vadgesztenye 891 vgott
v <hang s bet) v
vacak l.fn [~ja, ~ot, ~ok] beskorisna
stvar, sitnica, nitarija, trica; II. mn
[~ot; ~ul; ~abb] 1. otrcan, bedan [-
dna], kukavan [-vna]; 2. ~ id
loe vreme
vacog [~ott, ~jon] <hidegtil> cvoko-
tati [-ocem]; ~ a foga kljacati zubi-
ma, cvokotati
vacok [vacka, vackot, vackok] 1. (lv
is) leglo; 2. nv plodnica
vacsora [~ja, ~t, ~k] veera
vacsorzjik [~ott, ~zon] veerati/
veeravati '
vad I. mn [~at; ~ul; ~abb] (tv is)
divlji, divljaki; ~ hajsza besomuna
hajka; II. fn [~J a> ~at, ~ak] divlja
[n, -i]; leltt ~ lovina
vd [~ja, ~at, ~ak] optuba; alapta-
lan ~ neosnovana optuba; ~at
emel vki ellen dii [dignemj/dizati
[diem] optubu protiv koga, op-
tuiti/optuivati [-ujem] koga
vadllat [~a, ~ot, ~ok] 1. zver, zverka
[rsz e -ki]; ~ok zverad [n, -di];
2. lv betija
vadllati zverski
vadllomny [~a, ~t] fond divljai
vadalma [~ja, ~t, ~k] divlja jabuka
[rsz e -uci]
vadas I. mn [~an] poput divljai;
~ tel jelo poput divljai; II. fn
[~a, ~t, ~ok] ld vadaskert
vadaskert [~je, ~et, ~ek] koutnjak,
zverinjak
vdaskod ik [~ott, jk/^jon] tuaka-
ti se
vadsz [~a, ~t, ~ok] 1. lovac [-vca];
2. (kat:) hegyi ~ planinac [-nca]
vadszat [~a, ~ot, ~ok] lov
vadszati lovaki; ~ tilalom zabrana
lova; (idszak) lovostaja
[~Ja ~ot, ~ok] divlji vadgesztenye [~je, *it, ~k] divlji
golub, duplja kesten vadhajts [~a, ~t, ~ok] nov
zaperak
[-rka], krljava mladica vdhatsg
[~a, ~ot] jog tuilaka
vlast vadhs [~a, ~t] 1. orv divlje
meso;
2. (lelem) meso divljai vadidegen
sasvim tu/nepoznat vdirat [~a, ~ot,
vadszbombz [~Ja> ~t, ~k] kat ~ok] optunica vadkacsa [~ja, ~t,
lovaki bombarder vadszcsizma ri,k] divlja patka vadkan [~ja, ~t,
[~ja, At, /ik] izma za ~ok] vepar f-pra] vadkr [~t, ~ak]
lov, lovaka duboka cipela teta koju ini
vadszfegyver [~e, ~t, ~ek] lovaka divlja
puka vadszgp [~e, ~et, ~ek] kat vadkecske [~je, ~t, ~k] divokoza
lovaki vadkrte [~je, ~t, /Ck] divlja kruka
avion vadszlik [~ott, -asszon] vdli [~J a . ~t, ~k] biz list (na nozi)
loviti; ~ni vadliba [~ja, ~t, ^ik] divlja guska
megy ii [idem] u lov vdl [~J a , ~t, ~k]jog tuilac [-ioca]
vadszkaland [~Ja> ~ot, ~ok] lovaka vdlott [~ja, ~at, ~ak] jog optuenik;
avantura vadszkastly [~a, ~t, ~ak padja optuenika klupa
~ok] lovaki vadmacska [~ja, ~t, ^k] divlja maka
dvorac vadnyom [~ot, ~ok] trag divljai
vadszks [~e, ~t, ~ek] lovaki no vadnyugati: ~ film vestern vadc
vadszkutya [~ja, ~t, ~k] lovaki pas [~a, ~ot, ~ok] 1. nov ljulj; 2. np
vadszkrt [~je, ~t, ~k] lovaki rog ld vadonc; 3. (gyermek) nestaan
vadszlak [~a, ~ot, ~ok] lovaka [-na]/neobuzdan deak, divljak
kuica vdol [~t, ~}on]vkit vmivel optuiti/op-
vadszles [~t] lovaka zaseda tuivati [-ujem] koga zbog ega
vadszpuska [~ja, -t, Ak] lovaka vadon1 hat divlje, divljaki vadon 2 fn
puka vadszrepl [~Je> ~*> ~k] [~(j)a, ~t] prauma vadonatiij nov
'' avija- novcat vadonc [~a, ~ot, ~ok]
tiar-/pilotlovac [-vca] (oltshoz)
vadsztrsasg [~a, ~ot, ~ok] lovako divljeka vadorz [~Ja ~t, ~k]
drutvo vadsztska |~ja, ~t, ~k] zverokradica h,
lovaka kradljivac [-vca] divljai vadr
torba [~e, ~t, ~k] uvar lovita
vadszterlet [~e, ~et, ~ek] lovite vadregnyes romantian [-na]
vadszzskmny [~a, ~t] lov vadrzsa [~ja, rCt, >ck] ipak [-pka],
vdbeszd [~e, ~et, ~ek] re/govor tu- divlja rua
ioca vadsg [~a, ~ot] divljatvo, divljina
vadcsaps [~t, ~ok] trag divljai vadszl' [~Je. ~t, ~k] divlja loza,
vadcseresznye [<ije, ~t, rik] divlja vinjaga vadul1 ige [*~t, ~jon]
trenja divljaiti, divljati,
vaddiszn [~Ja> ~t. ~k] divlja svi- besneti f-nim] vadul2 hat divljaki
nja vadvirg [~(j)a, ~ot, ~ok] divlji cvet
vadember [~e, ~t, ~ek] rg divljak vg [~ott, ~J or| ] 1- (metsz, hast)
vdemels [~e, ~t] jog podizanje ei [seem], rezati [reem]; aprra
optunice/optube vadgalamb ~ seckati, (i)sitniti; ft ~ cepati
drva; 2. llatot ~ klati [koljem] i-
votinju; 3. hajat ~ iati; 4. mgazd
(kaszl pl rendet) kositi, ei [se-
em], toljati; 5. pofon ~ vkitopaliti
komu amar; fldhz ~ a) vkit oboriti
koga, sruiti koga na zemlju; b) vmit
breiti neto o zemlju; nyakon ~
opiti; 6. (tv:) vkinek a szavba ~
upasti [-adnern]/upadatikomuu re;
7. (tv:) elbe ~ vminek preduprediti
to; elbe ~ a dolgoknak istrati [-
im] se; 8. (tv.) szakmjba ~ pada
v zaseca mu u struku; 9. (szl:) maga
alatt ~/a a ft ei granu na kojoj
sedi vagny [~a, ~t, ~ok] skitnica,
h, n,
atrovac [-vca], probisvet vgny
[~a, ~t, ~ok] vast koiosek,
pruga vgny: keskeny ~
vastvonat pruga
uskog koloseka
vgs [~a, ~t, ~ok] 1. (levgs)
klanje; 2. (kivgand/kivgott erd-
rsz) proeka, estar vgs: 1.
faiss ~ fa vlana drva; 2. (tv:)
rgi ~ ember ovek staroga kova
vgat1 i,ge [~ott, -sson]: hajat ~
(o)iati se
vgat 2 fn [~(j)a, ~ot, ~ok] bny trek
vagdal [~t, ~jon] 1. (hst) seckati
(meso); aprra ~ cepkati; 2. (dobl)
bacati
vagdalt: ~ hs segkano/fairano meso
vg [~J a . ~t. ~k] film (szemly)
montaer vgdeszka [~ja, ~t,
~k] daska za
seenje/rezanje vghd [~J a i
-hidat, -hidak] klanica,
klaonica vgmarha [~ja, ~t]
stoka/marva/
goveda tb za klanje vagon [~ja,
~t, ~ok] vast vagon; (teherkocsi)
teretna kola tb, teretni vagon; ~ba
rak utovariti u teretna kola
vagongyr [~a, ~at, ~ak]
fabrika/
tvornica vagona vgserts [~e,
~t, ~ek] svinje tb za
klanje vgott: ~ seb posekotina;
~ baromfi
vgta 892 vakar vakargat 893 vlaszt
 klana ivina/perad; ~ virg seeno
cvee
vgta [A\a, At, Ak] 1. <galopp> galop;
2. sp sprint
vgtat [~ott, -tasson]< lovon) galopi-
rati
vgtzjlk [~ott, ~zk/~zon] 1. Id
vgtat; 2. sp sprintati
vgtz fn [~ja. ~t ~k] sp sprinter
vagy 1. i l i ; 2. ~ . . . ~ . . . i l i . . .
ili . . .; 3. (krlbell) oko; lehet-
tek ~ tizenten bilo ih je oko petnaest
vgy [~a, ~at, ~ak] elja
vgyakozs [~a, ~t, ~ok] enja,
udnja; szerelmi ~ sevdah
vgyakozjik [~ott, ~zk/~zon] vmi
utn eznuti [-nem], udeti [-dim]
za im
vgylik [~ott, ~jon] vmire eleti [-
lim] sebi to
vagyis to jest, dakle
vagylagos [~an] alternativan [-vna],
naizmenian [-na], ili-ili"
vgyd|ik [~ott, ~jk/~jon] Id vgya-
kozik
vagyon [~a, ~t, ~ok] imanje, imovina,
imetak [-tka], imutak [-tka], dobro;
t nem ruhzhat ~ neotuiva imovi-
na
vagyonad [~Ja> ~t] porez na imovinu
vagyonelkobzs [~t, ~ok] jog kon-
fiskacija
vagyoni imovan [-vna], imovinski; ~
helyzet imovno stanje
vagyonos [~at; ~an; ~abb] imuan [-
na], mogu; a ~ osztlyok imune
klase
vagyontalan [~ul] bez imanja, bez
sredstava, siromaan [-na], potrebit
vagyontrgy [~a, ~at, ~ak] jog imo-
vinski predmet
vaj [~a, ~at] maslo, maslac, puter,
putar [-tra]; ~at kpl bukati
maslo
vj [~t, ~jon] 1. dupsti [dubem];
2. (madr a csrvel) kljuvati;
3. fogt ~ja < piszklj a) akati
zube
vjr [~(j)a, ~t, ~ok] rudar kopa,
kopa rude vajas: ~ kenyr
hleb/kruh s maslacem
vajasstemny [~e, ~t, ~ek] pecivo s
maslacem
vajastszta [~ja, ~t] maslenjaa, testo
s maslacem
vajat [~(j)a, ~ot, ~ok] 1. leb, izdubi-
na, izdubljenje; 2. bny radni front,
front kopanja
vajaz: [~ott, ~zon] namazati masla-
cem/maslom/putrom
Vajdasg [~ot] foldr Vojvodina
vajdasgi I. mn vojvoanski; Vajdasgi
Autonm Tartomny Autonomna Po-
krajina Vojvodina, APV; II. fn [~t,
~ak] Vojvoanin [lb -ani]; (n)
Vojvoanka
vajha kamo sree da . . .; o, da bar. . .;
samo da ...; samo neka . ..
vjkl [~t, ~jon] akati, riti [rijem]
vajkplff [~Je ~t> ~k] <hzi> stupa;
<gp> maina za bukanje/pravljenje
maslaca, bukalica
vajmi: ~ kevs sasvim malo
vajon (fgg krdsben) da li? ~
igaz-e? da li je istina? krds, ~ . ..
pitanje je da li. . .
vajszn bledout, boje maslaca/masla/
putra
vajszv nenog/mekanog srca
vajtart [~ja, ~t, ~k] maslenica
vajds [~a, ~t, ~ok] orv naponi,
poroajni bolovi tb
vajtd|ik [~ott, ~jk/~jon] 1. (szls-
nl) raati, imati poroajne muke;
~ni kezd zamuiti se; 2. tv biti u
zaetku, poraati se
vak I. mn [~onl 1. lep; ~ emfterslepac
[-pca]; ~ nh slepica; 2. ~on hisz
slepo/vrsto verovati; ~on szerelmes
zaoren; ~on szletett slep od roenja;
3. kb'zm ~ tyk is tall szemet i orava
koka nae zrno; II. fn [~ot, ~ok] Id
~ ember; ~ok intzete zavod za slepe
vakablak [~a, ~ot, ~ok] p slepi pro-
zor
vakci [~Ja> ~t, ~k] isk kolski ras-
pust/odmor
vakar [~t, ~jon] 1. grepsti [-ebem],
eati [-em], drapati; 2. (pl lovat)
timariti, eati eagijom; 3. ~ja
magt grepsti se
.vakargat [~ott, -asson] grepkati, dra-
pati vakardz|lk [~ott, -ddzk/-
ddzon],
vakarz|ik [~ott, ~zk/~zon]grepsti
[-ebem] se, eati [-em] se, drapati se
vakbl [-bele, -belet] orv slepo crevo
vakblgyullads [~a, ~t] zapaljenje/
upala slepog creva vakbuzg I.
mn zanesen, zaslepljen,
fanatian [-na]; II./ [~J a > ~t, ~k]
zanesenjak, fanatik vakt [~ott,
~son, ~ani] zaseniti/za-
senjivati [-njujem] vakt (fny)
bletav, zasenjv vakkant [~ott,
~son, ~ani] lanuti
[-nem]
vaklrma [~ja, ~t] lana uzbuna
vakmer [~en] smeo [-ela], odvaan
[-na], drzak [drska]; ~ ember ne-
boja h vakol [~t, ~jon]e/t7ma!
terisati [-iem],
olepiti malterom, (o)bukati (zid)
vakolat [~a, ~ot] malter, buka
vakolkanl [-nala, -nalat, -nalak]
mistrija, zidarska kaika/lica
vakond(ok) [~J a ~ot, ~ok] ll krt,
krtica, krtina vakondtrs [~t,
~ok] krtorovina,
krti()njak vakoskod]ik [~ott,
~jk/~jon] nazirati
[~rem] vakpadl [~J a > ~t, ~k] p
podloga
patosa vakrmlet [~et] panika,
strava, bez-
glavost vakrepls [~e, ~t] rep
slepo letenje,
let(enje) radarom vaksg [~a,
~ot] slepoa, slepost,
slepiio; sziirkiileti ~ koko(i)ja sle-
poa/slepost
vaksi biz poluslep, slabovid vakstt
mrkli rnrak vakszerencse [~je, ~t]
luda srea vaktban nasumce, ne
gledajui, ne-
gledu, bez rasmiljanja, na sreu
vaktltny [~e, ~t, ~ek] orak [-rka],
orac [-rca], orfiek, slepi hitac
[hica] vakuls [~a, ~t]
(o)slepljenje; (szl:)
ltsti ~ig od ranog jutra do kasne
noi
vakvgny [~a, ~t, ~ok] krnji/slep/
mtrvi kolosek, orkolosek
vladk [~a, ~ot, ~ok] orv izluina,
luevina, sekret
valaha nekada, ikada; ~ is igda;
inkbb mint ~ vie nego ikada
valahny [~at] kolikogod
valahnyan koliko god nas (v vas v
ih) je; svi
valahnyszor kad god, bilo kad(a),
kadgod
valahra najzad, jedva jednom
valahogy(an) nekako, kakogod; majd
csak lesz ~ to e se ve urediti
valahol negde; ~ csak gdegod
valahonnan odnekud(a)
valahova nekud, nekamo
valaki [~t] neko
valameddig donekle, doklegod
valamely(ik) neki
valamennyi svi
valamennyire u neku ruku, donekle
valamerre nekud
valami [~t] 1. neto, togod; nem ~
nagyon ne ba mnogo/silno; 2. (k-
rlbell) oko, otprilike; ~ tz forint
otprilike/oko deset forinti
valamiknt, valamikpp(eri) nekako
valamikor nekad(a), jednom, igda
valamilyen neki, kakavgod, nekakav [-
kva]
valamint kao i
valamireval upotrebljiv, estit, poteti
valamivel (s) neim; ~ jobb neto bolji
vls [~a, ~t, ~ok] 1. rastajanje,
rastanak [-nka]; 2. (hzasfelek/
razvod, rastava (braka)
vlasz [~a, ~t, ~ok] odgovor; azonnali
~ neodloan odgovor; igenl ~
potvrdan odgovor; kifr ~ okolini
odgovor; ~t vrva oekujui odgo-
vor, u oekivanju odgovora
vlaszfal [~a, ~at, ~ak] p pregrada,
prizid [-dovi], prezid; ~at hz
pregraditi
vlaszol [~t, ~jon] odgovoriti/odgova-
rati; kapsbl ~ odgovoriti bez pri-
prave/razmiljanja, odgovoriti iz-
nenada/napreac
vlaszt [~ott, -asszon, ~ani] birati;
tessk ~>ani izvolite birati
vlaszts 894 vllalt valls 895 valsznsg
vlaszts [~a, ~t, ~ok] 1. izbor, bi-
ranje; nem volt ms ~a mint. . .
nije imao drugog izbora, ve je . , .; 2.
pol ~(ok) izbori; lajstromos ~ izbori
po listama; ~elb"tti predizborni; a ~
napja dan izbora vlasztsi izborni; ~
bizottsg izborna komisija, izborni
odbor; ~hadjrat iz-borna kampanja
vlasztk [~(j)a, ~ot, ~ok] 1. (ru-
ban) izbor (robe), asortiman; b ~
bogat izbor; 2. (hajviseletben) raz-
deljak [-ljka] (kose) vlasztkos [~at;
~an; ~abb] probran, elegantan, otmen;
~ zls profinjen/ utanan ukus; ~
szavak birane reci vlasztmny [~a,
~t, ~ok] odbor vlasztmnyi: ~
tag odbornik vlaszt [~ja> ~t, ~k]
pol bira; ni ~ biraka;
nvjegyzkbe felvett ~ upisani bira
vlasztgyls [~e, ~t, ~ek] izborna
konferencija
vlaszthelyisg [~e, ~et, <-ek] iz-
borna prostorija vlaszti biraki; ~
nvjegyzk biraki
spisak [-ska]
vlasztjel [~e, ~et, ~ek] nyelv crtica
(rastavila, razdvojila), znak rastav-
ijanja
vlasztjog [~a, ~ot] birako/izborno
pravo; ltalnos ~ opte pravo glasa;
titkos ~ tajno izborno/birako pravo
vlasztkerlet [~e, ~et, ~ek] izborni
okrug
vlasztott 1. mn izabran; II. fn [~J a .
~at, ~ak] vkinek a ~ja (frfi)
izabranik; (n) izabranica vlaszt
[~Ja> -utat] (tv is) raskrsnica, raskre,
raspue, rasputica; ~on van nalaziti se
na skretnici vlfaj [~a, ~t, ~ok]
posebna vrsta,
podvrsta
vl|ik [~t, ~jk/~jon] 1. vkitb'l rastav-
ljati se, luiti se; 2. vmiv postati [-
anem] neto, pretvarati se u to; j
tanul ~t belle postao je dobar
uenik; 3. (szl:) becsletre ~ik
sluiti komu na ast; egszsgre
~jk! neka vam je na zdravlje! vall
[~ott, ~joii ~ani] 1. jog svedoi-
ti; brsg eltt ~ svedoiti v dati valls [~a, ~t, ~ok] vera, religija
davati [dajem] iskaz pred sudom;
2. szerelmet ~ izjaviti/izjavljivati [-
ljujem] ljubav; 3. (elismer) pri-
znati/priznavati [-najem]; gyereket
magnak ~ priznati dete za svoje;
4. vmire ukazati/ukazivati [-zu-
jem] na to; ez rd ~ to odaje tebe;
5. szgyent ~ (o)sramotiti se; kudar
cot ~ pretrpeti [-pim] neuspeh
vll [~a, ~at, ~ak] rame [-ena], plee,
plea [s, tb\; ferde ~a van kositi ra-
menima; a ~arnig r on mi je do ra-
mena; odahajtja a fejt vinnk a ~ra II. fn [~t, ~ok] bezbonik vallat
prisloniti/prislanjati glavu kome na
rame; (tv is:) levesz a ~r/ skinuti
s plea; ~on vereget tapati po
ramenima; ~at von slei s slegnuti
[-egnem]/slegati [-eem] ramenima
vllal [~t, ~jon] primiti/primati, pre-
duzeti [-zmem]/preduzimati, podu-
zeti/poduzimati; ~ja a felelssget
vmirt preuzeti v primiti odgovornost
za to; magra ~ vmit primiti v
preuzeti to na sebe, primiti se ega;
munkt ~ primiti posao
vllalat [~a, ~ot, ~ok] preduzee, po-
duzee; kszletez ~ preduzee za
skladitenje
vllalati f~lag] . . . preduzea,. . . po-
duzea, to pripada preduzeu/podu-
zeu; ~ dl odmaralite preduzea prekorami-
vllalatvezet [~Je. ~t> ~k] rukovo-
dilac [-ioca ]/rukovoditelj/upravnik/
direktor preduzea v poduzea
vllalkozs [~a, ~t, ~ok] poduhvat,
pothvat, preduzee, posao [-sla],
operacija; mersz ~ smeo pothvat;
mersz ~ba fog ulaziti u smeli posao
vllalkozik [~ott, ~zk/~zon] vmire
primiti/primati se, poduhvatiti/po-
duhvatati se, pothvatiti/pothvatafci
se ega
vllalkoz I. mn ~ szellem preduzetan
t-tna], poduzetan [-tna], preduzim-
Ijiv, pothvatijiv; ~ szellem ember
pregalac [-aoca]; II. fn [~ja> ~t, ~k]
preduzima, poduzima, preduzet-
nik, poduzetnik
vllalt: ~ ktelezettsgek primljene oba-
valban 1. zaista, odista, uistinu, do-
vllas [~at; ~an; ~abb] pleat ista, stvarno, zapravo; 2. ~? zbi-
vallsellenes antireligiozan [-zna] lja?
vallsfelekezet [~et, ~ek] veroispovest valdi 1. pravi, istinski, istinit, stva-
vallsgyakorlat [~a, ~ot] obavljanje ran [-rna]; ~ rtk stvarna vrednost;
kulta, obavljanje verskih obreda 2. (hiteles) verodostojan [-jna],
vallsi verski, veroispovedni autentian [-na]; 3. (eredeti) iz-
vallsos [~at; ~an; ~abb] poboan voran [-rna], originalan [-Ina]; (ha-
[-na], religiozan [-zna], naboan mistatlan) nepatvoren; 4. mat ~
vallsszabadsg [~a, ~ot] sloboda vere/ trt pravi razlomak
veroispovedanja/veroispovesti vlflben: ~ vannak (hzastrsak)
vallstalan I. mn [~ul] bezveran [-ma], biti u razvodu
bez vere/konfesije, bezboan [-na]; vlogat [~ott, -asson] 1. odabirati [-
rem], prebirati, izbirati, izdvajati,
[~ott, -sson] (vdlottat) ispi- birati [-ara]; 2. (osztlyoz) sorti-
tati/ispitivati [-tujem], sasluati/ rati; 3. (finnys) biti izbirljiv;
sasluavati, presluati/presluavati 4. (szl:) embere ~ja kako ko, to
vallats [~a, ~t, ~ok] ispitivanje, sa- stoji do oveka
sluanje, sasluavanje, presluavanje vlogats [~a, ~t] izbor, odabiranje,
vallat [~ja, ~t, ~k] ispitiva izbiranje
vllcsont [~ja, ~ot, ~ok] lopatica vlogat [~Ja> ~t, ~k] probira
vllfa [-ija, At, Ak] vealica vlogats [~at; ~an; ~abb] (finy-
valloms [~a, ~t, ~ok] iskaz, prizna- nys) izbirljiv, prebirljiv
nje; szerelmi ~ izjava ljubavi, ljubavno vlogatott I. mn [~an] odabran, biran,
oitovanje; ~/ tesz dati/davati probran; ~ kltemnyek odabrane
[dajem] iskaz, priznati/priznavati [- pesme; II. fn [~ja, ~at, ~ ak] sp
znajem] vllpnt [~ja, ~ot, ~ok] 1. (csapat) reprezentacija; 2. (a
(epoletta) csapat tagja) reprezentativac [-vca]
naramenice, epolete tb vllrsz valjban ustvari, uistinu, zaista, od-
[~e, ~t, ~ek] (ingen) ra- ista, doista
menjaa vllszj [~a, ~at, ~ak] kat I vlok [~ot, ~ok] razlog/povod za
razvod braka
ca, uprta() vlper [~e, ~t, ~ek] brakorazvodna
vlltms [~e, ~t](kabt> ramenjaa parnica
vllvereget' tv, pejor snishodljiv vlperes: ~ eljrs brakorazvodni
vllvetve rame uz rame, barabar postupak
vllvonogats [~a, ~t, ~ok] sleganje vlperi brakorazvodni
ramenima valsg [~a, ~ot] stvarnost, istina,
val I. mn 1. (igazi) istinit, pravi, zbilja, fakat [-kta]; a ~hoz hiven
uti; ~ igaz(sg) prava/suta istina; verno, istinito
2. (kszlt) fbl ~ od drveta; valsgbrzols [~a, ~t] prikazivanje
3. munkhoz ~ viszony odnos prema stvarnosti
radu; 4. (szrmaz) valahov ~ biti valsggal uistinu, uistini
rodom iz . . .; hova ~ vagy? otkuda/ valsgos [~at; ~an; ~abb] pravi,
odakle si? 5. (alkalmas) mire ~? stvaran [-rna]
emu to? 6. (ill) ez nem to ne valsi: hova ~ vagy? otkuda/odakle si?
valja; ez a munka nem neki ~ taj valszn [~en/~Ieg] verovatan [-tna],
posao/rad nije za njega; II. fn verojatan [-tna]
[~ja, ~t] (valsg) java, istina; valsznsg [~e, ~et] verovatnoa,
~ra vlik obistiniti/obistinjavati se, verovatnost, verojatnost; minden ~
ostvariti/ostvarivati [-ruje] se szerint po svojoj prilici
valsznsgszmts vmengedl vmfizets 897 var
y
valsznsgszmts [~t] mat raun
verovatnoe
valtlan [~ul] neistinit
valtlansg [~a, ~ot] neistina, neistini-
tost
vlsg [~a, ~ot, ~ok] kriza; gazda-
sgi ~ privredna/ekonomska kriza
vlsgos [~at; ~an; ~abb] kritian [-
na], presudan [-dna], preloman [-
mna]
vlt [~ott, ~son, ~ani] 1. (cserl)
menjati; cipt, lpst, pnzt ~ menjati
cipele, korak, novac; 2. jegyet ~
vaditi v kupiti kartu; 3. nhny
szt ~ vkivel izmeniti/izmenjati ne-
koliko reci s kim; 4. ~jk egymst
{pl mszakban) smeniti/smenjivati
[-njujern] se
vltakozs [~a, ~t, ~ok] naizmeninost
vltakoz|ik [~ott, ~zk/~zon] iz-
menjiavti [-njuje] se
vltakoz (na)izmenian [-na]; vili ~
ram naizmenina struja; ~ han-
gulat promenljivog raspoloenja
vltakozva naizmenino, naizmence
vlts [~a, ~t, ~ok] 1. {cserls)
merrjanje, izmena; (pnz) razmena
(novca); (ruh, ing) presvlaka;
2. (jegyvlts) vaenje (karte);
3. (zemben) smena, odmena, ihta
vltig svejednako, neprestano, dugo,
vie puta
vlt [~Ja> ~t< ~k] 1. (vasti) skretni-
ca (eleznika); 2. ker menica; sa-
jt ~ solo menica; 3. sp (stafta)
tafeta
vltbot [~ot] sp tafetna palica
vltfuts [~a, ~t] sp tafetno tranje
vltogat [~ott, -asson] menjati, iz-
menjivati [-njujem] vlthitel [~e,
~t, ~ek] ker menini
kredit, menina veresija vltlz
[~a, ~at] orv povratna/
nastupna groznica
vltr [~e, ~t, ~k] vast skretniar
vltpnz [~e, ~t] sitan novac, sitni
vltszs [~a, ~t] sp tafetno plivanje
vltozs [~a, ~t, ~ok] 1. promena,
preokret; 2. orv (nknl) doba pre-
laza (kod ena u godinama); ~ kora
klimakterij; 3. (hold) mena
vltozat [~a, ~ot, ~ok] varijacija,
varijanta
vltozatlan [~ul] nepromenjen
vltozatos [~at; ~an; ~abb] razno-
vrstan [-sna]
vltozkony [~an] promenljiv, iz-
menjliv
vltozhatatlan [~ul] nepromenljiv, ne-
izmenljiv , vmhivatalnok [~a, ~ot, ~ok] ca-
vltozjik [~ott, ~zk/~zon] menjati
se; (nyelv:) a k" hang ,,"-re ~ik
glas k prelazi u ; szl ~ nak az idk
drugo doba druge udi
vltoz [~an] promenljiv, nepostojan,
nestalan [-lnaj, kolebljiv, izrnenljiv,
izmenian [-cna]; ~ nnepek po-
mini praznici
vltoztat [~ott, -asson] 1. (cserl)
menjati; lakst ~ menjati stan;
nevet ~ promeniti v menjati ime;
2. (mdost) menjati; ez mit sem ~
a dolgon to ne tnenja nita na stvari;
3. vmiv pretvoriti/pretvarati u to
vltoztathat izmenljiv
vltsgdj [~a, ~at, ~ak] otkupnina lan [~ul] neocarinjen vmr [~e,
valuta [~ja, rit, ^k] valuta; kemny ~
tvrda/vrsta valuta; klfldi ~ strana
valuta Valutaalap: Nemzetkzi ~
Meunarodni
monetarni fond valutarfolyam
[~a, ~ot, ~ok] kurs/
teaj valute
valutaengedly [~e, ~t] valutna dozvo-
la
valutazrkeds [~t] pekulacija s va-
lutom
vlyog [~(j)a, ~ot, ~ok] erpi vmvizsglat [~a, ~ot] carinski pre-
vlyogtgla [~ja, ~t, -k] erpi
vlyogvet I. mn: e ~ cigny ciganin
erpiar; II. fn [~J ~t> ~k] erpi-
ar
vly [~Ja> ~t, ~k] valov vm [~Ja>
~t. ~ok] carina; beheza-| tali,
kiviteli ~ uvozna, izvozna cari-I na;
rlsi ~ uur, ujam [ujma]; ~ot \ vet
ki vmire udariti v odmeriti carinu ! na
to vm- carinski
vmcsals [~t] carinski prekraj
vmengedly [~e, ~t, ~ek] carinska
propusnica
vmfizets: ~re ktelezett szemly ca-
rinski obveznik
vmhbort [~ja, ~t] carinski rat
vmhatr [~t, ~ok] carinska granica
vmhz [~a, ~at, ~ak] carinarnica
vmhivatal [~a, ~t, ~ok] carinar-
nica vmhivatali: ~ kirendeltsg
ispostava
carinarnice, carinska ispostava
rinski inovnik, carinar, carinik
vmilletk [~e, ~et] carinska taksa
vmjegyzk [~e, ~et, ~ek] carinski
spisak vmjvedk [~e, ~et]
carinski prihodi
tb vmkedvezmny [~e, ~ek]
carinska
povlastica
vmkezels [~e, ~t] carinjenje
vmkezelsi: ~ dj taksa za carinjenje
vmkteles <ru> podlean [-na] cari-
ni vmmentes [~en] osloboen od
carine;
~ behozatal bescarinski uvoz
vmol [~t, ~jon] cariniti vmol at
~t, ~k] carinik vmrsg [~e,
~et] carinska straa/
sluba
vmpr [~ja. ~t,a ~ok] vukodlak
vmsoromp [~J ~t, ~k] (tv is)
carinska barijera
vmtarifa [~ja, At, *ik] carinska tari-
fa; kedvezmnyes ~ carinska tarifa s
povlasticom vmtiszt [~Je> ~et,
~ek] carinski
oficir
gled vmvizsgl [~ja, ~t, ~k]
carinski
pregleda
van [volt, legyen, lenni] 1. (segdige-
knt) biti; apm tisztvisel volt otac
mi je bio inovnik; ez nagy meglepets
volt to je bilo veliko iznenaenje;
gy volt, hogy eljvk bila mi je name-
ra da doem; 2. na mi ~? no, ta
je (novoga)? hogy ~? kako je? kako
ste? jl ~ dobro (mu) je; 3. (ltezik)
ima; itt sok knyv ~ tu ima mnogo
knjiga; 4. vkinek vmije imati to;
57 Magyarszerbhorvit
~ eSy f'a ima sina; hemelkedse ~
ima temperaturu; igaza ~ ima pravo;
~ mg id ima vremena; 5. (vhol
tallhat) nalaziti se; 6. szl ~
benne
vmi ima tu neto (po sredi); tbb
szerencsje ~, mint esze ima vie
sree nego pameti vndor [~a,
~t, ~ok] putnik vndorbot [~Ja<
~t] ! putniki
tap, putnika palica; 2. szl ~ot
vesz a kezbe haljku na bataljku
vndorcirkusz [~a, ~t, ~ok] putujui
cirkus vndordj [~a, ~at, ~ak]
(sp is)
prelazna nagrada vndorgyls
[~e, ~t] (p/ tudomnyos
trsasg) zborovanje izvan sedita
vndoriparos [~a, ~t, ~ok] zanatlija
h, torbar vndorls [~a, ~t,
~ok] putovanje
po svetu vndorl [~Ja. ~t, ~k]
vandroka,
skitalica h, n, skitnica h, n
vndormadr [-dara, -darkat, -dark]
1. ptica selica; 2. tv, pejor (helyt
gyakran vltoztat munks) radnik-
-lutalica h, n,
vndornp [~e, ~et, ~ek] trt no-
madski narod vndorol [~t, ~jon]
putovati [-tujem]
(peke), skitati se vndorserleg
[~e, ~et, ~ek] sp pre-
lazni pehar vndort [~Ja> -utat]
put, skitanje,
skitnja vndorzszl [~ja, ~t, ~k]
prelazna
zastava/zastavica vanlia [~ja, -it]
vanilija vanliafagylalt [~Ja ~otl
sladoled od
vanilije/vanile vanlis [~an]
vanilijski, vanilski, od
vanile/vanilije, sa vanilom vnkos
[~a, ~t, ~ok] jastuk, uzglavlje,
uzglavak [-vka], uzglavnica
vnkoshj [~a, ~at, ~ak], vnkoshu-
zat [~a, ~ot, ~ok] navlaka
vnszorog [-fgglt, ~jon] vui [vuem]
se, batrgati-'e, teturati (se)
vnyadt [~an] slabunjav var [~(j)a,
~t, ~ok] (seben) krasta,
kora
898 vrosliget vrosnegyed 899 vasbeton
vr1 fn [~a, ~at, ~ak] tvrava, grad; varzsol [~t, ~jon] arati, vraati,
(kastly) dvorac [-rca] vr2 ige [~t, bajati [-jem], bahoriti
~jon] 1. ekati, priekati; az varzsvessz [~je, ~t, ~k] arobna
elszobban ~ ekati u pretsoblju; ~j palica, arobni tapi, viline ralje,
e vrosparancsnok [~a, ~ot, ~ok] kat
Sy kicsit! (pri)ekaj malo! (pri)ekaj arobni pruti
samo! ~junk csak! stanimo ! vrfal [~a, ~at, ~ak] gradski bedem
ekajmo! 2. <vkit, vmit v vkire, varga [~ja, ^t, *k] obuar
vmire) vkit ebdre ~ ekati koga na vargabet: ~t ir le zaobii [-biem]/
ruak; a lny ~ r eka ga devojka; zaobilaziti vargnya [*ija, rit, rik]
szves vlaszt ~va u oekivanju nv vrganj,
Vaeg cenjenog odgovora; alig ~ja, varganj vrhat [~an/~lag] mogu,
hogy . . . jedva eka da. .. verovatan
vrakozs [~a, ~t, ~ok] 1. doeki- [-tna], kako se predvia v oekuje;
vanje; 2. (remls) oekivanje; ~on ~ idjrs prognoza vremena
fell preko oekivanja; 3. (jrmve- varil [~t, ~j n ] varirati varins
k) stajanje, zadravanje (kola) [~a, ~t, ~ok] varijanta varj
vrakoz|ik [~ott, ~zk/~zon] 1. ekati, [~ja/varja, ~t/varjat, ~k/var-
iekivati [-kujem], priekati/ jak] vrana; fekete ~ galovrana;
priekivati [-kujem]; 2. (jrm) vetsi ~ gaan; kb'zm ~ a ~nak nem
stajati [stojim], zadravati se, parki- vjja ki a szemt vrana vrani oiju
rati ne vadi varjhj [~a, ~at, ~ak]
vrakoz I. mn: ~ llspont stav oe- nv ednjak,
kivanja/iekivanja; II. fn [~J a >
preljub vrkastly [~a, ~t,
~t, ~k] ekalac [-aoca]; <n> ~ok] dvorac
ekalica
[-rca], zamak [-mka], utvrenje
vrakoztat [~ott, -asson] dati ekati varkocs [~a, ~ot, ~ok] pletenica
vrands orv bremenita vrmegye [rije, ~t, rik] upanija;
varangyos: ll ~ bka krastava aba, varmea trt
krastaa, baburaa
vrmegyehza [rit] trt upanija
varas <prks> krastav vrcsarnok [~a, ~ot, ~ok] ekaonica
vrat [~ott, -asson] dati ekati vromnyos [~a, ~t, ~ok] (budui)
vratlan [~ul] 1. neoekivan, iznena- naslednik; a trn ~a prestolonasled-
dan [-dna], naprasan [-sna]; ~ nik vros [~a, ~t, ~ok] grad,
fordulat neoekivan preokret, peri- varo n;
petija; ~ tmads iznenadni napad; bemegy a ~ba otii u grad
2. ~ul neoekivano, iznebuha, izne- vrospts [~t] zidanje grada
buice; ~ul beletkzik vkibe, vmibe vrosfalak [~at] trt zidine
natrati [-im] na koga, na to, ii vrosfejleszts [~t] urbanizam, urba-
[idem] nenadano u susret komu, emu nistika
varzs [~a, ~t, ~ok] ar, dra, prima- vroshza [rit] gradska kua vrosi
rna gradski, varoki; ~ polgr
varzs- aroban [-bna] graanin [tb -ani], gradski stanovnik,
varzslat [~a, ~ot, ~ok] arolija, varoanin [tb -ani]; ~ tancs gradsko
arobnjatvo vee vrosias [~at; ~an; ~abb]
varzslatos [~at; ~an; ~abb] bajan varoki,
[-jna] varoanski; po varoki vroskapu
~K] [~Ja ~t, ~k] gradska ka-
pija
arobnjak,
vroskp [~e, ~et] izgled grada
^ vroskzi meugradski vrosliget
varzsl [~Ja ~t> ~k] arobnica, [~et] gradski park/vrt
bajalo, arobnik
varzsln [~je, ~t
bahorica, bajalica
vrosnegyed [~e, ~et, ~ek] gradski
kvart, gradska etvrt
vrosnzs [~t] razgledanje grada
komandant grada/mesta
vrosrendezs [~t] ureivanje grada
vrosrsz [~e, ~t, ~ek] deo/rajon
grada, gradski rajon/kvart
vrosszerte po elom gradu
vrszoba [~ja, rit, ~k] ekaonica,
soba za ekanje
vrterem [-rme, -rmet, -rmek] e-
kaonica
varr [~t, ~jcm] siti [ijem], ivati
varrs [~a, ~t, ~ok] ivenje, ijenje
varrat 1 fn [~a, ~ot, ~ok] av [va,
tb avovi], opav [-va]; (koponyn)
svez
varrat2 ige [~ott, varrasson] dati/da-
vati siti, dati da se ije
varrcrna [~ja, ~t, ~k] ivai konac
[-nca], konac za ivenje
varroda [~ja, rit, rik] krojanica,
ionica
varrgp [~e, ~et, ~ek] ivaa maina,
ivai stroj
varrlny [~a, ~t, ~ok] devojka
ivaica/valja/velja/krojaica
vrrom [~ja, ~ot, ~ok] razvaline tb
utvrenja, gradske ruevine
varrn [~je, ~t, ~k] ivaica, valja,
velja
varrt [~je ~t, ~k] ivaa igla,
ivatka [rsz e -ki]
varsa [^ija, ^it, ^ik] (halszhlfajta)
vra, vrnja
Vars [~t] fldr Varsava
vas [~a, ~at, ~ak] 1. gvoe, eleo;
hengerelt ~ valjano gvoze; kovcsolt
~ kovano elezo; 2. (bilincs) ~ra
ver staviti/stavljati v baciti/bacati
koga u okove, vezati [veem]/
vezivati [-zujem] u kvrge; 3. egy
~a sincs nema ni prebijene pare;
4. (kzm:) addig sd a ~at, amg
meleg gvoe se kuje dok je vrue
vas- gvozden, elezan [-zna]
vasabroncs [~a, ~ot, ~ok] gvozden
obru
vasgy [~a, ~at, ~ak] elezni/gvozde-
ni krevet
vasajt [~Ja/-aJtaJa, ~t, ~k] gvozdena
vrata tb
vasakarat [~a, ~ot] gvozdena/elina
volja
vasal [~t, ~jon] 1. (ruht) glaati,
peglati, tiglati; 2. (ajtt) okovati
[okujemj/okivati; 3. (lovat) potko-
vati/potkivati (konja)
vasals [~a, ~t, ~ok] 1. (ruh)
glaanje, peglanje; 2. (ajtn) oki-
vanj e, okov (na vratima); 3. (l)
potkivanje, okov (konja)
vasal [~ja, ~t, ~k] (eszkz) glaalo,
glaalica, pegla, utija, tigla
vasaln [~je, ~t, ~k] glaarica,
peglarica
vsr [~(J)a ~t> ~ok] 1. vaar, sajam
[-jma]; pazar; ipari ~ industrijski
(vele)sajam; nemzetkzi ~- meuna-
rodni sajam; 2. (zlet(kts)) pa-
zar; j ~t csinl napraviti dobar
pazar
vsrcsarnok [~a, ~ot, ~ok] trnica
vsrfia [~t] poklon s vaara
vsri 1. vaarski, sajamski, sajmeni;
~ hrad sajamske novosti tb; ~
keresked vaarski trgovac; 2. tv
~ reklm vaarska reklama
vsrl I. mn kupovni; II. fn [~j a >
~t, ~k] kupac [-pca]
vsrler [-ereje, ~t] (pnz) ku-
povna mo novca
vsrlrtk [~e, ~et] kupovna vred-
nost
vasrnap [~J a ~ot, ~ok] nedelja
vasrnapi nedeljni
vsrol [~t, ~jon] kupiti/kupovati [-
pujem]
vsros [~a, ~t, ~ok] (vsri rus)
vaardija h
vsrtr [-tere, -teret, -terek] trg,
pijaca, vaarite
vasru [~ja, ~t, ~k] gvoarska/
elezna roba, gvozarija
vasas I. mn ld vastartalm; II. fn
[~a, ~t, ~ok] (vasmunks) metalac
[-ka]
vasbdog [~Ja> ~ot] gvozdeni/elezni
lim
vasbeton [~ja, ~t] 1. armirani beton,
elezobeton; 2. (jelzknt) armira-
57*
vasbetonszerkezet vastartalm 901 vdenc
900 vastaps
 nobetonski; elregyrtit ~ elemek
armiranobetonski montani elementi
vasbetonszerkezet [~e, ~et, ~ek] ar-
miranobetonska/elezobetonska kon-
strukcija
vasedny [~e, ~t, ~ek] elezno posue
vasrc [~e, ~et] gvozdena/elezna
ruda(a)
Vas- s Fmipari: ~ Dolgozk Szakszer-
vezete Sindikat radnika gvoarske
i metalne industrije
vas- s fmmunks metalac [-Ica], me-
talski radnik
vaseszterglyos [~a, ~t, ~ok] ele-
zostrugar, elezotokar, struga
vasfegyelem [-Ime, -lmet] gvozdena/
elezna disciplina
vasforgcs [~a, ~ot, ~ok] strugotine
tb gvoa; elezne strugotine
vasf [-fve, -fvet] nv vrbena
vasfggny [~e, ~t, ~k] (tv is)
gvozdena/elezna zavesa
vasglic [~a, ~ot] vegy gvozdena
galica, sulfat eleza, elezni sulfat
vasgyr [~a, ~at, ~ak] elezara, leva-
onica gvoa/eleza
vasgyrts [~a, ~t] crna metalurgija,
metalurgija eleza/gvoa
vashengerm [~ve, ~vet, ~vek] valja-
onica gvoa/eleza
vashd [~ja, -hidat, -hidak] gvozdeni/
elezni most
vashulladk [~a, ~ot] drozga
vsjik [~ott, ~sk/~son] krzati se;
szl ~ik a foga vmire rastu mu zazu-
bice
vaskalapos gny ukruen; ~ ember
staromodan [-dna]/nesavremen o-
vek
vasklyha [-ja, At, *ik] gvozdena/
elezna pe v furuna
Vaskapu [~t] fldr erdap
vaskereskeds [~e, ~t, ~ek] gvoar-
(nic)a, trgovina eleznom robom
vaskerts [~e, ~t, ~ek] gvozdena
ograda
vaskohszat [~a, ~ot] crna metalurgija
vaskorszak [~a, ~ot] geol gvozdeno/
elezno doba
vaskos [~at; ~an; ~abb] 1. debeo [-
ela], pun, krupan [-pna], zdepast;
2. tv ~ trfa mastan vic, nepristojna/
masna/slobodnija ala vaslemez
[~e, ~t, ~ek] gvozdeni/
elezni lim, gvozdene ploe/plohe tb
vasmacska [Aja, At, Ak] haj kotva,
sidro, lenger vasmunks [~a, ~t,
~ok] metalac
[-lca]
vasm [~ye, ~vet, ~vek] elezara
vasolvaszt [~ja> ~*> ~k] koh
topionica/talionica eleza vsott
[~an] 1. <kopott> otrcan; 2.
tv nevaljao [-ala], raskalasan [-na],
opak; ~ gyerek v klyk mangup,
mangupe, neotesanac [-nca], ne-
valjalac [-lca] vasnt [~je, *t,
~k] 1. <munks>
livac [-vca] gvoa/eleza; 2. ld vas-
ntde vasntde [-je, At, ~k] vasti elezniki; ~ alkalmazott e-
levaonica/
livnica gvoa v eleza
vasntvny [~e, ~t, ~ek] gvozdeni/
elezni liv vastvzet [~e, ~et,
~ek] elezna
legura/slitina
vaspor [~a, ~t] gvozdeni/elezni prah
vasrcs [~a, ~ot, ~ok] gvozdena re-
etka vassalak [~ot] miisz gar,
troska od
gvoa vasszerkezet [~e, ~et, ~ek]
gvozdena/
elezna konstrukcija vasszorgalom
[-Ima, -Imat] istrajna/
ustrajna marljivost vastag [~ot;
~on; ~abb] debeo [-ela],
obiman [-mna], irok, krupan [-pna];
~ bot tapina; ~ fa vrsto/jedro
drvo vastagbl [-bele, ~t] orv debelo
crevo;
<llat> tovnjak vastagb'r I.
mn: tv (szgyentelen)
debelokoan [-na]; II. fn: ll ~ek
debelokoci vastagit [~ott, ~son,
~ani] odebeliti,
uiniti debljim, udebeliti vastagod
i k [~ott, ~jk/~jon] odebe-
leti [-lim], (o)debljati, udebljati, za-
debljati
vastagsg [~a, ~ot] debljina
vastaps [~a, ~ot] szinh urnebesn
pljesak
vastartalm gvoan, elezan [-zna]
vastiido' [~je, ~t, ~k] orv gvozdena/
elezna plua tb
vast [~ja -utat, -utak] eleznica;
egyvgny ~ eleznica sa jednim
kolosekom; gazdasgi ~ privredna
eleznica; keskeny vgny ~ elezni-
ca uskog koloseka; ktvgny ~
eleznica dvostrukog koloseka; rendes
nyomtv ~ eleznica normalnog ko-
loseka
vastlloms [~a, ~t, ~ok] eleznika
stanica
vasutas [~a, ~t, ~ok] elezniar;
Vasutasok Szakszervezete Sindikat
elezniara
vasthlzat [~a, ~ot] eleznika mre-
a vd [~ett, ~jen. ~ e n i l } ( k a t i s )
braniti; (oltalmaz) tititi, braniti;
lezniki slubenik; ~ csompont
elezniki vor; ~ djszabs elezni- braniti svoje gledite v svoj stav;
ka tarifa, tarifa eleznikog saobra-
aja; ~ fvonal glavna pruga, e-
leznika magistrala; ~ hd elezniki
most; ~ jegy eleznika karta; ~
kedvezmny povlastica za vonju
eleznicama; ~ sszekttets elezni-
ka veza; ~ szerencstlensg eleznika
nesrea; ~ tlts elezniki nasip
vastvonal [~a, ~at, ~ak] eleznika
pruga
vasvz [~a, ~at, ak] gvozdeni/
elezni skelet, elezna graa, elezni
okvir/sklop
vasvilla [~ja, ^t, /ik] gvozdene/elezne
vile v rogulje tb
vszon [~ja/vszna, ~t/vsznat, vsz-
nak] platno
vszon- platnen
vszonruha [~ja, At, ~k] platneno
odelo
vatta [~ja, *it, ~k] vata
vattakabt [~ja. ~ot, ~ok] pamuklija
vatts [~an] sa vatom, postavljen
vatom
vattz [~ott, ~zon] postaviti/postav-
ljati vatom
vz [~a, ~at, ~ak] kostur, skelet
vza [-ija, -Ct, -ck] vaza vzlat [~a,
~ot, ~ok] nacrt, skica; mv studija;
irodalmi ~ knjievna
crtica; ~ot kszt vmirl nainit,-
nacrt/skicu ega v o emu
vzlatknyv [~e, ~et, ~ek] knjiga/
album skica
vzlatos [~at; ~an; ~abb] u krupnim/
glavnim potezima v crtama v lini-
jama, skiciran
vzlatterv [~e, ~et, ~ek] privremeni
nacrt, skica projekta
vzol [~t, ~jon] skicirati; prikazati [-
kaem] u glavnim crtama
vc [~je, ~t, ~k] biz ve-ce, engleski
nunik/zahod/klozet
vckagyl [~ja. ~t ~k] zahodska
koljka
vcpapr [~ja, ~t, ~ok] toaletni
papir
<v> uvati; ~i az llspontjt
~i a bke gyt braniti stvar mira; ~i
az egszsgt uvati zdravlje; ~i
vkinek az rdekeit uvati "neije
interese; a gtak ~enek bennnket az
rvztl brane tite nas od poplave;
2- y'q? (vdlottat) braniti; 3. sp
<a kapus) braniti
vdekezs [~e, ~t, ~ek] (kat is) o(d)-
brana; ~ben van biti u defanzivi/
odbrani
vdekez|ik [~ett, ~ z k/~zen] 1. vmi-
vel (mentegetdzik) braniti se, prav-
dati se im; kzzel-lbbal ~ik braniti
se rukama i nogama; 2. vki, vmi
ellen braniti se od koga, od ega
vedel [~t, ~jen] np lokati [loem]
vdelem [-Ime, -lmet] (jog, sp is)
o(d)brana; (oltalom) zatita; a haza
-Ime odbrana otadbine; (jog:) a ~
tani svedoci odbrane; vkinek -Imre
kel uzeti [uzmem ]/uzimati koga u
o(d)branu/zatitu; -lmet nyjt vmi
ellen pruiti zatitu protiv ega
vdelmez [~ett, ~zen] braniti, tititi
vdelmi o(d)bramben, zatitni, defan-
zivan [-vna], defenzivan; ~ intzke-
ds zatitna mera
vdenc [~e, ~et, ~ek] 1. jog tienik,
klijent; (n) tienica, klijentica; 2.
protee [-ea]
vedr 902 vgcl vgrehajts
vgelads 903
 veder ld vdr
vd- s dacszvetsg [~e, ~et] pol
savez za odbranu i napad
vdett [~en] zatien; ~ terlet branje-
vjna
vdhet [~en] to se moe braniti v
(o)pravdati
vdjegy [~e, ~et, ~ek] zatitna marka,
zatitni znak/ig; gyri ~ fabrika/
tvornika zatitna marka
vdktelezettsg [~e, ~et] kat vojna
obaveza
vedls' [~e, ~t] (llatok) linjanje
vedlsl: ~ id vreme linjanja
vedlett linjav
vedl|lk [~ett, ~eni] linjati se, mitariti
se, gubiti dlaku; a kgy ~ik zmija
skida svoju koulju
vdnk [~e, ~t, ~k] zatitnik,
pokrovitelj
vdnksg [~e, ~et] zatita, pokro-
viteljstvo, zatitnitvo; vkinek a ~e
alatt pod ijom zatitom, pod ijim
pokroviteljstvom
vd I. mn zatitni; II. fn [~je, ~t, ~k]
1. zatitnik, branilac [-ioca]; 2. jog
branilac [-ioca], zastupnik; kirendelt
~ odreeni branilac; 3. sp
odbrambeni igra; 4. <trgy> branik
vdbstya [~ja, *it, *ik] bastijon,
bedem
vdberendezs [~e, ~t, ~ek] milsz
zatitni ureaj
vd'beszd [~e, ~et, ~ek] jog o(d)-
brambeni govor, re o(d)brane pred
sudom
vderdsv [~a, ~ot, ~ok] mgazd
zatitni umski pojas
yd'tel [~e, ~t, ~ek[ zatitno jelo
vdfal [~a, ~at, ~ak]o(d)brambenizid
vdgt [~Ja> ~at, ~ak] odbrambeni
nasip, odbrambena brana; (kik-
t) lukobran
vdn [~je, ~t, ~k] orv bolniarka,
nudilja, sestra (pomonica)
vdolts [~a, ~t, ~ok] orv zatitno
cepljenje
vdrizet [~e, ~et] hiv zatitni
pritvor
vdruha [~ja, ^t, rCk] zatitna
odea
vdszrny [~a, ~at, ~ak] okrilje;
vkinek a ~ai alatt pod ijim okri-
ljem
vdgyvd [~je, ~et, ~ek] jog advokat,
odvetnik, branilac [-ioca] vdtelen
[~l] nezatien, bez odbrane vg 1
[~e, ~et, ~ek] 1. (vminek a vge)
kraj, konac [-nca]; a kenyr ~e
okrajak [-jka] hleba; a menet-oszlop ~e
zaelje; nem ltszik a ~e nikada mu
kraja sagledati; a falu ~n na dnu
sela; az utca ~n na kraju ulice; ~re
lt sagledati/ sagledavati; 2. trt ~ek
krajina, granica; 3. (befejezs)
zavretak [-tka], svretak; (kimenetel)
ishod; ~ nlkli beskonaan [-na],
beskrajan [-jna]; j ~ dobar svretak;
a mlt v ~e fel krajem/potkraj
prole godine; a ~n a) (vminek)
koncem, na koncu, pod konac; b)
(vgl) najzad, na kraju krajeva,
najposle; szeptember ~n krajem/
koncem septembra v rujna; ~re r
dovriti; ~et r svriti se; 4. ~e van
(elpusztul) svreno je, svrilo se,
gotovo je, propao je; ~em van
doao mi je kraj, svreno je sa mnom,
propao sam; ~t jrja a) (haldoklik)
pribliavati se kraju, svabiti eve; b)
(fogytn van) nestajati [-je]; 5. (cl)
mi ~bl radi ega? 6. (szl:) nem lesz
j ~e nee se dobro svriti; se ~e, se
hossza ni kraja ni konca; ~et vet
vminek uiniti kraj emu; (kb'zm:)
minden j, ha a ~e j konac delo
krasi; poslednja se broji
vg 2 [~je, ~et, ~ek] ker, tex komad;
egy ~ vszon komad platna
vgakarat [~a, ~ot] poslednja volja
vglloms [~a, ~t, ~ok] krajnja
stanica
vgbl [-bele, ~t/-belet] pravo/zadnje
crevo
vgblnyls [~a, ~t] mar -fusson] 1. pretrati, protrati; 2.
vgbemegy [-ment, -menjen, -menni]
zbiti [zbiva] se, deavati se
vgbizonytvny [~a, ~t, ~ok] isk
oprosnica
vgcl [~j a > ~t] konani/krajnji cilj
krajnja svrha
vgelads [~a, ~t] (konana) raspro-
daja
vgelthatatlan [~ul] nedogledan [-
dna]
vgelgyengls [~e, ~t] staraka
nemo/iznemoglost
vgeredmny [~e, ~t] krajnji/konani
rezultat v zakljuak [-ka]; ~ben
na kraju krajeva, na koncu konca, u
krajnjoj liniji
vgrvnyes [~en] konani, krajnji
vges [~en] konaan [-na]
vges-vgig du ega, od kona do
kona
vegetl [~t, ~jon] vegetirati
vegetrinus [~a, ~t, ~ok] vegetari-
janac [-nca]; (n) vegetarijanka
vgett radi, zarad, zaradi birt e;
mi ~? zaradi ega?
vgez [vgzett, ~zen] 1. (vmit)
svriti/svravati, dokonati/dokon- vgigvezet [~ett, -zessen] sprovesti [-
avati, dokonati, dovriti/dovravati;
mit ~tl? to si uradio? 2. vkivel
a) (elszmol) prekinuti veze/odnose,
svriti s kim; b) (kivgez, meg-
semmist) dokusuriti/dokusurivati [-
rujem] koga; ~ magval svriti sa
sobom; 3. vmivel (p/ munkval)
dokonati to
vgezetl naposletku, napokon
vghatrozat [~a, ~ot, ~ok] konana
odluka
vghezvisz [-vitt, -vigyen, -vinni]
izvriti/izvravati, dovriti/dovra-
vati, izvesti [-edem]/izvoditi
vghezvitel [~e, ~t] izvrenje
vgig do kraja, skroz; ~ ttekint sagle-
dati/sagledavati s sagledivati [-
dujem]
vgigll [~(ot)t, ~jon] (p/ eladst)
odstajati [-stojim]
vgigfekszik [-fekdt, -fekdjn]
(vmin) ispruiti se vgigfut [~ott,
(knyvet, rst) prelistati (knjigu),
prei [-edem] pogledom
vgiggondol [~t, ~jon] promisliti/
promiljati, razmisliti, prei [-edem] u
mislima vgigjr [~t, ~jon] proi
[-odem]/
prolaziti, proputovati [-tujem],
obii [-iem]/obilaziti
vgiglapoz [~ott, ~zon] prelistati/
prelistavati
vgigmegy [-ment, -menjen, -menni]
proi [-odem], prei [-edem]
vgigmr [~t, ~jen] 1. (tekintetvel)
odmeriti/odmeravati koga od glave
do pete v odozgo dodole; 2. (hossz-
ban megmr) promeriti/promeravati
vgignz [~ett, ~zen] dogledati;
(knyvet, munkt) pregledati (knji-
gu, rad), pogledati v posmatrati od
poetka do kraja
vgigolvas [~ott, ~son] proitati od
poetka do kraja, doitati
vgigtekint [~ett, ~sen, ~eni] vmin
razmotriti to, pregledati to
vgigvg [~ott, ~jcm] vkin (bottal)
odalamiti koga
edem]/sprovoditi do kraja
vgigvonul [~t, ~jon] proi [-odem]/
prolaziti; vmi ~ vmin (mint ksr-
jelensg) provlaiti se kroz to
vgkpp(en) konano
vgkielgts [~e, ~t] otpremnina, ot-
pravnina
vgkimerls [~e, ~t] krajnja izne-
moglost, potpuno iscrpljenje
vgleg konano
vgleges [~en] konaan [-na], defini-
tivan [-vna]
vglegest [~ett, ~sen, ~eni] ustaliti/
ustaljivati [-ljujem]; szolglatban ~
potvrditi/potvrivati [-ujem] u
slubi
vglny [~e, ~t, ~ek] ll praivo bie,
praivotinja, protozoe
vglet [~e, ~et, ~ek] krajnost, pretera-
nost; egyik ~bl a msikba esik pasti
iz jedne krajnosti u drugu
vgsszeg [~e, ~et, ~ek] konani
iznos, konana svota
vgre naposletku
vgrehajt [ott, ~son, ~ani] izvriti/
izvrivati [-ujem] s izvravati,
obaviti/obavljati
vgrehajts [~a, ~t, ~ok] 1. (meg-
tevs, teljests) izvrenje; bntets
~ izvrenje kazne; 2. jog (br-
vgrehajt 904 vegyszeres vegytan 905 vn

 sgi) sudsko izvrenje; (foglals)
ovrha, plenidba, egzekucija; ~ terhe
alatt pod pretnjom ovrhe
vgrehajt I. mn izvran [-na]; ~
bizottsg izvrni odbor; ~ szerv
izvrni organ; II. fn [~ja, ~t, ~k]
izvrilac [-ioca], izvritelj; (n)
izvriteljica, izvriteljka; brsgi
~ sudski izvritelj, egzekutor, ovr-
hovoditelj
vgrendelet [~e, ~et, ~ek] oporuka,
testament, zavetanje; hamis ~
krivotvorena oporuka
vgrendeleti [~leg] oporuan [-na],
testamentaran [-rna], po oporuci,
po testamentu
vgrendelkezik [~ett, ~zk/~zen] opo-
ruiti, izraziti/izraavati poslednju
volju, zavetati/zavetavati, testa-
mentom odrediti
vgrendelkez fn [~je, ~t, ~k] opo-
ruilac [-ioca], oporuitelj, testa-
tor, zaveta, zavetatelj
vgre-valahra jedva jedvice, jedva
jednom
vgromls [~a, ~t] pogibija
vgs I. mn krajnji, poslednji, zadnji;
a ~ esetben u krajnjem sluaju; ~
ktsgbeessben u krajnjem oajanju;
~ terminus krajnji rok; II. fn [~Je
~t, ~k]: a ~kig do skrajnosti, u
najveoj meri
vgszmla f~ja, -it, -ik] ker konana
faktura
vgsz [-szava, ~t] zavrna/poslednja/
zakljuna re
vgszksg [~e, ~et] krajnja nevolja/
nuda/beda; ~ben u sluaju krajnje
nude/nevolje/bede
vgtag [~ja, ~ot, ~ok] ud
vgtelen [~l] beskonaan [-na],
beskrajan [-jna], neizmeran [-rna],
neogranien; ~sokneizmerno mnogo
vgtre najposle, napokon
vgtisztessg [~e, ~et] poslednja po-
ast; megadja a ~et odati posmrtnu
potu
vgl najzad, napokon, naposletku;
~ is na kraju/krajeva, ipak; ~ is
megharagudott na kraju krajeva
naljutio se
vgvr [~a, ~at, ~ak] trt pogranina
tvrava
vgzs [~e, ~t, ~ek] reenje
vgzet [~e, ~et] sudba, sudbina, udes,
usud, kismet
vgzetes [~et; ~en; ~ebb] fatalan [-
Ina], koban [-bna], sudbonosan [-
sna]
vgzett [~en] svren; ~ dik svren ak
vgzettsg [~e, ~et] sprema
vgzds [~e, ~t, ~ek] nyelv nastavak
[-vka], zavretak [-tka]
vgzd|ik [~tt, ~jk/~jn] svriti/
svravati se
vegyelemzs [~e, ~t, ~ek] hemijska/
kemijska analiza
vegyrtk [~e, ~et, ~ek] hemijska/
kemijska vrednost
vegyrtk: egy ~ jednovalentan [-tna]
vegyes [~et; ~en; ~ebb] 1. meovit,
razan [-zna]; ~ kiadsok razni izdaci/
rashodi; 2. pejor ~ trsasg areno
drutvo; 3. sp ~ pros <tenisz>
meoviti par; 4. zene ~ kar meoviti
pevaki zbor; 5. (jsgrovat) razno
vegyeskereskeds [~e, ~t, ~ek] trgovina
meovitom robom, pecerajska radnja
vegysz [~e, ~t, ~ek] hemiar, kemi-
ar
vegyszet [~e, ~et] hernija, kemija
vegyszeti hemijski, kemijski
vegyszmrnk [~e, ~t, ~k] ine-
njer/ininjer hernije v kemije
vegyi hemijski, kemijski; ~ anyag
hemijska/kemijska tvar v materija;
~ tonellltvmit proizvesti [-edem]/
proizvoditi to hemijskim v kemij-
skim putem
vegyileg hemijski, hemijskim putem
vegyipar [~a, ~t] hemijska/kemika
industrija
Vegyipari: ~ Dolgozk Szakszervezete
Sindikat radnika hemijske industrije
vegyt [~ett, ~sen, ~eni] meati; vegy
jediniti
vegyjel [~e, ~t, ~ek] hemijski/ke-
mijski znak
vegyszer [~e, ~t, ~ek] hemijsko/
kemijsko sredstvo
vegyszeres: ~ gyomirts hemijsko
tamanjenje korova/travuljina
vegytan [~a, ~t] hernija, kemija
vegytinta [-ija, rit, rik] hemijsko
mastilo
vegytiszta hemijski/kemijski ist
vegytisztts [~a, ~t] ienje hemij-
skim putem
vegytisztt I. mn hemijsko-istilaki,
hemijsko-istioniki; II. fn [~Ja> ~t,
~k] 1. (szemly) hemijski v ke-
mijski istilac [-ioca]; 2. (-zem)
hemijska/kemika istionica vegyl
[~t, ~jon] 1. meati se; a tmegbe ~
pomeati se sa gomilom; 2. vegy
spojiti/spajati se, jediniti se vegylk
[~e, ~et, ~ek] primesa vegylet
[~e, ~et, ~ek] spoj vegyvizsglat
[~a, ~ot, ~ok] hemijsko/ kemijsko
ispitivanje, hemijska/kemijska
analiza
vka [ija, rit, -k] np, rg merica;
szl ~ al rejt sakriti [-ijem]/
sakrivati
vekker [~(j)e, ~t, ~ek] biz (breszt-
ra) budilnik, budilica vekni [~je,
~t, ~k] biz vekna vkony [~at;
~an; ~abb] 1. tanak [-nka], vitak [-
tka]; ~ hang tanak glas; ~ lb
tankonog; 2. ~an (na)-tanko
vkonybl [-bele, -et, -ek] tanko
crevo
vkonyt [~ott, ~son, ~ani] tanjiti
vkonyod|ik [~ott, ~jk/~jon] tanjiti
se
vektor [~a, ~t, ~ok] mat vektor
vl [~t, ~jen] misliti, veleti [velim];
nem tudom mire ~ni a dolgot ne znam
ta da mislim o tome; gy ~em,
nemsokra esni fog drim v velim da
emo uskoro imati kie vele 1. (~m,
~d stb) s njim/njom (sa mnom, s
tobom itd.); ~ jr skopan, spojen s
im, pripadajui emu; ~ szletett
priroen; ~ szletett tulajdonsg
priroena/uroena osobina, uroenost;
2. (ezzel) time; mit akarsz ~
mondani? ta hoe time da kae?
velejr fn: vminek a ~ja posledica
vlekeds [~e, ~t, ~ek] miljenje
vlekedlik [~ett, ~jk/~jen] misliti.
mniti, drati [-im], verovati [-ru-
jem]; gy ~ik, hogy... on misli v
veruje da..., on je miljenja da . . .
vlemny [~e, ~t, ~ek] miljenje,
mnenje, nazor; mi a ~e rla? ta
mislite v ta je vae miljenje o
njemu? a ~ek eltrnek milenja se
razilaze; az a ~ kerekedik fell to
miljenje prevladava; ~em szerint
po mome miljenju/shvatanju; azon
a ~en van, hogy ... biti miljenja
da ... ; egy ~en vagyunk istoga
smo miljenja; ms ~en van biti
drugoga miljenja/mnenja
vlemnyeltrs [~e, ~t, ~ek] raz-
mimoilaenje u miljenju/shvatanju
vlemnyez [~ett, ~zen] hiv dati/dava-
ti [dajem] struno miljenje
vlemnyklnbsg [~e, ~et, ~ek]
razlika u miljenju/shvatanju
Velence [*t] fldr Venecija; Mleci
[tb, -etaka] trt
velencei I. mn venecijanski; mletaki
trt; II. fn [~t, ~ek] Venecijanac [-
nca]; (n) Venecijanka; Mlei,
Mleanin [tb -ani], (n) Mleanka
[rsz e -ki] trt
vletlen [~l] I. mn sluajan [-jna],
iznenadan [-dna]; ~ szerencse izne-
nadna/neoekivana srea; ~l slu-
ajno; II. fn [~e, ~t, ~ek] sluaj,
sluajnost; puszta ~ puki sluaj,
puka sluajnost; nem ~ az, hogy . . .
nije sluajno da .. . ; ~re biz pre-
pustiti sluaju
vel [~je/veleje, ~t, ~k] 1. (agy)
mozak [-zga]; (gerinc-) modina;
(csont-) sr; 2. (tv.) vminek a
veleje jezgro, jezgra, sr, sutina
ega
velbors [~ja, ~t, ~k] krupan graak
vels [~et; ~en; ~ebb] 1. jezgrovit;
~ csont kost sa sri; 2. (tv.) rvi-
den s ~en kratko i jezgrovito
veltrz: (pl sikoly) to razdire/
para srce
vlt zamiljen, tobonji
vemhes [~en] (llat) steona, skotna
vn I. mn [~et; ~en; ~ebb] (pejor
is) star, mator; ~ banya babetina; ~
bolond stara/matora budala; ~ sza-
vna 906 vr vrad 907 vrmes
 mr matori magarac [-rca]; ~ rka
stari lisac [-sca], piclov; II. fn
[~e, ~t, ~ek] starac [-rca]
vna [-ja, At, Ak] 1. orv vena; 2.
(tv:) klti Aja van ima pesniku
icu
vns <vr> venski
vnasszony [~a, ~t, ~ok] 1. baka,
baba, starica; 2. ~ok nyara babino
leto
vnasszonyos [~an] bapski mn
vendg [~(j)e, ~et, ~ek] 1. gost; <n>
goa; (ltogat) posetilac [-ioca];
~eink vannak imamo drutvo/goste;
~l lt vkit gostiti koga, primiti/
primati koga u kuu, prirediti komu
doek/prijem/gozbu; 2, (kzm:) hivat
lan ~nek ajt mgtt a helye nezvanu
gostu mesto za vratima
vendgcsapat [~a, ~ot, ~ok] sp gos-
tujua ekipa
vendgeskedik [~*tt, ~jk/~jen]
gostiti se, gostovati [-tujem], goz-
bovati [-bujem]
vendgfogad [~Ja ~t> ~k] rg svra-
tiste, hotel, gostionica
vendghaj [~a, ~at, ~ak] perika [rsz
e -ici]
vendgjtk [~a, ~ot] szinh gosto-
vanje
vendgknyv [~e, ~et, ~ek] gostinska
knjiga, knjiga za strance
vendglts [~a, ~t] gostoprimstvo,
doek, prijem, gozba, goenje
vendglt I. mn gostoprimljiv; II. fn
[~ja, ~t, ~k] domain, gostopri-
mac [-mca]
vendgltipar [~a, ~t] ugostiteljstvo
vendgl [~\e, ~t, ~k] gostionica
vendgli gostioniarski, gostioniki
vendgls [~e, ~t, ~k] gostioniar
vendgsg [~e, ~et] gostovanje; ~be
megy ii [idem] u goste; ~ben van
gostovati [-tujem]
vendgszerepel [~t, ~Jen] szinh, sp
gostovati [-tujem]
vendgszerepls [~e, ~t, ~ek] gosto-
vanje
vendgszeretet [~e, ~et] gostoljublje,
gostoljubivost
vendgszeret gostolinhiv
vendgszoba [i ja, At, Ak] gostinska
soba
vnember [~e, ~t, ~ek] starac [-rca],
starina h
vnt [~ett, ~sen, ~eni] initi starim/ vralfuts [~a, ~t, ~ok] podusta-
ostarelim
vnkisasszony [~a, ~t, ~ok] (kiss
rg) ld vnlny
vnlny [~t, ~ok] usedeiica, stara
devojka [rsz e -jci],| baba-devojka;
~ marad plesti [pletem] sede
vnsg [~e, ~et] starost
ventilltor [~a, ~t, ~ok] provetriva,
sisaljka vazduha, ventilator
vnl [~t, ~jn] stariti, matoriti
vny [~e, ~t, ~ek] orv recept
venyige [~je. At, -ik] mgazd (szl
-vessz) (vinova) loza
ver [~t, ~jen] 1. tui [tuem], uda-
rati, biti [bijem], lupati, lemati;
flholtra ~ isprebijati na mrtvo
ime; ssze-vissza ~ premlatiti/pre-
mlaivati [-ujem]; 2. vasra v
bilincsbe ~ okovati [okujem]/oki-
vati; 3. pnzt ~ kovati novac; 4.
ktelet ~ upresti [-edem]/upredati
ue, uariti; 5. gykeret ~ uhvatiti
korena; (tv:) gykeret ~ a lba
(ijedtsgtl) ukoiti se (od straha);
6. ket ~ (vmibe) zabosti [-odem]/za-
badati klin; 7. csapra ~i a hordt
udariti slavinu na bure; 8. jges
~te a szlket grad je tukao vino-
grade; az es ~ kia pljuti; 9. a pul-
zus ~ puls bije; a szv ~ srce kuca; a
szve megsznt ~ni srce mu je prestalo
kucati; 10. tv ~i a mellt udarati se
u prsa; nagy dobra ~ (elhresztel)
udariti/udarati na veliko zvono; 11.
adssgokba ~i magt uvaliti se u
dugove
vr [~e, ~t] 1. krv; a ~ a fejbe
tdult krv mu je uzavrela u glavB; ~
~be borul a szeme zakrvaviti oima;
~t vesz vkitl uzeti [uzmem J/uzi-
mati krv od koga; 2. (tv:) kezhez
~ tapad ruke su mu umrljane krvlju;
~ig srt smrtno uvrediti v vreati;
~rel ztat natopiti/natapati krvlju;
~vel megpecstel zapeatiti krvlju; 3.
szl ~be fojt uguiti u krvi; rossz
~t szl stvarati zlu krv; (kzm:) a ~ verekszik ld verekedik
nem vlik vzz krv nije voda verem [verme, vermet, vermek] jama,
vrad fn [~ja, ~t, ~k] (aki vrt ad) rupa; (termnynek) trap; (kzm:)
davalac [-aoca] krvi aki msnak vermet s, maga esik bele
ko drugom jamu kopa, sam u nju
janje krvi pada 1*~
vrldozat [~a, ~ot] krvna rtva vrengzs [~e, ~2t, ~ek] pokeijf krvo-
vralvadk [~a, ~ot] orv komad usi- lotvo
rene krvi, grumen krvi ^rengz krvoloan [-na] edan [-dna]
veranda [~ja, ^t, rCk] veranda krvi vers [~e, ~t, ~ek] udaranje,
vrtmleszts [~e, ~t] transfuzija v bijenje,
pretakanje v prelivanje krvi batine tb; ~t kap dobiti batine
vrbaj [~a, ~t] krvna bolest vres [~et; ~en; ~ebb] 1. krvav,
vrbeli krvni; tv pravi, izvoran [-rna], okravavljen; ~re ver isprebijati koga
originalan [-Ina] na mrtvo ime; ~re verik egymst
a
vrbossz [~J > ~t] krvna osveta iskrviti se; 2. ~ hurka krvavica
verbunkos [~a, ~t, ~ok] propagandna veresg [~e, ~et, ~ek] poraz; ~et
pesma, muzika za regrutovanje/ szenved pretrpeti [-pim] poraz
novaenje veret1/" [~e, ~et, ~ek] kov; (pl ajtn,
vrcse [~je, ^t, Ak] koba ablakon) okov veret2 [~ett, -essen]
vrcsepp [~je, ~et, ~ek] kap krvi ige dati praviti v
vrcsoport [~ja, ~ot] krvna grupa kovati
verdes [~ett, ~sen] lupkati, kucati veretlen [~l] nesavladan, nepobeen
verb [verebe, verebet, verebek] vra- vrfagyaszt jeziv
bac [-pca]; (kzm:) jobb ma egy ~, vrfolt [~j a ~ot, ~ok] mrlja od krvi
mint holnap egy tzok bolje je danas vrfrd [~t] pokolj, krvoprolie,
jaje nego sutra koko, bolje danas sea vergdik [~tt, ~jk/~jn]
pet nego sutra est prakati
vreb [~e, ~et, ~ek] krvolok, lovaki se, koprcati se, muiti se, otimati se
pas, ptiar vrhas [~t] dizenterija, srdobolja,
vredny [~e, ~t, ~ek] orv krvni sud sukrviast proliv verhetetlen
vereget [~ett, -essen] udarati, lup- nesavladiv, nesavladljiv,
kati; vllon ~ vkit tapati koga po neoboriv, nepobediv vertk [~e,
ramenu ~et] 1. ld verejtk; 2.
verejtk [~e, ~et] znoj; kivert a ~ arca ~vel u znoju svoga lica
oblio me znoj; a ~ patakzik (vkirl) vrkp [~e, ~et] krvna slika
znoj curi vrkerings [~e, ~t] krvotok, optok
verejtkes [~et; ~en; ~ebb] obliven krvi vrkevereds [~t] (faji)
znojem, oznojen, znojan [-jn], meanje
muan [-na], naporan [-rna] krvi (raznih rasa)
verejtkez|ik [~ett, ~zk/~zen] verkli [~Je> ~t> ~k] biz vergl, vergla
znojiti se vrlzt grozan [-zna], razjarujui,
verekeds [~e, ~t, ~ek] tua, tunja- gnusan [-sna], odvratan [-tna]
va, guva, mete, kavga; ~re kerlt vermel [~t, ~jen] mgazd zatrapiti,
a sor dolo je do tue/guve staviti u podrum v u pokrivenu
vereked|ik [~ett, ~jk/~jen] tui jamu vrmrgezs [~e, ~t]
[tuem] se, poupati se, hvatati se (o)trovanje krvi,
vereked [~je, ~t, ~k] kavgadija h, sepsa vrmrsklet [~e, ~et]
svaalica, ubojica temperamen(a)t
verekedffs [~et; ~en; ~ebb] svadljiv, [-nta], ud, narav vrmes [~et;
koji se voli tui ~en; ~ebb] 1. sangvini-
vrnyom 908 vrszegnysg 909
vrszem veszekeds
s
 an [-na]; 2. tv ~ remnyeket
tpll gajiti prevelike nade
vrnyoms [~a, ~t] krvni pritisak/
tlak
vrnyomsmr [~je, ~t, ~k] aparat
za merenje krvnog pritiska
vronts [~a, ~t] krvoprolie
verd|ik [~tt, ~jk/~jn] 1. vmi-
hez udariti se o to; 2. csoportba
~ik zbiti [-ijem] se u gomilu
verr [-ere, ~t, -erek] orv arterija,
ila kucavica, bilo
verfny [~t] sunev sjaj
verfnyes blistav, sjajan [-jna], oba
-sjan suncem
vrmleny [~e, ~t] hematoma, izliv
krvi
vrpad gubilite, stratite
vrrokon. I. fn [~a, ~t, ~ok] krvni
rod/srodnik/roak, rod po krvi; II.
mn srodan [-dna] po krvi
vrrokonsg [~a, ~ot] krvno srodstvo
vers [~e, ~et, ~ek] 1. (sor) stih; ~be
szed sroiti u stihu, staviti/stavljati
u stihove; 2. (kltemny) pesma;
~et r pisati [piem] stihove, pisati
pesmu; ispevati pesmu
vrsejt [~je, ~et, ~ek] krvna elija,
krvno zrnce
versels [~e, ~t] stihotvorstvo, versi-
fikacija
versel fn [~je, ~t, ~k] stihotvorac [-
rca]
verseng [~ett, ~Jen> ~eni] vmirt
takmiiti se, naticati [-iem] se
za to, otimati se o to
versengs [~e, ~t, ~ek] takmienje,
borba za prevlast
verseny [~e, ~t, ~ek] 1. sp takmi-
enje, utakmica; 2. ker konkuren-
cija; gazdasgi ~ ekonomska kon-
kurencija/utakmica, ekonomsko tak-
mienje; tisztessgtelen ~ nelojalna
konkurencija; 3. szocialista ~ soci-
jalistiko takmienje; ~ben ll vki-
vel takmiiti se s kim; 4. (tv:)
felveszi a ~t vkivel merti se s kim,
primiti se takmienja s kim
versenyaut [~ja, ~t, ~k] trkaki
auto
versenybr [~ja, ~t, ~k] sudija/sudac
[suca] utakmice, takmiarski sudi ja
versenyez [-nyzett, ~zen] takmiiti
se, utrkivati [-kujem] se, naticati [-
iem] se, uestvovati [-vujem] u
konkursu/nateaju
versenyfuts [~a, ~t] sp utrka, nate-
canje/takmienje u tranju
versenyfut [~ja, ~t, ~k] sp trka
versenykirs [~a, ~t] odreivanje
takmienja
versenylz [~a, ~at] takmiarska
trema
versenyl [-lova, -lovat, -lovak] konj
za trku, trkaki konj, konj trka
versenyplya [rija, At, Ak] trkalite;
(gerelyvetsre, slydobsra) umeta-
lite
versenyszm [~a, ~ot, ~ok] takmi-
arska disciplina
versenytrgyals [~a, ~t, ~ok] ker
licitacija, draba, nadmetanje; jef-
timba rg
versenytrs [~a, ~at, ~ak] takmac,
suparnik
versenyszs [~a, ~t] takmienje u
plivanju
versenyuszoda [~ja, At, Ak] takmi-
arski plivaki bazen v basen, tak-
miarska plivaonica, takmiarsko
plivalite
versenyzs [~e,e~t] takmienje
versenyz/ [~J "*t, ~k] sp (u)tak-
miar, takmac
verses u stihovima; ~ elbeszls pripo-
vetka u stihovima
versesknyv [~e, ~et, ~ek] pesmarica
versfarag [~ja ~t> ~kl iny stiho-
tvorac [-rca], stihoklepac [-pca]
versforma [rja, At, Ak] oblik stiha
verslb [~a, ~at, ~ak] stopa (u
stihu)
versmrtk [~e, ~et, ~ek] metar [-
tra], mera slogova/stihova, razmer
stiha
verssor [~a, ~t, ~ok] stih, red
versszak [~a, ~ot, ~ok] strofa, kitica
verstan [~a, ~t] metrika
vrszegny malokrvan [-vna], slabo-
krvan [-vna], anemian [-na]
vrszegnysg [~e, ~et] malokrvnost,
anemija
vrszem: ~rf kap ostrviti se, postati
[-anem]/postajati [-jem] drzak [-
ska] v smion vrszomjas krvoedan
[-dna], edan
[-dnaj krvi, krvoloan [-na]
vrszopo fn [~Ja> ~t, ~k] krvopija,
krvolok vert: p ~ fal naboj, zid
od erpia/
lema
vrt [~je, ~et, ~ek] trt oklop
vrtan [~ja ~t. ~k] muenik; <n>
muenica
vrtanhall [~a, ~t] muenika smrt
vrtansg [~a, ~ot] muenitvo
vertein [~l] beskrvan [-vna]
vrtestvr [~e, ~t, ~ek] brat po krvi;
~ek jednokrvna braa vrtezet
[~e, ~et] trt oklop vrtisztt: ~
szer sredstvo za ienje
krvi
vrtcsa [~ja, ~t, ~k] lokva krvi
vrtduls navala krvi vrvizsglat
[~a, ~ot, ~ok] ispitivanje krvi
vrvrs [~en] crven kao krv
vrzkeny [~en] hemofilian [-na]
vrzs [~e, ~t, ~ek] krvavljenje,
krvarenje, krvni otok, otok krvi
vrz[lk [~ett, vrezzen, ~eni] krva-
viti, krvariti; ~ik az orrom krv mi
tee v ide na nos v iz nosa; a seb er-
sen ~ik rana ljuto krvari; tv ~ik a
szvem, ha ... krvavi mi srce ako ...
vrz krvav, koji v to krvari vs
[~ett, ~sen] 1. dupsti [dubem],
klesati [-eem], tesati [teem];
fmbe ~ urezati [-eem]/urezivati
[-zujem] slova v slike u kovine,
gravirati; kbe ~ urezati u kamen', 2.
(tv:) emlkezetbe ~ dobro
upamtiti
vese [-je, ^.t, ^ik] bubreg vesebaj
[~a, ~t] bolest bubrega vesek [-
kve, -kvet, -kvek] bubreni
kamen vesepecsenye [-ije, ~t, ~k]
bubre-
njak
vss [~e, ~t, ~ek] dubenje, gravura
vsnk [~e, e~t, ~k]kgraver, rezbar
vs fn [~J . ~t ~ l (szerszm)
dleto
vesz1 [vett, vegyen, venni] 1. (meg-
fog, megkap) uzeti [uzmem], primiti,
dobiti [-bijem]; honnan vetted ezt?
otkud si to uzeo? gde si uo to?
(knlsnl) vegyen! uzmite! 2.
magra ~ vmit a) (ruht) ogrnuti [-
nem] se im; b) tv (clzst)
primiti/primati to na sebe; 3. min-
takpl ~ vkit ugledati se na
koga; 4. (vl, tart) bizonyosra ~
vmit smatrati to sigurnim; komolyan
~ vmit uzimati v shvatati to ozbilj-
no; semmibe se ~ vmit ne obazirati na
to; sikerlt a dolog? ahogy vesszk!
da li je uspelo? kako se uzme;
magban vve samo po sebi; 5.
(szl:) fejbe ~ vmit uvrteti [-
rtim] sebi neto u glavu; hasznt ~i
vminek upotrebiti v iskoristiti to;
szemgyre ~ vmit dobro pogledati
to; tekintetbe ~ vmit uzeti
[uzmem]/uzimati to u obzir, voditi
rauna o emu; tudomsul ~ vmit
primiti/primati to k znanju v na
znanje
vesz3 [vett, vegyen, venni] (vsrol)
kupiti/kupovati [-pujem]; hitelre ~
kupiti/kupovati na kredit; kz alatt
~ kupiti/kupovati ispod ruke; rsz-
letfizetsre ~ kupiti/kupovati na
otplatu; cipt vettem kupio sam
cipele
vsz1 fn [~e, ~t, ~ek] 1. (romls,
pusztuls) propast, pogibija; (trt:)
a mohcsi ~ mohaka pogibija/
katastrofa; 2. (jrvny) zaraza,
epidemija
vsz2 [veszett, vesszen, veszni] ige
(veszik, pusztul) propasti [-adnem]/
propadati; nestati [-anem]/nesta-
jati [-jem]
vszbrsg [~a, ~ot, ~ok] trt preki
sud
veszedelem [-me, -lmet, -rnek] opas-
nost, pogibelj, pogibao [-bli]; **ben
forog biti v nalaziti se u opasnosti
veszedelmes [~et; ~en; ~ebb] o-
pasan [-sna], pogibeljan [-ijna]
veszekeds [~e, ~t, ~ek] svaa,
prepirka, kavga; ~t kezd zametati [-
eem] kavgu
 911 van
veszekedik 910 vesztesg a
veszekeds [~et; ~en; ~ebb] ~en
ll <viharmadr> burnica, ptica zlo- biti
glasnica; 2. tv (ember) zloguk van
veszds [~e, ~t, ~ek] ld veszdsg opas
veszd|ik [~tt, ~jk/~jn] muiti nosti
se, zlopatiti se, baktati [-kem] se ;
veszdsg [~e, ~et] muka, muenje, ~ben
nevolja, napor, trud, petljanija, pet- foro
ljavina, natezanje g
veszdsges [~et; ~en; ~ebb] muan [- nala
na], naporan [-rna], teak [- ziti
ka], tegotan [-tna] se v
vessz [~je, ~t, ~k] 1. prut, iba, biti u
ipka; tv ~t fut proi [-odem] kroz opas
ibe; 2. nyelv zarez; 3. (szmok- nosti
ban) koma /pog
vesszkosr [-sara, -sarat, -sarak] i-
krbulja belji;
vesszparipa [^ja, *it] 1. (gyermek- ~nek
jtk) tap s konjskom glavom, teszi
konj od trske (igraka); 2. tv ki
omiljena stvar, najmilija zabava, mag
slabost t
vesszz [~tt, ~zn] ibati izlo
veszt [~ett, vesztsen, ~eni] 1. gubiti, iti/
izgubiti; sokat ~ettl, hogy nem voltl izlag
ott mnogo si izgubio to nisi bio ati
tamo; 2. fejt ~i (iz)gubiti glavu; [-
trelmt ~i (iz)gubiti strpljenje ae
veszte [rCt] njegova/njena propast; ^cbe m]
rohan srljati u propast; ~mre mentem se
oda na svoju nesreu sam iao tamo opas
veszteg mirno; maradj ~! ne mrdaj ! nosti
ostani mirno! veszl
vesztegel [~t, jen] mirovati [-ru- yes
jem], ekati [~et;
veszteget [~ett, -essen] 1. (elherdl) ~en;
(pro)davati [dajem] u bescenje, ~ebb
traiti; idt ~ dangubiti; kr ~ni r ]
a szt ne gubite vie ni reci o tome; opas
2. (megveszteget) mititi/podmii- an [-
vati [-ujem] sna],
vesztegets [~e, ~t, ~ek] podmii- pogi
vanje, mito belja
veszteget fn [~je, ~t, ~k] podmii- n f-
va ljna]
vesztegzr [~a, ~at] karantena, ka- ; ~
rantin hely-
vesztes [~e, ~t, ~ek] pobeen, koji zetbe
je izgubio jutott
vesztesg [~e, ~et, ~ek] gubitak [- am
tka]; ptolhatatlan ~ nenaknadiv naga
zio
svad-ljiv, inatljiv; ~ ember sam
veszekedik [~ett, ~jk/~jen] svaati se, prepirati [-rem] se, -svadljivac [-vca] na
kavgati se, kaviti se veszekszik I veszekedik tanak
veszeked I. mn kavgadijski; II. fn [~je, ~t, ~k] svaalica h, veszly [~e, ~t, ~ek] opasnost, led;
svadljivac [-vca] pogibelj, pogibao [-bit]; tl (vas
 t:) kihajolni ~ opasno je van se nagnuti vesztett vetkzik
veszlyeztet [~ett, -essen] dovoditi u opasnost/pogibelj
veszlytelen [~l] bezopasan [-sna]
veszendbe: ~ megy propasti [-adne]/ propadati gubitak; ~et okoz vkinek naneti vetl/rc
vszes [~et; ~en; ~ebb] opasan [-sna], pogibeljan [-ljna] [-esem]/nanositi gubitke; ~et szen- [~je, ~t,
veszett [~en/~l] 1. (elveszett) propao [-ala], izgubljen; ~iil ved pretrpeti [-pim] gubitak ~k]fexun
besno; 2. orv pobesneo [-ela]; ~ kutya besan [-sna] pas vesztett izgubljen veszthely [~e, ak[-nka],
veszettsg [~e, ~et] besnilo, bes ~et, ~ek] trt gubi- cevnjak
vszfk [~e, ~et, ~ek] konica za sluaj opasnosti, zavor za lite, stratite vtelzavar
pogibelj vet [~ett, vessen] 1. (dob) baciti/ [~a, ~t,
vszhr [~e, ~t, ~ek] crni glasi bacati; 2. (magot) sejati (seme); ~ok] rd
veszik I vsz2 3. ~i magt baciti/bacati se; smetnje
veszt [~ett, ~sen, ~eni] gubiti; idt ~ gubiti yreme (utaman); vki v vmi utn ~i magt baciti se tb
slybl ~ (iz)gubiti u teini; ld veszt is na koga v to; a fldre ~; magt prijema,
vszjel [~e, ~t, ~ek] znak opasnosti, znak za uzbunu baciti se na zemlju; vkinek a atmosfer
vszjelz fn [~je, ~t, ~k] <kszlk> alarmni ureaj, signal za karjaiba ~i magt baciti se kome u ske
alarmiranje naruje; 4. (lland kifejezsek) smetnje
vszjsl [~an] zlokoban [-bna], zloslutan [-tna] gyat ~ namestiti postelju/krevet; tb
vszkilts [~a, ~t, ~ok] zapomaganje, uzvik na uzbunu rnykot ~ baciti/ bacati senku; vetlytrs
vszkijrat [~a, ~ot, ~ok] izlaz za sluaj opasnotsi, pomoni fnyt ~ obasjati/ obasjavati; [~a, ~at,
izlaz (haj:) horgonyt ~ spustiti/sputati ~ak]
vszmadr [-dara, -darat, -darak] 1. sidro; krtyt ~ bacati karte; suparnik,
szemie ~ vkinek vmit prebaci- protivni
ti/prebacivati [-ujem] komu to; k, rival
szemet ~ vkire, vmire baciti oko na vetlytrs
koga, na to; vget ~ vminek uiniti n [~Je
emu kraj, zavriti, dokonati; ~t, "Jk]
magra vessen, ha . .. neka sam sebi suparnica,
pripie, ako... ; 5. (kzm:) ki protivni
mint ~, gy arat kako seje, tako ca, rivalka
anje; kakav usev takva [rsz e
etva -ki]
vt [~ett, ~sen, ~eni] (z)greiti, vetemedji
skriviti to; ogreiti se o to; k [~ett,
mit ~ett ellened? ta ti je ~jk/~jen]
skrivio? 1. (fa)
vtek [vtke, vtket, vtkek] iskriviti
greh se; 2.
vetekedik [~ett, ~jk/~jen] vmire
nadmetati [-eem] se usuditi,
vtel [~e, ~t, ~ek] 1. (vsrls) drznuti
kup, kupovina, kupnja; alkalmi ~ [-nem]
prigodna kupnja; 2. (tvevs) se,
a levl ~e utn po prijemu osmeliti
pisma; 3. rd prijem se,
vtelr [~a, ~at, ~ak] kupovna usmeliti
ce-na se,
vetls [~e, ~t] orv pobaaj odvaiti
vtelez [~ett, ~zen] hiv, kat primiti/ se na to
primati, fasovati [-sujem] vetemny
vetlkeds [~e, ~t, ~ek] [~e, ~t,
nadmetanje, takmienje, ~ek]
suparnitvo povre
vetlkedik [~ett, ~jk/~jen] nad- vetemny
metati [-eem] se, takmiiti se, es: ~ gy
konkurisati [-iem], konkurirati lej a, leha,
vetlked [~je, ~t, ~k] 1. gredica
(szemly) takmac, takmiar; 2. vetemny
(jtk) takmienje, nadmetanje eskert
[~je> ~et,
~ek] bata
za povre
vetemnyez [~ett, ~zen] saditi, po-
saditi vetern [~Ja> ~t, ~ok] veteran,
stari
borac [-rca]/vojnik vets [~e, ~t, ~ek]
usev, setva; gpi ~
setva pomou stroja/maine; ~
ideje setva, vreme sejanja
vetsforg [~ja, ~t, ~k] mgazd plo-
dored vetsterlet [~e, ~et, ~ek]
mgazd
zasejana povrina, setvena povrina
vetsterv [~e, ~et, ~ek] mgazd plan
setve vetetten: 1. ~ gy nespremljen
krevet,
nespremljena postelja; 2. mgazd ~
terlet nezasejana povrina vett
[~ett, ~sen, ~eni] 1. (kpeket)
projicirati; 2. mat projicirati vetts
[~e, ~t, ~ek] projekcija vettettkpes:
~ elads predavanje s
projekcijama vettgp [~e, ~et, ~ek]
projekcioni
aparat vettvszon [-szna, -sznat,
-sznak]
film ekran
vtkes [~en] I. mn kriv, grean [-
na]; ~ gondatlansg grena nehat-
nost; II. fn [~e, ~et, ~ek] krivac [-
vca], grenik, prestupnik vtkez|ik
[~ett, ~zk/~zen] greiti, pogreiti,
sagreiti/sagreivati [-ujem]
vetkz|ik [~tt, ~zk/~zn] svui [-
em]/ svlaiti se; ingre ~ik skinuti

vetkffztet
[-nem]/skidati v svui [-uem J/svla-
iti se do koulje vetkztet f~ett,
-essen] svlaiti vt [~Ja, ~t, ~k]
veto, zabrana, protest, prosved; ~t
emel staviti/ stavljati veto; ~t
mond vmi ellen staviti/stavljati veto
protiv ega vtjog [~a, ~ot]
pravo veta vetds [~e, ~t, ~ek]
geol rasedanje vetd|ik t~tt,
~jk/~jn] <vhova>
zabasati, biti baen vetgp [~e,
~et, ~ek] mgazd seja-ica, sejalica,
sejaa maina;a kzi ~ runa sejaica
vetmag [~J > ~ot, ~ok] seme za
setvu
vtsg [~e, ~et, ~ek] krivica
vetlkfonal [~a, ~at, ~ak] tex potka
vetlet [~e, ~et, ~ek] projekcija
vevny [~e, ~t, ~ek] hiv potanska
potvrda/priznanica, recepis; trti~
povratni recepis vev [~je ~t,
~k] kupac [-pca],
muterija
vevkszlk [~e, ~et, ~ek] rd pri-
jemnik
vevkr [~e, ~t] muterije, kupci lb
vevkznsg [~e, ~et] kupci, mute-
rije lb
vezekel f~t, ~jen] vmirt ispatati to,
trpeti [-pim] za to, initi pokoru za
to, okajati [-jem] to veznyel [~t,
~Jen] ! kat zapovediti/ zapovedati,
komandovati [-dujem], komandirati,
rukovoditi; 2. (hiv.) vkit vfiov ~
uputiti/upuivati [-ujem] v
komandovati koga kuda; 3. zene
dirigovati [-gujem], dirigirati
veznylasztal [~a, ~t] miisz komanda,
komandni sto(l) v ureaj
veznysz [-szava, ~t] kat komanda
vezr [~e, ~t, ~ek] kat, pol vo(a)
vezralak [~ja, ~ot, ~ok] prvak
vezrcikk [~e, ~et, ~ek] uvodni
lanak [-nka], uvodnik
vezrcsillag [~a, ~ot] zvezda pre-
hodnica/predvodnica vezrel [~t,
~\en] vmit predvoditi to;
(miisz is) upravljati ime vezrelv
[~e, ~et] rukovodee/ruko-
vodno/osnovno/glavno naelo
vezet
912
vezrezredes [~e, ~t, ~ek] kat
general--pukovnik
vezrfonal [~a, ~at, ~ak] putokaz;
<kziknyv> prirunik
vezrgondolat [~a. ~ot ~ok] misao [-
sla] vodilja
vezrigazgat [~Ja> ~t, ~k] generalni
direktor
vezrigazgatsg [~a, ~ot] generalna
direkcija
vezrkar [~a, ~t, ~ok] kat general-
tab
vezrkari kat generaltabni; ~ fnk
ef/naelnik generaltaba; ~ tiszt se, biti [bijem] boj
generaltabni oficir; biz generalta-
bac [-pca]
vezrlet [~e, ~et] vodstvo, uprava
vezrlm [~ve, ~vet, ~vek] miisz
ureaj za upravljanje, naprava za
podeavanje kretanja maina/stro-
jeva
vezrmotvum [~a, ~ot, ~ok] osnovni
motiv, lajtmotiv
vezrm Id vezrlm
vezrrnagy [~a, ~ot, ~ok] kat
general-major
vezrszlam [~a, ~ot] zene vodei
ton
vezet [~ett, -essen] 1. <vhov> voditi;
rossz tra ~ zavesti [-vedem J/za-
voditi; 2.<jrmvet> upravljati
(vozilom); 3. hztartst ~ voditi
kuanstvo/domainstvo; knyvet ~
voditi knjigu; 4. ez nem ~ semmire
to ne vodi niemu; ez arra a gondo-
latra ~ett to me je dovelo na misao;
ez oda ~, hogy . . . ovo se svodi na to,
da . . .
vezetk [~e, ~et, ~ek] vod
vezetkcs [-csve, -csvet, -csvek]
sprovodna cev
vezetkes: ~ rdi kablom spojeni
prijemnik
vezetki [-lova, -lovat, -lovak] logov
vezetknv [-neve, -nevet, -nevek] pre-
zime [-ena]
vezets [~e, ~t] 1. <vhov) voenje;
2. (jrm) upravljanje (vozilom)
vezet I. mn vodei; ~ llsban van
biti na vodeoj dunosti; ~ szerep
vodea uloga; ~ szerv vodei organ;
vezetsg
II. fn [~je, ~t, ~k] 1- (szemly)
voa, (pred)vodilac [-ioca], ruko-
vodilac [-ioca] neim; 2. vili spro-
vodnik
vezetsg [~e, ~et, ~ek] rukovodstvo,
uprava
vezetsgi rukovodilaki, upravni; ~
ls sednica rukovodstva/uprave
vzna [An] slabunjav, mrav, tanak
[" nka
k ] ,_ w
[ ] [~a, ~t, -ok] boj, borba
viadal
viaskodjik [~ott, ~jk/Hon] boriti
, r , _
viasz [~a, ~t, ~ok] vosak [-ska];
viasszal beken provotiti viaszgyertya
[,ija, At, rCk] vostanica viaszol (pl
slcet) uvotiti, premazati
v namazati [-maem] voskom
viaszosvszon [-szna, -sznat, -sznak]
votano platno; (asztaltert) mu-
ema (stolnjak) viaszsrga ut kao
vosak vibrl [~t, ~jon] vibrirati,
podrhtavati, titrati
vicc [~e, ~et, ~ek] vic, dosetka,
ala; ez nem j ~ to je neslana sala
viccel [~t, ~jen] aliti se, praviti v
zbijati alu, praviti dosetke; ugyan
ne ~jen! ma nemojte se saliti!
(o)kanite se ale!
vicceldlik [~tt, ~jk/jn] praviti
viceve ..
vicces [~et; ~en; ~ebb] aljiv
vicclap [~ja, ~ot, ~ok] saljivi/humo-
ristiki list vice [^je, ^.t, ^k] biz Id
vicehzmes-
ter
vicehzmester [~e, ~t, ~ek] pomo-
nik pazikue
vicinlis [~a, ~t, ~ok] vicinalna/
lokalna eleznica
vicsort [~ott, ~son, - anl l : ~J a a
fogt iskeziti zube, centi zube
vidm [~at; ~an; ~abb] veseo [-ela],
raspoloen
vidmsg [~a, ~ot] veselost, veselje
vidk [~e, ~et ~ek] 1- <taJ> predeo [-
ela], kraj, oblast, pokrajina; 2.
(krnyk) vminek a ~e predeo,
okolina, okolica ega; 3. <nem a
fvros) provincija, unutranjost;
58 Magyarszerbhorvt
913 vigyzz
~en u provinciji, u unutranjosti; ~re
megy ii [idem] na ladanje, ii u
unutranjost/provinciju vidki I. mn
palanaki, oblasni, pokrajinski; ~
nyarals letovanjee na selu; ~ vros
palanka; II. fn [~J > ~t, ~ek]
palananin [~tb -ani] vidkies [~et;
~en; ~ebb] palanaki vidt [~ott,
~son, ~ani] veseliti vidra [~ja, rCt,
^ik] vidra vidul [~t, ~jn] veseliti se,
razveseljavati se, razgaljivati [-
ljujem] se Vietnam [~ot, ~ban] fldr
Vijetnam vietnami I. mn
vijetnamski; II. fn Vijetnamac [-mca];
<n> Vijetnam-ka
vg [~at; ~an; ~abb] radostan [-sna],
veseo [-ela]; ~an radosno, veselo
vigad [~t, ~jon] veseliti se vigalom
[-Ima, -Imat, -lmak] rg
veselje, enluk
vigasz [~a, ~t] uteha; sovny ~
szmra slaba je to uteha za njega
vigaszdj [~a, ~at, ~ak] utena
nagrada vigasztal [~t, ~jon] teiti,
razgovoriti
koga vigasztalan [~ul] neutean
[-na],
oajan [-jna]
vigasztals [~a, ~t, ~ok] uteha,
teenje, bodrenje; ~omra szolgl,
hogy .. . uteha mi je da . . .
vigasztalhatatlan [~ul] neute(lj)iv
vigasztal utean [-na] vigasztald|
ik [~ott, ~jk/~jon] teiti
se vigaszverseny [~e, ~t, ~ek] sp
trka za
gubitnike
vgjtk [~a, ~ot, ~ok] szinh kome-
dija, vesela igra vigopera [~ja, ~t,
~k] komina/
vesela opera
vigyz [~ott, ~zon] paziti, biti na
oprezu; ~z.' a) pazi! b) kat Id
vigyzz! 1.; ~2 magadra! pazi se!
uvaj se! uzmi se na um !
vigyzat [~a, ~ot] pozor, panja,
opreznost, prez; ~/ pozor!
vigyzatlan [~ul] neoprezan [-zna],
nesmotren, neobazriv vigyzz ! kat
1. (veznysz) mirno !
vigyorgs 914 vilgjrt 915 villamosts
vilgkereskedelem
 2. (fnvknt) ~ban ll u stavu
mirno"
vigyorgs [~a, ~t, ~ok] cerekanje
vigyorg, vigyorl: ~ ember cerekalo
vigyorog [-rgott, jon] cerekati se,
keziti se, kreveljiti se, kliberiti se,
keserti se
vihncol [~t, ~jcm] klibiti se vihar
[~(j) a ~t> ~ok] vihor, oluja, bura,
nepogoda, nevreme, kovitlac; ~
kszldik oluja se die; kitrt a ~
digla se oluja
vlhargyi [~ja, ~t, ~k] gradobran
viharfelh' [~je, ~t, ~k] olujni oblak
viharjelz [~je, ~t, ~k] (kszlk)
signalni ureaj bure viharlmpa
[~ja, -it, rk] svetiljka/ fenjer
dobro zatien(a) od vetra viharos
[~at; ~an; ~abb] 1. buran [-rna],
uzburkan, nemiran [-rna]; ~ tenger
uzburkano more; 2. tv ~ tetszs
burno odobravanje; ~ taps buran
aplauz, burno klicanje vihog [~ott,
~jon] klibiti se, keketati
[-eem] se vljjog [~ott, ~j n ]
<vrcse) kliktati
[-ke]
vikend [~J e > ~ et ~ ek ] vikend
vikendez(lik) [ett, ~zen] provoditi
vikend v nedeljni odmor vi
kendhz [~a, ~at, ~ak] vikend-
-kuica
vilg [~a, ~ot, ~ok] 1. <a fld-
kereksg) svet; pol ~ proletrjai
egyesljetek! proleteri svih zemalja,
ujedinite se ! az egsz ~on na elom
svetu; sehol a ~on nigde na svetu;
szles e ~on irom celoga sveta; a
~rt sem v semmiri a ~on ni za
boga; 2. (llapotok, helyzet, let)
most van igazn j ~ sada su dobre
prilike; szz forint nem a ~ sto forinti
nije bog zna ta; akkor volt j ~
onda su bila dobra vremena; az egsz
~ errl beszl ceo svet o tome govori;
li ~t iveti [-vim] za tri sveta; a
mai ~ban u dananjem svetu;
elmegy ~g otii [-idem] u svet, ii
u daleki svet; ~ra hoz roditi, doneti
[-esem] na svet; ~ra jn roditi
se; a ~rt sem nizato, ni-
poto, ni za ivu glavu; (kzm:)
szemesnek ll a ~ majstorija koze
pase; 3. (vilgossg) ~ot gyjt (za)-
paliti svetio; a szeme ~a oni v oinji
vid
vilgbajnok [~a, ~ot, ~ok] sp svetski
prvak, favorit
vilgbajnoksg [~a, ~ot] sp svetsko
prvenstvo
vilgbke f-it] svetski mir
vilgbirodalom [-Ima, -Imat, -lmak]
svetska imperija v vlast
vilgcscs [~a, ~ot, ~ok] sp svetski
rekord
vilgegyetem [~et] vasiona, svemir,
svemirski prostor, vaseljena
vllgforradalom [-Imat] svetska revo-
lucija
vilggazdasg [~ot] svetska privreda/
ekonomika
vilggazdasgi: ~ vlsg svetska pri-
vredna/ekonomska kriza
vilghbor [~J a ~t, ~k] svetski rat;
a msodik ~ Drugi svetski rat
vilghatalmi: ~ trekvs tenja za
svetskom prevlasti
vilghatalom [-Imat, -lmak] pol svetska
sila, svetsko gospodstvo; a -lmak
svetske sile, velesile
vilghr svetskoga glasa, uven irom
sveta
vilgi svetovni
vilgias [~at; ~an; ~abb] svetski,
svetovni, svetovnjaki, laiki, laian
[-na]
Vllglfjsgl: ~ tallkoz Svetski omla-
dinski festival
vilgirodalom [-Ima, -Imat] svetska
knjievnost
vilgt [~ott, ~son, ~ani] svetleti [-
lim], svetliti
vilgts [~a, ~t] osvetljenje, rasveta;
mtermi ~ atelijersko osvetljenje
vilgtstechnika [^ja, rit] tehnika
osvetljenja
vilgt svetlei, blistajui, rasvetni
vilgttorony [-rnya, -rnyot, -rnyok]
svetionik, kula svetilja
vilgjr fn [~J a > ~t, ~k] svetski
putnik
vilgjrt koji je proao sveta
vilgkereskedelem [-lmet] svetska trgo- |
vina
vilgkillts [~a, ~t, ~ok] svetska
izloba
vilgkongresszus [~a, ~t, ~ok] svet-
ski kongres
vllgltott U vilgjrt
vilgmret: ~ekben u svetskim raz-
merama
vilgmindensg [~et] vasiona, svemir
vilgnzet [~e, ~et, ~ek] pogled na
svet
vilgnyelv [~et] svetski jezik
vilgos [~at; ~an; ~abb] 1. jasan [-
sna], svetao [-tla]; 2. (rthet,
tiszta) bistar [-tra], razgovetan [-
tna], ist; ~ f bistra glava; ~,
hogy . . jasno je da ...; a napnl
~abb jasno kao sunce; ~an jasno,
bistro; ~an beszl jasno/bistro/raz-
govetno govoriti; most kezdek ~an
ltni svie mi pred oima
vilgosbarna svetlobraon, drap
vilgoskk otvoreno plav
vilgosod|ik [~ott, ~jk/~jon] svitati
[-e]
vilgossg [~a, ~ot] svetio, svetlost,
svetloa, jasnost; ~ot dert vmire
baciti/bacati svetlost na to, osvetliti
osvetljavati; ~ot gyjt upaliti svet-
lost
vilgossrga svetlout
vilgpiac [~ot] svetsko trite
vilgpiaci: ~ r svetska trina cena,
cena svetske pijace
vilgpolitika [A\a, At] svetska poli-
tika
vilgrekord [~ja. ~ot, ~ok] sp svetski
rekord
vilgrendszer [~e, ~t, ~ek] svemirski/
vasionski/kozmiki sistem
vilgrsz [~e, ~t, ~ek] kontinent,
deo [dela] sveta
vilgsiker [~e, ~t] svetski uspeh
vilgszemllet [~e, ~et, ~ek] pogled na
svet
vilgszerte irom sveta, po elom
svetu
vilgszvetsg [~e, ~et] svetski savez,
svetska federacija/unija
vilgtj [~at, ~ak] strana sveta
58*
vllgtalari I. mn [~ul] lep; II. fn [~ja,
~t, ~ok] slepac [-pca]
vilgtrtnelem [-lmet] svetska (his-
torija/povest vilguralom [-Ima,
-Imat] svetska hegemonija,
gospodarenje svetom vilgr [~t]
svemir, vasiona vilgvlsg [~ot,
~ok] kzg svetska
kriza vilgvros [~a, ~t, ~ok]
velegrad,
svetski grad, metropola vilgvev
fn [~J e ~t, ~k]\rd svetski
radio-prijemnik/radio-prijamnik
vilgviszonylatban u svetskim raz-
merima
vllla 1 [^ja, rit, ^ik] l.(eveszkz)
viljuka; 2. (vasvilla) vile tb; 3. ~
alak ravast vllla2 [rija, ^,t, -ck]
(hz) vila, letn(j)i-
kovac [-vca]
villm [~a, ~ot, ~ok] munja, grom;
~ csapott a hzba grom je udario u
kuu; (szl:) mint derlt gbl a ~
kao grom iz vedrog neba
villmcsaps [~a, ~t, ~ok] grom
[-movi], udar/prasak [-ska] groma
villmhrt [~Ja ~t, ~k] gromobran,
gromovod, munjovod villmls
[~a, ~t, ~ok] sevanje
munja
villml|Ik [~ott, ~ani] sevati, sevaju
munje; ~ani kezd zasevati, zasevaju
munje
villamos I. mn elektrian [-na]; ~
ram elektrina struja; ~ berendezs
elektrina instalacija; ~ feszltsg
elektrini napon; fiz ~ tlts elektrino
punjenje; ~ vezetk elektrini
vod/sprovodnik; II. fn [~a, ~t, ~ok]
tramvaj; csukls ~ zglobnjak, zglob-na
tramvajska kola tb villamosbrlet [~e,
~et, ~ek] tramvajska pretplatna karta
villamosenergia-gazdlkods elektro-
privreda
villamost [~ott, ~son, ~ani] elektri-
fikovati [-kujem], elektrificirati,
elektrizovati [-zujem], elektrizi-
rati
villamosts [~a, ~t] elektrifikacija,
elektrizacija
villamosjrat 916
villamosjrat [~a, ~ot, ~ok] tram-
vajska linija
villamosjegy [~e, ~et, ~ek] tramvaj-
ska karta
villamoskalauz [~a, ~t, ~ok] tram-
vajski kondukter
villamoskocsi [~Ja ~t, ~k] tramvaj-
ska kola tb
villamossg [~a, ~ot] elektricitet,
elektrika; negatv, pozitv ~ nega-
tivan, pozitivan elektricitet
villamossgi: ~ ipar elektrina in-
dustrija, elektroindustrija
villamosszk [~e, ~et, ~ek] elektrina
stolica; ~ben kivgez vkit pogubiti
koga na elektrinoj stolici
villamosvast [~ja, -utat, -utak]
elektrina eleznica; vrosi/kzti ~
gradski elektrini tramvaj
villamosvezet [~je, ~t, ~k] voza/
vozar/koniar tramvaja
vlllmstijtott gromom udaren
villmzr [~a, ~at, ~ak] zupani/
patentni zatvara, rajsferlus, cifer-
lus, zatvara na poteg, zip
villan [~t, ~jon] (za)sevnuti [-nem],
sinuti; egy gondolat ~t t az agyamon
misao mi sinu kroz glavu
villans [~a, ~t, ~ok] blesak [-ska],
traak [-ka] svetla/svetlosti
villanegyed [~e, ~et, ~ek] kvart
letn(j)ikovaca/vila
villanfny [~e, ~t, ~ek]fnyk blicliht,
fle
villany [~a, ~t] elektrika, elektricitet,
elektrino svetio
villany- elektrian [-na]
villanyram [~a, ~ot] elektrina
struja; nagyfeszltsg ~ elektrina
struja visokog napona
vHianyborotva [*ija, ~t, Ak] elektrini
brija, elektrini aparat za brijanje
villanycseng [~je, ~t, ~k] elektrino
zvonce
villanydrt [~ja, ~ot, ~ok] elektrina
ica
villanyg [~je, ~t, ~k] sijalica,
arulja
villanyrt [~t] elektrina sila
villanyerm [~ve, ~vet, ~vek]
elektrina centrala, elektrocentrala
villongs
villanyfny [~e, ~t, ~ek] elektrino
svetio
villanyfz [~Je ~t, ~k] elektrini
reso
villanyklyha [~ja, ^t, Ak] elektrina
grejalica/pe
villanykapcsol [~ja, ~t, ~k] elektrini
prekida
villanykrte [*ije, At, Ak] biz Id vil-
lanyg
villanylmpa [A\a, At, Ak] elektrina
lampa/svetiljka
vlllanymelegt [je, ~t, ~k] 1. elek-
trina grejalica; 2. <prna> termofor
villanymotor [~ja, ~t, ~ok] elektro-
motor
vlllanymozdony [~a, ~t, ~ok] elektri-
na lokomotiva, elektrolokomotiva
villanyra [-Cja, At, Ak] 1. (idmr)
elektrini sat; 2. (rammr)
elektrino brojilo
villanyoz [~ott, ~zon] elektrizovati [-
zujem], elektrizirati
villanyrendr [~e, ~t, ~k] saobra-
ajni semafor
vlllanyrezs [~Ja> ~t, ~k] elektrini
reso
villanyszmla [~ja, ~t, Ak] raun
struje
villanyszerels [~t] elektroinstalacija,
elektromonj aa, elektromontiranje
villanyszerel n [~Je ~t ~k] elektro-
instalater, elektromonter, elektriar
villanytelep [~e, ~et, ~ek] elektrina
centrala
villanytzhely [~e, ~et, ~ek] elek-
trini tednjak
villanyvasal [~ja, ~t, ~k] elektrina
pegla, elektrino glaalo
villanyvezetk [~e, ~et, ~ek] elektri-
ni vod, vod elektrine struje
villanyvilgts [~a, ~t] elektrino
osvetljenje, elektrina rasveta
vills rakljast
vlllsdug [~ja, ~t, ~k] vili utika
villsreggeli [~je, ~t> ~k] drugi doru-
ak [-ka], prepodnevna zakuska
villog [~ott, ~jon] sjati se, sevati; ~
a szeme sevaju mu oi
villongs [~a, ~t, ~ok] svaa, kavga,
prepirka, razdor
Vilma
Vilma [At] Vilma, Vilhelmina
Vilmos [~t] Viljem, Vilim vincellr
[~(j)e, ~t, ~ek] pudar vinnyog
[~ott, ~jon] cvileti [-lim] viola1
[Aja, At, Ak] nv eboj viola2 zene
viola, bra viollnkulcs [~ot] zene
violinski klju vipera [~ja, *it,
~k] guja, zmija
otrovnica, ljutica; homoki ~ kamen-
jarka; keresztes ~ arka [birt e
-ki] virg [~(j)a, ~ot, ~ok] 1.
cvet,
cvee, cvat; egy szl ~ struk cvea;
~ba borul osuti [ospe] se cveem;
~jban van biti u cvatu; 2. ~ alak
cvetast, cvetolik; 3. (tv.) lete
~jban u cvetu mladosti, u najlep-
em cvatu virggy [~a, ~at, ~ak]
cvetna lena/
leja/gredica virgllvny [~a, ~t,
~ok] stalak
[-lka]/postolje/nogari za saksije
virgrus [~a, ~t, ~ok] cvear
virgrusno' [~je, ~t, ~k] cvearka
[tb birt -ki] vlrgcserp [-repe,
-repet, -repek] lonac
[-nca] za cvee, saksija
virgcsokor [-kra, -krot, -krok] kita/
buket/kitica cvea virgfld [~et]
batenska/vrtna crnica,
humus za cvee virgfzr [~e, ~t,
~ek] venac [-nca],
splet cvea virghagyma [~t, Ak]
glavica (luka),
lukovica
virgillat [~a, ~ot] miris cvea
virgkertszet [~e, ~et] cvearstvo,
gajenje cvea virgkillts [~a,
~t ~ok] izloba
cvea virgkosr [-sara, -sarat,
-sarak] korpa/
kotarica za cvee vlrgkoszor
[~ja, ~t ~k] venac
cvea virgmag [~Ja ~ot, ~ok]
seme cvea,
cvetno seme [-ena] virgos [~at;
~an; ~abb] 1. cvetan
[-tna], pun cvea, sa cveem; ~ rt
cvetna livada; 2. tv ~ kedvben
u veselom raspoloenju; 3. (beszd,
stlus) kitnjast (govor, stil)
917
virul
virgoskert [~je, ~et, ~ek] cvetnjak,
cvenjak
virgpor [~a, ~t] cvetni prah, pelud
virgszl [~a, ~at, ~ak] cvet, cvetak
[-tka]
virgszirom [-rma, -rmot, -rmok] cvet-
ni listi, latica, krunini list
virgzlet [~e, ~et, ~ek] cvearnica,
cvearska radnja virgvasrnap
[~ja, ~ot] vall Cvetna
nedelja, Cvetnica, Cveti [csak tb]
virgzs [~a, ~t] 1. cvetanje; ~
ideje vreme cvetan ja; 2. tv procvat;
~nak indul procvetati virgzat
[~a, ~ot, ~ok] cvast, cvat vlrgz|lk
[~ott, -gozzk/-gozzon ]
cvetati, cvasti [-atem], cavteti
[-vtim] virgz [~n/~an] cvetan [-
tna], cveto-
nosan [-sna]
virgcs [~a, ~ot, ~ok] iba
virgonc [~at; ~an/~ul; ~abb] iva-
han [-hna], io [ila], veseo [-ela],
budan [-dna], vedar [-dra], sve
virt [~ott, ~son, ~ani] (tv is) cvetati,
cvateti [cvatim], cvasti [-atem]
virrad [~t, ~jon] svitati [-ie], sva-
nuti [-ne] virradat [~a, ~ot] zora;
svanutak
[-tka], svanue; ~kor u zoru, u
svanue virraszt [~ott, -asszon,
~ani] bdeti
[bdim], ne spavati virraszts [~a,
~t, ~ok] bdenje;
(betegnl) nono uvanje bolesnika
virsli [~Je ~t, ~k] virla, hrenovka
virtulis [~an] virtuelan [-Ina], snaan
[-na], potencijalan [-Ina] virtuz
I. mn virtuozan [-zna]; TI. fn
[~a, ~t, ~ok] virtuoz; (n) vir-
tuoskinja virtus [~a, ~t, ~ok]
junatvo, sranost,
krepost, vrlina, vratolomija, bra-
vur virtuskods [~a, ~t, ~ok] np
smeon
pothvat/poduhvat virtuskod|ik
[~ott, ~jk/~jon] np
praviti bravure, initi vratolomije
virul [~t, ~jon] cvetati, cvateti [-atim]
cvasti [-atem], bujati virul 1.
nv cvetajui; 2. tv bujan
visel 918 viszonylik viszonysz 919 visszahz
m
 [-jna]; ~ szpsg <nrl> krasota,
lepotica
visel [~t, ~JenJ 1 <hord> nositi;
bajuszt ~ nositi brkova; gyszruhi
~ nositi crninu; szemveget ~ nositi
naoare; 2. gondjt ~i vkinek, vmi-
nek brinuti [-nem] o komu, o emu;
hbort ~ vki ellen voditi rat v
ratovati [-tujem] protiv koga; ~i a
kltsgeket snositi trokove; 3. jl
~i magt dobro se vladati v se pona-
ati
viselet [~e, ~et, ~ek] (ruhzat)
nonja, odelo; nemzeti ~ narodna
nonja
viselkeds ponaanje, vladanje, postu-
pak; gyva ~ kukaviki postupak [-
pka]
vlselkedjik [~ett, ~jk/~jen] ponaati
se, vladati se; ~j rendesen! ponaaj
se ljudski!
vlsei's: ~ asszony bremenita/trudna
ena
viselt (ruha, cip) ponoen
viseltes [~et; ~en; ~ebb] poluiznoen,
polovan [-vna]
vlseltet[lk [~ett, -essk/-essen] vki
irnt biti nastrojen v odnositi se
prema kome; szeretettel ~ vki irnt
nositi v ukazati [-aem]/uka-zivati
[-zujem] nekome ljubav
vist [~ott, ~son, ~ani] vritati [-tim],
vriskati
visk [~ja, ~t, ~k] koliba
visz [vitt, vigyen, vinni] 1. nositi;
<jrmvn> voziti; 2. <rvesz>
bnre ~ navesti [-edem] na greh; 3.
hov ~ ez az t? kuda vodi ovaj
put? 4. (irnyt) ~i vkinek az
gyeit voditi Wvrsiti v obavljati
ije poslove;v5. szl: nem ~/ semmire
ne dovesti/dovoditi ni do ega; az
rdg vigye! vrag/avo da ga nosi!
neka ide do avola!
viszly [~a, ~t, ~ok] razdor, nesloga,
neslaganje, raspra, prepirka, za-
vada; ~t elsimt izravnati s.por;
~t szt sejati [-jem] neslogu
viszket [~ett, -essen] svrbeti [-bi]; ~
az orrom svrbi me nos
viszketegsg: (tv.) /eltnsi ~ elja
za upadljivou, tenja za pobu-
ivanjem/izazivanjem panje
viszkets [~e, ~t, ~ek]svrab, pljuska-
vica
viszolyog [-lygott, ~jn] (vmitl)
ustezati [-eem] se, stuknuti [-nem]
se (od ega)
viszonossg [~a, ~ot] uzajamnost
viszonoz [-nzott, ~zon] uzvratiti/
uzvraati; ~a a ltogatst uzvratiti
posetu; szvessget ~ uzvratiti v re-
vanirati ljubav/usrdnost
viszont I ksz naprotiv, nasuprot, u
naknadu, mesto toga, s druge strane;
II. hat:~ kvnom! i vama! (ksz-
nm) ~! hvala, takoer
viszontagsg [~a, ~ot, ~ok] patnja,
muka, nevolja, peripetija
viszontagsgos [~at; ~an; ~abb]
muan [-na], buran [-rna], pun
patnji/jada
viszontelads [~a, ~t, ~ok] prepro-
daja
viszontelad fn [~Ja> ~t, ~k] pre-
prodavalac [-aoca]
viszontltsra do vienja!
viszontszolglat [~a, ~ot, ~ok] pro-
tivusluga, protuusluga
viszonvlasz [~a, ~t] replika, od-
govor na odgovor
viszonzs [~, ~t] uzvrat, uzvraanje
viszony [~a, ~t, ~ok] 1. odnos, veze
tb; munkhoz val ~ odnos prema
radu; (szerelmi) ~a van valakivel
odravati ljubavne odnose/veze,
biti u ljubavnim odnosima s kim,
voditi ljubav s kim; j ~ban van
vkivel biti u dobrim odnosima s
kim; 2. <helyzet> ~ok odnosi, pri-
like; gazdasgi ~ok ekonomski od-
nosi
viszonyt [~ott, ~son, ~ani] vmihez
uporediti/uporeivati [-ujem] s im
viszonytva vmihez u poreenju/poredbi
s ime, prema, naprama, naprema
emu
viszonylag (s)razmerno, relativno
viszonylagos [~at; ~an; ~abb] (s)raz-
merari [-rna], relativan [-vna]
vlszonyl|ik [~ott, ~ani] vmihez odnositi
se prema emu
viszonyszm [~a, ~ot, ~ok] mat
relativni, korelativni broj
viszonysz [~ja, ~t, ~k] nyelv predlog
viszonyul [~t, ~jon] <p/ munkhoz)
odnositi se prema emu
vissza natrag, nazad
visszaad [~ott, ~jri] povratiti, vra-
titi/vraati; pnzbl ~ vratiti ostatak/
kusur; ~ja a klcsnt a) vratiti
zajam; b) tv vratiti milo za drago
visszallt [~ott, ~son, ~ani] (pol is)
uspostaviti/uspostavljati, restauri-
sati [-iem], restaurirati; az rt t
perccel ~ja povratiti sat za pet minuta
visszacsatol [~t, ~jori] (terletet)
povratiti/povraati zemlju/podruje
visszal [~t, ~jen]vmr'w/zloupotrebiti/
zlouputrebljavati to; ~ a bizalom-
mal zloupotrbiti poverenje
visszals [~e, ~t, ~ek] zloupotreba,
zloporaba; hivatali ~ zloupotreba
slubene dunosti
visszaemlkezek [~ett, ~zk/~zen]
(do)seati se
visszarkezik [~ett, ~zk/~zen] vra-
titi/vraati se
visszaess [~e, ~t, ~ek] tv povrat, po-
novni pad, nazadak[-tka], recidiv(a);
(betegsgbe) povraaj bolesti; gaz-
dasgi ~ recesija, privredni nazadak
[-atka]
visszaes]ik [~ett, ~sk/~sen]: ~ik a hi-
bba ponoviti/ponavljati greku;
~ett a betegsgbe bolest se povratila
visszaes: ~ bnz zloinac [-nca]/
krivac [-vca] u povratu
visszafejlifd|ik [~tt, ~jk/~jn] na-
zadovati [-dujem]
visszafel (u)nazad, (u)natrag, natra-
ke, naopako
visszafizet [~ett, -essen] <pnzt, ads-
sgot) vratiti (novac, dug); tv ~i a
klcsnt vratiti nekome ao za sra-
motu
visszafoglal [~t, ~jon] ponovo za-
posesti [-ednem]/zaposedati v za-
uzeti [-zmem]/zauzimati v osvojiti/
osvajati
visszafojt [~ott, ~son, ~ani]: 1. ~ja
a llegzett zadrati/zadravati v pri- vlsszahiz [~ott, ~zon] povui [-uem]/
tajiti/pritajivati [-jujem] dah; 2.
(szenvedlyt, hangot) ustegnuti [-
nem]/ustezati [-eem], savladati/
savlaivati [-ujem], uzdrati/uz-
dravati
visszafojtott: ~ llegzettel priguenim
uzdahom, nedanimice
visszafordt [~ott, ~son, ~ani] obr-
nuti [-nem], obrtati [-rem], okre-
nuti/okretati [-eem] natrag, vratiti/
vraati natrag, obratiti/obraati
visszafordul [~t, ~jon] vratiti/vraati
se, povratiti se, okrenuti [-nem] se,
osvrnuti se
visszagondol [~t, ~jon] misliti o pro-
losti, seati se onoga to je bilo,
preneti [-nesem] se mislima u
prolost
visszahajt [~ott, ~son, ~ani] 1. vra-
titi/vraati (natrag), (o^erati na-
trag; 2. (pl gallrt) psuvratiti/
posuvraati, zavratiti, zavrnuti [-
nem]/zavrtati [-rem]
visszahat [~ott, -hasson] reagovati [-
gujem], reagirati
visszahats [~a, ~t] odjek, protiv(u)-
dejstvo, posledica
visszahat 1. povratan [-tna], uzvra-
tan, reaktivan [-vna]; ~ ero povrat-
na snaga; 2. nyelv ~ ige povratni
glagol
visszahelyez [~ett, ~zen] povratiti,
vratiti na ranije mesto; llsba ~
vkit ponovo postavljati/postaviti (u
slubu), vratiti vraati koga na
njegovo staro mesto; jogaiba ~ reha-
bilitovati [-tujem], rehabilitirati
visszahv [~ott, ~jon] (kpviselt is)
opozvati [-zovem ]/opozivati [-am
s -vljem]
visszahvs [~a, ~t] (p kpvisel)
opoziv, opozivanje sa dunosti
visszahdt [~ott, ~son, ~ani] ponovo
osvojiti/osvajati
visszahoz [~ott, ~zon] povratiti, do-
vesti [-edem] natrag
visszah'kl [~t, ~jn] uzmaknuti [-
nem]/uzmicati [-iem], poi [poem
]/polaziti unazad, prislei [-ek-nem],
prisleknuti, ustuknuti [-nem]
povlaiti, vui natrag
visszahzdik 920 visszataszt visszatekint 921 visszhang
visszahzd|ik [~ott, ~jk/~j<m
povui [-uem]/poylaiti se, odustati
[-anem]/odustajati [-jem]; ~ od-
jba povui se u rup
visszja [~t]: vminek a ~ nalije ega,
posuvratak [-tka]; naopaka/druga/
zadnja strana; rCra fordt vmit o-
krenuti [-nem] neto naopake/
naopako
visszajr [~t, ~jon] vkinek <a pnz-
bl) treba da dobije kusur/natrag
visszajr: ~ pnz kusur
visszajn [-jtt, -jjjn] vratiti se;
mg nem jtt vissza nema ga jo
natrag
vlsszajvet vraajui se, na povratku
visszajut [~ott, -jusson] vratiti/vra-
ati se
visszakap [~ott, ~jon] dobiti [-ijem]
natrag
visszakr [~t, ~Jen] traiti natrag,
zahtevati da se vrati
visszakozik [~ott, ~zk/~zon] okre-
nuti [-nem] se, uzmaknuti/uzmicati
[-iem], ii [idem] natrag, povui [-
uem]/povlaiti se, ustuknuti
visszakszn [~t, ~jn] otpozdraviti/
otpozdravljati
visszakvetel [~t, ~jen] traiti natrag,
zahtevati da se vrati
visszakld [~tt, ~Jn] vratiti/vraati,
(po)slati v okrenuti [-nem] natrag
visszalp [~ett, ~jen] vmitl odustati
[-anem]/odustajati [-jem] od ega,
odrei [-eknem s -eem] se ega
visszalps [~e, ~t, ~ek] odustanak [-
nka]
visszamarad [~t, ~jon] zaostati [-
anem]/zaostajati [-jem], preostati/
preostajati
visszamegy [-ment, -menjen, -menni]
vratiti/vraati se, ii [idem] natrag
visszamen [~en/~leg] povratan [-tna],
nazadan [-dna]
visszaminst [~ett, ~sen, ~eni] de-
gradirati
visszanz [~ett, ~zen] (po)gledati
unazad/unatrag, baciti/bacati pogled
unazad/unatrag
visszanyer [~t, ~Jen] ponovo stei [-
eem s -eknem]/sticati [-iem],
opet postii [-ignem]/postizati [-
iem], dobiti/dobivati izgubljeno;
~i eszmlett osvestiti/osvetavati s
osveivati [-ujem] se visszatekints [~e, ~t] (tv is) osvrt
vlsszanyljlk [~t, ~jon]: ~ a mltba
dosezati [-ee] v dopirati [-re] u
daleku prolost
visszapattan [~t, ~jon] odskoiti/
odskakati [-skae], odbiti [-ije]/odbi-
jati se
visszapillant [~ott, ~son, ~ani] pogle-
dati natrag, obazreti se, gledati
unazad, osvrnuti [-nem] se
visszapillants [~a, ~t] pogled unatrag
v u prolost; (tv is) osvrt
visszaretten [~t, ~jen] ustuknuti [-
nem], trgnuti se od straha
visszariad [~t, ~jn] zastraiti se,
poplaiti se, ustuknuti [-nem];
semmitl sem riad vissza ne plaiti se
niega
visszs [~at; ~an; ~abb] naopak; ~
helyzet nezgodan [-dna] poloaj,
neprilika; ~ helyzetben van biti u
kripcu
visszasr [~t, ~jn] vmit aliti v pla-
kati [-aem] za im
visszasllyed [~t, ~jen] ponovo nisko
pasti [padne]/padati, vratiti/vraati
se u ponor
visszaszll [~(ot)t, ~jn] ! < madr)
leteti natrag; 2. jog (vagyon) na-
novo prei [-ee] na koga
visszaszerez [-rzett, ~zen] ponovno
dobiti [-ijem] v ponovo stei [-eem
s -eknem] izgubljeno, ponovo kupiti
v dobiti [-bijem]
visszaszolgltat [~ott, -asson] vratiti/
vraati
visszaszort [~ott, ~son, ~ani] potis-
nuti [-nem], suzbiti [-ijem]
visszatart [~ott, ~son, ~ani] 1. za-
drati [-im]/zadravati, uzdrati,
ustegnuti [-nem]/ustezati [-eem];
nem lehetett ~ani nije se moglo
zadrati v spreiti ga; ~ja a kny-
nyeit zadrati suze; alig tudom ~ani
magam jedva se uzdravam; 2. ~ja
magt uzdrati [-im]/uzdravati se
visszataszt [~an] odvratan [-tna],
gnusan [-sna]
visszatekint [~ett, ~sen, ~eni] (po)-
gledati unazad, baciti pogled una-
zad/unatrag
visszatelept [~ett, ~sen, ~eni] repatri-
rati, povratiti koga u domovinu
visszatr [~t, ~jen] vratiti se; (tv:)
erre mg ~nk o tome emo jo
govoriti
visszatrs [~e, ~t] povratak [-tka]
visszatrt [~ett, ~sen, ~eni] (po)vra-
titi, naknaditi
visszatrts [~e, ~t, ~ek] povraaj
visszatr povratan [-tna]
visszatesz [-tett, -tegyen, -tenni]vratiti/
vraati na preanje mesto, metnuti
[-nem]/metati [meem] v staviti/
stavljati natrag
visszatetszs [~e, ~t] negodovanje,
nezadovoljstvo; ~ szl vkiben izaz-
vati [-zovem]/izazivati negodovanje
u kome
visszatetsz [~en] nepovoljan [-ljna],
neprijatan [-tna]
visszatorpan [~t, ~jon] ustuknuti [-
nem]
visszatkrz [~tt, ~zn] odraziti/
odraavati, odsevati, odsjajivati [-a-
juje]
visszatkrzd|ik [~tt, ~jk, ~jn]
odraziti/odraavati se visszavonhatatlan [~ul] neopoziv, ne-
visszaugrik [~ott, -ugorjon, ~ani]
skoiti (u)natrag
visszautast [~ott, ~son, ~ani] od-
biti [-bijem]/odbijati, ne primiti/
primati, ne pristati [-anemJ/prista-
jati [-jem]; vdat ~ odbiti tu-
bu
visszautasts [~a, ~t] odbijanje
visszautazs [~a, ~t] povratak [-tka],
vraanje/putovanje u polazno mesto
visszautazik [~ott, ~zon] (otputo-
vati [-utujem] natrag visszat [~tt,
-ssn] vratiti/vraati udarac [-rca];
~i a labdt vratiti loptu
visszavg [~ott, ~jon] 1. izvriti
protivudar; 2. tv odvratiti v uz-
vratiti (ravnom merom), brzo od-
govoriti visszavgs [~a, ~t] 1. <ts>
protiv-
udar; 2. (felelet) brz odgovor, uz-
vrat; 3. sp revan
visszavlt [~ott, ~son, ~ani] iskupiti,
otkupiti
visszavsrol [~t, ~jon] ponovo ku-
piti
visszaver [~t, ~jen] * odbiti [-bijem],
suzbiti, potisnuti [-nem]; ~ az
ellensget suzbiti neprijatelja; 2.
<vmi) ~i a fnyt odbijati svetlost
visszaverds [~e, ~t, ~ek] fiz od-
bijanje (svetlosti), refleksija
visszaverd I ik [~tt, ~jk/~jn] odbi-
jati se
visszavesz [-vett, -vegyen, -venni]
uzeti [uzmem]/uzimati natrag
visszavet [~ett, -vessen] baciti unazad,
unazaditi/unazaivati [-ujem]
visszavezet [~ett, -essen] voditi v
odvesti [-edem] v vratiti v upraviti
natrag
visszavon [~t, ~jon] 1. (csapatokat)
povui [-uem]/povlaiti; 2. (ren-
deletet) opozvati [-zovem ^opozi-
vati [-vam s -vljem] (naredbu);
~ja a szavt porei [-eknem s
-eem]/poricati [-iem]
visszavons [~a, ~t] 1. (csapatok)
povlaenje (vojske); 2. (hatlytala-
nts) opoziv(anje)
opozivan [-vna]
visszavonul [~t, ~jn] povui [-uem]/
povlaiti se, odstupiti/odstupati; ~
a kzletbl povui se iz javnog
ivota
visszavonuls [~a, ~t] odstup, od-
stupanje, odstupnica, povlaenje;
elvgja a ~ tjt presei [-eem]
odstupanje
visszavonult [~an] povuen
visszr [-ere, -eret, -erek] orv vena,
ila dovodnica visszeres kvrgav,
oteenih/proirenih
vena visszrtguls [~a, ~t]
proirenje
vena visszfny [~e, ~t] odsjaj,
odsev,
odblesak [-ska]
visszhang [~ja, ~ot, ~ok] odjek, jeka,
odziv, eho [eha]; ~ot ver odjeknuti
visszhangzik viza 923 vizitel
922 vz
[-nej/odjekivati [-kuje]; ~ra tall
odazvati [-zovem ]/odazivati se
visszhangzk [~ott, -gozzon] oriti se,
razlegati [-ee] se, jektati [-ke]
visszkereset [~e, ~et, ~ek] jog regres
vita [^ja, -it, Ak] prepirka [rsz e
-rci], spor, pretres, raspra, diskusija,
polemika; a ~ berekesztse zakljuenje
diskusije; a ~ hevben u vatri
diskusije; >cba szll vkivel upustiti/
uputati se s kim u prepirku v
diskusiju v polemiku; rCn fell lt
neosporivo je
vitaest [~Je> ~et> ~ek] vee odreeno
za diskusije, vee posveeno dis-
kusijama
vitairat [~a, ~ot, ~ok] polemiki spis
vitamin [~ja, ~t, ~ok] vitamin
vitaminds bogat (u) vitaminima
vitamlnos [~at] vitaminski, to sadri
vitamina
vits [~at; ~an; ~abb] sporan [-rna];
~ krds sporno pitanje; nem <-,
hogy ... neosporno je da . . .
vitat [~ott, -asson] sporiti, osporavati
vitathatatlan [~ul] neosporan [-rna],
nepobitan [-tna] vitathat [~an]
sporan [-rna], prepo-
ran [-rna], diskutabilan [-Ina]
vitatkozs [~a, ~t] prepirka, polemika
vitatkozjik [~ott, ~zk/~zon] pre-
pirati [-rem] se, diskutovati [-tu-
jem], polemisati [-iem] vitatkoz fn
[~ja, ~t, ~k] diskutant,
prepira, polemiar vitz|ik [~ott,
~zk/~zon] Id vitatkozik vitel [~e,
~t] 1. noenje, voenje;
2. (szllts) vonja viteldj [~a,
~at, ~ak] vozarina viteldjszabs
[~a, ~t] vozna tarifa vitz I. mn
viteki; II. fn [~e, ~t, ~ek]
junak, vitez
vitzsg [~e, ~et] junatvo vitorla
[~ja, ~t, ~k] jedro, jedrilo; ~ bevon
skinuti [-nem] v ubrati [ube-rem]
jedra; At kifeszt razviti [-vijem]
v razapeti [-pnem] jedra tb vltorlar
[~Ja> -rudat, -rudak] pre-krsta,
prekrstak [-tka], lantana, lantina
vitorls [~a, ~t, ~ok] (haj) jedre-
njaa, jedrenjak
vitorlsverseny [~e, ~t, ~ek] takmi-
enje jedriliara, jedriljarsko tak-
mienje
vitorlavszon [-szna, -sznat] jedretina
vitorlzs [~a, **t] 1. haj jedrenje;
2. rep jedriliarstvo
vitorlz(|ik) [~ott, ~zon] haj jedriti
vitorlzgp [~e, ~et, ~k] jedrilica,
planer
vitorlzrepls [~e, ~t] (sportsko) nepromoan [-na], nepromoiv,
jedrenje
vitrin [~je, ~t, ~ek] vitrina, stakleni
ormar
vitustnc [~a, ~ot] orv vrtoglavica,
vidovica
vityill [~Ja. ~t, ~k] koliba, potleua,
potleuica
vv [~ott, ~j n ] S P ! maevati {- vje, ~et, ~ek] kap vode vizel [~t,
ujem] se; 2. tv (kzd) boriti se
vvs [~a, ~t] sp maevanje
vvmny [~a,~t, ~ok] tekovina, dosti-
gnue, postignue; forradalmi ~
tekovina revolucije
vv fn [~Ja. ~t> ~k] sp maevalac [-
aoca]
vvbajnok [~a, ~ot, ~ok] prvak/
ampion u maevanju
vvbajnoksg [~a, ~ot] prvenstvo
u maevanju
vvds [~a, ~t, ~ok] borba
vvd|lk [~ott, ~jk/~jon] boriti se
vvkard [~Ja> ~t> ~ok] ma
vvmester [~e, ~t, ~ek] uitelj mae-
vanja
vvsisak [~Ja> ~t, ~ok] maska za
maevanje
vvtffr [~(j)e, ~t, ~k] rapir, floret
vvverseny [~e, ~t, ~ek] maevalaki
susret
vz [vize, vizet, vizek] 1. voda; csupa
~ (megizzadt) sama voda, probio
ga znoj; foly ~ tekua voda, te-
kuica; hideg ~ voda studenica;
sekly ~ plitka voda; a ~ dertse bis-
trenje vode; a ~ al merl uroniti/
uronjavati; szrazon s ~en na
moru i na kopnu; ~en szllt broda-
riti; hajt ~re bocst otisnuti [-nem]
lau u more, rinuti brod u more;
vizet mer zahvatiti/zahvatati vodu; 2. vzfestk [~(j)e, ~et, ~ek] vodena
(szl:) nem sok vizet zavar ne boja
smeta mtjogo; lass ~ partot mos vzfestmny [~e, ~t, ~ek] mv akvarel
tiha voda breg roni; (gy) l mint vzfogyaszts [~a, ~t] potronja vode
hal a ~ba n ivi kao riba u vodi v vzfolys [~a, ~t] (foly, patak)
kao bubreg u loju; sok ~ lefolyik vodotok
mg a tjunn mnogo e donde vzforgatag [~a, ~ot, ~ok]'vrtlog, vir
Dunavom Vode protei viza [^.ja, vzgazdlkods [~a, ~t] vodoprivreda
^t, ^.k] ll moruna vzlls [~nt ~t] vzgazdlkodsi vodoprivredni
vodostaj; ~ emelkedse vzgazdasg Id vzgazdlkods vzgz
poveanje/podizanje vodostaja vzll [~t] vodena para vzgygyszat [~a,
~ot] hidrotera-
vodorljiv, nepropust(lj)iv za vodu, pija, leenje vodom vzgyjt: ~
impregnovan vzteresztf promoiv, medence (foly) basen/ bazen jedne
proputan reke; ~ tartly rezervoar/cisterna za
[-sna] v propust(lj)iv za vodu vodu, vodohrani-lite vzhasznlat
vzbefls [^,a, ~t, ~ok] utapanje [~a, ~ot] upotreba vode,
vzcsap [~ja, ~ot, ~ok] slavina, korienje vodom Vzhasznosts
pipac [-pca] za vodu vzcsepp [- [~a, ~t] iskoriavanje
vode
^jen] mokriti vizelde [rije> ^,t, ^ik] vzhatlan [~ul] nepromoiv
pisoar, nunik, vzhatlant [~ott, ~son, ~ani] inpreg-
klozet, zahod vizelet [~e, ~et] nirati, impregnovati [-nujem], uiniti
mokraa, moka nepromoivim vzhiny [~a, ~t]
[rsz e -iki] vizeletvlzsg^iat [~a, nestaica/nedostatak
~ot, ~ok] pregled [-tka] vode, oskudica u vodi
mokrae vzellts [^,a, ~t] vzhlyag [~Ja ~ot, ~ok] orv (a
opskrba/snabde- testen) plik
vanje/opskrblivanje vodom vizi vodeni; ~ er vodena snaga; ~ er-
vzelvezets [~e, ~t] (rkolssal) m hidrocentrala, hidroelektrana
jaenje vzibusz [~a, ~t, -ok] vodobus,
vzelvezet odvodni; ~ csatorna od- vodeni/reni bus vzikgy [~ja,
vodni kanal, vodojaa vizeny ~t, ~k] vodenjarka,
[^,je, ~t] orv vodeni otok, belouka
edem vizenys [^et; ~en; ~ebb] vzilabda [~ja, ^,t] 1. lopta za vater-
<talaj> polo; 2. (jtk) vaterpolo
vodnjikav vzilabdz fn [~ja, ~t, ~k] vater-
vzpts [^t] vodogradnja polist, vaterpolista h vzil [-lova,
vzptszet [~e, ~et] hidrotehnika -lovat, -lovak] vodeni/
vizes [~et; ^,en; ~ebb] voden, mokar nilski konj vzimalom [~ja/-
[-kra] malma, -malmot,
vzess [~e, ~t, ~ek] vodopad -malmok] vodenica vzipol Id
vizeskancs [^.ja, ~t, ~k] bokal za vzilabda vzipuska [~ja, At, ~k]
vodu trcaljka vzisikl [~ja. ~t, ~k]
vizeskors [^,ja, ~t, ~k] vr za vodu ll vodena
vizespohr [-hara, -harat, -harak] aa zmija, vodenjak vizit [~je, ~et,
~ek] vizita, poseta,
za vodu poset, pohod
vizez [~ett, ~zen] vlaiti; <bort>
vizitel [~t, ~jen] vkinl (u)initi komu
razvlaitj (vino), dodavati [-dajem] posetu, posetiti koga
vode vzfej orv vodoglavac [-vca]

Vzitndr vizsglat
924
vzszivatty [~ja, ~t, ~k] sisaljka
za vodu
vzszolgltats [~a, ~t] snabdevanje
vodom
vzszr [~je, ~t, ~k] vodofilter [-
tra], cedilo za ienje vode
vztrol fn [~J a ~t> ~k] 1. rezer-
voar za vodu; 2. {mestersges t)
akumulaciono jezero, vodojaa,
akumulaciono/vestako jezero
vztartalom [-Ima, -Imat] sadrina
vode
vztartly [~a, ~t, ~ok] posuda/spre-
mite za vodu,, rezervoar za vodu
viztelen oskudan [-dna] vodom, suh,
bez vode
vztelent [~ett, ~sen, ~eni] odvoditi
vztorony [-rnya, -rnyot, -rnyok] kula/
toranj [-nja] za vodu
vztlcsr [~e, ~t, ~ek] vrtlog
vztkr [-kre, -krt] povrina vode vzmoss [~a, ~t, ~ok] vododerina,
vizulis [~an] vizualan [-Ina], vidni
vzum [~a, ~ot, ~ok] viza, vizum;
beutazsi, kiutazsi ~ ulazna, izlazna
viza; ~mal ellt vizirati; ~ot kr
traiti vizu
vzgyi: ~ szolglat vodoprivredna
sluba; Vzgyi Igazgatsg Uprava
za vodoprivredu
vzvlaszt fn [~ja> ~t, ~k] razvode,
vododelnica, vodomea, vodoluje
vzvezetk [~e, ~et, ~ek] vodovod
vzvezetk-hlzat [~a, ~ot] vodo-
vodna mrea
vzvezetk-szerel [~Je> ~*> ~k] vo-
dovodni monter/instalater
vizsga [/ija, rit, -ik] ispit; elbukik a
&n pasti [padnem] na ispitu; ,ct tesz
poloiti/polagati [-aem] ispit
vizsgabizottsg [~a, ~ot, ~ok] isk
ispitni odbor, ispitna komisija, ispit-
no poverenstvo
vizsgadj [~a, ~at, ~ak] isk ispitna
taksa/pristojba
vizsgl [~t, ~jon] 1. (anyagot, m-
szert) ispitati/ispitivati [-tujem];
2. (keres, kutat) istraiti/istraivati
[-ujem]; 3. jog (nyomoz) islediti/
isleivati [-ujem]; 4. (orvos)
pregledati; 5. kat mutrati
vizsglat [~a, ~ot, ~ok] i. jog istraga;
vzitndr [~e, ~t, ~ek] npr rusalka
vzitt [~j a> -utat, -utak] vodeni put;
~on vodenim putem vzjel [~e, ~t,
~ek] (papron) vodeni
znak vzkereszt [~je, ~et]
(katolikus) Tri
Kralja; {pravoszlv) Bogojavljenje,
Vodokre vzklszorts [~a, ~t] haj
deplasman/
istisnina vode
vzkr [~Ja> ~t] orv vodena bolest
vzk [-kve, -kvet] vodeni kamen
vzlevezets [~e, ~t] odvodnjavanje
vzlevezet: ~ rok ispust; ~
csatorna
odvodni kanal vzmedence [~je,
~t, ~k] bazen,
basen
vzmentes [~en] bezvodan [-dna]
vzmentest [~ett, ~sen, ~eni] {ta-
lajt) obezvoditi, suiti vzmennyisg
[~e, ~et, ~ek] koliina
vode
vzmrce [~je, /-it, 4k] p libela
vzmr I. mn vodomerni; II. fn
[~Je.
~t, ~k] vodomer, hidrometar [-tra]
vodojaa vzm: vrosi ~vek gradski
vodovod,
vodovodna centrala vznyel [~J e ~t.
~k] ponor vznyoms [~a, ~t] 1.
vodeni pritisak, tlak vode; 2.
<papiron> slepo
pismo
vznyomsos hidraulian [-na]
vzzn [~e, ~t] potop; (tv is) ~ eltti
prepotopski, pretpotopan [-pna]
vzpra [~ja, ~t, -ik] vodena para
vzrajz [~a, ~ot] hidrografija
vzrajzi hidrografski vzrendezs [~e,
~t] hidromelioracija vzrendszer [~e,
~t, ~ek] hidrosistem vzsugr [-gara,
-garat, -garak] prsak
[-ska]/mlaz vode, vodeni mlaz
vzszablyozs [~a, ~t] regulisanje
vodotoka vzszegny oskudan [-
dna] vodom,
bezvodan [-dna]
vzszint [~je, ~et] povrina vode
vzszintes [~en] vodoravan [-vna]
vzszintez [~je, ~t, ~k]
(eszkz)
ravnilo, libela
925
vizsglati
~ot folytat vki ellen voditi istragu
protiv koga; 2. (kutats) istraivanje;
~ trgyv tesz uzeti [uzmem]/ uzimati
u razmatranje; 3. (ellenrzs) pnztri
~ pregled kase vizsglati: ~ eljrs
istrani postupak;
~ fogsg istrani zatvor vizsgl I.
mn istrani; ~ bizottsg istrani
odbor, istrana komisija, istrano
poverenstvo; (kutati) istraivaki;
II. fn [~J a > ~t, ~k] 1. msz
(anyag, gp, mszer) ispitiva; 2.
(kutat) istraiva, is-traivalac [-
vaoca] vizsglbr [~Ja> ~t> ~k] jog
istrani
sudija vizsgld|ik [~ott, ~jk/~jon]
istrai-^
vati [-ujem], ispitivati [-tujem]
vizsgziik [~ott, ~zk/~zon] isk pola-
gati [-aem] ispit vizsgz fn [~ja,
~t, ~k] kandidat
na ispitu, ispitanik vizsgzott (jtl
fogsz) ispitan, sa poloenim ispitom
vizsgztat [~ott, -asson] ispitati/ispiti-
vati [-tujem], primati ispit
vizsgztat fn [~Ja> ~t, ~k] ispitiva
vizsla [~ja, ~t, ^k] lovaki pas,
traga
volt 1 I. ige ld van; II. mn (egykori)
bivi; ~ miniszter bivi ministar [-tra]
volt 2 f~J a ~ot, ~ok] vili volt
voltakpp(en) upravo, zapravo, odista,
uistinu
voltmr [~je, ~t, ~k] vili voltomer,
mera napona, volt(a)metar [-tra] von
[~t, ~jon] 1. privui [-uem]/
privlaiti; maghoz ~ privui k sebi;
vllat ~ slegnuti [-nem] v slei [-
egnem]/slegati [-ezem] ramenima; 2.
(tv:) felelssgre ~ pozvati [-
zovem]/pozivati na odgovornost;
ktsgbe ~ vmit sumnjati u to, ne
verovati [-rujem] u to, porei [-
eem s -eknem] to; magra ~ja a
figyelmet skrenuti [-nem] na sebe
panju; maga utn ~ povlaiti za
sobom; 3. (mat:) ngyzetgykt ~
vaditi drugi koren
vonagl|ik [~ott, ~ani].trzati se, zgriti
se, previjati se
 von v 9 v
o 2 u
vonakodjik [~ott, ~jk/~jon] ustezati [-
eem] se, nekati se, ustruavati se,
acati se, uzapnuti [-nem] se; ~ifc
megtenni vmit ustruava se da neto uini
vonal [~a, ~at, ~ak] 1. crta, linija;
egyenes ~ban u pravoj liniji; 2.
(vasti) pruga; 3. (kat:) vdelmi ~
o(d)brambena linija; 4. (tv:) az egsz
~on na celoj liniji; 5. tv, biz vigyz a
~aira uvati liniju vonalas [~at; ~abb]
1. (vonalazott) ~ fzet sveska s
linijama/crtama; ~ papir hartija/papir s
linijama; 2. (tv, pol:) ~ ember linija
vonalaz [~ott, ~zon] iscrtati, povlaiti
crte; paprt ~ partati hartiju
vonalbr [~ja, ~t, ~k] sp meani
sudija/sudac [suca] vonaljegy [~e, ~et,
~ek] linijska karta vonalkz [~ott,
~zon] (i)partati vonalz [~J a ~t, ~k]
lenjir, ravnalo vons [~a, ~t, ~ok]
potez, crta; nagy ~okban vzol vmit
skicirati to u glavnim crtama
vonat [~a, ~ot, ~ok] voz, vlak
vonatcsatlakozs [~a, ~t, ~ok] elez-
nika veza vonatrkezs [~e, ~t]
dolazak voza/
vlaka vonatinduls [~a, ~t] polazak
voza/
vlaka
vonatksr [~je, ~t, ~k] vast pratilac
[-ioca] voza/vlaka vonatkozs [~a, ~t,
~ok] odnos, veza, pogled; ebben a ~ban u
odnosu na to, glede toga
vonatkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] vmirc
odnositi se na to; nem ~ r ne
odnosi se na njega vonatkoz odnosan
[-sna]; nyelv ~
nvms odnosna zamenica
vonatkozlag to se tie, u pogledu
ega, u odnosu na to, odnosno ega, s
obzirom na to vonatkoztat [~ott,
-asson] odnositi vonatvezet [~je> ~t,
~k] vast vozo-
voa, vlakovoa
vonit [~ott, ~son, ~ani] zavijati, urlati,
urlikati [-iem] von [~ja, ~t, ~k]
zene gudalo
voner [-ereje, ~t] fiz vuna snaga
vonogat [~ott, -sson] (vllat) slegati
[-eem] (ramenima)
vonhorog [~ja/-horga, -horgot, -hor-
gok] vast kvaka
vons I. mn zene gudaki; ~ hangszer
gudaki instrumenat [-nta]; II. fn
~k [~at] gudai tb
vonszenekar [~a, ~t, ~ok] gudaki
orkestar
vonszol [~t, ~jon] 1. vui [vuem],
vlaiti, tezmati; 2. ~ja magt vui
se, tezmati se
vontat [~ott, -sson] vui [vuem],
tegliti; hajt ~ tegliti lau, remorki-
rati
vontats [~a, ~t, ~ok] vua, vuenje;
villamos ~ elektrina vua
vontat fn [~ja, ~t, ~k] 1. (szemly)
teglilac [-ioca]; 2. (gpjrm) traktor
vontathaj [~Ja ~t> ~k] teglenica,
teglaa, remorker, motornjak, tegle-
njak; motoros ~ motorni tegla
vontatktl [-tele, -telet, -telek] haj
palamar, ue/konopac [-pca] za
vuu, tegljenik
vontatott [~an] tv trom, razvuen,
teak [-ka]
vonul [~t, ~jon] poi [poem]/pola-
ziti, krenuti [-nem]/kretati [-eem],
uputiti/upuivati [-ujem] se, ii
[idem]
vonulat [~a, ~ot, ~ok] fb'ldr planin-
ski lanac [-nca], greben, hrbat
vonz [~ott, ~zon] 1. privlaiti; 2.
nyelv zahtevati
vonzalom [-Ima, -Imat, -lmak] naklo-
nost, sklonost, simpatija; ~mal visel-
tetik vki irnt oseati naklonost pre-
ma komu, biti sklon komu
vonzs [~a, ~t] privlaenje
vonzat [~a, ~ot, ~ok] nyelv rekcija,
vezanje/slaganje reci
vonz [~n/~an] privlaan [-na], pri-
mamljiv; ~ kls privlana spolja-
nost
vonzd|lk [~ott, ~jk/~jon] vkihez
biti sklon v odan v privren komu
vonz()ero' [-ereje, ~t] privlana snaga/
sila/mo, primarna; ~t gyakorol pri-
vlaiti, biti privlaan [-na] v
[veje, ~t, ~k] zet vdr [vdre,
vdrt, vdrk] vedro,
kabao [-bla], kofa, abar [-bra]
vfly [~e, ~t, ~ek] dever vlegny
[~e, ~t, ~ek] mladoenja Wales [~t] fldr Vels wattra [^,t, ^ik] (egysg) vat-as
h, zarunik, verenik vlgy [~e, -s- watt [~ja, ~ot, ~ok] vili vat, volt- W. C. engleski zahod/nunik/klozet,
et, ~ek] dolina, do [dola, a amper wattmr [~je, ~t, ~k] W. C, ve-ce wolfram [~ja, ~ot]
tb dolovi] vlgyhd [~J -hidat, vatmetar vegy volfram,
-hidak] vija- tungsten
dukt vlgykatlan [~(j)a, ~t, ~ok] [-tra]
kotlina,
dubodolina vlgymenet [~et] I.
hat niz vodu,
nizvodno; II. fn nizbrdna vonja
vrheny [~e, ~t] crven [n, -i] arlah,
skarlatina, skrlet(ina), krlet
X
vrhenyes [~en] sk(e)rletne v arko
crvene boje tb vrs [~et; ~en; mnogoputa v vrlo esto sam ve
~ebb] crven, rumen, x-lbt iks-noge, krivonog, sa krivim rekao X. Y. N. N.
rujan [-jna]; ~ bor crno vino, crve- nogama x-szer: ~ mondtam mr
nika, crnjak vrsbegy [~e, ~et, nebrojeno/
~ek] (madr)
crvenperka, crvenda vrses
[~et; ~en; ~ebb] crvenkast,
rumenkast, crvenast vrsfeny
[~je, ~t, ~k] ari vrshagyma
[~ja, ~t, ^ik] crni luk,
crveni luk, crvenac [-nca]
vrskatona [~ja, -it, ^k] crvenoarme-
jac [-jca]
Vrskereszt [~et] Crveni krst/kri
vrsd|lk [~tt, ~jk/~jn] crveneti
[-nim]
vrsrz [-reze, ~t] bakar [-kra]
vulgris [~an] vulgaran [-rna]
vulgarizl [~t, ~jon] vulgarizovati
[-zujem], vulgarizirati vulkn
[~J a> ~t, ~ok] vulkan vulkni: -
kitrs erupcija vulkana vulkanizl
[~t, ~jon] vulkanizovati
[-zujem], vulkanizirati