ivice vode." Grant je znao da ivotinje mogu satima da
obavljaju takve rituale parenja kad doe vreme. Mogu da budu bez hrane, da ne obraaju
panju ni na ta drugo... Bacio je pogled na sat. Devet i dvadeset.
"ta emo da radimo?" upita Tim.
Grant uzdahnu. "Nemam pojma."
Sedeli su u amcu, a onda su dilofosaurusi poeli da repetativno tule i riu, uznemireni. Obe
ivotinje poele su da se okreu od reke.
"ta je to?" upita Leksi.
Grant se nasmeio. "Mislim da nam konano stie pomo." Odgurnuo se od obale. "Deco,
eleo bih da vas dvoje legnete dole na gumu. Proi emo to bre moemo. Ali upamtite
neto: ta god da se desi, ne govorite nita i ne miite se. Vai?"
Splav je poeo da pluta nizvodno ka hukanju dilofosaurusima. Dobijao je na brzini. Leksi je
leala pored Grantovih nogu i uplaeno ga gledala. Pribliavali su se dilofosaurusima koji su
jo bili okrenuti od reke. Meutim, on je izvadio vazduni pitolj, proverio arer.
Splav je nastavljao dalje i oni su osetili neobian miris, slatkast i muan u isto vreme.
Smrdelo je na osuen izbljuvak. Hukanje dilofosaurusa postalo je glasnije. Splav je zaao za
poslednju krivinu i Grant je zadrao dah. Dilofosaurusi su bili samo nekoliko stopa daleko i
tulio na drvee s druge strane reke.
Kao to je Grant i pretpostavljao, tulio je na tiranosaurusa. Tiranosaurus je pokuavao da se
probije kroz zastor lia, a dilosi su hukali i trupkali nogama u blatu. Splav je proao pored
njih. Zadah je bio muan. Tiranosaurus je riknuo, verovatno zato to je video splav. Meutim,
sledeeg trenutka...
Tup.
Splav je prestao da se kree. Nasukali su se na obalu, samo nekoliko stopa nizvodno od
dilofosaurusa.
Leksi proapta: "Oh, super."
Zaulo se otegnuto, sporo grebanje splava o blato. Onda se splav ponovo pokrenuo. Ili su niz
reku. Tiranosaurus je poslednji put riknuo i krenuo dalje; jedan dilofosaurus se inio
iznenaen, a zatim je zahuao. Drugi dilofosaurus je odgovorio hukanjem.
Splav je plovio niz reku.
TIRANOSAURUS
Dip je truckao pod bletavim suncem. Maldun je vozio, a enaro je bio pored njega. Bili su
na otvorenom i udaljavali se od guste linije lisnatog pokrivaa i palmi koje su obeleavale
reni tok, sto jardi istono. Doli su do uzvisine i Maldun je zaustavio kola.
"Hriste, al'je vrue", ree on; nadlanicom je obrisao elo. Potegao je iz boce viskija izmeu
kolena, a zatim ponudio enara.
enaro odmahnu glavom. Netremice je posmatrao pejza koji je treperio u jutarnoj toploti.
Onda je pogledao dole na ugraeni kompjuter i video monitor na komandnoj tabli. Monitor je
prikazivao slike parka sa daljinskih kamera. Jo ni traga Grantu i deci. Ili tiranosaurusu.
Radio je zakrao. "Maldun."
Maldun je podigao slualicu. "Da."
"Ima li kompjuter? Naao sam reksa. On je u odeljku 442. Ide ka 443."
"Samo malo", ree Maldun i podesi monitor. "Aha. Imam ga. Prati reku." ivotinja se uljala
du lisnatog pokrivaa koji je oiviavao obale reke i kretala se na sever.
"Polako s njim. Samo ga uini nepokretnim."
"Ne brini", ree Maldun; mirkao je prema suncu. "Neu ga povrediti."
"Seti se", ree Arnold, "tiranosaurus nam je glavna turistika atrakcija."
Maldun je iskljuio radio uz kranje statikog uma. "Prokleta budala", ree on. "Oni jo
govore o turistima." Maldun je upalio motor. "'Ajmo kod Reksija da mu damo dozu."
Dip je poskakivao na neravnom terenu.
"Jedva ekate ovo", ree enaro.
"Dugo sam eleo da u velikog gada zabijem iglu", ree Maldun. "I evo ga sad."
Uz trzaj su se zaustavili. Kroz vetrobran, enaro je ugledao tiranosaurusa pravo ispred njih,
kako se kree meu palmama du reke.
Maldun je iskapio bocu sa viskijem i bacio je na stranje sedite. Posegao je nazad da uzme
svoju cev. enaro je gledao video monitor koji je prikazivao njihov dip i tiranosaurusa.
Mora da je meu drveem iza njih bila kamera unutranjeg sistema.
enaro se nagnuo i otvorio Halibarton kutiju od nerajueg elika. Unutra je bila obloena
penom. etiri cilindra, svaki veliine etvrtgalonske boce za mleko, bila su uukana u penu.
Svi su bili oznaeni MORO-709. Izvadio je jedan.
Otepi vrh i navrne iglu", objasnio je Maldun.
enaro je pronaao plastino pakovanje velikih igala, svaka veliine vrha njegovog prsta.
Navrnuo je jednu na kanister. Drugi kraj cilindra imao je kruni olovni teret.
"To je klip. Sabija se na udar." Maldun je seo napred sa vazdunom pukom preko kolena.
Bila je nainjena od tekog sivog cevastog metala i delovala enaru kao bazuka ili lanser
raketa.
"ta je MORO-709?"
"Standardni ivotinjski umiriva", ree Maldun. "Koriste ga zooloki vrtovi irom sveta. Za
poetak emo probati sa hiljadu kubika." Maldun je preklopio telo zatvaraa, koji je bio
dovoljno veliki da u njega zavue pesnicu. Ubacio je kanister u magacin i zatvorio ga.
"To bi trebalo da je dovoljno", ree Maldun. "Standardni slon dobija oko dvesta kubika, ali
oni imaju samo po dve ili tri tone. Tyrannosaurus rex ima osam tona i mnogo je zloudniji. To
ima veze s dozom."
"Zato?"
"Doza za ivotinju delimino zavisi od teine, a delimino od naravi. Ako istu dozu 709-ke
ubrizgate slonu, nilskom konju i nosorogu - slona ete uiniti nepokretnim, tako da samo stoji
tamo kao kip. Usporiete nilskog konja, tako da e biti nekako pospan, ali e nastaviti da se
kree. A nosorog e se samo razbesneti. Meutim, s druge strane, ako jurite nosoroga vie od
pet minuta kolima, pae mrtav od adrenalinskog oka. udna kombinacija vrstine i
delikatnosti.
Maldun je polako vozio prema reci, pribliavajui se tiranosaurusu. "Ali, sve su to sisari. Mi
znamo puno o rukovanju sa sisarima, jer se zooloki vrtovi zasnivaju na privlanosti velikih
sisara - lavova, tigrova, medveda, slonova. Mnogo manje znamo o gmizavcima. A niko nita
ne zna o dinosaurusima. Dinosaurusi su nove ivotinje."
"Smatrate ih gmizavcima?" upita enaro.
"Ne", ree enaro i promeni brzinu. "Dinosaurusi se ne uklapaju u postojee kategorije."
Skrenuo je u stranu da izbegne stenu. "U stvari, otkrili smo da se dinosaurusi razlikuju ba
kao to se i dananji sisari razlikuju. Neki dinosi su pitomi i slatki, a neki su zloudni i
nevaljali. Neki od njih dobro vide, a neki ne. neki su glupi, a neki su jako, jako inteligentni."
"Raptori, na primer?" upita enaro.
Maldun klimnu glavom. "Raptori su pametni, Jako pametni. Verujte mi, svi problemi koje
sada imamo", ree on, "nitavni su u poreenju s onim koje bismo imali kad bi raptori izili iz
svog zabrana. Ah. Mislim da je ovo najvie to moemo da priemo naem Reksiju."
Gore ispred, tiranosaurus je gurao glavu kroz granje i virio prema reci. Pokuavao da proe.
Onda se ivotinja pomerila nekoliko jardi nizvodno, da ponovo pokua.
"Pitam se ta tamo vidi?" ree enaro.
"Vrag bi ga znao", ree Maldun. Moda pokuava da doe do mikroceratopsa koji se vrzmaju
u granama. Zavrtee mu mozak."
Maldun je zaustavio dipo oko pedeset jardi od tiranosaurusa i okrenuo vozilo. Ostavio je
motor da radi. "Sedite za volan", ree Maldun. "I veite pojas." Izvadio je jo jedan cilindar i
prikaio ga na koulju. Onda je iziao iz kola.
enaro je seo za volan. "Jeste li ovo esto radili?"
Maldun je podrignuo. "Nikad. Pokuau da ga pogodim odmah iza slunog kanala. Videemo
kako ide odatle." Otiao je deset jardi iza dipa i unuo na travu na jedno koleno. Smirio je
veliku puku o rame i izbacio debeli teleskopski nian. Maldun je naciljao na tiranosaurusa,
koji ih je i dalje ignorisao.
Dogodila se eksplozija bledog gasa i enaro je ugledao belu prugu kako juri kroz vazduh
prema tiranosaurusu. Meutim, delovalo je kao da se nita nije dogodilo.
Onda se tiranosaurus okrenuo polako, znatieljno i zagledao u njih. Pomerao je glavu s jedne
na drugu stranu, kao da ih gleda as jednim, as drugim okom.
Maldun je spustio lanser i punio drugi kanister.
"Pogodili ste ga?" upita enaro.
Maldun odmahnu glavom. "Promaaj. Prokleti laserski nian... Vidi da li u kutiji ima
baterija."
"ta?" upita enaro.
"Baterija", ree Maldun. "Velika je otprilike kao va prst. Sive oznake."
enaro se sadnuo da pogleda u elinu kutiju. Osetio je vibracije dipa, uo rad motora. Nije
video bateriju. Tiranosaurus je riknuo. enaru je to bio zastraujui zvuk, grmljavina iz velike
grudne upljine ivotinje, koja se prostirala pejsaom. Hitro se uspravio i posegao za
volanom, stavio ruku na menja. Preko radija uo je kako jedan glas kae: "Maldune. Arnold
ovde. Beite odatle. Gotovo."
"Znam ta radim", ree Maldun.
Tiranosaurus je napao.
Maldun je stajao na mestu. Uprkos tome to je ivotinja jurila prema njemu, polako i
metodino podigao je lanser, naciljao i opalio. Jo jednom, enaro je ugledao oblai dima i
belu prugu kanistera koji je iao ka ivotinji.
Nita se nije dogodilo. Tiranosaurus je nastavio s napadom.
Sad je Maldun bio na nogama i trao, viui: "Kreni! Kreni!" enaro je ubacio dip u brzinu i
Maldun se bacio na bona vrata dok je dip pohrlio napred. Tiranosaurus se brzo pribliavao i
Maldun otvori vrata i ue unutra.
"Bre, Boga mu. Bre!"
enaro je dao gas do daske. Dip je nesigurno poskakivao, prednji kraj se podizao tako
visoko da bi kroz vetrobran videli samo nebo, a zatim bi tresnuli dole, pa onda ponovo
pojurili napred. enaro je iao ka umarku s leve strane sve dok u retrovizoru nije video da je
tiranosaurus poslednji put riknuo i okrenuo se.
enaro je usporio kola. "Isuse."
Maldun je odmahivao glavom. "Mogao bih da se zakunem da sam ga drugi put pogodio."
"Ja bih rekao da ste promaili", ree enaro.
"Igla mora da se slomila pre nego to je klip utisnut."
"Priznajte, promaili ste."
"Aha", ree Maldun. Uzdahnuo je. "Promaio sam. Baterija na prokletom laserkom nianu
bila je mrtva. Moja greka. Trebalo je da proverim, kad sam se sino vratio. Vratimo se da
uzmemo jo kanistera."
Dip se uputio na sever, ka hotelu. Maldun je podigao radio. "Kontrola."
"Da", ree Arnold.
"Vraamo se u bazu."
Reka je sad bila jako uska i tekla je brzo. Splav je sve vreme ubrzavao. Poelo je da lii na
vonju u zabavnom parku.
"Ju-hu!" drala se Leksi, drei se za bok amca. "Bre! Bre!"
Grant je gledao napred, mirkajui. Reka je jo bila uska i mrana, ali neto dalje video je da
se drvee zavrava i da je iza toga suneva svetlost i daleka tutnjava. inilo se da se reka
zavrava neobinom ravnom linijom...
Splav je i dalje iao sve bre, hitajui napred.
Grant je zgrabio vesla.
"ta je to?"
"Vodopad", ree Grant.
Splav je izleteo iz nadnosee tame na blistavo jutarnje svetlo i, noen brzom strujom, hrlio ka
rubu vodopada. Ui im je parala zagluujua tutnjava. Grant je veslao koliko god je mogao,
meutim uspevao je samo da vrti splav u krug. A splav je neumitno nastavljao ka rubu.
Leksi se nagnula prema njemu. "Ja ne umem da plivam!" Grant je primetio da nije prikopala
jaknu za spasavanje, ali tu nije mogao nita da uini; zastraujuom brzinom stigli su do kraja
i tutnjava vodopada kao da je ispunila svet. Grant je zario veslo duboko u vodu, osetio kako
se kai i zadrava, tano ne rubu; gumeni splav podrhtavao je na struji, ali se nije prevalio
preko. Grant se oslonio o veslo i pogledao preko ivice; video je vertikalan pad od kojih
pedeset stopa dole do jezerca.
A u jezercu stajao je tiranosaurus i ekao ih.
Leksi je uspanieno vritala, a amac se okrenuo i stranji kraj je postepeno odlazio, odnosei
ih u vazduh i tutnjeu vodu; oni uasno padoe. Grant je zamlatarao rukama po vazduhu i svet
je najednom postao tih i spor.
inilo mu se da padaju minutima; imao je vremena da posmatra Leksi, koja je padala pored
njega; imao je vremena da posmatra Tima, gledajui dole na dno; imao je vremena da
posmatra zamrznut beli zastor vodopada; imao je vremena da posmatra mehurasto jezerce
ispod sebe, dok je polako, utke padao prema njemu.
A onda, uz probadajui pljesak, Grant je uronio u hladnu vodu, okruen belim kipuim
mehuriima. Kotrljao se, okretao, i na trenutak ugledao nogu tiranosaurusa dok je, vrtei se,
proao pored njega, sjurio se niz jezerce i izleteo u struju iza njega. Grant je zaplivao prema
obali, epao toplo stenje, skliznuo, uhvatio se za granu i konano izvukao iz glavne struje.
Dahui, odvukao se na stomaku do stenja i pogledao ka reci, ba na vreme da spazi smei
splav kako prolee pored njega, prevrui se. Onda je ugledao Tima, koji se borio sa strujom,
pruio mu ruku i izvukao ga pored sebe na obalu, zakaljanog i drhtavog.
Grant se okrenuo prema vodopadu i video kako tiranosaurus gnjura glavu pravo dole u vodu
jezerca kod njegovih stopala. Velika glava se protresla, pljuskajui vodu na sve strane.
ivotinja je imala neto u zubima.
A onda je tiranosaurus ponovo podigao glavu.
Sa eljusti visila je Leksina narandasta jakna.
Trenutak kasnije, Leksi je izletela na povrinu pored dinosaurusovog dugakog repa. Licem je
bila okrenuta prema vodi, a malo telo struja je nosila nizvodno. Grant je uleteo u vodu za
njom i ponovo je uronio u uzburkanu struju. Trenutak kasnije, izvukao ju je na stenje; teak,
beivotan teret. Lice joj je bilo sivo. Voda joj je curila iz ustiju.
Grant se nagnuo da joj da vetako disanje usta na usta, meutim, ona se zakaljala. Onda je
povratila uto-zelenu tenost i ponovo se zakaljala. Kapci su joj zatrepereli. "ao", ree ona.
Slabano se nasmejala. "Uspeli smo."
Tim poe da plae. Ponovo se zakaljala. "Hoe li da prestane? Zato plae?"
"Zato."
"Brinuli smo se zbog tebe", ree Grant. Male krpice plutale su niz reku. Tiranosaurus je kidao
jaknu. I dalje okrenut od njih, licem prema vodovodu. Ali svakog trenutka ivotinja bi se
mogla okrenuti i videti ih... "'Ajmo, deco", ree on.
"Kuda idemo?" upita Leksi; zakaljala se.
"Hajdemo" Traio je skrovite. Nizvodno, video je samo otvorenu travnatu ravnicu, koja nije
pruala nikakvu zatitu. Uzvodno, bio je dinosaurus. Onda je Grant ugledao pranjavu stazu
pored reke. inilo se da vodi ka vodopadu.
A u praini ugledao je jasan otisak ljudske cipele. Koji je vodio uz put.
Tiranosaurus se najzad okrenuo, zareao i pogledao ka travnatoj ravnici. inilo se kao da je
smislio da su pobegli. Gledao je nizvodno za njima. Grant i deca uronili su iza velikih paprati
koje su oiviavale obale reke. Oprezno, poveo ih je uzvodno. "Kuda idemo? upita Leksi. "Mi
se vraamo nazad."
"Znam."
Sad su bili blie vodopadu, tutnjava je bila mnogo glasnija. Stene su postale skliske, staza
blatnjava. U vazduhu neprestano je bilo izmaglice. Bilo je to kao kretati se kroz oblak. inilo
se da staza vodi pravo u jureu vodu, meutim, kad su prili, videli su da, u stvari, vodi iza
vodopada.
Tiranosaurus je jo gledao nizvodno, leima okrenut njima. Pourili su stazom i gotovo zali
iza zastora vode koja je padala, kad je Grant ugledao da se tiranosaurus okree. Onda su
potpuno zali iza vodopada i Grant vie nije mogao da vidi kroz srebrni zastor.
Grant iznenaeno pogleda oko sebe. Ovde se nalazila malo sklonite, jedva vee od klozeta,
puno mainerije: pumpi koje su brujale, velikih filtara i cevi. Sve je bilo vlano, i hladno.
"Je l' nas video?" upita Leksi. Morala je da vie da nadjaa buku vode koja pada. "Gde smo?"
ta je ovo? Je l' nas video?"
"Samo malo", ree Grant. Gledao je opremu. Ovo je oigledno bila mainerija parka. A poto
je bilo struje za napajanje, moda je ugraen i telefon za komunikaciju. Preturao je po
filterima i cevima.
"ta radite?" viknu Leksi.
"Traim telefon." Bilo je blizu 10:00 pre podne. Imali su tek neto vie od jednog sata da
stupe u vezu sa brodom pre nego to stigne na kopno. Na stranoj strani sklonita naiao je na
metalna vrata obeleena ODR 04, meutim, bila su vrsto zakljuana. Pored njih bio je
prorez za sigurnosnu karticu. Du vrata video je niz metalnih kutija. Otvarao je kutiju jednu
za drugom, ali u njima su se nalazili samo prekidai i tajmeri. Nije bilo telefona. I niega ime
bi se vrata mogla otvoriti.
Gotovo je propustio kutiju s leve strane vrata. Kada ju je otvorio, otkrio je tastaturu s devet
dugmia, prekrivenu mrljama zelene plesni. Meutim, delovalo je to kao nain za otvaranje
vrata, a imao je oseaj da se sa druge strane vrata nalazi telefon. Na metalnoj kutiji bio je
urezan broj 1023. Ukucao ga je.
Uz utanje, metalna vrata su se otvorila. Zjapea praznina iza, betonske stepenice to vode
nanie. Na stranjem zidu ugledao je ablonom napisano PUNJA VOZILA ODR 04/22 i
strelicu koja je pokazivala niz stepenice. Zar je to zaista znailo da su postojala kola? "'ajmo,
deco."
"Nema anse", ree Leksi. "Ja ne ulazim tamo."
"'Ajde, Leksi", ree Tim.
"Ma, nema anse", ree Leksi. "Nema ni svetla, ni nita. Ne idem tamo."
"Nema veze", ree Grant. Nije bilo vremena za raspravljanje. "Ostanite ovde. Ja u se odmah
vratiti."
Grant je zakoraio kroz vrata. Zaio se elektronski pisak i ona se, uz, kljocanje, zatvorie se
iza njega, kao oprugom.
Grant je utonuo u mrkli mrak. Posle trenutnog iznenaenja, okrenuo se prema vratima i osetio
njihovu vlanu povrinu. Nije bilo ni kvake, ni zasuna. Okrenuo se prema zidovima s obe
strane vrata, pipajui traei prekida, kontrolnu kutiju, bilo ta...
Nije bilo niega.
Borio se protiv panike kad su mu se prsti sklopili oko hladnog metalnog cilindra. Preao je
prstima preko izboene ivice, ravne povrine... baterijska lampa! Ukljuio ju je i zrak je bio
iznenaujue svetao. Pogledao je nazad vrata, ali je video da se nee otvoriti. Morae da
saeka da ih deca otvore. A u meuvremenu...
Poao je stepenicama. Bile su vlane i skliske od plesni, pa se oprezno sputao. Posle nekog
vremena, zauo je njukanje i zvuk grebanja kandi o beton. Izvadio je pitolj sa strelicama i
paljivije nastavio. Stepenice su savijale iza ugla i, kad je osvetlio, neobian odraz je ogovorio
svetlucanjem. Onda je, trenutak kasnije, i ugledao: kola! Bila su to elektrina kola, nalik na
kolica za golf, i bila su upravljena prema dugakom tunelu za koji se inilo da se prostire
miljama. Jarkocrveno svetlo gorelo je pored volana kola, tako da su verovatno bila napunjena.
Grant je ponovo uo njikanje, pa se okrenuo i ugledao bledi oblik kako se die prema njemu,
skae kroz vazduh, rairenih eljusti, i Grant bez razmiljanja opali. ivotinja se spustila na
njega i oborila ga; zastraen, on se otkotrljao - baterijska lampa divlje se njihala. Meutim,
ivotinja se nije podigla i on se ostio budalasto kada ju je ugledao.
Bio je to velociraptor, ali jako mlad, star manje od godinu dana. Bio je visok oko dve stope,
veliine srednjeg psa, i leao je na zemlji, plitko diui; strelica mu je virila ispod eljusti.
Bilo je verovatno mnogo anestetika za njegovu telesnu teinu i Grant brzo izvadi strelicu.
Velociraptor ga je neznatno staklastim oima.
Grant je imao jasno oseanje inteligencije ovog stvorenja, neku vrstu blagosti koja je bila u
udnoj suprotnosti sa pretnjom koju je oseao kod odraslih u zabranu. Potapao je glavu
velociraptora, jer se nadao da e ga smiriti. Pogledao je niz telo, koje se neznatno treslo kako
je umrtvljiva poinjao da deluje. A onda je primetio da je u pitanju mujak.
Mladune, i to mujak. Nije bilo sumnje u ono to je video. Velociraptori su se razmnoavali
u divljini.
Uzbuen zbog ovakvog razvoja dogaaja, pourio je uz stepenice do vrata. Baterijskom
lampom pretraivao je ravnu, bezlinu povrinu vrata i unutranjih zidova. Dok je rukama
prevlaio preko vrata, polako mu je postajalo jasno da je zakljuan unutra i da ih ne moe
otvoriti, osim ako deca ne zadre prisustvo uma i otvore mu ih. Mogao je da ih uje, slabano,
s druge strane vrata.
"Doktore Grant!" vikala je Leksi i lupala na vrata. "Doktore Grant!"
"Smiri se", ree Tim. "Vratie se."
"Ali gde je otiao?"
"Sluaj, doktor Grant zna ta radi", ree Tim. "Vratie se za minut."
"Trebalo bi da se vrati odmah", ree Leksi. Stavila je pesnice na bokove i rairila laktove.
Besno je lupkala nogom o pod.
A onda, uz riku, tiranosaurusova glava probila se kroz vodopad do njih. Tim je uasnuto
posmatrao kako se velika usta razjapljuju. Leksi je vrisnula i bacila se na zemlju. Glava se
njihala napred-nazad i ponovo izvukla. Ali Tim je na zastoru vode koja pada video senku
ivotinje.
Povukao je Leksi dublje u sklonite, ba u trenutku kada je glava ponovo proletela ka njima,
riui; debeo jezik brzo je palacao. Voda se rasprivala s glave na sve strane. Onda se ponovo
izvukla.
Leksi se sklupala uz Tima; drhtala je. "Mrzim ga", ree ona. Zavukla se nazad, meutim,
sklonite je bilo samo nekoliko stopa duboko i naikano mainerijom. Nije bilo mesta gde su
mogli da se sakriju.
Glava je ponovo prola kroz vodu, ali ovaj put sporije, i eljusti su se ovaj put spustile na
zemlju. Tiranosaurus je frknuo, irei nosnice, udiui vazduh. Meutim, oi su i dalje bile s
druge strane vodenog zastora.
Tim pomisli: On nas ne vidi. On zna da smo ovde, ali ne moe da vidi kroz vodu.
Tiranosaurus je njukao.
"ta radi?" ponovo ree Leksi.
"."
Uz duboko reanje, eljusti se polako otvorie i jezik palacnu napolje. Bio je debeo i
plavkastocrn, sa malo raljastim urezom na vrhu. Bio je dugaak etiri stope i lako je dosegao
do stranjeg zida sklonita. Jezik je zaturpijao preko filterskih cilindara. Tim i Leksi su se
pripili nazad uz cevi.
Jezik se polako pomerao na levo, a zatim na desno, vlano pljeskajui po maineriji. Vrh je
krivudao oko cevi i ventila, opipavajui ih. Tim je video da se u jeziku miii pokreu, kao
kod slonovske surle. Jezik se vukao du desne strane sklonita. Preao je preko Leksinih
nogu.
"Ijao", ree Leksi.
Jezik je zastao. Savio se i poeo da se, kao zmija, die uz njen bok...
"Ne mrdaj", proapta Tim.
...pored lica, a zatim navie preko Timovog ramena, da bi se konano obmotao oko njegove
glave. Tim je stisnuo oi kad je ljigavi mii prekrio njegovo lice. Jezik je bio vreo i smrdeo
na mokrau.
Obmotan oko njega, jezik je poeo da ga vue, jako polako, prema otvorenim eljustima.
"Timi..."
Tim nije mogao da odgovori; usta su mu bila pokrivena ravnim crnim jezikom. Mogao je da
vidi, ali nije mogao da govori. Leksi ga je vukla za ruku.
"'Ajde, Timi!"
Jezik ga je vukao ka ustima iz kojih je dopiralo reanje. Osetio je vreo dah na nogama. Leksi
ga je vukla, ali ona se nije mogla meriti sa snagom miia koji su ga drali. Tim se pustio od
nje i obema rukama pritisnuo jezik, pokuavajui da ga skloni s glave. Nije mogao da ga
pomeri. Zakopao je pete u blatnjavu zemlju, ali, bez obzira na to, jezik ga je i dalje vukao.
Leksi je obmotala svoje ruke oko njegovog struka i vukla ga nazad, vikala mu, ali on nije
imao snage da bilo ta uradi. Poinjao je da vidi zvezde. Neka vrsta spokoja ga je obuzela,
neka vrsta spokojne neizbenosti da ga jezik mora vui.
"Timi?"
A onda se jezik iznenada opustio i odmotao. Tim je osetio kako je skliznuo s njegovog lica.
Telo mu je bilo prekriveno odvratnom belom penastom pljuvakom, a jezik je mlitavo pao na
zemlju. eljusti su se vrsto sklopile, ujedajui jezik. Tamna krv pokuljala je napolje i
pomeala se s blatom. Nozdrve su jo frktale usled isprekidanog disanja.
"ta to radi?" povika Leksi.
A onda je polako, jako polako, glava poela da klizi unatrake, iz sklonita, ostavljajui dugu
brazdu u blatu. Na kraju je potpuno nestala i mogli su da vide samo srebrnasti zastor vode
koja pada.
KONTROLA
"U redu", ree Arnold u kontrolnoj sobi. "Reks je pao." Odgurnuo je stolicu unazad i iskezio
se, dok je palio poslednju cigaretu i guvao paklicu. To je bilo to: poslednji korak u vraanju
parka u red. Sad im je samo preostalo da odu napolje i prenesu ga.

"Kurvin sin", ree Maldun, dok je gledao u monitor. "Ipak sam ga pogodio." Okrenuo se
enaru. "Samo mu je bio potreban sat da bi ga osetio."
Henri Vu se namrtio na ekran. "Ali u tom poloaju mogao bi da se udavi."
"Nee se udaviti", ree Maldun. "Nikad nisam video ivotinju koju je tee ubiti."
"Mislim da bi trebalo da odemo i premestimo", ree Arnold.
"Hoemo", ree Maldun. Nije zvuao oduevljeno.
"To je vredna ivotinja."
"Znam da je vredna ivotinja", ree Maldun.
Arnold se okrenuo enaru. Nije mogao da se odupre slavodobitnom trenutku. "Naglasio bih
vam", ree Arnold, "da je sad park ponovo u normali. Bez obzira ta Malkolmov matematiki
model tvrdio da e da se dogodi. Ponovo imamo potpunu kontrolu."
enaro je pokazao na ekran iza Arnoldove glave i rekao: "ta je to?"
Arnold se okrenuo. Bio je to odeljak stanja stistema u gornjem uglu. Obino je bio prazan.
Arnold se iznenadio to je u njemu sada utom bojoj treptalo: POM NAP NIS. U trenutku,
nije shvatio. Zato bi pomono napajanje bilo nisko? Radili su na glavnom napajanju, a ne na
pomonom. Pomislio je da to moda nije samo rutinska provera stanja pomonog napajanja,
moda provera nivoa u rezervoarima goriva ili baterijskog punjenja...
"Henri", ree Arnold Vuu. "Gledaj ovo."
Vu ree: "Zato radi na pomonom napajanju?"
"Ne radim", ree Arnold.
"Izgleda kao da radi."
"Nemogue."
"Odtampaj dnevnik stanja sistema", ree Vu. U dnevniku beleeno je stanje sistema u
poslednjih nekoliko sati.
Arnold je pritisnuo dugme i zaulo se brujanje printera u uglu.
Arnold je netremice posmatrao ekran. U odeljku bletee uto pretvorilo se u crveno, a poruka
sad je glasila: POM NAP KRAJ. Poelo je odbrojavanje od dvadeset.
"ta se to, kog vraga, dogaa?" ree Arnold.
Tim se oprezno pomerio nekoliko jardi du blatnjave staze, napolje, na sunce. Zavirio je iza
vodopada i ugledao tiranosaurusa kako pluta dole u jezercu vode.
"Nadam se da je mrtav", ree Leksi.
Tim je mogao da vidi da nije: grudi dinosaurusa jo su se pomerale, a jedna ruka se trzala od
greva. Meutim, s njim neto nije bilo u redu. A onda je Tim ugledao beli kanister zaboden u
stranju stranu glave, pored useka uveta.
"Pogoen je strelicom", ree Tim.
"Dobro je", ree Leksi. "Bukvalno bi na pojeo."
Tim je posmatrao teko disanje. Osetio je neoekivano uznemirenje to vidi ogromnu
ivotinju ovako ponienu. Nije eleo da ona. "Nije on za to kriv", ree on.
"A, da, naravno", ree Leksi. "Bukvalno bi nas pojeo i ne bi za to bio kriv."
"On je mesoder. On je samo radio svoj posao."
"Ne bi tako govorio", ree Leksi, "da si mu sad u stomaku."
A onda se zvuk vodopada promenio. Od zagluujue tutnjave postao je blai, tii. Grmei
zastor vode stanjio se i postao curak...
Pa je i prestao.
"Timi. Vodopad je stao", ree Leksi.
Sada je samo kapalo kao iz esme koja nije potpuno zavrnuta. Jezerce u osnovi vodopada bilo
je mirno. Stajali su blizu vrha, u peinastom useku ispunjenom mainerijom, i gledali dole.
"Vodopadi ne bi trebalo da prestaju", ree Leksi.
Tim je odmahnuo glavom. "Mora da je napajanje... Neko je iskljuio struju." Iza njih, sve
pumpe i filtri prestajali su da rade, jedni za drugim, svetla su treptala i gasila se, a mainerija
je zautala. A onda se ulo tong oslobaanja solenoida i vrata obeleena ODR 04 polako su
se otvorila.
Grant je iziao napolje, zatreptao na svetlu i rekao: "Bravo, deco. Otvorili ste vrata."
"Nismo nita uradili", ree Leksi.
"Nestalo je struje", ree Tim.
"Nema veze", ree Grant. "Doite da vidite ta sam pronaao."
Arnold je zurio u oku.
Jedan za drugim, monitori su postajali crni, a onda je nestalo svetla i kontrolna soba utonula je
u mrak i zbrku. Svi su odjednom poeli da viu. Maldun je otvorio zastore i pustio svetlost
unutra, a Vu je doneo odtampani tekst.
"Vidi ovo", ree Vu.
Vreme Dogaaj Stanje sistema
5:12:44 Sigurnosni 1 iskljuen Operativan
5:12:45 Sigurnosni 2 iskljuen Operativan
5:12:46 Sigurnosni 3 iskljuen Operativan
5:12:51 Komanda obaranja Oboren
5:13:48 Komanda startovanja Oboren
5:13:55 Sigurnosni 1 ukljuen Oboren
5:13:57 Sigurnosni 2 ukljuen Oboren
5:13:59 Sigurnosni 3 ukljuen Oboren
5:14:08 Komanda startovanja Start - pom nap
5:14:18 Monitor - glavni Operativan - pom nap
5:14:19 Bezbednost - glavni Operativan - pom nap
5:14:22 Komanda - glavni Operativan - pom nap
5:14:24 Laboratorija - glavni Operativan - pom nap
5:14:29 Telekom - VBB Operativan - pom nap
5:14:32 ema - glavni Operativan - pom nap
5:14:37 Pogled Operativan - pom nap
5:14:44 Prov kontrolnog stanja Operativan - pom nap
5:14:57 Upozorenje: stanje ograde (NB) Operativan - pom nap
9:11:37 Upozorenje: pom gorivo (20%) Operativan - pom nap
9:33:19 Upozorenje: pom gorivo (10%) Operativan - pom nap
9:53:19 Upozorenje: pom gorivo (1%) Operativan - pom nap
9:53:39 Upozorenje: pom gorivo (0%) Oboren

Vu ree: "Iskljuio si ga jutros u pet i trinaest, a kada si ponovo startovao, krenuo si sa

pomonim napajanjem."
"Isuse", ree Arnold. Glavno napajanje oigledno nije radilo od obaranja sistema. Kada ga je
ponovo ukljuio, proradilo je jedino pomono napajanje. Arnoldu se to uinilo udnim, ali je
najednom shvatio da je to normalno. To je i trebalo da se dogodi. Savreno je imalo smisla:
pomoni generator se pali i koristi za pokretanje glavnog generatora, zato to je potrebna jaka
struja za pokretanje glavnog generatora. Tako je sistem projektovan.
Meutim, Arnold nikada nije imao sluaj iskljuenja glavnog napajanja. I kada su svetla i
ekrani proradili u kontrolnoj sobi, nije mu palo na pamet da glavno napajanje moda nije
ponovo uspostavljeno.
Ali nije bilo, i sve vreme, tokom koga su traili reksa i radili stvari jednu za drugom, park je
radio na pomonom napajanju. A to nije bila dobra zamisao. U stvari, posledice su tek poele
da ga pogaaju...
"ta znai ovaj red", ree Maldun; pokazao je na listing.
5:14:57 Upozorenje: stanje ograde (NB) Operativan - pom nap (AV09)
"Znai da je upozorenje o stanju sistema poslato na monitore u kontrolnoj sobi", ree Arnold.
"U vezi ograda."
"Jesi li video to upozorenje?"
Arnold odmahnu glavom. "Nisam. Mora da sam priao s tobom dok si bio napolju. U svakom
sluaju, ne, nisam te video."
"ta to znai: 'Upozorenje stanje ograde'?"
"Pa, u to vreme to nisam znao, ali radili smo na rezervnom napajanju", ree Arnold. "A
rezervno ne generie dovoljno amperae za napajanje elektine ograda, tako da se one
automatski dre iskljuene."
Maldun se namrgodio. "Elektrine ograde su bile iskljune?"
"Da."
"Sve? Od pet ujutro? Poslednjih pet sati?"
"Da."
"Ukljuujui i ograde velociraptora?"
Arnold uzdahnu. "Da."
"Isuse Hriste", ree Maldun. "Pet sati. Te ivotinje mogu biti napolju."
A onda, odnegde iz daljine, uli su vrisak. Maldun poe da pria jako brzo. Poao je po sobi i
podelio portabl radio aparate.
"Gospodin Arnold e otii do hangara slube odravanja da ukljui glavno napajanje. Dokror
Vu ostaje u kontrolnoj sobi. Jo jedino on ume da rukuje kompjuterima. Gospodine Hamond,
vi se vratite u kolibu. Ne raspravljajte se sa mnom. Poite sad. Zakljuajte vrata i ostanite iza
njih sve dok se ne ujete sa mnom. Ja u pomoi Arnoldu da izie na kraj s raptorima."
Okrenuo se prema enaru. "Hoete li opet da opasno ivite?"
"Ne ba", ree enaro. Bio je vrlo bled.
"Dobro. Onda poite s ostalim u kolibu." Maldun se okrenuo. "Narode, to bi bilo sve. Sad
polazite."
Hamond je zavapio. "Ali ta ete da uradite mojim ivotinjama?"
"Pogreno pitanje, gospodine Hamond", ree Maldun. "Pitanje je, ta e one nama da urade."
Iziao je na vrata i pourio je hodnikom do svoje kancelarije. enaro je krenuo ukorak s njim.
"Promenili ste miljenje?" pronunao je Maldun.
"Trebae vam moja pomo", ree enaro.
"Mogla bi." Maldun je uao u sobu oznaenu NADZORNIK IVOTINJA, podigao sivi
rameni lanser i otkljuao plou na zidu iza njegovog radnog stola. Tamo se nalazilo est
cilindara i est kanistera.
"Problem s ovim prokletim dinosima", ree Maldun, "lei u tome to im je nervni sistem
ratrkan. Oni ne umiru brzo, ak ni prilikom direktnog pogotka u mozak. A vrsto su graeni;
debela rebra ine pucanj u srce rizinim, a teko ih je i osakatiti. Sporo krvare, sporo i umiru."
Otvarao je cilindre, jedan za drugim, i ubacivao unutra kanistere. Dao je enaru irok opasa
od vrstog platna. "Stavite to."
enaro je pritegao opasa i Maldun mu je prosledio granate. "Moemo samo da se nadamo da
emo ih razneti. Na nesreu, ovde imamo samo est granata. U tom zabranu ima osam raptora.
'Ajdemo. Drite se blizu. Kod vas su granate."
Maldun je iziao i potrao niz hodnik; pogledao je preko balkona na stazu koja je vodila do
hangara. enaro je dahtao pored njega. Sili su u prizemlje i izili kroz staklena vrata, a onda
je Maldun stao.
Arnold je stajao leima priljubljen uz hangar. Tri raptora su mu se pribliavala. Arnold je
podigao tap, mahao prema njima i vikao. Raptori su se lepezasto rairili dok su se
pribliavali; jedan je ostao u sredini, a ostala dvojica pola su svaki na svoju stranu.
Koordinisano. Glatko. enaro je zadrhtao.
Ponaanje opora.
Maldun je ve bio u unju i nametao lanser na rame. "Puni", ree on. enaro je ubacio
granatu nazad u lanser. ulo se elektrino cvranje. Nita se nije dogodilo. "Isuse, ubacili ste
naopako", ree Maldun; prodrmao je cev, tako da je granata pala enaru u ake. enaro je
ponovo napunio. Raptori su reali na Arnolda, a onda je ivotinja s leve strane naprosto
eksplodirala, gornji deo trupa odleteo je u vazduh, krv je trcala na zid zgrade kao da se
paradajz rasprsnuo. Donji deo trupa strovalio se na zemlju; noge su utirale vazduh, rep je
ibao.
"To e da i' probudi", ree Maldun.
Arnold je potrao ka vratima hangara. Velociraptori su se okrenuli i krenuli ka Maldunu i
enaru. Lepezasto su se rairili dok su se pribliavali. U daljini, negde blizu kolibe, uo je
krike.
enaro ree: "Ovo moe da bude katastrofa."
"Puni", ree Maldun.
Henri Vu uo je ekspolozije i pogledao ka vratima kontrolne sobe. Kruio je izmeu konzola,
a zatim zastao. eleo je da izie, ali je znao da mora da ostane u sobi. Ako Grant uspe da
ponovo osposobi napajanje... barem za minut... onda bi Vu mogao da ponovo pokrene glavni
generator.
Morao je da ostane u sobi.
uo je kako neko vriti. Zvualo je kao da je to Maldun.
Maldnun je osetio bol u lanku kao da ga je iaio, skotrljao se niz nasip i u trku se doekao
na zemlju. Pogledao je unazad i video da enaro tri na drugu stranu, prema umi. Raptori
nisu obraali panju na enara, ve su jurili Malduna. Sada su bili na manje od dvadeset jardi.
Dok je trao Maldun je vritao iz petnih ila, maglovito se pitajui koda moe da pobegne.
Zato to je znao da ima moda deset sekundi pre nego to ga uhvate.
Deset sekundi.
Moda i manje.
Eli je morala da pomogne Malkolmu da se okrene, dok mu je Harding davao injekciju
morfijuma. Malkolm je uzdanuo i sruio se nazad. inilo se da je svakog minuta sve slabiji.
Preko radija uli su slabano vritanje i priguene eksplozije koje su dopirale iz pravca centra
za posetioce.
Hamond je uao u sobu i rekao: "Kako je?"
"Dri se", ree Harding. "Pomalo bunca."
"Jok ja", ree Malkolm. "Potpuno sam ist." Sluali su radio. "Zvui kao da je napolju rat."
"Raptori su pobegli", ree Hamond.
"Jesu li?" ree Malkolm; plitko je disao. "Kako se to moglo dogoditi?"
"Sistem je sjeban. Arnold nije shvatio da je ukljueno pomono napajanje i ograde su
otkazale."
"Jesu li?"
"Idi do avola, naduveni gade."
"Koliko se seam", ree Malkolm, "ja sam predvideo da e sistem ograda otkazati."
Hamond uzdahnu i teko sede. "Ma nek' se sve nosi", ree on; odmahivao je glavom. "Sigurno
ti nije promaklo da primeti da u srcu onog to ovde pokuavamo da ostvarimo lei jedna
izuzetno jednostavna zamisao. Moje kolege i ja pre nekoliko godina zakljuili smo da je
mogue klonirati DNK izumrle ivotinje i odgajiti je. Nama se to inilo kao predivna ideja,
neka vrsta vremeplova - jedinog putovanja kroz vreme na svetu. Vratiti ih ive, da tako
kaem. A poto je to bilo tako uzbudljivo, a i moglo se uraditi, mi smo oduili da nastavimo.
Kupili smo ovo ostrvo i nastavili s poslom. Sve je bilo jako jednostavno."
"Jednostavno?" upita Malkolm. Nekako je naao energije da se uspravi u krevetu.
"Jednostavno? Ti si vea budala nego to sam mislio. A mislio sam da si prilino velika
budala."
Eli ree: "Doktore Malkolm", i pokua da ga spusti na jastuk. Meutim, Malkolmu to nije bilo
ni na kraj pameti. Pokazao je prema radiju, povicima i kricima.
"A ta je to, tamo napolju?" upita on. "To je tvoja jednostavna ideja. Jednostavna. Stvorite
nove oblike ivota o kojima nita ne znate. Tvoj doktor Vu ak ne zna ni imena ivotinja koje
je stvorio. On nee ak ni da se mui takvim pojedinostima kao to je kako se zove ono to je
stvorio, a kamoli ta to jeste. Stvorite mnotvo njih u jako kratkom vremenu, ne nauite nita
o njima, a ipak oekujete da vam se pokoravaju, zato to ste ih napravili, i zato to mislite da
su vae vlasnitvo; zaboravljate da su oni ivi, da poseduju sopstvenu inteligenciju i da se
moda nee pokoravati vaim zapovestima, a zaboravljate i kako malo o njima znate, kako ste
nekompetentni da radite stvari koje tako lakoumno nazivate jednostavnim... Blagi Boe..."
Utonuo je nazad, kaljui.
"Zna li ta nije u redu sa moima nauke?" upita Malkolm. "One su oblik uroenog bogatstva.
A zna se kakve su guzice nasleeni bogatai. To nikad ne zakae."
Hamond ree: "O emu on to pria?"
Harding napravi znak, ukazujui na buncanje. Malkolm namignu.
"Kazau ti o emu priam", ree on. "Veina moi zahteva znatne rtve onoga ko eli tu mo.
Postoji egrtovanje, trud koji traje godinama. Kakvu god mo eleli. Predsednik kompanije.
Crni pojas u karateu. Duhovni guru. emu god teite, morate da uloite vreme, vebate,
muite se. Morate mnogo dati da biste dobili. To vam mora biti jako vano. A kada to
zadobijete, mo je vaa. Ne moe vam se oduzeti: ona ostaje u vama. Ona je bukvalno rezultat
vaeg truda.
Sad, kod tog procesa zanimljivo je to to dok neko stekne sposobnost da ubije golim rukama,
on takoe sazri do take kada je nee uludo upotrebiti. Tako da ta vrsta moi ima ugraenu
kontrolu. Trud uloen u sticanje moi menja vas tako da je neete zluuopotrebiti.
Meutim mo nauke je kao nasleeno bogatstvo: dobija se bez truda. Proitate ono to su
ostali uradili i napravite sledei korak. Moete to uiniti jako mladi. Moete napredovati jako
brzo. Nema decenija truda. Nema majstorstva: stari naunici su zanemareni. Nema milosti
pred prirodom. Postoji samo filozofija: obogati se na brzinu, stekni sebi brzo ime. Varaj, lai,
krivotvori - nije vano. Ni vama, ni vaim kolegama. Niko vas nee kritikovati. Niko nema
nikakve standarde. Svi pokuavaju isto: uraditi neto veliko, i to brzo.
A zato to moete da stanete diovima na lea, moete brzo neto da postignete. Ne znate ak
ni ta ste uradili, ali ve ste to obajvili, patentirali i prodali. A kupac e uloiti manje truda ak
i od vas. Kupac e naprosto kupiti mo, kao bilo koju drugu robu. Kupac ak ni ne shvata je
bi nekakav trud mogao biti neophodan."
Hamond ree: "Znate li o emu on to pria?"
Eli klimnu.
"Ja nemam pojma", ree Hamond.
"Jednostavno u se izraziti", ree Malkolm. "Majstor karatea ne ubija ljude golim rukama. On
ne gubi nerve i ubija svoju enu. Osoba koja ubija je osoba koja ne moe da se obuzda, da se
savlada, i koja je kupila mo u obliku Setrdej najt spela. A to je vrsta moi koju nauka neguje
i doputa. I zato i misli da je jednostavno sagraditi ovakvo mesto."
"Bilo je jednostavno", navaljivao je Hamond.
"Onda zato je sve polo naopako?"
Oamuen od napetosti, Don Arnold je povukao vrata hangara i uao unutra u tamu. Isuse,
sve je crno. Morao je da zna da nee biti svetla. Osetio je hladan vazduh, peinastu dimenziju
prostora koji se pruao dva sprata ispod njega. Morao je da nae uzak prolaz. Morao je da
pazi, ili e slomiti vrat.
Prolaz.
Pipkao je kao slepac dok nije shvatio da je to uzaludno. Morao je nekako da deovede svetlo u
hangar. Vratio se do vrata i odkrinuo ih etiri ina. To je dalo dovoljno svetla. Ali nije bilo
naina da vrata ostanu opvorena. Brzo je skinuo cipelu i zaglavio je u vrata.
Sada je lako otiao do prolaza, jer ga je jasno video. Hodao je preko nabranog metala i sluao
razliku prilikom gaenja, jedan glasan, drugi blag. Ali barem je mogao da vidi. Ispred su bile
stepenice koje su vodile dole do generatora. Jo deset jardi.
Tama.
Svetla je nestalo.
Arnold je pogledao ka vratima i video da je telo velociraptora zaklonilo svetlost. ivotinja se
nagnula i paljivo onjuila cipelu.
Henri Vu je nervozno etkao. Rukama je prevlaio preko kompjuterskih konzola. Dodirivao je
ekrane. Neprekidno se kretao. Bio je gotovo mahnit od napetosti.
Prebirao je po koracima koje e morati da preduzme. Morae je da bude brz. Prvo e se ekrani
upaliti, a on e pritisnuti...
"Vu!" utao je radio.
Zgrabio ga je. "Da, tu sam."
"Ima li proktetog napajanja?" Bio je to Maldun. Glas mu je bio udan. upalj.
"Ne", ree Vu. Nasmeio se; bilo mu je drago to je Maldun iv.
"Mislim da je Arnold sigao do hangara", ree Maldun. "Posle nita ne znam."
"Gde si ti?" upita Vu.
"Nabijen sam."
"ta?"
"Nabijen u prokletoj cevi", ree Maldun. "I jako popularan u ovom trenutku."
Pre bi se moglo rei zaglavljen u cevi, pomisli Maldun. Iza centra za posetioce nalazila se
gomila drenanih ceni i on se natrake uvukao u najbliu, puzei kao jadniak. Metarske cevi,
za njega jako uske, ali unutra nisu mogle da uu po njega.
Barem ne kad je jednom otkinuo nogu pucnjem kada se znatieljni gad suvie pribliio cevi.
Raptor je urliui nestao, a ostali su sad pokazivali vie potovanja. alio je samo to nije
saekao da vidi njuku na kraju cevi kad je pritisnuo okida.
Ali moda je jo imao anse, jer je napolju bilo jo tri ili etiri njih; reali su i frktali oko
njega.
"Da, jako popularan", ree u radio.
Vu upita: "Ima li Arnold radio?"
"Ne verujem", ree Maldun. "Samo sedi mirno. I ekaj."
Nije video na ta lii drugi kraj cevi - prebrzo uvlaio unatrake - a sada nije mogao da vidi.
Bio je vrsto zaglavljen. Mogao je samo da se nada da drugi kraj nije otvoren. Isuse, nije mu
se dopadala pomisao da bi neki od ovih gadova mogao da mu odgrize deo stranjice.
Arnold se povlaio niz prolaz. Velociraptor je bio jedva deset stopa daleko; unjao se prema
njemu, dolazei u pomrinu. Arnold je uo zveckanje smtronosnih kandi po metalu.
Ali se polako kretao. Znao je da ivotinja dobro vidi, meutim, reetkast prolaz, nepoznati
mehaniki mirisi, inili su je opreznom. Taj oprez jedina je njegova ansa, pomisli Arnold.
Ako bi uspeo da doe do stepenita, a onda sie sprat nie...
Zato to je bio prilino siguran da velociraptor nee moi da sie niz stepenice. Naroito ne
niz uske, strme stepenice.
Arnold je bacio pogled iza ramena. Stepenice su bile samo nekoliko stopa daleko. Jo par
koraka...
Bio je tamo! Posegao je unazad, napipao ogradu i pojurio niz gotovo vertikalne stepenice.
Stopala su mu dodirnula ravni beton. Raptor je nezadovljno zareao, na prolazu dvadeset
stopa iznad njega.
"ao mi, drugar", ree Arnold. Okrenuo se. Sada je bio vrlo blizu pomonog generatora.
Samo jo par koraka i videe ga, ak i u ovom slabom svetlu...
Iza sebe zauo je tup udarac.
Arnold se okrenuo.
Raptor je stajao na betonskom podu i reao.
Skoio je dole.
Brzo je potraio oruje, meutim, odjednom je otkrio da je pribijen uz beton. Neto teko
pritiskivalo mu je grudi, nije mogao da die i shvatio je da ivotinja stoji na njemu, i osetio
kako mu se velike kande zarivaju u meso grudi, i namirisao odvratan zadah iz glave koja se
pomerala iznad njega, i otvorio usta da vrisne.
Eli je drala radio u rukama i sluala. Jo dva tikanska radnika stigla su u kolibu; inilo se da
znaju da je tu bezbedno. Ali poslednjih nekoliko minuta nije bilo drugih. A napolju je zvualo
mirnije. Preko radija, Maldun upita: "Koliko je dugo prolo?"
Vu ree: "etiri, pet minuta."
"Arnold je to ve morao da obavi", ree Maldun. "Ako e. Ima li neku ideju?"
"Ne", ree Vu.
"uli smo enara?"
enaro pritisnu dugme. "Tu sam."
"Gde ste, kog vraga?" upita Maldun.
"Idem do zgrade slube odravanja", ree enaro. "Poelite mi sreu."
enaro je uao u liu i oslukivao.
Pravo ispred njega ugledao je zasaenu stazu koja je vodila ka centru za posetioce. enaro je
znao da je hangar negde na istono. uo je avrljanje ptica na drveu. Blaga izmaglica
strujala je iznad zemlje. Jedan raptor je urliknuo, ali to je bilo neto dalje. Zvualo je kao da
dopire s njegove desne strane. enaro se zaputio, naputajui stazu i uranjajui u lie.
elite li da opasno ivite?
Ne ba.
To je bila istina, nije eleo. Ali mislio je da ima plan, ili da barem ima izgleda da to moe da
upali. Ako bude ostao severno od glavnog kompleksa zgrada, mogao bi da prie hangaru sa
stranje strane. Svi raptori verovatno su oko ostalih zgrada, na jugu. Nema razloga da budu u
dungli.
Barem se nadao da nemaju.
Kretao se to je tie mogao, s aljenjem primeujui da pravi puno buke. Naterao je sebe da
uspori korak, jer je osetio da mu srce lupa. Lie je ovde bilo jako gusto; nije mogao da vidi
vie od est sedam stopa ispred sebe. Poeo je da se brine da e potpuno promaiti hangar. A
onda je s desne strane ugledao krov iznad palmi.
Krenuo je prema njemu i obilazei sa strane. Naao je vrata, otvorio ih i uvukao se unutra.
Bilo je jako mrano. Sapleo se o neto.
Muka cipela.
enaro se namrtio. irom je otvorio vrata i zaglavio ih, a zatim nastavio dublje u zgradu.
Pravo ispred sebe ugledao je prolaz. Iznenada je shvatio da ne zna kuda da poe. A ostavio je
radio.
Prokletstvo!
Mora da u zgradi slube odravanja negde postoji radio. Ili da naprosto potrai generator.
Znao je kako generator izgleda. Verovatno je negde na donjem spratu. Pronaao je stepenite
koje je vodilo dole.
Ispod je bilo mranije i teko se bilo ta moglo da vidi. Pipao je put izmeu cevi; ispruio je
ruku da ne bi glavom udario o neto.
uo je ivotinjsko reanje i sledio se. Oslukivao je, ali zvuk se nije ponovio. Oprezno je
poao napred. Neto mu je kapnulo na rame i golu ruku. BIlo je toplo i liino na vodu.
Dodirnuo ga je u tami.
Lepljivo. Pomirisao je.
Krv.
Podigao je pogled. Raptor je sedeo na cevima, samo par stopa iznad njegove glave. Krv mu je
kapala sa eljusti. Sa udnim oseanjem indiferentnosti, zapitao se nije li povreen. A onda je
poeo da tri, meutim, raptor mu je skoio na lea i bacio na zemlju.
enaro je bio jak; podigao se, zbacio raptora i otkotrljao se po betonu. Kada se okrenuo,
video je da je raptor pao na stranu i leao tamo, dahui.
Da, bio je povreen. Noga mu je iz nekog razloga bila povreena.
Ubij ga.
enaro se teturavo uspravio, traei oruje. Raptor je jo dahtao na betonu. Mahnito je traio
neto - bilo ta - da ga iskoristi kao oruje. Kada se okrenuo, raptora vie nije bilo tamo.
Raptor je zareao; zvuk je odjeknuo u tami.
enaro je napavio pun okret; pipao je ispruenim rukama. A onda je osetio otar bol u desnoj
ruci.
Zubi.
Grizao ga je.
Raptor je trznuo glavom i izbio Donaldu enaro tlo pod nogama, te on pade.
Zavaljen u krevetu, okupan znojem, Malkolm je sluao kranje radija.
"Ima li ta?" upita Maldun. "Prima li neto?"
"Ni rei", ree Vu.
"Do avola", ree Maldun.
Nastala je stanka.
Malkolm uzdahnu. "Jedva ekam", ree on, "da ujem njegov novi plan."
"eleo bih", ree Maldun, "da svi odu u kolibu i skupe na jedno mesto. Ali ne vidim kako."
"Ispred centra za posetioce nalazi se dip", ree Vu. "Ako se dovezem do tebe, hoe li moi
da uskoi u njega?"
"Moda. Ali napustie kontrolnu sobu."
"Ovde i onako ne mogu nita da uinim."
"Sam Bog zna da je tako", ree Malkolm. "Kontrolna soba bez struje i nije neka kontrolna
soba."
"U redu", ree Maldun. "Da pokuamo. Ovo ne izgleda dobro."
Leei u krevetu, Malkolm ree: "Ne, ne izgleda dobro. Izgleda katastrofalno." Vu ree:
"Raptori e nas pratiti ovamo."
"Mi i dalje bolje stojimo", ree Malkolm. "Hajdemo."
Radio se iskljuio. Malkolm je sklopio oi i polako disao, ne bi li povratio snagu.
"Opustite se", ree Eli. "Samo polako."
"Znate li o emu, u stvari, ovde govorimo", ree Malkolm. "Svi ovi pokuaji da se
kontrolie... Govorimo o zapadnim nazorima starim pet stotina godina. Poeli su u vreme
kada je Firenca u Italiji bila najvaniji grad na svetu. Osnovna ideja nauke - da postoji novi
nain pogleda na stvarnost, da je objektivna, da ne zavisi od vaih verovanja ili nacionalnosti,
da je racionalna - ta ideja tada je bila svea i uzbudljiva. Nudila je obeanja i nadu za
budunost, pa je pomela stari srednjevekovni sistem, stotinama godina star. Srednjevekovni
svet feudalne politike, religijske dogme i omraenih predrasuda sruio se pod naletom nauke.
Ali, istinu govorei, bilo je to zato to srednjevekovni svet vie i nije funkcionisao. Nije
ekonomski funkcionisao, nije intelektualno funkcionisao, i nije se uklapao u novi svet koji se
javljao.
Malkolm se zakaljao.
"Ali sad", nastavio je, "nauka je sistem verovanja koji je stotine godina star. A, kao i
srednjevekovni sistem pre nje, nauka se sve vie ne uklapa u svet. Nauka se dokopala toliko
moi da njene praktine granice postaju oigledne. Veinom zbog nauke, milijarde nas ive u
jednom malom svetu, gusto naikanom i povezanom. Ali nauka ne moe da nam pomogne
da odluimo ta da radimo s tim svetom, ili kako da ivimo. Nauka moe da napravi nuklearni
reaktor, ali ne moe da nam kae da ga ne sagradimo. Nauka moe da napravi pesticide, ali ne
moe da nam kae da ih ne koristimo. A na svet poinje da biva zagaen iz osnova - vazduh,
i voda, i zemljite - zbog nauke kojom nije mogue vladati." Uzdahnuo je. "Ovo je svima
jasno."
Vladala je tiina. Malkolm je leao sklopljenih oiju i s naporom disao. Niko nije govori i Eli
se uinilo da je Malkolm konano zaspao. A onda se on, iznenada, ponovo uspravio.
"U isto vreme, veliko inetelektualno opravdanje nauke je iezlo. Jo od Njutna i Dekarta,
nauka nam je eksplicitno nudila viziju potpune kontrole. Nauka je tvrdila da ima mo da na
kraju sve kontrolie, putem razumevanja zakona prirode. Ali u dvadesetom veku, to verovanje
je nepovratno razbijeno. Prvo, Hajzenbergov princip neodreenosti ograniava nae znanje o
subatomskom svetu. A dobro, kaemo. Niko od nas ne ivi u subatomskom svetu. To nema
nikakve praktine posledice na na svakidanji ivot. A onda je Gedelova teorema postavila
slina ogranienja u matematici, formalnom jeziku nauke. Matematiari su ranije mislili da
njihov jezik ima neku posebnu uroenu istinitost koja potie od zakona logike. Sada znamo
da je ono to zovemo 'razum' samo jedna proizvoljnost. On nije nita posebno na nain na koji
smo to mislili da jeste.
A sada teorija haosa dokazuje da je nepredvidljivost ugraena u nae svakodnevne ivote.
Ona je svetovna, ba kao i oluja koju ne moemo da predvidimo. I tako je velika vizija nauke,
stotinama godina stara - san o potpunoj kontroli - skonao u naem veku. I s njim mnotvo
opravdanja, dokaza da nauka treba da radi ono to radi. I da je mi moramo sluati. Nauka je
uvek tvrdila da moda ne zna sve, ali da e, na kraju, znati. Ali sad vidimo da to nije istina. To
je isprazno hvalisanje. Budalasto i pogreno, ba kao dete koje skae sa zgrade jer veruje da
zna da leti."
"Ovo je sam ekstrem", ree Hamond i odmahnu glavom.
"Mi smo svedoci kraja razdoblja nauke. Nauka, kao i drugi prevazieni sistemi, unitava samu
sebe. Kako joj raste mo, tako postaje nesposobna da vlada njome. Zato to se sada stvari jako
brzo odvijaju. Pre pedeset godina svi su poblesavili zbog atomske bombe. To je bila mo.
Niko nije mogao ni da zamisli nita vie. A ipak, jedva deceniju posle bombe, poeli smo da
stiemo genetiku mo. A genetika mo je mnogo silnija od atomske moi. A bie u
svaijim rukama. Bie u kompletima za batovane. Eksperimentima za kolsku decu. Jeftinim
laboratorijama za teroriste i diktatore. A to e svakoga naterati da se zapita isto pitanje ta bih
mogao sa svojom moi? to je upravo ono pitanje na koje nauka ne moe da odgovori."
"I ta e se dogoditi?" upita Eli.
Malkolm slegnu ramenima. "Promena."
"Kakve vrste?"
"Sve velike promene su kao smrt", ree on. "Ne moe da vidi drugu stranu dok ne stigne
tamo." I on sklopi oi.
"Jadniak", ree Hamond i odmahnu glavom.
Malkolm uzdahnu. "Ima li pojma", ree on, "koliko je malo verovatno da e ti, ili bilo ko od
nas, iv otii s ovog ostrva?"
ESTA ITERACIJA
Moe se pokazati da je sistem nemogue obnoviti.
Jan Malkolm
POVRATAK
Uz zujanje elektrinog motora, kolica su hitala niz mrani podzemni tunel. Grant je vozio,
pritiskujui gas do daske. Tunel je bio jednolik, osim povremenih ventilacionih otvora iznad,
natkriljenih da bi se spreila kia, pa je stoga malo svetlosti prolazilo. Meutim, na mnogo
mesta primetio je skoreli beli ivotinjski izmet. Oigledno je mnogo ivotinja ovde boravilo.
Leksi je sedela pored njega u kolicima i baterijskom lampom osvetljavala nazad, gde je leao
velociraptor. "Zato ima problema s disanjem?"
"Zato to sam je pogodio umirivaem", ree on.
"Hoe li da umre?" upita ona.
"Nadam se da nee."
"Zato ga nosimo?" upita Leksi.
"Da ljudima u centru dokaemo da se dinosaurusi zaista razmnoavaju", ree Grant.
"Otkud znate da se razmnoavaju?"
"Zato to je ovaj mlad", ree Grant. "A i zato to je dinosaurus deko."
"Je li?" ree Leksi; zapiljila se du zraka baterijske lampe.
"Da. A sad, osvetli malo napred, hoe?" Ispruio je zglavak i okrenuo sat prema njoj. "ta
kae?"
"kae... deset i petnaest."
"Dobro."
Tim ree: "To znai da imamo samo etrdeset i pet minuta da stupimo u vezu s brodom."
"Trebalo bi da smo blizu", ree Grant. "Raunam da gotovo da smo stigli u centar za
posetioce." Nije bio siguran, ali je oseao da tunel poinje da se penje, vodei ih na povrinu
i...
"Auuu!" ree Tim.
Izleteli su na dnevno svetlo zapanjujuom brzinom. Laka izmaglica vukla se zemljom,
delimino prikrivajui zgradu koja se ocrtavala pravo ispred njih. Grant je smesta prepoznao
centar za posetioce. Stigli su pravo ispred garae.
"Jea!" vikala je Leksi. "Uspeli smo! Jea!" Poskakivala je gore-dole na seditu dok je Grant
parkirao kolica u garau. Du jednog zida bili su naslagani ivotinjski kavezi. Smestili su
velociraptora u jedan sa posudom sa vodom. Onda su poli uz stepenice do ulaza u centar za
posetioce u nizou prizemlja.
"Uzeu hamburger! I pomfit! Milk-ejk od okolade! Dosta je dinosaurusa! Jea!" Doli su do
predvorja i otvorili vrata.
I uutali. U predvorju centra za posetioce staklena vrata bila su razbijena, a hladna siva
izmaglica tekla je kroz prazan glavni hol. Znak na kome je pisalo KADA SU
DINOSAURUSI VLADALI ZEMLJOM visio je s jednog oslonca i kripao na vetru. Veliki
robot tiranosaurus bio je izokrenut i leao je s nogama u vazduhu; cevi i metalna unutranjost
bila su izloeni. Napolju, kroz staklo, videli su redove palmi, senovite prikaze u magli.
Tim i Leksi stisnuli su se uz metalni sto straara. Grant je uzeo straarev radio i pokuao na
svim kanalima. "Halo, ovde Grant. Ima li koga? Halo, ovde Grant."
Leksi je netremice gledala telo straara koje je lealo na podu s desne strane. Videla je samo
njegove noge i stopala.
"Halo, odve Grant. Halo."
Leksi se naginjala da vidi iza stola. Grant ju je uhvatio za rukav. "Hej. Prestani."
"Je li mrtav? ta je to na podu? Krv?"
"Da." "Kako to da nije stvarno crvena?"
"Morbidna si", ree Tim.
"ta znai 'morbidna'? Nisam."
Radio je zakrao. "Boe moj", dopro je glas. "Grante? Jesi li to ti?"
A onda: "Alane? Alane?" Bila je to Eli.
"Tu sam", ree Grant.
"Hvala Bogu", ree Eli. "Jesi li dobro?"
"Da, dobro sam."
"ta je s decom? Jesi li ih video?"
"Deca su sa mnom", ree Grant. "Dobro su."
"Hvala Bogu."
Leksi je puzala oko stola. Grant ju je pljesnuo po kolenu. "Vraaj se ovamo."
Radio je zakrao. "...e ste?"
"U predvorju. U predvorju glavne zgrade."
Preko radija, uo je kako Vu govori: "Boe moj. Oni su ovde."
"Alane, sluaj", ree Eli. "Raptori su pobegli. Oni mogu da otvaraju vrata. Moda su u istoj
zgradi s vama."
"Super. Gde ste vi?" upita Grant.
"Mi smo u kolibi."
Grant ree: "A ostali? Maldun i ostali?"
"Izgubili smo par ljudi. Ali svi ostali sakupili su se u kolibi."
"A rade li telefoni?"
"Ne. Ceo sistem je pao. Nita ne radi."
"Kako emo da podignemo sistem?"
"Pokuavamo."
"Moramo da ga vratimo", ree Grant. "Smesta. Ako ne uspemo, za manje od pola sata raptori
e stii na kopno."
Poeo je da objanjava o brodu, kada ga je Maldun prekinuo. "Mislim da ne razumete,
doktore Grant. Ovde nam ne preostaje ni pola sata."
"Kako to?"
"Neki od raptora nas prate. Sada imamo dva na krovu."
"Pa ta? Zgrada je neprobojna."
Maldun se zakaljao. "Oigledno nije. Nikad se nije pretpostavljalo da e ivotinje dospeti na
krov." Radio je zakrao. "...mora da je drvo zasaeno suvie blizu ograde. Raptori su preli
ogradu i popeli se na krov. U svakom sluaju, eline ipke na prozoru prema nebu trebalo je
da budu elektrifikovane, ali struje, naravno, nema. Sada grizu ipke na prozoru."
"Grant ree. "Grizu ipke?" Namrtio se i pokuao da to zamisli. "Koliko brzo?"
"Da", ree Maldun. "Pritisak ugriza im je petnaest hiljada funti po kvadratnom inu. Oni su
kao hijene, mogu da pregrizu elik i..." Za trenutak, prijem se pokvario.
"Koliko brzo?" ponovi Grant.
Maldun ree: "Mislim da imamo jo deset, petnaest minuta pre nego to se potpuno probiju i
kroz prozor uu u zgradu. A kada uu... Ah, samo trenutak, doktore Grant."
Radio se iskljuio.
Na prozoru iznad Malkovog kreveta, raptori su pregrizli prvu elinu ipku. Jedan raptor je
uhvatio ipku za kraj i vukao je nazad. Oslonio je snani zadnji ud na prozoru i staklo se
razbilo. Svetlucajui se, palo je dole na Malkolmov krevet. Eli se nagnula i sklonila sa arafa
najvee komade.
Malkolm podie pogled. "Boe, al' su runi", ree on.
Sad kad je staklo bilo razbijeno, mogli su da uju reanje i frktanje raptora, struganje njihovih
zuba o metal dok su vakali ipke. Na mestima gde su vakali ostajali su srebrnasti, stanjeni
delovi. Penasta pljuvaka prtala je po arafima i stoiu pored kreveta.
"Barem jo ne mogu da uu", ree Eli. "Sve dok ne progrizu jo jednu ipku."
Vu ree: "Kad bi Grant nekako mogao da stigne do skladita slube odravanja...."
"A, vraga", ree Maldun. Hramao je po sobi na uganutoj nozi. "Ne moe do tamo da stigne
dovoljno brzo. Ne da ovo sprei."
Malkolm se zakaljao. "Da." Glas mu je bio slab, gotovo dahtaj.
"ta kae?" upita Maldun.
"Da", ponovi Malkolm. "Moe..."
"ta mogu?"
"Skrene panju..." Trgnuo se.
"Kako da skrene panju?"
"Ode do... ograde..."
"Da. I ta da uradim?"
Malkolm se slabano iskezio. "Gurne... ruke kroz."
"O, Hriste", ree Maldun i okrete se.
"Saekaj malo", ree Vu. "U pravu je. Ovde su samo dva raptora. to znai da ih je tamo jo
najmanje etiri. Moemo da iziemo napolje i skrenemo im panju."
"I ta onda?"
"A onda e Grant moi da ode do zgrade slube odravanja i ukljui generator.
"A onda da se vrati u kontrolnu sobu i pogigne sistem?"
"Tano."
"Nema vremena", ree Maldun. "Nema vremena."
"Ali ako uspemo da domamimo raptore ovde dole", ree Vu, "moda ak i da ih sklonimo s
tog prozora... Moglo bi da upali. Vredi pokuati."
"Mamac", ree Maldun.
"Tano."
"Ko e da bude mamac? Ja nisam dobar. lanak mi je otiao."
"Ja u", ree Vu.
"Ne", ree Maldun. "Ti si jedini koji zna ta treba s kompjuterom. Morae da da razgovara s
Grantom kod dizanja."
"Onda u ja", ree Harding.
"Ne", ree Eli". "Potrebni ste Malkolmu. Ja u."
"Do avola, nisam za to", ree Maldun. "Raptori e biti svuda oko vas, raptori su na krovu..."
Ali ona se ve sagnula i vezivala patike. "Samo nemojte da kaete Grantu", ree ona. "Bie
nervozan."
Predvorje je bilo tiho, hladnjikava izmaglica strujala je pored njih. Radio je utao ve
nekoliko minuta. Tim ree: "Zato ne razgovaraju s nama?"
"Gladna sam", ree Leksi.
"Pokuavaju da neto isplaniraju", ree Grant.
Radio je zakrao. "Grante, jeste li... ri Vu govori. Jeste li tu?"
"Tu sam", ree Grant.
"Sluajte", ree Vu. "Vidite li s mesta na kome ste stranju stranu zgrade za posetioce?"
Grant je pogledao kroz stranja staklena vrata palme i malgu.
"Da", ree Grant.
Vu ree: "Pravo kroz palme vodi staza do zgrade slube odravanja. Tamo se nalaze strujni
ureaji i generatori. Verujem da ste jue videli zgradu slube odravanja?"
"Jesam", ree Grant. Iako se za trenutak zbunio. Zar je to bilo jue kad je gledao zgradu?
inilo se kao da su prole godine."
"Sad, sluajte", ree Vu. "Mislimo da moemo da sakupimo sve raptore ovde kod kolibe, ali
nismo sigurni. Zato pazite. Dajte nam pet minuta."
"U redu", ree Grant.
"Moete ostaviti decu u restoranu i trebalo bi da s njima sve bude u redu. Kad poete,
ponesite radio."
"U redu."
"Iskljuite ga pre nego to krenete, da napolju ne pravi buku. I pozovite me kad stignete do
zgrade."
"U redu."
Grant je iskljuio radio. Leksi je dopuzala. "Idemo li u restoran?"
"Da", ree Grant. Ustali su i poli kroz strujeu izmaglicu u predvorju.
"Ja hou hamburger", ree Leksi.
"Mislim da nema struje za kuvanje."
"Onda sladoled."
"Time, morae da ostane s njom i pomogne joj."
"Hou."
"Ja moram na neko vreme da odem."
"Znam."
Proli su kroz ulaz u restoran sa samoposluivanjem. Kada su otvorili vrata, Grant je ugledao
etvrtaste stolove za ruavanje i stolice. Iza njih nalazila su se pokretna vrata od nerajueg
elika. U blizini, bila je kasa i polica s vakama i slatkiima."

"Dobro, deco. Hou da ostanete ovde, bez obzira ta se dogodilo. Kapirate?"

"Ostavite nam radio", ree Leksi.
"Ne mogu. Potreban mi je. Samo ostanite ovde. Biu odsutan samo oko pet minuta. Vai?"
"Vai."
Grant je zatvorio vrata. Restoran je utonuo u potpun mrak. Leksi ga je stisnula za ruku. "Upali
svetlo", rekla je.
"Ne mogu", ree Tim. "Nema struje." Meutim, spustio je naoare za noni vid.
"Tebi je dobro. ta je sa mnom?"
"Samo me dri za ruku. Nai emo neto za jelo." Poveo ju napred. U fosforescentnom
zelenilu ugledao je stolove i stolice. S desne strane, blistavu zelenu kasu i policu s vakama i
slatkiima. Uzeo je punu aku okoladica.
"Kazala sam ti", ree Leksi. "Hou sladoled, ne slatkie."
"Nema veze, uzmi ovo."
"Sladoled, Timi."
"Dobro, dobro."
Tim je nabio okoladice u dep i poveo Leksi dublje u trpezariju. Stiskala mu je ruku. "Ne
vidim prst pred okom", ree ona.
"Samo hodaj uz mene. Dri me za ruku."
"Onda uspori."
Iza stolova i stolica nalazio se par pokretnih vrata sa malim okruglim prozorima na njima.
Verovatno su vodila u kuhinju. Gurnuo je jedna vrata i ona su ostala iroko otvorena.
Eli Satler je izila napolje kroz prednja vrata kolibe i osetila hladnjikavu izmaglicu na licu i
nogama. Srce joj je tuklo, iako je znala da je iza ograde savreno bezbedna. Pravo ispred sebe,
kroz maglu ugledala je teke reetke.
Meutim, iza ograde nije mogla mnogo toga da vidi. Jo dvadeset jardi i onda se pejza
pretvarao u mlenu belinu. A nije videla nijednog raptora. U stvari, vrtovi i drvee bili su
gotovo jezovito tihi. "Hej!" kolebljivo viknu ona u maglu.
Maldun se naslonio na okvir vrata. "Sumnjam da e to pomoi", ree on. "Moraete da pravite
buku." Othramao je napolje s elinom ipkom ostalom od ureenja unutranjosti. Lupao je
ipkom po reetkama, kao po gongu za veeru.
"Doite i uzmite! Veera je servirana!"
"Jako duhovito", ree Eli. Nervozno je bacila pogled prema krovu. Nije videla nijednog
raptora."
"Ne razumeju englesku", iskezio se Maldun. "Ali mislim da su shvatili optu zamisao..."
Jo je bila nervozna, a njegov humor joj je smetao. Pogledala je ka zgradi za posetioce,
okovanoj maglom. Maldun je nastavio da lupa po reetkama. Na granici vidnog polja,
ugledala je avetinjski belu ivotinju, gotovo izgubljenu u magli. Raptor.
"Prvi muterija", ree Maldun.
Raptor je nestao, bela senka, a zatim se vratio, meutim, nije priao blie, a inilo se kao da je
udno nezainteresovan za buku koja je dopirala iz kolibe. Poela je da se brine. Ako ne
privue raptore do kolibe, Grant e se nai u opasnosti.
"Pravite suvie buke", ree Eli.
"Ma, vraga", ree Maldun.
"Pa, pravite."
"Ja znam ove ivotinje..."
"Pijani ste", ree ona. "Ja u."
"A kako ete?"
Nije mu odgovorila. Prila je kapiji. "Kau da su raptori inteligentni."
"Jesu. Barem koliko impanze."
"I da imaju dobar sluh"
"Da. Odlian."
"Moda e prepoznati ovaj zvuk", ree ona i otvori kapiju. Metalne arke, zarale od
neprestane magle, glasno su zakripale. Ponovo ju je zatvorila i otvorila uz jo jedno
kripanje."
Ostavila ju je otvorenu.
"Ja to ne bih radio", ree Maldun. "Ako tako hoete, dajte da donesem lanser."
"Donesite lanser."
On je uzdahnuo, prisetivi se. "Kod enara su granate."
"E, pa onda", ree ona, "irom otvorite oi." I ona proe kroz kapiju i stade s druge strane
reetaka. Srce joj je lupalo tako jako da je jedva oseala noge na zemlji. Odmakla se od
ograde, a ova je zastraujue brzo nestajala u magli. Uskoro ju je izgubila iza sebe.
Kao to je i oekivala, Maldun je poeo da vie na nju, uznemiren i pijan. "Pobogu, devojko,
ne radi to", drao se.
"Ne zovite me 'devojko'", glasno je odvratila.
"Zvau te kako ja 'ou", vikao je Maldun.
Nije sluala. Polako se okrenula, napetog tela, posmatrajui na sve strane. Sad je bila barem
dvadeset jardi od ograde i mogla je da vidi kako izmaglica struji kroz lie kao kiica. Drala
se van lia. Kretala se kroz svet sivih senki. Miii nogu i ramena boleli su je od napetosti.
Oi su joj se napinjale da bolje vide.
"uje li me, prokleta bila?" drao se Maldun.
Koliko li su dobre ove ivotinje? pitala se. Dovoljno dobre da mi preseku odstupnicu? Ograda
nije bila daleko, ne ba...
Napale su.
Nije bilo zvuka.
Prva ivotnja napala je iz lia blizu osnove drveta sa leve strane. Izletela je napred i Eli se
okrete da potri nazad. Druga je napala sa suprotne strane, s jasnom namerom da je uhvati u
trku, i skoila u vazduh, rairenih kandi spremnih za napad, i Eli jurnu napred kao trka koji
obara rekord, pa je ivotinja pala na zemlju. Sada je trala pravo napred, ne usuujui se da
okrene glavu, duboko je disala, ugledala reetke ograde kako se pomaljaju iz izmaglice,
ugledala Malduna kako irom otvara vrata, ugledala ga kako posee za njom, vie na nju,
hvata je za ruku i uvlai je tako snano da je izgubila tlo pod nogama i pala na zemlju. A onda
se okrenula tano na vreme da vidi prvu, onda drugu... onda treu... ivotinju kako udaraju u
ogradu i ree.
"Dobar posao", viknu Maldun. Sada se rugao ivotinjama, reao na njih, i to ih je razbesnelo.
Bacile su se na ogradu, skaui napred, i jedna je gotovo preskoila preko. "Isuse, ovo je bilo
blizu! Ti gadovi umeju da skau!"
Ustala je i pogledala posekotine i masnice; krv joj je curela niz nogu. Mislila je samo na
jedno: tri ivotinje su ovde. A dve su na krovu. To znai da je jedna i dalje tamo negde."
Grant je napustio centar za posetioce i brzo krenuo napred, u maglu. Naao je stazu izmeu
palmi i pratio ju je na sever. Ispred, pravougaono skladite izronilo je iz magle.
Uopte nije bilo vrata. Zaao je iza ugla. U pozadini, Grant je ugledao betonsku utovarnu
rampu za kamione, zaklonjenu biljkama. Uzverao se i naao ispred iber vrata od talasastog
lima; bila su zakljuana. Ponovo je skoio dole i nastavio oko zgrade. Jo dalje napred, sa
desne strane, ugledao je obina vrata. Bila su zaglavljena u otvorenom stanju mukom
cipelom.
Grant je uao unutra i zakiljio u tamu. Oslunuo je i nije uo nita. Uzeo je radio i ukljuio
ga.
"Grant ovde", ree on. "Unutra sam."
Vu podie pogled prema prozoru. Dva raptora i dalje su virila dole u Malkolmovu sobu, ali
inilo se da ih je uznemirila buka napolju. Priao je prozoru. Napolju, tri velociraptora
nastavljala su da napadaju na ogradu. Eli je trala napred-nazad, bezbedna iza reetke.
Meutim, inilo se da raptori vie ne pokuavaju ozbiljno da je dohvate. Sada kao da su se
igrali; odmicali su se u krugu od ograde, povlaili se i reali, a zatim sputali, da bi opet
kruili i najzad napali. Njihovo ponaanje poprimilo je odreenu vrstu prikazivanja, pre nego
ozbiljnog napada.
"Kao ptice", ree Maldun. "Pretvaraju se."
Vu klimnu glavom. "Inteligentni su. Vide da ne mogu da je dohvate. Ne pokuavaju
ozbiljno."
Radio je zakrao. "...am."
Vu zgrabi radio. "Kaite ponovo, doktore Grant."
"Unutra sam", ree Grant.
"Doktore Grant, u skladitu slube odravanja ste?"
"Da", ree on. I dodade: "Alan. Moda ne bi trebalo da persiramo."
"Vai, Alane. Ako stoji ispred istonih vrata, vidi mnotvo cevi i instalacija." Vu sklopi oi,
vizuelizirajui. "Pravo napred nalazi se velika rupa u sreditu zgrade koja se prua dva sprata
pod zemlju. Sa tvoje leve strane nalazi se metalni prolaz sa ogradom.
"Vidim ga."
"Poi du prolaza."
"Idem." Slabano, radio je prenosio odzvanjanje njegovih koraka o metal.
"Poto proe dvadeset ili trideset stopa, videe jo jedan prolaz koji vodi desno."
"Vidim ga", ree Grant.
"Prati taj prolaz."
"U redu."
"Dalje", ree Vu, "naii e na lestvice sa tvoje leve strane. Vode dole u jamu."
"Vidim ih."
Sii niz lestvice."
Nastala je duga stanka. Vu je provlaio prstima kroz mokru kosu. Maldun se namrtio od
napetosti.
"U redu, siao sam niz lestvice", ree Grant.
"Dobro", ree Vu. "Sad bi pravo ispred tebe trebalo da se nalaze dva uta rezervoara
obeleena 'Zapaljivo'."
"Pie "Ne-zapaljivo. A onda neto ispod. Na panskom."
"To su ti", ree Vu. "To su dva rezervoara za gorivo za generator. Jedan je bio prazan, pa smo
morali da se prebacimo na drugi. Ako pogleda dno rezervoara, videe belu cev kako izlaze
iz njih.
"PVC od etiri ina?"
"Da. PVC. Prati tu cev nazad."
Vai. Pratim je... Au!"
"ta se dogodilo?"
"Nita. Tresnuo sam glavom."
Stanka.
"Jesi li dobro?"
"Aha, dobro sam. Samo... boli me glava. Budalatina."
"Nastavi da prati cev."
"Dobro, dobro", ree Grant. Zvuao je iznervirano. "Dobro. Cev ulazi u veliku aluminijumsku
kutiju sa vazdunim ventilima sa strane. Pie 'Honda'. Deluje kao generator."
"Da", ree Vu. "To je generator. Oko ga zaobie, videe plou sa dva dugmeta."
"Vidim ih. uto i crveno?"
"Tako je", ree Vu. "Pritisni prvo uto, i dok ga dri, pritisni crveno.
"Dobro."
Jo jedna stanka. Ovoga puta trajala je gotovo minut. Vu i Maldun su pogledali jedan u
drugoga.
"Alane?"
"Nije uspelo", ree Grant.
"Da li si prvo drao uto, a onda pritisnuo crveno?" upita Vu.
"Da, jesam", ree Grant. Delovao je iznervirano. "Uradio sam upravo onako kako ste mi rekli.
Zaulo se brujanje, a onda klik, klik, klik, jako brzo, a onda je brujanje prestalo i posle toga
nita.
"Pokuaj ponovo."
"Ve sam", ree Grant. "Nije uspelo."
"U redu, samo trenutak", Vu se namrtio. "Zvui kao da generator pokuava da se upali, ali iz
nekog razgoga ne moe. Alane?"
"Tu sam."
"Idi iza generatora, tamo gde ulazi plastina cev."
"U redu." Stanka; zatim Grant ree: "Cev ulazi u okrugli crni cilindar koji lii na pumpu za
gorivo."
"Tako je", ree Vu. "Upravo to i jeste. To je pumpa za gorivo. Potrai mali ventil na vrhu."
"Ventil?"
"Treba da je na vrhu, sa malim metalnim dodatkom koji moe da se okree."
"Naao sam ga. Ali sa strane je, a ne na vrhu."
"U redu. Odvrni ga."
"Vazduh izlazi."
"Dobro je. Saekaj dok..."
"Sad i tenost izlazi. Mirie na benzin."
"U redu. Zatvori ventil." Vu se okrenuo Maldunu i zavrteo glavom. "Pumpa je izgubila
benzin. Alane?"
"Da."
"Pokuaj ponovo dugmad."
Trenutak kasnije, Vu je zauo slabo kaljucanje i tandrkanje, dok se generator pokretao, a
zatim postojano tektanje, kad je uhvatio. "Radi", ree Grant.
"Bravo, Alane! Bravo!"
"ta sad?" upita Grant. Zvuao je radnoduno, tupo. "Svetla se ovde nisu upalila."
"Vrati se u kontrolnu sobu i ja u te provesti kroz runo podizanje sistema."
"To sad moram da uradim?"
"Da."
"Vai", ree Grant. "Zvau vas kad stignem tamo."
Zauo se poslednje utanje, i tiina.
"Alane?"
Radio je bio mrtav.
Tim je proao kroz pokretna vrata na stranjoj strani trpezarije i uao u kuhinju. veliki sto od
nerajueg elika na sredini prostorije, velika pe s mnotvom plamenika s leve strane, a iza
nje veliki friideri u koje je mogue ui. Tim je poeo da otvara friidere, ne bi li naao
sladoled. Dim je izlazio u vlaan vazduh, prilikom svakog otvaranja.
"Kako to da pe radi?" upita Leksi; oslobodila je ruku.
"Ne radi."
"Svi imaju mali plavi plamiak."
"To su pilot svetla."
"ta su to pilot svetla?" Kod kue su imali elektrini tednjak.
"Nije vano", ree Tim i otvori jo jedan friider. "Ali to znai da mogu neto da ti skuvam."
U sledeem friideru, nali su svata, kartone mleka, gomilu povra, hrpe bifteka, ribe... ali ne
i sladoled.
"I dalje hoe sladoled?"
"Rekla sam ti, zar ne?"
Sledei friider bio je ogroman. Vrata od nerajueg elika, sa irokom vodoravnom drkom.
Povukao je drku, otvorio ih i ugledao zamrziva u koji je bilo mogue ui. Bila je to cela
prostorija, ledeno hladna.
"Timi..."
"'Oe li da saeka malo?" ree on, iznerviran. "Pokuavam da ti naem sladoled."
"Timi... neto je ovde."
aputala je, i za trenutak nije registrovao poslednje tri rei. A onda je Tim pourio nazad iz
zamrzivaa; video je ivicu vrata obavijenu blistavim zelenim dimom. Leksi je stajala pored
elinog radnog stola. Gledala je nazad na vrata kuhinje.
Zauo je duboko siktanje, kao od veoma velike zmije. Zvuk se blago uzdizao i sputao. Bio je
jedva ujan. Mogao je to ak biti i vetao, ali nekako je znao da nije.
"Timi", proapta ona. "Plaim se..."
Priuljao se vratima kuhinje i pogledao napolje.
U mranoj trpezariji ugledao je pravilan zeleni pravougaoni obrazac stolova. A izmeu njih
glatko se kretao, tih kao duh osim siktavog disanja, jedan velociraptor.
U tami prostorije slube odravanja Grant je pipao sebi put du cevi, vraajui se ka
lestvicama. Bilo je teko nai put u mraku, a buka generatora nekako ga je dezorijentisala.
Doao je do lestvica i poeo da se penje nazad, kada je shvatio da u prostoriji ima jo neega
osim buke generatora.
Grant je zastao i oslunuo.
Bio je to ovek koji je vikao.
Zvualo je kao enaro.
"Gde si?" viknu Grant.
"Ovamo", ree enaro. "U kamionu."
Grant nije mogao da vidi nikakav kamiom. mirkao je u tami. Pogledao je rubom vidnog
polja. Ugledao je zelene bletee oblike kako se pomeraju u tamu. Onda je ugledao kamion i
poao ka njemu.
Timu je tiina bila jezovita.
Velociraptor je bio est stopa visok i snano graen, iako su mu jake noge i rep bili sakriveni
stolovima. Tim je video samo miiavi gornji deo torza; prednje udove vrsto stisnute uz telo,
sa kandama koje su visile. Video je pegave are na leima koje su se presijavale u duginim
bojama. Velociraptor je bio oprezan; dok je prilazio, gledao je s jedne na drugu stranu; glavu
je pomerao kratkim i brzim, pticolikim trzajima. Dok je hodao, glava mu se takoe klatila
gore-dole, a dugaak prav rep bio sputen, to je jo vie pojaavalo utisak ptice."
Divovska, tiha ptica grabljivica.
Trpezarija je bila mrana, ali raptor je oigledno dovoljno dobro video da bi mogao postojano
da se kree napred. S vremena na vreme, nagnuo bi se napred i spustio glavu ispod stolova.
Tim je uo brzo njukanje. Onda bi glava poskoila nazad, oprezno, i trzala bi se napred-
nazad, kao ptija.
Tim je posmatrao sve dok se nije uverio da se raptor kree prema kuhinji. Da li je pratio
njihov miris? Sve knjige kazivale su da su dinosaurusi imali slabo ulo njuha, meutim, ovaj
je delovao kao da mu dobro ide. U svakom sluaju, ta su knjige znale. Ovo je pravo.
Iao je ka njima.
Povukao se u kuhinju.
"Ima li ega tamo napolju?" upita Leksi.
Tim nije odgovorio. Gurnuo ju je pod sto u uglu, iza velike kante za smee. Nagnuo se tik uz
nju i ljutito proaptao: "Ne mrdaj odavde!" A onda je otrao do friidera.
Zgrabio je punu aku bifteka i pourio nazad do vrata. Tiho je odloio prvi odrezak na pod, a
zatim napravio par koraka unazad i spustio drugi... Kroz naoare video je da Leksi viri iza
kante. Mahnuo joj je da se skloni. Stavio je trei odrezak, i etvrti; kretao se sve dublje u
kuhinju.
Tim je stajao u polu-unju na stranjoj strani prostorije, blizu udaljenije noge elinog
radnog stola. Meutim, nije imao vremena da se sakrije; glava i ramena jo su mu bili iznad
povrine stola. Velociraptor ga je lako mogao videti.
Polako, Tim je spustio telo i utonuo ispod stola... Velociraptor je trzao glavom unaokolo;
pravo je gledao u Tima.
Tim se sledio. Jo je bio izloen, meutim, pomislio je: Ne mrdaj.
Velociraptor je nepomino stajao na dovratku.
Njukao je.
Ovde je mranije, pomisli Tim. Ne moe da vidi tako dobro. Zato je oprezan.
Ali sada je mogao da oseti plesnjiv zadah velikog gmizavca, a kroz naoare video je da je
dinosaurus tiho zevnuo, zabacujui unazad dugaku gubicu i pokazujui nizove zuba otrih
kao brija. Velociraptor je ponovo netremice gledao napred i trzao glavom s jedne na drugu
stranu. Velike oi kolutale su u kotanim dupljama.
Tim je osetio kako mu srce lupa. Nekeko je bilo gore suoiti se sa ovakvom ivotinjom u
kuhinji umesto u otvorenoj umi. Veliina, brzi pokreti, otar smrad, siktav dah...
Izbliza, bio je daleko stranija ivotinja od tiranosaurusa. Tiranosaurus je bio ogroman i
moan, ali nije bio naroito pametan. Velociraptor je bio veliine oveka, a oigledno je bio
brz i inteligentan; Tim se plaio oiju koje pretrauju, gotovo kao i otrih zuba.
Velociraptor je onjuio. Zakoraio je napred - poao je pravo prema Leksi! Mora da ju je
nekako namirisao! Timovo srce je zalupalo.
Velociraptor je zastao. Polako se sagnuo.
Pronaao je odrezak.
Tim je poeleo da se sagne i pogleda ispod stola, ali se nije usuivao da se pokrene. Stajao je
zamrznut u polu-unju i oslukivao zvuke drobljenja. Dinosaurus je jeo odrezak. Sve s
kostima.
Raptor je podigao vitku glavu i pogledao unaokolo. Njukao je. Video je drugi odrezak. Brzo
je poao napred. Sagnuo se.
Tiina.
Raptor nije hteo da ga jede.
Glava se ponovo uspravila. Timove noge gorele su od unja, ali se nije pomerio.
Zato ivotinja nije pojela drugi odrezak? Tuce ideja proletelo mu je kroz um - nije joj se
dopao ukus govedine, nije joj se svidelo to to je hladan, nije joj se svidela injenica da meso
nije ivo, namirisala je zamku, namirisala je Leksi, namirisala je Tima, videla je Tima...
Velociraptor se sada kretao jako brzo. Pronaao je trei odrezak, sagnuo glavu, ponovo
podigao pogled, i krenuo dalje.
Tim je zaustavio disanje. Dinosaurus je sada bio samo nekoliko stopa od njega. Mogao je da
vidi male trzaje miia na slabinama. Mogao je da vidi skorelu krv na kandma, mogao je da
vidi finu prugastu aru na taakastoj podlozi i kone nabore na vratu ispod eljusti.
Velociraptor je onjuio. Tim je gotovo uzdahnuo od straha. Telo mu je bilo kruto, napeto.
Posmatrao je kako se gmizaveve oi kreu i pretrauju sobu. Jo jedno njuenje.
Ima me, pomisli Tim.
Onda se glava trznula nazad da pogleda pravo i ivotinja je produila dalje ka petom odresku.
Tim pomisli: Leksi, molim te ne mrdaj molim te ne mrdaj ta god da radi molim te ne...
Velociraptor je onjuio odrezak i krenuo dalje. Sad je bio kod otvorenih vrata zamrzivaa.
Tim je video kako dim kulja napolje, krivuda du poda ka stopalima ivotinje. Jedno veliko
stopalo s kandama se podiglo, a zatim se opet tiho spustilo. Dinosaurus se nekao. Suvie je
hladno, pomisli Tim. Nee ui unutra, suvie je hladno, nee ui unutra nee ui unutra nee
ui unutra...
Dinosaurus je uao unutra.
Glava je nestala, zatim telo, zatim kruti rep.
Tim je potrao, bacio se svom teinom o vrata od nerajueg elika i zalupio ih. Zalupila su
se na vrhu repa! Vrata nisu htela da se zatvore! Velociraptor je urliknuo, zastraujue glasan
zvuk. Nehotice, Tim je ustuknuo korak - rep je nestao! Zalupio je vrata i uo kako su
kliknula! Zatvorena su!
"Leksi! Leksi!" vritao je. uo je kako raptor lupa na vrata, osetio kako nalee na eleik. Znao
je da se s unutranje strane nalazi ravna elina kvaka, a ako raptor pogodi u nju, vrata e se
otvoriti. Moraju da zakljuaju vrata. "Leksi!"
Leksi je bila pored njega. "ta 'oe?"
Tim se naslonio na vodoravnu ruku i drao je u zatvorenom poloaju. "Postoji iglica! Mala
iglica! Nai iglicu!"
Velociraptor je rikao kao lav; zvuk priguen debelim elikom. Tresnuo je celim telom o vrata.
"Ne vidim nita", viknu Leksi.
Iglica je visila ispod kvake i njihala se na metalnom laniu. "Tamo je!"
"Ne vidim je!" vrisnu ona i on shvati da ona ne nosi naoare.
"Napipaj je!"
Video je kako njena ruica posee navie, dodiruje njegovu, trai iglicu, dahe kratko,
panino dok pipajui trai iglicu, a velociraptor lupa o vrata i ona se otvaraju - Bo1e, ona se
otvaraju - meutim, ivotinja to nije oekivala i ve se okrenula da ponovo pokua i Tim
ponovo zalupi vrata. Leksi se doteturala nazad, posegnula navie u mrak.
"Imam je!" povika Leksi; stiskala je iglica u aci i gurnula je kroz rupu. Opet je skliznula
napolje.
"Odozgo, stavi je odozgo!"
Ponovo ju je uhvatila, drei je za lanac, zavrnula preko ruke i ponovo nanie. U rupu.
Zakljuano.
Velociraptor je urlikao. Tim i Leksi odmakli su se od vrata kad je dinosaurus ponovo tresnuo
o njih. Kod svakog udara kripale su teke eline arke u zidovima, ali su izdravale. Tim je
verovao da ivotinja nikako ne moe da razvali vrata.
Raptor je bio zakljuan unutra.
Tim je duboko uzdahnuo. "Hajdemo", ree on.
Uzeo ju je za ruku i oni potrae.
"Trebalo je da ih vidi", ree enaro, kad ga je Grant poveo iz zgrade slube odravanja.
"Mora da ih je bilo dva tuceta. Kompia. Morao sam da se zavuem u kamion da pobegnem
od njih. Bili su svuda po vetrobranu. Samo su uali tamo i ekali kao jastrebovi. Ali su
pobegli kad si ti stigao."
"Leinari", ree Grant. "Ne napadaju nita to se kree ili deluje snano. Napadaju mrtve
stvari i gotovo mrtve. U svakom sluaju, nepomine."
Sada su se peli uz lestvice, nazad do ulaznih vrata. "ta se dogodilo s raptorom koji te je
napao?" upita Grant.
"Ne znam", ree enaro.
"Je li otiao?"
"Nisam video. Mislim da sam se izvukao zato to je bio povreen. Mislim da ga je Maldun
pogodio u nogu. Krvario je dok je bio ovde. A onda... ne znam. Moda se vratio napolje.
Moda je umro uvde unutra. Nisam video."
"A moda je jo unutra."
Vu je gledao kroz prozor kolibe raptore iza ograde. I dalje se inilo kao da su eljni igre;
toboe su napadali Eli. Takvo ponaanje je ve dugo trajalo, a njemu se uinilo da moda i
predugo traje. Gotovo se inilo kao da pokuavaju da zadre Eli panju, na isti nain na koji je
ona pokuavala da zadri njihovu.
Ponaanje dinosaurusa oduvek je malo zanimalo Vua. I s pravom: ponaanje je bilo efekat
drugog reda DNK, kao i spletanje belanevina. Ponaanje se nije moglo istinski ppredvideti i
nije se moglo istinski kontrolisati, osim na neke jako grube naine, kao pravljenje ivotinje
zavisne od neke supstance u ishrani spreavanjem nekog enzima. Meutim, opte posmatrano,
efekti ponaanja naprosto su bili van domaaja razumevanja. Niste mogli pogledati sekvencu
DNK i predvideti ponaanje. Bilo je to nemogue.
I to je uinilo Vuov rad s DNK isto empirinim. Bilo je krpljenje, onako kako bi savremeni
radnik popravljao antikni dedin sat. Radilo se s neim iz prolosti, neemu sainjenog od
prastarih materijala i to je sledilo prastare zakone. Niste mogli biti sigurni zato radi tako
kako radi; a ve je, tokom eona, bilo popravljano i prepravljano mnogo puta, silama evolucije.
I tako, kao i radnik koji neto popravi i onda gleda da li sat bolje radi, Vu je pravio popravke i
onda gledao da li se ivotinje bolje ponaaju. A on je pokuavao samo da koriguje gruba
ponaanja: nekontrolisano srljanje na elektrificirane ograde, ili trljanje koe o stabla. To su
bila ponaanja koja su ga vraala na crtau tablu.
A granice njegove nauke dale su mu tajanstveno oseanje o dinosaurusima u parku. Nikad
nije biio siguran, nikad zaista siguran, da li je ponaanje ivotinja bilo istorijski tano ili ne.
Da li su se ponaali onako kako su se istinski ponaali u prolosti? Bilo je to otvoreno pitanje,
na koje uopte nije bilo mogue odgovoriti.
A, iako to Vu nikad nee priznati, otkrie da se dinosaurusi razmnoavaju, predstavljalo je
ogromnu potvrdu njegovog rada. ivotinja koja se razmnoava bila je vidljivo delotvorna u
jednom temeljnom vidu; ukazivala je da je Vu pravilno sloio sve kockice. Ponovo je stvorio
milionima godina staru ivotinju, s takvom tanou da se stvorenje moglo ak reprodukovati.
Ali, ipak, dok je gledao raptore napolju, zbunjivala ga je postojanost njihovog ponaanja.
Raptori su bili inteligentni, a inteligentnim ivotinjama brzo postane dosadno. Inteleigentne
ivotinje takoe prave planove i...
Harding je iziao na hodnik iz Malkolmove sobe. "Gde je Eli?"
"Jo je napolju."
"Bolje nek' ue. Raptori su otili sa prozora."
"Kad?" upita Vu; krenuo je ka vratima.
"Malopre", ree Harding.
Vu otvori prednja vrata. "Eli! Odmah unutra!"
Gledala ga je, zbunjena. "Nema problema, sve je pod kontrolom..."
"Odmah!"
Odmahnula je glavom. "Znam ta radim", ree ona.
"Odmah, Eli, jebem mu Boga!"
Maldunu s nije svialo to Vu stoji tamo kod otvorenih vrata, i spremao se da to kae, kad se
ugledao kako se senka sputa odozgo, i u trenu je shvatio ta se dogodilo. Vu je bio istrgnut
kroz vrata i Maldun zau kako Eli vriti. Maldun je priao vratima, pogledao napolje i video
da Vu lei na leima. Telo mu je ve bilo rasporeno velikom kandom, a raptor je trzao
glavom i gurao je u Vuovu utrobu, iako je Vu jo bio iv, a onda je Eli prestala da vriti i
potrala du unutranje strane ograde, a Maldun je zalupio vrata, oamuen od strave.
Dogodilo se tako brzo!
Harding upita: "Skoio je s krova?"
Maldun klimnu. Priao je prozoru, pogledao napolje i video da tri raptora s druge strane
ograde bee. Meutim, nisu pratili Eli.
Vraali su se, ka centru za posetioce.
Grant je priao do ivice zgrade slube odravanja i provirio napred, kroz maglu. ulo se
reanje raptora, a inilo se da se pribliavaju. Sad je mogao da vidi kako njihova tela
protravaju pored njega. Ili su u centar za posetioce.
Vratio je pogled na enara.
enaro odmahnu glavom, ne.
Grant se nagnu blie i proapta mu u uho: "Nemamo izbora. Moramo da ukljuimo
kompjuter."
Grant se uputio u maglu.
Trenutak kasnije, enaro poe za njim.
Eli nije zastala da razmisli. Kada su raptori skoili unutar ograde da napadnu Vua, samo se
okrenula i potrala, koliko su je noge nosile, prema daljem kraju kolibe. Izmeu ograde i
kolibe bio je prostor od petnaest stopa. Trala je i nije ula da je ivotinje gone, samo je ula
sopstveno disanje. Skrenula je iza ugla i ugledala drvo kako raste pored zgrade, skoila,
uhvatila se za granu i zanjihala. Nije se uspaniila. Osetila je neku vrstu olakanja kada je
cimnula nogama i ugledala kako joj se noge diu ispred lica, pa se nogama zakaila za jo
viu granu, smogla snage i brzo se izvukla.
Ve je bila dvanaest stopa iznad zemlje, a raptori je jo nisu sledili, i poela da se prilino
dobro osea, kad je ugledala prvu ivotinju ispod drveta. Usta su joj bila krvava, a trakasti
komadii mesa visili su joj iz eljusti. Brzo je nastavila da se penje, ruku pred ruku, naprosto
hvatajui se i idui dalje, tako da je gotovo mogla da vidi vrh zgrade. Ponovo je pogledala
dole.
Dva raptora penjala su se na drvo.
Sad kad je bila u nivou krova, mogla je da vidi ljunak samo etiri stope udaljen i staklenu
piramidu prozora, kako tri u magli. Na krovu nalazila su se vrata; mogla je da ue unutra. Iz
sve snage bacila se kroz vazduh i prostrla se na ljunak. Ogrebala je lice, ali, nekako, jedino je
osetila olakanje, kao da je to bila igra koju je igrala, igra koju je nameravala da dobije.
Potrala je ka vratima koja su vodila do stepenita. Mogla je iza sebe da uje kako raptori
tresu grane drveta. Jo su bili na drvetu.
Dola je do vrata i pritisnula kvaku.
Vrata su bila zakljuana.
Trebao je jedan trenutak da se znaenje toga probije kroz njenu euforiju. Vrata su bila
zakljuana. Bila je na krovu i nije mogla da sie. Vrata su bila zakljuana.
Oajna, poela je da lupa po vratima, a zatim je otrala do drugog kraja krova, jer se nadala da
e nai put da sie, meutim, kroz maglu koja je strujala videli su se samo zeleni obrisi
bazena. Svuda oko bazena nalazio se betonski pod. Deset, dvanaest stopa betona. Previe da
preskoi preko. Nijednog drugog drveta da se spusti. Nikakvih stepenica. Nikakvog poarnog
izlaza.
Niega.
Eli se okrenula i videla da raptori lako skau na krov. Potrala je na drugi kraj zgrade, jer se
nadala da se tamo moda nalaze jo jedna vrata, meutim, nije ih bilo.
Raptori su joj se polako pribliavali, prikradali se, tiho klizili izmeu staklenih piramida.
Pogledala je dole. Ivica bazena bila je udaljena deset stopa.
Predaleko.
Raptori su prili blie, poeli da se razdvajaju i ona nerazumno pomisli: Zar nije uvek ovako?
Neka greica zajebe sve. Jo je oseala vrtoglavicu, jo se oseala veselo i nekako nije
verovala da e je ove ivotinje uhvatiti, nije verovala da e joj se ivot ovako zavriti. Nije se
inilo mogue. Bila je obavijena nekom vrstom zatitne veselosti. Naprosto nije verovala da
e se to dogoditi.
Raptori su zareali. Eli se povlaila prema daljem kraju krova. Udahnula je, a zatim iz sve
snage poela da tri ka ivici. Dok je trala du ivice, videla je bazen i znala je da je predaleko,
meutim, pomislila je: Ma ta, kog vraga, i skoila.
I pala.
I uz probadajui ok, osetila se obavijena hladnoom. Bila je pod vodom. Uspela je! Izila je
na povrinu, pogledala na krov i videla da raptori gledaju dole u nju. I znala da e, ako je ona
mogla, i raptori moi. Gacala je kroz vodu i razmiljala: Umeju li raptori da plivaju?"
Meutim, bila je sigurna da umeju. Verovatno mogu da plivaju kao krokodili.
Raptori su se udaljili od ivice krova. A onda je ula kako Harding vie: "Satlerova?" i shvatila
da je on otvorio vrata na krovu. Raptori su poli na njega.
urno, izvukla se iz bazena i potrala ka kolibi.
Harding se peo stepenicama na krov prelazei po dve odjednom i bez razmiljanja naglo
otvorio vrata. "Satlerova?!" povikao je. A onda je stao. Vetar je razvejavao maglu izmeu
piramida na krovu. Raptore jo nije mogao da vidi.
"Satlerova?"
Bio je toliko obuzet Satlerovom da je proao trenutak pre nego to je shvatio da je pogreio.
Trebalo bi da mogu da vidim ivotinje, pomislio je. U sledeem deliu sekunde ruka s
kandom udarila ga je u grudi oko bone strane vrata i nanela mu razornu bol, tako da je jedva
uspeo da se otrgne unazad i priepi vratima ruku, a odozdo je uo kako Maldun vie: "Ovde
je, ve je unutra."
Raptor je reao s druge strane vrata i Harding je ponovo zalupio vrata, tako da se kanda
izmakla, pa je zatvorio vrata uz metalni tresak i sruio se na pod, kaljui.
"Kuda idemo?" upita Leksi. Bili su na drugom spratu centra za posetioce. Hodnik sa
staklenim zidovima vodio je du cele zgrade.
"U kontrolnu sobu", ree Tim.
"Gde je to?"
"Negde ovde dole." Dok je prolazio, Tim je gledao nazive ablonima ispisane na vratima.
inilo se kao da su to kancelarije: NADZORNIK PARKA... GOSTINSKI SERVIS...
DIREKTOR... KONTROLOR...
Stigli su do staklene pregrade sa znakom:
ZATVORENO PODRUJE
SAMO ZA OVLAENO OSOBLJE
IZA OVE TAKE

Postojao je prorez za sigurnosnu karticu, ali Tim je samo gurnuo i otvorio vrata.
"Kako su se otvorila?"
"Nema struje."
"Zato idemo u kontrolnu sobu?" upita ona.
"Da naemo radio. Moramo da pozovemo nekog."
Iza staklenih vrata hodnik se nastavljao. Tim se seao ovog podruja; video ga je ranije,
tokom obilaska. Leksi je kaskala pored njega. U daljini, uli su reanje raptora. ivotinje kao
da su se pribliavale. Onda je Tim uo da su dole lupili o staklo.
"Tamo su..." proapta Leksi.
"Ne brini."
"ta rade ovde?" upita Leksi.
"Sad nije vano."
RUKOVODILAC PARKA... POGONI... GLAVNA KONTROLA...
"Ovamo", ree Tim. Gurnuo je i otvorio vrata. Glavna kontrolna soba izgledala je isto kao kad
ju je proli put video. U sreditu sobe nalazila se konzola sa etiri stolice i etiri kompjuterska
monitora. Soba je bila potpuno mrana osim monitora koji su svi pokazivali obojene
pravougaonike.
"Pa gde je radio?" upita Leksi.
Meutim, Tim je potpuno zaboravio na radio. Krenuo je napred, netremice posmatrajui
ekrane kompjutera. Ekrani su bili upaljeni! To je samo moglo da znai...
"Mora da je dola struja..."
"Uh", ree Leksi i pomeri se.
"ta je?"
"Stala sam na neije uvo", ree ona.
Kada su uli, Tim nije primetio telo. Osvrnuo se i video jedno jedino uvo kako lei na podu.
"Stvarno je odvratno", ree Leksi.
"Nije vano." Okrenuo se prema monitorima.
"ta je s ostatkom njega?" upita ona.
"Sad to nije vano."
Podrobnije se zagledao u monitore. Na ekranu nalazili su se redovi obojenih oznaka:
"Timi, bolje se ne zamajavaj s tim", ree ona.
"Ne brini, neu."
Ve ranije je video sloene kompjutere, nalik na one instalirane u zgradi u kojoj je radio
njegov otac. Ti kompjuteri kontrolisali su sve: od liftova i sigurnosti, do grejanja i
klimatizacije. U osnovi, izgledali su isto kao i ovaj - mnotvo obojenih oznaka - meutim,
obino ih je bilo lake razumeti. I gotovo uvek su se nalazile nalepnice sa uputstvom, ako je
nekome trebalo da naui o sistemu. Ali ovde nije video nikakvih nalepnica s uputstvom.
Ponovo je pogledao, da bude siguran.
Ali onda je video jo neto: brojke koje su otkucavale u gornjem levom uglu ekrana. Pisalo je:
10:47:22. Onda je Tim shvatio da je to vreme. Ostalo je samo petnaest minuta za brod...
meutim, vie je brinuo za ljude u kolibi.
Zauo se kranje. Okrenuo se i video da Leksi dri radio. Okretala je dugmad i brojanike.
"Kako ovo radi?" upita ona. "Nee da proradi."
"Daj mi to!"
"Moj je! Ja sam ga nala!"
"Leksi, daj mi to!"
"Ja sam ga prva uzela!"
Iznenada, radio je zakrao. ta se to, kog vraga, dogaa? ree Maldunov glas.
Iznenaena, Leksi je ispustila radio na pod.
Grant je ponovo uvukao glavu; uao je meu palmama. Kroz maglu ispred sebe video je
kako raptori skau, ree i glavom tuku o staklo na centru za posetioce. Meutim, izmeu
reanja, uutali bi se i naherili glave, kao da oslukuju neto u daljini. A onda bi pustili
cvilee zvukove.
"ta to rade?" upita enaro.
"Izgleda kao da pokuavaju da uu u restoran", ree Grant.
"ega ima u kafeteriji?"
"Tamo sam ostavio decu..." ree Grant.
"Mogu li da razbiju staklo?"
"Ne, mislim da ne mogu."
Grant je posmatrao, a onda zauo kranje nekog udaljenog radija i raptori su poeli da skau
jo uzbuenije. Jedan za drugim poeli su da skau sve vie i vie, sve dok na kraju nije video
da je prvi od njih lagano doskoio na balkon na drugom spratu, a odatle uao na drugi sprat
centra za posetioce.
U kontrolnoj sobi na drugom spratu Tim je brzo zgrabio radio koji je Leksi ispustila. Pritisnuo
je dugme. "Halo? Halo?"
"...i to ti, Time?"
"Da, ja sam."
"Gde si?"
"U kontrolnoj sobi. Dola je struja!"
"Odlino, Time", ree Maldun.
"Ako ima nekog da mi kae kako se kompjuter ukljuuje, ja u da to uradim."
Tiina.
"Halo?" ree Tim. "Jeste li me uli?"
"Ah, imamo problem u vezi toga", ree Maldun. "Niko, ah, niko ovde ne zna kako se to radi.
Kako se kompjuter ukljuuje."
"Tim ree: "ta? alite li se? Niko ne zna?" Delovalo je nemogue.
"Ne." Stanka. "Mislim da je neto u vezi glavne mree... Zna li neto o kompjuterima,
Time?"
Tim je buljio u ekran. Leksi ga je gurnula. "Reci im da ne zna, Timi", ree ona.
"Da. Poneto. Znam poneto", ree Tim.
"Mogao bi da pokua", ree Maldun. "Ovde niko ne zna ta da radi. A Grant ne zna nita o
kompjuterima."
"U redu", ree Tim. "Pokuau." Iskljuio je radio i zurio u ekran, prouavajui ga.
"Timi", ree Leksi. "Ti ne zna ta se radi."
"Znam."
"Ako zna, onda uradi", ree Leksi.
"Samo trenutak." Da bi poeo, pribliio je stolicu tastaturi i pritisnuo kurzorsku dugmad. To
su tasteri koji pomeraju kurzor po ekranu. Meutim, nita se nije dogodilo. Onda je pritisnuo
ostalu dugmad. Ekran je ostao isti.
"Pa?"
"Neto nije u redu", ree Tim; mrtio se.
"Ti nema pojma, Timi", ree ona.
On je ponovo prouavao kompjuter, paljivo ga gledajui. Na tastaturi su se nalazili redovi
funkcijskih tastera na vrhu, ba kao na obinoj tastaturi PC-a, a monitor je bio veliki i u boji.
meutim kuite monitora je bilo neobino. Tim je pogledao ivice ekrana i video mnotvo
bledih takica crvenog svetla.
Crveno svetlo, posvuda oko granica ekrana... ta to moe da bude? Pomerio je prste prema
svetlu i video blag crveni odsjaj na koi.
Dodirnuo je ekran i uo pitanje.
Trenutak kasnije, polje s porukom nestalo je i ponovo je blesnuo prvobitni ekran.
"ta se dogodilo?" upita Leksi. "ta si uradio? Dodirnuo si neto?"
Naravno! pomisli on. Dodirnuo je ekran. Bio je to ekran na dodir! Crveno svetlo oko ivica
mora da su infracrveni senzori. Tim nikada nije video takav ekran, ali je itao o njima u
asopisima. Dodirnuo je RESET/REVERT.
Ekran se u trenu izmenio. Dobio je novu poruku:
KOMPJUTER JE SAD RESETOVAN
IZABERITE SA GLAVNOG EKRANA
Preko radija, uli su reanje raptora. "'Ou da vidim", ree Leksi. "Trebalo bi da proba
VIEW."
"Ne, Leksi."
"E, pa, ja hou VIEW", ree ona. I pre nego to je mogao da je uhvati, pritisnula je VIEW.
Ekran se promenio.
"Uh-uh", ree ona.
"Leksi, hoe li da prekine?"
"Vidi!" ree ona. "Upalilo je! Ha!"
irom sobe, monitori su prikazivali poglede na razliite delove parka; brzo su se menjali.
Veina slika bila je magliasto siva, zbog spoljane magle, ali jedna je prikazivala okolinu
kolibe, sa raptorom na krovu, a onda se promenilo na sliku jarkog sunca, na kojoj je bio
pramac broda, jarko sunce...
"ta je to?" upita Tim, naginjui se napred.
"ta?"
"Ta slika!"
Meutim slika se ve promenila i sada su videli unutranjost kolibe, jednu sobu za drugom, a
onda su ugledali Malkolma kako lei na krevetu...
"Zaustavi ga", ree Leksi. "Vidim ih!"
Tim je na nekoliko mesta dodirnuo ekran i dobio podmenije. A onda jo podmenija.
"ekaj", ree Leksi. "Brka..."
"Hoe li da zavee! Ti ne zna nita o kompjuterima!"
Sada je na ekranu imao listu monitora. Jedan od njih bio je oznaen: SAFARI KOLIBA:
LV2-4. Drugi je bio DALJINSKI: PALUBA (VND). Pritisnuo je ekran nekoliko puta. Video
slike pojavile su se na monitorima irom sobe. Jedan je prikazivao pramac broda za
snabdevanje i okean ispred njega. U daljini, Tim je ugledao kopno - zgrade du obale i luku.
Prepoznao je luku, jer je jue nadleteo helikopterom preko nje. Bio je to Puntarenas. Brod je
svakog minuta trebalo da pristane.
Meutim, panju mu je privukao sledei ekran, koji je pokazivao krov safari kolibe u sivoj
izmaglici. Raptori su uglavnom bili skriveni iza piramida, ali glave su im igrale gore-dole i
ulazile u vidno polje.
A onda, na treem monitoru, mogao je da vidi unutranjost sobe. Malkolm je leao na
krevetu, a Eli je stajala pored njega. Oboje su gledali navie. Dok su gledali, Maldun je uao u
sobu i pridruio im se; gledali su navie sa zabrinutim izrazom na licu.
"Vide nas", ree Leksi.
"Ne bih rekao."
Radio je zakrao. Na ekranu, Maldun je podigao radio do usana. "Halo, Time?"
"Tu sam", ree Tim.
"Ah, nemamo ba puno vremena", zlovoljno ree Maldun. "Bolje ukljui tu strujnu mreu." A
onda je Tim zauo reanje raptora i video da se jedna dugaka glava zagnjurila kroz staklo,
nakratko ulazei u sliku s vrha i kljocajui eljustima.
"Pouri, Time!" ree Leksi. "Ukljui struju!"
MREA
Dok je pokuavao da se vrati na glavni ekran, Tim se iznenada naao izgubljen u
isprepletanom nizu kontrolnih ekrana. Veina sistama ima jedno jedino dugme, ili jednu
jedinu komandu da se vrati na prethodni ekran, ili u glavni meni. Meutim, ovaj sistem nije
imao - ili barem on to nije znao. Takoe je bio siguran da je help ugraen u sistem, ali ni
njega nije mogao da nae, a Leksi je skakala gore-dole i vikala mu uvo, to ga je inilo
nervoznim.
Konano, vratio se na glavni ekran. Nije bio siguran ta je uradio, ali vratio se. Zastao je,
traei komnsu.
"Uini neto, Timi!"
"Hoe li da zavee? Pokuavam da naem help." Pritisnuo je TEMPLATE/MAIN. Ekran je
ispunio sloen dijagram, sa meusobno povezanim poljima i strelicama.
Nije dobro, nije dobro.
Protisnuo je COMMON INTERFACE. Ekran se promenio:
"ta je to?" upita Leksi. "Zato ne ukljui struju?"
Nije obraao panju na nju. Moda se help ovog sistema zove 'info'? Pritisnuo je INFO.
"Tim-iii", zavapila je Leksi, ali on je ve pritisnuo FIND. Dobio je jo jedan beskoristan
prozor. Pritisnuo je GO BACK.
Preko radija, uo je Malduna: "Kako ide, Tim?" Nije se trudio da odgovori. Mahnito je
pritiskivao dugme za dugmetom.
Iznenada, bez upozorenja, vratio se na glavni ekran.
Prouavao je ekran. Izgledalo je kao da i ELECTRICAL MAIN i SETGRIDS DNL imaju
nekakve veze s mreom. Primetio je da bi, takoe, SAFETY/HEALTH i CRITICAL LOCKS
mogli biti vani. uo je reanje raptora. Morao je da izabere. Pritisnuo je SETGRIDS DNL i
zavapio kad je video:
Nije znao ta da radi. Pritisnuo je STANDARD PARAMETERS.
STANDARDNI PARAMETRI
Mree parka B4-C6 Spoljne mree C2-D2
Zooloke mree BB-07 Mree zabrana R4-R4
Mree kolibe F4-D4 Mree odr E5-L6
Glavne mree C4-G7 Senzorske mree D5-G4
Pomone mree AH-B5 Mree jezgra A1-C1
Integitet kola nije testiran
Bezbednosne mree ostaju automatske

Tim je vrteo glavom, izbezumljen. Trebalo mu je trenutak da shvati da je upravo dobio vrednu
informaciju. Sad je znao mrene koordinate kolibe! Pritisnuo je mreu G4.
MREA NAPAJANJA F4 (SAFARI KOLIBA)
KOMANDA SE NE MOE IZVRITI. GREKA-505
(Napajanje nekompatibilno sa komandom greka
Pog. prirunik stranice 4.09-4.11)

"Ne radi", ree Leksi.

"Znam!" Pritisnuo je jo jedno dugme. Ekran je ponovo blesnuo.

MREA NAPAJANJA F4 (SAFARI KOLIBA)

KOMANDA SE NE MOE IZVRITI. GREKA-505
(Napajanje nekompatibilno sa komandom greka
Pog. prirunik stranice 4.09-4.11)

Tim je pokuao da ostane miran, da razmisli. Iz nekog razloga, neprestano je dobijao poruke o
greci kad god bi pokuao da ukljui mreu. Pisalo je da je napajanje nekompatibilno sa
komandom koju je davao. Ali ta je to znailo. Zato je napajanje bilo nekompatibilno?
"Timi...", ree Leksi; vukla ga je za ruku.
"Ne sad, Leksi."
"Da, sad", ree ona i odvue ga od ekrana i konzole. A onda je uo reanje raptora.
Dolazilo je iz hodnika. Na prozoru iznad Malkolmovog kreveta, raptori su ve gotovo
pregrizli drugu metalnu ipku. Sada su mogli da potpuno proture glave kroz razbijeno staklo i
bacaju se i ree na ljude ispod njih. Trenutak kasnije, povukli bi se i nastavili da glou metal.
Malkolm ree: "Ne treba im jo mnogo. Tri, etiri minuta." Pritisnuo je dugme radija. "Time,
jesi li tu? Time?"
Nije bilo odgovora.
Tim je iskliznuo kroz vrata i ugledao velociraptora dole ne kraju hodnika, kako stoji pored
balkona. Zapanjeno ga je gledao. Kako li je iziao iz zamrzivaa?
A onda, dok je gledao, jo jedan raptor iznenada se pojavio na balkonu i on je shvatio. Raptor
uopte nije pobegao iz zamrzivaa. Doao je spolja. Skoio je sa zemlje. Drugi raptor tiho je
doskoio i savreno odrao ravnoteu na ogradi. Tim nije mogao da veruje. Velika ivotinja je
skoila deset stopa verikalno navie. Vie od deset stopa. Mora da su joj noge neverovatno
jake.
Leksi proapta: "Mislim da si rekao da ne mogu..."
"." Tim je pokuavao da razmilja, ali je gledao s nekom vrstog uplaneog divljenja kako
trei raptor doskae na balkon. ivotinje su se jedan trenutak besciljno vrzmale po hodniku, a
onda su krenule napred, jedna za drugom. Prilazei njemu i Leksi.
Tiho, Tim se leima naslonio na vrata iza sebe, ne bi li se vratio u kontrolnu sobu. Ali vrata su
se zaglavila. Gurnuo je jae.
"Zakljuana su", proapta Leksi. Pokazala je na prorez za sigurnosnu karticu pored vrata.
Svetlela je crvena taka. Nekako su se aktivirala sigurnosna vrata. "Ti, idiote. Zakljuao si
nas."
Tim je pogledao niz hodnik. Video je jo nekoliko vrata, ali pored svakih je gorelo crveno
svetlo. To je znailo da su sva vrata zakljuana. Nikuda nisu mogli da pou.
Onda je na drugom kraju hodnika ugledao palo telo. Bio je to mrtav straar. Bela sigurnosna
kartica bila mu je zakaena za pojas.
"Hajde", proapta on. Potrali su ka uvaru. Tim je uzeo karticu i okrenuo se. Ali, naravno,
raptori su ih ugledali. Zareali su i zapreili put ka kontrolnoj sobi. Poeli su da se lepezasto
ire u hodniku da okrue Tima i Leksi. Glave su im se ritmino sputale.
Spremali su se za napad.
Tim je uinio jedino to je mogao. Upotrebio je karticu da otvori najblia vrata sa hodnika i
gurnuo Leksi unutra. Dok su se vrata polako zatvarala iza njih, raptori su zaitali i napali.
KOLIBA
Jan Malkolm je izvlaio svaki sledei dah kao da mu je poslednji. Mutnim oima posmatrao
je raptore. Harding mu je izmerio krvni pritisak, namrtio se, povovo ga izmerio. Eli Satler
bila je umotana u ebe i drhtala od hladnoe. Maldun je sedeo na podu, naslonjen na zid.
Hamond je zurio gore i utao. Svi su sluali radio.
"ta li je s Timom? ree Hamond. "Jo ni rei?"
"Ne znam."
"Malkolm ree: "Runi su, zar ne? Ba runi."
Hamond odmahnu glavom. "Ko je mogao da zamisli da e se ovako okrenuti?"
Eli ree: "Oigledno, Malkolm jeste."
"Ja to nisam zamislio", ree Malkolm. "Ja sam to sraunao."
Hamond uzdahnu. "Nemojte vie o tome, molim vas. Govori ve satima: 'Rekao sam vam'.
Ali niko nije hteo da se ovo dogodi."
"Nije u pitanju da li je neko hteo ili ne", ree Malkolm; oi su mu bile sklopljene. Govorio je
sporo, kroz lekove. "Pitanje je ta mislite da moete da postignete. Kada lovac ode u kinu
umu da potrai hranu za porodicu, da li on oekuje da e moi da kontrolie prirodu. Ne. On
zamilja da je priroda onostran njega. Onostran njegovog razumevanja. Onostran njegove
kontrole. Moda se moli prirodi, plodnosti ume koja ga hrani. Moli se zato to zna da je ne
kontrolie. On joj je preputen na mislost i nemislost.
Ali vi ste odluili da ne budete na mislost i nemislost prirode. Vi ste odluili da ete
kontrolisati prirodu, i od tog trenutka upali ste u velike nevelje, jer to ne moete. A napravili
ste sisteme koji su vas nagone da to uradite. A to ne moete... niste nikada mogli... i nikada
neete ni moi. Ne brkajte stvari. Moete napraviti brod, a ne moete napraviti okean. Moete
napraviti avion, ali ne moete napraviti vazduh. Vae moi su mnogo manje nego to bi vam
vai snovi o razboritosti to dopustili da poverujete."
"Opet ga ne pratim", ree Hamond i uzdahnu. "Kuda li je Tim otiao? Izgledao je kao tako
odgovoran deak."
"Siguran sam da pokuava da uspostavi kontrolu nad situacijom", ree Malkolm. "Kao i svi
ostali."
"I Grant, takoe. ta se dogudilo s Gantom?"
Grant je stigao do stranjih vrata centra za posetioce, istih vrata kroz koja je otiao pre
dvadesetak minuta. Potegao je za kvaku: bila su zakljuana. Onda je ugledao malo crveno
svetlo. Sigurnosna vrata bila su ponovo aktivirana! Majku mu! Potrao je okolo do proelja
zgrade, proao kroz razbijena prednja vrata u glavno predvorje i zaustavio se pored uvarevog
stola gde je ve bio. Mogao je da uje suvo utanje radija. Poao je u kuhinju, traei decu,
ali vrata kuhinje bila su otvorena, a dece nije bilo.
Poao je gore, ali je stigao do staklenog panela oznaenog ZATVORENO PODRUJE, a
vrata su bila zakljuana. Bila mu je potrebna sigurnosna kartica da produi dalje.
Grant nije mogao da ue.
Negde iz unutranjosti hodnika, uoje reanje raptora
Koasta koa gmizavaca dodirnula je Timovo lice, kande su mu pocepale koulju, i Tim
pade na lea. Uplaeno je vritao.
"Timi", dreknu Leksi.
Tim se ponovo usprvio. Beba velociraptora spustila mu se na rame, avrljajui i ciei u isto
vreme. Tim i Leksi nalazili su se u belom uzgajalitu. Po podu su bile razbacane igrake: uta
lopta koja se kotrlja, lutka, plastina zveka.
"To je beba raptor", ree Leksi, pokazujui na ivotinju koja se drala za Timovo rame.
Mali raptor zagnjurio je glavu u Timov vrat. Jadniak verovatno umire od gladi, pomisli Tim.
Leksi je prila i beba joj je skoila na rame. Trljala se o njen vrat. "Zato to radi?" upita ona.
"Da li se plai?"
"Ne znam", ree Tim.
Vratila je raptora Timu. Beba je avrljala i ciala, i uzbueno skakala gore-dole na njegovom
ramenu. Neprestano je gledala unaokolo, brzo pomerajui glavu. Malian je, nema sumnje,
bio uzbuen i..."
"Time", proapta Leksi.
Vrata ka hodniku nisu se zatvorila za njima kad su uli u uzgajalite. Sada su kroz njih
prolazili veliki raptori. Prvo jedan, a onda i drugi.
Oito uzbuena, beba je avrljala i skakutala po Timovom ramenu. Tim je znao da mora da
pobegne. Moda e ih beba zbuniti. Najzad, bila je to beba raptor. Otrgnuo je ivotinjicu sa
ramena i bacio je preko sobe. Beba je brzo otapkala do nogu odraslih. Prvi raptor spustio je
gubicu i neno onjuio bebu.
Tim je uzeo Leksi za ruku i povukao dublje u uzgajalite. Morao je da nae vrata, da nae
izlaz...
Zauo se visok prodoran krik. Tim se osvrnuo i video bebu u eljustima odrasle ivotinje.
Drugi velociraptor je priao i otkinuo udove mladuneta u pokuaju da ga izvue iz usta
prvog. Dva raptora borila su se oko bebe dok je ova skviala. Krv je u velikim kapljicama
kropila pod
"Pojeli su ga", ree Leksi. Raptori su se borili oko ostaktaka bebe, propinjui se i tukui
glavama. Tim je pronaao vrata - nisu bila zakljuana - proao kroz njih i povukao Leksi za
sobom.
Nali su se u drugoj prostoriji, a tamnozeleni sjaj otkrio mu je da to naputena laboratorija za
ekstrakciju DNK; nikoga nije bilo kod nizova stereo mikroskopa, ekrani visoke rezolucije
pokazivali su zamrznute, divovske crno-bele prikaze insekata. Muve i buve koje su ujedale
dinosauruse pre miliona godina, sisale im krv koju su sada u parku koristili da ponovo stvore
dinosauruse. Trali su kroz laboratoriju, a Tim je uo frktanje i reanje raptora koji su ih
gonili, pribliavali se, a onda je proao kroz vrata na stranjem zidu laboratorije koja mora da
su imala alarm, jer je u uskom hodniku odjeknula zavijajua sirena, a svetla na tavanici palila
su se i gasila. Dok je trao niz hodnik, Tim je uranjao u tamu... zatim svetlo ponovo... zatim
tama. Iznad zvuka alarma uo je reanje raptora koji su ih gonili. Leksi je cvilela i kukala.
Tim je ispred sebe ugledao jo jedna vrata, sa plavim znakom biohazarda, naleteo na njih i
proao iza, kada se iznenada sudario s neim velikim i Leksi kriknu od straha.
"Polako, deco", ree glas.
Tim zatrepta od neverice. Iznad njega stajao je doktor Grant. A pored njega bio je gospodin
enaro.
Napolju, u hodniku, Grantu je trebalo gotovo dva minuta da shvati da uvar u predvorju
verovatno ima sigurnosnu karticu. Vratio se i uzeo je, pa je uao u gornji hodnik i brzo poao
niz njega. Pratio je zvuk raptora i naao ih u uzgajalitu. Bio je siguran da su deca otila u
susednu prostoriju i smesta otrao do laboratorije za ekstrakciju.
I tu se sreo s decom.
Sada su im se raptori pribliavali. ivotinje kao da su za trenutak oklevale, jer su se
iznenadile to vide jo ljudi.
Grant je gurnuo decu enaru u ruke i rekao: "Vodi ih negde na sigurno."
"Ali..."
"Onuda", ree Grant i pokaza preko ramena na dalja vrata. "Vodi ih u kontrolnu sobu, ako
moe. Trebalo bi da tamo budete na sigurnom."
"ta e ti?" upita enaro.
Raptori su stajali pored vrata. Grant je primetio da su saekali da se svi pristignu, a onda su
krenuli napred, kao grupa. Love u oporu. Zadrhtao je.
"Imam plan, ree Grant. "Polazite."
enaro je poveo decu. Raptori su polako nastavili da prilaze Grantu, proli pored
superkompjutera, pored ekrana koji su jo trepatali beskrajne sekvence kompjuterski
razotkrivenog koda. Raptori su prilazili, ne oklevajui, njuili pod, neprestano saginjali glave.
Grant je uo da su vrata kljucnula iza njega i bacio pogled preko ramena. Svi su stajali s
druge strane staklenih vrata i posmatrali ga. enarood mahnu glavom. Grant je znao ta to
znai. S one strane nije bilo vrata u kontrolnu sobu. enaro i deca bili su zarobljeni tamo.
Sad je sve zavisilo od njega.
Grant se polako pomerio i poao u stranu kroz laboratoriju da odvue raptore od enara i
dece. Video je jo jedna vrata, blia prednjim, obeleena KA LABORATORIJI. ta god to
znailo. Imao je ideju i nadao se da je u pravu. Vrata su bila oznaena plavim znakom
biohazarda. Raptori su se pribliavali. Grant se okrenuo, zalupio vrata i krenuo iza njih, u
duboku, toplu tiinu.
Okrenuo se.
Da.
Bio je tamo gde je i eleo da bude, u odgajalitu: ispod infracrvenih zraka dugi stolovi, sa
nizovima jaja i niskom izmaglicom. Ureaji za ljuljanje stolova kljocali su i zujali,
neprestano se pokeui. Magla je curila preko ivica stolova i padala na pod, gde je nestajala,
isparavajui.
Grant je otrao pravo do stranje strane odgajalita, u laboratoriju sa staklenim zidovima i
ultraljubiastom svetlosti. Odea mu je bletala plavo. Video je unaokolo reagense,
laboratorijske posude pune pipeta, stakleno posue... svu tu osetljivu laboratorijsku opremu.
Raptori su uli u prostoriju, prvo oprezno, onjuili vlaan vazduh, i pogledali dugake stolove
sa jajima koji su se ljuljali. ivotinja predvodnik obrisala je krvave eljusti poleinom ruke.
Polako, raptori su proli izmeu dugakih stolova. ivotinje su se usklaeno kretale kroz
sobu; povremeno su zastajkivale da zagnjure glave ispod stolova.
Traile su ga.
Grant je unuo i krenuo ka stranjoj strani laboratorije; podigao je pogled i video metalni
poklopac obeleen lobanjom i ukrtenim kostima. Na oznaci je pisalo OPREZ BIOGENI
OTROVI ZAHTEVA SE A4 PREDOSTRONOST. Grant se prisetio da je Redis rekao da
su to jako moni otrovi. Samo par molekula trenutno bi ubilo...
Poklopac je glatko leao na povrini laboratorijskog stola. Grant nije mogao da zavue ruku
ispod njega. Pokuao je da ga otvori, ali nije bilo vrataca, ni ruke, niega to bi video...
Grant se polako podigao i bacio pogled na glavnu prostoriju. Raptori su se jo muvali meu
stolovima.
Okrenuo se prema poklopcu. Video je udan metalni predmet izdubljen u povrini stola.
Izgledao je kao elektrina utinica za napolje sa okruglim poklopcem. Podigao je poklopac,
video dugme i pritisnuo ga.
Uz blago utanje, poklopac je skliznuo navie, ka tavanici.
Iza njega, ugledao je staklene police i redove boca obeleenih lobanjom i ukrtenim kostima.
Zurio je u etikete: CCK-55... TETRA-ALFA SEKTERIN... TIMOLEVIN X-1612... Tenosti
su bletale bledozelenim sjajem pod ultraljubiastim svetlom. U blizini je ugledao stakleno
posue sa pricevima u njemu. pricevi su bili mali, a u svakome je bila majuna koliina
sjajnozelene tenosti. Sagnut u plavoj tami, Grant je posegao za posudom sa pricevima. Na
iglama od priceva bile su plastine kapice. Zubima je skinuo jednu kapicu. Pogledao je usku
iglu.
Krenuo je napred, prema raptorima.
Posvetioje ceo ivot prouavanju dinosaurusa. Sada e videti koliko zaista zna. Velociraptori
su bili mali dinosaurusi mesoderi, kao i oviraptori i dromeosaurusi, ivotinje za koje se dugo
smatralo da su krali jaja. Kao to odreene savremene ptice jedu jaja drugih ptica, Grant je
oduvek pretpostavljao da bi, kad bi mogli, velociraptori jeli jaja drugih dinosaurusa.
Dopuzao je do najblieg stola sa jajima u odgajalitu. Polako je pruio ruku gore u maglu i
uzeo jedano veliko jaje sa stola. Jaje je bilo veliko gotovo kao fudbalska lopta, krem boje, sa
bledim ruiastim pegicama. Paljivo je drao jaje dok je ubadao iglu kroz ljusku i ubrizgavao
sadraj prica. Jaje je sijalo bledoplavim sjajem.
Grant se ponovo sagnuo. Sagnut ispod stola, video je noge raptora i maglu koja je curila sa
povrina stolova. Zakotrljao je jaje du poda, prema raptorima. Raptori podigoe pogled, jer
su uli slabo brujanje dok se jaje kotrljalo, i stadoe da trzaju glavama unaokolo. Onda su
nastavili svoju sporu poteru.
Jaje se zaustavilo nekoliko jardi ispred najblieg raptora.
Prokletstvo!
Grant je ponovio isto: polako je uzeo jaje, spustio ga, ubrizgao otrov i otkotrljao ga prema
raptorima. Ovoga puta, jaje se zaustavilo pored noge jednog velociraptora. Blago se ljuljalo,
lupkajui o veliku kandu na nozi.
Raptor je iznenaeno spustio pogled na ovaj novi dar. Sagnuo se i onjuio blistavo jaje. Za
trenutak je njukom zakotrljao jaje po podu.
I zanemario ga.
Velociraptor se opet uspravio i polako krenuo dalje; nastavio je potragu.
Nije upalilo.
Grant je uzeo tree jaje i ubrizgao u njega novi pric. Drao je blistavo jaje u rucii ponovo ga
zakotrljao. Ali ovo je zakotrljao jako, kao kuglu za kuglanje. Jaje je glasno tandrkalo po podu.
Jedna od ivotinja ula je zvuk - zagnjurila glavu - videla ga kako prilazi - i instiktivno
pojurila za objektom koji se kretao, klizei glatko meu stolovima da presretne jaje koje se
kotrljalo. Velike eljusti kljocnule su nadole, zagrizle ga i slomile ljusku.
Raptor je ustao, bledo belance kapalo mu je s eljusti, buno je oblizao usne i frknuo. Ponovo
je zagrizao i laptao jaje s poda. Ali inilo se da mu nita ne fali. Ponovo se sagnuo da jede iz
slomljenog jajeta. Grant je pogledao dole da vidi ta e se dogoditi...
S druge strane sobe, raptor ga je ugledao. Gledao je pravo u njega.
Velociraptor je pretee zareao. Krenuo je prema Grantu; prelazio je sobu u dugakim,
neverovatno krutim koracima. Grant je bio okiran kad je video ta se deava i sledio se od
straha; meutim, ivotinja je iznenada ispustila dahtav, grgoljiv zvuk i veliko telo strovalilo se
na pod. Teak rep udarao je o pod u grevima. Raptor je nastavio da isputa zvuke davljenja,
naglaene povremenim glasnim kricima. Pena mu se klobuila na ustima. Glava mu je
treskala napred-nazad. Rep je pljeskao i tukao.
Jedan, pomisli Grant.
Ali nije umirao jako brzo. inilo se da e mu trebati venost da umre. Grant je poao da uzme
jo jedno jaje - i ugledao da su ostali raptori u prostoriji sleeni usred pokreta. Sluali su
zvuke ivotinje koja je umirala. Onda se prva ivotinja pokrenula da pogleda palog raptora.
Raptor koji je umirao sada se trzao; celo telo treslo se na podu. Isputao je saaljive jecaje.
Toliko pene klobuilo je sa usana da je Grant sada jedva mogao da mu vidi glavu. Udario je o
pod i ponovo zajeao.
Drugi raptor nagnuo se nad palu ivotinju i prouavao je. inilo se da ga zbunjuje ove
samrtne muke. Oprezno, pogedao je penastu glavu, a onda se spustio niz brat koji se trzao,
rebra koja su se teko podizala, noge...
I zagrizao stranju nogu.
ivotinja koja je umirala zareala je, iznenada podigla glavu i okrenula se; zarila je zube u
vrat napadaa.
Dva, pomisli Grant.
Meutim, ivotinja koja je stajala otrgla se. Krv joj je tekla s vrata. Napala je stranjim
kandama i jednim jedinim kratkim, brzim pokretom rasporila stomak pale ivotinje.
Namotaji creva ispali su, nalik na bebele zmije. Krici umirueg raptora ispunjavali su
prostoriju. napada se okrenuo, kao da je borba odjednom bila suvie teka.
Preao je sobu, sagnuo se i pojavio sa bletavim jajetom! Grant je gledao kako raptor zariva
zube u njega, bletava materija curi mu niz vrat.
Sad je dva.
Drugi raptor bio je pogoen gotovo trenutno; zakaljao se i pao naglavake. Dok je padao,
preturio je sto. Desetine jaja poele su da se kotrljaju posvuda po podu. Grant ih je s oajem
posmatrao.
Jo je ostao i trei raptor.
Grant je imao jo jedan pric. Poto se toliko jaja kotrlja po podu, morae da uini neto
drugo. Pokuao je da odlui ta da radi, kad je poslednja ivotnja besno zareala. Grant podie
pogled - raptor ga je spazio.
Poslednji raptor dugo se nije pomerao, samo je netremice gledao. A onda, polako, tiho, poao
je napred. Gonei ga. Diui i sputajui glavu, zavirujui prvo pod stolove, zatim iznad njih.
Kretao se promiljenom oprezno, bez imalo krutosti koje je ispoljavao u oporu. Sad
usamljena, ivotinja je bila paljiva. Nije skidala oi s Granta. Grant je brzo pogledao
unaokolo. Nigde nije bilo mesta da se sakrije. Nita nije mogao da uini...
Grantov pogled bio je usredsreen na rapotra, koji se pomerao polakom bono. I Grant se
pokrenuo. Pokuavao je da to vie stolova bude izmeu njega i ivotinje koja je napredovala.
Polako... polako... iao je na levu stranu...
Raptor je napredovao u tamnocrven polumraku odgajalita. Spor, utav dah dolazio mu je iz
rairenih nozdrva.
Grant je oseao kako mu se jaja lome pod nogama, umanca lepe na onove cipela. unuo je
i osetio izboinu radija u depu.
Radio.
Izvadio ga je iz depa i ukljuio.
"Halo. Ovde Grant."
"Alane?" Elin glas. "Alane?"
"Sluaj", blago je rekao. "Samo priaj."
"Alane, jesi li to ti?"
Priaj, rekao je ponovo i gurnuo radio preko poda, dalje od sebe, ka raptoru koji je
napredovao.
unuo je iza noge od stola i ekao.
"Alane, molim te, kai neto."
Onda kranje i tiina. Radio je ostao tih. Raptor je napredovao. Blag, utav dah.
Radio je jo bio tih.
ta joj je! Zar nije razumela? U tami, raptor se pribliavao.
"...Alane?"
Slabaan glas iz radija zaustavio je ivotinju. Onjuila je vazduh, kao da osea jo nekoga u
prostoriji.
"Alane, ja sam. Ne znam da li me uje."
Raptor se sada okrenuo od Alana i krenuo prema radiju.
"Alane... molim te..."
Zato nije gurnuo radio dalje? Radio je iao ka njemu, ali bio je blizu. Velika noga spustila se
jako blizu njega. Grant je video ljunkastu kou, blagozelen sjaj. Pruge osuene krvi na
zakrivljenoj kandi. Oseao je jak zadah gmizavaca.
"Alane, sluaj me... Alane?"
Raptor se nagnuo i oprezno gurnuo radio na podu. Telo je okrenuo od Granta. Veliki rep bio
je tano iznad Grantove glave. Grant je posegao navie, zario pric duboko u meso repa i
ubrizgao otrov.
ivotinja je zareala i skoila. Zastraujuom brzinom okrenula se nazad prema Grantu,
razjapljenih eljusti. kljocnula je eljustima, zagrizla nogu stola i trznula glavom. Sto je
odleteo u stranu i Grant pade unazad, sada potpuno izloen. Raptor se nadvio nad njega,
podigao se, glavom udario o infracrvena svetla i mahnito ih zaljuljao.
"Alane?"
Raptor se nagnuo unazad i podigao stopalo s kandama spreman za udarac. Grant se
otkotrljao i stopalo tresnu dole, za malo ga promaivi. Osetio je otar, eui bol du
lopatica; topla krv iznenada potee preko koulje. Kotrljao se po podu, lomio jaja, prljao ruke,
lice. Rator je ponovo lupio nogom i razbio radio; iskre se razletee na sve strane. Besno je
zareao i lupio trei put, a Grant je stigao do zida, i dalje vie nije imao kuda, i ivotinja
poslednji put podie stopalo.
I preturi se unatrake.
ivotinja je hripala. Pena joj je izlazila iz usta.
enaro i deca uoe u sobu. Grant im je dao znak da ne prilaze. Devojica je gledala ivotinju
koja je umirala i tiho rekla: "Au."
enaro je pomogao Grantu da ustane. Svi su se okrenuli potrali u kontrolnu sobu.
KONTROLA
Tim je bio zapanjen kad je video da se ekrani u kontrolnoj sobi pale i gase. Leksi ree: "ta se
dogodilo?"
Tim je video da doktor Grant netremice gleda u ekrane i paljivo pomera ruku ka kompjuteru.
"Ja ne znam nita o kompjuterima", ree Grant i odmahnu glavom.
Ali Tim je ve skliznuo na sedite. Brzo je dodirivao ekran. Na video ekranima, mogao je da
vidi kako se broz pribliava Puntarenasu. Sada je bio samo oko dvesta jardi od doka. Na
drugom monitoru video je kolibu i raptore koji su visili s tavanice. Preko radija, uo je
njihovo reanje.
"Uini neto, Timi", ree Leksi.
Pritisnuo je SETGRIDS DNL, iako je bleskalo.
Ekran je odgovorio:
UPOZORENJE: PREKINUTO IZVRAVANJE KOMANDE (SLABO POM NAPAJANJE)
"ta to znai?" upita Tim.
enaro pucnu prstima. "To se ve desilo. To znai da je pomono napajanje slabo. Mora da
ukljuui glavno napajanje."
"Moram?"
Pritisnuo je ELECTRICAL MAIN.

Tim je zavapio.
"ta sad radi?" upita Grant. Ceo ekran je poeo da bleska.
Tim je pritisnuo MAIN.
Nita se nije dogodilo. Ekran je nastavio da bleska.
Tim je pritisnuo MAIN GRID P. U eludcu je osetio bol od straha.

GLAVNA MREA NAPAJANJA NIJE AKTIVNA/SAMO POMONO NAPAJANJE

Ekran je i dalje bleskao. Pritisnuo je MAIN SET 1.
AKTIVIRANO GLAVNO NAPAJANJE
Sva svetla u sobi se upalie. Svi ekrani monitora prestadoe da bleskaju. "Hej! U redu je!"
Tim je pritisnuo RESET GRIDS. Za trenutak nita se nije dogaalo. Bacio je pogled na video
monitore, a zatim nazad na glavni ekran. Grant ree neto to Tim nije uo, uo je samo
napetost u njegovom glasu. Posmatrao je Tima, zabrinut.
Tim je oseao kako mu srce lupa u grudima. Leksi je vikala na njega. Vie nije eleo da gleda
video monitore. uo je kako se u kolibi ipke savijaju, raptori ree. uo je kako Malkolm
kae: "Blagi Boe..."
Pritisnuo je LODGE.
OZNAI BROJ MREE ZA AKTIVIRANJE
U beskonano zamrznutom trenu nije mogao da se seti broja, ali onda se prisetio F4 i
pritisnuo to.
AKTIVIRA SE MREA KOLIBE
Na video monitoru video je eksploziju iskri koje su prtale sa tavanice hotelske sobe. Monitor
je blesnuo belom bojom. Leksi viknu: "ta si uradio?" ali gotovo istog trenutka prizor se
vratio i oni ugledae raptore, uhvaene izmeu ipki, kako se koprcaju i vrite u vrelom slapu
iskri, dok se Maldun i ostali raduju, glasova pitavih preko radija.
"To je to", ree Grant i potapa Tima po leima. "To je to! Uspeo si!"
Svi su stajali i skakali gore-dole, kada Leksi upita: "A ta je s brodom?"
"im?"
"Brodom", ree ona i pokaza za ekran.
Na monitoru, zgrade iza pramca broda bile su mnogo vee i kretale su se udesno, kako se brod
okretao ulevo i pripremao za pristajanje. Video je kako se mornari kreu prema pramcu i
pripremaju za vezivanje.
Tim se uzvera na sedite i zablenu u poetni ekran.
Prouavao ga ekran. TeleCom VBB i TeleCom RSD liili su kao da imaju neke veze sa
telefonima. Pritisnuo je TELECOM RSD
IMATE 23 POZIVA NA EKANJU I/ILI PORUKA ELITE LI DA IH SADA PRIMITE?
On pritisnu NE.
"Moda je i brod bio jedan od poziva na ekanju", ree Leksi. "Moda si tako mogao da
dobije telefonski broj!"
Nije obraao panju na nju.
UNESI BROJ KOJI HOE DA POZOVE ILI PRITISNI F" ZA IMENIK
Pritisnuo je F7 i odjednom imena i brojevi ispunie ekran, ogroman imenik. Nije bio azbuni i
trebalo je neko vreme vizuelnog pretraivanja pre nego to je naao ono to je traio:
VLS EN B. (FREDI) 708-3902
Sad mu je preostalo samo da otkrije kako da nazove broj. Pritisnuo je niz dugmia na dnu
ekrana:
NAZOVI SAD ILI NAZOVI KASNIJE?
Pritisnuo je NAZOVI SAD.
AO NAM JE, POZVANI BROJ NIJE MOGUE DOBITI (GREKA-598)
MOLIMO VAS POKUAJTE KASNIJE
Ponovo je pokuao.
uo je signal da je veza slobodna, zatim zvuk brojeva koji se automatski pozivaju, brzo, jedan
za drugim.
"Je li to to?" upita Grant.
"Dosta dobro, Time". "Ali gotovo su tamo." Na ekranu, mogli su da vide pramac broda koji se
pribliava doku u Pountarenasu. uli su pisak, a zatim glas ree: "Ah, halo, Done, Fredi
ovde. uje li, prijem?"
Tim podie slualicu na telefonu na konzoli, ali zau samo signal da je veza slobodna.
"Ah, halo Done, Fredi ovde, prijem."
"Odgovori", ree Leksi.
Sad su svi dizali slualice, gde god su videli telefon, ali uli su samo signale slobodne veze.
Najzad, Tim ugleda telefon privren sa strane konzole, na kome je treptalo svetlo.
"Ah, halo, kontrola. Ovde Fredi. uje me, prijem?"
Tim je dohvatio slualicu. "Halo, ovde Tim Marfi i trabam da..."
"Ah, kai ponovo. Nisam uo, Done.
"Nemojte da pristajete! ujete li me?"
Stanka. Onda zbunjen glas ree: "Zvui kao neko prokleto derite."
Tim ree: "Nemojte da pristajete! Vratite se na ostrvo!"
Glasovi su se inili udaljeni i kretavi. "Da li je on... ree li Marfi?" Drugi glas ree: "Nisam
uo... ime."
Tim uznevereno pogleda ostale. enaro dohvati slualicu. "Ja u. Ima li njegovo ime?"
ulo se otro pucketanje statikog uma. "...mora da je neka ala ili...jebeni radio-
amater...eto."
Tim je radio za tastaturom; mora da je postojao nain da saznaju ko je Fredi...
ujete li me?" ree enaro u telefon. "Ako me ujete, odmah odgovorite, prijem."
"Sine", stie otegnuo odgovor, "ne znamo koji si, kog avola, ali uopte nisi smean, a mi
moramo da pristanemo i imamo posla. Sada se predstavi kako treba ili se skidaj s ovog
kanala."
Tim je posmatrao kako se na ekranu tampa FAREL, FREDERIK D. (KAPET.)
"Posluajte ovo kao predstavljanje, kapetane Farel", ree enaro. "Ako smesta ne okrenete
brod i vratite se na ovo ostrvo, ogreiete se o lan 509 Jedinstvenog pomorskog akta i
podlei ete ukidanju licence, penalima u visini od pedeset hiljada dolara i moete dobiti pet
godina zatvora. ujete li?"
Tiina.
"ujete li, kapetane Farel?"
A onda, iz daljine, uli su kako glas kae: "ujem", a drugi glas je rekao: "All ahead stern."
Brod je poeo da se okree od doka.
Leksi poe da se raduje. Tim se strovalio nazad u stolicu i obrisao znoj s ela.
Grant ree: "ta je to Jedinstveni pomorski akt?"
"Otkud znam?" ree enaro.
Svi su sa zadovoljstvom posmatrali ekran. Brod je sasvim sigurno odlazio od obale.
"Mislim da je tei deo zavren", ree enaro.
Grant odmahnu glavom. "Tei deo", ree on, "tek poinje."

SEDMA ITERACIJA
Matematika e sve vie zahtevati hrabrost da se suoite s njenim implikacijama.
Jan Malkolm
UNITITI SVET
Premestili su Malkolma u jednu drugu sobu u kolibi, u ist krevet. Izgledalo je da se Hamond
oporavio, jer je poeo da jurca unaokolo, ispravivi se. "E, pa", ree on, "barem je katastrofa
otklonjena."
"Kakva to katastrofa", ree Malkolm i uzdahnu.
"E, pa", ree Hamond, "nisu se oslobodili i zavladali svetom."
Malkolm se podie na lakat. "To te je brinulo?"
"Naravno da je to bilo mogue", ree Hamond. "Te ivotinje, poto nemaju neprijatelje,
mogle su da pobegnu i unite planetu."
"Ti egomanijani idiote", ree Malkolm, besan. "Ima li pojma o emu govori? Ti misli da
moe da uniti planetu? Majku mu, kakvu opojnu mo ti ima." Malkolm utonu u krevet.
"Ti ne moe da uniti ovu planetu. Ne moe ak ni da se tome priblii."
"Veina ljudi veruje, kruto ree Hamond, "da je planeta ugroena."
"E, pa, nije", ree Malkolm.
"Svi se strunjaci slau da je u opasnosti."
Malkolm uzdahnu. "Sad u ti rei neto o naoj planeti", ree on. "Naa planeta stara je etiri i
po milijarde godina. Na ovoj planeti ivot traje gotovo isto tolliko dugo. Tri zarez osam
milijardi godina. Prve bakterije. A, kasnije, prve vieelijske ivotinje, a onda prva sloena
stvorenja, u moru, na kopnu. Onda doba velikog procvata ivotinja - vodozemci, dinosaurusi,
sisari, svi su trajali milionima i milionima godina. Velike dinastije stvorenja uzdizale su se,
bujale, umirale. Sve se to odigravalo na pozadini neprestanih i nasilnih preokreta, planinski
venci izbijali su i bivali erodovani, dolazilo je do sudara s kometama, vulkanskih erupcija,
okeani su se podizali i sputali, celi kontinenti pomerali... Beskrajne, neprestane i nasilne
promene... ak i danas, najvea geografska znamenitost potie od sudaranja - spajanja - dva
velika kontinenta, koji ve milionima godina grade Himalajski planinski venac. Planeta je,
tokom svog tog vremena, sve preivela. Sigurno e reiveti i nas."
Hamond se namrtio. "Samo zato to je dugo trajala", ree on, "ne znai da je vena. Ako se
desi nuklearna nesrea..."
"Pretpostavimo da je tako", ree Malkolm. "Recimo da bude velika i da sve biljke i ivotinje
izumru, a Zemlja cvri od vreline sto hiljada godina. ivot e opstati negde... ispod tla, ili,
moda, u arktikom ledu. A posle svih tih godina, kada planeta prestane da bude
negostoljubiva, ivot e se ponovo rairiti po celoj planeti. Ponovo e zapoeti evolucioni
procesi. Moda e trebati milijarde godina da ivot povrati sadanju arolikost vrsta. I,
naravno, jako e se razlikovati od sadanjeg. Ali Zemlja e opstati uprkos naoj ludosti. ivot
e opstati uprkos naoj ludosti. Jedino mi", ree Malkolm, "mislimo da nee."
Hamond ree: "E, pa, ako ozonski omota postane tanji..."
"Onda e vie ultraljubiastog zraenja dospevati na povrinu. Pa ta?"
"E, pa. Moe da prouzrokuje rak koe."
Malkolm odmahnu glavom. "Ultraljubiasto zraenje je dobro za ivot. To je mona energija.
Ona potpomae mutacije, promene. Mnogi oblici ivota poee da bujaju to bude vie
ultraljubiastog zraenja."
"A mnoge druge e izumreti", ree Hamond.
Malkolm uzdahnu. "Mislite li da se to sad prvi put dogaa? Zar ne znate za kiseonik?"
"Znam da je neophodan za ivot."
"Sad jeste", ree Malkolm. "Ali kiseonik je, u stvari, metaboliki otrov. On je korozivan gas,
kao i fluor koji se koristi za urezivanje po staklu. A kada je kiseonik prvi put stvoren kao
nusproizvod odreenih elija biljaka - recimo, pre oko tri milijarde godina - on je stvorio
krizu za sve ostale oblike ivota na naoj planeti. Te biljne elije zagaivale su ivotnu
sredinu smrtonosnim otrovom. Isputale su letalan gas i poveavale njegovu koncentraciju.
Planeta kao to je Venera ima manje od jednog procenta kiseonika. Na Zemlji, koncentracija
kiseonika se ubrzano poveavala... pet, deset, na kraju dvadeset jedan procenat! Zemlja je
imala atmosferu sainjenu od istog otrova! Nekompatibilnu sa ivotom!"
Hamond se iznervirao. "Pa, u emu je poenta Da e i savremeni zagaivai biti
inkorporirani?"
"Ne", ree Malkolm. "Poenta je da ivot na Zemlji ume da se brine o sebi. Po miljenju
ljudskog bia, sto godina je dug period. Pre sto godina nismo imali kola, avione, kompjutere i
vakcije... Bio je to sasvim razliit svet. Ali Zemlji sto godina ne predstavlja nita. Milion
godina ne predstavlja nita. Ova planeta ivi i die na mnogo veoj skali. Mi ne moemo ni da
zamislimo njene spore i mone ritmove, a nemamo poniznosti ni da pokuamo. Mi boravimo
ovde tek treptaj oka. Ako sutra nestanemo, neemo joj nedostajati."
"A lako se moe desiti da nestanemo", ree Hamond, namrgoen.
"Da", ree Malkolm. "Moe."
"Pa Ta onda kaete? Da ne treba da brinemo za ivotnu sredinu."
"Ne. Naravno da ne."
"Pa ta onda?"
Malkolm se zakaljao i zagledao u daljinu. "Da budemo jasni. Planeta nije ugroena. Mi smo
ugroeni. Mi nemamo mo da unitimo planeti... ili da je spasemo. Ali moda imamo mo da
spasemo sebe."
POD KONTROLOM
Prola su etiri sata. Bilo je posle podne; sunce je zalazilo. Erkondin je ponovo radio u
kontrolnoj sobi, a kompjuter je pravilno funkcionisao. Koliko su mogli da odrede, od dvadeset
etvoro ljudi na ostrvu, osam je bilo mrtvo, a est nestalo. Centar za posetioce i Safari koliba
bili su bezbedni, a u severnom obodu izgleda da nije bilo dinosaurusa. Pozvali su vlasti u San
Hozeu i zatraili pomo. Nacionalna garda Kostarike bila je na putu, kao i vazduna
ambulanta da prenese Malkolma u bolnicu. Ali preko telefona, kostarikanska garda bila je
izrazito oprezna; bez sumnje, izmeu San Hozea i Vaingtona obavljani su telefonski
razgovori, pre nego to je pomo najzad poslana na ostrvo. A sad se dan bliio kraju; ako
helikopteri ubrzo ne stignu, morae da ekaju do zore. U meuvremenu, nisu imali ta drudo
da rade, osim da ekaju. Brod se vraao; posada je otkrila tri mlada raptora koji su se vijali po
jednom od krmenih spremita za teret i ubila ivotinje. Na Isla Nublar, izgledalo je da je
neposredna opasnost prola; svi su bili ili u centru za posetioce ili u kolibi. Tim se dobro
srodio s kompjuterom i izbacio novi ekran.
Ukupno ivotinja 292
vrsta oekivano naeno ver.
Tiranosaurusi 2 1 4.1
Majasaurusi 22 20 ??
Stegosaurusi 4 1 3.9
Triceratopsi 8 6 3.1
Prokompsognatidi 65 64 ??
Otnielije 23 15 3.1
Velociraptori 37 27 ??
Apatosaurusi 17 12 3.1
Hadrosaurusi 11 5 3.1
Dilofosaurusi 7 4 4.3
Pterosaurusi 6 5 4.3
Hipsilofonditi 34 14 ??
Euplocefalidi 16 9 4.0
Stirakosaurusi 18 7 3.9
Mikroceratopsi 22 13 4.1
Ukupno 292 203

"ta sad to, kog vraga, radi?" upita enaro. "Sad kae da ima manje ivotinja?"
Grant klimnu. "Verovatno."
Eli ree: "Jurski park konano dolazi pod kontrolu."
"to znai?"
"Ravnotea." Grant pokaza na monitore. Na jednom od njih hipsilofodont je skoio u vazduh
kad je opor velociraptora sa zapada stupio na livadu.
"Ograde satima nisu radile", ree Grant. "ivotinje su se izmeale. Populacija dostie ranoteu
- istinsku jursku ravnoteu."
"Mislim da to nije trebalo da se dogodi", ree enaro. "ivotinje nije trebalo da se izmeaju."
"E, pa, jesu."
Na drugom monitoru, Grant je ugledao opor raptora kako punom brzinom tri preko
otvorenog polja ka hadrosaurusu od etiri tone. Hadrosaurus se okrenuo da utekne, ali jedan
raptor mu je skoio na lea i zagrizao dugaak vrat, dok su ostali trali dalje, opkolili ga,
ujedali za noge, skakali uvis da ga zaseku po stomaku monim kanama. Za nekoliko minuta,
est raptora oborilo je veu ivotinju.
Grant je utke posmatrao.
Eli ree: "Jesi li to tako zamiljao?"
"Ne znam ta sam zamiljao", ree on. Gledao je monitor. "Ne, ne ba tako."
Maldun tiho ree: "Znate, izgleda da su sad svi odrasli raptori napolju."
Grant u poetku nije obraao mnogo panje. Samo je posmatrao monitore, sukobe velikih
ivotinja. Na jugu, stegosaurus je mahao bodljikavim repom, zabrinuto kruei oko bebe
tiranosaurusa koja ga je gledala, zbunjena, i povremeno se zaletala napred da bez efekta
ugrize bodlje. U zapadnom kvadrantu, odrasli triceratopsi su se borili izmeu sebe, napadali i
ukrtali rogove. Jedna ivotinja ve je leala ranjena i umirala.
Maldun ree: "Imamo jo oko sat dobrog dnevnog svetla, doktore Grant. Ako hoete da
pokuate da naete to leglo."
"Tako je", ree Grant. "Hou."
"Razmiljao sam", ree Maldun, "da e, kad Kostarikanci dou, verovatno ovo ostrvo smatrati
vojnim problemom. Neto to treba razoriti to je pre mogue."
"avolski tano", ree enaro.
"Bombardovae ga iz vazduha", ree Maldun. "Moda napalmom, moda i nervnim gasom.
Ali iz vazduha."
"Nadam se da hoe", ree enaro. "Ovo ostrvo je suvie opasno. Sve ivotinje na ostrvu
moraju biti unitene, to pre to bolje."
Grant ree: "To nije dovoljno." Ustao je. "Ponimo."
"Mislim da nisi razumeo, Alane", ree enaro. "Ja mislim da je ovo ostrvo suvie opasno.
Mora biti uniteno. Sve ivotinje na ovom ostrvu moraju biti unitene, a to e uiniti garda
Kostarike. Mislim da to moramo da prepustimo njihovim strunim ljudima. Razume li ta
govorim?"
"Savreno", ponovo ree Grant.
"Onda, u emu je problem?" upita enaro. "To je vojna operacija. Prepustimo im to."
Granta su lea bolela na mestu gde ga je raptor ogrebao kandom. "Ne", ree on. "Mi se za to
moramo da pobrinemo."
"Prepustimo to strunjacima."
Grant se prisetio kako je pronaao enara, samo pre est sati, skrivenog i zastraenog u kabini
kamiona u zgradi slube odravanja. I odjednom izgubio ivce i tresnuo advokata o betonski
zid. "Sluaj, ti gade mali, odgovoran si za ovu situaciju i poni da se ponaa kako to ona
zahteva."
"Ponaam se", ree on; zakaljao se.
"Ne, ne ponaa se. Sve vreme bei od odgovornosti, i to od samog poetka."
"avola..."
"Naveo si investitore da ulau u posao koji nisi do kraja razumeo. Ima deo kapitala u poslu
koji nisi uspeo da nadzire. Nisi proveravao aktivnosti oveka za koga iz iskustva zna da je
laov i dopustio si se taj ovek zajebava unaokolo sa najopasnijom tehnologijom u istoriji
oveanstva. Rekao bi da bei od odgovornosti."
enaro se opet zakaljao. "E, pa, sad preuzimam odgovornost."
"Ne", ree Grant. I dalje bei. A to vie ne moe." Pustio je enara, koji se savio i
pokuavao da doe do daha. Grant se okrenuo Maldunu. "ta imamo od oruja?"
Maldun ree: "Imamo neke kontrolne mree i elektrook tapeve."
"Koliko su dobri ti tapovi?"
"Lie na eksplozivne tapove za ajkule. Imaju eksplozivni kondenzatorski vrh, koji prilikom
kontakta daje strujni udar. Visoka voltaa, niska amperaa. Nije smrtonosan, ali sigurno
onesposobljava."
"To ne vri posao", ree Grant. "Ne u leglu."
"Kakvom leglu?" upita enaro, kaljui.
"Raptorskom leglu", ree Eli.
"Raptorskom leglu?"
Grant je upitao: "Imate li radio ogrlice?"
"Siguran sam da imamo", ree Maldun.
"Donesi jednu. A ima li jo neega to bismo mogli da iskoristimo za odbranu?"
Maldun odmahnu glavom.
"E, pa, donesi to god ima."
Maldun ode. Grant se okrenu enaru. "Vae ostrvo je u neredu, enaro. Va eksperiment je u
neredu. Mora da se poisti. Ali to je nemogue dok se ne sazna koliki je nered. A to znai
pronai legla na ostrvu. Naroito legla raptora. Ona su skrivena. Moramo da ih naemo,
prouimo i izbrojimo jaja. Moramo da imamo na broju svaku ivotinju roenu na ovom
ostrvu. Tek onda ga moemo spaliti. Ali prvo imamo jedan posli da obavimo."
Eli je gledala mapu na zidu koja je sada prikazivala granice prostiranja ivotinja. Tim je radio
za tastaturom. Pokazala je na mapu. "Raptori su lokalizovani u junom podruju, tamo dole
gde su vulkanska polja pare. Moda vole toplotu."
"Ima li tamo dole mesta gde mogu da se sakriju?"
"Izgleda da ima", ree ona. "Tamo su obavljeni znaajni betonski radovi na ureenju voda, ne
bi li se spreilo plavljenje ravnica na jugu. Velike podzemne povrine. Voda i senovita
mesta."
Grant klimnu. "Znai, tamo su."
Eli ree: "Mislim da ima pristup i sa plae." Okrenula se prema konzolama i rekla: "Time,
pokai nam preseke toga." Tim nije sluao. "Time?"
Bio je nagnut nad tastaturom. "Samo trenutak", ree on. "Mislim da sam neto naao."
"ta to?"
"Neoznaeno skladite. Ne znam ega ima tamo."
"Onda moda ima oruja", ree Grant.
Svi su bili iza zgrade slube odravanja i otkljuavali velika vrata protiv oluje; podigli su ih
uvis prema suncu i otkrili betonske stepenice koje su vodile u zemlju. "Prokleti Arnold", ree
Maldun, dok je epao niz stepenice. "Mora da je sve vreme znao za ovo."
"Moda i nije", ree Grant. "Nije pokuao da ode ovamo."
"E, pa, onda je hamond znao. Neko je znao."
"Gde je sad Hamond?"
"Jo je u kolibi."
Stigli su do kraja stepenica i naleteli na redove gas-maski koje su visile na zidu u plastinim
kontejnerima. Uperili su baterijske lampe dublje u prostoriju i ugledali nekoliko masivnih
staklenih kocki, dve stope visokih, sa elinim poklopcima. U kockama, Grant je ugledao
male tamne kugle. Kao u sobi punoj divovskih mlinova za biber, pomisli on.
Maldun je otvorio poklopac na jednoj, posegnuo unutra i izvadio kuglu. Okrenuo ju je prema
svetlu i namrtio se. "Nek' sam proklet."
"ta je to" upita Grant.
"MORO-12", ree Maldun. "Nervni gas na udisanje. Ovo su staklene granate s gasom.
Mnotvo granata."
"Ponimo", kruto ree Grant.
"Sviam mu se", ree Leksi; smeila se. Stajali su u garai centra za posetioce, pored malog
raptora koga je Grant uhvatio u tunelu. Mazila je raptora kroz reetke kaveza. ivotinja je
trljala glavu o njene ruke.
"Ja bih pazio", ree Maldun. "Moe gadno da ugrize."
"Sviam mu se", ree Leksi. "Zove se Klarens."
"Klarens?"
"Da", ree Leksi.
Maldun je drao konu ogrlicu na kojoj je bila prikaena metalna kutijica. Grant je zauo
visoko pitanje u slualicama. "Je li problem staviti ogrlicu ivotinji?"
Leksi je i dalje mazila raptora kroz reetke. "Kladim se da bi mi pustio da mu je stavim", ree
ona.
"Ja ne bih pokuavao", ree Maldun. "Nepredvidljvi su."
"Kladim se da bi me pustio", ree ona.
I tako je Maldun dao Leksi ogrlicu i ona ju je pruila, da bi je raptor mogao da onjui. Onda ju
je polako namaknula ivotinji na vrat. Raptor je postao svetlije zelen kada ju je Leksi
prikopala i zatvorila poklopac od velkora preko kope. Onda se ivotinja opustila i ponovo
postala blea.
"Nek' me avo nosi", ree Maldun.
"On je kameleon", ree Leksi.
"Ostali raptori to ne mogu", ree Maldun, namrten. "Ove divlje ivotinje mora da su
drugaije. Uzgred", ree on, okreui se prema Grantu, "ako su po roenju sve enke, kako se
razmnoavaju? Nisi objasnio ono za ablju DNK."
"Nije u pitanju ablja DNK", ree Grant. "U pitanju je DNK vodozemaca. Ali taj fenomen
posebno je dobro dokumentovan kod aba. Naroito zapadnoafrikih aba, ako se dobro
seam."
"Kakav je to fenomen?"
"Prelazak roda", ree Grant. "U stvari, to je obino menjanje pola." Grant je objasnio da je
jedan broj biljaka i ivotinja sposoban da tokom ivota menja pol - orhideje, neke ribe i
morski rakovi, a sad i abe. Utvreno je da su abe, koje su primeene da su legle jaja, u
periodu od nekoliko meseci postale potpuni mujaci. Prvo su poprimili borbeno dranje
mujaka, onda su razvile zviduk parenja mujaka, stiulisali su hormone i razvijali gonade
mujaka i na kraju su se parile s enkama.
"Zezate se", ree enaro. "A zato se to dogaa?"
"Oigledno je promena stimulisana okruenjem u kome su sve ivotinje istog pola. U toj
situaciji, neki od vodozemaca poinju da spontano menjaju pol od enskog ka mukom."
"I ti misli da se to dogodilo sa dinosaurusima?"
"Da, dok ne dobijemo bolje objanjenje", ree Grant. "Mislim da se to dogodilo. A sad,
hoemo li da naemo to leglo?"
Nakrcali su se u dip i Leksi je podigla raptora iz kaveza. ivotinja se inila sasvim mirnom,
gotovo pitomom u njenim rukama. Poslednji put ju je potapala po glavi i oslobodila.
ivotinja nije htela da ode.
"'Ajde, i!" ree Leksi. "Idi kui!"
Raptor se okrenuo i potrao meu lie.
Grant je drao prijemnik i nosio slualice. Maldun je vozio. Kola su poskakivala po glavnom
putu, idui na jug. enaro se okrete Grantu i ree: "Na ta lii to leglo?"
"Niko to ne zna", ree Grant.
"Ali ja sam mislio da si ih ti iskopavao."
"Iskopavao sam fosilna legla dinosaurusa", ree Grant. "Ali svi fosili su izoblieni teinom
milenijuma. Mi smo stvorili neke hipoteze, neke pretpostavke, ali niko zaista ne zna na ta
legla lie."
Grant je sluao pitanje i signalisao Maldunu da se uputi jo zapadnije. Sve vie je izgledalo
da je Eli bila u pravu: leglo je bilo u junim vulkanskim poljima.
Grant odmahnu glavom. "Mora da shvati: mi ne znamo sve pojedinosti ni o ponaanju u
leglu ivih gmizavaca, kao to su krokodili ili aligatori. Te ivotinje su teke za prouavanje."
Meutim, znalo se da kod amerikih aligatora samo enke uvaju leglo i ekaju vreme
izleganja. Bikovski aligator u rano prolee provodi dane leei pored enke u parenju, duva
mehurie na njene obraze da je dovede u stanje prijemivosti, dok na kraju ona ne podigne rep
i dopusti mu da ubaci penis. Kada enka kroz dva meseca napravi leglo, mujak je ve davno
nestao. enka estoko uva svoje konusno, tri stope visoko leglo, a kada izlegli mladunci
ponu da pite i izlaze iz ljuski, ona im pomae da otvore jaja; zatim ih gurka ka vodi, a
ponekad nosi u ustima.
"Znai, odrasli aligatori tite mlade?"
"Da", ree Grant. " A postoji i neka vrsta grupne zatite. Uznemireni mladi aligatori putaju
prepoznatljive krike koji im dovode u pomo bilo kog odraslog ko ih uje - bio to njihov
roditelj ili ne - uz samostalan, estok napad. Ne pretnju. Pravi napad."

"Oh." enaro je zautao.

"Ali dinosi nisu gmizavci", lakonski ree Maldun.
"Tano tako. Obrazac ponaanja dinosaurusa u leglu mogao bi biti sliniji nekom od velikog
broja ptijih vrsta."
"Znai, da u stvari ne zna", ree enaro; poeo je da se nervira. "Ne zna na ta lie legla?"
"Ne", ree Grant. "Ne znam."
"E, pa", ree enaro. "Toliko od prokletih strunjaka."
Grant nije obraao panju na njega. Ve je mogao da oseti sumpor. A ispred, video je paru
koja se uzdizala sa vulkanskih polja.
Zemljite je vrue, pomisli enaro, dok je hodao napred. Bilo je, zaista, vrue. A, tu i tamo,
blato je klobuilo i rasprskavalo se. A smrdljiva, sumporna isparenja ikljala su perjanicama
visokim do ramena. Oseao se kao da hoda kroz pakao.
Pogledao je Granta, koji je hodao pored njega sa stavljenim slualicama i sluao pitanje.
Grant u njegovim kaubojskim izmama, farmerkama i havajskoj koulji, oigledno jako
hladan. enaro se nije tako oseao. Plailo ga je to se nalazi na ovom smradnom, paklenom
mestu, s velociraptorima u blizini. Nije razumeo kako Grant moe da bude tako hladan u
svemu tome.
Ili ena, Satlerova. I ona je hodala pored njih, i hladnokrvno gledala unaokolo.
"Zar te ovo ne brine?" upita enaro. "Mislim, uznemirava?"
"Moramo da to uradimo", ree Grant. Nije rekao nita vie.
Svi su hodali dalje, izmeu mehurastih oduaka pare. enaro je pipkao gasne granate koje su
mu bile prikaene na pojas. Okrenuo se prema Eli. "Zato se on ne brine?"
"Moda se i brine", ree ona. "Meutim, o ovome je razmiljao ceo ivot."
enaro klimnu i zapita se na ta bi to liilo. Da li postoji neto na ta je on ekao ceo svoj
ivot. Zakljuio je da ne postoji.
Grant je mirkao prema suncu. Tamo napred, kroz oduke pare, jedna ivotinja je uala i
gledala ih. Onda je mugnula.
"Je li to bio taj raptor?" upita Eli.
"Mislim da jeste. Ili neki drugi. Mladune, u svakom sluaju."
Ona ree: "Vodi nas?"
"Moda." Eli mu je ispriala kako su se raptori igrali kod ograde da joj skrenu panju dok se
jedan drugi popeo na krov. Ako je to tano, takvo ponaanje povlailo bi umne sposobnosti
koje su iznad gotovo svih oblika ivota na Zemlji. Klasino, verovalo se da je sposobnost da
se smisli i izvri plan ograniena na samo tri vrste: impanze, gorile i ljudska bia. Sada je
bilo mogue da su i dinosaurusi sposobni za tako neto.
Raptor se pojavio jo jednom, izleteo na svetlo, a zatim, skviknuvi, odskoio dalje. Zaista se
inilo da ih vodi.
"Ako o njima razmiljate kao o pticama", ree Grant, "onda se morate uditi. Neka nova
prouavanja pokazuju da sivi papagaji imaju slinu simboliku inteligenciju kao i impanze.
A impanze sasvim sigurno mogu da koriste jezik. Sada istraivai otkrivaju da papagaji su na
nivou emocionalnog razvoja trogodinjeg deteta, ali njihova inteligencija ne dolazi u pitanje.
Papagaji definitivno mogu da simboliki razmiljaju."
"Ali ja nikad nisam uo da je papagaj nekoga ubio", proguna enaro.
U daljini, uli su zvuk rasprskivanja talasa na obali ostrva. Vulkansko polje sad je bilo iza njih
i suoili su se s poljem prepunim velikih kamenova. Mali raptor popeo se na jednu stenu, a
onda najednom nestao.
"Kud' li je nestao?" upita Eli.
Grant je sluao u slualice. Pitanje je prestalo. "Nestao je."
Pourili su napred i usred stenja pronali malu rupu, nalik na zeju. Imala je u preniku
moda dve stope. Dok su posmatrali, mladune raptora se ponovo pojavilo, mirkajui prema
svetlosti. Onda je mugnulo.
"Nema anse", ree enaro. "Nema anse da poem tamo dole."
Grant je utao. On i Eli poeli su da ukljuuju opremu. Uskoro je mala video kamera bila
prikljuena na monitor koji se mogao drati u ruci. Privezao je kameru na kanap, ukljuio je i
spustio u rupu.
"Tako nita neete videti", ree enaro.
"Neka se prilagodi", ree Grant. Du gornjeg dela tunela bilo je dovoljno svetla da vide glatke
zemljane zidove, a onda se iznenada, odjednom, otvorio tunel. Preko mikrofona uli su
cianje. A onda nii zvuk trubljenja. Jo buke, koja je dopirala od mnotva ivotinja.
"Dobro je, zvui kao leglo", ree Eli.
"Eli ne vidite nita", ree enaro. Obrisao je znoj sa ela.
"Ne", ree Grant. "Ali ujem." Sluao je jo neko vreme, a onda izvukao kameru i spustio je
na zemlju. "Ponimo." Popeo se ka rupi. Eli je otila da donese baterijsku lampu i elektrook
tapove. Grant je navukao gas-masku na lice, i unuo u neobian poloaj, pruajui noge
nazad.
"Ne misli valjda ozbiljno da ide tamo dole?" upita enaro.
Grant klimnu glavom. "To me ne uzbuuje. Ja u prvi, onda Eli, a ti e poslednji."
"ekaj, stani malo", ree enaro, iznenada uznemiren. "Zato ne bacimo ove granate s
nervnim gasom u rupu, a posle odemo dole? Zar to nije loginije?"
"Eli, ima li lampu?"
Dodala je baterijsku lampu Grantu.
"ta s tim?" upita enaro. "ta kae?"
"Nita ne bih vie voleo", ree Grant. Povlaio se dole ka rupi. "Jesi li ikada video neto to je
umrlo od otrovnog gasa?"
"Ne..."
"On obino izaziva grenje. Strano grenje."
"E, pa, ao mi je ako je neprijatno, ali..."
"Vidi", ree Grant. "Mi idemo u ovo leglo da utvrdimo koliko se ivotinja izleglo. Ako prvo
ubijemo ivotinje, a neke od njih u grevima padnu na legla, to e nam onemoguiti da
vidimo ta je bilo tamo. Tako da to ne moemo da uradimo."
"Ali..."
"Ti si napravio ove ivotinje, enaro."
"Ja nisam."
"Tvoj je novac. Tvoji su napori. Ti si pomogao da se stvore. Oni su tvoja tvorevina. I ne
moe sad da ih tek tako ubije zato to si malo nervozan."
"Ja nisam malo nervozan", ree enaro. "Skroz sam se us..."
"Pratite me", ree Grant. Eli mu je dodala tap. Odgurnuo se natrake kroz rupu i zagunao.
"Tesno skrojeno."
Grant je izdahnuo i ispruio ruke ispred sebe, a onda se ulo nekakav zvuk usisavanja, i on
nestade.
Zjapila je rupa, prazna i mraNa.
"ta je s njim?" upita enaro, uznemiren.
Eli je koraknula napred i nagnula se blie rupi; oslukivala je otvor. Ukljuila je radio i tiho
rekla: ""Alane?"
Duga tiina. A onda su uli slabano: "Tu sam."
"Alane, je li sve u redu?"
Jo jedna duga tiina. Kad je Grant konano progovorio, glas mu je zvuao izrazito udno,
gotovo pun strahopotovanja.
"Sve je u redu", ree on.
GOTOVO PARADIGMA
U kolibi, Hamond je etkao napred-nazad u Malkolmovoj sobi. Hamond je bio nestrpljiv i
bilo mu je neprijatno. Poto je istroio snagu za poslednji izliv rei, Malkolm je skliznuo u
komu, a sad se Hamondu inilo da bi mogao i da umre. Helikopter je, naravno, bio upuen, ali
sam Bog zna kad e stii. Pomisao da bi Malkolm u meuvremenu mogao da umre
ispunjavala je Hamonda teskobom i stravom.
Paradoksalno, Hamondu je oteavalo stvar to to je oseao toliku nesimpatiju prema
matematiaru. Bilo je to gore nego da mu je bio prijatelj. Hamond je oseao da bi
Malkolmova smrt, kad bi do nje dolo, bila konaan prekor, a to bilo vie nego to bi mogao
da podnese.
U svakom sluaju smrad u sobi bio je vie nego grozan. Vie nego grozan. Truljenje
raspadnutog ljudskog mesa.
"Sve... rajs..." ree Malkolm; bacao se po jastuku.
"Budi li se?" upita Hamond.
Harding odmahnu glavom.
"ta je rekao? Neto o raju?"
"Nisam uo", ree Harding.
Hamond je jo malo etkao. Jo ire je otvorio prozor ne bi li ulo neto sveeg vazduha.
Konano, kada vie nije mogao da izdri, on ree: "Ima li problema da se izie napolje?"
"Ne, mislim da nema", ree Harding. "Ne u ovom podruju."
"E, pa, vidi, ja idem malo napolje."
"U redu", ree Harding. Podeavao je priliv intravenoznih antibiotika.
"Brzo u da se vratim."
"U redu."
Hamond je iziao napolje, na sunce; pitao se zato se pravdao Hardingu. Najzad, taj ovek je
bio njegov slubenik. Nije morao da mu se ispoveda.
Proao je kroz kapiju na ogradi i pogledao unaokolo po parku. Bilo je kasno posle podne,
kada je magla koja struji rea i sunce se ponekad pomoli. Sunce se sada videlo i Hamond to
primi kao predskazanje. Neka kau ta hoe, on zna da njegov park ima budunost. Pa ak i
ako ta nepromiljena budala enaro odlui da ga sravni sa zemljom i spali, to nee imati
mnogo veze.
Hamond je znao da se u dva odvojena trezora u predstavnitvu Ingena u Palo Altou nalaze
desetine zamrznutih embriona. Ne bi bio problem ponovo ih odgojiti, na drugom ostrvu,
negde drugde u svetu. A ako je ovde i bilo problema, sledei put reie te probleme. Takav je
put napretka. Problemi se reavaju.
Dok je razmiljao o tome, zakljuio je da Vu nije bio pravi ovek za taj posao. Vu je
oigledno bio nesistematian, suvie nemaran prema svom velikom zadatku. A bio je i obuzet
idejom da ini poboljanja. Umesto da pravi dinosauruse, eleo je da ih pobolja. Hamonda su
muile crne slutnje da je to i dovelo do sloma parka.
Vu je bio razlog.
Takoe, morao je da prizna da je Don Arnold bio pogrean izbor na mestu glavnog inenjera.
Arnoldove reference ostavljale su impresivan utisak, ali u ovoj taki karijere bio je suvie
istroen i svega se plaio. Loe je bio organizovan i pravio je propuste. Bitne propuste.
Uistinu, zakljuio je Hamond, ni Vu ni Arnold nisu imali najvaniju karaketistiku. Nisu imali
viziju. Taj veliki raskoni in mate koji je prizvao udesni park, gde se deca pribijaju uz
ograde i dive neobinim stvorenjima, oivljenim iz njihovih knjiga. Stvarnu viziju.
Sposobnost da vide budunost. Sposobnost da nau snage da od te vizije naprave stvarnost.
Ne, ni Vu ni Arnold nisu bili pogodni za taj poduhvat.
A, kad je ve o tome re, i Ed Redis je predstavljao lo izbor. Harding je, u najboljem
sluaju, bio neutralan izbor. Maldun je bio pijanica...
Zadubljen u misli, uputio se ka svom bungalovu, stazicom koja je od centra za posetioce
vodila na sever. Proao je pored jednog radnika koji je kratko klimnuo. Hamond nije
odgovorio na pozdrav. Smatrao je da su tikanski radnici, bez izuzetka, drski. Iskreno reeno, i
izbor ovog ostrva kod Kostarike nije bio mudar. Vie nee ponoviti tako oigledne greke...
Rika dinosaurusa, kada je doprla do njega, uinila se zastraujue bliskom. Hamond se tako
brzo okrenuo, da je pao na stazu, a kada je ponovo pogledao pomislio je da vidi senku mladog
ti-reksa, kako se kree u liu pored kamenom poploane staze, kree prema njemu.
ta ti-reks radi ovde? Zato je izvan ograde?
Hamond je osetio nalet besa; a onda je video tikanskog radnika, kako tri da spase ivot i za
tren se uspravio na noge i slepo uleti u umu s druge strane staze. Uronio je u tamu; posrnuo
je i pao, lice mu se zarilo u mokro lie i vlanu zemlju i on se ponovo usteturao na noge,
potrao dalje, ponovo pao, a onda ponovo potrao. Sada se kretao niz strmu padinu i nije
mogao da odri ravnoteu. Bespomono je pao, kotrljajui se i vrtei po mekoj zemlji, pre
nego to je najzad zaustavio u podnoju brda. Lice mu je pljusnulo u plitku, mlaku vodu, koja
je grgoljila oko njega i tekla mu uz nos.
Leao je licem nanie u potoiu.
Uspaniio se! Kakva budala! Trebalo je da ode u svoj bungalov! Opsovao je samog sebe. Dok
je ustajao, osetio je otar bol u desnom lanku koji mu je navukao suze na oi. Oprezno ga je
opipao: moda je slomljen. Stisnuo je zube i naterao se da se celom teinom osloni na njega.
Da.
Gotovo sigurno bio je slomljen.
U kontrolnoj sobi Leksi ree Timu: "Volela bih da su nas poveli u leglo."
"Suvie je opasno za nas, Leksi", ree Tim. "Moramo da ostanemo ovde. Hej, sluaj ovo."
Pritisnuo je jo jedno dugme i snimljena rika tiranosaurusa odjeknula je putem zvunika u
parku.
"Slatko je", ree Leksi. "Bolje nego ono drugo."
"I ti to moe", ree Tim. "A ako pritisne ovo, dobije jeku."
"Daj da pokuam", ree Leksi. Pritisnula je dugme. Tiranosaurus je ponovo riknuo. "Moemo
li da uinimo da due traje?" upita ona.
"Naravno", ree Tim. Treba da samo okrenem ovo ovde..."
Dok je leao u podnoju brda, Hamond je sluao riku dinosaurusa kako odjekuje dunglom.
Isuse.
Zadrhtao je kad je uo taj zvuk. Bio je zastraujui, vrisak iz nekog drugog sveta. Nije
saekao da vidi ta e se dogoditi. ta e tiranosaurus uiniti? Da li je ve uhvatio tog
radnika? Hamond je ekao - ulo se samo zujanje cikada iz dungle - sve dok nije shvatio da
zadrava dah, a onda je dugo izdahnuo.
Sa povreenim lankom nije mogao da se popne uzbrdo. Morae da eka na dnu gudure. Kad
tiranosaurus ode, vikae za pomo. U meuvremenu, ovde nije u opasnosti.
A onda je uo kako pojaan glas kae: "'Ajde, Timi, moram i ja da probam. 'Ajde Timi. Daj
mi da ja napravim buku."
Deca!
Tiranosaurus je ponovo riknuo, ali ovoga puta imao je prepoznatljivu muziku nadgradnju,
neku vrstu ehoa, koja se zatim odravala.
"Ovaj je sladak", ree devojica. "'Ajde ponovo ovaj."
Ta prokleta deca!
Nije trabao da dovodi tu decu. Od poetka prave samo probleme. Niko ih nije hteo oko sebe.
Hamond ih je doveo samo zato to je mislio da e to spreiti enara da uniti odmaralite, ali
enaro e to u svakom sluaju da uini. A deca su oigledno otila u kontolnu sobu i poela
da se zavitlavaju - ko je, sad, to dozvolio?
Osetio je kako srce poinje da mu lupa i osetio neugodan nedostatak daha. Naterao se da se
opusti. Sve je bilo u redu. Iako ne moe da se popne uzbrdo, verovatno nije dalje od sto jardi
od svog bungalova i centra za posetioce. Hamond je seo na vlanu zemlju i sluao zvukove
okolne dungle. A onda, posle nekog vremena, poeo je da doziva u pomo.
Malkolmov glas nije bio glasniji od apata. "Sve izgleda drugaije... s druge strane", ree on.
Harding se nagnuo blie njemu. "Sa druge strane?" Pomislio je da Malkolm govori o smrti.
"Kada se... pomeri", ree Malkolm.
"Pomeri?"
Malkolm nije odgovorio. Suve usne su mu se pokretale. "Paradigma", konano je rekao.
"Paradigma se pomeri?" upita Harding. Znao je za pomeranju paradigme; bio je to moderan
nain da se govori o promenama u nauci. 'Paradigma' je bila samo jo jedna od rei za model,
ali kada su naunici koristili taj termin, on je oznaavao neto vie - pogled na svet. iri
pogled na svet. Kae se da se paradigma pomera kad god nauka naini krupnu izmenu u
pogledu na svet. Takve promene su relativno retke i deavaju se otprilike jednom u stoleu.
Darvinovska evolucija dovela je do pomeranja paradigme. Kvantna mehanika uzrokovala je
manje pomeranje.
"Ne", ree Malkolm. "Ne... paradigma... s one strane..."
"S one strane pardigme?" upita Harding.
"Ne brinem o tome... ta... vie..."
Harding uzdahnu. Uprkos svim naporima, Malkolm je ubrzano klizio u konani delirijum.
Groznica se pojaavala, a gotovo da vie nisu imali antibiotika.
"U emu to ne brinete?"
"Ni o emu", ree Malkolm. "Zato to... sve izgleda drugaije... s druge strane."
A onda se nasmeio.
SPUTANJE
"Ti ste luda", ree enaro Eli Satler, dok je posmatrao kako se ona unazad uvlai u zeju
rupu, pruajui ruke ispred sebe. "Luda si to to radi!"
"Nasmeila se. "Verovatno", ree ona. Posegnula je napred ispruenim rukama i odgurnula se
unazad o stranice rupe. Odjednom je nije bilo.
Rupa je zjapila prazna.
enaro je poeo da se znoji. Okrenuo se prema Maldunu koji je stajao pored dipa. "Ja ovo
neu", ree on.
"Da, hoe."
"Ja ovo ne mogu. Ne mogu."
"ekaju te", ree Maldun. "Mora."
"Sam Bog zna ta je dole", ree enaro. "Kaem ti, ne mogu."
"Mora."
enaro se okrenuo, pogledao u rupu, vratio pogled. "Ne mogu. Ne moe da me natera."
"Verovatno ne mogu", ree Maldun. Podigao je elinu motku. "Jesi li ikad osetio
elektrook?"
"Nisam."
"Nije strano", ree Maldun. "Gotovo nikad smrtonosno. Obino ljosne na zemlju. Moda se
usere. Ali najee nema zaostalih efekata. Barem ne kod dinosa. Ali, ipak, ljudi su mnogo
manji."
enaro je gledao motku. "Ne bi ti."
"Mislim da je bolje da sie i izbroji te ivotinje", ree Maldun. "Bolje pouri."
enaro je ponovo pogledao rupu, crni otvor, usta u zemlji. Onda je pogledao Malduna kako
stoji tamo, veliki i ravnoduan.
enaro se znojio i vrtelo mu se u glavi. Poao je prema rupi. Iz daljine izgledala je mala, ali
kako je prilazio, inila se sve veom.
"Tako je", ree Maldun.
enaro je unatrake uao u rupu, ali je oseao sve vei strah da nastavi tako - ideja da
unatrake ide u nepoznato ispunila ga je stravom - pa se u poslednjem trenutku okrenuo i
krenuo naglavake u rupu; ispruio je ruke ispred sebe i odgurnuo nogama, jer je tako barem
mogao da vidi kuda ide. navukao je gas-masku na lice.
Iznenada je pojurio napred; klizio je u tamu i gledao kako zidovi od zemlje nestaju u tami
ispred njega, a onda su zidovi postali ui - mnogo ui - - zastraujue ui - i on se izgubio u
bolu od stiskajueg pritiska koji je neprestano postajao gori i gori, koji mu je istiskivao
vazduh iz plua, i on je samo maglovito bio svestan da je tunel, usput, poeo da se neznatno
naginje navie, zbog ega je ostao bez daha i video takice ispred oiju, a bol postala
nesnosna.
A onda se, iznenada, tunel ponovo nagnuo nanie i postao iri, i enaro oseti grubu povrinu,
beton i hladan vazduh. Telo mu je odjednom bilo slobodno i odskakalo je, prevrtalo se po
betonu.
A onda je pao.
Glasovi u tami. Prsti koji ga dodiruju, pruajui se iz aputavih glasova. Vazduh je bio
hladan, kao u peini.
"... u redu?"
"Da, izgleda da je dobro."
"Die..."
"Dobro je."
enska ruka gladi mu lice. Eli. "uje li?" proapta ona.
"Zato svi apuete?" upita on.
"Zato." Pokazala je.
enaro se okrenuo, prevrnuo, polako ustao. Zurio je, dok mu se oi nisu navikle na tamu. Ali
prvo to je video, bile su oi, blistave u tami. Sjajne zelene oi.
Desetine oiju. Svuda oko njega.
Nalazio se na betonskoj izboini, nekoj vrsti obaloutvrde, oko sedam stopa iznad poda. Velike
eline spojne kutije pruale su provizorno sklonite, koje ih je dralo van vidnog polja dva
odrasla velociraptora koja su stajala pravo pred njima, ni pet stopa udaljeni. ivotinje su bile
tamnozelene, sa smeim tigrastim prugama. Stalale su uspravno i drale ravnoteu krutim,
ispruenim repovima. Bile su potpuno tihe i paljivo gledalo unaokolo velikim tamnim oima.
Kod nogu odraslih, bebe velociraptori su se vrzmale i avrljale. Jo iza njh, u tami, mladunci
su se prevrtali i igrali, kratko reei i frkui.
enaro se nije usuivao da die.
Dva raptora!
Zgren na izboini, bio je samo stopu ili dve iznad nivoa glava ivotinja. Raptori su bili
napeti; glave su im se nervozno trzale gore-dole. S vremena na vreme, nestrpljivo bi zareali.
Onda su se pomerili i vratili ka glavnoj grupi.
Kad su mu se oi prilagodile, enaro je video da se nalaze u nekoj vrsti ogromne podzemne
graevine koju je ovek napravio - bilo je brazdi iscurelog betona i sveanja elinih ipki
koje su se probijale iz betona. A unutar ovog beskrajnog odjekujueg prostora bilo je mnogo
ivotinja; enaru se uinilo da ima barem trideset raptora. Moda i vie.
"To je kolonija", proapta Grant. "etiri ili est odraslih. Ostalo su mladunci i bebe. Barem
dva puta su se izlegali. Jednom prole godine i jednom ove. Ove bebe kao da imaju oko etiri
meseca. Verovatno su se izlegle u aprilu."
Jedna od beba, radoznala, uspentrala se uz izboinu i krenula ka njima, pitei. Sada je bila
samo deset stopa daleko.
O, Isuse", ree enaro. Meutim, jedan odrasli raptor smesta je priao, podigao glavu i neno
gurkao bebu da se vrati." Beba je zaavrljala, bunei se, a onda skoila na njuku odraslom.
Odrasli se polako kretao i pustio bebu da mu se popne preko glave, niz vrat, na lea. Sa tog
zatienog mesta beba se okrenula i buno zaavrljala prema troje uljeza.
inilo se da ih odrasli jo ne primeuju.
"Ne shvatam", proapta enaro. "Zato ne napadaju?"
Grant odmahnu glavom. "Mora da nas nisu primetili. A u ovom trenutku nema jaja... to ih
ini oputenijim."
"Oputenijim?" ree enaro. "Koliko emo dugo ovde da stojimo."
"Dok ih ne prebrojimo", ree Grant.
Koliko je Grant video, bilo je tri legla, koja su opsluivala tri para roditelja. Svakoj grupi
pripadala je teritorija oko legla, u grubim crtama, iako se inilo da se potomstvo preklapa i
tri u druge teritorije. Odrasli su se dobroudno odnosili prema mladuncima, mada su
povremeno ukali starije kada bi se ovi pregrubo igrali.
U tom trenutku, mladi raptor priao je Eli i protrljao glavu o njenu nogu. Ona je spustila
pogled i videla konu ogrlicu sa crnom kutijom. Na jednom mestu bila je vlana. I uljala je
kou vrata mlade ivotinje.
Mladune je cvilelo.
U velikoj prostoriji ispod njih, jedna odrasla ivotinja radoznalo se okrenula prema izvoru
zvuka.
"Misli da ja to mogu da skinem?" upita ona.
"Samo brzo."
"U redu", ree ona i unu pored ivotinjice. Ova je ponovo zacvilela.
Odrasli su zareali i podigli glave.
Eli je mazila mladune ne bi li ga umirila, prekinula cviljenje. Pomerila je ruku ka konoj
ogrlici, podigla unazad jeziak od vekroa uz zvuk paranja. Odrasleivotinje trgnule su glave.
Onda je jedna korakom krenula ka njoj.
"O sranje", ree enaro, ispod glasa.
"Ne mrdaj", ree Grant. "Budi miran."
Odrasli raptor proao je pored njih; dugi zakrivljeni noni prsti angrljali su po betonu.
ivotinja je zastala ispred Eli, koja je ostala da ui pored mladuneta iza eline kutije.
Mladune se videlo, a Elina ruka jo je bila na ogrlici. Odrasli raptor podigao je glavu i
onjuio vazduh. Njegova velika glava bila je jako blizu njene ruke, ali on nije mogao da je
vidi zbog spojne kutije. Jezikom je ispitivaki palacao.
Grant je dohvatio gasne granate, otkvaio je sa opasaa i stavio palac na iglicu. enaro je
ispruio ruku da ga sprei, odmahnuo glavom, klimnuo prema Eli.
Ona nije imala masku.
Grant je spustio granate i posegao za elektrook tapom. Odrasli raptor je i dalje bio jako blizu
Eli.
Eli je oslobodila koni remen. Metal kope zazveao je na betonu. Glava odraslog raptora
neznatno se trgnula, a zatim radoznalo naherila na jednu stranu. Ponovo je poao napred da
istrauje, kada je mladune veselo zacijukalo i mugnulo. Odrasli raptor ostao je pored Eli. A
onda se, najzad, i on okrenuo i otiao do sredine legla.
enaro je polako izdahnuo. "Isuse, moemo li da odemo?"
"Ne", ree Grant. "Ali mislim da sad moemo da neto uradimo."
Kroz fosforescentni zelenom sjaj naoara za noni vid, Grant je sa izboine zurio dole u
prostoriju i gledao prvo leglo. Bilo je napravljeno od blata i slamki, u obliku iroke, plitke
koare. Izbrojao je ostatke etrnaest jaja. Naravno, iz daljine nije mogao da izbroji stvarne
ljuske, koje bi u svakom sluaju ve davno bile polomljene i rasute po podu, meutim, mogao
je da izbroji udubljenja u blatu. Raptori su oigledno napravili leglo ubrzo poto su se jaja
izlegla, tako da su jaja ostavila postojan otisak u blatu. takoe je video dokaz da je barem
jedno bilo slomljeno. Pripisao je trinaest ivotinja.
Drugo leglo bilo je prepolovljeno. Meutim, Grant je procenio da je sadralo devet jajeta.
Tree leglo imalo je petnaest jaja, ali inilo se da su tri bila odmah razbijena.
"Koliko ih je ukupano?" upita enaro.
"Tridesetetvoro roenih", ree Grant.
"A koliko ih vidi?"
Grant odmahnu glavom. ivotinje su trale posvuda po unutranjosti nalik na peinu, uletale i
izletale sa svetla.
"Ja sam gledala", ree Eli i osvetli notes. "Da bi bili sigurni morali bismo fotografisati,
meutim, are na gubicama su razliite kod svake bebe. Ja sam izbrojala trideset tri."
"A mladunaca?"
"Dvadeset dva. Ali, Alane... primeuje li neto smeno u vezi s njima?"
"ta to?" proapta Alan.
"Kako se prostorno rasporeuju. U prostoriji kao da prate nekakav obrazac rasporeivanja."
Grant se namrtio. On ree: "Prilino je mrano..."
Ne, pogledaj. Pogledaj sam. Posmatraj male. Kada se igraju, prevru se i tre svako na svoju
stranu. Ali u meuvremenu, kada bebe stoje unaokolo, primeti kako orijentiu svoja tela.
Okrenuti su licem ili ka onom, ili ka suprotnom zidu. Kao da se postrojavaju."
"Ne znam, Eli. Misli da postoji neka metastruktura kolonije? Kao kod pela?"
"Ne, ne ba", ree ona. "Finije je nego to. Samo sklonost."
"I to bebe rade. Ne, svi to rade. I odrasli to rade. Posmatraj ih. Kaem ti, postrojavaju se."
Grant se namrtio. inilo se da je ona u pravu. ivotinje su svata radile, ali u pauzama, u
trenucima kada su posmatrale ili se odmarale, kao da su se orijentisale u posebne pravce,
gotovo kao da su postojale nevidljive linije na podu.
"Ubij me", ree Grant. "Moda ima vetra..."
"Ja ga ne oseam, Alane."
"ta to rade? Neka vrsta drutvene organizacije izraene putem prostorne strukture?"
"To nema smisla", ree ona. "Zato to svi to rade."
enaro je otkaio neto na svom satu. "Znao sam da e mi ovo jednoga dana dobro doi."
Ispod brojanika nalazio se kompas.
Grant ree: "esto ga koristite u sudnici?"
"Ne", ree enaro. "ena mi ga je poklonila", objasnio je, "za roendan." Zurio je u kompas.
"E, pa", ree on, "ne postrojavaju se po nekom pravilu... Mislim da su negde u pravcu
severoistok-jugozapad, neto tako..."
Eli ree: "Moda uju neto, okreu glave da neto uju..."
Grant se namrtio.
"Ili je to samo ritualno ponaanje", ree ona, "specifino za jednu vrstu, po emu se razlikuju
od ostalih. Ili moda to i nema neko dublje znaenje." Eli uzdahnu. "Ili su uvrnuti. Moda su
dinosaurusi uvrnuti. Ili je to neka vrsta sporazumevanja."
Grant je mislio isto. Pele se prostorno sporazumevaju, tako to izvode neku vrstu plesa.
Moda i dinosaurusi mogu neto slino.
enaro ih je posmatrao i rekao: "Zato ne iziu napolje?"
"Oni su none ivotinje."
"Da, ali meni se ini kao da se kriju."
Grant je slegnuo ramenima. Sledeeg trenutka bebe su poele da uzbueno pite i skakuu.
Odrasli su jedan tren znatieljno posmatrali. A onda, uz hukanje i krianje koje je odjekivalo
u tamnom peinskom prostoru, svi dinosaurusi naglo su se okrenuli i zadili niz betonski
tunel, u tamu.
HAMOND
Don Hamond teko se spustio na mokru zemlju na padini i pokuao da doe do daha. Blagi
Boe, ala je vrue. Vrue i vlano. Oseao se kao da die kroz suner.
Pogledao je dole na dno potoka, sada etrdeset stopa ispod njega. inilo mu se da su proli
sati otkad je ostavio vodu koja je uborila i poeo da se penje uzbrdo. Zglob mu je sada bio
natekao i tamnoljubiast. Uopte nije mogao da se osloni na njega. Morao je da skae uzbrdo
na drugoj nogi, koja je sada gorela od bola usled napora.
A bio je i edan. Pre nego to je ostavio potoi, napio se iz njega, iako je znao da to nije
pametno. Sada je oseao vrtoglavicu i svet se ponekad okretao oko njega. Imao je problema sa
ravnoteom. Ali znao je da mora da se popne gore i vrati na stazu. Tokom proteklog sata
nekoliko puta mu se uinilo da uje korake i svaki put je vikao u pomo. Ali, nekako, glas mu
nije dopirao dovoljno daleko; nisu ga spasili. I tako, dok je popodne odmicalo, poinjao je da
shvata da e morati da se popne gore, sa ozleenom nogom ili ne. A to je sada radio.
Ta prokleta deca.
Hamond je odmahnuo glavom, pokuavajui da je razbistri. Peo se vie od jednog sata i
preao je samo treinu puta do vrha. A bio je umoran, dahtao je kao kakav mator pas. Noga
mu je pulsirala. Vrtelo mu se u glavi. Naravno, znao je da mu ne preti nikakva opasnost -
pobogu, gotovo moe da vidi svoj bungalov - ali morao je da prizna da je umoran. Dok je
sedeo na padini, otkrio je da vie uopte ne eli da se pokree.
A zato i ne bio umoran? pomislio je. Imao je sedamdeset est godina. To nisu godine da se
penje unaokolo po brdima. ak i kad je ovek, kao Hamond, u vrhunskoj kondiciji za svoje
godine. Lino, oekivao je da e doiveti stotu. Bilo je to samo pitanje voenja rauna o sebi,
o voenja rauna o stvarima kako nailaze. Naravno da je imao puno razloga da ivi. Ostale
parkove da sagradi. Ostala uda da stvori...
uo je cianje, a onda i avrljanje. Neke ptiice, skakuu po niskom rastinju. Celo posle
podne uo je neke ivotinjice. Ovde je bilo svaega: pacova, oposuma, zmija.
Cianje je postalo glasnije i delii zemlje otkotrljali su se nizbrdo pored njega. Neto je
dolazilo. Onda je ugledao tamnozelenu ivotinju kako skakue nizbrdo prema njemu... i jo
jednu... i jo jednu.
Kompii, pomisli on. Proela ga je jeza.
Leinari.
Kompii nisu delovali opasno. Bili su veliki kao pilii i kretali su se gore-dole uz nervozne
trzaje, kao pilii. Meutim, on je znao da su otrovni. Njihovi ugrizi unosili su otrov sporog
dejstva koji su koristili da ubiju osakaene ivotinje.
Osakaene ivotinje, pomisli on, namrten.
Prvi kompi seo je na padinu i netremice ga posmatrao. Ostao je oko pet stopa dalje, van
Hamondovog domaaja i samo ga posmatrao. Uskoro su stigli i ostali i stali u red. Gledali ga.
Skakali su gore-dole, avrljali i mahali malim ruicama s kandama.
"I! Bei!" ree on i baci kamen.
Kompii su se povukli, ali samo stopu-dve. Nisu se plaili. inilo se kao da znaju da ne moe
da ih povredi.
Ljutito, Hamond je odlomio granu sa drveta i zamahao njome prema njima. Kompii su
odskakali, hvatali se za lie, veselo ciali. izgledalo je kao da misle da se on igra.
Ponovo je pomislio na otrov. Setio se da je jednog od hranilaca ujeo kompi u kavezu.
Hranilac je rekao da je otrov bio kao narkotik - umirivao je, izazivao san. Bez bola.
Samo ti se spava.
Do avola s tim, pomisli on. Hamond je podigao kamen, paljivo naciljao i bacio ga. Pogodio
je jednog kompia pravo u grudi. ivotinjica je uzbunjeno vrisnula kad je pala unazad i
preturila se preko glave. Ostale ivotinje smesta su se povukle.
Tako je bolje.
Hamond se okrenuo i ponovo poeo da se penje. Drao se obema rukama za grane i skakutao
na levoj nozi, oseajui bol u bedru. Nije preao vie od deset stopa, kad mu je jedan kompi
skoio na lea. Divlje je zamahao rukama i zbacio ivotinju, meutim, izgubio je ravnoteu i
skliznuo nizbrdo. Kad se zaustavio, drugi kompi bacio se napred i odgizao mu parence
mesa s ruke. Uasnuto je pogledao krv koja mu je tekla preko prstiju. Okrenuo se i ponovo
poeo da se vere uzbrdo.
Jo jedan kompi skoio mu je na lea i on oseti kratak, otar bol kada ga je ujeo za stranju
stranu vrata. Hamond je vrisnuo i udarcem sklonio ivotinju. Okrenuo se licem prema
ivotinjama, teko diui, a oni su stajali svuda oko njega, skakali gore-dole i krivili vratove,
posmatrali ga. Osetio je kako mu sa mesta ugriza na vratu toplota tee kroz ramena, niz
kimu.
Leao je leima na padini i poeo da osea udno oputanje, odvajanje od samog sebe. Ali
shvatio je nita nije pogreno. Nije nainjena nikakva greka. Malkolm je potpuno pogreio u
svojoj analizi. Hamond je leao jako miran, miran kao dete u kolevci, i oseao se savreno
spokojno. Kada je sledei kompi priao i ujeo ga za lanak, preko volje je pokuao da ga
utne. ivotinjice su mu prile. Uskoro su avrljale svuda oko njega, poput uzbuenih ptica.
Podigao je glavu kad mu je jedan drugi kompi skoio na grudi; ivotinja je bila iznenaujue
laka i nena. Hamond je osetio samo slabu bol, jako slabu, kad je kompi poeo da mu grize
vrat.
PLAA
Jurei dinosauruse, pratei betonske krivine i nagibe, Grant je iznenada izleteo iz peinskog
otvora i obreo se na plai, gledajui u Pacifik. Svuda oko njega mladi velociraptori vijali su se
i skakutali po pesku. Meutim, jedna po jedna, ivotinje su se vratile u senku palmi na ivici
movare mangrova i ostale tamo da stoje, poreane na svoj udan nain, i posmatraju okean.
Ukoeno su zurile u pravcu juga.
"Ne shvatam", ree enaro.
"Ni ja", ree Grant, "osim to oigledno ne vole sunce." Na plai nije bilo neto posebno
sunano; vetar je nosio laku izmaglicu, a okean je bio mutan. Ali zato su tako nenadano
napustili leglo? ta je dovelo celu koloniju na plau?
enaro je podigao brojanik sata i pogledao u pravcu u kome su ivotinje stajale.
"Severoistok-jugozapad. Isto kao i pre."
Iza plae, dublje meu drveem, uli su brujanje elektrine ograde. "Barem znamo kako iziu
izvan ograde", ree Eli.
uli su tutnjanje morskih dizel-motora i kroz maglu ugledali brod koji se pomaljao na jugu.
Veliki teretnjak polako se kretao ka severu.
"Znai, zato su izili?" ree enaro.
Grant klimnu glavom. "Mora da su uli da dolazi."
Dok je teretnjak prolazio, ivotinje su ga posmatrale, utke stojei, osim to bi povremeno
neka zaavrljala ili ciknula. Grant je bio zapanjen usklaenou njihovog ponaanja, nainom
na koji su se kretali i delovali kao grupa. Ali moda to i nije bilo tako tajanstveno. U svom
umu, ponovo je razvijao film dogaaja koji su otpoeli u peini.
Prvo su se bebe uznemirile. Zatim su i odrasli primetili. A na kraju sve ivotinje su u
stammpedu pojurile prema obali. Taj redosled dogaaja kao da je govorio da su mlae
ivotinje, sa otrijim sluhom, prve otkrile brod. Onda su odrasli poveli trupu napolje na plau.
I dok je Grant gledao, video je da su odrasli sad preuzeli brigu. Du plae postojala je
oigledna prostorna organizacija, a nain na koji su se ivotinje rasporeivale, nije bio
slobodan i pomerljiv, kao unutra. Vie je bio pravilan, gotovo vojniki. Odrasle ivotinje bile
su razmaknute na svakih desetak jardi, svaka okruena skupinom beba. Mladunad je bila
rasporeena izmeu, i to neto ispred, odraslih.
Ali Grant je takoe uoio da svi odrasli nisu jednaki. Bila je tu jedna enka sa
prepoznatljivom prugom du glave, a ona je bila u samom sreditu grupe koja se
rasporeivala du plae. Ta ista enka stajala je i u sreditu podruja legla. Pretpostavljao je
da su, kao i odreene skupine majmuna, raptori organizovani kao matrijahatni opor, a da je
je prugasta ivotinja alfa enka kolonije. Primetio je da su mujaci rasporeeni u
odbrambenoj formaciji po obodu grupe. Ali za razliku od majmuna, koji su bili labavo i
rastegljivo organizovani, dinosaurusi su se rasporedili u krutoj formaciji - inilo se, gotovo
vojnikoj. A tu je bila i udnovata severoistono-jugozapadna orijentacija. To je prevazilazilo
Grantove mogunosti. Meutim, on nekako i nije bio iznenaen. Paleontolozi su toliko dugo
ve iskopavali kosti da su zaboravili koliko je malo informacija mogue napabiriti iz skeleta.
Kosti mogu poneto rei o optem izgledu neke ivotinje, njenoj visini i teini. Moda mogu
rei i neto o tome kako su miii bili vezani i, iz toga, poneto o grubom ponaanju ivotinje
tokom njenog veka. Moda mogu pruiti podatke o nekoliko bolesti koje napadaju kosti.
Meutim, skelet je, zaista, jadna stvarica da se iz nje pokua da izvede zakljuak o ukupnom
ponaanju nekog organizma.
A poto su kosti bile jedino to su paleontolozi imali, morali su ih ih koristiti. Kao i ostali
paleontolozi, i Grant je postao pravi strunjak za rad sa kostima. I negde du puta, poeo je da
zaboravlja neto to nije mogue dokazati - da su dinosaurusi moda bili potpuno razliite
ivotinje, da su njihovo ponaanje i drutveni ivot bili organizovani na nain potpuno
tajanstven njihovim potomcima, sisarima. Da, poto su dinosaurusi u sutini ptice...
"O, moj Boe", ree Grant.
Netremice je posmatrao raptore, poreane du obale u krutoj formaciji, kako utke posmatraju
brod. I iznenada shvatio u ta gleda.
"Ove ivotinje", ree enaro, vrtei glavom, "izgleda da oajniki pokuavaju da pobegnu
odavde."
"Ne", ree Grant. "One uopte ne ele da pobegnu."
"Ne ele?"
Ne", ree Grant. "One ele da migriraju."

PRIBLIAVANJE TAMI
"Migracija", ree Eli. "To je fantastino."
"Da", ree Grant. iroko se osmehivao.
Eli ree: "ta misli, gde ele da odu?"
"Ne znam", ree Grant, a onda je veliki helikopteri izletee kroz maglu, grmei i kruei,
trupova otealih od naoruanja. Raptori su se uspanieno razbeali kad je jedan helikopter
napravio krug i vratio se, pratei liniju obale, a zatim zauzeo poloaj da sleti na plau. Vrata
su se irom otvorila i vojnici u maslinastim uniformama trei pohitae prema njima. Grant je
uo brzu izmenu rei na panskom i video da je Maldun sa decom ve u helikopteru. Jedan od
vojnika ree na engleskom: "Molim vas, poete s nama. Molim vas, nema vremena ovde."
Grant je pogledao nazad na plau gde su bili raptori, meutim, njih nije bilo. Sve ivotinje su
nestale. Kao da ih nikad nije ni bilo. Vojnici su ga vukli, a on je dopustio da ga vode ispred
bodea, i popeo se kroz velika vrata. Maldun se nagnuo i viknuo u Grantovo uvo: "Hoe da
odmah odemo. Sad e to da izvedu!"
Vojnici su gurnuli Granta, Eli i enara na nedita i pomogli im da privrste sigurnosne
pojaseve. Tim i Leksi su im mahnuli i on je iznenada shvatio koliko su oni mladi, i kako su
iscrpljeni. Leksi je zevala, naslonjena na bratovo rame.
Jedan stareina priao je Grantu i viknuo: "Senjor: jeste li vi odgovorno lice?"
"Ne", ree Grant. "Nisam."
"A ko je onda odgovorno lice, moliu?"
"Ne znam."
Oficir je onda otiao do enara i postavio isto pitanje: "Jeste li vi odogovorno lice?"
"Ne", ree enaro.
Oficir je pogledao Eli, ali njoj nije nita rekao. Vrata su ostala otvorena dok se helikopter
podizao s plae i Grant se nagnuo da vidi da li moe da baci poslednji pogled na raptore,
meutim, helikopter je ve bio iznad palmi, kreui se preko ostrva, na sever.
Grant se nagnuo prema Maldunu i viknuo: "ta je s ostalima?"
Maldun je vikao: Ve su odveli Hardinga i neke radnike. Hamond je doiveo nesreu. Nali
su ga na brdu pored njegovog bungalova. Mora da je pao."
"Je li dobro?" upita Grant.
"Ne. Dohvatili su kompii."
"ta je s Malkolmom?" upita Grant.
Maldun odmahnu glavom.
Grant je bio suvie umoran da bi mnogo toga oseao. Okrenuo se i pogledao nazad kroz vrata.
Smrkavalo se i u svetlu koje je bledelo jedva je spazio malog reksa, krvavih usta, nagnutog
nad hadrosaurusa pored ivice lagune; kada je helikopter proao, podigao je glavu i zarikao.
Negde iza sebe uli su eksplozije, a onda ispred sebe ugledali helikopter kako krui kroz
maglu iznad centra za posetioce; trenutak kasnije zgrada je buknula u obliku
svetlonarandaste vatrene lopte i Leksi poe da plae. Eli ju je zagrlila i pokuavala da je
navede da ne gleda.
Grant je gledao dole na zemlju i poslednji put spazio hipsilofonte, koji su skakali skladno kao
gazele, pre nego to je jo jedna eksplozija blesnula ispod njih. Njihov helikopter dobijao je
na visini, a onda krenuo na istok, preko okeana.
Grant se zavalio u seditu. Pomislio je na dinosauruse kako stoje na plai i pitao se kuda bi
migrirali da su mogli, a onda shvatio da to nikada nee saznati i osetio u isti mah i tugu i
olakanje.
Stareina je ponovo priao i nagnuo mu se tik uz lice. "Jeste li vi odgovorno lice?"
"Ne", ree Grant.
"Molim vas, senjor, ko je odgovoran?"
"Niko", ree Grant.
Helikopter je dobijao na brzini dok je hrlio kopnu. Sad je bilo hladno, a vojnici su snagom
miia zatvorili vrata. Dok su to radili, Grant je samo jo jednom pogledao nazad i video
ostrvo na pozadini tamnopurpurnog neba i mora, zaogrnuto gustom maglom, po kojoj su
ostajale mrlje belo-usijanih eksplozija koje su se, jedna za drugom, brzo rasprskavale, dok se
nije inilo da celo je ostrvo uareno, svetla taka koja se smanjuje na pozadini sve mranije
noi.
EPILOG: SAN HOZE
Dani su prolazili. Vlada je bila ljubazna i smestila ih u lep hotel u San Hozeu. Bili su slobodni
da dolaze i odlaze, i da zovu koga god hoe. Meutim, nije im bilo doputeno da napuste
zemlju. Svakoga dana jedan mladi iz amerike ambasade dolazio je da ih poseti, da ih upita
da li im neto treba i da objasni da Vaington ini sve to je u njegovoj moi da ubrza njihov
odlazak. Meutim, prosta injenica bila je da su mnogi ljudi umrli na teritoriji Kostarike.
Prosta injenica bila je da je ekoloka katastrofa jedva izbegnuta. Vlada Kostarike oseala je
da je bila zavedena i prevarena od strane Dona Hamonda i njegovih planova u vezi ostrva.
Pod ovim okolnostima, vlada nije bila sklona da uri s putanjem preivelih. Nisu ak
dopustili ni da se Hamond ili Jan Malkolm sahrane. Naprosto su ekali.
Svakoga dana Grantu se inilo da ga vode u drugu vladinu kancelariju i da ga ispituje dugi
ljubazan, inteligentan vladin slubenik. Naterali su ga da iznova i iznova pria svoju priu.
Kako je sreo Dona Hamonda. ta je znao o projektu. Kako je primio faks iz Njujorka. Zato
je otiao na ostrvo. ta se dogodilo na ostrvu.
Iste pojedinosti, iznova i iznova, dan za danom. Ista pria. Dugo vremena Grant je verovao da
oni misle da ih lae i da postoji neto to su eleli da im kae, iako nije mogao da zamisli ta.
A ipak, na neki udan nain, inilo se kao da ekaju.
Najzad, jednog popodneva sedeo je pored bazena u hotelu i gledao kako se Tim i Leksi
prskaju, kada mu je priao jedan Amerikanac u kaki odelu.
"Mi se nikada nismo sreli", ree taj Amerikanac. "Ja se zovem marti Guitierez. Ja sam
istraiva, ovde u stanici Karara."
Grant ree: "Vi ste onaj koji je pronaao originalni primerak Prokompsognathusa."
"Da, tako je." Guitierez je seo pored njega. "Mora da udite za kuom."
"Da", ree Grant. "Ostalo mi je samo jo nekoliko dana za iskopavanje pre zime. Znate, u
Montani prvi sneg obino dolazi u avgustu."
Guitierez ree: "Da li je zato Hamondova zadubina potpomagala iskopavanja na severu?
Zato to je verovatnije da e se neoteeni genetiki materijal dinosaurusa dobiti iz hladnijh
klimata?"
"Da, petpostavljam."
Guitierez klimnu glavom. "Bio je mudar ovek, gospodin Hamond."
Grant je utao. Guitierez se zavalio u stolicu pored bazena.
"Vlasti vam nita ne govore", konano prozbori Guiterez. "Zato to se plae, a moda i zato
to su kivni na vas. Meutim, neto vrlo neobino deava se u seoskim oblastima."
"Ujedaju bebe?"
Ne, hvala Bogu, to je prestalo. Ali ima neto drugo. Ovog prolea, u oblasti Ismaloja, koja je
na severu, neke nepoznate ivotinje jele su useve na jako neobian nain. Kretale su se svakog
dana u pravoj liniji - pravoj gotovo kao strela - od obale, u planine, u dunglu."
Grant se uspravio u stolici.
"Kao da migriraju", ree Guitierez. "ta kaete?"
"Kakve useve?" upita Grant.
E pa, to je udno. Jedu samo agama mahune i soju, a ponekad i pilie."
Grant ree: "Hranu bogatu lizinom. ta se dogodilo s tim ivotinjama?"
"Po svoj prilici", ree Guitierez, "uli su u dungle. U svakom sluaju, nisu pronaene.
Naravno, bilo bi teko traiti ih u dungli. Traganje po Ismaloja planinama trajalo bi
godinama, verovatno bez ikakvog rezultata."
"A nas dre ovde zato to..."
Guitierez slegnu ramenima. "Vlada je zabrinuta. Moda ima jo ivotinja. Jo problema.
Oprezni su."
"ta vi mislite, da li ima jo ivotinja?" upita Grant.
"Ne bih mogao da kaem. Moete li vi?"
"Ne", ree Grant. "Ne mogu."
"Ali pretpostavljate?"
Grant klimnu glavom. "Da. Mogue je da ih ima."
"Slaem se."
Guitierez se podigao sa stolice. Mahnuo je Timu i Leksi koji su se igrali u bazenu. "Verovatno
e decu poslati kui", ree on. "Nema razloga da to ne uine." Stavio je naoare za sunce.
"Uivajte u svom boravku kod nas, doktore Grant. Ovo je lepa zemlja."

Grant ree: "Kaete mi da nikud neemo ii?"

"Niko od nas nikud ne ide, doktore Grant", ree Guitierez, smeei se. A onda se okrenuo i
poao nazad ka ulazu u hotel.