dr Veljko Vukovi,

msc Miljana Vukovi,

msc Ivan Kneevi i
msc Mirjana Bojani

OSNOVE
MAINSTVA
PRVO IZDANJE

Banja Luka, 2015.

 dr Veljko Vukovi,
msc Miljana Vukovi,
msc Ivan Kneevi i
msc Mirjana Bojani

"OSNOVE MAINSTVA" 1-IZDANJE

Edicija: TEHNIKE NAUKE -UDBENICI"

Recenzenti:
prof. dr Branko kori,
redovni profesor Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad,
prof. dr Slobodan Navalui,
redovni profesor, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad,

Izdava:
Univerzitet za poslovni inenjering i menadment Banja Luka
PIM UNIVERZITET

Za izdavaa:
Ilija Dombi, direktor

Glavni i odgovorni urednik:

prof. dr ivoslav Adamovi, redovni profesor
Tehnikog fakulteta Mihajlo Pupin" Zrenjanin

Lektor:
Mr Simo Vidovi

Dizajn korica:
mr Miljana Vukovi

tampa:
Point tamparija, Banja Luka

Tira: 150 komada

Prvo izdanje

Banja Luka, 2015.

ISBN 978-99955-40-27-2

Objavljivanje ovog univerzitetskog udbenika za upotrebu odobrio je Senat Univerziteta za

poslovni inenjering i menadment u Banjoj Luci odlukom
broj S-075/15 od 19.06.2015. godine

Zabranjeno fotokopiranje, pretampavanje i drugi oblici umnoavanja ove knjige.

Sva prava zadrava izdava.
Pod moralnom i krivinom odgovornou izjavljujem da sam ja autor ovog rada te
sam upoznat da sam, ukoliko se utvrdi da je rad plagijat, odgovoran za tetu
priinjenu Univerzitetu za poslovni inenjering i menadment, kao i autoru originalnog
rada.
 1

SADRAJ
PREDGOVOR..........................................................................................13
1.0.KONSTRUISANJE..........................................................................14
1.1. OPTE NAPOMENE.....................................................................16
1.2. AKTIVNOSTI PRI KONSTRUISANJU.......................................17
1. Tehniki zadatak......................................................................17
2. Prikupljanje informacija...........................................................18
3. Analiza informacija..................................................................18
4. Tehniki predlog......................................................................19
5. Idejni projekat..........................................................................19
6. Tehniki projekat.....................................................................20
7. Izrada radionike dokumentacije za prototip, nultu seriju,
probnu partiju i serijsku proizvodnju.......................................20
1.3. SLOENOST PROIZVODA.......................................................20
1.4. SLOENOST KONSTRUKTORSKIH AKTIVNOSTI.............20
1.5. PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE.................................21
1. Proces razvoja novih proizvoda...............................................22
1.6. STANDARDIZACIJA.................................................................26
1.7. OBLASTI STANDARDIZACIJE...............................................28
1.8. SRPSKI STANDARDI...............................................................29
1.9. STANDARDNI BROJEVI..........................................................30
1.10.OZNAAVANJE REDOVA STANDARDNIH
BROJEVA...................................................................................32
2.0. TEHNIKO CRTANJE.................................................................35
2.1. OSNOVNE NAPOMENE............................................................35
2.2. UVOD..........................................................................................35
1. Funkcija tehnikog crtanja........................................................36
2. Pribor za tehniko crtanje..........................................................36
3. Osnovna pravila u tehnikom crtanju (norme ili standardi)......37
4. irine linija................................................................................37
2.3. VRSTE LINIJA............................................................................38
1. Prioritet crtanja linija.................................................................44
2.4. RAZMERE...................................................................................45
2.5. VRSTE CRTEA.........................................................................45
1. Podela prema sadrini...............................................................46
2. Podela prema nainu prikazivanja.............................................46
3. Podela prema mestu korienja ...............................................46
4. Podela pema nameni..................................................................46
5. Podela prema nainu izrade.......................................................47
6. Tehniko pismo.........................................................................48
 2

7. Uspravno tehniko pismoa........................................................51

2.6. FORMATI I SAVIJANJE CRTEA...........................................51
1. Savijanje formata......................................................................54
2.7. ZAGLAVLJE..............................................................................57
1. Sastavnica.................................................................................58
2. Uproena sastavnica................................................................59
3. Pozicioni brojevi...59
4. Primer primene pozicionih brojeva ..60
5. Brojevi crtea ...60
6. Primer broja crtea....60
7. Tehnika dokumentacija sklopa...63
8. Aksonometrijski skupni crteskupni crte..64
9. Ortogonalni skupni crte...65
10. Razrada tehnike dokumentacije.65
11. Skloni crte..66
12. Radioniki crte...67
13. Standardni delovi.68
3.0. INENJERSKA GEOMETRIJA..68
3.1. KOORDINATNI SISTEM...68
1. Polarne koordinate.70
2. Cilindrine koordinate...71
3. Sferne koordinate..72
4. Absolutne i relativne koordinate...73
5. Globalni i lokalni koordinatni sistemi...74
3.2. GEOMETRIJSKI ELEMENTI75
1. Take.75
2. Linije.75
3. Tangente75
4. Krugovi..77
3.3. KONUSNI PRESECI KONIKE....78
1. Parabola.78
2. Hiperbola...80
3. Elipse.81
3.4. RULETE...83
1. Spirala83
2. Cikloida.83
3. Evolventa...84
3.5. KRIVE SLOBODNOG OBLIKA85
 3

1. Splajn.85
2. Bezijerova i B-splajn kriva86
3.6. UGLOVI...87
3.7. RAVAN89
3.8. POVRINE..90
3.9. POLIEDRI91
3.10. PRIZME...92
3.11. PIRAMIDE...93
3.12. KRIVE POVRINE.94
3.13. 3D MODELIRANJE....94
3.14. MODELIRANJE POVRINE.97
4.0.VIZUELIZACIJA99
1. Tehnike vizuelizacije.99
2. Presene ravni..102
3. Simetrija..103
4. Razvijanje povrina.104
4.1. VIZUELIZACIONE TEHNIKE KOD INENJERSKIH
CRTEA107
1. Projektne ravni107
4.2. GRAFIKA ANALIZA INENJERSKIH PODATAKA.
1. Vizuelizacija za dve nezavisne promenljive...111
5.0.MODELIRANJE PUNOG TELA
(3D SOLID MODELIRANJE)..116
5.1. MODELRANJE POMOU GEOMETRIJSKIH PRIMITIVA.116
5.2. CSG (Constructive Solid Geometry) MODELIRANJE.118
5.3. MODELIRANJE "GRANINOM" PREZENTACIJOM (B-Rep -
Boundary representation)...121
5.4. HIBRIDNO MODELIRANJE...122
5.5. MODELIRANJE BAZIRANO NA OGRANIENJIMA..122
5.6. MODELIRANJE OPERACIJOM IZVLAENJA123
5.7. ANALIZA KONANIH ELEMENATA..128
6.0.PROJICIRANJE....128
6.1. KARAKTERISTIKE PARALELNIH PROJICIRANJA...132
6.2. PRIKAZIVANJE PREDMETA U JEDNOM POGLEDU....133
6.3. AKSONOMETRIJA..133
6.4. KOSA PROJEKCIJA.139
6.5. PERSPEKTIVA.140
7.0.ORTOGONALNI CRTE146
 4

7.1. POSTUPAK DOBIJANJA ORTOGONALNOG CRTEA..147

1. Osnovna pravila ortogonalne projekcije..147
7.2. RASPORED PROJEKCIJA(POGLEDA)..149
1. Evropski raspored projekcija...150
2. Ameriki raspored projekcija..151
7.3. POVEZANOST ORTOGONALNIH PROJEKCIJA.153
7.4. DOVOLJAN BROJ PROJEKCIJA153
7.5. OSOBINE GLAVNOG POGLEDA..156
7.6. SPECIJALNI ORTOGONALNI POGLEDI..158
7.7. UPROENJA KOD ORTOGONALNIH CREA..159
7.8. PREDNOSTI I NEDOSTACI ORTOGONALNOG CRTEA.162
8.0.PRESECI NA ORTOGONALNOM CRTEU...163
1. Osnovna pravila rafiranja...164
2. Vrste preseka...165
3. Potpun uzduni presek.165
4. Pravila za crtanje preseka167
5. Potpun popreni presek...171
6. Polovini (etvrt) presek.173
7. Delimini presek.174
8. Kombinovan etvrt i delimini presek176
9. Stepenast (izlomljen) presek...178
10. Zarotiran presek.....180
11. Okrenut presek...183
12. Mestimian presek (razrez)185
13. Kombinovani preseci.187
14. Presek vie delova u sklopu...188
15. Neki primeri pravila crtanja preseka..189
16. Izlomljeni preseci...190
17. Pravila za crtanje presjeka sklopa..193
9.0."ITANJE" ORTOGONALNIH CRTEA194
9.1. METODA RALANJIVANJA NA SASTAVNE
POVRINE195
9.2. METODA ODSECANJA OD OSNOVNOG TELA.196
9.3. METODA RALANJIVANJA NA OSNOVNA
GEOMETRIJSKA TELA...196
9.4. ITANJE ORTOGONALNIH POGLEDA VERBALNOM
ANALIZOM...199
9.5. KOMBINOVANA METODA...200
 5

10.0. RAZVIJANJE POVRINA....201

11.0. KOTIRANJE DIMENZIONISANJE.203
1. Osnovni elementi kota.203
2. Pomona kotna linija...203
3. Kotna linija..204
4. Kotni zavretak....204
5. Kotni broj206
6. Poloaj teksta na elmentima kotiranja.206
11.1. OSNOVNA PRAVILA KOTIRANJA..209
11.2. KOTIRANJE KRUNIH POVRINA211
11.3. KOTIRANJE KUGLE (SFERE)..213
11.4. KOTIRANJE POLOAJA KRUNIH POVRINA...213
11.5. DODATNE OZNAKE ISPRED KOTNIH BROJEVA...215
11.6. KOTIRANJE OBORENIH IVICA (ZAKOENJA)...215
11.7. KOTIRANJE NAGIBA, KONUSA I SUENJA....216
11.8. NAINI KOTIRANJA.217
11.9. REDNO KOTIRANJE.217
11.10. PARALELNO KOTIRANJE...218
11.11. KOMBINOVANO KOTIRANJE.....219
11.12. SIMETRINO KOTIRANJE...220
11.13. UPROENJA PRI KOTIRANJU..221
11.14. KOTIRANJE NAVOJA I VIJANIH ELEMNATA...225
12.0. TOLERANCIJE MERA.227
1. Duinske mjere....228
2. Oznaavanje tolerancija..230
3. Osnovne veliine tolerancija duinskih mera..231
4. Poloaj tolerancijskih polja.233
5. Tolerancije slobodnih mera.236
6. ISO-sistem naleganja duinskih mera.236
7. Oznaavanje naleganja....239
12.1. OZNAAVANJE TOLERANCIJA MERA NA
CRTEIMA...240
1. Praktini primeri upisivanja tolerancija...244
12.2. TOLERANCIJE SLOBODNIH MERA...244
13.0. TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA..247
13.1. SIMBOLI ZA TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA249
13.2. NAINI OZNAAVANJA TOLERANCIJE OBLIKA I
POLOAJA..249
13.3. ZNAENJE SIMBOLA TOLERANCIJE251
 6

1. Pravnost...252
2. Ravnost252
3. Krunost..252
4. Cilindrinost252
5. Profil linije...253
6. Profil povrine.253
7. Paralelnost...253
8. Upravnost....255
9. Nagib...256
10. Lokacija..256
11. Koncentrinost i koaksijalnost...257
12. Simetrinost...257
13. Bacanje...258
14. Ukupno bacanje.259
13.4. TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA SLOBODNIH
MERA...259
14.0.OPTI PRINCIPI TOLERISANJA...260
1. Tolerancije duinskih mera....260
2. Tolerancije uglova.....260
3. Princip omotaa.....262
4. Princip maksimuma materijala..265
15.0.OZNAAVANJE KVALITETA I POVRINSKE
HRAPAVOSTI.....267
1. Osnovni parametri hrapave povrine.268
2. Kvalitet obrade povrine....269
3. Klase povrinske hrapavosti..270
4. Veza ISO tolerancija i klasa povrinske hrapavosti..270
5. Oznaka kvaliteta obraene povrine.271.
6. Zbirni znak za dodatne oznake..272
7. Oznake specijalnih karakteristika povrinske hrapavosti..273
8. Oznaavanje na crteima...275
9. Uproenja sloenih oznaka...278
10. Praktini primeri oznaavanja....280
16.0.RADNI NAPONI U OSNOVNIM DELOVIMA MAINSKIH
SISTEMA..281
1. Definicija i podela mainskih elemenata...281
2. Optereenje mainskih elemenata..282
3. Osnovni radni naponi u delovima mainskih elemenata283
16.1. POJAM ELASTINOSTI I PLASTINOSTI.283
16.2. VRSTE OPTEREENJA.284
16.3. VRSTE NAPREZANJA...285
 7

1. Zatezanje i pritisak.285
2. Smicanje.285
3. Savijanje.285
4. Uvijanje..286
5. Izvijanje..286
6. Sloeno naprezanje286
16.4. HUKOV ZAKON287
16.5. RADNA SPOSOBNOST MAINSKIH ELEMENATA...288
16.6. MAINSKI MATERIJALI.289
16.7. ELIK.291
1. Istorija elika..291
2. Postupak proizvodnje elika 20 veka.....292
16.8. TA JE ELIK...292
16.9. PODELA ELIKA.294
16.10. OZNAAVANJE UGLJENINIH ELIKA SA
NEGARATOVANIM HEM.SASTAVOM ...297
16.11. OZNAAVNJE UGLJENINIH ELIKA SA
GARANTOVANIM HEM. SASTVOM....298
16.12. OZNAAVANJE LEGIRANIH ELIKA.298
16.13. DOPUNSKE OZNAKE..300
16.14. LIVENO GVOE.300
16.15. BAKAR...300
16.16. ALUMINIJUM....301
16.17. CINK...301
16.18. DRVO..301
16.19. GUMA.301
16.20. PLASTINE MASE...301
16.21. IZBOR MATERIJALA...301
17.0.CILJ I ZNAAJ IZUAVANJA MAINSKIH
ELEMENATA..302
1. Mainski elementi..304
2. Vrste mainskih spojeva....305
17.1. RAZDVOJIVI SPOJEVI.306
17.2. ELEMENTI Z VEZE..307
1. Zavrtnji..307
2. Standardni profili navoja...308
3. Tolerancija navoja..312
4. Materijal za izradu navojnih delova...314
 8

5. Vrste zavrtnjeva i navrtki...315

6. Optereenje i naprezanje pokretnih navojnih spojeva...316
7. Preseci, kotiranje i rafiranje zavrtnjeva ...318
17.3. VRSTE VIJANIH SPOJEVA...323
1. Optereenje zavrtanjske veze u toku pritezanja.324
17.4. VIJCI...326
1. Materijal za vijke...326
17.5. MATICE..327
1. Elementi za osiguranje...328
17.6. OPRUGE.....330
1. Podela opruga.....331
2. Materijal za opruge....334
3. Crtanje opruga334
17.7. NERAZDVOJIVI SPOJEVI...335
17.8. ZAVARIVANJE.335
1. Postupci zavrivanja....336
2. Prednosti zavarivanja.337
3. Elementi vara.....338
4. Priprema materijala za zavarivanje i vrste ljeba i spoja...338
5. Greke u zavarenim spojevima..340
6. Zona uticaja temperature....343
7. Statiki prorauni...345
8. Dinamiki proraun...347
9. Prikazivanje avaova na crteu..347
10. Oznaka vara na crteu....348
17.9. ZAKIVCI.350
1. Podjela zakovanih spojeva.351
2. Vrste zakovica353
3. Nain zakivanja.....354
4. Primena zakivanja..355
5. Proraunavanje zakovanih spojeva....356
6. Materijal i oznaavanje zakovica...357
17.10. SPAJANJE LEMLJENJEM358
1. Vrste i postupci lemljenja..358
2. Princip lemljenja....361
3. Postupci lemljenja..363
4. Tehnologija mehanikog lemljenja....366
17.11. SPAJNJE LEPLJENJEM367
 9

17.12. PRENOSNICI.....368
17.13. MEHNAIKI PRENOSNICI..369
1. Vrste mehanikih prenosnika370
17.14. RADNE KARAKTERISTIKE PRENOSNIKA.....371
17.15. STRUKTURA PRENOSNIKA...372
17.16. FRIKCIONI PRENOSNICI....372
1. Prednosti frikcionih prenosnika.373
2. Nedostaci frikcionih prenosnika373
3. Podjela frikcionih prenosnika374
4. Materijal frikcionih tokova..378
17.17. LANANICI...378
1. Osnovne karakteristike i primena lananih prenosnika.....378
2. Prednosti primene lananih prenosnika.379
3. Nedostaci lananih prenosnika..380
4. Konstrukciono izvoenje lananika..382
5. Sile i proraun lananog prenosnika..383
17.18. KAINI PRENOSNICI...384
1. Osnovne vrste kainih prenosnika.384
2. Prednosti primene kainih prenosnika...385
3. Nedostaci primene kainih prenosnika..385
4. Podela kainih prenosnika..385
5. Vrste kaieva..387
6. Zatezanje remena...390
7. Geometrijske veliine kainih prenosnika.....391
8. Konstrukciono izvoenje kainika i remenica...393
17.19. UETNI PRENOSNICI..395
1. Proraun ianog ueta..397
17.20. ZUPASTI PRENOSNICI.397
1. Osnovne karakteristike i vrste zupastih prenosnika.397
2. Prednosti zupastih prenosnika..406
3. Nedostaci zupastih prenosnika.406
4. Geometrijske mere cilindrinih zupanika....406
5. Analiza optereenja kod cilindrinih zupanika sa pravim
zupcima.408
17.21. ZUPANICI SA PRAVIM ZUBIMA....410
17.22. CILINDRINI ZUPANICI SA KOSIM ZUPCIMA...410
1. Oblici razaranja bokova zubaca.....411
2. Materijal za izradu zupanika....412
 10

17.23. PUNI PAR....412

17.24. PUNI PRENOSNIK..413
1. Osnovne karakteristike punih parova...413
17.25. OPTEREENJE VRATILA SA PUNIM
ZUPANICIMA.415
17.26. VRATILA I OSVINE 417
1. Vratila....417
2. Osovine..424
17.27. OPTEREENJE VRATILA...426
17.28. STATIKA ANALIZA OPTEREENJA VRATILA I OTPORI
OSLONACA...427
1. Radni napon...430
17.29. KONCENTRACIJA NAPONA..430
1. Deformacije vratila i osovina.431
17.30. OSOVINICE...432
1. Funkcija i podela osvinica.432
2. Opterenje osovinice..434
17.31. SPOJEVI VRATILA I ELEMENATA...435
1. Spojevi pomou lebova, ivija i klinova..435
2. Klinovi bez nagiba.....435
3. Prednost ovih spojeva....435
4. Nedostatci ovih spojeva.435
5. Segmentni klinovi..439
6. Klinovi sa nagibom....440
7. Popreni klinovi.443
8. Spojevi ostvareni ljebovima.444
17.32. IVIJE.445
17.33. KONUSNO STEZNI I CILINDRINO PRESOVANI
SKLOPOVI.....446
17.34. CILINDRINO PRESOVANI SKLOPOVI...451
17.35. LEAJI....456
17.36. KLIZNI LEAJI..456
1. Podela kliznih leita.456
2. Prednosti primene..458
3. Nedostaci primene.459
4. Nosivost kliznog leita.460
5. Hidrostatiko i hidrodinamiko podmazivanje kliznih
leajeva..461
 11

6. Materijali kliznih leajeva..462

17.37. KOTRLJAJUI LEAJEVI..463
1. Osnovne karakteristike i namena kotrljajnih leajeva...463
2. Prednosti primene kotrljajnih leaja u odnosu na klizne...464
3. Nedostaci primene kotrljajnih leajeva u odnosu naklizna464
4. Podela kotrljajnih leaja464
5. Oznaavanje kotrljajnih leaja...466
6. Ekvivalentno optereenje i nosivost..472
7. Podmazivanje i zaptivanje.....475
17.38. SPOJNICE...476
1. Opte o funkciji spojnica...476
17.39. PODELA SPOJNICA..477
1. Krute spojnice478
2. Prilagodljive spojnice.479
3. Kandasta spojnica.480
4. Krstasta spojnica....481
5. Turbofleks spojnnca...482
6. Zupasta spojnica...483
7. Zglobna (kardanova) spojnica483
8. Frikcione ukljuno-iskljune spojnice...486
9. Elektromagnetne frikcione spojnice..489
10. Sigurnosne spojnice...492
11. Centrifugalne snojnice...494
12. Jednosmjerne spojnice...495
13. Indukcione spojnice...497
14. Hidrodinamike spojnice...498
15. Iskljuno-ukljune spojnice...500
17.40. KONICE...503
1. Konice zadatak i podela....503
18.0.OSNOVNE TEHNIKE PROIZVODNIH MERENJA U
MAINSTVU505
1. Opte o proizvodnim merenjima....505
2. Postulati merenja507
3. Princip rada mernih ureaja - princip merenja..508
4. Kontaktne i bezkontaktne metode merenja....510
5. Mehaniki ureaji za kontrolu i merenje duina i uglova..512
6. Paralelne granine mjerke i kontrolni prstenovi514
7. Kontrolnici.....516
 12

8. abloni i kalibri - jednostruka namenska merila....522

9. Granine merke za uglove.....524
10. Merenja i mjerni ureaji sa direktnim oitavanjem
vrednosti526
11. Greke i mjerna nesigurnost u proizvodnim merenjima544
12. Odnos sistematskih i sluajnih greaka..544
13. Apsolutna i relativna greka...545
14. Uticaj okoline na mernu nesigurnost merenja
u proizvodnji..545
18.1. KOORDINATNI MERNI CNC UREAJ NUMERIKI
MERNI CENTRI ....548
1. Tipovi koordinatnih CNC ureaja.........548
2. Stubni tip550
3. Horizontalni tip..550
4. Portalni tip..551
5. Primena kordinatnih mernih CNC ureaja551
LITERATURA...553
 13

PREDGOVOR

Udbenik predstavlja predmet Osnove mainstva, koji sluaju studenti

druge godine Tehnikog fakulteta, studijskog programa Grafikog
inenjeringa i dizajna. Iako je problematika mainskih elemenata i
konstrukcija dosta dobro pokrivena optom literaturom, smatralo se da
ipak treba izdati Udbenik, kako bi studenti na jednom mestu imali pregled
optog mainskog znanja sa kojima e se najee susretati kod klasinih
i savremenih grafikih maina i grafikih proizvoda. Cilj je bio da se
studenti upoznaju sa: optim pojmovima tehnikog crtanja i nacrtne
geometrijee, podelom maina prema funkciji, standardizacijom i
tolerancijama, vrstama mainskih elemenata, dobrim i loim stranama
svake vrste, kinematikom i geometrijom mainskih elemenata,
klasifikacijama unutar vrste, osnovnim elementima prorauna vrstoe kao
i materijalima i njihovim svojstvima od kojih su mainski delovi
napravljeni; kao i osnovnim tehnikama proizvodnog merenja u mainstvu,
a sve radi sagledavanja uloge mainskog elementa na maini ili ureaju.
Pri tome najvei akcenat je dat na poglavlju: Mainki elementi, koje je i
najobimnije i posveeno mu je najvie nastavnih jedinica predavanja.
Takodje, smatralo se da e izdavanje Udbenika olakati studentima
pripremu ispita iz predmeta Osnovi mainstva. Studentima se svakako
savetuje da prethodno ovladaju znanjem iz Matematike I i II.

Tokom rada uloen je znaajan napor kako bi se obimna i sloena

problematika mainskih elemenata i njihovog prorauna, saela u nastavne
jedinice u trajanju manje od jednog semestra, i prilagodila potrebama
studenata Grafikog inenjeringa i dizajana, imajui u vidu i pojmove
vezane za eksploataciju i pravilno odravanje sloenih grafikih sistema.

Na kraju, elim da se zahvalim recezentima: dr Branku koriu i dr

Slobodanu Navaluiu redovnim profesorima Mainskog fakulteta u
Novom Sadu, na korisnim savetima i sugestijama, kao i svim itaocima na
eventualno uoenim grekama i dobronamernim primedbama, a u cilju
poboljanja kvaliteta ovog Udbenika.

Autor
U Banjoj Luci, 2015. godine
 14

1.0. KONSTRUISANJE

Zato se bavimo inenjerskom grafikom? Objanjenje se moe nai u

analizi obe rei. Zato inenjerstvo? Inenjerstvo je kreativna aktivnost -
profesija. Naunici istrauju - ispituju pojave i predmete, a inenjeri
kreiraju kreiraju ono to dosada nikada nije bilo. Zato grafika? Grafika
predstavlja univerzalan jezik koji se koristi i u kreativnom procesu i u
komuniciranju meu ljudima razliitih profesija.
Podsetimo se staroegipatskih hijeroglifa. Ovo pismo je baziralo na
prepoznatljivim grafikim simbolima. Pa i znaci u kineskom pismu
predstavljaju odreeni sklop grafikih simbola.
Sa druge strane, svetski jezici koriste standardne simbole, ali ne na
univerzalan nain. Na pr.:
Dobar dan
Hello
Bon Jour
Guten tag

Sigurno je da pomou grafike prezentacije danas moe veoma efikasno

da se komunicira. Sa korektno definisanim:
renikom,
sintaksom i
gramatikom

za inenjersku grafiku, mogu se predstavljati objekti na univerzalan,

razumljiv i nedvosmislen nain.
Inenjerska grafika je sastavni deo svake od faza procesa projektovanja.
Na slici 1.0.1. data je jedna od moguih klasifikacija inenjerskih crtea:
 15

Sl.1.0.1. Klasifikacija crtea

U okviru ovakve klasifikacije treba spomenuti mogunost
slobodorunog crtanja (skiciranja) koje
predstavlja vrlo znaajnu grafiku aktivnost u mnogim
fazama procesa projektovanja.
Konstruisanje se moe definisati kao transformacija ideje za
realizaciju nekog novog proizvoda u projektnu dokumentaciju koja
predstavlja osnovu za njegovu proizvodnju. Sa razvojem
konstruisanja nastaje veliki broj raznovrsnih konstrukcija koje se
mogu klasifikovati prema sloenosti, stepenu promene novih
principa, nameni, sadraju procesa konstruisanja i td. Konstrukcije
se obino dele na etiri osnovna tipa i to:
1. Originalne konstrukcije, kojima se daju nova, originalna
reenja principa funkcionisanja mainskog sistema za nove,
promenjene ili postojee namene. Ukupna funkcija
originalne konstrukcije se ostvaruje novim rasporedom
poznatih ili novih komponenti ili delova.
2. Adaptivne (prilagoene) konstrukcije predstavljaju
prilagoavanje poznatih principskih reenja mainskih sistema za
nove zadatke koje mainski sistem treba da izvrava.
3. Varijantne konstrukcije, kod kojih su principska reenja i
namena mainskog sistema nepromenjeni, ali se menja veliina i,
 16

eventualno, razmetaj komponenti sistema. Na ovim principima

se razvijaju familije konstrukcija (tipizacija ili modularno
konstruisanje).
4. Ponovljene konstrukcije, kod kojih se ponavlja postojee reenje
mainskog sistema uz eventualne manje izmene dimenzija i
materijala delova da bi se izvrila prilagoavanja uslovima
izrade ili standarda.
Osnovne faze konstruisanja su:
koncipiranje,
formiranje konstrukcije i
detaljno konstruisanje

Zastupljenost osnovnih faza konstruisanja zavisi od tipa konstrukcije i

prikazana je u sledeoj tabeli.

Tabela 1.0.1.Faze konstruisanja

Mada se u postupku razvoja proizvoda tei originalnim reenjima poznato

je da su u praksi ee zastupljeni poslovi rekonstrukcija i prilagoavanja
reenja. Smatra se, prema nekim procenama, da je zastupljenost pojedinih
tipova konstrukcija u mainskoj industriji sledea:
adaptivne konstrukcije 55%,
originalne konstrukcije 25% i
varijantne konstrukcije 20%

1.1. OPTE NAPOMENE

Da bi se u mainskoj industriji moglo pristupiti izradi nekog proizvoda
neophodno je, pored ostalog, posedovati i tehniku dikumentaciju.
Tehniku dokumentaciju sainjava:

A - radionika dokumentacija:
- konstrukciona dokumentacija
- tehnoloka dokumentacija
 17

- konstrukcija alata,
- program i metodika ispitivanja i

B - deo komercijalne dokumentacije:

- podaci o kvalitetu
- prospektni i kataloki materijal.

Osnovni zadatak mainskih inenjera je izrada tehnike dokumentacije, a

zatim organizacija i realizacija proizvodnje i ispitivanja.
U okviru ovog predmeta razmotrie se samo izrada konstrukcione
dokumentacije.
Konstrukciona dokumentacija se izrauje po tano odreenom redosledu,
kojeg propisuje svaki proizvoa, a sve u cilju obezbeenja visokog
kvaliteta konstrukcione dokumentacije, a time, u velikoj meri, i proizvoda.
Propisani postupak razvoja u okviru preduzea, tzv. scenario razvoja, je
jedan od osnovnih uslova za dobijanje Sertifikata o kvalitetu koji je
presudni dokumenat za izvoz robe u Evropu.
1.2. AKTIVNOSTI PRI KONSTRUISANJU
Konstruisanje se obino obavlja po sledeim etapama:
1. postavljanje zadatka,
2. prikupljanje informacija,
3. analiza informacija,
4. sastavljanje tehnikog predloga,
5. izrada idejnog projekta,
6. izrada tehnikog projekta i
7. izrada radionike dokumentacije,
mada se, u pojedinim sluajevima, neke od njih mogu i izostaviti. U okviru
tih etapa obavljaju se sledee aktivnosti:

1. Tehniki zadatak
Definisanje tehnikog zadatka je polazna osnova i skoro najvaniji deo
konstruisanja. U okviru njega se vri razrada, usaglaavanje i utvrivanje
tehnikog zadatka, najee na osnovu marketinkog istraivanja trita, i
izrada plana razvoja, uglavnom u vidu mrenog dijagrama.
Kao rezultat definisanja tehnikog zadatka nastaje spisak radnih ciljeva i
razne tehno-ekonomske analize koje sadre:
- procenu plasmana,
- prikaz prisutnosti konkurencije na tritu sa slinim proizvodima,
- osnovne tehnike performanse proizvoda,
- zahteve za kvalitetom proizvoda,
 18

- zakonsku regulativu i standarde koji se odnose na dotini proizvod

na odreenom tritu,
- posebne zahteve kupca,
- analizu opravdanosti ulaganja sa stanovita trokova razvoja i
oekivanih trinih efekata,
- prikaz mogunosti tehnike realizacije i profitabilnosti programa,
- organizacione pretpostavke za realizaciju razvoja i
- predlog plana razvoja

2. Prikupljanje informacija
Da bi se obezbedio visok kvalitet proizvoda, neophodno je prikupiti to
vie informacija o njemu, kako sa stanovita izvedenih reenja tako i sa
stanovita njihovog ponaanja u toku eksploatacije, odravanja i remonta.
Tok procesa prikupljanja, obrade i razmene informacija prikazan je na sl.
1.2.1.

Sl.1.2.1.Tok procesa prikupljanja i razmene informacija

3. Analiza informacija
Za donoenje pravilnih zakljuaka neophodno je izvriti razne analize
prikupljenih informacija i razna istraivanja.
Analiza informacija se sprovodi:
- metodom opservacije,
- analitikom metodom i
- sistemskom metodom.
 19

Metoda opservacije je najstarija matoda i podrazumeva posmatranje,

opaanje i ispitivanje radi donoenja odreenih zakljuaka o posmatranom
predmetu ili procesu.
Analitika metoda podrazumeva razlaganje, ralanjivanje celine, pojave
ili problema, na sastavne delove, kako bi se lake prouavali ili reavali.
Pojave, pojmovi i problemi opisuju se strogimpravilima, zakonima i
strukturama, najee matematikim aparatom, kojim se meusobni
odnosi pokoravaju.
Sistemska metoda je najnovija metoda i podrazumeva prouavanje sistema
kao celine, sa svim svojim podsistemima. Primarni cilj istraivanja je
saznavanje sutine celine, a ne sutine njenih delova. Ova metoda
uslovljava multidisciplinarni rad..
to se tie samih istraivanja, postoje tri nivoa istraivanja:
- fundamentalna istraivanja,
- primenjena istraivanja i
- razvojna istraivanja

Fundamentalna istraivanja predstavljaju sve one aktivnosti koje su

usmerene ka poveavanju naunog znanja ili otkrivanju novih polja
istraivanja bez odreenog praktinog cilja.
Primenjena istraivanja predstavljaju aktivnosti usmerene ka poveanju
naunog saznanja koja imaju odreeni praktini cilj i znaaj.
Razvojna istraivanja predstavljaju sistemsko korienje rezultata
fundamentalnih i primenjenih istraivanja i steenog znanja s ciljem
uvoenja novih ili poboljanja postojeih reenja.

4. Tehniki predlog
Na osnovu provedene analize informacija, usaglaavanja i ocenjivanja,
donose se odreene odluke i daje se tehniki predlog, najee u vidu
crtea opteg izgleda i detaljnog tehnikog opisa predloenog reenja.

5. Idejni projekat
Izrada idejnog projekta se vri u cilju izrade i ispitivanjamakete (ako je to
potrebno), usaglaavanja, ocenjivanj, odluivanja i utvrivanja idejnog
projekta.
Idejni projekat se najee daje u vidu tehnikog crtea, raznih dopunskih
objanjenja, programa i metodike ispitivanja.
 20

6. Tehniki projekat
Pod tehnikim projektom se podrazumeva preciznije i detaljnije
definisanje proizvoda, nego to je to bilo uraeno idejnim projektom. Na
osnovu njega se, u sluaju potrebe, vri izrada funkcionalnog modela, kako
bise proverila ispravnost (funkcionalnost) ideje.
U okviru njega se vre razne optimizacije, izrada spiskova poluproizvoda,
izrada raznih dopunskih informacija, programa i metodika ispitivanja.

7. Izrada radionike dokumentacije za prototip, nultu seriju,

probnu partiju i serijsku proizvodnju
U okviru ove etape vri se razrada konstrukcione dokumentacije namenje
za izradu i ispitivanje prototipa, izrada prototipa (proverava se ispravnost
konstrukcije), izrada i fabriko ispitivanje nulte serije (proverava se
ispravnost tehnologije), izrada probne partije (proverava se osvojenost
tehnologije), nakon ega se vri homologacija i izrada glavne serije.
Kao rezultat rada nastaje kompletna radionika dokumentacija za sklop,
montani crtei, sheme, specifikacije, tehnoloki postupci, tehniki uslovi,
program i metodika ispitivanja, patentni formulari i td.

1.3.SLOENOST PROIZVODA
Neosporno je da sloenost proizvoda znaajno utie i na sloenost i na
obim aktivnosti koje treba sprovesti pri njihovom konstruisanju. Naime,
velika je razlika u konstukciji, na pr.:
1. klina, zavrtnja, osovine i vratila,
2. zupanika i mehanikih prenosnika,
3. elektromotora,
4. ve maina, friidera, usisivaa,
5. alatnih maina,
6. automobila,
7. brodova,
8. aviona.

1.4. SLOENOST KONSTRUKTORSKIH AKTIVNOSTI

U okviru svakog nivoa sloenosti proizvoda razlikuje se etiri nivoa
sloenosti konstruktorskih aktivnosti:
1. tipsko konstruisanje,
2. varijantno kostruisanje,
3. adaptivno konstruisanje i
4. pionirsko konstruisanje.
 21

Tipsko konstruisanje je najnii nivo konstruisanja i svodi se, praktino, na

poveanje ili smanjenje neke, ve postojee konstrukcije.
Varijantno konstruisanje predstavlja neto vii nivo konstruisanja i sastoji
se u neznatnim izmenama postojee konstrukcije.
Adaptivno konstruisanje predstavlja vii nivo konstruisanja i sastoji se u
izradi konstrukcije proizvoda koji do tada nije konstruisan u dotinom
birou, ali se takvi proizvodi izrauju tj. konstruiu u drugim preduzeima.
To znai da se adaptacijom (prilagoavanjem) neke od postojeih (slinih)
konstrukcija izrauje nova.
Pionirsko konstruisanje predstavlja najvii nivo konstruisanja i sastoji se u
konstrukciji proizvoda koji ranije nigde nije konstruisan, tj. sasvim novog
proizvoda.

1.5. PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE

U toku izrade konstrukcione dokumentacije evidentne su dve sasvim
razliite aktivnosti: projektovanje i konstruisanje.
Treba imati u vidu da su to meusobno povezani procesi, koji se uzajamno
dopunjuju, a u pojedinim sluajevima ak i ne razlikuju, poto ih obavljaju
specijalisti istog profila (u ovom sluaju mainski inenjeri), ali su to u
sutini sasvim razliiti procesi.
Projektovanje uvek prethodi konstruisanju i predstavlja iznalaenje
nauno opravdanog inenjerskog reenja, koje se tehniki moe ostvariti i
koje je ekonomski isplativo.
U okviru projektovanja vri se izbor naina funkcionisanja, definisanje
sistema koji moe da obavi postavljeni zadatak pri datim uslovima i
ogranienjima, odreuju se osnovni tehniki parametri, vri se njihova
optimizacija i sl. Kao rezultat projektovanja nastaje projekat koji se zatim
razmatra, analizira, koriguje i uzima kao osnova za dalju razradu.

Konstruisanje je kreativni proces koji se odvija po uzastopnim etapama

pri emu se polazi od ideje a na kraju se dobija konstrukciono tehnoloka
dokumentacija za proizvodnju mainskog sistema. To je proces
transformacije ideje u projekat kao osnove za proizvodnju. Cilj
konstruisanja je da za tehnike probleme nalazi optimalna reenja, odnosno
da ispuni sve zahteve vezane za proizvodnju, eksploataciju i reciklau, a
da pri tome mainski sistem (proizvod, konstrukcija) bude konkurentan na
tritu. Optimalna proizvodnja mainskog sistema obezbeena je ukoliko
su svi njegovi delovi tako oblikovani, da sa minimalnom cenom i za
minimalno vreme mogu biti izraeni i ugraeni. Za obezbeenje kvaliteta
kod velikih serija neophodna je i odgovarajua kontrola mera i
 22

funkcionalnosti delova. Optimalno funkcionisanje mainskog sistema

obezbeeno je ukoliko on uspeno ispunjava predvienu funkciju za zadate
uslove eksploatacije, uz minimalni utroak energije i minimalna
optereenja vezana za razne vrste otpora (vazduh, voda, otpori trenja, itd.).
Po zavrenom radnom veku proizvod se izbacuje iz upotrebe. U tom smislu
optimalna reciklaa sastoji se u minimalnim trokovima vezanim za
preradu i ponovnu upotrebu sastavnih delova sistema.

1. Proces razvoja novih proizvoda

Nastajanje novih proizvoda ematski po fazama moe da se predstavi
prema VDI 2222 (Tabela.1.2.). Ovaj proces moe da se podeli u etiri faze
planiranje-koncipiranje-nacrt-razrada. Da bi se dolo do optimalnog
reenja, vrlo je vano da na samom poetku procesa razvoja i konstruisanja
bude razjanjen i precizno postavljen konstrukcioni zadatak i po
mogunosti sveobuhvatno analiziran. Kao rezultat ove faze dobija se lista
zahteva koje mainski sistem treba da ispuni. Zahtevi mogu biti veoma
razliiti, te ih po prioritetu treba razvrstati na zahteve koji moraju biti
obavezno ispunjeni, zahteve koji minimalno moraju biti ispunjeni i na
eljene zahteve. U tablici 1.5.1. prikazana je kontrolna lista koja moe da
poslui za izradu liste zahteva. Tek posle provere mogunosti realizacije
odnosno dobijanja radnog naloga (prva kljuna taka), sledi sam process
konstruisanja. Druga faza je koncipiranje idejnog reenja. Formiranjem
strukture funkcija, denivelie se opta
(globalna) funkcija na parcijalne i elementarne funkcije. Ove funkcije
uglavnom se svode na transformaciju energije (sile, momenti, kretanje),
prenoenje energije, itd. Za definisanje izvrilaca elementarnih funkcija
polazi se od matematikog opisa navedene transformacije. Transformacija
se moe ostvariti na osnovu mehanikog principa, hidraulikog principa,
pneumatskog, elektrinog, magnetnog, termikog, hemijskog, itd.
principa. Najee je u primeni mehaniki princip koji se bazira na
osnovnim fizikim zakonima. Kombinacijom pojedinih principskih
reenja dobija se vei broj koncepcionih varijanti. Ocenom ovih varijanti
sa tehno-ekonomskog aspekta bira se optimalna varijanta (druga kljuna
taka).
Trea faza je faza nacrta odnosno razvoja konstrukcije u kojoj se definiu
izvrioci principskih reenja. Ona obuhvata proraun, gde se najpre
definiu polazne dimenzije a zatim i oblik dela. Bira se materijal i postupak
izrade i utvruju osnovne dimenzije dela. U ovoj fazi pored kreativnosti
neophodno je izvriti vei broj iteracionih koraka, ime se uvek ide ka
viem nivou u pogledu
 23

definisanja konstrukcionog reenja. Ovo je jako komplikovana faza jer

zahteva kombinaciju prorauna i definisanje oblika i esto vie puta
ponavljanje istih koraka uz odgovarajue izmene. Kao rezultat ove faze
dobija se preliminarni sklopni crte, to je trea kljuna taka procesa
razvoja i konstruisanja mainskog sistema.
etvrta faza je faza razrade odnosno konanog oblikovanja konstrukcije.
To znai ne samo izradu sklopnog crtea na osnovu poetnih nacrta, ve i
optimizaciju oblika delova, izradu sastavnice i uputstava kao i razradu
podloga za izradu kao i samu izradu prototipa. Izlaz iz ove faze je konano
odreivanje i preispitivanje cene proizvoda, odnosno konstrukcije, to je
etvrta kljuna taka procesa razvoja i konstruisanja. Iza toga se ili ide u
proizvodnju ili u ponovno preispitivanje konstrukcije. Mainski elementi
kao izvrioci elementarnih funkcija razmatraju se u treoj i etvrtoj fazi
procesa razvoja proizvoda. Ugradnjom standardnih optih mainskih
elemenata dobija se racionalnija i pouzdanija konstrukcija, a u isto vreme
pojednostavljuje proces konstruisanja. Ukoliko se pak u konstrukciju
ugrauju izvrioci elementarnih funkcija, iji razvoj sledi u samoj fazi
konstruisanja, dobija se skuplja konstrukcija a sam proces konstruisanja je
sloeniji i dui.
 24

Tabela 1.5.1. Ciklus postupka kod razvoja novog proizvoda

Pod konstruisanjem se i podrazumeva definisanje i uzajamno

rasporeivanje elemenata i sklopova neke maine ili ureaja.
Konstruisanjem se definie i nain montae, uzajamno dejstvo elemenata,
konstruktivni oblik, karakteristine dimenzije, materijal, termohemijska
 25

obrada, potrebna hrapavost, dozvoljena odstupanja kao i opti tehniki

zahtevi.
Konstruisanje se bazira na rezultatima projektovanja i precizira sva
inenjerska reenja koja su nastala pri projektovanju. Kao rezultat
konstruisanja nastaje konstrukciona dokumentacija koja obezbeuje
prenos svih konstruktivnih informacija na novi proizvod, ime se
obezbeuje njegova racionalna eksploatacija.
Umesto termina "projektovanje i konstruisanje" esto se koristi i termin
"razvoj proizvoda". Meutim, "razvoj" nije sinonim za "projektovanje i
konstruisanje" ve je neto iri pojam pod kojim se najee podrazumeva,
pored projektovanja i konstruisanja, i nauno istraivanje i izrada
tehnoloke dokumentacije. Kao rezultat razvoja nastaje tzv. "tehnika
dokumentacija", odnosno radionika dokumentacija koja, pored
konstrukcione obuhvata i tehnoloku dokumentaciju, konstrukciju alata
kao i kompletnu dokumentaciju kontrole i ispitivanja. Znai praktino sve
to je potrebno za izradu i ispitivanje nekog proizvoda.
Danas se projektovanje i konstruisanje vre uz primenu raunara (CAD -
Computer Aided Design), ime se postiu mnogostruke prednosti:
1. obezbeuje se vea tanost sraunatih podataka i time i bolji
kvalitet proizvoda;
2. omoguava se provoenje takvih prorauna koji se na klasian
nain ne mogu obaviti. Na primer, prorauni metodom konanih
elemenata (MKE), to obezbeuje racionalniju i pouzdaniju
konstrukciju i time njen bolji kvalitet;
3. raunarom je mogue izraditi prostorni (3D) prikaz projektovanog
proizvoda koji omoguava, ve u fazi projektovanja, uvid u stvarni
izgled proizvoda;
4. raunarom je mogue izvriti i razne simulacije kretanja elemenata
u okviru sklopa tako da se ve u fazi konstruisanja moe ustanoviti
funkcionalnost sklopa;
5. raunarom je mogue simulirati i ponaanje konstrukcije pri
dejstvu odreenih optereenja, tako da je mogue ustanoviti
kritine take, ako postoje, i izvriti rekonstrukciju proizvoda;
6. crtei koji se rade raunarom (2D i 3D) nesumnjivo su boljeg
kvaliteta od klasinih, jer ovek nije u mogunosti da ih izradi tako
brzo tano i precizno kao raunar;
7. primenom raunara viestruko se skrauje proces projektovanja i
konstruisanja to, pored direktne utede u vremenu, omoguava
znatno krai razvoj tj. bre pojavljivanje novog proizvoda na
tritu.
 26

8. primena raunara pri projektovanju daje mogunost da se

raunarom definie i tehnologija i reimi obrade, upravljanje
mainama, transportom i skladitima, ime se obezbeuje znatno
bra priprema proizvodnje, a time i bra izrada proizvoda.
Raunarom je mogue izvriti i simulaciju kretanja alata tako da se
ve u fazi konstruisanja moe videti da li e se taj elemenat moi
izraditi i slino.
9. primenom raunara i pri projektovanju i konstruisanju omoguava
se potpuna kompjuterizacija procesa proizvodnje, to je i osnovni
cilj savremene proizvodnje.

1.6. STANDARDIZACIJA
Sve aktivnosti u tehnici, poev od izrade konstrukcione dokumentacije,
preko izrade proizvoda, njegovog ispitivanja i pakovanja, regulisane su
standardima.
Standardi predstavljaju propise, utvrene od strane ovlaenih organa, iji
je osnovni cilj postizanje odreenih ekonomskih ili nekih drugih
pogodnosti.
Pod standardizacijom se podrazumeva delatnost koja, pored donoenja i
tumaenja standarda, vri nadzor nad njihovom primenom, u vidu provere
tehnike dokumentacije i kvaliteta gotovih proizvoda.
Osnovna svrha standarda je stvaranje odreene jednoobraznosti koja treba
da uzrokuje jednostavniju (racionalniju), kvalitetniju i ekonominiju
konstrukciju, proizvodnju, ispitivanje, pakovanje, transport, nabavku,
eksploataciju, odravanje i remont proizvoda.
U naoj zemlji standardizaciju sprovodi Savezni zavod za standardizaciju
ija je osnovna delatnost definisanje i izdavanje Srpskog standarda
SRPS, koji je stvoren na osnovama nekadanjeg jugoslovenskog standarda
(JUS).
Standardi treba da omogue i vei razvoj industrijske saradnje izmeu
pojedinih zemalja, obzirom da se nacionalni standardi uklapaju u
meunarodne standarde i preporuke koje donosi Meunarodna
organizacija za standardizaciju ISO (International Standardising
Organisation). Meunarodne preporuke nisu obavezne za primenu, ali ih
zemlje lanice mogu usvojiti u celosti ili delovima, kao osnovu za izradu
svojih nacionalnih standarda. Meunarodni standardi se usvajaju samo u
sluaju da su sa time saglasne sve lanbice ISO-a.

Standardizacija se u mainstvu najpre poela razvijati u okviru preduzea,

da bi razvojem tehnike najpre dobila nacionalni, a zatim i internacionalni
 27

znaaj. Danas sve industrijski razvijene zemlje imaju svoje komisije za

standardizaciju, koje sastavljaju predloge standarda, posle ijeg usvajanja
su ovi standardi obavezni za celu privredu dotine zemlje. U cilju da
standardi imaju iru meunarodnu osnovu osnovana je 1926. godine
meunarodna organizacija ISA (International Federation of the National
Standardising Associations). Oktobra 1946. promenjen je naziv ove
organizacije u ISO (International Standardising Organisation), i pod tim
nazivom ova organizacija i dalje radi. Ovom organizacijom upravlja
generalni sekretarijat ije je sedite u enevi. Naa zemlja je lan ove
organizacije. Pri donoenju odluka u okviru ISO svaka zemlja lan ima
samo jedan glas.
Pored meunarodne organizacije za standardizaciju, postoji i evropski
komitet za
standardizaciju - CEN (Comit Europen de Normalisation) kao institucija
za standardizaciju evropske ekonomske zajednice (EG). Pri donoenju
odluka u CEN teina glasa svakog lana zavisi od stepena razvijenosti
privrede zemlje.
Donoenje standarda tee sledeim redosledom. Usklaivanjem izvesnog
broja internih standarda, donose se nacionalni standardi, a usklaivanjem
nacionalnih standarda donose se evropski standardi (EN), odnosno
meunarodni standardi (ISO). Na sl. 1.6.1. prikazana je piramida standard
razliitih nivoa.

Sl.1.6.1 Proces donoenja standard

Nacrt predloga standarda moe da izradi bilo koja fabrika sama ili u
saradnji sa drugim fabrikama, organizacijama ili ovlaenim dravnim
organima.
Nacionalni standardi se donose usaglaavanjem postojeih fabrikih
standarda, pri emu moraju biti ispunjena sledea naela:
 28

obavezna primena standardnih brojeva i meunarodnog sistema

jedinica (SI),
obavezna povezanost sa internacionalnim standardima (ISO) radi
mogunosti izlaska na meunarodno trite,
meusobna logika i funkcionalna povezanost standarda,
meusobna usaglaenost standarda raznih grana i oblasti,
standardi mogu sadrati samo reenja proverena u praksi i sl.

Oznaka najznaajnijih nacionalnih standarda, pojedinih zemalja, su:

NF - Francuska
UNI - Italija
JIS - Japan
DIN - Nemaka
GOST - Rusija
ANSI - USA
BS - Velika Britanija
Usaglaavanjem pojedinih nacionalnih standarda donose se meunarodne
preporuke, tzv. ISO standardi.
U povratnom toku, na bazi ISO standarda, donose se nacionalni
standardi, a po potrebi na osnovu ISO i/ili nacionalnih standarda mogu se
formirati i fabriki standardi.

1.7. OBLASTI STANDARDIZACIJE

Osnovne oblasti standardizacije su (sl.4):
- unifikacija,
- tipizacija,
- agregatiranje,
- simplifikacija i
- specijalizacija

Pod unifikacijom se podrazumeva utvrivanje zajednikih tipova, vidova i

geometrije proizvoda koji imaju istu funkcionalnu namenu.
Tipizacija predstavlja sreivanje po vrstama, tj. izbor i razradu
najuspenijih i najcelishodnijih tipova iz celog niza postojeih proizvoda,
oblika, veliina, kvaliteta i sl. 1.7.1.
Pod agregatiranjem se podrazumeva ralanjivanje maine ili ureaja na
posebne, odvojene, blokove (agregate, sklopove, delove), od kojih se
potom mogu kompletirati raznovrsni tipovi univerzalnih maina i ureaj
Pod simplifikacijom se podrazumeva uproavanje, tj. ograniavanje vrsta
i asortimana materijala, polufabrikata, goriva, maziva i ostalog to se
 29

primenjuje u procesu proizvodnje. Njen osnovni zadatak je

pojednostavljivanje proizvodnje iskljuivanjem suvinih, necelishodnih
tipova.
Specijalizacija podrazumeva struno usavravanje kojim se postie, na
primer u proizvodnji primenom najproduktivnijih tehnologija, znatno
smanjenje trokova i opte poveanje kvaliteta proizvoda.

SL.1.7.1. Osnovni oblast standardizacje

1.8. SRPSKI STANDARDI

Jugoslovenski standardi su razvrstani u grane, glavne grupe i grupe (sl.
1.8.1.)

GLAVNA
SRPS GRANA GRUPA GRUPA STANDARD

Sl.1.8.1. Kalsifikacija Srpskog standarda

Oznaavanje se vri na sledei nain:

grane se oznaavaju velikim slovima od A do Z
glavne grupe se takoe oznaavaju velikim slovima od A do Z
grupe se oznaavaju brojevima od 0 do 9
 30

standardi, u okviru grupa, se oznaavaju trocifrenim brojevima od

001 do 999
Oznaka za identifikaciju Jugoslovenskog standarda sastoji se od oznake
Srpskog standarda SRPS, (sl.1.8.2.)
Srpski standardi se oznaavaju prema sledeoj strukturi: SRPS X. XX.
XXX Grana - veliko slovo abecede SRP - srpski S standard Glavna grupa
- veliko slovo abecede Broj standarda - trocifren broj Grupa - jednocifren
broj

Sl.1.8.2. Prikaz postupka formiranja oznake standarda

Najznaajniji SRPS standardi za tehniko crtanje, prikazani su u tabeli

NAZIV OZNAKA
SRPS A.A0.101
Tehniko pismo SRPS A.A0.102
SRPS A.A0.103
Format crtea SRPS A.A0.104
Razmera SRPS A.A0.106
Opti princip prikazaivanja SRPS A.A0.110
Zaglavlje SRPS A.A0.040
Sastavnica SRPS M.A0.041
Kotiranje SRPS A.A0.114
Tolerancija oblika i poloaja SRPS M.A1.243
Oznaavnje stanja povrine SRPS M.A0.065

1.9.STANDARDNI BROJEVI
Standardni brojevi predstavljaju izbor brojeva koji se koriste za merne
veliine u mainstvu. Primenom standardnih brojeva se pri tipizaciji
maina i ureaja ograniava broj moguih izvoenja u pogledu veliine,
snage, obrtnog momenta, brojeva obrtaja, protoka, itd. Na taj nain
ograniava se i broj moguih alata za proizvodnju sastavnih delova, to
dovodi do racionalnije proizvodnje.
 31

Uoavajui slabosti aritmetikog i geometrijskog reda francuski pukovnik

Renard je, krajem XIX veka, uveo pojam standardnih brojeva i zato, po
njemu, oni nose oznaku "R" (Renardovi brojevi). Redovi standardnih
brojeva zasnovani su na postavkama geometrijske progresije, a njihova
specifinost se ogleda u nainu izbora faktora porasta qr tj.

gde su: qr - faktor porasta standardnog reda; r - oznaka osnovnog

standardnog reda koja oznaava broj intervala izmeu prvog a0 i
poslednjeg an lana dotinog reda.
Za standardne brojeve je usvojen odnos, pa sledi da je:

Naim standardom je predvieno pet standardnih redova (etiri osnovna i

jedan izuzetni) r=5; 10; 20; 40; 80
Svi ovi redovi za nulti lan imaju broj "1" a za poslednji "10". Prema
tome, kod svih ovih redova, odnos bilo koja dva uzastopna lana iz istog
reda je priblino konstantan tj.:

Prema osnovnim zakonitostima geometrijske progresije, uz pretpostavku

da je nulti lan jednak jedinici (a0=1), proizilazi da se vrednosti bilo kog
lana mogu raunati po izrazu:
Obzirom da se brojevi sraunati na ovakav nain ne mogu biti "okrugli
brojevi", oni se zaokruuju, ime se naruava geometrijska progresija, ali
poto je to odstupanje veoma malo (+1,26% do -1,01%) ono se
zanemaruje i smatra se da standardni brojevi u potpunosti zadovoljavaju
geometrijsku progresiju.

Za standardne brojeve usvojene su zaokruene vrednosti lanova geometrijskih

redova:
 32

Izuzetno se moe koristiti i red R80 sa kolinikom

Tablice standardnih brojeva su formirane za interval brojeva od 1 do 10.

Vee vrednosti od ovih dobijaju se mnoenjem brojeva iz intervala od 1 do
10 sa 10, 100, 1000 i td., a manje, deljenjem sa 10, 100, 1000 i td.
Na osnovu tabele moe se videti da je broj lanova u decimalnom intervalu
(od 1 do 10) reda R5 - pet, R10 - deset, R20 - dvadeset i R40 - etrdeset,
na sonovu ega se moe grubo zakljuiti da e proizvodi uraeni po redu
R40 biti oko 8 puta skuplji nego da su uraeni po redu R5, obzirom da
imaju 8 puta vie lanova.
U tabeli prikazani su i "nazivni brojevi" standardnih brojeva koji u sutini
predstavljaju logaritme dotinih standardnih brojeva za osnovu q40.
Posmatrajui standardne brojeve u osnovnom intervalu od 1 do 10, sledi
da je za:

tj., nazivni broj je broj kojim treba stepenovati osnovu (qr) da bi se dobio
odgovarajui numerus (an).
Nazivni brojevi se koriste prilikom raunanja sa standardnim brojevima.

1.10. OZNAAVANJE REDOVA STANDARDNIH

BROJEVA
Oznaavanje redova standardnih brojeva se vri oznakom "R" i cifrom "r"
koje definiu karakteristike reda (Rr:R5; R10; R20; R40 i R80).
Redovi standardnih brojeva oznaeni sa R5, R10, R20, R40 i R80 su
neogranieni u oba smera. Ogranieni redovi standardnih brojeva sadre
samo odreene lanove reda i oznaavaju se oznakom:
n/r
Rr(...10 ...)
 33

gde su: Rr - oznaka osnovnog reda; (...10n/r...) oznaka bilo kog lana koji
se nalazi u ogranienom redu. Redovi mogu biti ogranieni sa donje, gornje
i sa donje i gornje strane.
Do sada razmatrani standardni redovi predstavljaju rastue redove gde je
svaki naredni lan vei od prethodnog
an > an-1
pri emu je an=an-1 qr, odnosno, qr > 1
Meutim, ako se javi potreba za opadajuim redovima kod kojih je:
an < an-1
to znai da je:
an=an-1/qr=an-1qr-1, odnosno 0 < qr < 1
Oznaavanje opadajuih standardnih redova se vri oznakom Rr/-1
Izvedeni redovi se formiraju iz standardnih redova na taj nain to se uzima
svaki drugi, trei ili f-ti lan za lanove tog novog - izvedenog reda.
Oznaavanje izvedenih redova se vri na sledei nain:
Rr/f - R20/2; R40/3 ....
Rr/-f - R20/-3; R5/-2 ..
U sledeoj tablici (1.10.1.) dati su faktori porasta pojedinih izvedenih
redova.

Tabela 1.10.1. Redovi standardnih brojeva

 34

Tabela 1.10.2. Osnovni standardni redovi

 35

2.0. TEHNIKO CRTANJE

2.1. OSNOVNE NAPOMENE

U ovom poglavlju dat je saeti pregled osnovnih pojmova i pravila
tehnikog crtanja. Uenjem iznensenog gradiva studenti kroz nekoliko
uvodnih predavanja obnavljaju osnovna znanja steena u srednjoj koli,
proiruju ih i produbljuju. Pri tome usvajaju i nain rada na predmetu,
pristup gradivu i uenju. Svrha ovog poglavlja jest ujednaavanje i
proirenje prethodno steenih znanja na razini primjerenoj studentima
pripremnog stupnja studija elektrotehnike. Gradivom je obuhvaen niz
temeljnih pojmova tehnikog crtanja ukljuujui formate crtea, zaglavlje
i sastavnicu, pozicijske brojeve, mjerila, vrste crta i njihove
namjene, tehniko pismo, ortogonalnu projekciju, prostorni prikaz. Na
saet nain obuhvaena su i osnovna pravila kotiranja. U drugom dijelu
poglavlja opisane su neke vrste grafikih prikaza koje se uobiajeno koriste
u tehnikoj dokumentaciji i inenjerskoj praksi u kojima nije cilj ralistian
prikaz fizikog oblika objekta ili sustava nego njegove funkcionalne
strukture i naina funkcioniranja. U tom dijelu obuhvaeni su shematski
prikazi i dijagrami. Pri tome je posebice istaknuta uporaba skupa
standardnih simbola koji omoguavaju jednosatavan i transparentan nain
prikaza i prijenosa informacije o sloenim sustavima.

2.2. UVOD
Da bismo u tehnici, pa prema tome i u strojarstvu, mogli kvalitetno
komunicirati od projekta do izvedbe i kontrole objekta neophodno je imati
takvu dokumentaciju koja osigurava usklaeno djelovanje svih subjekata.
Tu usklaenost osigurava prvenstveno grafika komunikacija preko
 36

tehnikih crtea i to je i u prolosti i u dananje vrijeme najrasprostranjeniji

jezik na svijetu. Zato? Zato to ispravno koncipiran tehniki crte jednako
itaju bravari, tehniari ili inenjeri na svim kontinentima i u svim
zemljama svijeta. Zato to se iz takve komunikacije svugdje na svijetu
proizvede isti proizvod.

1. Funkcija tehnikog crtanja

Tehniko crtanje omoguava da se trodimenzionalni predmet prikae u
ravnini crtea i obratno. Ono (TC) se bazira na principima nacrtne
geometrije i pravilima tehnikog crtanja koja se propisuju radi postizanja
jednoobraznosti. Osnovni princip tehnikog crtanja je jednostavnost. To
znai da tehniki crte mora biti jasan, pregledan i precizan tj. da se na
njemu jednostavno mogu odrediti sve dimenzije predmeta! Drugim
rijeima cilj strojarskog tehnikog crtanja je da se kroz tehniki crte ili
skup crtea u potpunosti jednoznano definiraju funkcija, oblik, dimenzije,
materijal, vrste obrade, kvaliteta i druge karakteristike strojnih dijelova i
sklopova kao podloga za proizvodnju

2. Pribor za tehniko crtanje

U pribor za tehniko crtanje spada tehnika olovka, trokuti, ravnala,
kutomjeri, krivuljari , ablone i estari, slika 2.2.1.
 37

Sl.2.2.1. Pribor za crtanje

3. Osnovna pravila u tehnikom crtanju (norme ili standardi)

Osnovna pravila u tehnikom crtanju obuhvaaju: irinu crta, vrste crta,

veliinu i oblik tehnikog pisma, izgled i nain kotiranja, formate papira
mjerila za crtanje i zaglavlje crtea. Navedena pravila i druga pravila u
tehnici vrijede u svim zemljama svijeta i nazivaju standardi ili norme.
Hrvatske norme imaju oznaku HRN, Europske norme imaju oznaku EN, a
internacionalne norme imaju oznaku ISO. Postoje i druge norme.

4. irine linija
irine linija se oznaavaju bojama, npr.: 0.7 plavom, 0.5 smeom, 0.35
utom, 0.25 bijelom itd., prikazano na slici 2.2.2.
 38

Sl. 2.2.2. irina linija

Prema ISO standard na jednom se crteu primjenjuju tri irine linija npr:
0.7 mm, 0.5 mm i 0.35 mm
0.5 mm, 0.35 mm i 0.25 mm
0.35 mm, 0.25 mm i 0.18 mm

U sveskama se najee crta tehnikom olovkom irinom linije 0.5 mm.

Uz malu vjebu lako se povlae ue linije 0.35 mm i jo ue 0.25 mm.
Za crtanje na raunaru kad je predvien ispis na formatu A4 dobri se
rezultati postiu grupom linija 0.35, 0.25 i 0.18 mm.

2.3. VRSTE LINIJA

U tehnikom crtanju koriste se tano odreene linije po debljini i obliku,
to je definisano standardom. Odnos debljina debele i tanke linije mora,
najmanje, biti 2:1. Izgled, naziv i primena linija u tehnikom crtanju su dat
na sl. 2.3.1..
39
 40

Sl.2.3.1. Primena linija u tehnikom crtanju

Na slikama 2.3.1. do 2.3.16. dati su primeri upotrebe pojedinih linija u

tehnikom crtanju.

Sl. 2.3.1. Primena linije tipa A

 41

Sl.2.3.2. Primena linije tipa B

Sl.2.3.3. Primena linije tipa B za imaginarni prodor

Sl.2.3.4. Primena linije tipa B za oznaavnje detalja predmeta

Sl.2.3.5. Primena linije tipa C

 42

Sl.2.3.6. Primena linije tipa D

Sl.2.3.7. Primena linije tipa E Sl.2.3.8. Primena linije tipa F

Sl.2.3.9. Primena linije tipa G Sl.2.3.10. Primena linije tipa G za

putanje

Sl.2.3.11. Primena linije tipa H

 43

Sl.2.3.12. Primena linije tipa J Sl.2.3.13. Primena linije tipa K i G

Sl.2.3.14. Primena linije tipa K

Sl.2.3.15. Primena linije tipa K za konturu ispred ravni odsecanja

 44

Sl.2.3.16. Primena razliitih vrsta linija

1. Prioritet crtanja linija

Kada se poklope vie razliitih vrsta linija (kada se istovremeno nau na
istom pravcu) tada jre prioritet crtanja sledei:
1. Vidljive ivice - linije tipa A,
2. Konture predmeta ispred ravni odsecanja; konture predmeta pre
oblikovanja; teIne linije; konture sussednih delova - linija tipa K
3. Zaklonjene ivice i konture - linije tipa E i F,
4. Ravni presecanja - linije tipa H
5. Osne linije, simetrale - linija tipa G
6. Pomone kotne linije - linije tipa B
7. Linije skraenih pogleda i deliminih preseka - linije tipa C i D
Pokazne linije
Pokazne linije imaju iroku primenu u tehnikom crtanju. Crtaju se linijom
tipa B. Meutim, mogu imati razliitr zavretke. Ako se pokazna linija
zavrava u okviru konture predmeta, tada se stavlja taka na njenom kraju.
Na drugom kraju takve pokazne linije moe da bude zavretak u vidu tanke
linije, ili debele linije. Kada se zavra tankom linijom, tada na njoj stoji
neka oznaka ili objanjenje, a ako je debela linija, na njoj stoji pozicioni
broj 2.3.17. Pokazna linija se na jednom kraju zavrava strelicom, a na
drugom tankom linijom kada upuuje na konturu predmeta. Ako se
pokazna linija upuuje na kotnu liniju, tada je na tom kraju i bez take i
bez strelice, a na drugom je tanka linija.
 45

Sl.2.3.17. Pokazne linije

2.4. RAZMERE
Razmera predstavlja odnos izmeu mera (dimenzija) predmeta na crteu i
stvarnih mera na samom predmetu. Predmet se na crteu moe crtati u
pravoj (prirodnoj) veliini koja se oznaava 1:1. Ako je predmet vei od
formata papira, crta se sa umanjenjem koje se oznaava 1:X, a ako je manji
crta se sa uveanjem koje se oznaava X:1. Vrenosti razmere za uveanje
i umanjenje date su u tabeli 2.4.1.

Tabela. 2.4.1. Vrednosti standardnih razmera

Na jednom crteu se moe koristiti vie razmera. Osnovna razmera se

upisuje u odgovarajuu rubriku zaglavlja crtea. Sitni detalji se mogu
uveati, a pored tog detalja se oznai razmera koja je razliita od osnovne
razmere.
Izbor razmere zavisi od veliine i sloenosti predmeta koji se crta. Mora
biti takva da je crte dovoljno precizan i jasan i da je usklaena sa
formatom papira.

2.5. VRSTE CRTEA

U tehnici se koriste razliite vrste crtea, zavisno od naina crtanja, mesta
korienja, ta je nacrtano, gde e se crte koristiti itd. Dele se prema:
Sadrini
1. Nainu prikazivanja
2. Mestu korienja
3. Nameni i
 46

4. Nainu izrade
1. Podela prema sadrini
Sklopne crtee tj. vie mainskih delova povezanih u jednu funkcionalnu
i tehnoloku celinu predstavljaju sklop. Skup crtea koji prate sklop (crtei
glavnog sklopa, podsklopova i mainskih delova) predstavljaju njegovu
tehniku dokumentaciju.
Za razradu tehnike dokumentacije sklopa primenjuju se standardi i
principi tehnikog crtanja. Pre izrade prateih tehnikih crtea sklopa
potrebno je da se utvrdi:
kakvu funkciju ima sklop
kakva je uloga pojedinih delova sklopa u toku radau kakvoj su
meusobnoj vezi pojedini delovi sklopa i
oblik i mere pojedinih delova sklopa i materijal od koga su oni
izraeni
Detaljne crtee, koji predstavljaju crte jednog detalja elementa, koji se
ne moe rastavljati bez razaranja.

2. Podela prema nainu prikazivanja

Aksonometrijski, gde je predmet prikazan u tri dimenzije u jednom
pogledu
Ortogonalni, gde je predmet nacrtan u vie ortogonalnih projekcija
(pogleda) u dve dimenzije
Shematski, gde se delovi, ureaju i maine predstavljaju standardnim
simbolima.

3. Podela prema mestu korienja:

konstrukcioni biro
tehnoloki biro
biro kontrole
proizvodni pogon
transportnu slubu
prodajnu slubu
propagandnu slubu
skladite gotovih proizvoda

4. Podela pema nameni na:

a) KONSTRUKCIONE CRTEE, koji mogu biti
sklopni (ortogonalni, ree aksonometrijski)
montani (ortogonalni, aksonometrijski i shematski)
instalacioni (shematski)
 47

radioniki
b) TEHNOLOKE CRTEE
crte obrade (ortogonalni) daje postupak izrade po tehnolokim
operacijama.
kontrolni crte (ortogonalni)

c) KOMERCIJALNE CRTEE, koji mogu biti:

crte za porudbinu (ortogonalni ili aksonometrijski). To je
tehniki deo dogovororenog dokumenta izmeu naruioca i
izvrioca.
crte1 za ponudu (ortogonalni ili aksonometrijski) Predstavlja
dopunski tehniki dokumenat uz ponudu za traenje posla.
crte za odobrenje (ortogonalni ili aksonometrijski) To je
tehniki dokumenat koji slui za utvrivanje ugovorene
izvedbe.
crte isporuke (ortogonalni ili aksonometrijski) je tehniki
dokument uz isporuku robe.
kontrolno prijemni crte (ortogonalni, aksonometrijski ili
shematski) na osnovu koga se kontroliu samo oni elementi koji
su bitni za prijem.
opisni crte (ortogonalni, aksonometrijski ili shematski) je
namenjen kupcu uz uputstvo za rukovanje.
crte pakovanja (ortogonalni ili aksonometrijski) na kojem se
daje nain pakovanja pri skladitenju i transportu.
crte za publikaciju (ortogonalni, aksonometrijski ili
shematski) namenjen je za prospektni, kataloki i propagandno-
marketinki materijal.

d) PROJEKTNI I NVESTICIONO PROJEKTNI CRTEI

Predstavljaju poetna okvirna tehniko-tehnoloka reenja. Na osnovu
ovih dokumenata obezbeuju se investiciona sredstva

e) OSTALE CRTEE, koji mogu biti:

patenti
crtei uz proraune, dijagrame, monograme itd.

5. Podela prema nainu izrade na:

originalni crte
kopija
skica
 48

Gore navedeni crtei se ne moraju u svakoj prilici crtati. Jedan crte

moe da ima vie namena. Svaki crte se crta na odreen nain, sa
odreenim elementima i podacima.

6. Tehniko pismo

Svaki tehniar treba znati tehnike crtea opisivati tehnikim pismom. Za

ispisivanje natpisa, oznaka i brojeva u tehnikim crteima koristi se
tehniko pismo.Tehniko pismo sadri mala i velika slova irilice, latinice
i grkog alfabeta, arapske i rimske cifre i znake interpunkcije.
Tehniko pismo moe biti pravo ili koso, pod uglom od 15prema vertikali.
Sve veliine tehnikog pisma odreuju se u zavisnosti od nazivne visine h
velikih slova i brojeva

Standardom su propisane nazivne visine h tehnikog pisma: 2,5; 3,5; 5; 7;

10; 14 i 20 mm. Nazivna visina tehnikog pisma odreuje se prema veliini
raspoloivog prostora, pri emu se vodi rauna o lepoti i preglednosti
crtea.

Visina i irina tehnikog pisma se izraava u irinama linije kojom se pie:

visina velikih slova i brojeva je 10 irina linije (a) (100.5=5 )
irina velikih slova je 6 irina linije (a) (60.5=3 )
visina malih slova je 7 irina linije (a) (70.5=3.5 )
irina malih slova i brojeva je 5 irina linije (a) (50.5=2.5 )
razmak izmeu slova je najmanje 2 irina linije (a) (20.5=1 )
razmak izmeu rijei je najmanje 5 irina linije (a) (50.5=2.5 )
razmak izmeu redova je 16 irina linije (a) (160.5=8 )

Karakteristine veliine mainskog-kosog tehnikog pisma prikazno je na

slici 2.5.1. i u tabeli 2.5.1. latinino, a irilino na slici 2.5.2. Uspravan tehniko
pismo prikazano je na slici 2.5.3.
 49

Slika 2.5.1. Osnovne karakteristike kosog mainskog tehnikog pisma

srednje irine visine 5 mm
 50

Tabela 2.5.1. Karakteristike kosog tehnikog pisma

irilino i latinino tehniko pismo prema standardu -SRPS A.A0.101.

102 i 103

Slika 2.5.2. Osnovne karakteristike uspravnog tehnikog irilinog

pisma srednje irine
 51

7. Uspravno tehniko pismoa

Slika 2.5.3. Osnovne karakteristike uspravnog tehnikog pisma srednje

irine visine 5 mm

Slika 2.5.3. Oblik slova uspravnog tehnikog pisma srednje irine

2.6. FORMATI I SAVIJANJE CRTEA

Osnovni format papira za tehniko crtanje je A0. Prvi manji format je A1,
zatim A2, pa A3, A4, A5
Dimenzije formata A4 su 210 x 297 mm. Format A3 ine dva formata A4
pa ima dimenzije 420 x 297 mm. Format A2 ine dva formata A3 pa ima
dimenzije 594 x 420mm itd. Osnovne veliine formata A date su na sl.
2.6.1. Najvei format je A0, koji ima povrinu 1m2 . Dimenzije ovog
formata su 1189 x 841. Omjer stranica formata papira je: a : b = 2
 52

Sl. 2.6.1. Osnovne veliine standardnih formata A

Za crtanje dugakih i uskih predmeta koriste se produene veliine formata

prema sl. 2.6.2.

Sl. 2.6.2. Produene veliine standardnih formata A

U tehnici se pored standardnog formata klase A koriste i formati B i C.

Poetni formati A0, B0 i C0 i svaki sledei format se dobija deljenjem
veliine due stranice na dva jednaka dijela. U tabeli 26.1. prikazani su
veliine formata A, B i C u mm, a podjela format A0 je prikazana na slici
2.6.3.
 53

Sl. 2. 6.3. Nain podjele formata A0

Tabela. 2.6.1. Stnadardni formati i veliine

Koritenje standardnih formata omoguuje:

 54

racionalno koritenje papira,

istovjetno previjanje, i
lake arhiviranje

1. Savijanje formata
Na papiru datog formata, pre poetka crtanja, nacrta se prvo okvir i
zaglavlje prema sl. 2.6.4.

Sl. 2.6.4. Crtanje okvira formata

Svi formati veI od A4, savijaju se na format A4 (210 x 297). Primeri

savijanja formata A3 (sa fasciklu sa i bez poveza) i formata A1 dati su na
sl. 2.6.5. i 2.6.6.
 55

Sl.2.6.5. Previjanje razliitih formata na veliinu formata A4 za ulaganje

u mapu s mehanizmom
 56

a)
 57

b)
Sl.2.6.6. Previjanje razliitih formata na veliinu formata A4 za ulaganje
u mapu sa mehnizmom (a)i bez bez mehanizma (b)

2.7. ZAGLAVLJE
Na svakom crteu mora postojati odgovarajue zaglavlje (SRPS
M.A0.040). Zaglavlje predstavlja uokvireni deo na crteu koji se nalazi u
donjem desnom uglu. Slui za upisivanje podataka potrebnih za
 58

identifikaciju, razvrstavanje i upotrebu crtea i upisivanje dopunskih

informacija. U zaglavlje se upisuju podaci koji su bitni za identifikaciju i
korienje crtea.
Zaglavlja za crte mogu biti razliita po svom obliku i sadraju, zavisno
od namene i vrste crtea, mesta korienja itd. Na sl. 2.7.1 prikazano je
zaglavlje za crte. Sastoji se iz osnovnog dela (polja oznaena od 1 do 9b)
i dodatnog dela (polja od 10 do 15). Nazivi polja koja nisu u zagradi se
piu, dok se nazivi polja u zagradi ne piu, ve samo ono to sledi pod tim
nazivom.

Sl.2.7.1. Zaglavlje za crte

1. Sastavnica (SRPS M.A0.041)

Za sklopne crtee koristi se zaglavlje koje se naziva sastavnica. Sastavnica

predstavlja nastavak zaglavlja za crte. Sastavnica (SRPS M.A0.041)
prua tabelarni pregled svih delova koji sainjavaju jedan sklop ili
podsklop. Koristi se za sistematizaciju podataka o delovima koji
sainjavaju jedan sklop ili podsklop, odnosno njihovih crtea koji
predstavljaju tehniku dokumentaciju.Sastavnica se ispisuje u vidu kolona.
Moe da stoji na istom formatu sa crteom ili na posebnom A4 formatu
(kada se koristi kao dokumenat za porudbinu). Na sl. 2.7.2. dat je izgled
sastavnice na istom formatu sa crteom i na razliitom. U oba sluaja polja
su ista i isto se popunjavaju, s tim da je redosled pisanja pozicija drugaiji.
Kada se nalaze na istom formatu gde i crte, pozicioni brojevi se piu u
 59

rastuem nizu odozdo na gore, a kada je na posebnom, piu se odozgo na

dole.

Sl.2.7.2. Izgled sastvnice na istom formatu sklopnog crtea

2. Uproena sastavnica u Solid ena WorksWorksu

3. Pozicioni brojevi (SRPS M.A0.077)

Pozicioni brojevi (SRPS M.A0.077) dodeljuju se svakom sastavnom delu

sklopa (pojedinanim delovima ili kompletnim podsklopovima koji se u
 60

sklop ugrauju kao prethodno formirana celina). Pozicioni brojevi se

upisuju u jednom neprekidnom nizu rastuih brojeva po horizontali ili
vertikali izvan konture mainskog dela, a takoe se po rastuem rednom
broju upisuju i u sastavnicu koja sadri odgovarajue podatke o tim
delovima.Pozicioni brojevi su dvostruko vei od kotnih brojeva i povezuju
se pokaznom linijom sa delovima na koje se odnose. Na kraju pokazne
linije nalazi se taka ili strelica.Pozicioni brojevi mogu biti neposredno
pored pokazne linije, zaokrueni krugom ili iznad izlomljene pokazne
linije. Ukoliko se pozicioni brojevi upisuju u krugove onda produetak
pokazne linije prolazi kroz centar kruga.

4. Primer primene pozicionih brojeva

Slika 2.7.3. Pozicioni brojevi

5. Brojevi crtea
Brojevicrtea se dodeljuju svakom radionikom crteu u cilju uvanja,
odlaganja i jednostavnog rukovanja tehnikom dokumentacijom. Brojevi
crtea su naroito vani kod izrade tehnike dokumentacije sklopova kada
broj kojim je sastavni deo sklopa (pojedinani deo ili kompletan podsklop
koji se u sklop ugrauju kao prethodno formirana celina) prema svojoj
poziciji oznaen u sastavnici sklopnog crtea odgovara broju radionikog
crtea tog sastavnog dela.Brojevicrtea mogu biti sastavljeni od cifara ili
kombinovani iz slova i cifara i upisuju se prema decimalnoj klasifikaciji u
polje zaglavlja predvieno za upis broja crtea. Brojevi crtea sadre
oznaku formata papira, tipa i veliine proizvoda, broja sklopa, podsklopa i
mainskog dela meusobno odvojenih takom.

6. Primer broja crtea

Broj crtea mainskog dela prikazanog na formatu A4 (broj 4) mealice za
testo koja se kod proizvoaa vodi pod rednim brojem 74 (broj 74, oznaka
MT), druge po veliini iz gama veliina (broj 2), koji pripada drugom
 61

sklopu (broj 02, oznaka S2) i prvom podsklopu ovog sklopa (broj 01,
oznaka P1), pri emu je ovaj deo esti po redu pozicija u podsklopu (broj
06, odnosno broj 6). Nain popunjavanja sastavnice dat je na sl. 2.7.4. i sl.
2.7.5.

Slika . 2.7.4. Popunjavanje sastavnice brojevima

U sistemu decimalne klasifikacije i kombinovanih oznaka brojevi

pojedinih karakteristinih crtea imaju oblik:

Slika . 2.7.5. Numerisanje crtea identifikacionim brojem

 62

Sl.2.7.6. Nain popunjavanja sastavnice

 63

Sl.2.7.7. Nain popunjavanja sastavnice

7. Tehnika dokumentacija sklopa

Tehnika dokumentacija nekog sklopa u zavisnosti od njegove sloenosti,

veliine serije i naina proizvodnje moe da se prikae:
skupnim crteom i
posebnim crteima
Tehnika dokumentacija skupnim crteom predstavlja tehniki
crtenekog sklopa na jednom listu sa svim neophodnim detaljima iz kojih
se proizvod sastoji. Ovakav oblik tehnike dokumentacije moe biti
nacrtan kao:
aksonometrijski skupni crtei
ortogonalni skupni crte
 64

8. Aksonometrijski skupni crteskupni crte

 65

9. Ortogonalni skupni crte

10. Razrada tehnike dokumentacije

Tehnika dokumentacija sa posebnim crteima se ee primenjuje jer
predstavlja razraenu tehniku dokumentaciju nekog sklopa koja se sastoji
od:
crtea glavnog sklopa
crtea sklopova i podsklopova i
radionikih crtea delova

Svaki sastavni deo sklopa (pojedinani deo ili kompletan podsklop koji se
u sklop ugrauju kao prethodno formirana celina) ima svoj poseban
crtekoji se razvrstava prema poziciji oznaenoj u sastavnici sklopnog
crtea prema broju crtea. Meutim, treba naglasiti da se standardizovani
delovi ne crtaju vese prilikom popunjavanja sastavnice samo naznae
standardi kojima se oni definiu.
Crte glavnog sklopa prikazuje sklop celokupnog proizvoda i treba da
dapojam o njegovoj funkciji i da istovremeno bude osnova za pravilno
montiranje. On treba da poseduje potreban broj projekcija sa presecima
 66

koji otkrivaju sve potrebne detalje. Na tom crteu se daju gabaritne mere
celokupnog sklopa. Zaglavlje sadri sastavnicu sa neophodnim pozicijama
i brojevima crtea sklopova, podsklopova i delova.
Crtei sklopova i podsklopova prikazuju delove koji se ugrauju kao
prethodno formirana celina. Sve ono to sadri crteglavnog sklopa odnosi
se i na crtee sklopova i podsklopova. I oni treba da poseduje potreban broj
projekcija sa presecima koji otkrivaju sve potrebne detalje delova. Na tom
crteu se daju gabaritne mere. Zaglavlje sadri sastavnicu sa neophodnim
pozicijama i brojevima podsklopova, odnosno radionikih crtea delova.
Radioniki crtei delova prikazuju osnovne mainske delove sa potrebnim
brojem projekcija i odgovarajuim presecima. Ovi crtei sadri neophodne
dimenzije, tolerancije, oznake kvaliteta obraenih povrina i sve ostalo to
je potrebno da delovi budu potpuno definisani po obliku, dimenzijama i
primenjenim tehnolokih procesa proizvodnje. Zaglavlje sadri
odgovarajui broj crtea.

11. Skloni crte

 67

12. Radioniki crte

 68

13. Standardni delovi

Za standardne mainske delove se ne crtaju radioniki crtei. Dovoljno je

samo da se u sastavnici navede njihov naziv i broj standarda prema kome
se oni izrauju.

3.0.INENJERSKA GEOMETRIJA

Inenjersku geometriju ine osnovni geometrijski elementi i forme koji se

koriste u inenjerskom projektivanju. Njena osnovna svrha je da omogui
opis oblika i veliina projektovanog proizvoda. Opis oblika nekog objekta
odnosi se na poziciju njegovih geometrijskih elemenata u prostoru. Opis
oblika bazira na primitivnim formamam - take, linije i ravni - ijim
kombinovanjem je mogue kreirati kompleksnije forme.

3.1. KOORDINATNI SISTEM

Da bi se mogao locirati - pozicionirati poloaj take, linije, ravni ili nekog
drugog geometrijskog oblika, prvo se mora definisati odreen - poznati
prostor. Dekartov koordinatni sistem omoguava definisanje pozicije
geometrijskih oblika u 2D i 3D prostoru (sl. 3.1.1. i 3.1.2).

Sl. 3.1.1. Dekartov koordinatni sistem 2D

 69

Sl. 3.1.2. Dekartov koordinatni sistem 3D

Da bi se odredio pozitivan pravac osa koristi se pravilo desne ruke

(sl.3.1.3. A, B i C). Ovo pravilo se koristi i za definisanje pozitivnog pravca
rotiranja oko svake ose.
 70

Sl.3.1.3. Odreivanje pozitivanog pravac osa pomou pravila desne ruke

1. Polarne koordinate
Polarne koordinate se koriste za lociranje taaka u X-Y ravni. Polarne
koordinate definiu udaljenje i ugao u odnosu na X - osu. Slika 3.1.4.
pokazuje taku udaljenu 4.5 jedinice od poetka i sa uglom od 30 u
odnosu na X-osu.
 71

Sl.3.1.4. Polarna kordinata take X

2. Cilindrine koordinate
Cilindrine koordinate definiu rastojanje od koordinatnog poetka, ugao
u odnosu na X - osu u X-Y ravni i rastojanje u Z - pravcu. Na slici 3.1.5.
taka A je 7 jedinica u Z - pravcu i 4.5 jedinice od koordinatnog poetka
na linije koja je pod uglom od 60 u odnosu na X-osu u X-Y ravni.
Praktino, taka A se nalazi na povrini cilindra radijusa 4.5 i visine 7, pa
odatle naziv cilindrine koordinate.
 72

Sl.3.1.5. Cilndrine kordinata take A

Za prevoenje cilindrinih u Dekartove koordinate koriste se jednaine:
X= r cos
Y= r sin
Z=Z

3. Sferne koordinate
Sferne koordinate se koriste za lociranje taaka na sfernoj povrini
specificiranjem dva ugla i jednog rastojanja. Sferne koordinate
specificiraju rastojanje od koordinatnog poetka na liniji koja je pod uglom
u odnosu na X - osu u X-Y ravni, i ugao u odnosu na X-Y ravan (du
povrine sfere). Na slici 3.1.6. dat je primer korienja sfernih koordinata.
 73

Sl.3.1.6. Sverne kordinate take X

Absolutne i relativne koordinate

Absolutne koordinate su uvek definisane u odnosu na koordinatni poetak
(0,0,0) (sl. 3.1.7). Relativne koordinate definiu se u odnosu na neku
prethodno definisanu lokaciju (sl. 3.1.8). Na slici 3.1.8.koordinate su
definisane u odnosu na taku A.

Sl. 3.1.7. Apsoltne kordinate

 74

Sl.3.1.8. Relativne kordinte u odnosu na taku A

Globalni i lokalni koordinatni sistemi

CAD sistemi koriste dva tipa koordinatnih sistema: globalni i lokalni. I
jedan i drugi baziraju na Dekartovim koordinatama (slika 3.1.9). Globalni
koordinatni sistem je stacionarni ili referentni sistem, a lokalni je pokretan
i moe biti postavljen bilo gde u 3D prostoru od strane korisnika.

Sl.3.1.9. Globalni kordinatni sistem

 75

3.2. GEOMETRIJSKI ELEMENTI

Take, linije, krugovi i lukovi su osnovne 2D geometrijske primitive ili
generatori na osnovu koji se mogu definisati kompleksnije geometrijske
forme.

1. Take
Taka predstavlja egzaktnu lokaciju u prostoru, a, teoretski, ne poseduje ni
irinu, visinu ni dubinu. Sa CAD je mogue ekstrudirati taku da bi se
dobila linija. Taka predstavlja i presek dve linije, ili poetak, odnosno,
kraj dui (konane linije).

2. Linije
Linija predstavlja geometrijsku primitivu koja ima duinu i pravac, ali
neme debljine. Linija moe biti prava, kriva ili njihova kombinacija. CAD
omoguava kreiranje kompleksnijih geometrijskih formi odgovarajuim
operacijama sa linijama. Kod linija su vane i relacije kao to je
paralelnost, presecanje, tangiranje ...
Prava linija se generie pomeranjem take u konstantnom pravcu i moe
biti konana ili beskonana po pitanju duine.
Dve linije, meusobno, mogu da se seku, mogu biti normalne i mogu biti
paralelne. Linije koje predstavljaju presek neparalelnih ravni nazivaju se
ivicama.
Kriva linija predstavlja putanju generisanu kretanjem take u konstantno
promenljivom pravcu ili nastaje kao presek izmeu 3D povrine i ravni (sl.
3.2.1.). Krive linije mogu biti ravanske i prostorne.

Sl. 3.2.1.. Krive linije

3. Tangente
Prava linija je tangenta kada dodiruje krivu u jednoj taki. U toj taki
radijus gradi prav ugao (90) sa tangentnom linijom. Na sl. 3.2.2. A
tangentna taka izmeu kruga i prave je taka C.
 76

Dve krive tangiraju jedna drugu u jednoj i samo jednoj taki. Kada se
dodiruju dva luka ili kruga, linija koja spaja centre definie taku dodira.
Na slici 3.2.2. B tangentna taka dva kruga je taka F.

Sl.3.2.2. Tangente, A-prave, B- tangenta dva kruga

U 3D geometriji ravan je tangenta ako dodiruje ali ne preseca drugu

povrinu (sl. 3.2.3.)

Sl.3.2.3.Tangentna ravan u 3D
 77

4. Krugovi
Krug je ravanska kriva ije su sve take podjednako udaljene od centra.
Krug se moe kreirati kao presek pravog krunog konusa ili cilindra i ravni
koja je normalna na osu. Elementi kruga su (sl. 3.2.4.):

Sl.3.2.4.. Elementi kruga

Centar Sredinja taka kruga

Obim Duina cele putanje oko kruga
Radijus Prava linija koja spaja centar i bilo koju
taku na obimu
Tetiva Prava linija koja spaja bilo koje dve take
 78

na obimu
Prenik Tetiva koja prolazi kroz centar i jednaka je
dvostrukom radijusu
Seica Prava linija koja prelazi preko kruga ali ne
kroz centar
Luk Kontinualni segment kruga
Polukrug Luk koji predstavlja pola obima kruga
Mali luk Luk manji od polukruga
Veliki luk Luk vei od polukruga
Centralni ugao Ugao koga formiraju dva radijusa
najee malim lukom
Kvadrant Kruni iseak jednak jednoj etvrtini
povrine kruga. Radijusi koji ograniavaju
kvadrant su meusobno normalni.
Kruni odseak Povrina ograniena tetivom i malim lukom.
Tetiva ne prolazi kroz centar
Tangenta Linija koja dodiruje krug u jednoj i samo
jednoj taki
Koncentrini krugovi Krugovi razliitih radijusa sa istim centrom
Eksentrini krugovi Krugovi razliitih radijusa i centara, ali je
jedan krug unutar drugog
Opisani krugovi Krug nacrtan izvan poligona, tako da su sva
temena poligona take kruga
Upisani krugovi Krug nacrtan u poligonu tako da su stranice
poligona tangente kruga

3.3. KONUSNI PRESECI - KONIKE

Konusni preseci linije preseka konusne povri ravnima koje ne prolaze
kroz vrh. Ravan koja nije paralelna ni sa jednom izvodnicom see konusnu
povr po elipsi (u specijalnom poloaju po krunici).
Ravan paralelna sa jednom izvodnicom see konusnu povr po paraboli.
Ravan paralelna sa dve izvodnice see konusnu povr po hiperboli.

1. Parabola
Parabola se dobija kada se konusna povr presee sa ravni koja je paralelna
sa jednom izvodnicom (slika 3.3.1). Matematiki, parabola se moe
definisati kao geometrijsko mesto taaka u ravni koje imaju podjednako
udaljenje od zadate take, nazvane fokus, i fiksne linije nazvane direktrisa.
 79

Sl. 3.3.1. Parabola

Parabola ima jedinstvenu reflektivnu karakteristiku. Zraci, nastali u fokusu

parabole, se reflektuju iz parabole u pravcu paralelnom osi, a zraci koji
dolaze u parabolu, u pravcu paralelnom osi, reflektuju se u fokus. Ova
karakteristika parabole koristi se u izradi ogledala za teleskope, antene
radarskih sistema, farove automobila ... Oblik parabole ima tzv. idealna
osovina (popreni presek joj se menja tano prema promeni naprezanja),
pa se zbog toga koristi kod projektovanja lukova mostova. Besteinsko
stanje izaziva se prelaskom aviona u penjanje po grbi parabole ija osa je
upravljena u sredite Zemlje (slika 3.3.2.). Po paraboli se kreu projektili
izbaeni kosim hicem, itd.
 80

Sl.3.3.2. Grafiki prikaz parabole

2. Hiperbola
Hiperbola se dobija kada se konusna povr presee sa ravni koja je
paralelna sa dve izvodnice, odnosno kada presena ravan gradi manji ugao
sa osom nego izvodnica (sl. 3.3.3.).

Sl. 3.3.3. Nastajanje hiperbole

 81

Hiperboline putanje se koriste kod radio navigacionih sistema. Takoe, u

fizici, hperbola je nala mesto u Ajntajnovoj teoriji relativiteta. Teleskop
koristi eliptina, hiperbolina i parabolina ogledala (sl. 3.3.4).
Svetlosni zrak iz svemira pada na primarno parabolino ogledalo u bazi
teleskopa i usmerava ga u fokus parabole. Hiperbolino ogledalo je
pozicionirano tako da fokus parabole i jedan fokus hiperbole budu u istoj
ravni. Zrak usmeren sa parabolinog ogledala pada na hiperbolino
ogledalo i prolazi kroz drugi fokus hiperbole. Ovaj fokus je zajedniki sa
fokusom parcijalnog eliptinog ogledala. Svetlosni zrak se tada usmerava
kroz drugi fokus elipse koji se nalazi na mestu na koje se oko.

Sl.3.3.4. Teleskop sa sa parabolinim i hiperbolinim ogledalima

3. Elipse
Ravan koja nije paralelna ni sa jednom izvodnicom see konusnu povr
po elipsi (u specijalnom poloaju po krunici) (sl. 3.3.5). Takoe, i krug
koji se gleda pod uglom vidi se kao elipsa.
 82

Sl.3.3.5. Nastajanje elipse

Matematiko, elipsa predstavlja geometrijsko mesto taaka u ravni, kod
kojeg je zbir rastojanja svake take od dve fiksirane take (fokusi) u ravni
konstantan (sl. 3.3.6). Elipsu karakteriu veliki i mali prenik. Fokusi se
nalaze na velikom preniku. CAD sistemi automatski generiu elipsu, kada
se zadaju veliki i mali prenik i centar.

Sl.3.3.6. Konstrukcija elipse

 83

Elipsa ima iste reflektivne karakteristike kao parabola. Elipsa se koristi i u

astronomiji. Prvi Keplerov zakon tvrdi da je orbita svake planete u
solarnom sistemu eliptina, sa Suncem u jednom fokusu. I sateliti lansirani
u Zemljinu orbitu obilaze Zemlju po eliptinim putanjama.

3.4. RULETE
Rulete su krive generisane kotrljajuim kontaktom jedne krive ili linije sa
drugom krivom ili linijom. Pokretna taka se naziva generiua taka.
Ruleta se konstruie tako to se pomera kotrljajua kriva ili linija u
odreeni broj novih pozicija, markiraju odgovarajue pozicije generiue
take i iscrtava kriva koja spaja te pozicije. U inenjerstvu se, od ruleta,
najvie koriste spirale, cikloide i evolvente (involute).

1. Spirala
Konstrukcija spirale (Arhimedove) prikazana je na sl. 3.4.1.

Sl.3.4.1. Konstrukcija spirale

2. Cikloida
Konstrukcija cikloide prikazana je na sl. 3.4.2. Cikloide se koriste u
kinematici (studije kretanja) i kod mehanizama koji funkcioniu na
principu kotrljajueg kontaka.

Sl. 3.4.2. Konstrukcija cikloide

 84

3. Evolventa
Konstrukcija evolvente prikazana je na sl. 3.4.3. Bokovi zubaca zupanika
predstavljaju evolvente. Evolventni profil zubaca omoguava prenos
kretanja bez klizanja sa konstantnom brzinom, to je veoma vano kod
mehanizama koji koriste zupanike. Slika 3.4.4. prikazuje evolventni profil
zubca zupanika generisan na nain prikazan na slici.

Sl.3.4.3.. Konstrukcija evolvente

Sl. 3.4.4. Evolventni profil zubca zupanika

 85

3.5. KRIVE SLOBODNOG OBLIKA

Kompleksnije krive linije, koje se koriste u projektovanju, nazivaju se
krive slobodne forme. Za CAD sisteme razvijena su tri tipa krivih slobodne
forme: splajnovi, Bezijerove krive i B-splajn. Ove krive se opisuju
parametarskim jednainama gde se X i Y koordinate kontrolnih taaka
raunaju kao funkcije tree promenljive - parametra. Ako generisana kriva
povezuje sve kontrolne take, proces se naziva interpolacija, a ako kriva
spaja direktno najvei broj, ali ne sve, kontrolne take proces se naziva
aproksimacija (sl. 3.5.1.).

Sl.3.5.1. Krive slobodnog oblika

1. Splajn
Splajn predstavlja glatku krivu slobodnog oblika koja sadri niz kontrolnih
taaka (sl.3.5.2/A). Promena bilo koje kontrolne take rezultira i
promenom same krive, tako da kriva prolazi kroz novu taku (sl. 3.5.2/ B).
 86

Sl. 3.5.2. A-Splajn kriva Sl.3.5.2.B-Splajn sa promjenom

Sl.3.5.3.C- Splajn sa promjenom

2. Bezijerova i B-splajn kriva

U kompjuterskoj grafici je mogue kreirati krivu, koja se moe lako
modifikovati) koja prolazi blisko, ali ne kroz kontrolne take. Takve krive,
nazvane aproksimacijama, ukljuuju Bezijerovu i B-splajn krivu.
Bezijer, iz Francuske fabrike automobila Reno, razvio je aproksimativnu
krivu koja projektantu obezbeuje veu fleksibilnost od onih koje su
obezbeivale interpolacione tehnike. Ta matematika kriva, poznata pod
imenom Bezijerova kriva, koristi niz kontrolnih taaka koje samo
 87

aproksimiraju krivu (sl.3.5.2.B). Bezijerova kriva se dosta koristi u

projektovanju zbog toga to prva i poslednja kontrolna taka lee na samoj
krivoj. Meutim, promena pozicije bilo koje kontrolne take izaziva
promenu oblika cele krive. Znai, modifikacie nisu lokalizovane - ne
postoji lokalna kontrola (sl. 3.5.3 B).
B-splajn kriva, za niz kontrolnih taaka, aproksimira krivu i obezbeuje
lokalnu kontrolu (sl. 3.5.3C). Lokalna promena pozicije neke od kontrolnih
taka ne rezultira globalnom promenim cele krive ve promenom krive kod
par susednih kontrolnih taaka (sl. 3.5.3 C).

3.6. UGLOVI
Uglovi predstavljaju vrh preseka dve prave ili ravni. Kategorisani su po
veliini kao (sl. 3.6.1):

Opruen ugao - ugao od 180.

Prav ugao - ugao od 90.
Otar ugao - ugao manji od 90.
Tup ugao - ugao vei od 90.
Komplementarni uglovi - Dva susedna ugla iji je zbir 90.
Suplementarni uglovi - Dva susedna ugla iji je zbir 180.
 88

Sl.3.6.1/a. Kategorija uglova

 89

Sl.3.6.1/b. Kategorija uglova

3.7. RAVAN
Ravan predstavlja 2D povrinu koja se moe definisati sa tri take (ne na
jednoj pravoj), dve paralelne prave, dve prave koje se seku i pravom i
takom koja ne pripada toj pravi (sl. 3.7.1). Ravan moe biti konana i
beskonana.
 90

Sl.3.7.1. Ravan
Praktino, ravan ima irinu i duinu, ali nema debljinu.

3.8. POVRINE
Povrina predstavlja konani deo ravni. Kao to prava predstavlja putanju
pokretne take, tako povrina predstavlja putanju pokretne linije koja se
naziva generatrisa. Generatrisa moe biti prava i kriva linija. Putanja po
kojoj se kree generatrisa naziva se direktrisa. Direktrisa moe biti taka,
prava linija ili kriva linija.
Oblik povrine je u direktnoj zavisnosti od pokretne linije kojom se ta
povrina generie. Povrine se, u principu, dele na ravne (poligoni) ,
pravoizvodne (cilindar - prav, kosi, konus - prav, kosi, zarubljen ),
dvostruko zakrivljene, krive i slobodne forme (sl. 3.8.1. A, B, C, D, E).
Povrine se mogu, takoe, podeliti na one koje se mogu ili ne mogu razviti
(sl.3.8.1. F, G, H).
 91

Sl.3.8.1. Vrste povrina

3.9. POLIEDRI
Poliedri predstavljaju simetrine ili nesimetrine 3D geometrijske povrine
ili puna tela ije su stranice poligoni. Regularni poliedri za stranice imaju
regularne poligone (sa jednakim ivicama) i to su (sl. 3.9.1.): tetraedar
(strane - 4 jednakostranina trougla), heksaedar (strane - 6 kvadrata),
oktaedar (strane - 8 jednakostraninih trouglova), dodekaedar (strane - 12
pravilnih petouglova) i ikosaedar (strane - 20 jednakostranina trougla).
 92

Sl.3.9.1. Poliederi
3.10. PRIZME
Prizme su poliedri sa dve jednake paralelne baze (koje mogu biti bilo
kakvog oblika) koje su povezane bonim stranama koje su paralelogrami
(sl. 3.10.1.). Prava koja povezuje centre baza naziva se osa. Ako je osa
normalna na baze, onda se jo naziva i visisna, a prizma je prava. Ako osa
nije normalna na baze prizma je kosa. Zarubljena prizma predstavlja
prizmu kod koje je jedna strana dseena formirajui novu bazu koja sada
nije paralelna drugoj.

Sl. 3.10.1/a. Prizme

 93

Sl. 3.10.1/b. Prizme

3.11. PIRAMIDE
Piramide predstavljaju poliedre koji za bazu ima poligon, a bone strane
imaju zajedniku presenu taku koja se naziva vrh - teme. Osa piramide
je prava koja povezuje vrh sa centrom baze. Razlikujemo prave i kose
piramide (sl. 3.11.1.). Zarubljena piramida nastaje odsecanjem vrha.
 94

Sl.3.11.1. Piramide

3.12. KRIVE POVRINE

Krive povrine spadaju u klasu dvostruko zakrivljenih 3D povrina, a
nastaju kretanjem prave linije tako da su dva uzastopna poloaja
zakrivljena odn. nisu u istoj ravni. Na sl. 3.12.1. dat je primer krive
povrine. Prave MN i OP nisu ni paralelne niti se seku. Da bi se one spojile
jednom gladkom povrinom, u cilju formiranja dela auto karoserije na pr.,
mora se koristiti kriva povrina.

Sl.3.12.1. Krive povrine

3.13. 3D MODELIRANJE
Konvencionalni nain komuniciranja u procesu inenjerskog
projektovanja bio je pomou runo izraenih crtea. Pojavom CAD alata
 95

pomenuti 2D crtei su formirani pomou raunara. 3D modeliranje, kao

nastavak usavravanja inenjerskog komuniciranja, omoguava
najprirodniji nain komuniciranja u procesu projektovanja. U nastavku se
daju osnovne informacije o dva opta prilaza u gradnji 3D raunarskog
modela.
iani model
Najjednostavniji 3D modeler je iani modeler. Kod ovog modelera, koji
predstavlja prirodni nastavak 2D CAD, dva tipa elemenata moraju biti
definisana u bazi podataka: ivice i temena (sl. 313.1.).

Sl. 3.13.1. 3D modeliranje

 96

Za tetraedar sa slike lista temena sadri geometrijske informacije o modelu.

Svako teme je definisano odgovarajuim koordinatama koje pozicioniraju
model u prostoru. Topologija modela je definisana preko liste ivica, koja
ne sadri informacije o koordinatama. Lokacija, orijentacija i duina
moraju biti odreeni indirektno, proraunski preko temena na krajevima
ivica. Na pr., ivica E1 sadri temena V1 i V2. Koordinate V1(0,0,0) i
V2(1,0,0) indiciraju da E1 ima duinu 1 i orijentaciju u pravcu X-ose.
Veina ianih modelera podrava zakrivljene ivice kao i prave. Zbog
dodatne matematike kompleksnosti, zakrivljene ivice su obino samo
krune krive. Primer cilindra dat je na slici 3.13.2.

Sl.3.13.2. 3D modeliranje
Upotreba zakrivljenih ivica u ianom modelu pokazuje nedostatke
ianog modela kao reprezenta 3D objekta. Krajnje povrine cilindra su
definisane sa kontinualnim krunim ivicama. Sa druge strane cilindar nema
 97

bonih stranica. To stvara tekoe ianom modeleru da povee gornju i

donju stranu cilindra. Dve linerane ivice (E5, E6), prikazane na slici su
vetaka tvorevina i neophodne su da bi se objekat mogao vizuelizirati.
iani modeli imaju problem sa jednoznanou. Slika 3.13.3. prikazuje
iani model i neke od moguih objekata koje on moe reprezentovati.

Sl.3.13.3. iani 3D model

U modelu, nedostatak informacija dovodi nejasnoa i dvosmislenosti u

pogledu orijentacije objekta u prostoru. Na slici 3.13.4. prikazan je tipian
primer za ovaj sluaj - Necker-ova kocka, gde je osnovno pitanje ta je
ispred a ta iza.

Sl.3.13.4. iani 3D model

3.14. MODELIRANJE POVRINE

Potrebe trita za raznovrsnijim proizvodima dovele su do razvoja sistema
koji koriste matematiki opis zakrivljenih povrina. Parametarske metode
su prilagoene tako da omoguavaju precizan opis zakrivljenosti povrine
 98

u sve tri dimenzije. Povrinski modeli definiu karakteristike povrina kao

i ivice objekta.
Kompleksne povrine slobodne forme se aproksimiraju posebnom vrstom
povrina koje se generiu matematikim putem. Ove kompleksne povrine
se kreiraju od vie delova - "zakrpa" (patch), gde je "zakrpa" skup taaka
ogranien krivom i predstavlja najjednostavniji matematiki elemenat koji
se koristi za modeliranje povrine. Za kreiranje "zakrpa" sa razliitim
karakteristikama koriste se razliiti tipovi splajn krivih. Na pr., prednost
Bezijerovih zakrpa je da su one veoma pogodne za gradnju prirodne
povrine (sl. 3.14.1). Kontrolne take predstavljaju intuitivan alat sa kojim
korisnik moe da operie.

Sl. 3.14.1. Bezijerova zakrpa

Postoje, meutim, i dva nedostka Bezijerovih zakrpa. Prvi je da nije
obezbeena lokalna kontrola; promena jedne kontrolne take reflektuje se
na oblik cele zakrpe i moe promeniti ivicu po kojoj se spajaju dve zakrpe
Drugi nedostak je da je veoma teko proraunati kontrolne take koje e
omoguiti da zakrpa proe kroz ve postojee take na modelu, to znai
da nije mogue kontrolisati stvarnu poziciju zakrpe. Ovo u velikoj meri
smanjuje preciznost modela.
Sa druge strane, B-splajn zakrpe omoguuju lokalnu kontrolu; pomeranje
jedne lokalne take ne utie na celu povrinu. Sa B-splajnom je mnogo
lake kreirati povrine kroz prethodno definisane take ili krive.
 99

4.0. VIZUELIZACIJA
Ljudski mozak ima sposobnost da organizuje i sistematizuje vizuelne
informacije oko nas i omogui nam da uoimo i gledam na pr. oblake,
zvezde ili da razlikujemo razne objekte, ivotinje, ljude i dr. Ta prirodna
sposobnost vizuelizacije se koristi u kompleksnijim aktivnostima kada
inenjeri, tehnolozi, naunici reavaju najrazliitije strune probleme.
Vizuelizacija je veoma znaajan i integralni deo procesa projektovanja.
Korienjem raunara ili crtae table, dobar inenjer, bazirajui na
definisanim standardima, mora biti sposoban da dokumentuje svoje
projektne ideje. Pored toga on mora posedovati sposobnost da razume i
trodimenzionalni oblik onoga to dokumentuje na crtaoj tabli.
U nastavku se daju osnovne informacije o pojedinim "tehnikama"
vizuelizacije.

1. Tehnike vizuelizacije
Jedna od tehnika vizuelizacije tretira objekat onako kako ga neko moe
videti i osetiti, na prvi pogled ili dodir. Detaljniji pogled na objekat otkriva
vie karakteristika i osobina koje mogu da pomognu da se vizuelizuje
stvarni oblik objekta. Te osobine su veoma korisne za transformaciju
objekta u neto novo, ili na papiru ili u mislima. Slika 4.0.1. pokazuje dva
jednostavna oblika - kvadar i cilindar. Ova dva oblika - primitive jasno
mogu da pokau nekoliko vanih karakteristika ili osobina objekta.

Sl.4.0.1. Vizeulizacija kvadra i cilindra

Ivice predstavljaju granice izmeu dve stranice objekta. Stranice su

povrine ograniene ivicama. I ivice i stranice mogu biti zakrivljene.
 100

Granini elemenat je linija koja predstavlja poslednji vidljiv deo

zakrivljene povrine kada se ona udaljava od vaeg pogleda. Mada ne
predstavlja granicu izmeu stranica, ipak se, u ovom sluaju, linija koristi
da bi se prezentovao granini elemenat. Linija predstavlja tangentu na
zakrivljene ivice na oba kraja cilindra. Treba napomenuti da, kod ovakvih
objekata, postoje delimino vidljivce stranice.
Vrh (teme, ugao) predstavlja taku preseka vie od dve ivice. U principu
to zanai da se u toj taki takoe seku vie od dve stranice. Kod cilindra se
ne moe uoiti vrh, poto ne postoji taka u kojoj se susreu tri ivice ili tri
stranice.
Poto se stranice povezuju preko zajednikih ivica, onda oblik jedne
stranice utie i na broj dugih stranica sa kojima se povezuje i na njihov
oblik. Za kvadar sa sl.1 sve stranice su ili kvadrati ili pravougaonici, a
granine ivice na svakoj stranici su pod uglom od 900 u odnosu jedna na
drugu.
Oblici 2D stranica mogu se koristiti za interpretaciju oblika odgovarajueg
3D objekta. Kvadratni oblik krajnje stranice kvadra sa sl.1 ukazuje da se
za nju vezuju etiri druge stranice.
Puna tela se mogu kombinovati (dodavati jedno drugom). Kada se govori
o korektnim kombinacijama onda se ravna stranica jednog objekta mora
sjediniti sa ravnom stranicom drugog (sl. 4.0.2. A i B). Sl. 4.0.2.C prikazuje
nekorektnu kombinaciju. Na pr. "toak na putu" se smatra kao dva
odvojena objekta, a ne jedan.

Sl.4.0.2. Tehnike vizuelizacije

 101

Zamislimo da se cilindar provue, na pr. kroz kocku. Iz kocke e biti

istisnut materijal kao ep iz otvora. ep od odstranjenog materijala kocke
udealno odgovara praznini koja je nastala u kocki (sl. 4.0.3). On je
istovremeno i replika cilindra. Ovo predstavlja vezu negativ/pozitiv
izmeu otvora u kocki i uklonjenog cilindrinog epa. Kada bi se ep vratio
u otvor, on bi idealno popunio prazninu i u potpunosti rekonstruisao kocku.
Slini primeri "negativa" su prikazani na sl. 4.0.3, gde se daje primer
uklanjanja prizme, klina i piramide, sa progresivnim poveavanjem njihove
veliine.

Sl.4.0.3. Uklanjanje prizme i piramida

Na kraju se moe konstatovati da postoje dva osnovna prilaza u

kombinovanju punih tela:
1. tehnika dodavanja - gde se jedan objekat dodaje drugom uz poveanje
zapremine i
2. tehnika oduzimanja - gde se jedan bjekat uklanja iz/od/sa drugog
objekta.
Korienje ove dve tehnike za generisanje novih objekata, predstavlja
snanu podrku za vizuelizaciju i kreiranje kompleksnih geometrijskih
formi. Kompleksni objekat (sl. 4.0.4A) moe biti "dekomponovan" u
kombinaciju razliitih primitiva (sl. 4.0.4B).
 102

Sl.4.0.4. Kompleksni objekata

2. Presene ravni
O presecima e u nastavku biti vie rei. Ovde se samo konstatuje da
presena ravan kreira neku novu povrinu - stranicu unutar objekta. U
zavisnosti od poloaja - orijentacije presene ravni definie se oblik
novonastale povrine (sl.4.0.5). Na slici 4.0.5 prikazani su preseci kvadra
sa ravni koja je normalna na jednu stranu kvadra (normalan presek), koja
je rotirana oko jedne ose (nagnuti presek) i koja je rotirana oko dve ose
(kosi presek).

Sl.4.0.5. Preseci kvadra sa ravni

Kada se rotira presena ravan, nagnuti presek menja samo jednu od svoje
dve dimenzije (sl. 4.0.5). To se, takoe moe videti na primeru cilindra (sl.
4.0.6). Kada je presena ravan paralelna bazi presek je krug. Kada se
presena ravan rotira oko ose A dimenzija prenika du ose A se ne menja
 103

- ostaje prenik cilindra. Sa druge strane dimenzija du ose B (koja je

normalna na A) postaje dua i dua, a presek prelazi u elipsu.

Sl. 4.0.6. Rotiranje presene ravni

I poloaj presene ravni, u odnosu na krajnje stranice, ima uticaj na

veliinu i oblik novonastalog preseka (slika 4.0.7)

Sl.4.0.7. Veliine i oblik novonastalog presjeka

3. Simetrija

Simetrija opisuje odnos izmeu dve polovine objekta. Za simetrian

objekat obe polovine su identine. Za ocenu odnosa izmeu dve polovine
moe posluiti presena ravan. Ako presena ravan igra ulogu ogledala, pa
je jedna polovina identina drugoj onda su one simetrine, a ravan se
naziva ravan simetrije (sl. 8). Objekat moe imati vie ravni simetrije. Na
pr. kod cilindra sve ravni koje prolaze kroz centre oba bazisa su ravni
simetrije (sl. 4.0.8B).
 104

Sl.4.0.8. Ravni simetrije

4. Razvijanje povrina
Ako se presena ravan postavi na samu povrinu objekta, presek e biti
sama stranica objekta (sl.4.0.9A). Ako se odgovarajue presene ravni
postave na sve spoljne povrine objekta (sl.4.0.9B), onda e preseci
formirati omota ili "kou" (skin) oko objekta.

Sl. 4.0.9. Razvijanje povrina

Vizuelizacija tog omotaa - koe, takoe, predstavlja nain za vizuelizaciju

punog tela. Omota daje stvarni oblik stranica posmatranog objekta.
Razvijanje omotaa - "koe" prikazano je na slici 4.0.10.
 105

Sl.4.0.10. Vizuelizacija razvijanja omotaa kvadra

Razvijeni omota jasno prikazuje sve stranice objekta u pravoj veliini i

obliku. On, takoe, obezbeuje informacije o nainu povezivanja pojedinih
stranica. Na sl. 4.0.11, isprekidanim linijama, su prikazana dva mogua
naina na koji se stranice povezuju u objekat - kvadar.
 106

Sl.4.0.11. Vraijante razvijanja omotaa kvadra

Razvijanje omotaa je mogue i kod nekih objekata koji imaju zakrivljene

povrine. Pravoizvodne povrine su povrine koje su zakrivljene po jednoj
dimenziji - na pr. cilindar. Razvijanje ovakvih zakrivljenih stranica moe
da se izvede bez mnogo seenja (sl. 4.0.12A). Lopta, sa druge strane, je
dvostruko zakrivljena povrina koja je zakrivljena po dve dimenzije. Ova
povrina se pri razvijanju jedino moe aproksimirati i to tek nakon seenja
stranice na vie mesta (sl. 4.0.12B).

Sl. 4.0.12. Razvijena povrina valjka i lopte

Vizuelizacione tehnike su specifine za odreene tipove objekata i

proizvodnih procesa. Na primer, vizuelizacija sa punim telima moe biti
od velike pomoi kod procesa obrade gde se skida materijal sa objekta. Sa
druge strane, vizuelizacija sa razvijanjem omotaa je neophodna kod
 107

projektovanja delova od limova ili kod projektovanja pakovanja. Kod

tehnikih crtea presene ravni su veoma korisne za definisanje specijalnih
pogleda kod nekih komplikovanih objekata.

4.1.VIZUELIZACIONE TEHNIKE KOD INENJERSKIH

CRTEA

1. Projektne ravni
Zamislite da se izmeu posmatraa i objekta koji se eli vizuelizovati
postavi 2D ravan (sl. 4.1.1.). Ova ravan se naziva projektna ravan - sve to
vidi posmatraevo oko, to se vidi i na ravni.

Sl.4.1.1. Projektne ravni

Ovde se mora voditi rauna o sledee tri stvari:

1. objekat koji se posmatra
2. projektna ravan
3. oko posmatraa
U principu postoje dva rasporeda ovih elemenata, o emu e kasnije biti
vie rei. Prvi nain je POSMATRA - OBJEKAT - RAVAN, a drugi,
POSMATRA - RAVAN - OBJEKAT.
Odnos izmeu oka posmatraa, projektne ravni i objekta odreuje ugao
izmeu projektnih linija. Ako je posmatra u beskonanosti projektne linije
su meusobno paralelne i normalne na projektnu ravan. Ovo se naziva
paralelnom projekcijom, koja se najvie koristi u tehnikom crtanju.
Postoje tri ose (X, Y i Z) oko koje se moe rotirati objekat relativno u
odnosu na projektnu ravan (sl.4.1.2.).
 108

Sl.4.1.2. Projektne ravni

Dovoljno je rotirati objekat oko dve ose da bi se videle sve njegove
stranice. Na sl. 4.1.3. prikazan je nain prikaza svih stranica jednog objekta
na projektnoj ravni. Mogue je rotirati ili objekat ili projektnu ravan .

Sl.4.1.3. Prikaz svih stranica na projektnu ravan

 109

Napredniji nain za ovakvu vrsu prikaza je istovremeno generisanje vie

pogleda, tako to se objekat fiksira u prostoru, a za svaki pogled se definie
projektna ravan (sl. 4.1.4).

Sl.4.1.4. Generisanje vie pogleda na projektnu ravan

Na sl. 4.1.4 su koriene tri odvojene projektne ravni da bi se prikazale tri
projekcije prethodno prikazane na sl. 4.1.3. Te tri ravni se nazivaju
vertikalnica, horizontalnica i profilnica. Te tri ravni su meusobno
normalne. Ova injenica prouzrokuje da se stranica u jednoj projektnoj
ravni vidi u pravoj veliini i obliku, a u drugoj kao ivica (sl. 4.1.5).

Sl.4.1.5. Projekcije
 110

Postoje stranice koje imaju drugaiji odnos prema projektnim ravnima.

Nagnuta stranica nije paralelna ni jednoj od projektnih ravni. Takva
stranica je rotirana ili oko X ili Y ose, ali nikako oko obe istovremeno (sl.
4.1.6 A). Ova stranica je vidljiva u dva pogleda, ali ne u pravoj veliini i
obliku. U oba ova pogleda jedna dimenzija je deformisana - skraena (sl.
4.1.6 B i C). Na sl. 4.1.6.D stranica se projektuje kao ivica.

Sl. 4.1.6. Projekcija stranica

Kosa stranica se javlja kada je stranica istovremeno rotirana oko dve ose
(sl. 4.1.7. A). Ovakva stranica ima skraenja u sva tri pogleda poto nije ni
paralelna ni normalna na neku od projektnih ravni (sl. 4.1.7.B).
 111

Sl.4.1.7. Kose stranice

Kod izbora pogleda pomou koji e se vizuelizirati objekat treba voditi

rauna da oni jasno i jezgrovito prikazuju objekat. Sa druge strane ne treba
birati previe pogleda, jer oni samo dupliciraju informacije i mogu zbuniti
posmatraa (projektanta).

4.2. GRAFIKA ANALIZA INENJERSKIH PODATAKA

Grafika analiza je vizualizacioni proces koji se koristi u inenjerskoj

analizi da se istrae i prikau empirijski podaci (prikupljeni eksperimentom
ili testiranjem) u grafikom obliku. Analiza se, u principu, vri da bi se
ustanovili odnosi meu podacima.
Vizuelizacija za jednu nezavisnu promenljivu
Veoma est tip vizuelizacije je 2D graf (sl. 4.2.1.) koji je definisan sa dve
glavne ose (skale). Na osama su prezentirani podaci. Odreeni tekst se
koristi za definisanje reda veliine i jedinica na osama. Podaci se prikazuju
pomou odreenih oznaka.
 112

Sl.4.2.1.Vizuelizacija promjenljive

Razlike u eksperimentalnim podacima znae da podaci prezentovani na

nekom grafiku pokazuju trend koji se ne moe iskazati nekom pravom
linijom. U tom sluaju oznaene take se povezuju u formu koja se naziva
linijski graf (sl. 4.2.) koji pokazuje trend u odnosu izmeu nezavisno i
zavisno promenljivih. Koristei se metodom "regresije", na istom primeru,
moe se povui linija koja najpriblinije reprezentuje statistiki ili
procenjeni trend u odnosu podataka (sl. 4.2.2). Regresiona linija moe biti
linearna, ili kriva drugog ili treeg reda.

Sl.4.2.2. Linijski graf inenjerskih podataka

 113

Bar graf predstavlja, takoe, esto korien nai prikaza, koji omoguava
blii uvid u pojedinane vrednosti podataka (sl. 4.2.3). Ovaj nain se
najvie koristi kod kvalitativne analize nezavisno promenljive. Ponekad se
koristi i bar graf sa nezavisno promenljivom na vertikalnoj osi (sl. 4.2.3)

Sl.4.2.3. Bar graf inenjerskih podataka

Grupni bar graf (sl. 4.2.4) se koristi da se opiu logine podkategorije

nezavisno promenljive.
 114

Sl.4.2.4. Grupni bar graf

Kompozitni bar graf se koristi u sluajevima kada vrednosti podataka

predstavljaju, ustvari, zajedniku grupu podvrednosti (sl. 4.2.5).

Sl.4.2.5. Kompozitni bar graf

Vizuelizacija za dve nezavisne promenljive

I za dve nezavisno promenljive koriste se sline metode za vizuelizaciju.
Vielinijski graf se koristi kada druga nezavisna promenljiva ima nekoliko
 115

diskretnih vrednosti (sl. 4.2.6). Svaka vrednost druge nezavisne

promenljive je prezentirana posebnom linijom koja je kodirana na
odgovarajui nain - bojom ili karakteristinim oblikom.

Sl. 4,2.6.. Vizuelizacijski graf

Dve nezavisne i jedna zavisna promenljiva mogu formirati 3D graf (sl.

4.2.7). Dve ose (X i Y) reprezentuju nezavisne promenljive a trea (Z)
zavisno promenljivu. Za svaku X, Y vrednost, koje predstavljaju nezavisnu
promenljivu, Z vrednost definie zavisno promenljivu.
 116

Sl.4.2.7. 3D graf

5.0. MODELIRANJE PUNOG TELA (3D SOLID MODELIRANJE

Solid model sadri zapreminske informacije, odnosno informacije o

svemu to je unutar 3D modela, kao i informacije o povrini koja obuhvata
objekat. Ta povrina predstavlja granicu izmeu "unutranjosti" i
"spoljanosti" objekta. Ta granica mora biti nedvosmislena (sl. 5.0.1.).
Najvei broj modelera ne podrava kreiranje objekata poput ovoga sa slike
5.0.1.

Sl.5.0.1.Solid modeliranje

5.1. MODELRANJE POMOU GEOMETRIJSKIH

PRIMITIVA
Mnogi objekti mogu biti matematiki opisani pomou osnovnih
geometrijskih oblika. Modeleri su projektovani tako da podravaju set
geometrijskih "primitiva" kao to su kocka, prava etvorostrana i trostrana
prizma, sfera, konus, torus, cilindar ... (sl. 5.1.1.).
 117

Sl.5.1.1.Modeliranje pomou geometrijskih primitiva

Spajanjem pojedinih primitiva u jednu celinu mogue je kreirati

kompleksniji model. Korisnik - projektant u mislima (analizom) rastavlja
objekt u skup geometrijskih primitiva, a zatim konstruie model
(sintezom) od tih elemenata. (sl. 5.1.2.). Pored definisanja geometrijskih
parametara za svaku pojedinanu primitivu, neophodno je definisati i
njihovu poziciju i lokaciju u modelu.

Sl.5.1.2. Skup geometrijskih primitiva

 118

Na slici 5.1.2.A prikazane su sve pojedinane primitive (sa geometrijskim

veliinama) koje grade finalni objekat - fotografski aparat. Sl. 5.1.2.B
prikazuje aparat kao celinu gde svaka primitiva ima odreenu poziciju i
orijentaciju. Sistem pomou koga je izvreno modeliranje mora omogui
da se sve manipulacije sa grupom objekata vre istovremeno, kao da je u
pitanju jedan objekat.

5.2. CSG (Constructive Solid Geometry) MODELIRANJE

CSG modeliranje omoguava veu fleksibilnost, od prethodnog naina,
kako u definisanju primitiva, tako i kod njihovog kombinovanja. Odnosi
meu primitivama su definisani Bulovim (Boolean) operacijama - unija,
razlika i presek. Slika 5.2.1. prikazuje kako se svaka od pomenutih
operacija koristiti za definisanje razliitih formi.

Sl.5.2.1. SCG modeliranje

Kritino mesto je prostor gde se dva objekta preklapaju i tu su evidentene

razlike u Bulovim operacijama. Unija predstavlja u principu sabiranje dva
objekta koji se kombinuju. Zapremina finalnog objekta, i na mestu
preklapanja, je jedinstvena. Kod operacije oduzimanja treba paziti ta se
 119

oduzima i od ega, i ovde se polje preklapanja uklanja. Sa operacijom

preseka definie se, praktino, polje preklapanja dva objekta.
Kod operacija unije, slino matematikoj operaciji sabiranja, nema uticaja
redosled primitiva kod sabiranja (11+4 i 4+11 je uvek 15). Sa druge strane,
kod opracije razlike, redosled primitiva je veoma vaan (sl. 5.2.2.). 11-
4=7, ali 4-11=-7. Kod Bulove operacije razlike rezultujua geometrija
zavisi od toga koja primitiva (A ili B) je prva u jednaini.

Sl.5.2.2. Preklapanje objekata

Sa Bulovim operacijama moe se dobiti oblik bez zapremine (nula-

objekat). Ako, na pr., druga primitiva u operacji oduzimanja u potpunosti
okruuje prvu primitivu, rezultat e biti nula objekat. Primitive koje se
tangiraju, ali ne preklapaju, predstavljaju takoe specijalan sluaj (sl.
5.2.2.). Operacija unije kod ovakvih primitava e jednostavno pridruiti
jednu primitivu drugoj. Operacija oduzimanja ostavlja prvu primitivu
nepromenjenom. Operacija preseka rezultira nula objektom, poto ne
postoje delovi koji se preklapaju.
 120

Konani oblik modela se moe dobiti na razne naine. Slika 5.2.3. pokazuje
kako operacija unije i razlike rezultira realistinijim modelom fotoaparata,
nego to je onaj prikazan na slici 5.1.2.

Sl.5.2.3.. Razlika unije i razlike

 121

5.3. MODELIRANJE "GRANINOM" PREZENTACIJOM

(B-Rep - Boundary representation)
Kod B-Rep modeliranja povrine ili stranice same za sebe predstavljaju
osnov za definisanje punog tela. B-Rep stranica eksplicitno reprezentuje
orijentisanu povrinu. Razlikuju se dve strane te povrine: jedna u
unutranjem delu objekta (puna strana) i druga na spoljanjem delu objekta
(prazna strana). B-Rep modeleri imaju mogunost prikaza linearnih i krivih
- zakrivljenih ivica. Krive ivice znae i krive povrine. Sa druge strane
mnogi modeleri esto aproksimiraju zakrivljene povrine nizom ravnih
povrina . Ovo se naziva i prikazom pomou "faceta" (sl. 5.3.1.).

Sl.5.3.1. Modeliranje pomou faceta

Oblici B-Rep modela se kreiraju pomou Ojlerovih operacija. Temena i

ivice se dodaju ili oduzimaju od modela uz striktno potovanje pravila za
definisanje novih stranica. Posebno generisanje temena solid modela je
veoma naporno. Zato su, kod mnogih modelera, B-Rep
primitivepredviene za kreiranje i modifikaciju grupa stranica.
 122

5.4. HIBRIDNO MODELIRANJE

Ono to korisnik vidi i radi sa interfejsom (veza) sistema je esto sasvim
razliito od onoga kako su informacije o modelu organizovane i kako se
njima manipulie u odgovarajuoj bazi. Interpreter komandi transformie
komande, koje su projektovane za lako korienje, u aktivnosti koje su
kompatibilne sa strukturom podataka. Na pr., CSG komande se esto
koriste kod B-Rep modelera jer su lake za korienje od Ojlerovih
oeracija. Sa druge strane, CSG modeleri esto koriste B-Rep izlaz za prikaz
jer se on lake prikazuje na ekranu. zakljuak je - ne suditi o vrednostima
modelera na sonovu prezentacije na ekranu ili o tome kakve komande
obezbeuje. Paljivo ipitivanje sposobnosti modelera treba da pokae
njegovu osnovnu strukturu podataka.
Veina modelera uva podatke o modelu u viestrukoj strukturi. Ako
nijedna struktura podataka nije dobra za sve namene, sistem e koristiti tzv.
hibridnu strukturu. Hibridni modeler kombinuje funkcionalnost CSG i
bazu podataka B-Rep modelera. Ovaj tip solid modelera podrava Bulove
operacije, generisanje kompleksnih povrina i kompletne solid informacije
o modelu. Korisnik moe kreirati ili pojedinani model korienjem CSG
ili B-Rep alata ili dva paralelna modela korienjem obe tehnike. Smetnje
kod hibridnog modelera nastaju prilikom prevoenja jedne strukture
podataka u drugu. Ono moe biti netano i sadrati odreene promene u
modelu. U mnogim sluajevima se odreene informacije o modelu moraju
uvati samo u jednoj strukturi podataka, ograniavajui rad softverskog
alata samo sa tim delom modela.

5.5. MODELIRANJE BAZIRANO NA OGRANIENJIMA

Osnovna ideja, u ovom sluaju, je da se model definie nizom karakteristka
koje se mogu modifikovati. Svaka od karakteristika bi se definisala preko
operacija koje, to je mogue priblinije, reprezentuju projektne ili
proizvodne karakteristike finalnog produkta. Na pr. karakteristika bi mogla
biti neka rupa buena u modelu ili zaobljenje neke od spoljanjih ivica.
Svaka od ovih karakteristika moe biti kreirana nezavisno od drugih i
povezana tako da promena jedne karakteristike izaziva promene ostalih,
zavisnih, karakteristika. Geometrija svake od ovih karakteristika se
kontrolie preko promenljivih ogranienja, kreirajui dinamiki model koji
moe biti inoviran u zavisnosti od promene projektnih zahteva. Na sl. 5.5.1.
prikazani su primeri za ovaj nain modeliranja.
 123

Sl.5.5.1. Modeliranje geometrijskim ogranienjima

5.6. MODELIRANJE OPERACIJOM IZVLAENJA

Kod ovog postupka modeliranja, zatvoreni poligon - profil nacrtan u ravni
se translatorno pomera ili izvlai du definisane putanje za definisanu
duinu. U najjednostavnijem sluaju, putanja izvlaenja je linearna i
rezultat izvlaenja je prizmatini solid model (slika 5.5.2.). U zavisnosti od
ugla nagiba pomenute putanje prizma moe biti prava i kosa. Ugao nagiba
ptanje ne sme biti 00, poto se u tom sluaju ne dobija 3D oblik.

Sl.5.5.5.2.. Solid model

 124

Putanja izvlaenja moe biti i kruna, i u tom sluaju precizno mora da se

definie osa rotacije i u smislu orijentacije i lokacije (slika 5.5.3.).

Sl.5.5.3. Putanja izvlaenja

Na slici 5.5.4. dat je primer kreiranja jednog kompleksnijeg modela

operacijom izvlaenja.
 125

Sl.5.5.4. Modeliranje putanjom izvlaenja

Korak 1
Definisan 2D poligon, odreen pravac i duina izvlaenja - definisan bazni
oblik
Korak 2
Na gornju stranu baznog oblika relocirati radnu ravan, kreirati polukrug i
izvui ga u polucilindar. operacijom dodavanja pridruiti dva objekta.
Korak 3
Rotirati radnu ravan za 900 i kreirati trougao. Ivui trougao i kreirati klin,
a nakon toga ga pridruiti modelu.
Korak 4
Translirati radnu ravan na elo objekta. Kreirati krug i izvui ga, u pravcu
kontraivice, u cilindar. Operacijom oduzimanja oduzeti cilindar da bi
napravili otvor u objektu.
Korak 5
Finalnim izvlaenjem pravougaonika du krune putanje za ugao od 1800,
i operacijom oduzimanja ukloniti deo donje strane modela.
Metoda izvlaenja moe da se koristi i za generisanje modela du krive
putanje koja se unapred, u zavisnosti od potreba, definie (sl. 5.5.5. A).
 126

Takoe, jedan oblik izvlaenja se koristi za spajanje razliitih profila na

jednoj putanji (sl. 5.5.5. B).

Sl.5.5.5. Spajanje razliitih profila

Modeli dela sa pridruenim karakteristikama predstavljaju primarni modul

proizvodnih informacija koji mora biti dostupan i ostalim aplikacijama. Te
aplikacije mogu biti ostali moduli 3D sistema za modeliranje, drugi sistemi
za modeliranje ili preostale odgovarajue tehnologije koje se koriste u
radnoj organizaciji. Napomenuto je da modeleri na bazi ogranienja nude
odreene tehnike za dinamiku modifikaciju modela dela. Pomenute
modifikacije modela dela treba, na neki nain, preneti do ostalih
proizvodnih alata koji zavise od modela dela, tako da i oni mogu
funkcionisati sa najaktuelnijim informacijama o delu. Model dela, u
principu, treba smatrati kao deo velike baze podataka o delu kojom se moe
upravljati i koja moe biti inovirana od strane radne organizacija.
Dinamiko povezivanje najnaktuelnijih informacija znai da svi inenjeri,
tehniari, strunjaci u marketingu i menadmentu UVEK imaju pristup
pomenutim informacijama.To se moe uraditi povezivanjem, odnosno,
asocijativnou, podataka. Asocijativnost moe biti jednosmerna i
dvosmerna. Kod jednosmerne asocijativnosti promene podataka u 3D
modelu se reflektuju kod ostalih proizvodnih alata, ali u suprotnom pravcu
se to ne deava. Kod dvosmerne asocijativnosti promemene podataka ili u
 127

3D modelu ili kod drugih proizvodnih alata se reflektuju na onu drugu i

obrnuto. Na slici 5.5.6. prikazana je asocijativnost kod 3D modela i 2D
crtea.

Sl.5.5.6. Asocijativnost kod 3D modela

Model dela moe da poslui za VIZUELNU OCENU, koja je veoma brza

i laka, ali i izuzetno subjektivna. Ipak struna lica mogu da donose
kvalitetne zakljuke o objektu projektovanja na osnovu vizualne analize.
Vizualna analiza se takoe koristi za donoenje odluka vezanih za estetiku,
odnosno za "izgled" objekta.
ANALIZA KINEMATIKE je metoda kojom se, preko 3D modela,
procenjuje da li je odreeni mehanizam koga ini vie povezanih razliitih
delova koji su pokretni jedan u odnosu na drugi, sklopljen na korektan
nain.
Dodatne informacije o objektu projektovanja, uz pomo 3D modela, mogu
se dobiti pomou ANALIZE FIZIKIH KARAKTERISTIKA. To su
 128

zapremina, masa, teite i td. Proraun pomenutih karakteristika je mogue

ponavljati, na istom modelu, za razliite vrste materijala.
Fizike karakteristike mogu da poslue za proraun sila koje deluju na
objekat, ali ne i to kako objekat "odgovara" na njih, poto to predstavlja
veoma kompleksan zadatak. Ova problematika se moe jasno razumeti
samo kod veoma jednostavnih geometrijskih oblika. Metodom
diskretizacijedele se kompleksnije geometrijske forme u jednostavnije
oblike, tako da se moe proceniti reakcija objekta na dejstvo sila. Ovaj
postupak kreiranja modela pomou geometrijskih primitiva se naziva
modeliranje konanih elemenata (Finite Element Modeling - FEM), a
analiza koja se provodi na tom modelu

5.7. ANALIZA KONANIH ELEMENATA

3D modeliranje moe da se kombinuje sa RAUNAROM PODRANOM

PROIZVODNJOM (Computer Aided Manufacturing - CAM) da bi se, to
je mogue vie, zadovoljili proizvodni uslovi. 3D model sa odgovarajuom
bazom podataka mora da povee proces projektovanja i proizvodnje uz
znaajno smanjenje ili eliminaciju konvencionalnih aktivnosti ili
proizvodnih crtea. U mnogim sluajevima 3D model i baza podataka
mogu biti preneti direktno raunarskom sistemu u cilju kontrole
proizvodnih operacija. I ovde moe da se govori o jednosmernoj i
dvosmernoj asocijativnosti izmeu CAD modela i CAM alata, koje treba
da skrate vreme i greke prilikom generisanja proizvodnih informacija.

6.0.PROJICIRANJE

Nacrtna geometrija je matematika disciplina koja se bavi metodama

projiciranja. Jedan od osnovnih ciljeva nacrtne geometrije je razvijanje
sposobnosti razmiljanja i zamiljanja u prostoru. Zahvaljujui projiciranju
moemo postii glavni cilj tehnikog crtanja u mainstvu, a to je prikaz
trodimenzionalnog (prostornog) mainskog dela u ravni. Postoje dva
naina projiciranja koja se koriste u praksi:
centralno
paralelno
ortogonalno

Osnovna svojstva centralnog projiciranja

Pri centralnom projiciranju zraci projiciranja stiu se u jednoj taki centru
projiciranja, koja se nalazi u konanosti. Kod ovog projiciranja ista duina
 129

se razliito skrauje ili poveava u zavisnosti od projekcijske ravni u

odnosu na centar projiciranja. Primenjena centralna projekcija se naziva
perspektiva. Ovaj nain projiciranja koristi se u arhitekturi i slikarstvu.

Osnovna svojstva paralenog projiciranja

Kada zamislimo da je centar projiciranja pomeren u beskonanost, svi

projekcijski zraci bi postali meusobno paralelni pa je nazivamo paralelna
projekcija. Projekcijski zraci u paralelnom projiciranju mogu biti kosi ili
upravni na projekcijsku ravan. Najee korieni nain projiciranja u
tehnici je ortogonalno projiciranje i kod ovog projiciranja sve mere
predmeta na crteu su u istoj razmeri.

Slika 6.01. Koso i ortogonalno projeciranje

Projicirati znai prikazati taku, duinu, lik ili tijelo u jednoj ravnini. Slika
projicirane take, duine, lika ili predmeta zove se projekcija. Svako tijelo
ima tri dimenzije duinu,visinu, i irinu, pomou projekcija prikazujemo
meusobne prostorne odnose geometrijskih likova nekog tijela u jednoj
ravnini. Projekcije tih likova na papiru imaju samo dvije dimenzije:irinu i
visinu. U tehnikom crtanju primjenjujemo usporedno projiciranje kod
kojega su zrake projiciranja meusobno usporedne i okomito padaju na
ravninu projiciranja, takvo se projiciranje jo naziva pravougaon(
ortogonalno, normalno ) slika 6.0.1..
 130

Oko posmatraa S (sl. 6.0.2) vidi objekat - trougao ABC kao trougao ABC.
Ako se vidni zraci preseku sa nekom ravni dobie se take AsBsCs kao
sliku trougla ABC na toj projekcijskoj ravni. Takva slika se naziva
centralnom projekcijom ili perspektivom datog objekta - trougla ABC.

Sl.6.0,2. Centralna projekcija-perspektiva

Prave koje prolaze kroz oko S ispunjavaju ceo prostor, a zovemo ih vidnim
ili projicirajuim zracima. Ako se zamisli da je S svetlosni izvor, tj. da su
vidni zraci svetlosni zraci, tada slika objekta dobijena na projekcijskoj
ravni moe shvatiti i kao njegova senka baena na tu ravan.
Odmakne li se oko S (ili izvor svetlosti) dovoljno daleko (teorijski
beskonano) zraci postaju meusobno paralelni, pa se od centralnog dobija
paralelno projiciranje. Kada ti paralelni zraci stoje koso prema
projekcijskoj ravni, projiciranje zovemo kosim, a dobijenu sliku (senku)
kosom projekcijom objekta (sl. 6.0.3). Kada paralelni zraci stoje upravno
(ortogonalno) na projekcijsku ravan, projiciranje zovemo ortogonalnim a
dobijenu sliku (senku) ortogonalnom projekcijom objekta (sl. 6.0.4)
 131

Sl.6.0.3. Koso projiciranje

Sl.6.0.4. Ortogonalno-normalno projiciranje

 132

Paralelne dui (na pr. ivice neke prizme) i posle paralelnog kosog ili
ortogonalnog projiciranja na bilo koju projekcijsku ravan moraju i u
projekciji biti paralelne (sl. 6.0.5)

Sl.6.0,5. Paralelnost izvodnica na ravan

6.1. KARAKTERISTIKE PARALELNIH PROJICIRANJA

Du u ortogonalnoj projekciji moe da se vidi samo kao du iste ili manje

duine. U pravoj duini vidi se kada su projicirajui zraci upravni na du,
tj. kada je du paralelna projekcijskoj ravni (sl. 6.1.1.a). Postavi li se du
koso prema vidnim zracima, tj. koso prema projekcijskoj ravni, du se u
projekciji vidi skraeno (sl. 6.1.1.b). Kada ugao f poraste na 90, tj. kada
du doe u zrani poloaj (u pravac vidnih zrakova), vidi se kao taka (s.
6.1.1.c).

Sl.6.1.1. Paralelno projiciranje

 133

Po istoj logici i ravan lik se vidi u pravoj veliini (sl. 6.1.2.a), umanjen (sl.
6.1.2.b) i kao linija (sl.6. 1.2.c).

Sl.6.1.2. Okomito projiciranje

6.2. PRIKAZIVANJE PREDMETA U JEDNOM POGLEDU

Ideja o nekom proizvodu raa se u glavi konstruktora. Da bi se ona

saoptila onima koji e tu ideju realizovati, mora se prethodno preneti na
hartiju u vidu crtea.
Ako se posmatra, na pr., fotografija nekog objekta (a to je u stvari centralna
projekcija ili perspektiva objekta dobijena na ravni filma u fotoaparatu),
dakle jedan dvodimenzionalni komad hartije, uoavaju se, ne samo
dimenzioni odnosi i rastojanja po irini i visini, nego i po dubini. Znai vidi
se i trea dimenzija prostora, iako je ovaj na fotografiji za tu dimenziju
"skraen" (degenerisan). Svakako da ovaj nain izraavanja izluzije o
treoj dimenziji nije adekvatan tehnikim potrebama i mogunostima.

6.3.AKSONOMETRIJA

Aksonometrija se sastoji u tome da se predmet sa svojim pravcima x, y i z

postavi u odnosu na projekcijsku ravan tako da se posle paralelnog
projiciranja dobija slika na kojoj se vide sva tri pravca. Dimenzije se u
pravcima osa nanose u zavisnosti od deformacije pojedine ose, pa otuda
naziv aksonometrija - merenje po osama (sl. 6.3.1.).
 134

Sl.6.3.1. Aksonometrijsko projiciranje

Aksonometrijski crte se klasifikuje preko ugla koji zahvataju pojedine

aksonometrijske ose. Pomenute ose grade teme objekta koje je najblie
posmatrau. Slika 6.3.1. pokazuje tri razliita aksonometrijska
projeciranja.
 135

Kada su sva tri ugla razliita crte se definie kao trimetrija. Trimetrijski
crte je najpogodniji za oko, ali je i najtei za crtanje. Kada su dva ugla
jednaka govori se o dimetriji. Kada su sva tri ugla jednaka govori se o
izometriji (ista mera), koja je najnepogodnija oku ali i najlaka za crtanje.
Izometrijski pogled nekog objekta se dobija njegovom rotacijom od 45
oko vertikalne ose, a nakon toga naginjanjem objekta (u ovom sluaju
kocka) unapred dok se telesna dijagonala AB ne pojavi kao taka u pogledu
spreda (sl. 6.3.2.). Ugao za koji se naginje kocka je 35 i 16'. Tri ose se
sueljavaju u A,B formirajui jednake uglove od 120 i nazivaju
izometrijske ose. Svaka ivica kocke je paralelna jednoj od izometrijskih
osa. Bilo koja linija koja je paralelna nekom od pravaca izometrijskih osa
naziva se izometrijska linija. Ravni stranica kocke i sve ravni koje su
paralelne njima nazivaju se izometrijske ravni. Pomenuto naginjanje kocke
unapred izaziva skraenja pri projektovanju na projektnu ravan.
Projektovana duina na projektnu ravan, u ovom sluaju, iznosi cca 80%
stvarne duine (sl. 6.3.2.).
 136

Sl.6.3.2. Aksiometrijske projekcije kocke

Izometrijski crte, kao to je napomenuto, je aksonometrijski crte sa

uglovima izmeu osa od 120 i punom razmerom. Izometrijske ose mogu
biti razliito pozicionirane u cilju kreiranja razliitih pogleda istog objekta.
Slika 6.3.3. A predstavlja tzv. regularnu izometriju gde je pravac gledanja
usmeren nadole od vrha objekta. Ovde su ose pod uglom od 30 nacrtane
iznad horizontale. Kod izometrije sa suprotnim osama (sl. 6.10B) pravac
gledanja je usmeren na gore od dna objekta, a ose pod uglom od 30
nacrtane ispod horizontale. Kod izometrije sa dugom osom pravac gledanja
je sa leve ili desne strane objekta, a jedna osa je nacrtana pod uglom od 60
u odnosu na horizontalu.
 137

Sl.6.3.3.Izometrijsko crtanje

Kod izometrijskog crtea, stvarne veliine se mere jedino du izometrijskih

linija (koje su paralelne izometrijskim osama). Linije koje nisu paralelne
osama nazivaju se neizometrine linije, i one ne mogubiti merene direktno
ve se kreiraju lociranjem dve krajnje take (sl. 6.3.4.). Na isti nain se
definiu i neizometrine ravni.

Sl.6.3.4. Izometrijsko crtanje

 138

Na slici 6.3.5. dat primer skiciranja izometrijskog jednog objekta.

Sl.6.3.5..Postupak izometrijskog skiciranja objekta

 139

6.4.KOSA PROJEKCIJA
Kosa projekcija predstavlja oblik paralelnog projiciranja kod koga su
projicirajui zraci meusobno paralelni, ali ne i normalni na projektnu
ravan. Stvarni ugao zraka u odnosu na projicirajuu ravan moe biti razliit
(sl. 6.4.1.), mada se preporuuju uglovi od 30 do 60 zbog najmanjih
deformiteta koji se javljaju na objektu.

Sl.6.4.1. Kosa projekcija

Osnovna karakteristika kose projekcije je stvarni oblik i dimenzije
frontalnog pogleda uz potrebu definisanja tree dimenzije ("dubine"). Na
slici 6.4.2. prikazan je postupak skiciranja kose projekcije jednog
predmeta.

Sl.6.4.2. Postupak skiciranja kose projekcije

 140

6.5. PERSPEKTIVA
Prikaz perspektivom predstavlja najrealistiniju sliku predmeta u 2D
prostoru, poto ljudski vizuelni sistem kreira sliku najsliniju
perspektivnom prikazu. Ako se analizira prikaz perspektivom moe se
uoiti odreeni broj karakteristinih termina vezanih za ovaj nain prikaza.
Na slici 6.5.1. prikazan je perspektivan i ortografski prikaz jednog puta. U
prikazu perspektivom se uoava linija horizonta i taka pogleda koja
predstavlja poloaj oka posmatraa..

Sl.6.5.1. Perspektivan i ortografski profilni prikaz

Na slici 6.5.2. prikazan je izgled objekta u perspektivnom prikazu kada se
on pribliava i udaljava od projektne ravni.

Sl.6.5.2. Objekat u perspektivnom prikazu kada se on pribliava i

udaljava od projektne ravni.
 141

Objekat koji je pozicioniran beskonano od projektne ravni prikazuje se

kao taka koja se naziva beskonano daleka taka. Ova taka predstavlja
mesto na horizontu gde konvergiraju projicirajui zraci. Postavljanjem ove
take direktno iza objekta, kao to je prikazano na slici 6.17B, dobija se
direktni perspektivni izgled predmeta. Shodno ovome se dobijaju i levi i
desni perspektivni izgled predmeta, u zavisnosti od postavljanja
beskonano daleke take (sl. 6.5.3.A i 6.5.3.C).

Sl.6.5.3.. Perspektivni izgled predmeta

Osnovna linija predstavlja mesto na kome se nalazi objekat. Prikaz

pperspektivom zavisi i od pozicije osnovne linije u odnosu na horizont.
Slika 6.5.4. prikazuje razliite tipove pogleda u perspektivi u zavisnosti od
pomeranja (nagore i nadole) osnovne linije.
 142

Sl. 6.5.4. Razliiti pogledi u perspektivi

 143

Ptiiji pogled se dobija kada se horizont postavi visoko iznad osnovne

linije. Normalni pogled (pogled oveka) se dobija kada se horizont postavi
iznad osnovne linije za cca 180 cm. Osnovni pogled se dobija kada
posmatra stoji na osnovnoj liniji. "Pogled crva" se dobija kada je osnovna
linija iznad horizonta.
Pogledi u perspektivi se mogu podeliti i u zavisnosti od broja beskonano
dalekih taaka koje se koriste za generisanje crtea. To su frontalna (jedna
taka), perspektiva sa ugla (dve take) i kosa perspektiva (tri take) (slika
6.5.5.).

Sl.6.5.5. Perspektive sa ugla

 144

Kod frontalne perspektiva jedna stranica objekat je paralelna projektnoj

ravni. Kod perspektive sa ugla samo jedna ivica objekta je paralelna
projektnoj ravni, akod kose perspektive nijedna ivica nije paralelna
projektnoj ravni.
Prilikom generisanja crtea u perspektivi mora se vizuelizirati (zamisliti)
traeni pogled, postaviti neophodne promenljive, a zatim generisati crte.
Promenljive koje se javljaju kod prikaza u perspektivi su:
1. Rastojanje objekta od projektne ravni. Logino je da nam je
elja da prikaemo objekat bez mnogo deformacija, te ga stoga
treba postaviti veoma blisko projektnoj ravni (sl. 6.5.2.).
2. Pozicija take pogleda. Tei se da pozicija take pogleda bude
direktno u pravcu centra objekta. U principu se taka pogleda
postavlja tako da u odnosu na objekat posmatranja gradi ugao od
cca 30(sl. 6.5.5.).
3. Pozicija osnovne linije. U zavisnosti od potreba izabrati poziciju
osnovne linije prema sl. 6.5.4.
4. Broj beskonano dalekih taaka. U zavisnosti od zahteva i
potreba izabrati frontalnu, perspektivu sa ugla ili kosu perspektivu.

CAD se mogu koristiti za generisanje crtea u perspektivi i to na etiri

naina:
1. Generisanje perspektive na osnovu prethodno opisanih principa
korienjem CAD alata umesto konvencionalnog prilaza.
2. Generisanje perspektive pomou opcije "mrea za perspektivu" (sl.
6.5.6).

Sl.6.5.6.Generisanje perspektive pomou opcije "mrea za perspektivu"

 145

3. Automatsko generisanje 3D modela u perspektivi pomou odgovarajue

opcije (sl. 6.5.7.)

Sl.6.5.7. Generisanje 3D modulom u perspektivi

4. Generisanje perspektive kod 3D modela sa pridruenim

karakteristikama materijala, boje, izvora i tipa svetlosti i dr. (sl. 6.5.8.).

Sl.6.5.8.. Generisanje 3D modulom u perspektivi sa pridruenim

karakteristikama materijala
 146

7.0.ORTOGONALNI CRTE

Ortogonalni crte je takv gde se predmet crta u dve dimenzije u vie

ortogonalnih projekcija(pogleda). Projektnii zraci su meusobno pralelni i
normalni na projektne rvni. Predmet crtanja postavlja se u prostor omeen
sa est meusobno normalnih, odnosno paralelnih ravni. Zbog toga se za
svaki predmet moe nacrtati est osnovnih ortogonalnih pogleda. Prostor
sa est meusobno normalnih ravni je kocka sa svojih est stranica. Kocka
ima po dve paralelne stranice, odnosno po dve horizontalne H, vertikalne
V i profilne- P orijektne ravni. Predmet crtanja se zamiljeno postavi
unutar kocke, tako da su mu povrine paralelne sa stranicama kocke.
Stranice kocke (projektne ravni obaranjem se kao na slici 1, dovode u jednu
ravan-ravan crtanja, tj. vertikalnu ravan. Zadnja vertikalna stranica (V)
kocke je u sredini, dok su ostale oko nje. Horizontalne ravni se obaraju na
dole i gore, a profilne sa strane, na levo i na desno. Prednja vertikalna ravan
se obara na desnu stranu pored profilne. Na taj nain svih est stranica
kocke (projektnih ravni) obaraju se sve dotle dok se ne dovedu u jednu
ravan, zadnju vertikalnu ravan V, koja se nalazi u sredini (slika 7.0.1).

Sl. 7.0.1. Ortogonalne projekcijske ravni

Neomeene zamiljene ravnine projekcija dijele prostor na osam dijelova

koji se zovu oktanti slika 7.0.2. Ravnine projekcija sijeku se u osima x, y,
z koje idu ishoditem O i meusobno su okomite .
 147

Sl.7.0.2. Oktanti
7.1. POSTUPAK DOBIJANJA ORTOGONALNOG
CRTEA
Ortogonalne projekcije (ortogonalni pogledi) dobijaju se korienjem
meusobno paralelnih projektnih zraka koji su normalni na projektne ravni.
Postupak dobijanja ortogonalnih pogleda prikazan je na slici 7.1.1. i
zasniva se na principima nacrtne geometrije.
1. Osnovna pravila ortogonalne projekcije
predmet se nalazi izmeu ravni crtanja i crtaa
izvodnice projiciranja su normalne na ravan crtanja
crtanja
u projekciji se crta samo onaj dio predmeta koji se vidi u
smjeru gledanja

Sl.7.1.1. Ortogonalni pogled predmeta

 148

Sl.7.1.1. Ortogonalni pogled predmeta

Projektni zraci obuhvataju predmet i gde probijaju projektne ravni daju

take ijim spajanjem se dobijaju pogledi. Korienjem projektnih zraka
 149

koji su normalni na vertikalnu, horizontalnu i profilnu ravan dobijaju se tri

osnovna pogleda. Svaki pogled predstavlja izgled predmeta samo sa jedne
strane i to posmatrano normalno na tu stranu. Vidljive ivice i konture
predmeta crtaju se debelom punom linijom (tip A), a nevidljive
isprekidanom linijom (tip E ili F). Da bi se ortogonalni pogledi nalazili u
jednoj ravni, obaraju se horizontalne i profilne projektne ravni za 900 oko
ose X i Z, tako da se poklope sa vertikalnom ravni. Sa projektnim ravnima
obaraju se i ortogonalni pogledi, kao i projektni zraci.
Delovi projektnih zrk izmeu projekcij nzivaaju se sponama. Spone koje
su prave, bilo vertikalne ili horizontalne nazivju se direktnim sponama.
Direktne spone spajaju poglede na horizontalnoj i vertikalnoj rvni.
Izlomljene spone su one koje spjaju poglede na horizontaalnoj i profilnoj
ravni i nazivaju se indirektnim sponama.
Prtogonalni crte se dobija kada se zadre samo ortogonalni pogledi, a sve
ostlo se izbrie (projektne rvni, spone, ose ). Zaavisno od vrste crtea i od
toga gde se koristi, na ove poglede se crtaju kote, oznake za kvlitet
obraenih povrina, tolerancije itd.

7.2. RASPORED PROJEKCIJA(POGLEDA)

Za svaki predmet moe se nacrtati est osnovnih ortogonlnih projekcija
(pogleda). Pogledi se rasporeuju na razliite naine. U praksi se koristi:
1. Evropski raspored projekcija
2. Ameriki raspored projekcija.
Osim ova dva naina rasporeda projekcija, u izuzetnim prilikama moe se
koristiti i proizvoljan raspored. Takav raspored projekcija, meutim veoma
je nepovoljn za one koji itaju crte i treba ga izbegavati.
Bez obzira na to koji se raspored projekcija koristi predmet se pri crtanju
posmatra kao to je prikazano na slici 7.2.1. Predmet crtanja postavi se u
odabrani poloj u odnosu na projektne ravni i vie se ne pomera. Pomera
se crta i nalazi se u est raznih poloaja, od A do F.
 150

Sl.7.2.1. Posmatranje predmeta pri crtanju

1. Evropski raspored projekcija.

Kod Evropskog rasporeda projekcija, dobijene projekcije se obaraju u
smeru posmatranja, znai suprotno od posmatraa, tako da se predmet
crtanja nalazi u sredini, izmeu oka crtaa i dobijene projekcije(slika
7.2.2.). Oznaka (simbol) za evropski raspored projekcija dat je na slici
7.2.3.

Slika 7.2.2. i 7.2.3. Posmatranje predmeta i raspored projekcija

Pogled spreda je glavni pogled. Dobija se na zadnjoj vertikalnoj ravni V,

crta se u sredini i obeleava sa A. Pogled odozgo je ispod A i obeleava se
sa D i nalazi se sa leve strane pogleda A. Pogled odozdo je pogled E i crta
se iznd A. Pogled od strga oznava se sa F i crta se sa desne strne pogled
A, a pored C. Raspored osnovnih pogleda nakon potpunog obaranja raavni
dat je na slici 7.2.4.
 151

Sl.7.2.4. Raspored projekcija nakon potpunog obaranja ravni

Za predmet na slike 7.2.2. nacrtno je est ortogonlnih pogleda i rsporeeni

su po evropskom rasporedu (slika 7.2.5.). Ako se ovakvi crtei koriste na
amerikom ili nekom drugom tritu, tada se oznak za evropski raaspored
projekcije nalzi na crteu, obino iznd zaglavlj za crte. Cela oznaka se crta
linijom tipa B, na povrini veliine oko 1,5 cm2.

Sl 7.2.5. Ortogonalni pogled u est projekcija po evropskom sistemu

2. Ameriki raspored projekcija

Kod Amerikog rsporedaa projekcija dobijene projekcije se obaraju
prema crtau, suprotno od smera posmatranja, tako da se dobijenaa
projekcija nalazi u sredini izmeu oka crtaa i predmeta crtanja (slika
7.2.6.). Oznaka za ameriki raspored projekcija prikazana je na slici
7.2.7.
 152

Sl. 7.2.6. i 7.2.7.. Ameriki nain pogleda i raspored projekcija

Tabela 7.2.1. Uporedni odnos projeciranja

Glvni pogled, takoe se obeleava sa A, nalazi se na zadnjoj vertikalnoj

ravni u sredini, kao i kod evropskog rasopreda projekcija. Pogled odozgo
B nalazi se iznad, a pogled odozdo E ispod pogleda A. Pogled sa leve strane
C je na levoj, a sa desne strane D na desnoj strani pogleda A. Pogled od
straga je desno od pogleda A, a pored D. U odnosu na evropski, kod
amerikog rasporeda zamenjena su mesta pogledima B i E i C i D.
Raspored pogleda nakon obaranja projektnih rvni dat je na slici 7.2.8..
Ako se crtei s amerikim rasporedom projekcija koriste na evropskom ili
drugom tritu, tada se oznka za meriki raspored projekcije crta na crteu,
iznad zaglavlja za crte.

Sl.7.2.8. Raspored pogleda nakon obaranja projektnih rvni

 153

7.3. POVEZANOST ORTOGONALNIH PROJEKCIJA

Ortogonalni pogledi (projekcije) su meusobno povezani projektnim
zracima, odnosno sponama. Pogledi A, b i E su povezani vertikalnim
sponama, pogledi A, C, D i F horizontalnim, a pogledi D, B; D, E; C, B;
C, E sa izlomljenim sponama. Primer povezanosti ortogonalnih pogleda
dat je na sl? gde su pogledi rasporeeni po evropskom rasporedu. Glavni
pogled A nalazi se u sredini. Ispod se nalazi pogled B. Svaka taka, ivica i
povrina predmeta na ovim i svim ostaalim pogledima, mora biti u preseku
vertikalne, horizontalne i izlomljene spone. Ako se uoi, npr. pravougaona
takasta povrina predmeta na pogledu B, praenjem njenih spona vidi se
da se ona razliito projektuje na pojedinim pogledima. Na pogledima A, C
i D projektuje se kao linija, poto je ta povrina paralelna sa H, a normalna
na P i V ravan. Projekcije ove povrine, kao i svih ostalih, moraju biti u
preseku zajednikih vertikalnih, horizontalnih i izlomljenih spona.

7.4. DOVOLJAN BROJ PROJEKCIJA

Ortogonalni pogledi B i E, zatim C i D, kao A i F su meusobno slini,
odnosno ponvljaju se sa malim razlikama u vidljivosti linija, to se moe
viideti na slici 7.4.1. Prema tome nije ni potrebno crtati svih est pogleda,
kao na slici 7.4.1/a. Ma kako delovi maina koje crtamo, bili sloenih
konstruktivnih oblika, ne zahtevaju crtanje svih est pogleda. Dovoljna su
tri, dva ili jedan pogled, zavisno od sloenosti predmeta. Treba nacrtati
minimalan broj pogleda koji predmet jednoznno odreuju.

Sl.7.4.1. Prikazivanje broja projekcija neophodno za tehniko

razumjevanje
 154

Sl. 7.4.1/a. Prikazivanje svi est projekcija

Uvek se prvo crta glvni pogled, pogled A. ko predmet s pogledom A nije

potpuno definisan, tada se uz pogled A crta jo i pogled B ili C ili D. Ako
nisu dovoljna dva pogleda (A i jedan od B, C, D) crta se trei koji moe
biti neki od preostalih iz grupe B, C ili D. Kombinaciju pogleda A sa E
treba izbegavati, poto se isto to moe postii sa A i B. Pogled F se nikad
ne crta. Ortogonalni crte se moe nacrtati sa sledeim mogunostima
pogleda.
Ne moe se nacrtati crte sa pogledima koji se ponavljaju npr. A sa F, jer
se u tom sluaju ne bi mogla dati trea dimenzija predmeta i predmet ne bi
bio potpuno definisan. Iz istih razloga se ne mogu koristiti kombinacije
pogled B saa E i C sa D. Ne moe se nacrtati crte sa pogledima D, A i C.
Pogledi C i D su isti sa razlikama u vidljivosti linija i ovakav crte bi bio
neracionalan. Ne moe se nacrtati ni crte sa pogledima D i B. Ovakav
crte bi se teko itao poto pogledi nisu povezani direktnim, ve
izlomljenim sponama.
Postupak izbora minimalnog broja pogleda (karkteristinog broja pogleda)
dat je za predmete sa slike 7.4.2.. i tabeli 7.4.1.
 155

Sl. 7.4.2. Izbor minimalnog broja projekcija

Tabela 7.4.1. Izbor broja projekcija prostih tijela

 156

Ako se za prvi predmet naznaen sa a) nacrta samo pogled spreda-A, vidi

se da je taj pogled isti za sve razliite predmete sa slike.. Znai da u ovom
sluaju nije dovoljaan samo pogled A, jer ne definie jednoznano prvi
predmet. Ako se uz pogled A nacrta i pogled C i D, situacija je ponovo ista,
poto su i ova dva pogleda ista za sva etiri razliita predmeta. Da bi se
bilo koji od etiri predmeta jednoznano definisao uz ova dva pogleda
trebalo bi nacrtati i pogled odozgo B. Tek sa kombinacijom od ta tri
pogleda predmeti bi bili jednoznano definisani. Meutim, ako se usvoji
da se uz pogled A nacrta pogled B, tada je to dovoljno da se predmeti
jednoznano definiu. Na tj nain (izborom pogleda) smanjuje se broj
potrebnih pogleda na minimalan, to je bitno, poto je izrada tehnike
dokumentcije skupa, jer zahteva puno vremena. Treba crtati samo
neophodan, minimalan broj pogled. Odgovaarjuim kotiraanjem za prva
dva predneta sa slike 12 bio bi dovoljan samo jedan pogled, glavni A.
Krajnje merilo izbora minimalno potrebnog broja pogleda su kote
(dimenzije), o emu e biti rei kasnije.

7.5. OSOBINE GLAVNOG POGLEDA

Glavni pogled je vaan pogled, poto su njegovim izborom odreeni svi
ostali pogledi. Pri izboru glavnog pogleda A, odnosno pri izboru poloaja
predmeta za glavni pogled, treba se rukovoditi sledeim:
da taj pogled najvie i najjasnije pokazuje predmet,
da njegovim izborom najvie povrina predmeta bude paralelno,
odnosno normalno na projektne ravni,
da se maksimalno smanji broj potrebnih pogleda,
da se to vie, koliko je to mogue, smanji broj nevidljivih linija
predmet,
da se olaka crtanje i itanje takvog crtea i
da u ovom pogledu predmet stoji u funkcionalnom poloju, ako je
to bitno ili u poloaju izrade predmeta.

Ako se za predmet sa slike 7.5.1.a) izabere kao glavni pogled u smeru

strelice A1, tada je potrebno nacrtati tri pogleda A, B i C(slika 7.5.1.b).
Meutim, ako se za glavni usvoji pogled u smeru A2, tada su potrebna
samo dva pogleda A i B(slika 7.5.1.c). Ovakav izbor je u skladu sa
osbinama glavnog pogleda.
 157

Sl. 7.5.1. Izbor glavnog pogleda

Jo jedan primer izbora glavnog pogleda dat je za predmet na slici 7.5.2.
Ako se usvoji kao glavni pogled u pravcu A1, potrebna su tri pogleda, a
ako se usvoji u pravcu Aa, potrebna su dva pogleda.

Sl. 7.5.2. Izbor glavnog pogleda

Za predmet na slici 7.5.3. nacrtana su tri pogleda A, B i C. Predmet je

jednoznano definisan samo sa pogledima A i B i ne bi se morao crtati
pogled C. Meutim, sa ova dva pogleda crte bi se tee proitao. Ovaj
predmet moe se definisati sa kombinacijom pogleda A i C, to ne bi
stvaralo tekoe pri itanju. Znai, za ovaj predmet treba nacrtati pogled A
i C ili A i D.
 158

Sl.7.5.3. Izbor tri pogleda

7.6. SPECIJALNI ORTOGONALNI POGLEDI

Povrine predmeta koje stoje pod nekim proizvoljnim uglom u odnosu na
projektne ravni (kose povrine) projektuju se u svih est ortogonalnih
pogleda deformisano, to je vrlo nepovoljno i za crtanje i za itanje
ortogonalnog crtea.
Za takve predmete crtaju se specijalni ortogonalni pogledi. Dobijaju se
tako to se postavljaju nove projektne ravni koje su paralelne sa kosim
povrinama predmeta. Dobijene ortogonalne projekcije na tim projektnim
ravnima daju nedeformisane slike tih kosih povrina predmeta. Za predmet
na slici 7.6.1. nacrtan je specijalni ortogonalni pogled na ravni koja je
paralelna sa gornjom kosom povrinom(slika 7.6.2..). Dobijena projekcija
moe da se obara na jednu ili drugu stranu od pravca posmatranja, zavisno
od prostora na crteu, to se oznaava strelicom (slika 7.6.3.). Pri tome se
crta samo ta kosa povrina, bez ostalih delova predmeta.
 159

Sl.7.6.1. Specijalni ortogonalni pgled, Sl.7.6.2. Specijalni kosi ortogonalni pogled

Sl.7.6.3. Ortogonalno obaranje projekcije

7.7. UPROENJA KOD ORTOGONALNIH CREA

Pri crtanju ortogonalnih crtea koriste se neka uproenja radi breg i
racionalnijeg crtanja. Uproenja ne smeju ii n utrb jsnoe crtea.
Standard JUS A.A0.110 propisao je neka od uproenja koja se mogu
koristiti.
Linije stvarnog geometrijskog prodora crtaju se punom debelom linijom
(tipa A) ako su vidljive ili isprekidanim linijama ako su nevidljive (slika
7.7.1.). Stvarna linija prodora dva valjka datih prenika je kriva linija.
Meutim, zbog breg crtanja, moe se uproeno nacrtati tako da je taj
prodor prava linija (slika 7.7.2.)
 160

Sl. 7.7.1. Sl.7.7.2.

Linije imaginarnih prodora, ako to su zaobljeni uglovi i blagi konturni

prelazi, crtaju se punom tankom linijom (tipa B) koja ne dodiruje konture
kao na slici 7.7.3.. Moe biti kriva, kako stvarno izgleda ili uproeno,
prava linija.

Sl,7.7.3. Slika linija imaginarnih prodora

Potpuno simetrini delovi uproeno se mogu nacrtati tako da se crta samo

polovina ili ak etvrina (slika 7.7.4.). Tada na osnim linijama stoje dve
krtke paralelne tanke linije pod uglom od 90na simetralnu liniju. Druga
mogunost za oznaku ovog uproenja je ta, da se malo produe konture
preko simetrlne linije. Po istom principu, uproeno, mogu se crtati i
neokrugli delovi (slika 7.7.5.).
 161

Sl.7.7.4.. Sl.7.7.5.

Cratnje blagih koninih povrinaa uproava se tako to se ne crtju sve

konture. Ne crtju se one koje su blizu jedna drugoj, blie od 0,7 mm (slika7.
7.6.). Koja e se kontura crtati, a koja ne, zavisi od povrina. Treba nacrtti
one koje imju vei funkcionlani znaaj

SL.7.7.6. Uproeno crtanje blagih koninih povrina

Uproenja se mogu koristiti i u prilikama kao na slici 7.7.7, kada

odstupanje od pravila projiciranja (nacrtne geometrije) ne dovodi do
zabune rpi itanju, a jednostavnije je za crtanje.

Sl.7.7.7. Uproeno crtanje

 162

Kada se isti detalji predmeta ponavljaju, takoe se crta uproeno. Nacrta

se prvi i poslednji isti detalj, dok se ostali samo predstave osnom linijom
kao na slici 7.7.8.

Sl.7.7.8. Uproeno crtanje

Ukoliko predmet ima sitnih detalja koji se ne mogu kotirati, crtaju se

uveano kako je to prikazano na slici 7.7.9. Sitan detalj predmeta se
zaokrui tankom linijom tipa B i oznai identifikacionom oznakom, npr.
A. Na istom crteu, gde ima mesta, crta se uvean detalj sa
identifikacionom oznakom i razmerom.

Sl.7.7.9. Prikaz sitnih detalja

Svi delovi od providnog materijala crtaju se kao da su neprovidni. Boje na

tehnikim konstrukcionim crteima se ne primenjuju. Mogu se koristiti u
ostaloj tehnikoj dokumentaciji, s tim da se njihovo korienje precizno
oznai.

7.8. PREDNOSTI I NEDOSTACI ORTOGONALNOG

CRTEA
Zbog niza prednosti ortogonalni crte je osnovni crte u tehnici. Te
prednosti su sledee:
Lako i brzo se crta;
Predmet na ortogonalnom crteu je precizno jasan;
Povrine predmeta se na crteu vide nedeformisane;
Pogodan je za crtanje i najsloenijih predmeta i sklopova i
 163

Pogodan je za oznaavanje svih parametara bitnih za izradu i

funkcionisanje (kote, tolerancije, kvalitet obrade itd.) predmeta.

Nedostatak ortogonalnog crtea je taj to nije jasan laiku.

8.0. PRESECI NA ORTOGONALNOM CRTEU

Sve zaklonjene (nevidljive) ivice i konture predmeta na ortogonalnom

crteu crtaju se na svim pogledima. Meutim, nevidljive konture se ne
mogu kotirati niti se na njih mogu stavljati druge oznake potrebne za izradu
predmea, kao npr. oznake za tolerancije, kvalitet izrade povrina itd.
Da bi unutranji (zaklonjeni) detalji predmeta postali vidljivi, predmet se,
zamiljeno odseca i deo predmeta koji je smetao da se unutranjost vidi,
zamiljeno se odstarni pre crtanja. Da bi se dalo do znanja da predmet nije
stvarno, ve zamiljeno (imaginarno) odseen, deo predmeta koji je doao
u dodir sa ravni seenja se rafira. rafuru ine meusobno paralelne tanke
linije tipa B, pvenstveno pod uglom od 45o ili 135. Ako su konturne linije
pod uglm od 45 u odnosu na horizontalnu liniju, tada su rafurne linije
pod uglom od 30, 150, 90 ili 0 (slika 8.0.1). rafurne linije ne mogu
biti paralelne sa konturnim. Nagib i rastojanje izmeu linija rafure treba
da su isti na jednom predmetu u svim projekcijama. Rastojanje ne sme biti
suvie malo, pa da se rafirana povrina zatamni, niti suvie veliko, pa da
ne lii na rafuru slika 8.0.2..

Sl.8.0.1 rafure presjeka pod uglom

Sl.8.0.2 Ostojanje rafura presjeka

Zamiljeno odsecanje predmeta moe biti izvedeno na razne naine sa

razliitim ravnima odsecanja, tako da se preseci vide u svim projekcijama.
Ravni odsecanja se oznaavaju velikim slovima latinice A, B, C... Kada se
tragovi ravni odsecanja poklope sa simetralnim linijama predmeta, onda se
 164

ne oznaavaju. Ako tragovi ravni nisu na simetralnim linijama predmeta,

tada se oznaavaju linijama tipa H, C ili D, zavisno od vrste seenja.

1. Osnovna pravila rafiranja

rafura pod 45 u odnosu na osnovni brid
rafura pod 45 u odnosu na simetralu
rafura pod 45 u odnosu na obris
izuzetno rafura pod 30 za bridove pod 45 ili
izuzetan sluaj kad rafura pod 60 za bridove pod 45
nain rafiranja vie graninih presjeka
nain rafiranja velikih povrina presjeka
nain rafiranja uskih povrina presjeka

Zavisno od vrste materijala koriste se razliiti oblici rafure, slika 8.0.2/a

Sl.8.0.2/a rafure zavisno od materijala

 165

2. Vrste preseka
Zavisno od naina odsecanja predmeta postoje sledei preseci:
potpun uzduni,
popreni,
polovian (etvrt),
delimian,
kombinovan etvrt i delimian,
stepenast (izlomljen),
zarotiran,
okrenut (zaokrenut),
mestimian (razrez) i
kombinovani presek.

3. Potpun uzduni presek

Ako se predmet na slici 8.0.3, a nacrta bez preseka, unutranji detalji
predmeta na glavnom pogledu se ne vide i crtaju se isprekidanom linijom.
Ovi detalji se ne bi videli niti u pogledu sa strane, odnosno crali bi se
isprekidanom linijom i dubina unutranjih se ne moe kotirati, poto se
isprekidane linije ne kotiraju. Zbog toga se zamiljeno predmet potpuno
presee na pola sa ravni A-A, koja je paralelna sa vertikalnom projektnom
ravni po duoj simetralnoj liniji (slika 8.0.4,a). Trag ravni odsecanja
projektuje se u pogledu odozgo (pogled B) kao linija koja se poklapa sa
simetralnom linijom i ne crta se. Dobijeni presek se vidi u glavnom pogledu
(slika 8.0.4,b.). Razlika glavnog pogleda bez i sa presekom je u tome to
su nevidljive linije postale vidljive, a pogled B je ostao isti i sa i bez
preseka. Poto je seenje zamiljeno, rafira se povrina predmeta koja je
dola u dodir sa ravni seenja A-A. Potpun popreni presek koristi se za
nesimetrine predmete. Na slici 8.0.3/a prikazano je nastajanje punog
uzdunog preseka.
 166

Sl.8.0.3/a Nastajanje preseka

 167

Sl.8.3.

Sl.8.0. 4.

4. Pravila za crtanje preseka

Dio se predmeta (koji se nalazi izmeu promatraa i presene ravnine) u

mislima uklanja, a na ravnini projekcija (crtanja) prikazuje se ono to se
nalazi na presenoj ravnini po svim pravilima ortogonalnog projiciranja.
Pogreno je kada se kod potpunog uzdunog preseka oznai trag ravni
seenja (slika 8.0.5). Predmet se moe zamiljeno sei tako da se potpun
presek dobije na pogledu spreda ili odozgo. Primer potpunog uzdunog
preseka koji se vidi u pogledu odozgo prikazan je na slici 8.0.6. Ako je
predmet malih debljina, ne rafira se, ve se preseene povrine zatamne
(slika 8.0.7)
 168

Sl.8.0.5 Sl.8.0.6. Sl.8.0.7.

Kada se seku tanka rebra, krilca, paoci itd. ne rafiraju se, tj. preskau se
sa seenjem. Na slici 8.0.8,a prikazan je predmet u kosoj projekciji, koji je
pogodan za potupn uzduni presek. Krilce koje se nalazi sa desne bone
strane, ne see se (ne rafira se), kao to je prikazano na slici 8.0.8,b.
Pogreno nacrtan potpun presek ovog predmeta dat je na slici 8.0.8,c.

Sl.8.0.8. Nain potpunog uzduni presjek karakteristinih prdmeta

Veliki broj karakteristinih delova nikada se ne see uzduno jer

takav presek ne bi dao vidljivu ili pravilnu sliku strojnog dela, vese seku
samo popreno (npr. rebra, profili, limovi, svi uloeni delovi, te dugaki i
vitki dijelovi). Na slikama od 8.0.9. do 8.0.14. prikazani su neki od primera
naina punog uzdunog preseka.
 169

Sl. 8.0.9. Rebra (a) i ramena (paoci) (b) se ne sijeku iako se zamiljena
presena ravnina vodi preko njih

Sl. 8.0.10. Profili i limovi (ploe) ne seku se uzduno

Sl. 8.0.11. Osovine i vratila ne seku se uzduno

Sl. 8.0.12. Ojnice (a) i poluge (b) ne seku se uzduno

 170

Sl. 8.0.13. Spoj s vijkom i maticom (vijak ne see se uzduno, ve samo

popreno)

Slika 8.0.14. Matica, podlona ploica i vijak ne seku se (a), a ako se eli
prikazati maticu u preseku, tada se presena ravnina vodi preko ueg
dela matice (b)

Pri crtanju preseka prave se poetnike greke, gde se izostave linije

povrina koje se nalaze iza ravni seenja to je prikazano na slici 8.0.15.
Za predmet na slici 8.0.15,a pravilno i nepravilno je nacrtan glavni pogled,
gde su izostavljene linije kontura iza ravni seenja.
 171

Sl.8.0.15 Pravila crtanja presjeka

Posledica izostavljanja ovih linija dovodi do pogrenog itanja crtea, to

je ilustrovano na primeru (slika 8.0.16). Ako se grekom izostave ove
linije (slika 8.0.16,c) predmeti e se meusobno razlikovati.

Sl.8.0.16. Pravila crtanja uzdunog preseka

5. Potpun popreni presek

Potpun popreni presek koristi se za predmete sa unutranjim detaljima
koji stoje normalno na duu simetralnu osu predmeta. Predmet sa slike
8.0.17,a pogodan je za ovaj presek. Na osnovu pogleda spreda (A) i sleva
(C) moe se zakljuiti da se bez preseka unutranji detalji ne mogu kotirati.

Sl.8.0.17. Izbor presene ravni

 172

Predmet se zamiljeno odsee sa ravni koja stoji pod uglom od 90 na

uzdunu osu (popreko na duu osu predmeta) na mestu gde se nalaze
unutranji detalji predmeta (sllika 8.0.18,a). Pre crtanja zamiljeno se
odstrani prednji deo predmeta. Trag ravni seenja crta se linijom tipa H i
oznai strelicom koja pokazuje pravac posmatranja predmeta nakon
zamiljenog seenja (slika 8.0.18,b). Na liniji sa strelicom stoji oznaka
ravni seenja A, kao i na dobijenom poprenom preseku u pogledu C (A-
A). Predmet se moe sei tako da se popreni presek vidi u pogledima A,
B, C i D.

Sl. 8.0.18/a. Popreni presek

 173

Sl. 8.0.18/b. Popreni presek

6. Polovini (etvrt) presek

Polovini ili etvrt presek koristi se za predmete koji su potpuno simetrini
i po spoljanjosti i po unutranjosti i po svim osama simetrije. Predmet
prikazan na slici 8.0.19, a je upravo takav. Sa glavnim pogledom (spreda)
i odozgo predmet je jednoznano definisan (slika 8.0.19,b).

Sl. 8.0.19 Izbor polovine presene ravni

 174

Meutim, ne mogu se kotirati dubine rupa. Zbog toga se zamiljeno

predmet see sa dve izlomljene ravni pod uglom od 90 i to po dvema
simetralnim osama predmeta. Praktino, zamiljeno se odseca etvrtina
predmeta (slika 80..20,a). Na desnoj strani predmeta na pogledu A crta se
unutranjost predmeta (poto se nakon zamiljenog seenja vidi), a na levoj
strani samo spoljanjost predmeta (slika 8.0.20,b).

Sl.8.0.20. Izgled polovinog-etvrt preseka

Iako leva polovina predmeta na pogledu A ima unutranjih nevidljivih

detalja, koji su isti kao i na desnoj, oni se ne crtaju, ali se porazumeva da
postoje. Takoe se podrazumeva da je spoljanjost desne strane predmeta
ista kao i leve. Trag ravni se ne oznaava poto se predmet see po osama
simetrije. etvrt presek je racionalan, poto na jednom pogledu obuhvata i
spoljanjost i unutranjost predmeta.
Na slici 8.0.20.,c namerno su napravljene greke. Ne crtaju se nevidljive
linije na onoj etvrtini predmeta koja se ne see iako postoje, zato to se to
podrazumeva, jer je predmet simetrian. Takoe, greka je to je pogled
odozgo nacrtan bez etvrine kruga, Poto je predmet zamiljeno, a ne
stvarno tako odseen. Osim toga, na glavnom pogledu je pogreno nacrtana
konturna linija umesto osne. Bilo bi to pravilno kada bi se predmet tako
odsekao stvarno a ne fiktivno.

7. Delimini presek
Delimini presek koristi se za prikazivanje sitnih detalja predmeta, koji se
ne mogu obuhvatiti jednom ravni seenja. Predmet prikazan na slici
8.0.21,a pogodan je za etvrt presek poto se na ortogonalnim pogledima
(slika 8.0.21,b) unutranji detalji ne vide, a ne mogu se sei jednom ravni.
 175

Sl. 8.0.21. Izbor ravni za delimian presek

Predmet se zamiljeno delimino odsee po osnoj liniji otvora i ljeba tako

da se vide (slika 8.0.22,a). Ukoliko se deo unutranjeg detalja i nakon
delminog odsecanja ne vidi, crta se isprekidanom linijom tipa E ili F. Trag
ravni seenja oznaava se linijom tipa C ili D (slika 8.0.22,b).

Sl.8.0.22. Delimian presek

Pri seenju za delimian presek treba voditi rauna da se predmet ne see

po konturnim linijama, ve tako da se vidi trag seenja, tj. mora postojati
linija tipa C ili D. Na slici 8.0.23,8.0.24 i 8.0.25 dat je pravilno i nepravilno
nacrtan delimini presek. Delimini presek se koristi ako se eli razjasniti
dio mainskog dela slika.

Sl.8.0.23. Delimian presek

 176

Slika 8.0.24.. Primeri uporabe delominog preseka

Sl. 8.0.25. Primeri nekih posebnih dogovora kod deliminih preseka

Brid nikada ne moe biti granica izmeu delominog preseka i pogleda na

predmet, (a), crta loma ne smije se povlaiti paralelno s bridom predmeta
(b).U sluaju da je predmet simetrian, ne obiava se crtanje poprenog
preseka jer se oblik moe bolje prikazati polovinim presekom (c), kod
nesimetrinih predmeta, kod kojih nije mogue primeniti polovian presek,
doputa se prikaz delominim presekom (d)

8. Kombinovan etvrt i delimini presek

Ako predmet ima unutranju ili spoljanju konturnu liniju koja pada na
osnu liniju predmeta po kojoj se see za etvrt presek, a predmet je podesan
 177

za ovaj presk, koristi se kombinacija deliminog i etvrt preseka.

Zamiljeno se predmet see po jednoj osi simetrije, a neto pre ili posle
ose, paralelno drugoj osi simetrije, ali slobodnoruno.
Predmet prikladan za ovaj presek dat je na slici 8.0.26,a. Konturna linija
koja se nalazi sa spoljanje strane poklapa se sa vertikalnom osom simetrije
na glavnom pogledu (slika 8.0.26,b).

Sl.8.0.26. Izbora kombinovanog-etvrt deliminog preseka

Predmet se see po horizontalnoj osnoj liniji, zatim neto pre druge osne
linije, see se proizvoljno tako da se vidi spoljanja kontura koja se poklapa
sa osnom linijom (slika 8.0.27,a). Na taj nain ta kontura se vidi i u
glavnom pogledu (slika 8.0.27,b).

Sl.8.0.27. Kombinovan-etvrt delimin presek

Nevidljive linije sa leve strane predmeta se ne crtaju, kako je to pogreno

uraeno na slici 8.0.28.
 178

Sl.8.0.28. Sl.8.0.29.

Kada se kontura predmeta, koja se poklapa sa osnom linijom nalazi unutar

predmeta (slika 8.0.29), javlja se isti problem kao kada se nalazi spolja.
Predmet se slino odseca, znai po horizontalnoj osi simetrije, ali malo
dalje od preseka sa drugom osom, odakle se see delimino, ali paralelno
sa osom simetrije (slika 8.0.30).

Sl.8.0.30. Kombinovan-etvrt delimini presek

9. Stepenast (izlomljen) presek

Stepenasti ili izlomljen presek koristi se za predmete sa unutranjim
detaljima koji se ne mogu obuhvattiti sa jednom ravni seenja. Ravan
seenja je izlomljena tako da presee i obuhvati unutranje detalje po
njihovim pojedinanim osnim linijama. Trag ravni seenja oznaava se
linijom tipa H. Predmet na slici 8.0.31. je prikladan za stepenast presek.
Nain seenja prikazan je na slici 8.0.31,a, a pogledi sa stepenastim
presekom na slici 8.0.32,b. 8.0.33. i 8.0.34.
 179

Sl.8.0.31.Izbor presene ravni

Sl.8.0.32. Stepenast presek

Sl. 8.0.33. Postupak nastajanja stepenastog

preseka (presek prikazan u nacrtu)
 180

Sl.8.0.34. Primeri stepenastog preseka prikazanog u nacrtu (a) i tlocrtu (b)

Ako neki unutranji detalj predmeta nije obuhvaen sa ravni seenja, a

nalazi se iza ravni seenja, on se vie ne crta (ne mogu preko rafurne linije
da se crtaju isprekidane). Njegovo definisanje se reava na drugi nain.
Pogreno nacrtan stepenast presek, gde su iza ravni seenja nacrtane
isprekidane linije dat je na slici 8.0.35.

Sl.8.0.35 Sl.8.0.36.

Kada je ravan seenja tako izlomljena da se detalji predmeta koji se seku

poklapaju kao na slici 8.36, tada se crta po polovina presenih detalja. Pri
tome se rafura smie na osnoj liniji. Ovakav stepenasti presek moe se
koristiti ako su preseeni detalji simetrini u odnosu na ravan seenja.

10. Zarotiran presek

Zarotiran presek koristi se za unutranje detalje predmeta koji se nalaze
pod nekim uglom u odnosu na projektne ravni, jer projekcije takvih detalja
 181

bez ovakvog naina seenja su deformisane. Stoga se takvi detalji seku

pomou ravni koja prati osnu liniju predmeta, ali se pre srtanja deo ravni
seenja zarotira, sve dok cela ne bude paralelna sa nekom od projektnih
ravni. Na taj nain se i detalji koji su pod uglom na projektne ravni
projektuju nedeformisano. Trag ravni seenja oznaava se linijom tipa H.
Na slici 8.0.37 prikazan je predmet kod kojeg je potreban ovakav presek.
Poloaj otvora je deformisan na ortogonalnom pogledu (slika 8.0.37,b)
poto se nalzai na delu predmeta koji ej pod nekim proizvoljnim uglom u
odnosu naprofilnu projektnu ravan.

Sl.8.0.37. Predmet za zaokrenuti presek

Nain seenja predmeta za dobijanje zarotiranog preseka prikazan je na

slici 8.0.38.a. Pre nego to se nacrta pogled sa leva, zamiljeno se zarotira
deo odseenog predmeta tako da se nae na vertikalnoj osnoj liniji (slika
8.0.38,b). Pri tome je predmet na glavnom pogledu zadrao svoj pravi, ne
zarotiran poloaj.

Sl.8.0.38. Zaokrenuti presek

Na primeru slika 8.0.39., rotira se poloaj otvora, tako da se i na glavnom

pogledu vidi prava (nedeformisana) vrednost osnog kruga. Podrazumeva
 182

se da se predmet see i po simetralnoj liniji preko krilaca, koji se ne

rafiraju. Crtanje zarotiranog preseka pokazanao je na slici 8.0.40.

Sl.8.0.39 Sl. 8.0.40.

Pri korienju zarotiranog preseka kod prenosnika, tokova itd, kada se

seku po paocima, ini se izuzetak i trag ravni seenja se ne oznaava (slika
8.0.41,a). Osim toga, pri seenju paoka izuzetak je i da se oni ne rafiraju,
odnosno preskau se pri seenju i srtaju se onako kako izgledaju spolja.
Pogreno je ako se na ovom predmetu oznai trag ravni seenja, kao to je
dato na slika 8.0.41,b.

Sl.8.0.41. Zarotirani presek

Kada bi se za ovaj primer koristio popreni presek dobijeni pogledi bi bili

kao na slici 8.0.42. Na osnovu pogleda sa leva moglo bi se pogreno
zakljuiti da su paoci krai nego to stvarno jesu.
 183

Jo jedan primer primene zarotiranog preseka prikazan je na slici 8.0.43.i

8.0.44. Predmet je tako seen i ravan seenja tako zarotirana da se sa
gornje strane vide rupa i prava vrednost poluprenika osnog kruga, a sa
donje strane vidi se pravi poloaj krilaca. U ovom primeru predmet je seen
samo po oznaenim ravnima, a ne i po simetralnoj liniji.

Sl.8.0.42. Sl. 8.0.43.

Sl. 8.0.44. Zakretanje otvora u ravninu crtanja

11. Okrenut presek

Okrenut presek koristi se za definisanje poprenih preseka detalja
predmeta. Detalj predmeta se see jednom ravni, koja se okrene za 90 i
dovede u ravan crtanja. Na primeru sa slike 8.0.45,a pokazan je princip
dobijanja okrenutog preseka. Povrina koja se dodirne sa ravni seenja
okrene se i crta na mestu gde se taj detalj stvarno nalazi ili van tog mesta.
Kada se crta na messtu gde se nalazi, crta se tankom linijom tipa B, rafira
se i ima prednost nad konturama na tom mestu (slika 8.0.45,b). Okrenut
presek, iako nacrtan tankom linijom, moe se kotirati i oznaiti sa ostalim
potrebnim oznakama za toleranciju, hrapavost itd. Ako na tom mestu ima
spoljanjih kontura ili je malo prostora, okrenut presek se moe nacrtati i
izvan pogleda, ali tada debelom linijom tipa A. Presek i projekcija su
 184

spojeni osnom linijom tipa G (slika 8.0.46,a). Okrenut presek se moe

nacrtati na mestu gde se nalazi, tako to se skrati pogled na tom mestu.
Tada se takoe, crta debelom linijom (slika 8.0.46,b).

Sl. 8.0.45/a Postupak nastajanja okrenutog preseka

Sl.8.0.45.Okrenuti presek

Sl-8.0.45/a Rupe u prirubnicama i slino prikazuju se obino primenom

tzv. delominog presjeka u istoj ravnini crtanja u kojoj je nacrtana
osnovna projekcija (zakrenuta projekcija nadoknauje propisanu)
 185

Sl.8.0.46. Okrenuti presek

12. Mestimian presek (razrez)

Mestimian presek ili razrez dobija se tako to se predmet zamiljeno
presee (kao i za presek) i nacrta se samo onaj deo predmeta, koji je doao
u dodir sa ravni seenja, bez ostale pozadine predmeta. Dobijeni razrez
moe se nacrtati na proizvoljnom mestu na formatu, a ne po tano
odreenom rasporedu pogleda, evropskom ili amerikom. Oznaava se
linijom tipa H. Nain dobijanja mestiminog preseka (razreza) prikazan je
na slici 8.0.47, a drugi primeri na slici 8.48. i slici 8.0.49.

Sl.8.0.47. Mestimini presek

 186

Sl.8.0.48. Mestimini presek-varijanat-b

Sl.8.0.49. Mestimini presek

Ako su dobijeni razrezi na razliitim mestima isti, crtaju se kao na slici

8.0.50, bez ponavljanja.
Popreni presek predmeta sa slike 8.0.51 pokazan je korienjem razreza i
ravni A-A. To isto se moglo reiti i okrenutim presekom na tom mestu
(slika 8.0.52). Dobija se ista slika poprenog preseka, samo u drugom
poloaju u odnosu na predmet.
 187

Sl.8.0.50.

Sl.8.0.21. Sl.8.0.52

13. Kombinovani preseci

Kombinovani preseci su razliite kombinacije svih preseka, zavisno od
oblika predmeta. Kombinuju se oni preseci koji e jasno jednostavno i
racionalno jednoznano definisati izgled predmeta i po spoljanjosti i po
unutranjosti. Preseke ne treba praviti bez odreene namene i potrebe, ve
samo onda kada se unutranji detalji ne mogu bez preseka kotirati, oznaiti
kvalitet povrina itd. Primer kombinacije preseka prikazan je na slici
8.0.53. Kombinovan je popreni presek sa ravni A-A, mestimini (razrez)
sa ravni B-B, okrenut, koji je nacrtan van mesta gde se on stvarno nalazi i
delimian.
 188

Sl. 8.0.53. Kombinovani presek

14. Presek vie delova u sklopu

Kada se predmeti nalaze u sklopu (naleu jedan na drugi) i kada imaju neku
zajedniku funkciju, obavezno se crtaju koristei neki od preseka. Pri tome
se razliiti predmeti rafiraju razliitim rafurama, bilo po nagibu, bilo po
gustini. Na slici 8.0.54. nacrtana su dva predmeta u sklopu korienjem
uzdunog preseka. Na slici 8.0.55. prikazana su 4 predmeta u sklopu,
takoe, korienjem uzdunog preseka. Na ovom primeru ivija nije
rafirana, poto su svi elementi za vezu (ivije, klinovi, zavrtnjevi, zakivci,
podloke, osigurai itd.) ne seku se (ne rafiraju se), odnosno preskau se
pri seenju i crtaju se kako izgledaju spolja. Ovaj izuzetak vai i za druge
mainske elemente u sklopu: vratila, osovine, osovinice, kotrljajni
elementi, leita itd. Izuzetak mogu initi i drugi mainski delovi ije su
povrine velike za rafiranje, ijim bi rafiranjem crte bio jako aren i
nepregledan. Povrina, koja je velika za rafiranje, moe se rafirati samo
uz konturu, a ostali deo da ostane nerafiran (slika 8.0.55).

Sl.8.0.54. Sl.8.0.55.

Presek tri predmeta u sklopu kada se daje kota prikazan je na slici 8.0.56.
Obino je to kota sa tolerancijom naleganja. Primena stepenastog preseka
za etiri dela u sklopu pokazana je na slici 8.0.57.
 189

Sl.8.0.55. Sl.8.0.57.

15. Neki primeri pravila crtanja preseka

Osovine i vratila, te klinovi i pera u spoju s glavinama se ne seku (na

slici a i d nisu nacrtani nasloni za glabinu) slika 8.0.58.

Sl.8.0.58. Osovine i vratila, te klinovi i pera u spoju s glavinama se ne

seku

Zakovice se crtaju u preseku samo u poprenom preseku slika 8.0.59.

 190

Sl.8.0.59. Zakovice se crtaju u presjeku samo u poprenom presjeku

Detalji su takoer jedna vrst delomine proekcije kojima se u mjerilu za

uveanje pojanjavaju nejasni delovi proekcije. Dio predmeta koji se eli
pojasniti oznaava se krunicom (neprekidna uska crta) i velikim slovom
S, kraja abecede, a iznad poveane slike dijela predmeta stavlja se slovo
kojim je isti oznaen (npr. X) i merilo u kojemu je slika nacrtana Sl.8.0.60.

Sl.8.0.60. Predoavanje detalja u preseku

16. Izlomljeni preseci

Izlomljeni preseci su preseci koji nastaju ako se mainski dio presijeca s
dve ili vie presenih ravnina koje nisu paralelne, ali se seku. Pravilo je da
se delovi preseka, nastali lomljenjem presenih ravnina, zakreu u ravninu
crtanja, tj. u poloaj paralelan s jednom od ravnina projiciranjaslika 8.0.61.
 191

Sl. 8.0.61.Primer izlomljenog preseka smetenog u tlocrt

Kada se eli utedeti na prostoru, dugi predmeti jednolinog i jednolino

promjenjivog preseka mogu se crtati prekinuti. Prekidi se mogu primijeniti
i u sluajevima predmeta s jednolino promenljivim preecima, npr. kod
suenja (d), konusa (e) i nagiba (f). Delovi unutar kojih ima promena ne
smiju se prekidati, slika 8.0.62.

Sl. 8.0.62. Primeri uporabe prekida (crta loma)

Ravne plohe oznaavaju se samo na predmetima iji je osnovni oblik

okrugli te ako takvi predmeti nisu esti, npr. vieugaoni kao matice.
Oznaavaju se dijagonalnim neprekidnom uskom crtom. Ovim se
 192

oznakama ravna ploha bolje istie, slika 8.0.63., a esto i nije potrebno
crtanje druge projekcije jer crtanje dijagonala takoer predstavlja jedan od
naina utede u broju projekcija

Sl.8.0.63. Primeri uporabe prekida (crta loma) i zavretaka

Osovine i vratila (a) te glavine (b) s utorima za pera ili klinove crtaju se
kao da prodori ne postoje, slika 8.0.64.

Sl,8.0.63. Crtanje osovine i vratila (a) te glavine (b) s utorima za pera ili
klinove
 193

17. Pravila za crtanje presjeka sklopa

Kad je predmet upalj i kad su upljine sloenog oblika onda se vjerna slika
o njemu ne moe dobiti iz prostorne pojma i iz pravougaone projekcije. U
tom sluaju predmet se crta preseen odreenim ravninama na nain da se
u tim ravninama vide potrebni detalji. Ravnine presecanja se u
pravougaonom projiciranju crtaju crtom (d) a prema potrebi pogled se
naglaava strelicama. Preseeni dio predmeta oznaava se rafurom.
rafuru ine usporedno povuene crte (b) preko cele preseene povrine.
Udaljenost izmeu crta zavisi o veliini povrine koju se rafira. Pri
rafiranju sklopova treba paziti da ue povrine imaju guu rafuru, a
susjedne povrine nasuprotni kut rafiranja. Takoe rafuru susednih
povrina treba pomaknuti da ne ine riblju kost. Ugao rafiranja je
veinom 45, ali se od njega moe odstupiti kad se rafiraju sloeniji
sklopovi. Jednostavne delove koje se presecima ne moe poblie objasniti
se ne see (zupanici, vijci, tokovi, navojna vretena itd) primer na
sl.8.0.64.

Sl.8.0.64. Presek ventila

 194

9.0."ITANJE" ORTOGONALNIH CRTEA

Pod pojmom itanja ortogonalnog crtea podrazumeva se mogunost

sagledavanja prostornog izgleda predmeta na osnovu ortogonalnih
pogleda. Iskustvo pokazuje da je "zapisivanje" oblikovnih i dimenzionih
karakteristika predmeta pomou ortogonalnih parova pogleda, lake od
obrnutog procesa. Sposobnost brzog itanja ortogonalnih pogleda ne zavisi
samo od prostorne imaginacije, ve, pre svega, od poznavanja nekoliko
bitnih "gramatikih" pravila ovog grafikog jezika i izvebanosti u
njihovoj promeni. Iz ortogonalnih pogleda na sl. 9.0.1 svako e "proitati"
da se radi o automobilu. Meutim, iz ortogonalnog para pogleda na sl.9.0.2,
mada se ovi sastoje iz nekoliko pravih linija, malo ko e, ako je
nestrunjak, uspeti da golom imaginacijom "proita" stvarni izgled
predmeta.

Sl.9.0.1.Ortogonalni pogled u tri projekcije fie Sl.9.0.2.

Najjednostavnije metode za itanje ortogonalnih pogleda su:

Metoda ralanjavanja na sastavne povrine,
Metoda odsecanja od osnovnog tela,
Metoda ralanjivanja na osnovna geometrijaska tela
itanje ortogonalnih pogleda verbalnom analizom
Kombinovana metoda,
 195

9.1.METODA RALANJIVANJA NA SASTAVNE

POVRINE
Ova metoda sastoji se od ralanjivanja tela na sastavne povrine i crtanja
tih pojedinanih povrina. Na svim zadatim ortogonalnim pogledima
obelei se svaka pojedinana povrina (A, B, C ) (sl. 9.1.1).
Analiziranjem pogleda odredi se poloaj svake oznaene povrine u
odnosu na projektne ravni. Usvoji se metoda aksonometrijskog prikaza i
nacrtaju odgovarajue ose.

Sl.9.1.1. Ralanjivanje povrina

 196

Prvo se crtaju one povrine koje su najjednostavnijeg oblika (ravne

povrine) I koje su paralelne sa projektnim ravnima (poto se vide
nedeformisane). Zatim se crtaju povrine koje stoje pod nekim uglom na
projektne ravni. Zatim se crtaju cilindrine I druge krive povrine. Treba
odabrati takav redosled crtanja povrina da se one povrine koje su tee
za crtanje, ve dobiju crtanjem prethodnih lakih.

9.2.METODA ODSECANJA OD OSNOVNOG TELA

Ova metoda se zasniva na odsecanju od prvobitnog, osnovnog tela.
Osnovno telo je definisano konturama i gabaritnim merama datih
ortogonalnih pogleda (sl. 9.2.1.). Redosled odsecanja nije bitan.

Sl.9.2.1. Redosled odsecanja od osnovnog dela

9.3.METODA RALANJIVANJA NA OSNOVNA

GEOMETRIJSKA TELA
Kod predmeta koji su sastavljeni od pravilnih geometrijskih tela ili
njihovih delova, proces prepoznavanja predmeta na osnovu datih
ortogonalnih pogleda znatno je bri, jer se odjednom prepoznaje itavo telo
(bez analize njegovih povrina).
 197

Na sl. 9.3.1. prikazana su u ortogonalnim pogledima etiri najea

geometrijska tela sa analizom njihovih povrina (vidljivih).

Sl.9.3.1.. Ortogonalni pogled etiri geometrijska tela sa analizom

povrina

Na slikama 9.3.2. i 9.3.3. dat je ralanjen postupak "itanja" sa prikazom

"proitanih detalja u izometriji.

Sl.9.3.2.. Raljalanjeni postupak itanja detalja

 198

Sl.9.3.3.. Raljalanjeni postupak itanja detalja

 199

9.4. ITANJE ORTOGONALNIH POGLEDA

VERBALNOM ANALIZOM
Potpuno ralanjivanje predmeta na osnovne geometrijske oblike, koje nije
uvek lako ni zgodno, najee nije ni potrebno. Izvebani "itai" itaju
odjednom po vie ovakvih oblika koji obrazuju deo predmeta. Brzim
sagledavanjem boja datih pogleda i njihove povezanosti, a zatim
"etanjem" iz jednog pogleda u drugi (tj. zamiljenim menjanjem mesta
posmatraa) vri se analiza delova, da bi se na kraju stvorila celovita slika
datog predmeta. Primer ovakve verbalne analize dat je uz sliku 9.4.1..

Sl.9.4.1.. itanje ortogonalnih pogleda verbalnom analiza

Prvo se konstatuje da je predmet dat u tri pogleda: spreda, odozgo i s leva,

i na osnovu sredinje linije zakljuujemo da je simetrian u odnosu na
jednu vertikalnu (frontalnu) ravan. Jedan od moguih redosleda daljeg
itanja i prepoznavanja predmeta dat je po brojevima uz same poglede:
1. Predmet je L oblika
2. Oblik horizontalne osnove je pravougaonik sa dva odseena ugla;
3. Debljina osnove na levom kraju smanjena na polovinu;
 200

4. Da li je ovo rupa ili otvor?

5. Obliast otvor sa koninim upustom;
6. Da li su ovo ispupenja, urezi ili prorezi;
7. Urezi, ove dubine;
8. Oblice
9. Da, ove duine
10. Vertikalna ploa ima kose krajeve koji tangencijalno prelaze na
oblice (u pogledu spreda i odozgo nema linija prelaza);
11. Vertikalna ploa je gore obliasta i tangencijalno spaja dve oblice
(u pogledu odozgo nema linija prelaza);
12. Ploa je ove debljine;
13. Otvori?
14. Da, idu skroz

Sopstveni zakljuak o izgledu predmeta dat je na slici 9.4.2. u izometriji.

Sl.9.4.2. Zakljuak predmeta kao na slici

9.5.KOMBINOVANA METODA
Ova metoda je kombinacija prethodnih. Proces itanja se odvija u glavi
projektanta. Paljivim posmatranjem ortogonalnih pogleda zamilja se
predmet. Pri tome se koriste za konkretan sluaj najprihvatljivije prethodno
pomenute metode. Tek kada se kompletno sagleda predmet, odlui se za
metodu aksonometrije i nacrta se.
 201

10.0. RAZVIJANJE POVRINA

Veliki broj industrijskih i proizvoda iroke potronje su napravljeni od

pljosnatih materijala. Tu se, pre svega, misli na kartonske kutije, slavine
cevne instalacije, konzerve ... Da bi se ovakav proizvod mapravio od
pljosnatog materijala (karton, lim ...), neophodno je razviti uzorak koji
opisuje kako pljosnati materijal mora biti iseen i savijen zbog toga.
Uzorak je nacrtan kao razvoj povrine iz ortogonalne projekcije proizvoda.
Razvoj povrine je 2D crte na papiru koji pokazuje stvarne dimenzije i
oblike razliitih povrina koje grade proizvod. Sa tom "stvarnom"
razvijenom povrinom je, relativno, jednostavno preneti uzorak na
pljosnati materijal i proizvesti proizvod nekom od operacija kao to su
seenje, savijanje, kotrljanje, istezanje ... Dodatne operacije kao to su
zakivanje, zavarivanje, lemljenje pomau da se doe do konanog oblika
proizvoda.
etiri najkarakteristinija oblika ije povrine mogu biti razvijene su
prizma, piramida, cilindar i konus (slika 10.0.1).

Sl.10.0.1. Razvijene povrine

Prizma se razvija u etiri pravougaonika, piramida u etiri trougla, cilindar

u pravougaonik a konus u kruni segment.
Na slici 10.0.2, levo gore, je prikazan izgled levka koji treba biti napravljen
od lima. Razvijena povrina, levo dole, pokazuje uzorak povrine lima za
seenje i linije po kojima e se lim savijati da bi se dobio traeni proizvod.
Ovde je neophodno da sve linije na uzorku budu u pravoj veliini. Prava
 202

veliina linija se odreuje iz ortogonalne projekcije, posebnom

metodologijom.

Sl.10.0.2. Razvijena povrina levka

Na slici 10.0.3 (levo) prikazana su dva ortogonalna pogleda piramide.

Horizontalni pogled obezbeuje stvarnu veliinu baze, meutim, ni jedan
od pogleda ne prikazuje stvarnu veliinu bonih strana piramide. U cilju
dobijanja razvijene povrine piramide, neophodno je definisati prave mere
bonih stranica. Stvarne veliine se dobijaju posebnim metodama
konstruktivne geometrije.

Sl.10.0.3. Razvijena povrina piramide

 203

11.0. KOTIRANJE DIMENZIONISANJE

1. Osnovni elementi kotiranja

Kotiranje predstavlja potpuno definisanje dimenzija objekta koji je
prikazan na crteu. Kote upisane na crteu predstavljaju mere gotovog
komada bez obzira na razmeru u kojoj je crte nacrtan.
Osnovni elementi kota su: pomona kotna linija, kotna linija, kotni
zavretak (strelica) i kotni broj (sl. 11.0.1). Osim ovih elemenata mogu se
koristiti i: pokazna linija, poetni kruI, taka, crtica.

Sl.11.0.1. Osnovni elementi kota

2. Pomona kotna linija

Pomona kotna linija se crta u produetku konturnih linija predmeta koje
se kotiraju ili, ako je malo mesta, pod proizvoljnim uglom (sl. 110..2).
Mogu izostati pomone kotne linije (sl. 11.0.3), ako unutar konture
predmeta ima mesta za ostale elemente kotiranja.

Sl.11.0.2. Sl.11.0.3.
 204

Ako se kotira neki od prenika konusne povrine, tada se pomone kotne

linije povlae od pokazne linije pod nekim proizvoljnim uglom (sl. 11.0.4).
Kada se kotira neka fiktivna povrina predmeta, tada se pomone kotne
linije seku sa pokaznim linijama fiktivnih povrina (sl. 11.0.5)

Sl. 11.0.4 Sl. 11.0.5.

3. Kotna linija
Kotna linija je paralelna sa konturom predmeta koja se kotira (sl.11.0. 6).
Rasojanje izmeu konturne i kotne linije kree se priblino od 5 do 8 mm,
zavisno od visine kotnog broja I od toga gde se on nalazi (sl. 110.7).
Pomona kotna linija prelazi glavnu liniju za oko 2 mm. Ako se skrauje
pogled, kotna linija se ne prekida (sl. 11.0.8). Pomona i kotna linija se
crtaju linijom tipa B.

Sl.11.0.6.

Sl.11.0.7. Sl,11.0.8.

4. Kotni zavretak
Kotni zavretak je obino strelica razliitih oblika (sl. 11.0.9). Povrina
predmeta koja predstavlja bazu paralelnog kotiranja oznaava se poetnim
 205

kruIem. Ako su mala rastojanja izmeu pomonih kotnih linija, umesto

strelice moe se koristiti kosa crtica ili taka (sl. 11.0.10). Kotna strelica
moe da se pie i unutar pomonih linija ili sa spoljanje strane (sl. 11.0.11)

Strelice-primena u mainstvu

Sl.11.0.9. Strelica, razliiti oblici

Sl.11.0.10. Dozvoljeno korienje razliitih oblika zavretka kotne

linije(zbog malog prostora)

Sl.11.0.11. Mogue iscrtavanje kotne strelice

 206

Meusobno ostojanje kotnih linija, sl.11.0.10/a, pokazano na primeru

stepenaste osovinice.

Sl.11.0.10/a

5. Kotni broj
Kotni broj predstavlja vrednost dimenzije na predmetu u mm (na crteima
u mainstvu), bez obzira na to koja je razmera crtanja. Pie se da se moe
itati sa leva na desno i to prvenstveno na sredini kotne linije. Ako nema
dovoljno mesta na kotnoj liniji za ispisivanje kotnog broja, koristi se
pokazna linija pored koje stoji kotni broj ispisan horizontalno. Kotni broj
se pie, pre svega, paralelno sa kotnom linijom ili, ako to nije zgodno zbog
ugla pod kojim je kotna linija, tada su kotni brojevi horizontalni na
prekinutoj kotnoj liniji, slika 11.0.12.

Sl.11.0.12. Dozvoljeno nain pisanja kotnog broja

6. Poloaj teksta na elmentima kotiranja

Pravilan nain ispisvanja kotnih veliina prikazano je na slikama
Sl.(11.0.13., 11.0.14., 11.0.15.,11.0.16., 11.0.17., 11.0.18.) :
Kotni brojevi moraju biti apsolutno itljivi, prilagoeni veliini
nacrta, kotni se brojevi upisuju iznad kotne linije:
kod horizontalnih linija: normalno slijeva nadesno,
 207

kod vertikalnih linija: s lijeve strane, odozdo nagore,

u desnom gornjem i lijevom donjem kvadrantu: slijeva dolje
nadesno gore i
u lijevom gornjem i desnom donjem kvadrantu: slijeva gore
nadesno dolje.

Sl,11.0.13. Nain ispisivanja kotnih brojeva u radionikim crteima

Sl.11.0.14. Polaaj kotnih brojeva na krunim elmetima kotitranja

Sl.11.0.15.
 208

Sl.11.0.16. Pravilan nain ispisivnja veliina kod kotnih linija pod uglom

Uglovi se kotiraju tako da kotni broj predstavlja vrednost ugla u stepenima

slika 11.17.

Sl,11.0.17. Kotiranje uglova

Kotiranje tetive luka i ugla luka dat je na slici 11.0.18. Kotiranje dela
predmeta sa nekim posebnim zahtevom, definisanim linijom tipa J
prikazano je na sl. 11.0.19. Kotiranje dela predmeta pre definitivnog
oblikovanja prikazano je na sl 11.0.20.. U ovom sluaju linija tipa K ima
status linije tipa A, to znaI da se moe kotirati.

Sl.11.0.18.Kotiranja luka i ugla

 209

Sl.11.0.19. Sl.11.0.20.

11.1. OSNOVNA PRAVILA KOTIRANJA

Pomone kotne linije ne mogu polaziti od isprekidanih linija (sl. 11.1.1),
ne mogu se bespotrebno seI (sl. 11.1.2) i ne treba da budu suvie dugake
(sl.11.1. 3)

Sl.11.1.1.

Sl.11.1.2.
 210

Sl.11.1.3.
Kotna linija ne sme da leI na osnoj, na konturnoj, niti da je u produetku
konturne linije I ne sme da bude paralelna sa linijama rafure (sl. 11.1.4)

Sl.11.1.4.
Kotna strelica ne sme biti sama bez kotne linije (sl. 11.1.5). Ako mora da
se see kotna strelica i konturna linija, prednost ima strelica I na tom mestu
se prekine konturna linija (sl. 11.1.6)

Sl.11.1.5. Sl.11.1.6.

Kotni broj, na crteima u mainstvu, mora biti izraen u mm (sl.11.1.7)

 211

Sl.11.1.7.

11.2. KOTIRANJE KRUNIH POVRINA

Kotiranje krunih povrina prikazano je na sl. 11.2.1.. Kotni broj
predstavlja vrednost prenika. Kada se krunica ne projektuje kao
krunica, ispred kotnog broja stavlja se oznaka .

Sl.11.2.1.
Ova oznaka se ne stavlja ispred vrednosti prenika kruga u pogledu kada
se projektuje kao krug (sl.11.2.2.). Ako su dve krunice na istoj osnoj liniji,
na pr. kod cevi, kotiraju se tako da se daju vrednosti prenika obe krunice,
a ne debljina cevi (sl. 11.2.3.).

Sl.11.2.12. Sl.11.2.3.

Krune povrine kotiraju se zavisno od toga da li je cela krunica ili njen

deo. Ako je krunica cela ili manja od cele (do polovine) kotira se tako to
se daje vrednost prenika (sl. 11.2.4)
 212

Sl.11.2.4.

Ako je polovina krunice i manja od polovine, kotni broj predstavlja

poluprenik krunice, ispred koga stoji oznaka R. Na sl. 11.2.5. prikazano
je kotiranje polovine krunice i manje od polovine, kao i kotiranje poloaja
delova krunice, odnosno radijusa. Poloaj centra krunice se ne kotira
kada su radijusi mali, odnosno kada je centar blizu (sl.11.2.6.). Ako je
centar krunice daleko, kotna linija je izlomljena (sl.11.2.7.).

Sl.11.2.5..

Sl.11.2.6..
 213

Sl.11.2.7.

11.3. KOTIRANJE KUGLE (SFERE)

Kugla se kotira tako to se ispred kotnog broja stavlja oznaka S (sfera).

Ako je kugla cela ili deo kugle, sve do polovine, onda se ispred kotnog
broja stavlja oznaka . Ako je polovina kugle ili manje od polovine ispred
kotnog broja stoji oznaka R (sl. 11.3.1.)

Sl.11.3.1.

11.4. KOTIRANJE POLOAJA KRUNIH POVRINA

Kotiranje poloaja krunih povrina je pravilno kada su kote do osnih linija

(do centra kruga) kao to je dato na sl.11.4.1. Kotiranje ne moe da bude
od krivih povrina ve samo od ravnih (sl 11.4.2.). Ako nema ravnih
povrina poloaj sev kotira od osnih linija (sl. 11.4.3.). Mogu se kotirati I
krune povrine ako su gabaritne (najvee).
 214

Sl.11.4.1.

Sl.11.4.2.. Sl.11.4.3..

Kotiranje krunih povrina (na pr. klinova i lebova za klinove) moe biti
na jedan od naina prikazan na sl. 11.4.4. Radijus se kotira samo u onom
pogledu gde se vidi kao radijus.

Sl.11.4.4.

Poloaj krunih povrina kada se nalaze na osnom krugu kotiraju se tako

to se daje prenik osnog kruga. Ako se jasno vidi ugao poloaja krugova
on se ne mora kotirati, a ako su krugovi pod razliitim meusobnim
uglovima tada se moraju kotirati (sl. 11.4.5.)
 215

Sl.11.4.5.

11.5. DODATNE OZNAKE ISPRED KOTNIH BROJEVA

Ispred kotnih brojeva osim oznake , R i S koriste se oznake u vidu

kvadratia i pravougaonika za ravne povrine (sl.11.5.1).

Sl.11.5.1.

11.6. KOTIRANJE OBORENIH IVICA (ZAKOENJA)

Kotiranje oborenih ivica na spoljanjem i unutranjem delu predmeta

prikazano je na sl. 11.6.1.

Sl.11.6.1/a.Kotiranje oborenih i uputenih ivica

 216

Sl.11.6.1/b.Kotiranje oborenih i uputenih ivica

Ako oborene ivice nemaju neku odreenu ulogu i funkciju na predmetu,

ve su u funkciji zatite, ne moraju se posebno naznaabvati. Dovoljno je
na crteu, u napomeni, napisati otre ivice oboriti sa 1/45o. To isto vaI
i za livake radijuse. Da ih ne bi kotirali u napomeni se naznai svi livaki
radijusi R3.

11.7. KOTIRANJE NAGIBA, KONUSA I SUENJA

Kotiranje nagiba i suenja na crteima moe biti na vie naina, zavisno od

toga za koje je kote bitno da budu tane (u okviru tolerancija), od naina
izrade, funkcije predmeta itd.
Prvi nain je da se kotiraju oba prenika i duina predmeta na kome se
javlja suenje. Drugi nain je kotiranje pomou ugla a/2 (sl. 11.7.1)

Sl.11.7.1. Razni primeri kotiranja nagiba, uglova i suenja

TreI nain je kotiranje vrednosti nagiba. etvrti nain je kotiranje konusa

ili suenja (sl. 11.7.2.).

Sl.11.7.2. Kotiranjae nagiba i konusa

 217

Sl.11.7.2. Kotiranjae nagiba i konusa

11.8. NAINI KOTIRANJA

Nain kotiranja predmeta na crteu zavisi od konstruktivnog izgleda

predmeta, naina izrade, funkcije predmeta u nekom sklopu, tanosti izrade
itd.
Postoje etiri naina kotiranja:
redni,
paralelni
Simetrino i
kombinovani.

11.9. REDNO KOTIRANJE

Kod rednog kotiranja sl.11.9.1. kote su u jednom redu (lancu) koristi se
onda kada je bitno da svaka kota bude tana u granicama zadatih
tolerancija, a ne ukupna duina. Vrednost kote ukupne duine zavisie od
greaka I odstupanja pojedinanih kota u lancu.

Sl.11.9.1. Redno kotiranje

 218

11.10. PARALELNO KOTIRANJE

Kod paralelnog kotiranja pojedinane kote se daju u odnosu na jednu
povrinu predmeta koja se zove baza kotiranja. Koristi se kada je bitna
tanost pojedinih mera od baze kotiranja a ne meusobno rastojanje (sl.11.
10.1.).

Sl.11.10.1.Paralelno kotiranje

Da bi se izbegao veliki prostor koji je potreban za paralelno kotiranje moe

se kotirati uproeno paralelno (sl. 11.10.2.).
 219

Sl.11.10.2. Uproeno paralelno kotiranje

11.11. KOMBINOVANO KOTIRANJE

Redno i paralelno kotiranje imaju nedostataka u pogledu tanosti izrade

pojedinih mera. Stoga se koristi kombinovani nain (sl. 11.11.1.)

Sl.11.11.1. Kombinovano kotiranje

 220

Sl.11.11.1/a Radioniki crte pogonskog vratila kotiran kombinovanim

nainom

11.12. SIMETRINO KOTIRANJE

Simetrino kotiranje izvodi se kod komada simetrinih u odnosu na jednu

ili dve njegove ose, slika 11.12.1.
 221

Sl.11.12.1. Simetrino kotiranje

11.13. UPROENJA PRI KOTIRANJU

Da bi kotiranje bilo jednostavnije, crte pregledniji, a izrada crtea

racionalnija koriste se razna uproenja pri kotiranju. Jedno od uproenja
je koordinatno kotiranje (sl. 11.13.1.). Poloaji otvora obeleeni brojevima
su kotirani uproeno paralelno, pomou koordinata x i y (pomou tablice).

Sl.11.13.1. Kotiranje poloaja rupa na limu sistemom uproenja

 222

Ako se jedan predmet istog konstruktivnog oblika radi u vie varijanti

vrednosti kota, zbog racionalizacije, kote su oznaene slovima
(sl.11.13.2.).

Sl.11.13.2. Uproenje kotiranjem

Otvori manjih dimenzija mogu se kotirati tako da se ne crtaju pomone

kotne i kotne linije, odnosno moe da ih zameni pokazna linija pored koje
stoji kotni broj. Male otvore je mogue i ne prikazivati, dovoljno je nacrtati
osne linije, a kote pojanjavaju ta osne linije predstavljaju (sl. 11.13.3.)

Sl.11.13.3. Uproeno kotiranje otvora

Kotiranje simetrinih, uproeno nacrtanih predmeta (kada se crta samo

polovina pogleda) prikazano je na sl.11.13.4. Kotne linije prelaze osnu
liniju, a kote imaju vrednost koja se odnosi na celu konturu, a ne onu
nacrtanu.
 223

Sl.11.13.4. Uproeno kotiranje simetrinih oblika

Kada ima potrebe za manjim razmakom izmeu kotnih linija, moe se

izostaviti druga strelica (sl. 11.13.5.)

Sl.11.13.5. Uproenje zbog manjeg prostora za kotnom linijom

Druga strelica se izostavlja uvek pri kotiranju unutranjeih detalja

polovinog preseka (sl. 11.13.6.)
Mogu se, osim pomonih i kotnih linija izostaviti i pokazne linije i kotni
zavreci, sve osim kotnih brojeva. Takav primer dat je na uproenom
prikazu reetkastog nosaa. Kada bi se ovaj crte kotirao sa svim
elementima, bez uproenja, bio bi vrlo nepregledan.
 224

Sl.11.13.6.

Uproeno redno kotiranje razmaka istih detalja predmeta koji se

ponavljaju, istih i grupisanih detalja dato je na sl.11.13.7.. Isti princip vai
za kotiranje poloaja detalja koji su definisani uglom.

Sl.11.13.7.. Uproenje rednim kotiranjem

Uproenja mogu biti i u vidu oznaavanja kotnog broja slovima (sl.

11.13.8.). Ako na postojeem crteu doe do izmene kotnog broja, a
konstruktivni oblik predmeta se ne menja, kotni broj se moe izmeniti kako
je to prikazano na sl. 11.13.8. Kotni broj se prevue tankom linijom, tako
da se I dalje moe itati, a iznad toga se pie novi kotni broj. Pored novog
kotnog broja u krugu stoji broj izmene pod kojim se u odgovarajuoj
rubrici u zaglavlju ova izmena i potvruje.
 225

Sl.11.13.8.Uproenje kotiranja oznaavanjem kotnog broja slovom

Ako je predmet jednostavnog konstruktivnog oblika moe se debljina

predmeta uproeno kotirati (sl. 11.13.9.) ime se utedi jedna projekcija.

Sl.11.13.9. Uproenje kotirnja naznakom

11.14. KOTIRANJE NAVOJA I VIJANIH ELEMNATA

Parametri navoja i vijanih elemnti se kotiraju kao na slici 11.14.1.

Sl.11.14.1/a. Parametri profila navoja

 226

Sl.11.14.1. Kotirnje navoja i navojnih elemenata

 227

Sl.11.14.1. Kotirnje navoja i navojnih elemenata

12.0. TOLERANCIJE MERA

U procesu izrade mainskih elemenata veliki problem predstavlja
odravanje tanosti zadatih dimenzija usled netanosti alatnih maina,
habanja reznog, steznog i mernog alata, netanosti kalupa, nedovoljne
panje radnika i sl.
Prema tome, tolerancije su unapred propisana dozvoljena odstupanja:
duinskih mera, oblika, poloaja i kvaliteta hrapavosti obraenih povrina
od nazivne veliine mere
 228

Da bi mainski elementi, u okviru nekog sklopa, mogli kvalitetno da obave

svoju osnovnu funkciju moraju, pored ostalog, da poseduju i odreenu
tanost dimenzija, koju je potrebno posebno propisati. Ta tanost
dimenzija se propisuje tzv. tolerancijama duinskih mera, kojima se
tolerie odreeno odstupanje, koje nee bitnije uticati na funkciju i kvalitet
sklopa. Pri definisanju tih odstupanja treba imati u vidu i neophodnost
ostavrivanja meusobne zamenljivosti elemenata, koja posebno dolazi do
izraaja u uslovima serijske i masovne proizvodnje. Tanost elemenata
nikada ne treba da bude vea nego to to zahteva funkcija sklopa, jer
poveana tanost znatno poveava cenu izrade, a time i ukupnu cenu
proizvoda.
Da bi se izbjegla proizvoljnost u pogledu izbora (propisivanja) tolerancija
koriste se meunarodni (ISO), odnosno nacionalni standardi. (SRPS ISO
286-1 i SRPS ISO 286-2:1992)

Duinske mere su podeljene na spoljanje i unutranje. Spoljanje mere su

one mere kod kojih pri merenju pipci mernog instrumenta prilaze sa
spoljnje strane tj. obuhvataju mainski deo. Pri utvrivanju unutranjih
mera pipci mernog instrumenta prilaze sa unutranje strane. Standardima
su ove dimenzije razdvojene tako to se spoljanje oznaavaju malim
slovima latinice, a unutranje velikim slovima. Na slici .12.0.1 prikazana
je spoljanja (a), unutranja (b) i neodreena (c) duinska mera. Ova
poslednja ne spada ni u jednu od prve dve grupe jer jedan pipak mernog
instrumenta nalee sa spoljanje, a drugi sa unutranje strane. Ovakve mere
se, prema potrebi, svrstavaju ili u grupu spoljanjih ili u grupu unutranjih
mera.

1. Duinske mjere
Zavisno od naina mjerenja (utvrivanja stvarne mjere) duinske mjere se
mogu svrstati u tri grupe mjera i to:
Spoljanje,
Unutranje i
Neodreene.

Sl.12.0.1. Vrste duinskih mera

 229

Spoljanja mjera je duinska veliina kod koje su, pri mjerenju, dodirne
povrine mjernih pipaka alata izvan mjerene duine slika12.0.2.

Sl.12.0.2. Spoljanje duinske mere

Unutranja mjera je duinska veliina kod koje su, pri mjerenju,

dodirne povrine mjernih pipaka alata unutar mjerene duine slika 12.0.3.

Sl.12.0.3. Unutranje duinske mere

Neodreena mera je duinska veliina koja se ne moe svrstati ni u

grupu unutranjih mera ni u grupu spoljanjih mera, slika 12.0.4.

Sl.12.0.4. Neodreena duinska mera

Duinske mere se dele na tolerisane i slobodne.

Tolerisana mera je duinska veliina od ije tanosti izrade zavisi funkcija
mainskog dela ili sklopa. Njena dozvoljena odstupanja unose se direktno
na crte za svaku kotu ponaosob.
Slobodna mera je duinska veliina koja nema posebnog znaaja na
funkciju i/ili montau mainskog dela. Na crteu se upisuju samo njihove
nazivne vrednosti, a u napomeni se navode stepeni eljene tanosti izrade.
 230

2. Oznaavanje tolerancija
Na tehnikoj dokumentaciji tolerancije duinskih mera se mogu prikazati
na dva naina: slovnim i brojanim oznakama (Sl.12.0.6. i 12.0.7) ili samo
brojanim oznakama. Prema ovom sistemu poloaj tolerancijskog polja
oznaava se za osovine malim slovom, a za otvor velikim, a kvalitet
tolerancije brojem koji se upisuje iza ovog slova. Uvrednjavanje tolerisanih
mera se vri tako to se iza nazivne vrednosti mere stavlja oznaka za
toleranciju, slika 12.0.5.

Sl.12.5 Oznaavnje tolerancija

Sl.12.0.6. Kombinovano (slovno i numeriko) prikazivanje tolerancija na

crteu
 231

Sl.12.0.7. Numeriko prikazivanje tolerancija na crteu

U praksi je vie zastupljen prvi nain prikazan na slici 12.0.6. Kod ovog
naina, brojane vrednosti odstupanja prikazuju se na crteu u vidu tablica.
Na ovaj nain, crte je rastereen od velikog broja numerikih vrednosti.
Time se postie vea jasnoa crtea i smanjuje verovatnoa pojave sluajne
greke pri oitavanju numerikih vrednosti.

3. Osnovne veliine tolerancija duinskih mera

Grafiki prikaz tolerancija duinskih mera je na slici 12.0.8 za spoljanje
mere, a na slici 12.0.9 za unutranje mere.

Sl.12.0.8 Tolerancija duinske veliine rukavca

 232

Sl.12.0.9. Tolerancija duinske veliine rupe

Nazivna mera (d i D) je mera od koje se mere odstupanja i koja

se unosi na tehniku dokumentaciju. Ona moe, a ne mora biti i
eljena mera. Ako je nazivna mera unutar tolerancijskog polja,
ona je i eljena mera. U suprotnom, nije.
Nulta linija je zamiljena prava linija koja ograniava nazivnu
meru. Od nje se mere odstupanja. Ona mogu biti pozitivna i
negativna.
Granine mere su dve propisane mere izmeu kojih mora biti
stvarna mera ispravno izraenog dela.
Gornja granina mera (Dg, dg) je najvea mera ispravno
izraenog mainskog dela.
Donja granina mera (Dd, dd) je najmanja mera ispravno
izraenog mainskog dela.
Stvarna mera (Ds, ds) je mera koja se utruje merenjem. Kod
ispravno izraenog dela nalazi se izmeu donje i gornje granine
mere.
Odstupanje (E, e) je algebarska razlika izmeu neke odreene
mere i nazivne mere.
Gornje odstupanje (ES, es) je algebarska razlika izmeu gornje
granine i nazivne mere.
Donje odstupanje (EI, ei) je algebarska razlika izmeu donje
granine i nazivne mere.
 233

Stvarno odstupanje je algebarska razlika izmeu stvarne mere i

nazivne mere.
Tolerancija (T, t) je algebarska razlika izmeu gornje i donje
granine mere.
Tolerancijsko polje je oblast pravougaonog oblika ograniena po
visini graninim merama. irina je proizvoljna.

4. Poloaj tolerancijskih polja

Poloaj tolerancijskih polja u odnosu na nultu liniju, odreen je slovima
abecede, i to malim slovima za spoljanje mere, a velikim slovima za
unutranje mere (Sl.12.0.10).

Slika 12.0.10. Poloaj tolerancijskih polja

Kvantitativni poloaj tolerancijskog polja odreen je veliinom gornjeg i

donjeg odstupanja. Veliine ovih odstupanja za razliita tolerancijska
polja, nazivne mere i kvalitete tolerancija propisane su standardom i
prikazane su u tabelama 12.0.1 i 12.0. 2.
 234

Tabela 12.0.1.

Tabela 12.0.2.

Visina tolerancijskog polja zavisi od kvaliteta tolerancije i nazivne mere

(Tabela 12.0.3).
 235

Tabela 12.0.3.

Kvalitet tolerancije predstavlja odgovarajui (eljeni) stepen tanosti

izrade mainskih delova. Oznaava se brojevima od 01 do 18, za podruje
nazivnih mera do 500 mm. Brojevima od 6 do 16 oznaava se kvalitet
tolerancije za podruje nazivnih mera od 500 do 3150 mm. to je brojana
vrednost kvaliteta tolerancije manja, to je manja visina tolerancijskog polja
(finiji kvalitet tolerancija) i obrnuto (Sl.12.0.11a,b).
Nazivna mera oznaava se brojanim vrednostima izraenim u
milimetrima. Oblast mera od 0 do 3150 mm, ISO sistem tolerancija
duinskih mera je podelio u dve oblasti nazivnih mera i to:
nazivne mere do 500 mm, pri emu mere manje od 18 mm spadaju
u preciznu mehaniku, i
nazivne mere od 500 mm do 3150 mm.

Slika 12.0.11 Kvalitativna zavisnost visina tolerancijskih polja od kvaliteta

tolerancije za istu nazivnu meru
 236

Oblast nazivnih mera do 500 mm je podeljena na 13 podruja (Sl.12.0.12a).

Oblast iznad 500 do 3150 mm podeljena je na 8 podruja nazivnih mera.
Za isti kvalitet tolerancije, nazivnim merama koje pripadaju jednom
podruju, odgovara ista visina tolerancijskog polja (Sl.12.0.12).
Vrednosti tolerancija (visine tolerancijskih polja) zavisno od kvaliteta
tolerancija i nazivnih mera, prikazane su u tabeli 12.0.3.

5. Tolerancije slobodnih mera

Odstupanja duinskih mera koje nisu u sprezi sa povrinama drugih delova
ili se od njih ne zahteva posebna tanost ne propisuju se na crteima. To su
slobodne mere i one ne mogu imati odstupanja bez ogranienja. Za ove
mere tolerancije se podrazumevaju i one moraju biti u granicama
propisanim za odgovarajui postupak izrade. Prema ISO 2768-1 postoje
etiri klase tolerancija ovih mera f (fina), m (srednja), c (gruba) v (vrlo
gruba).

6. ISO-sistem naleganja duinskih mera

Naleganje je odnos delova istih nazivnih mera od kojih je jedna spoljanja,
a druga unutranja. Zavisno od stvarnih mera oba dela pre sklapanja,
naleganja mogu biti labava, vrsta i neizvesna. Oznaka naleganja sadri
nazivnu meru, tolerancijsko polje i kvalitet tolerancija unutranje i
spoljanje mere, na primer 60 H7/f6.
Zazor (Z) je razlika izmeu stvarne mere otvora i stvarne mere osovine,
ukoliko je stvarna mera otvora vea od stvarne mere osovine, odnosno:
(1)
Preklop (P) je razlika izmeu stvarne mere otvora i stvarne mere osovine,
ukoliko je stvarna mera otvora manja od stvarne mere osovine, odnosno
(2)
Labavo naleganje ostvaruje se izmeu delova izmeu kojih uvek postoji
zazor (sl. 12.12) i koji se kree izmeu najvee vrednosti (najvei zazor)

Slika 12.0.12. Labavo naleganje

 237

(3)
i najmanje vrednosti (najmanji zazor)

(4)
vrsto naleganje ostvaruje se nasilnim utiskivanjem osovine u otvor,
odnosno izmeu sklopljenih delova uvek postoji preklop (sl. 12.0.13).

Slika 12.0.13. vrsto naleganje

Prenik osovine je uvek vei od prenika otvora, tako da preklop varira

izmeu najvee vrednosti (najvei preklop)
( 5)
i najmanje vrednosti (najmanji preklop)
(6)
Kod neizvesnog naleganja (sl. 12.0.14) granine mere osovine i dela sa
otvorom su tako izabrane da razliite kombinacije stvarnih mera mogu dati
zazor ili preklop. Mogui najvei zazor odreuje se prema (3), a mogui
najvei preklop prema (5).

Slika 12.0.14. Neizvesno naleganje sa tolerancijama

 238

S obzirom da su najuestaniji srednji prenici delova to je i najvea

verovatnoa da naleganja u stvarnosti imaju srednje vrednosti zazora i
preklopa:

(7)
Tolerancija naleganja je veliina dozvoljenog kolebanja zazora odnosno
preklopa. Jednaka je zbiru tolerancija spoljanje i unutranje mere:

(8)
Moe da se odredi i kao:

Sistemi naleganja su sistematski nizovi naleganja nastali kombinacijom

odgovarajuih tolerancijskih polja osovina i dela sa otvorom. Postoji
sistem zajednike unutranje i sistem zajednike spoljanje mere.

Kod sistema zajednike tolerancije unutranje mere (SZUM) prenici

otvora izraeni su u tolerancijskom polju H, tako da se eljeno naleganje
dobija varijacijom poloaja tolerancijskog polja osovine (sl. 12.0.15).

Kod sistema zajednike tolerancije spoljanje mere (SZSM) prenici

osovina izraeni su u tolerancijskom polju h, tako da se eljeno naleganje
dobija varijacijom poloaja tolerancijskog polja dela sa otvorom
(sl.12.0.16).
Poto je precizna izrada otvora komplikovanija od izade osovina, to sistem
zajednike unutranje mere ima veu praktinu primenu.

Familije naleganja su nizovi naleganja u jednom od sistema, gde jedan

od delova naleganja ima toleranciju uvek u istom tolerancijskom polju i
istom kvalitetu, dok drugi ima tolerancije u drugim poljima i drugim
kvalitetima. U okviru SZUM to su H6, H7, H8, H9, H11, H12, H13, a u
okviru SZSM to su h5, h6, h8, h9, h11, h12, h13.
 239

Slika 12.0.15. Sistem zajednike tolerancije unutranje mere

Slika 12.0.16. Sistem zajednike tolerancije spoljanje mere

7. Oznaavanje naleganja
Oznaka naleganja se sastoji od nazivne mere, slovne oznake poloaja
tolerancijskih polja za unutranju i spoljanu meru i, brojane oznake
kvaliteta tolerancije. Da bi oznaka bila pregledna, podaci o unutranjoj i
spoljanjoj meri su odvojeni kosom ili horizontalnom crtom. Posle nazivne
 240

mere navode se podaci o unutranjoj meri. 70 H7/n6; 70F6/x6;

70H6/j5.

12.1. OZNAAVANJE TOLERANCIJA MERA NA

CRTEIMA

Tolerancije duinskih mera mera, propisane tolerancijskim poljima na

crteima pojedinanih delova (ISO), oznaavaju se tako da se uz kotu pie
tolerancijsko polje i kvalitet, na pr. f45K7, a u gornjem levom uglu crtea,
ili tamo gde ima slobodnog mesta, u posebnoj tabeli, daju se vrednosti
graninih odstupanja u mm (sl.12.1.1.). Mogue je da se uz kotu daju
vrednosti graninih odstupanja u mm.

Sl.12.1.1.

Oznaavanje tolerancija naleganja delova u sklopu (na sklopnim crteima)

prikazano je na sl. 12.1.2.

Sl.12.1.2.

Ako tolerancije kota nisu u skladu sa standardnim vrednostima, mogu se

definisati tako to se uz kotu daju vrednosti graninih odstupanja u mm,
na pr 450,150.
Za ostale kote na crteu, za koje nisu oznaene tolerancije na jedan od
prethodna dva naina, vae tolerancije slobodnih mera.
 241

Vrednosti tolerancije rupe i otvora Tr i To

NAPOMENA:
1. za tolerancijska polja A do H (rupe) data su donja odstupanja Ad
sa znakom "+"
2. za tolerancijska polja a do h (osovine) data su gornja odstupanja
ag sa znakom "-"
 242

3. polja Js (rupe) i js (osovine) imaju ista gornja i donja granina

odstupanja jednaka (IT/2), te nemaju osnovna odstupanja
 243

NAPOMENA: ** Za podruje nazivnih mera do 3 mm umesto M8 uzeti

N8
 244

1. Praktini primeri upisivanja tolerancija

Na isti nain, slovno i brojano, unose se i tolerancije duinskih mera slika

12.1.3.:

Slika 12.1.3.

12.2. TOLERANCIJE SLOBODNIH MERA

Tolerancije slobodnih mera koriste se za dimenzije predmeta koje ne ulaze

u sklop i za koje nije bitna tano odreena uska tolerancija, odnosno za one
kote koje ne utiu na upotrebljivost dela i sklopa. Mogu se definisati na
nekoliko naina.
Prvi je da se u rubriku Tolerancije slobodnih mera zaglavlja crtea stavi
oznaka standarda koji ih definie, na pr. JUS M.A1.410 sueni.
Drugi nain je da se u rubriku zaglavlja za crte napie vrednost tolerancije,
na pr. 0,150. To znai da ova tolerancija vai za sve kote na crteu koje
nisu drugaije definisane.
Trei nain je da se na crteu u tabeli daju vrednosti za pojedine opsege
kota, na pr.:

etvrti nain je da se za te kote ne daje nijedan podatak o tolerancijama

slobodnih mera. To znai da njihove tolerancije zavise od tehnolokog
 245

postupka izrade i strunosti lica koje ih propisuje. Koristi se onda kada

tanost kota nije bitna.
Vrednosti tolerancija slobodnih mera su date u tabelama 12.2.1; 12.2.2
i12.2. 3.
Upotreba tolerancija slobodnih mera ima sledee prednosti:
crtei su laki za itanje
smanjuje se vreme potrebno za konstruisanje s obzirom da otpada
detaljnije proraunavanje tolerancija
crte jasno govori koji elementi se mogu izraivati uobiajenim
procesima
ugovaranje poslova postaje bre

Tabela 12.2.1. Dozvoljena odstupanja duinskih mera izuzev spoljanjih

zaobljenja i zakoenja

Tabela 12.2.2. Dozvoljena odstupanja radijusa zaobljenja i zakoenja

spoljanjih ivica
 246

Tabela12.2. 3 Dozvoljena odstupanja uglovnih mera

Sloene tolerancije Mera dobijena kombinacijom vie pojedinanih mera

naziva se sloena mera, a njene tolerancije nazivaju se sloene tolerancije.
Sloena tolerancija jednaka je zbiru tolerancija pojedinanih mera
(sl.12.2.1.).

Sl. 12.2.1. Sloene tolerancije: a) zbir duinskih mera;b) razlika duinskih

mera.
 247

13.0. TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Kao to se pri izradi delova maina ne mogu postii idealne mere, tako se
ne mogu postii ni idealni oblici povrina i njihovi meusobni poloaju
koji su naznaeni na crteu. razlozi su isti kao i kod tolerancija duinskih
mera.
Nije dovoljno samo definisati tolerancije mera, jer se moe desiti da su za
tane vrednosti mera oblici povrina neodgovarajui (sl. 13.0.1). Valjak sa
slike moe na svakom merenom mestu imati vrednost prenika od 10mm,
pa da opet bude kart zbog neodgovarajueg oblika po duini, odn.
neodgovarajue ose simetrije. To vai i za ostale povrine i meusobne
poloaje (sl. 13.0.2)

Slika 13.0.1. a,c)idelani oblici, b,d,)mogui oblici

Sl. 13.0.2 Idealni i mogui meusobni poloaji povrinai predmeta

a) idealni poloaji povrina b, c i d) mogui poloaji povrinai

Da odstupanje od idealnog oblika i poloaja ne bi bilo proizvoljno i da

izraeni predmet ima upotrebnu vrednost propisuju se i tolerancije oblika
i poloaja.
Da bi se na crteima oznaile tolerancije oblika i poloaja koriste se
elementi prikazani ns sl. 13.0.3 Sve oznake se crtaju tankom linijom (tipa
B). Veliina okvira (kuica) u koje se upisuju podaci zavisi od odabrane
visine slova.
 248

Sl. 13.0.3.Elementi oznake oblika i poloaja

Pokazna strelica moe da stoji na konturnoj, pomonoj kotnoj, pokaznoj i

osnoj liniji (isto kao i kukice). Kada se tolerancija oblika i poloaja odnosi
na povrinu ili liniju povrine, okvir sa tolerancijom koji se zavrava
strelicom moe da stoji na konturnoj ili pomonoj kotnoj linij (sl. 13.0.4).
Ako se tolerancija odnosi na osu ili sredinju ravan, okvir sa strelicom stoji
u produetku kotne linije ili na samoj osnoj linij (sl. 13.0.5).

Sl. 13.4.

Sl.13.0.5.
Referentni trougao sa referentnim slovom (referentni elemenat) moe da
stoji na konturnoj, pomonoj kotnoj i osnoj liniji. Referentni trougao moe
da bude popunjen ili ne (sl. 13.0.6).
Referentna slova su velika latinina slova: A, B, C, ... Referentni trougao
sa slovom stoji na povrini koja je u uzajamnoj vezi sa povrinom za koju
se propisuje tolerancija poloaja i na kojoj stoji pokazna strelica. Znai, za
povrinu na kojoj stoji pokazna strelica, propisuje se tolerancija poloaja u
odnosu na povrinu na kojoj stoji referentni trougao..
 249

Sl.13.0.6.

13.1. SIMBOLI ZA TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Simboli za toleranciju oblika i poloaja dati su na sl. 13.1.1.

Slika13.1.1. Simboli oblika

13.2. NAINI OZNAAVANJA TOLERANCIJE OBLIKA I

POLOAJA

Vrednost tolerancije oblika i poloaja t se izraava u mm. Zone tolerancije

su razliite i date su na sl. 13.2.1. Kada se tolerancija odnosi na liniju, zona
tolerancije moe da bude ograniena: sa dve idealno paralelne linije na
rastojanju t (sl. 13.2.1.a)., sa dve krive linije izmeu kojih je idealan krug
prenika t (sl. 13.2.1.b), da bude unutar idealnog cilindra prenika t (sl.
13.2.21c), unutar kvadra idealnih dimenzija t1 i t2 (sl. 13.2.1.d) ili unutar
dva idealno koncentrina kruga na rastojanju t (sl. 13.2.1.e). Kada se
tolerancija odnosi na povrinu, zone tolerancije su ograniene: sa dve
 250

idealno paralelne ravni na rastojanju t (sl. 13.2.1.f), sa dve krive povrine

izmeu kojih su idealne kugle prenika t (sl. 13.2.1.g) i izmeu dva idealna
cilindra na rastojanju t (sl. 13.2.1.h). Stvarne ivice ili povrine predmeta
(nacrtane debljom linijom) moraju da budu u zonama tolerancija oblika i
poloaja.

Sl. 13.2.1. zone tolerancija oblika i poloaja

Kada se simbol odnosi samo na jednu liniju ili povrinu daje se samo
vrednost tolerancije bez referentnog slova (sl. 13.2.2.a). Kada se simbol
odnosi na oznaenu povrinu (na kojoj stoji pokazna strelica) i jo jednu
referentnu, daje se referentno slovo (sl. 13.2.2.b). Kada se tolerancija
odnosi na vie referentnih povrina, a redosled prioriteta nije bitan, tada se
referentna slova piu, jedno za drugim, u istu kuicu (sl. 13.2.2.c), a kada
je bitan kao na sl.13.2.2.d. Ako tolerancija vai za vie istih elemenata
oznaava se kao na sl 9e. Oznaka 6x znai da ima est istih detalja sa istom
tolerancijom. Kada se za jednu povrinu daju dve ili vie razliitih
tolerancija, oznaavaju se kao na sl. 13.2.2.f. Ako tolerancija vai samo za
ogranienu duinu na glatkom delu na kome stoji strelica, oznaava se kao
na sl. 13.2.2.g. Oznaka /300 znai da tolerancija vai na duini od 300 mm.
Kada je vrednost tolerancije razliita po duini oznaava se kao na sl.
13.2.2.h.

Sl.13.2.2.
 251

13.3. ZNAENJE SIMBOLA TOLERANCIJE

Pravnost
Ovaj simbol se odnosi na pojedinane konturne linije, osne i simetralne
linije. Znai da linija, na kojoj stoji pokazna linija, mora da se nalazi
izmeu dve idealno prave linije na rastojanju datom vrednou tolerancije.
Na sl. 13.3.1. dat je primer za tolerisanje ivice predmeta, na sl. 13.3.2.
tolerancija svake pojedinane linije povrine, a na sl. 13.3.3. tolerancija
ose.

Slika 13.3.1.

Sl.13.3.2.

Sl.13.3.3.
 252

1. Ravnost
Ovaj simbol se odnosi na ravnu povrinu ili simetralnu povrinu predmeta.
Znai da ravan na kojoj stoji pokazna linija, mora da se nalazi izmeu dve
idealno ravne i meusobno paralelne povrine na rastojanju datom
vrednou tolerancije (sl. 13.3.4.).

Sl.13.3.4.
2. Krunost
Ovaj simbol se odnosi na pojedinane na krune povrine (cilindrine i
konine). Znai da krunica, na kojoj stoji pokazna linija, mora da se nalazi
izmeu dve idealne i koncentrine krunice na rastojanju datom vrednou
tolerancije (sl. 13.3.4.). Kada je predmet konian, znai da na svakom
poprenom preseku vai dati zahtev.

Sl.13.3.4..
3. Cilindrinost
Odnosi se na cilindrine povrine. Znai da se cilindar, na kom stoji
pokazna linija, mora da se nalazi izmeu dv koaksijalna cilindra na
rastojanju datom vrednou tolerancije (sl. 13.3.5.).

Sl.13.3.5.
 253

4. Profil linije
U svakom preseku paralelnom sa projekcijskom ravni tolerisani profil
mora biti izmeu dve linije obavijene krugovima prenika datih vrednou
tolerancije, a iji centri se nalaze na liniji koja predstavlja idealni
geometrijski oblik (sl. 13.3.6).

Sl.13.3.6.
5. Profil povrine
Tolerisana povrina mora biti izmeu dve povrine obavijene loptama
prenika datih vrednou tolerancije, iji centri se nalaze na povrini koja
predstavlja idealni geometrijski oblik (sl. 13.3.7)

Sl.13.3.7.
6. Paralelnost
Definie toleranciju paralelnosti dve ili vie povrina ili simetralnih linija.
Na sl. 13.3.8 prikazano je korienje i znaenje ovog simbola za dve
paralelne povrine. Povrina, na kojoj stoji pokazna linija, mora da se
nalazi izmeu dve paralelne ravni, na rastojanju datom vrednou
tolerancije, koje su paralelne sa referentnom ravni.
Oznaavanje paralelnosti osa pokazano je na sl. 13.3.9. Ako je osa za koju
se propisuje tolerancija, ograniena u dve ravni onda se oznaava kao na
sl. 13.3.10.
 254

Sl.13.3.8.

Sl.13.3.9.
 255

Sl.13.3.10.
7. Upravnost
Povrina na kojoj stoji pokazna linija, mora da se nalazi izmeu dve idealno
ravne i paralelne ravni, na rastojanju datom vrednou tolerancije, koje su
idealno upravne na referentnu povrinu (sl. 13.3.11). Tolerancija
upravnosti povrine i ose simetrije data je na sl. 13.3.12.

Sl.13.3.11.
 256

Sl.13.3.12.
8. Nagib
Povrina, pod zadatim uglom, na kojoj stoji strelica moe da se nalazi
izmeu dve idealno ravne i paralelne ravni na rastojanju definisanom
tolerancijom, koje su pod zadatim uglom u odnosu na referentnu ravan
(sl.13. 3.13).

Sl.13.3.13.

9. Lokacija
Definie se tolerancija poloaja odreenih detalja na predmetu (otvora,
lebova ...). Primer na sl. 13.3.14 definie meusobni poloaj otvora
prenika 7mm. Referentna rastojanja su 12 i 17mm. Ove kote predstavljaju
IDEALNE GEOMETRIJSKE MERE (uokviruju se pravougaonikom na
crteu). U odnosu na njih ose cilindara mogu da se nalaze u idealnim
cilindrima prenika 0,1 mm.
 257

Sl.13.3.14.

10. Koncentrinost i koaksijalnost

Definie se podudarnost osa krunih povrina. Osa dela predmeta na kome
stoji referentni elemenat ostaje idealna, a osa dela na kome se nalazi
pokazna strelica moe da se kree u okviru cilindra iji je prenik zadat
vrednou tolerancije (sl. 13.3.15). Druga mogunost za oznaavanje (bez
referentnog elementa) data je na sl. 13.3.16. Referentna osa je osa
sredinjeg dela (ona ostaje idealno prava), a ose na kojima se nalaze
pokazne strelice nalaze se u cilindru iji je prenik definisan zadatom
tolerancijom.

Slika 13.3.15.

Sl.13.3.16.

11. Simetrinost
Definie se tolerancija poloaja ljebova u odnosu neke ose predmeta. Na
sl. 13.3.17 dat je primer oznaavanja u sluaju da postoji referentni
 258

elemenat, a na sl. 13.3.18 sluaj kada ga nema. U ovom sluaju osa

sredinjeg dela predmeta je referentna (ostaje idealna), a ose dva ljeba na
kojima stoje pokazne strelice nalaze se u zoni tolerancije od 0,05 mm.

Slika 13.3.17

Sl.13.3.18.

12. Bacanje
Definie se ravnost (aksijalno bacanje) i krunost obrtanja (radijalno
bacanje) izmeu definisanih povrina. Na sl. 13.3.19 dat je primer za
ravnost obrtanja. eona povrina predmeta pri obrtanju moe da se kree
u zoni izmeu dve idealno paralelne povrine na rastojanju od 0,2 mm u
odnosu na cilindrinu povrinu na kojoj stoji referentni trougao. U primeru
za krunost obrtanja (sl. 13.3.20) cilindrina povrina na kojoj stoji
pokazna strelica pri obrtanju moe da se kree izmeu dva koaksijalna
cilindra na rastojanju od 0,1 mm.

Sl.13.3.19.
 259

Sl.13.3.20.

13. Ukupno bacanje

Znaenje simbola za ukupno bacanje je istovetno kao simbola za bacanje.
Razlika je u nainu kontrole (merenja) bacanja i voenja instrumenta pri
merenju.

13.4. TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA SLOBODNIH

MERA

Tolerancije oblika i poloaja znatno poskupljuju izradu mainskih delova

te se propisuju tamo gde su neophodne. Za sve ostale delove predmeta za
koje nisu eksplicitno propisane vae tolerancije oblika i poloaja slobodnih
mera (revidiran standard JUS. M. A1. 411) za koje su utvrene tri klase
tolerancija (H, K i L). Na crteu se to oznaava u odgovarajuoj rubrici
zaglavlja za crte :Tolerancije slobodnih mera. Na crteu se oznaava
kao ISO 2768-K. Upotreba optih tolerancija oblika i poloaja daje sledee
prednosti:
crtei se lake itaju
smanjuje se vreme potrebno za konstruisanje obzirom da otpada
potreba za detaljnim prouavanjem tolerancija
crte jasno govori koji elementi se mogu izraivati uobiajenim
procesima, a istovremeno doprinosi poveanju tehnolokog nivoa,
jer se smanjuje nivo potrebne kontrole
mere koje imaju pojedinane tolerancije za veinu delova treba da
budu one mere koje zbog funkcije dela zahtevaju posebnu panju u
izradi
 260

Ove prednosti dolaze do izraaja samo u sluaju ako postoji dovoljna

verovatnoa da optae tolerancije nee biti prekoraene, tj. kada je
uobiajena radionika tanost konkretnih radionica jednaka ili bolja od
optih tolerancija naznaenih na crteu.

14.0. OPTI PRINCIPI TOLERISANJA

Osnovni principi tolerisanja primenjuju se u tehnikom crtanju i tehnikoj

dokumentaciji za utvrivanje:
duinskih mera i njihovih tolerancija,
uglovnih mera i njihovih tolerancija
geometrijskih tolerancija,
koje odreuju oblik dela sa etiri aspekta:
veliine;
oblikae
orijentacije;
poloaja.
Svaka naznaena mera ili geometrijski zahtevi na crteu moraju biti
nezavisni, izuzev ako je meusobni odnos naznaen. Tamo gde meusobni
odnos nije naznaen geometrijske tolerancije se primenjuju bez obzira na
veliinu oblika i nisu ni u kakvoj meusobnoj zavisnosti.

1. Tolerancije duinskih mera

Tolerancije duinskih mera kontroliu samo lokalne mere (merenje u dve
take) oblika, ali ne i odstupanje od oblika (na pr. odstupanje od krunosti
i pravosti cilindrinog oblika ili odstupanje od ravnosti dve paralelne
povrine).
Odstupanje od oblika se moe ograniiti:
odreivanjem pojedinanih tolerancija oblika,
optim geometrijskim tolerancijama,
principom omotaa.

2. Tolerancije uglova
Tolerancije uglova, izraene u uglovnim jedinicama, odreuju samo pravac
linije ili linijskih elemenata povrina, ali ne i njihovo odstupanje od oblika
(sl. 14.0.1).
Opti pravac linije koji proizilazi iz stvarne povrine je pravac dodirne
linije idealnog geometrijskog oblika (sl. 14.0.1). Maksimalno rastojanje
 261

izmeu linije dodira i stvarne linije mora biti to je mogue manje

vrednosti.

Sl.14.0.1.Tolerancije uglova

Odstupanje od oblika se odreuje:

pojedinano utvrenim tolerancijama oblika
optim geometrijskim tolerancijama
Geometrijske tolerancije
Geometrijske tolerancije utvruju odstupanja oblika od geometrijski
tanog:
oblika, ili
pravca, ili
poloaja,
bez obzira na veliinu oblika.

Geometrijske tolerancije se zbog toga primenjuju nezavisno od stvarnih

lokalnih mera pojedinanog oblika. Odstupanja od geometrijskog oblika
mogu dostii maksimalnu vrednost bez obzira na to da li popreni presek
ima meru maksimuma materijala ili ne. Na primer, osovina sa merom
maksimuma materijala u svakom preseku moe imati ispupenje unutar
tolerancija krunosti kao i biti savijena za vrednost tolerancija pravosti (sl.
14.0.2).
 262

Sl.14.0.2.

Meusobna zavisnost mera i geometrije

Meusobna zavisnost mera i geometrije moe se izraziti pomou:
principa omotaa
principa maksimuma materijala

3. Princip omotaa
Za jednostavan oblik, koji ini bilo cilindrina povrina, bilo dve paralelne
ravni, moe se primeniti princip omotaa. Princip se sastoji u tome da
omota idealnog oblika mera maksimuma materijala ne sme biti
prekoraen.
Princip omotaa moe biti oznaen:
pomou oznake (veliko slovo E u krugu) nakon tolerancije (sl.
14.0.3a)
upuivanjem na standard koji se poziva na princip omotaa

PRIMER princip omotaa primenjen na cilindrini oblik

a) prikazivanje na crteu
 263

Sl.14,0.3.

b) funkcionalni zahtevi:
povrina cilindrinog oblika ne sme prekoraiti omota idealnog
oblika mera maksimuma materijala 150
nijedna stvarna mera ne sme biti manja od 149,96

Na osnovu ovoga stvarni deo mora zadovoljiti sledee zahteve:

svaki stvarni lokalni prenik osovine mora ostati unutar
tolerancijskog polja veliine 0,04 i mora da se kree izmeu 150
i 149,96 (sl. 14.0.3b)

Sl.14.0.3/b

cela duina osovine mora biti u granicama omotaa cilindra

idealnog oblika prenika 150 (sl. 14.0.3c i 14.0.3d)
 264

Sl.14.0.3/c

Sl.14.0.3/d

Na osnovu ovoga sledi da je osovina tano cilindrina kada svaki stvarni

lokalni prenik ima meru maksimuma materijala 150 (sl. 14.0.3e).
 265

Sl.14.0. 3/e

4. Princip maksimuma materijala

Neosporno je da se za svaki sklop tolerancije oblika i poloaja moraju
usvajati tako da je i pri najnepovoljnijem sluaju, kada je ostvaren tzv.
kriterijum maksimuma materijala (na pr. minimalni otvor i maksimalna
osovina), mogue ostvariti funkcionalni sklop.
U sluaju da je dimenzija elementa manja od maksimalno dozvoljene mere,
kriterijumom maksimum materijala dozvoljava se poveanje tolerancije
oblika i poloaja za veliinu razlike mera pri uslovu maksimum
materijala i stvarne mere. Ovim uslovom se, nesumnjivo, utie na
smanjenje karta pa ga zbog toga treba, kad god je to mogue, koristiti.
Oznaavanje uslova maksimum materijala vri se oznakom M u krugu,
koja se postavlja iza:
vrednosti tolerancije oblika ili poloaja,
oznake (slova) referentnog elementa,
i jedne i druge oznake (sl. 14.0.4)
u zavisnosti od toga na koji se parametar odnosi uslov maksimum
materijala.

Sl.14.4.

Primer naina ispisivanja tolerancije poloaja, sa primenom kriterijuma

maksimum materijala, dat je na slici 14.0.5.
 266

Slika 14.0.5 Tolerancija upravnosti sa primenom kriterijuma "maksimum

materijala"

U navedenom primeru, u sluaju da je osovina uraena na meru

maksimum materijala, to znai da je najvee dozvoljeno odstupanje
poloaja njene ose 0,04 i da tada zauzima najvei prostor od 0,04, kao
to je pokazano na slici 14. 0.6.

Slika 14.0.6 Prikaz dozvoljenog odstupanja osovine (sl. 14.0.5) a- pri

najveem preniku osovine; b- najmanjem preniku osovine

Ako je stvarana dimenzija osovine manja od maksimalno dozvoljene mere

onda se kriterijumom maksimum materijala dozvoljava poveanje
odstupanja poloaja njene ose od 0,06, kao to je prikazano na sl. 6b.
U veini sluajeva ovakvim tolerancijama se dozvoljava znatno vee
odstupanje oblika i poloaja, to svakako znatno utie na smanjenje karta
i time trokova proizvodnje, tako da je primena uslova maksimuma
 267

materijala, u okviru tolerancija oblika i poloaja, ne samo opravdana ve

i poeljna.
Ako se posredstvom kriterijuma maksimum materijala dozvoljava
poveanje tolerancija oblika i poloaja i bazne povrine, onda se to
oznaava na nain prikazan na slici 14.0.7.

Slika 14.0.7 Prikaz maina oznaavanja kriterijuma maksimum

materijala kada se on odnosi na tolerisanu kotu i na referentni elemenat

15.0. OZNAAVANJE KVALITETA I POVRINSKE

HRAPAVOSTI

Neravnine na povrini mainskog dela ne mogu se izbei jer nastaju kao

posledica primene odgovarajueg postupka izrade. Prema stepenu
nepravilnosti odreuje se kvalitet obraene povrine koji utie na
smanjenje trenja kod kliznih povrina, spreavanje pojave koncentracije
napona, hermetinost, otpornost na koroziju i konano estetski izgled
 268

proizvoda. Za odreenu povrinu se u odnosu na njenu funkciju definie

optimalan kvalitet obrade, je se zahtevima za finije obraenim povrinama
poskupljuje proizvodnja.Ukoliko se obraena povrina u poprenom
preseku uvea mogu da se uoe mikrogeometrijske nepravilnosti povrine
u odnosu na geometrijski idealno ravnu povrinu.

1. Osnovni parametri hrapave povrine:

Hrapavost povrina mainskih delova karakterisana je oblikom i

veliinom neravnina.
Stvarna povrina je povrina koja ograniava mainski deo.
Geometrijska povrina je povrina definisana crteom ili postupkom
obrade, ne uzimajui u obzir greke oblika i hrapavosti.
Efektivna povrina je priblina slika stvarne povrine, koje se sredstvima
merenja moe ustanoviti.
Referentna duina (l) je odabrana duina odseka profila, tako da je
eliminisan uticaj valovitosti i drugih nepravilnosti. sli.15.0.1.
Srednja linija profila je linija koja ima oblik geometrijskog profila, a koje
see efektivni profil, tako da u granicama referentne duine, suma kvadrata
odstojanja svih taaka profila od te linije bude minimalna (sl. 15.0.2).
Parametri mikroprofila obraene povrine su najvea visina neravnina
Rmax, srednja visina neravnina Rz i srednje aritmetiko odstupanje
mikroprofila Ra. Srednje aritmetiko odstupanje mikroprofila Ra definie
se kao srednja aritmetika vrednost odstojanja svih taaka efektivnog
profila od srednje linije na referentnoj duini (sl. 15.0.2,a)

Slika 15.0.1. Relativna duina hrapave povrine

 269

Slika 15.0.2. Mikroprofil obraene povrine

2. Kvalitet obrade povrine

Srednja aritmetika vrednost odstupanja svih taaka efektivnog profila
u odnosu na srednju liniju m, na referentnoj duini l, slika 15.0.3.
rauna se po obrascu:

Slika. 15.0.3. Srednja armimetika vrednost svih taaka

 270

i predstavlja srednje odstupanje od profila koje se najee koristi kao

parametar za odreivanje kvaliteta obrade povrine (klase hrapavosti).

3. Klase povrinske hrapavosti

Na osnovu Rapovrinska hrapavost mainskih delova se razvrstava u

12 klasa hrapavosti, prikazano u tabeli 15.0.1:

Tabela.15.0.1. Klase hrapavosti

4
Manji broj odraava finiji kvalitet obraene povrine.

4. Veza ISO tolerancija i klasa povrinske hrapavosti

Izmeu klasa ISO tolerancija i klasa povrinske hrapavosti mainskih

delova postoji uzajamna zavisnost, data je u tabeli 15.2.
 271

Tabela 15.0.2. Veza izmeu ISO tolerancije i klase hrapavosti

5. Oznaka kvaliteta obraene povrine

Utvrena klasa povrinske hrapavosti se u tehniki crte unosi pomou

standardom utvrenih oznaka. Osnovna oznaka (sl.15.0.4.) za
oznaavanje kvaliteta obraene povrine mainskog dela se sastoji od
dva kraka pravih linija pod uglom od 60u obliku kukice:

Sl.15.0.4 Oznaka za oznaavmje kvaliteta povrine

sa osnovnim merama koje zavise od formata crtea, tabela 5.0.2. :

 272

Tabela 15.0.2. Osnovne veliine znaka kvaliteta povrine

Ukoliko se radi o povri koja se obrauje skidanjem strugotine koristi

se osnovna kukica u zatvorenom obliku:

dok se kod povrina koje se obrauju bez skidanja strugotina koristi

osnovna kukica sa dodatkom kruia:

Kada je potrebno dopisivanje nekih dopunskih oznaka, duem kraku

bilo kog oblika kukice se dodaje nastavak u obliku horizontalne linije
ija duina zavisi od duine dopunske oznake:

6. Zbirni znak za dodatne oznake

a vrednost hrapavosti Rau mikrometrima ili broj klase

hrapavosti N1 do N12
b metod proizvodnje, postupak ili prevlaka
 273

c referentna duina
d pravac prostiranja neravnina
e dodatak za mainsku obradu
f drugi kriterijumi hrapavosti (Rz, Rmax

Tbelarni pregled zbirnih znakova za oznaavanje hrapavosti tehnikih

povrina na tehnikim crteimaprikazano je na slici 15.0.5.

Slika 15.0.5. Grafiki simboli za oznaavanje hrapavosti povrine

Oznaka povrinske hrapavosti

Kada je naznaena samo jedna vrednost ona predstavlja maksimalnu

dozvoljenu vrednost povrinske hrapavosti izraenu glavnim kriterijumom
hrapavosti Ra ili odgovarajuom klasom hrapavosti (na primer: a=N9 ili
a=6,3).
Ako se naznauju najvea i najmanja granina vrednost glavnog
kriterijuma prikazuju se obe vrednosti i to tako da vrednost finijeg kvaliteta
obrade (a1) bude iznad vrednosti grublje obrade (a2) (na primer: a1=1,6i
a2=6,3, odnosno a1=N7 i a2=N9).

7. Oznake specijalnih karakteristika povrinske hrapavosti

Na mestu oznaenom sa a daje se vrednost srednjeg aritmetikog
odstojanja profila Ra izraena u mm ili odgovarajui broj klase (sl. 15.5).
 274

Sl.15.5.
Na mestu b daje se postupak izrade (liveno, kovano, brunirano, ...itd.)
(sl.15.0.6 ). Referentna duina daje izraena u mm daje se na mestu c (sl.
15.0.7).

Sl.15.0. 6. Sl.15.0.7.

Na mestu d daje se oznaka za pravac prostiranja neravina (brazdi) koje

ostaju nakon obrade (sl. 15.0.8). U tabeli na sl 15.0.3. dato je znaenje
oznaka za pravac prostiranja neravnina.

Tabela.15.0.8. Znaci pravca prostiranja neravnina

 275

Tabela 15.0.3. Znaenje ozmaka pravca prostiranja neravnina

8. Oznaavanje na crteima

Ukoliko se uz oznaku upisuje samo vrednost povrinske hrapavosti tada

oznaka moe biti u bilo kom poloaju, ali sama vrednost mora biti
orijentisana tako da bude itljiva odozdo i sa desne strane, primer na slici
15.0..
 276

Slika 15.0.9. Oznaavanje na crteu

Ako oznaka za kvalitet hrapavosti sadri dodatne oznake stanja povrine

onda ona mora biti upisana u crtetako da bude itljiva sa desne strane i
odozdo.

Oznaka se dovodi u vezu sa povrinom na koju se odnosi sl.15.0.10:

direktno
inijom produetka povrine i
odreenom linijom

Slika15.0.10.
Oznaka i strelica moraju svojim vrhom da priu povrini sa spoljne strane
predmeta.
Znak za povrinsku obradu se koristi samo jednom za jednu povrinu,
15.0.11. i to u projekciji u kojoj je ta povrina dimenzionisana:
 277

Slika 15.0.11
Ukoliko sve povrine treba da imaju isti kvalitet obrade oznaka se ne
stavlja na svaku od povrina vese propisuje zajednika oznaka koja se
postavlja u desnom gornjem uglu crtea, slika 15.0.12:

Slika 15.0.12. Slika 15.0.13.

Ako se zahteva ista hrapavost na veem broju povrina onda se ona

propisuje zbirnim znakom u desnom gornjem uglu crtea, slika 15.0.13.
Izmeu dve kose crte upisuju se ostali stepeni hrapavosti koji se odnose na
druge povrine prema rastuim brojevima, odnosno grubljim obradama, a
te oznake se takoe moraju ucrtati i na odgovarajuim mestima u crteu:
Umesto da se izmeu kosih crta upisuje vie znakova moe se upisati samo
osnovna oznaka u vidu otvorene kukice, slika 15.0.14., to upozorava da
se oznake kvaliteta obrade pojedinih povrina treba da potrae na samom
crteu:
 278

Slika 15.0.14.

9. Uproenja sloenih oznaka

Da bi se izbeglo ponavljanje sloenih oznaka mogu se koristiti uproene

oznake (slika 15.0.15.) pod uslovom da se njihovo znaenje prikae na
crteu:

Slika 15.0.15.
Koji e se kvalitet povrina usvojiti zavisi od uloge, funkcije i naleganja
dela u sklopu, od cene, naina izrade i sl. U tabeli 15.0.4. dat su opsezi
kvaliteta povrinske hrapavosti u zavisnosti od postupka izrade.
 279

Tabela 15.0.4. Postupci obrade i hrapavosti povrine

Pored savremnih dijagnostikih ureaja ovog vremna, za merenje

hrapavosti obraene povrine esto se u proizvodnim pogonim koristi
vizuelni uporedni etaloni takozvani Rugotest. Rugotest je test usporedni,
koji omoguuje da struno lice procijeni povrinu pomou referenca na na
bazi etalona hrapavosti. Poreenje se vri optiki, okom, i osjeaju,
dodirom prstom. Na slici 15.0.16. prikazan je Rugotes sa klasama
hrapavosti od N2 do N10.
 280

Slika 15.0.16. Rugotest

10. Praktini primeri oznaavanja

 281

Oznaavanja kvaliteta povrine na radionikom crteu

16.0. RADNI NAPONI U OSNOVNIM DELOVIMA MAINSKIH

SISTEMA

1. Definicija i podela mainskih elemenata

Mainski elementi su izvrioci elementarnih funkcija mainskog sistema.

Mainski sistemi su materijalizovani proizvodi ljudskog rada koji
samostalno vri odreenu funkciju. Mainski sistemi mogu biti: energetski,
radni i posebne namene. Energetski sistem vri pretvaranje jednog oblika
energije u drugi, radni sistemi vre konkretan rad i sistemi posebne namene
ostvaruju posebne funkcije. Mainski sistemi su sastavljeni od mainskih
grupa, podgrupa, sklopova, podsklopova i delova koji su funkcionalno
povezani u jednu tehniku celinu. Pod osnovnim mainskim delom se
podrazumeva deo maine koji se ne moe dalje rasklopiti. Vie
funkcionalno povezanih osnovnih mainskih delova ine mainski
podsklop a vie podsklopova i osnovnih delova ine mainski sklop.
 282

Mainski sklopovi, podsklopovi i osnovni delovi meusobno funkcionalno

povezani ine mainsku podrgupu ili grupu.
Mainski elementi mogu biti mainski delovi, podslopovi, sklopova ili
mainska podgrupa ili grupa ukoliko izvravaju elementarne radno-
tehnike funkcije. Mainski elementi se dele na opte, koji su sastavni
delovi svih vrsta maina i posebne, koji se ugrauju na ogranienom broju
maina. Zavisno od funkcije koju vre opti mainski elementi se dele na :

1. Mainski elementi za vezu koji obezbeuju vezu mainskih

elemenata u sklopu (zakivci, zavrtnji, klinovi, ivije ...)
2. Mainski elementi za prenos snage koji omoguavaju
transformaciju mehanike energije (frikcioni, kaini, zupani i
lanani parovi)
3. Mainski elementi za obrtno kretanje koji nose obrtne elemente i
stvaraju obrtno kretanje (osovinice, osovine i vratila).

Prouavanje mainskih elemenata ima za cilj da obezbedi pregled

konstrukcionih oblika, tolerancija, materijala, standarda i drugih vanih
podataka za svaki mainski element. Pored toga od izuzetnog znaaja je pri
prouavanju mainskih elemenata, odreivanje optereenja kjoima su
izloeni, utvrivanje stvarnog naponskog stanja u zavisnosti od kritinog
napona, odreivawe stepena sigurnosti i radnog veka, kao i proraun
kinematskih i geometrijskih veliina.

2. Optereenje mainskih elemenata

Pri ostvarivanju elementarnih radno-tehnolokih funkcija mainski

elementi prenosa odreena radna optereenja i trpe sloena naprezanja i
deformacije. Za odreivanje karaktera radnog optereenja neophodno je
poznavanje intenziteta, pravca i smera svih sila i obrtnih momenata koje
isti prenose, kao i reima rada. U optem sluaju to su prostorni sistemi sila
i spregova, koji su posledica otpora koje maine savlauju vrei koristan
rad.
Optereenje mainskih elemenata u toku vremena moe biti: Statiko
(stalne veliine) i dinamiko (promenljive veliine).Statiko optereenje
postepeno raste a po dostizanju odreene vrednosti se ne menja.
Dinamiko optereenje moe biti jednosmerno promenljivo i naizmenino
promenljivo, koje se menja izmeu proizvoljnih donjih i gornjih vrednosti
 283

3. Osnovni radni naponi u delovima mainskih elemenata

Osnovni delovi elemenata mainskihsistema su u toku rada izloeni

dejstvu niza fizikih i hemijskih veliina, odnosno dejstvu sila i spregova,
toplote, hemijskih jedinjenja, magnetnih i elektrinih veliina, zvunog
pritiska, dejstvu sunevog, radioaktivnog i drugog zraenja i dr.prikazano
na slici 16.0.1.

Slika 16.0.1. Shema optereenja osnovnih mainskih sistema

Sve ove veliine predstavljaju optereenja osnovnih delova i izazivaju u

toku rada odreena stanja u njima - naponska, dinamika, toplotna,
strukturna, radioaktivna, magnetna, elektronaponska i dr. Pokazatelji ili
merila izazvanih stanja su naponi, deformacije i njihove uestanosti.

16.1. POJAM ELASTINOSTI I PLASTINOSTI

Svaki deo pod dejstvom spoljanjih sila menja, u veoj ili manjoj meri, svoj
oblik i dimenzije. Promena oblika i dimenzija pod dejstvom spoljnjeg
optereenja se zove DEFORMACIJA. Sposobnost dela da zauzme svoj
prvobitni oblik nakon udaljenja spoljnih sila naziva se ELASTINOST.
Elastini delovi trpe elastine deformacije koje nestaju im prestanu uzroci
(spoljne sile) koji su ih izazvali. Elastine osobine deo zadrava samo do
izvesne granice optereenja koje su specifine za svaku vrstu materijala.
im se ova granica prekorai, telo se ne vraa u svoj prvobitni oblik ve
dobija trajne - plastine deformacije, koje mogu da dovedu do loma dela i,
prema tome, nisu dozvoljene.
 284

16.2. VRSTE OPTEREENJA

Optereenje u zavisnosti od vremena moe biti, slika 16.2.1.:

Slika16.2.1. Dijagram optereenja

Vrsta optereenja
mirno - statiko
dinamiko
- jednosmerno promenljivo
- naizmenino promenljivo
udarno
- jednosmerno
- naizmenino
Mera intenziteta unutranjih sila, svedena na jedinicu povrine, naziva se
NAPON. Pri svakom dejstvu optereenja u unutranjosti materijala
(sl.16.2.2.) se javlja napon koji se, kao vektorska veliina, moe razloiti
na:
normalni - pravac normale na povrinu
tangencijalni - pravac u ravni preseka
 285

Slika 16.2.2. Normalni i tangencijalni napon

16.3. VRSTE NAPREZANJA

1. Zatezanje i pritisak
Zatezanje i pritisak na deo deluju sile koje lee u osi tapa. Ove sile se
nazivaju aksijalne sile. pri zatezanju aksijalne sile deluju u polje, a pri
pritisku jedna prema drugoj, slika 16.3.1. Kod ovog

Slika16.3.1. Normalni napon

naprezanja se javlja normalni napon.

2. Smicanje
Smicanje sile su iste veliine, suprotnog smera i sa pravcima koji lee u
dve beskonano bliske paralelne ravni, slika 16.3.2.. Kod ovog naprezanja
se javlja tangencijalni napon.

Slika16.3.2. Smicanje
3. Savijanje
Savijanje sile i spregovi deluju u ravni koja prolazi kroz osu tapa. Kod
ovog naprezanja se javlja normalni napon, slika 16.3.3.
 286

Slika 16.3.3.Savijanje

4. Uvijanje
Uvijanje optereenje predstavljaju spregovi (dva ili vie) koji lee u
ravnima na osu tapa, slika 16.3.4. Ovi spregovi se nazivaju obrtnim, a
njihovi momenti obrtnim momentima. Kod ovoga naprezanja se javlja
tangencijalni napon.

Slika 16.3.4. Uvijanje

5. Izvijanje
Izvijanje poseban sluaj kada deo (oblika tapa) pod dejstvom odreenih
vrednosti aksijalnih sila gubi svoj pravolinijski oblik i prelazi u
krivolinijski, slika 16.3.5. U ovom sluaju se javlja kritini napon na
izvijanje.

Slika 16.3.5.Izvijanje

6. Sloeno naprezanje
Sloeno naprezanje pod dejstvom razliitih optereenja javljaju se i
razliiti naponi koji se redukuju na ekvivalentni napon, slika 16.3.6.
 287

Slika 16.3.6. Sloeno naprezanje

16.4. HUKOV ZAKON

Hukov zakon kae da je deformacija tijela proporcionalna primijenjenoj

sili pod uslovom da se ne prijee granica elastinosti tijela. Kada se sila
ukloni tijelo e se vratiti u svoj prvobitni oblik. Zakon je otkrio engleski
fiziar Robert Huk 1676.
Elastina sila je sila u tijelima koja vraa tijelo iz deformisanog u poetno
stanje.Deformacija tijela je promjena oblika i dimenzija tijela pod
djelovanjem vanjskih sila.Moe biti elstina i plastina. Slika 16.4.1.
prikazan je Hukov dijagram pri zatezanju eline epruvete.

Hukov zakon vrijedi samo u odreenom podruju nekog materijala, koje

se naziva elastino podruje. Za elik je elastino podruje sve do granice
razvlaenja ili gdje ta granica nije jasno odreena, do granice plastinosti
koja je odreena onim naprezanjem pri kojem nastaje trajno produljenje od
0,2% prvobitne duine ipke ili tapa. Ovo naprezanje nosi oznaku 0,2.

Slika 16.4.1. Hukov dijagram

 288

Slika 16.4.1. Hukov dijagram

Hukov zakon daje vezu izmeu spoljnih sila i deformacija (l), odnosno
dilatacije (). Ako se tap optereti na istezanje od F=0 do F=FB, on e se
deformisati na istezanje od l = 0 do l = lB. U grafikom prikazu
zavisnosti F= f(l), odnosno =f(), dobija se pet karakteristinih taaka
sa odgovarajuim vrednostima napona.
Sa dijagrama se vidi da do take P postoji linearna zavisnost napona i
dilatacije u obliku prave linije (y=ax), koja se analitiki moe izraziti u
obliku: =E

Izraz predstavlja Hukov zakon koji glasi: Normalni napon je linearno

proporcionalan dilataciji u granicama elastinosti materijala.
Veliina E - modul elastinosti je konstanta za odreeni materijal, a za:
= l/l
dobija se
=E
to znai da je E onaj koji se javlja u materijalu kada se on izdui onoliko
koliko iznosi njegova prvobitna duina:
l = l

16.5. RADNA SPOSOBNOST MAINSKIH ELEMENATA

Pod radnom sposobnou mainskih elemenata podrazumeva se ono stanje

pri kome su sposobni da izvre sve predviene funkcije sa vrednostima
radnih parametara propisanih konstruktivnom dokumentacijom. Pod
VRSTOOM mainskih elemenata se podrazumeva svojstvo elemenata
 289

da se suprostave delovanju spoljanjih sila, pri emu se iskljuuje

mogunost pojave opasnih deformacija, lomova i sl.
Pri proraunu vrstoe mainskih elemenata moraju biti zadovoljeni
sledei uslovi:

pri emu su:

i - nominalni naponi u posmatranom preseku. Ovi naponi se
izraunavaju pomou teorije otpornosti materijala i elastinosti. Njihova
vrednost zavisi od radnog optereenja i dimenzija elementa.
i - dozvoljeni naponi, tj. naponi pri kojima ne dolazi do razaranja
mainskih elemenata. Dozvoljeni napon predstavlja odnos graninog
napona materijala (utvrenog od strane proizvoaa) i dozvoljenog stepena
sigurnosti s, kojeg procenjuje konstruktor, na osnovu funkcije i namene
konstrukcije:

[k] i [ k] - kritini (granini) naponi - naponi pri kojima nastaje razaranje

ili se pojavljuje nedopustiva deformacija mainskog elementa.

16.6. MAINSKI MATERIJALI

Pod mainskim materijalima se podrazumevaju svi oni materijali koji se

koriste u mainstvu za izradu mainskih elemenata. U prvom redu su to
metali, njihove legure, a zatim plastine mase, guma, a ree drvo, tekstil i
keramika.N alici 16.6.1. data je ema podele mainskih materijala kj se
primjenjuje u mainstvu, a na lici 16.6.2. prikazana je ema podele
metalnih materijala.
 290

Slika 16.6.1. Podela mainskih materijala

Metali i legure se obino dele u dve grupe: elezni metali i legure, koji
sadre veliki procenat eleza, kao elik i livena gvoa; i neelezni
(obojeni) metali i legure, koji ne sadre elezo ili ga imaju u malom
procentu, kao aluminijum, bakar, titan, nikl i dr.
Polimerni materijali. Veina polimernih materijala sastoji se od
organskih jedinjenja koja sadre ugljenik, vodonik i druge nemetalne
elemente. Struktura polimernih materijala je nekristalna, mada neki od njih
mogu da imaju kombinovanu nekristalnu i kristalnu strukturu.
Keramiki materijali. Keramiki materijali su neorganska jedinjenja
metala i nemetala. Struktura keramikih materijala moe da bude kristalna,
i kombinovana kristalno-nekristalna.
Kompozitni materijali. Kompozitni materijali su kombinacija dva ili vie
materijala u makroskopskoj razmeri. Veina kompozitnih materijala sastoji
se od vlakana i matrice kao veziva. Kompozitni materijali su tako graeni
da koriste najbolja svojstva svake pojedine komponente, dobijajui tako
traena svojstva.
 291

Slika 16.6.2.Metalni materijali

16.7. ELIK

1. Istorija elika
elik je bio poznat ve u antiko doba. Najstariji otkriveni elini predmet
pronaen je u Anatoliji, starost mu je procijenjena na 4.000 godina. Istorija
metalurgije eljeza zapoinje jo u praistorijsko doba, ali se ne zna je li
prvo eljezo proizvedeno sluajno, kad je praistorijski ovek naloio vatru
na leitu iste eljezne rude ili je koristei se ve steenim iskustvom u
topljenju bakarne rude primenio isti postupak na eljeznu rudu. Taj
postupak je bio prilino jednostavan: u plitkom ognjitu se eljezna ruda
pokrila drvenim ugljenom, koji se zatim zapalio, pa je ispod vatre nastala
gnjecava i spuvasta eljezna masa (spuvasto eljezo). Da bi se iz
spuvastog eljeza dobilo tehniko eljezo ili elik ovisilo je prije svega
od kvalitete eljezne rude.

Plitko ognjite je bilo vrlo jednostavne konstrukcije. Sastojalo se od

gnijezda oslonjenog na jedan zid, kroz koji je prolazila mlaznica mijeha za
raspirivanje vatre. Gnijezdo se je ispunilo izmjenino slojevima eljezne
rude i drvenog uglja, koji su se zatim zapalili. Duvanjem zraka kroz mijeh
 292

povisila bi se temperatura, tako da bi iz drvenog uglja nastajao ugljen

monoksid, koji je vezao kiseonik iz eljeznih oksida (uglavnom hematit),
te se dobivalo spuvasto eljezo i ugljikov dioksid. Pri tome je dobar dio
eljeza i dalje ostao vezan s kiseonikom (eljezni oksidi), te zajedno s
neistoama kao tekua troska oticao iz ognjita. Spuvasto eljezo se
skupljalo na dnu ognjita sve dok ga ne bi potpuno ispunilo, pa bi se
izvadilo i kovanjem bi se istiskivali ostaci troske i neistoa (kovano
eljezo). Omjer izmeu teine eljezne rude i drvenog uglja je bio otprilike
1 : 4. Ovim postupkom se dobivalo tek oko 12,5% eljeza iz eljezne rude,
a teina spuvastog eljeza je iznosila do 70 kilograma. Ovakva plitka
ognjita su se odrala u tajerskoj i leziji sve do 18. stoljea.

2. Postupak proizvodnje elika 20 veka

Masovna proizvodnja elika je zapoela u 19. stoljeu otkriem
Bessemerovog i Thomasovog postupka. elik se danas proizvodi
postupkom u konverterima s kiseonikom (LD postupak) ili u elektrinim
peima (elektroluna pe, elektroindukcijska pe). U industrijski manje
razvijenim dravama jo se koriste Siemens-Martinove pei. Osnovna
sirovina za proizvodnju elika u konverterima s kiseonikom je sirovo
eljezo. U elektrinim peima pretaljuje se uglavnom stari otpadni elik.
Konvertor s kiseonikom i elektrina pe su ureaji za taljenje, a rafinacija
taline (rafinacijski procesi) obavlja se u raznim reaktorima sekundarne
metalurgije ili metalurgije u loncima, ve prema svojstvu i kakvoi elika.
Na slikam 16.7.1 i 16.7.2. prikazai su dijagrmi stanja i hlaenja eljeza.

Svjetska proizvodnja elika iznosila je 2011. oko 1490 miliona tona. Kina
je prema podacima iz 2011. najvei svjetski proizvoa elika (683,3
miliona tona) s oko 45,9% ukupne svj. proizvodnje.

16.8. TA JE ELIK

elik je legura gvoa i ugljenika. Ugljenika moe u eliku da bude do

1,7%, mada se obino kree u granicama od 0,05-1,5%. elik uvek sadri
i izvesnu koliinu fosfora (P) i sumpora (S) koji se uvek smatraju
neistoom.
Ostali elementi (silicijum - Si, magnezijum - Mg, hrom - Cr, nikal - Ni,
volfram - W, molibden - Mo, vanadijum - V, kobalt - Co, bakar - Cu,
aluminijum - Al i dr.) se namerno dodaju ili ostavljaju u eliku (u
odreenom procentu) da bi se postigla odreena struktura ili mehanike
karakteristike.
 293

elici poseduju takva mehanika svojstva koja odgovaraju veini

mainskih elemenata: visoka elastinost, visoka granica proporcionalnosti
i velika vrstoa i tvrdoa. elik je pogodan i za termiu obradu kojom se
menja struktura elika, a samim tim i njegova mehanika svojstva.

Slika 16.7.1. Dijagrom stanja eljezo-ugljenik

 294

Slika 16.7.2. Dijagram hlaenja istog elika

Istakanje elika

16.9. PODELA ELIKA

elici mogu da se podijele prema:

1. hemijskom sastavu,
2. namjeni,
3. strukturi,
4. nainu dobijanja,
 295

5. kvalitetu,
6. obliku i stanju poluproizvoda.

elici se obino dele na:

ugljenine elike - kod kojih ugljenik ima odluujui uticaj na
njegove osobibe, i
legirane elike - kod kojih presudan uticaj imaju legirajui
elementi. Legirani elici mogu biti niskolegirani (sa manje od 5%
legirajuih komponenti) i visokolegirani (sa vie od 5% legirajuih
komponenti).
Prema bazi upotrebe elici se dele na:
konstruktivne elike - koji se koriste za izradu mainskih elemenata
i delova elinih konstrukcija;
alatne elike - koji se koriste za izradu alata za obradu materijala
rezanjem ili deformisanjem u hladnom i toplom stanju.
Prema svom sastavu elici se dele na:
elike sa negarantovanim sastavom - ugljenini elici trgovakog
kvaliteta bez propisanih mahanikih osobina, ugljenini elici sa
propisanim mehanikim osobinama i propisanom istoom u
pogledu sumpora i fosfora ili sa propisanim maksimalnim
sadrajem nekih od elemenata.
elici sa garantovanim sastavom - ugljenini elici sa propisanim
sastavom i legirani elici.

Prema mikrostrukturi elici se mogu podijeliti na:

Feritni elik,
Perlitni elik,
Martenzitni elik,
Ledeburitni elik i
Austenitni.

Prema nainu prerade elici se mogu podeliti na:

Sirove elike,
Lijevane elike,
Valjane elike,
Kovne elike,
Vuene elike, itd.
 296

elici su standardizovani prema nainu termike obrade i nameni:

elici za cementaciju (sa manje od 0,2% ugljenika) koji se

upotrebljavaju za izradu delova kod kojih se zahteva ilavo jezgro
i vrst povrinski sloj. Naime, cementacija je poseban postupak
termike obrade pri kojem se obraivani predmet dri odreeno
vreme na povienoj temperaturi u sredini bogatoj ugljenikom, koji
difunduje u njegovu povrinu, ime deo postaje pogodan za
kaljenje (zagrevanje iznad odreene temperature i naglo hlaenje u
vodi ili ulju) ime postaje tvrd, a jezgro zbog nemogunosti
kaljenja ostaje ilavo.
elici za poboljanje koji se koriste za izradu delova od kojih se
zahteva poboljana zatezna vrstoa ili tvrdoa bez ilavosti.
Poboljanje je postupak temike obrade koji se sastoji od kaljenja i
otputanja pri emu se pod otputanjem podrazumeva ponovno
zagrevanje okaljenog elika do odreene temperature, i zatim
hlaenje odreenom brzinom da bi se umirili unutranji naponi u
materijalu.

Pri upotrebi elika prednost treba dati elicima sa negarantovanim

sastavom, obzirom da su oni jeftiniji. elici se koriste u vidu polufabrikata
(ipki, traka i cevi) ili u vidu hladnovuenih polufabrikata (obino ipki).
Oznaavanje elika se vri slovom "" i etvorocifrenim bojem gde svaka
brojka ima odreeno znaenje definisano standardom:
0545; 4320 ...

Oznaavanje elika se satoji od tri dijela i to:

1. Slovni simbol oznaava materijal elik ili liv ( ili L)

2. Osnovna oznaka: sastoji se od 4 brojana simbola i oznaava vrstu
elika;
 297

16.10. OZNAAVANJE UGLJENINIH ELIKA SA

NEGARANTOVANIM HEMIJSKIM SASTVOM

- na prvom mjestu oznake broj 0

- na drugom mestu osnovne oznake brojani simbol koji oznaava
nazivnu, odnosno minimalnu vrijednost zatezne vrstoe koja je
utvrena za elike u toplo oblikovanom ili normalizovanom stanju,
pregled u tabeli 16.10.1.
- na treem i etvrtom i petom mjestu osnovne oznake brojani
simbol oznaava pripadnost elika odreenoj podgrupi, pregled u
tabeli 16.10.2.

Tabela 16.10.1. Brojani simbol na drugom mestu osnovne oznake za

ugljenine elike

Tabela 16.10.2. Pregled brojanog simbola vrijednosti osnovne oznake

na treem i etvrtom i petom mjestu
 298

16.11. OZNAAVNJE UGLJENINIH ELIKA SA

GARANTOVANIM HEM. SASTVOM

- na prvom mestu osnovne oznake je broj 1

- na drugom mestu osnovne oznake dolazi desetostruka vrijednost
maksimalnog procenta sadraja ugljenika zaokruenog na desetine;
- na treem i etvrtom, odnosno treem, etvrtom i petom mjestu
osnovne oznake brojani simbol oznaava pripadnost elika
odreenoj podgrupi (znaenje simbola dato je u tabeli 16.11.1.).
-
Tabela:16.11.1.

16.12. OZNAAVNJE LEGIRANIH ELIKA

Kod legiranih elika za najuticajniji element smatra se onaj koji ima

brojano najvei proizvod, dobijen mnoenjem srednjeg procentualnog
sadraja u eliku tog elementa i faktora uticaja (tabela 16.12.2.). Ako kod
viestruko legiranih elika vie legirajuih elemenata imaju isti proizvod,
za najuticajniji element uzima se onaj koji ima vei broj prema tabeli
16.12.1.
Na prvom mjestu je brojani simbol najuticajnijeg legirajueg elementa
(znaenje simbola dato je u tabeli 16.12.1 i 16.12.2.)

Tabela 16.12.1. Brojani simbol najuticajnije legirajue elemente

Tabela 16.2.2. Faktor uticajnosti legirajueg elementa

 299

- na drugom mjestu osnovne oznake dolazi brojani simbol elementa

drugog po uticaju. Kod jednostruko legiranih elika simbol na
drugom mestu uvek je 1;
- na treem, etvrtom i petom mjestu osnovne oznake dolaze brojani
simboli koji oznaavaju podgrupu elika po namjeni (znaenje
simbola dato je u tabeli 16.12.3).

Tabela 16.12.3.Brojani simbol na 3, 4. i 5 mestu osnovne oznake koji

oznaavaju podgrupu elika po nameni
 300

16.13. DOPUNSKE OZNAKE

Tabela-16.13.1. Dopunske oznake za stanje osnovnih proizvoda

od elika.

16.14. LIVENO GVOE

Liveno gvoe je legura gvoa sa vie od 1,7% ugljenika (obino 2 do
4%) pored jo nekih primesa ili legirajuih elemenata (Mn, Si, Cr, Ni, S, P
i td.). Lako se topi i dobro popunjava kalupe pa predstavlja jedan od
osnovnih materijala za izradu mainskih elemenata. Liveno gvoe je krto
i u toplom i u hladnom stanju tako da nije pogodno za obradu
deformisanjem.

16.15.BAKAR
Bakar i njegove legure imaju veliku otpornost na koroziju, odline osobine
klizanja, malo habanje i odlinu toplotnu i elektro provodljivost. Dobro se
lije, kuje, izvlai i ree. ist bakar se najee koristi u elektrotehnici za
izradu provodnika, dok se u mainstvu koristi, najee, za izradu
izmenjivaa toplote i raznih laegura (bronza, mesing, crveni liv i td,).
 301

16.16.ALUMINIJUM
Aluminijum i njegove legure poseduju otpornost na koroziju, malu
specifinu teinu i veliku vrstou. Pojedine aluminijumove legure u
pogledu vrstoe i tvrdoe skoro dostiu osobine elika. Mogu se termiki
obraivati i zavarivati, imaju dobru toplotnu i elektro provodljivost, lako
se liju, a dobro se obrauju deformacijom i rezanjem.

16.17.CINK
Cink - relativo jeftin materijal, ali zbog svoje male vrstoe nije pogodan
za napregnute mainske delove. Zbog otpornosti na koroziju uglavnom se
koristi za zatitu elika, najee limova, u vidu prevlaka koje se nanose u
toplom stanju ili putem galvanizacije. Ima veliku primenu kao legirajui
elemenat.

16.18.DRVO
Drvo se u mainstvu malo koristi i to, uglavnom, zbog svoje male vrstoe,
mada ima niz pozitivnih karakteristika, na pr. nisku cenu, dobru obradivost,
malu teinu i dobru sposobnost toplotne izolacije. Uglavnom se koristi za
izradu modela za livenje, raznih ruica, sanduka i sl.

16.19.GUMA
Guma poseduje veliku elastinost, tako da je pogodna za amortizaciju
udara, oscilacija, umova i dr. Ima veliku primenu u mainstvu za izradu
pneumatika, raznih amortizera, vibroizolatora, transportnih traka i sl.

16.20.PLASTINE MASE
Plastine mase imaju veliku primenu, uglavnom, zbog niske cene, male
teine, velike vrstoe, otpornosti na koroziju, mogunostu izrade
sloenijih oblika livenjem ili brizganjem (bez ikakvih naknadnih obrada),
dobre toplotne i elektro provodljivosti. mogunosti lakog bojenja, lepog
izgleda i dr.
Postoje dve vrste plastinih masa:
termoplastine - koje se mogu ponovo pretapati i koristiti za izradu
drugih delova, i
termostabilne - duromeri - koje se ne mogu ponovo pretapati.

16.21.IZBOR MATERIJALA
Izbor materijala predstavlja vrlo sloen, vaan i odgovoran zadatak. On, u
optem sluaju, zavisi od:
eksploatacionih uslova (materijal treba da je prilagoen uslovima
rada dela)
 302

tehnolokih uslova (materijal treba da je usklaen sa nainom

izrade dela)
ekonomskih uslova (cena materijala treba da je to nia, pri emu
treba imati u vidu i trokove obrade, mogunost nabavke, trokove
transporta i sl.)
Neko opte uputstvo za izbor materijala ne postoji, a u nedostatku
sopstvenog iskustva treba se osloniti na ve izvedene i proverene
konstrukcije.

17.0. CILJ I ZNAAJ IZUAVANJA MAINSKIH

ELEMENATA

Mainski elementi su opte struna disciplina iji je cilj izuavanje

osnovnih komponenata maina koje ulaze u sastav veine ili svih
mainskih sistema odnosno konstrukcija. Poznavanje mainskih elemenata
treba da omogui konstruisanje, izbor i komponovanje ovih elemenata u
sloene strukture maina razliitih namena. Inenjer prerade drveta treba
da se upozna sa kinematikom i osnovnim elementima prorauna mainskih
elemenata, kako bi sagledao princip rada i izvrio pravilan izbor mainskih
sistema koji se koriste u preradi drveta. Kako reenja esto nisu
jednoznana, nekada izbor optimalnog reenja predstavlja pravo umee. Za
ovaj izbor znaajno je uee inenjerskog razmiljanja i odluivanja, koje
se stie tokom studija i koje bi u ovoj fazi obrazovanja trebalo da pone da
se izgradjuje.
Komponente mainskih sistema izuavaju se sa gledita njihove funkcije,
namene odnosno oblasti primene. Proraun koji se zasniva na analizi
radnih i kritinih stanja (napona), stepena sigurnosti i krutosti, izvodi se sa
ciljem da se sagledaju postupci za izbor standardnih delova (komponenata)
i za konstruisanje nestandardnih.
Sama maina se sastoji iz veeg broja funkcionalno povezanih delova.
Onaj deo koji se ne moe vie rastavljati naziva se osnovni mainski deo
ili mainski deo. Vie tako funkcionalno povezanih delova ine mainski
sklop. Vie mainskih sklopova i delova funkcionalno povezanih ine
mainsku grupu. Vie mainskih grupa, sklopova i delova funkcionalno
povezanih ine mainu.
Mainski element je mainski deo, mainski potsklop ili mainski sklop
koji izvrava elementarnu funkciju na maini ili u konstrukciji.
Na slici 17.0.1. ematski je prikazana hijerarhija delova u maini.
Mainski elementi se dele na: opte i posebne mainske elemente. Opti
mainski elementi se koriste na svim ili na veini maina, dok se posebni
ugradjuju samo u nekim mainama (uredjajima). Tako na primer vijak
 303

i navrtka (navojni spoj) spada u opte mainske elemente, dok klipni

mehanizam se koristi samo kod klipnih maina pa spada u posebne.
Medjutim, treba imati u vidu da je broj elementarnih funkcija u mainama
znatno vei od broja mainskih elemenata. Zato se u nedostatku
odgovarajuih mainskih elemenata razvijaju specifini izvrioci date
elementarne funkcije. Taj novi izvrilac elementarne funkcije postaje
novi mainski element ako se ponavlja na drugim mainama u toj uoj ili
iroj oblasti mainstva.

Slika 17.0.1: Shematski prikaz hijerarhije delova u maini

Opti mainski elementi se dele na:

1.) elemente za vezu:

a. nerazdvojivi spojevi
zakovani spojevi
zavareni spojevi
zalemljeni spojevi
b. razdvojivi spojevi
navojni spojevi
presovani spojevi
spojevi klinovima
elastini spojevi (opruge)

2.) elementi za prenos snage:

frikcioni prenosnici
kaini prenosnici
zupani parovi
 304

lanani prenosnici
uetni prenosnici

3.) elementi za obrtno kretanje:

osovine i vratila
leaji : klizni i kotrljajni
spojnice

4.) elementi za prenos tenosti i gasova:

sudovi pod pritiskom
cevne armature
ventili
razvodnici

Maina, kao deo mainskog sistema, sastoji se iz tri osnovne celine :

1. Pogonskog dela (elektro-motor, motor sa unutranjim
sagorevanjem, turbina) koji pretvara izvornu energiju u
mehaniku.
2. Prenosnika koga sainjavaju elementi za prenos snage i obrtno
kretanje, a zadatak mu je da prenese energiju za potrebe radnog
dela maine.
3. Radnog dela koji pretvara energiju u koristan rad (nosa alata
alatne maine, pritiskivaprese, rotor pumpe i dr.)
Na slici 17.0.2 prikazana je povezanost pogonskog i radnog dela preko
prenosnika u okviru same maine.

Slici 17.0.2. povezanost pogonskog i radnog dela preko prenosnika u

okviru maine.

Prenosnici prenose energiju od izvora do radne maine i prilagodjavaju je

njenim potrebama i o njima e biti posebno rei kasnije.

1. Mainski elementi
Realnu materijalnu strukturu mainskog sistema ine mainski delovi.
Osnovni mainski deo se bez razaranja ne moe se dalje rasklapati. Vie
 305

mainskih delova, funkcionalno povezanih ine mainski podsklop ili

sklop. Mainski podsklopovi ili sklopovi, funkcionalno povezani ine
mainsku podgrupu ili grupu. Na kraju, mainske grupe, sklopovi,
podsklopovi i delovi, funkcionalno povezani ine mainu - proizvod.

Minski elementi moe biti mainski deo, sklop, podsklop ili mainska
grupa koja izvrava ELEMENTARNU funkciju u mainskom sistemu. Na
pr. vratilo je mainski deo i izvrava funkciju mainskog elementa.
Kotrljajni leaj je sklop koji vri elementarnu funkciju i td. Moe se rei
da su mainski elementi izvrioci elementarnih funkcija koji se koriste na
posebnim mainama. Dele se na opte i posebne. Opti mainski elementi
se ugrauju i koriste na svim vrstama maina bez ogranienja. Posebni
mainski elementi se koriste samo na ogranienom skupu maina. Na pr.
kolenasto vratilo se koristi samo kod klipnih maina, koturae na
dizalicama i td.
Mainski elementi se mogu podeliti na:
mehanike,
hidrauline,
pneumatske,
elektrine i td.

Mehaniki, opti mainski elementi se mogu podeliti u sledee grupe:

1. ELEMENTI ZA VEZU
2. ELEMENTI ZA PRENOS SNAGE
3. ELEMENTI ZA OBRTNO KRETANJE

2. Vrste mainskih spojeva

Mainski spojevi slue za spajanje vie mainskih delova, podsklopova i

sklopova u jednu fnkcionalnu celinu. Pri tome se ostvaruje odreeno
meusobno kretanje pojedinih elemenata ili prenoenje optereenja sa
jednog elementa na drugi. Od mainskih spojeva zahteva se potrebna
vrstoa, neophodna pokretljivost ili nepokretljivost, krutost ili elastinost,
razdvojivost ili nerazdvojivost i dr.
Mainski spojevi mogu biti ostvareni:

1. fiziko hemijskim spajanjem u jednu nerazdvojivu celinu

(zavarivanje, lemljenje, lepljenje)
2. trenjem izmeu dodirnih povrina spojenih delova ( presovani
spojevi, stezni spojevi)
 306

3. oblikom, gde spojeni delovi svojim oblikom prenose optereenje i

ostvaruju vezu (ollebljeni i poligonalni spojevi)
4. kombinovani spojevi trenjem i oblikom (klin sa nagibom).

S obzirom na mogunost razdvajanja spojenih delova, dele se na :

razdvojive i nerazdvojive.
Razdvojivi spojevi se mogu vie puta razdvojiti bez rzaranja i
oteenja spojnih delova (navojni spojevi, stezni spojevi, lebni
spojevi , spojevi klinom, ivijama i dr.)
Nerazdvojivi spojevi se mogu razdvojiti bez rezanja i oteenja
spojenih delova (zakovani, zavareni, zalemljeni i zalepljeni
spojevi).
S obzirom na meusobne odnose spojenih delova razlikuju se kruti i
elastini mainski spojevi.

17.1. RAZDVOJIVI SPOJEVI

Razdvojivi spojevi su vrsti spojevi koji se po potrebi mogu razdvojiti i

ponovo spojiti bez oteenja delova koji se spajaju.
Mainski spojevi mogu biti ostvareni bez uea posebnh elemenata kao
neposredni i sa ueem posebnih elemenata kao posredni mainski
spojevi. Za spajanje delova u razdvojivu vezu koriste se:
navojni parovi,
klinovi i
ivije.
Pored njih, vrste i razdvojive veze mogu se ostvariti i bez posredstva
treih elemenata kao kod ljebnih i steznih spojeva i spojeva oblikom.
Razdvojivi spojevi mogu biti:
nepokretni i
pokretni.
Kod nepokretnih spojeva u radu nije mogue pomeranje njihovih delova,
dok pokretni to omoguuju. Navojni parovi, ljebni delovi ili klinovi mogu
obezbediti pokretnu kao i nepokretnu vezu, dok ivije i stezni spojevi slue
samo za vrste nepokretne veze.

Opruge slue za elastinu vezu mainskih delova, jer na odreen nain

obezbeuju pokretljivu vezu spojenih delova bez obzira na nain
formiranja spoja. Razdvojivi spojevi imaju iroku primenu.
 307

Navojni spojevi se na primer susreu skoro kod svake maine ili mainske
konstrukcije. Oni uspeno zamenjuju zakivke ili zavarene spojeve a
omoguuju brzo i lako razdvajanje (demontau) i ponovno spajanje
(montau) elemenata, bez oteenja.

Klinovi, ivije i ljebni spojevi uglavnom slue za spajanje vratila i

elemenata za prenos obrtnog kretanja.

17.2. ELEMENTI ZA VEZU

1. Zavrtnji
Zavrtnji slue za razdvojivo spajanje mainskih delova. Vitalni deo
zavrtnja je zavojnica. Navojni spojevi su najee korieni mainski
spojevi. Mogu biti pokretni i nepokretni. Pokretni slue za pretvaranje
obrtnog kretanja u translatorno i obrnuto, odnosno za pretvaranje obrtnih
momenata u silu i obrnuto. Nazivaju se jo navojni prenosnici. Nepokretni
slue za vrsto spajanje mainskih delova i prenoenje optereenja i
nazivaju se zavrtanjske veze.
U zavisnosti od pravca delovanja ili prenoenja sila postoji: uzduno
optereenje zavrtanjske veze, kod kojih sile deluju u pravcu ose i popreno
optereenje zavrtanjske veze, kod kojih sile deluju upravno (normalno na
osu).
Kod navojnih spojeva prisutno je zavojno kretanje taaka navoja. To je
sloeno kretanje koje se sastoji od obrtnog kretanja oko ose zavrtnja i
translatornog kretanja uzdu ose zavrtnja. Pri tome svaka taka navoja
opisuje po jednuj prostornu liniju koje se zove zavojnica, slika 17.2.1.

Slika. 17.2.1. Konstrukcija zavojnice

Zavojak je deo zavojnice koji odgovara jednom punom obrtu posmatrane

take. Zavojnica se moe dobiti namotavanjem pravouglog trougla oko
cilindra.
Ako umesto take oko cilindra zavojno kretanje vri geometrijska slika
nastaje navoj.Deo navoja koji odgovara jednom punom obrtu naziva se
navojak. Navoj moe biti formiran sa spoljane strane cilindra, pa
 308

predstavlja spoljanji navoj u obliku zavrtnja, ili sa unutranje strane

cilindra pa predstavlja unutranji navoj u obliku navrtke.
Prema smeru rotacije pri nastanku navoja razlikujemo desni i levi navoj.
Na slici 17.2.2. spoj profila metrikog navoja vijka i matice.

Slika 17.2.2. Profil metrikog navaoja

Stvarni profil navoja razlikuje se od teorijskog i nastaje skraenjem vrha i

zaobljenjem podnoja teorijskog profila navoja. Mali cilindar spoljanjeg
navoja predstavlja jezgro preseka. Ugao izmeu bonih linija profila
navoja predstavlja ugao profila ( ).
Spoj jednog spoljanjeg i jednog unutranjeg navoja, sa istim nazivni
prenikom i istim profilom, predstavlja navojni par. Nazivni prenik
predstavlja prenik velikog cilindra spoljanjeg ili unutranjeg navoja.
Dubina noenja navoja (H1) je rastojanje izmeu krajnjih taaka
spoljanjeg i unutranjeg navoja (H1=(d-D1)/2). Duina noenja navoja
(In) je aksijalno rastojanje izmeu krajnjih taaka dodira spoljanjeg i
unutranjeg navoja u spoju (In=ZnP).

2. Standardni profili navoja

Standardni profiil nastaju od teorijskih profila prilagoenih funkcionalnoj

nameni istih. Oni za teorijske profile imaju standardne geometrijske slike,
najei standardni profili su:

Metriki navoji krupnog i sitnog koraka

Teorijski profil je jednokostranini trougao sa malim skraenjem vrha i
velikim zaobljenjem korena navoja. Postoji standardni metriki navoj
krupnog koraka za prenike d = 1 68mm i sa korakom P=0,25 6mm.
 309

Oznaava se slovom M i nazivnim prenikom d, na primer Md (M20).

Primenjuje se u optem mainstvu za izradu zavrtnjeva i navrtki svih
oblika. Metriki navoj sitnog koraka je standardizovan za prenike d=1
100mm i sa korakom P=1 6mm. Oznaava se slovom M, nazivnim
prenikom d i korakom P, na primer MdxP(M20x1,5).slika 17.2.3.
Primenjuje se za visoko napregnute zavrtnjeve i zavrtnjeve velikih
dimenzija.

Slika 17.2.3 Parametri metrikog navoja

Cevni navoj (Vitvortov cevni navoj)

Teorijski profil je jednakokraki trougao sa uglom profila od 55, slika
17.2.4. Dimenzije cevnog navoja se daju u celovima i obeleavaju se
slovom G i nazivnim prenikom u colovima na primer G1/4. Postoji i
hermetiki cevni navoj u oznaci R1/4 sa konusnim, spoljanjim navojem
(K1:16) i cilindrinim unutranjim navojem.
 310

Slika 17.2.4. Profil cijevnog navoja

Trapezni navoj
Teorijski profil je jednakokraki trougao sa uglom profila od 30, slika
17.2.5. Visina stvarnog profila je znatno manja od teorijske, pa isti ima
oblik trapeza sa zaobljenim korenom adi smanjenja koncentracije napona.
Oznaava se slovnom oznakom T, nazivnim prenikom d i korakom P, na
primer TrdxP (T36x6). Moe biti jednohodni i viehodni. Primenjuje se
kod pokretnih navojnih spojeva navojnih prenosnika.
 311

Slika 17.2. 5. Profil trapeznog navoja

Kosi navoj
Teorijski profil kosog navoja je pravougli trougao sa uglom profila od 30.
slika 17.2.6. Stvarni profil je sa bonim uglovima od 3, za nosei bok
navoja i od 30, za slobodni bok navoja. Kosi navoj je sa veim
zaobljenjem korena i smanjenom visinom. On je poveane nosivosti i sa
manjim radijalnim optereenjem u odnosu na trapezni navoj. Pogodan je
za prenoenje velikih jednosmernih optereenja. Oznaava se slovnom
oznakom S prenikom d i korakom P, na primer Sd x P (S48x12).

Slika 17.2. 6. Profil kosog navoja

Obli navoj
To je simetrini navoj sa uglom profila od 30 (sl.17.2.7.) sa zaobljenim
vrhom i korenom i smanjenom koncentracijom napona. Zbog manje
dodirne povrine on je smanjene nosivosti i prmenljiv je u prljavoj sredini
zbog veeg temenog zazora. Oznaava se slovnom oznakom Rd,
prenikom d i korakom P u colovima, na primer Rdd x P (Rd48x1/6).
 312

17.2.7. Profil oblog navoja

Obli elektro-navaoj
Obli elektro-navoj ili Edisonov navoj se koristi za grla elektrinih arulja
i elektrine osigurae. Obli elektro-navoj oznaava se slovima E, te
nominalnim promjerom navoja d u mm, E 27, profi prikazan na sl.17.2.8.

Slika 17.2.8. Profil Edisonovog navaoja

3. Tolerancija navoja
Navojni par u spoju ine zavrtanj sa spoljanjim navojem i navrtka sa
unutranjim navojem. U sklopu oni ine naleganje koje mora biti u
odreenim tolerancijama koje obezbeuje ispravnu funkcionalnost u
prenoenju meusobnog kretanja i optereenja kao i zamenljivost
spregnutih delova.
Osnovni nulti oblik (nulta linija) kod tolerancija navoja ima oblik profila
navoja bez odstupanja, prikazan na sl.17.2.9. Podruje oblik
 313

tolerancijskog polja, odgovara konturi profila navoja pri emu stvarni

profil mora biti u okviru tolerantnog podruja.

Slika 17.2.9.. Tolerancijska polja navoja

Tolerancija navoja obuhvataju: toleranciju koraka navoja (P), ugao profila

navoja i sve prenike navoda (d; d2; d3; D; D1; D2). ISO sistem
tolerancija metrikog navoja propisuje za spoljanji navoj tolerancijska
polja e, g, h, m i p a za unutranji navoj tolerancijska polja G i H. Njihov
poloaj oko nulte linije je istovetan kao i za tolerancijska polja duinskih
mera sa kvalitetom tolerancije navoja 3-9.

Primeri oznaavanja tolerancija:

za metriki navoj krupnog koraka M204H/3h (M204H5H/3m4h)

za metriki navoj sitnog koraka M20x1,5 4H/3h

Oznaka 4H odnosi se na odstupanje prenika unutranjeg navoja a oznaka

3h odnosi se na odstupanje prenika spoljanjeg navoja. Kada su navedene
po dve tolerancije onda je druga po redu oznaka sa veim dozvoljenim
odstupanjem (5H i 4h) i odnosi se na temene prenike.
Postoje tri klase naleganja (sl.17.2.10) navojnih parova i to:
1. A-fina (za navoje u preciznom mainstvu)
2. B-srednja (za navoje u optem mainstvu)
3. C-gruba (za navoje bez posebnih zahteva

Slika 17.2.10. Klase naleganja navojnih parova

 314

Kombinacijom navedenih tolerancijskih polja mogua su sledea

naleganja navojnih parova:
H/m - vrsto naleganje sa malim preklopom
H/p - vrsto naleganje sa velikim preklopom
H/h - labavo naleganje sa malim zazorom
H/g;G/h - labavo naleganje sa srednjim zazorom
H/e - labavo naleganje sa velikim zazorom
Fina klasa naleganja je predviena za naleganja sa malim zazorom i sa
malim preklopom, dok je gruba klasa predviena za naleganje sa velikim
zazorom. U pogledu duine noenja navojnog spoja In navojni spojevi
mogu biti kratki (S), normalni (N) i dugaki (L).

4. Materijal za izradu navojnih delova

Kao materijali za izradu zavrtnjeva i navrtki koriste se elici odgovarajuih
karakteristika izdrljivosti . To su pre svega konstrukcioni elici i elici za
poboljanje koji su i standardizovani.
Oznaka materijala zavrtnja sastoji se iz dve brojne oznake, na primer 6.8.
Njihovo znaenje je sledee:
ako se prva brojka pomnoi sa 100 dobija se vrednost zatezne
vrstoe (Rm = 6x100 =600N/mm2);
proizvod prvog i drugog broja pomnoen sa 10 daje vrednost
granice teenja (Re = 6x8x10=480N/mm2).
Dobijeni podaci predstavljaju minimalne vrednosti koje je duan da
obezbedi proizvoa bez obzira na hemijski sastav i ostale karakteristike
materijala.
Za sluaj otkaza loma navojnog spoja (sl.17.2.11) mogua su tri sluaja:
smicanje navojaka navrtke
smicanje navojaka zavrtnja
prekid lom jezgra navoja

Slika 17.2.11.
 315

Kod ispravno dimenzionisanog navojnog para pri razaranju javlja se trei

sluaj. Prvi i drugi sluaj se javljaju kada duina noenja navoja nije
dovoljna za prenoenje nastalog optereenja. To najee zavisi od visine
navrtke pa su iste razvrstane u tri grupe:
navrtka za zavrtnjeve potpune nosivosti sa visnom i sa spoljanjim
otvorom kljua
navrtka zha zavrtnjeve ograniene nosivosti sa visinom <0,8d
navrtska za zavrtnjeve bez garantovane nosivosti

Pored napred navedenih materijala za izradu zavrtnjeva i navrtki, mogu se

koristiti nerajui elici, vatrootporni elici, obojeni metali i njihove legure
(mesing i bronza), legure aluminijuma, mangana ili titana kao i plastine
mase.
Izrada navoja se izvodi skidanjem strugotine i bez skidanja strugotine. Kod
izrade skidanjem strugotine koristi se elik za automate kvaliteta 5.6 i 6.8
za zavrtnje, a kvalitet 5 i 6 za navrtke. Izrada navoja bez skidanja strugotina
izvodi se valjanjem na hladno do M24 i valjanjem na toplo za vee prenike
preko M24. Dinamika vrstoa navoja moe se poveati gnjeenjem
korena navoja hladnim valjanjem.

5. Vrste zavrtnjeva i navrtki

Navojni par (spoj) ine zavrtanj i navrtka. Zavrtanj j element sa

spoljanjim navojem i sastoji se od glave i stabla. Na jednom delu stabla je
izraen navoj, a drugi deo je glatko obraen i predstavlja vrat zavrtnja.
Postoje zavrtnji sa navojem izraenim po celoj duini stabla. Zavrtnji se
najee konstrukciono razlikuju po obliku glave zavrtnja koja moe biti:
1. Zavrtanj sa estougaonom glavom
2. Zavrtnji sa cilindrinom glavom i estougaonim otvorom za klju
3. Zavrtnji sa okruglom i sa konusnom ili soivasto uputenom
glavom
4. Zavrtnji usadni (sverni) bez glave i sa navojem na oba kraja
5. Uvrtni zavrtnji bez galve i sa urezom za odvija

Navrtke su elementi sa unutranjim navojem. One su standardizovane i

razliitih su oblika i dimenzija. Najee su u primerni sledei
konstrukcioni oblici:
1. estougaona navrtka potpune nosivosti
2. Visoka i niska etvorougaona navrtka
3. estougaona kapasta navrtka (visoka i niska)
 316

4. Navrtka sa lebovima po obodu

5. Krilasta navrtka
6. Nareckana navrtka
7. Krunasta navrtka
8. Navrtka sa eonim rupama ili eonim urezima po obodu

6. Optereenje i naprezanje pokretnih navojnih spojeva

Kod pokretnih navojnih spojeva vri se transformacija obrtnog kretanja u

translatorno i obrnuto. To omoguava sloeno zavojno kretanje koje se
sastoji z : rotacije (obrtnog kretanja) i translacije (aksijalno pomeranje),
Rezultujua brzina (sl.17.2.12) je brzina klizanja Vkl.

Slika 17.2.12. Rezultujua brzina klizanja kod navoja

Aksijalno pomeranje S:
ds d L d tg
S : L : 2 Va 2
dt dt 2 2
d2
S L Va tg
2 2
tg
L Va Vt tg
d
2

L d 2 tg
V kl Vt V a
2 2
Va n L

Navojni spoj se moe posmatrati kao strma ravan preko koje se moe
uspostaviti zavisnost izmeu obrtnog momenta i aksijalne sile. Aktivne
sile su aksijalne sila F i obimna sila Ft., slika 17.2.13.
Reaktivna sile su normalna sila Fn i sila trenja F .
Zavrtanje:
Ft F tg ( n )
 317

d2 d
Tn Ft F 2 tg ( n )
2 2

Slika 17.2.13.
Odvrtanje samokoivi:
Ft F tg ( n ) Tn F
d2
tg ( n ) Tn F
d2
tg ( n )
2 2

Odvrtanje nesamokoivi:
Ft F tg ( n ) Tn F
d2
tg ( n )
2
Kod pokretnih navojnih parova zavojno vreteno predstavlja strmu ravan a
navrtka je prikazana kao telo koje se kree po navojku. Reezultantne
aktivnih i reaktivnih sila su u ravnotei.
Napred navedeni izrazi odgovaraju pravougaonom profilu navoja kod koga
je aksijalna sila priblino jednaka normalnoj sili. Kod trouglastog profila
F
navoja normalna sila je Fn
cos( / 2)

F
Sila trenja : F F n F gde je:
cos( / 2)

n - koeficijent trenja
cos( / 2)

21. za metrini navoj ( = 60) n 1,155
cos 30o
 318

22. za trapezni navoj ( 30o ) n 1.035
cos15o

1. za pravougaoni navoj ( 0 o ) n
cos 0 o
d
T F r F - moment trenja izmeu dodirnih povrina
2
2 d s du
3 3

d - srednji prenik trenja

3 d s 2 du 2

d2 d
Ukupni obrtni moment: T Tn Tm F tg ( ) d
2 2

7. Preseci, kotiranje i rafiranje zavrtnjeva

Zavrtnji slue za razdvojivo spajanje mainskih delova. Vitalni deo
zavrtnja je zavojnica. Izgled zavojnice na stablu zavrtnja i rupi navrtke, bez
uproenja prikazan je na slici 17.2.14. Na istoj slici je prikazano
uproeno crtanje zavojnice kao i nain kotiranja. Oznaava se samo
vrednost nominalnog prenika (d, D) ispred kojeg stoji oznaka vrste
zavojnice (M, Tr, ) i aktivna duina zavojnice (l, L).

Slika 17.2.14. Izgled zavojnice na stablu

 319

Metrika zavojnica moe biti i konina (stablo je cilindrino, a zavojnica

konina). Koristi se za dobro zaptivanje cevnih spojeva. Kotira se tako to
se ispred oznake doda skraenica kon (sl. 17.2.15.). Na istoj slici
prikazano je kotiranje trapezne, vitvortove i oble zavojnice.

Slika 17.2.15. Kotiranje navoja

Vijak i matica:

Slika 17.2.16. Osnovni parametri vijka i matice

 320

d = vanjski nazivni promjer vijka

d2 = srednji promjer navoja (bokova)
d3 = promjer korijena navoja vijka (promjer jezgre);
za metrike navoje je d3 = d 1,22687P
P = korak navoja (udaljenost izmeu dva susjedna zupca)
= kut nagiba boka zuba (kut profila)
D1 = unutarnji promjer navoja matice
m = visina matice
h = uspon navoja
= kut uspona

Profil metrikog ISO navoja:

H1 = nosiva dubina navoja
h3 = dubina navoja
R = polumjer zaobljenja u korijenu navoja

Prema kvaliteti izrade, tj. hrapavosti i tonosti izmjera i oblika, vijci i

matice
se dijele u sljedee klase (DIN 267):
F fina
A - srednja - za opu upotrebu
B - srednje gruba
C gruba
Navoj moe imati jedan ili vie poetaka pa se govori o jednovojnom
ili vievojnom navoju, sl.17.2.17. Vievojni navoji imaju vei uspon h.

Slika 17.2.17.Navoj sa vie poetaka

 321

Crtanje i kotiranje zavojnice na stablu zavrtnja u dva pogleda prikazano

je na sl. 17.2.18. Zavojnica se kotira prvenstveno u onom pogledu gde se
ne projektuje kao krugovi.

Slika 17.2.18. Crtanje i kotiranje zavojnice na stablu

Nain crtanja zavojnice u rupi u razliitim varijantama dubine rupe i

zavojnice prikazano je na sl.17.2.19. Na istoj slici prikazano je pravilno i
nepravilno rafiranje zavojnice u preseku.

Slika.17.2.19.. Zavojnica u rupi i pravilno i nepravilno rafiranje zavojnice

Ivice stabla i rupe sa zavojnicom su oborene, bilo da se to namerno ini

ili se tako ve dobija izradom zavojnice. Kada se konture oborene ivice i
zavojnice poklope, zavojnica ima prednost nad konturom oborene ivice
(sl. 17.2.20). Neki primeri crtanja zavojnice u sklopu prikazani su na
sl.17.2.21.

Slika 17.2.20. Crtanje zavojnice i oborene ivice

 322

a) b)

c)
Slika 17.2.21. Zavrtanj i navrtka u sklopu sa dve ploe i zavrtanj bez
navrtke u ploama

Na sl. 17.2.21-b prikazan je zavrtanj sa navrtkom i podlokom u sklopu

dve ploe, a na sl. 17.2.21-c zavrtanj bez navrtke, gde ulogu navrtke ima
donja ploa. Na slici 17.2.22 prikazani su osnovni standardizovani oblici
mainskog zavrtnja.
 323

Slika 17.2.22. Oblici mainskog zavrtnja.

17.3. VRSTE VIJANIH SPOJEVA

Vijani spojevi su najee koritena vrsta rastavljivih spojeva. Glavni
elementi vijanog spoja su:
1. Vijak na kojem je izraen vanjski navoj
2. Matica ili cilindrini provrt u strojnom dijelu u kojima je izraen
unutarnji navoj
3. Podlona ploica ili osigura - po potrebi.
Zavrtanjsku vezu ini zavrtanj, navrtka i delovi koji se vezuju. Prema
nainu ostvarivanja (sli.17.3.1) mogu biti:
1. Nepritegnute zavrtanjske veze kod kojih je zavrtanj pre delovanja
spoljanje radne sile neoptereen, odnosno nije predhodno
pritegnut (zatege).
2. Predhodno pritegnute zavrtanjske veze kod kojih je veza, pre
delovanja radne sile (Fr), ve optereena silom predhodno
pritezanja (Fp). One su najee u primeni.

Slika 17.3.1.
 324

Prema pravcu delovanja radne sile razlikuju se:

1. Uzduno optereenje zavrtanjske veze kod kojih radna sila deluje
u pravcu ose zavrtnja
2. Popreno optereenje zavrtanjske veze kod kojih radna sila deluje
u pravcu normale na osu zavrtnja

Slika 17.3.2. Optereenje zavrtanjske veze

Popreno optereenje zavrtansje veze zavisnosi od naina njihovog
ostvarivanja mogu biti frikcione i smicajne.
Kod frikcionih se radna sila prenosi putem trenja izmeu povrina spojenih
delova. Tako ostvarena sila trenja F mora biti vea od poprene radne sile
>Fs). To su nepodeene zavrtanjske veze kod kojih postoji znatan zazor
izmeu stabla zavrtnja i otvora i kod kojih je zavrtanj optereen na
istezanje.
Kod smicajnih se radna sila prenosi ostvarenim dodirom odnosno
pritiskom stabla zavrtnja i otvora. Ove veze se ostvaruju sa neizvesnim
naleganjem (H7/k6 ili H7/m6) kod kojih je mogu mali zazor ili mali
preklop pa se zovu podeene. Kod njih je stablo zavrtnja optereeno na
smicanje i pritisak.
1. Optereenje zavrtanjske veze u toku pritezanja
Pre pritezanja zavrtanj, navrtka i spojeni delovi su neoptereeni. Pri
ostvarivanju zavrtanjske veze navrtka deluje na povrinu spojenih dela i
pritiskuje ih jedan uz drugi. Pri tome dolazi do izduenja stabla zavrtnja i
sabijanja spojenih delova, slika 17.3.3.

Slika 17.3.3. Optereenje zavrtanjske veze u toku pritezanja

 325

Na kraju pritezanja elastino izduenje zavrtnja iznosi z , elastino

sabijanje spojenih delova b . Ostvarena veza je optereena silom
predhodnog istezanja Fp koja napree zavrtanj na istezanje a spojene
delove na pritisak.
Deformacioni dijagram zavrtnja i spojenih delova je prikazan na sledeim
skicama 17.3.4 a i b.:

Slika 17.3.4. Deformacioni dijagram zavrtnja

Moment pritezanja:
d2 d
Tp Tn T Fp tg ( n ) d
2 2

Stablo zavrtnja u toku pritezanja optereeno je na zatezanje silom Fp i na

uvijanje momentom Tn. Navrtka prenosi ukupni moment pritezanja Tp =
Tn+ T.

Napon zatezanja u poprenom preseku zavrtnja duine l iznosi:

z Fp Ez A3 E A
Ez Ez Fp z C z z ; C z z 3
l A3 l l

Tn T Tn
Napon uvijanja : 3n
W p d 0,2d 3
16
Moment u navojnom spoju: Tn Fp d 2 tg ( n )
2
 326

17.4. VIJCI
Najee vrste privrsnih vijakaprikazno je na slici 17.4.1.

Slika 17.4.1 Oblik privrsnih vijaka

a. Vijak sa estostranom glavom;
b. Vijak za tono nalijeganje (kalibrirani vijak);
c. Vijak s cilindrinom glavom;
d. Vijak s cilindrinom glavom s unutarnjim esterokutom (za
imbus-klju);
e. Vijak s uputenom glavom;
f. Vijak s uputenom leastom glavom;
g. Vijak s nareckanom glavom za runo pritezanje;
h. Vijak sa samoreuim navojem;
i. Vijak za lim (slinog koninog oblika su vijci za drvo);
j. Vijak s ukom;
k. Vijak s prstenastom glavom;
l. Oni vijak;
m. Zatik s navojem;
n. ep s navojem
Prostor potreban za pritezanje i otputanje vijka ovisi o vrsti vijka, odnosno
potrebnoj vrsti kljua. Najmanje je mjesta potrebno za inbus-vijke pa se
oni mogu smjestiti neposredno jedan uz drugi.
1. Materijal za vijke
Najei materijal za izradu vijaka je elik visoke istezljivosti kod kojega
nema opasnosti od krhkog loma. U elektrotehnici se zbog dobre vodljivosti
koristi mjed. Koriste se i laki metali, a u zadnje vrijeme i polimeri (umjetne
plastine mase). elini vijci se dijele u razrede vrstoe tabela 17.4.1.
 327

Tabela 17.4.1. Razredi vrstoe vijaka

A5 = relativno izduenje (dilatacija) pri lomu (za probnu epruvetu s

l0=5d0). Navedene vrstoe vrijede za temperature do 350 C. Iznad toga
treba koristiti specijalne materijale.
Oznaka razreda vrstoe znai:
Npr. 6.8:
prvi broj x 100 = 6 x 100 = 600 N/mm2 = Rm
prvi broj x drugi broj x 10 = 6 x 8 x 10 = 480 N/mm2= Re
Vijci razreda vrstoe 6.8 i vri moraju oznaku razreda vrstoe imati
vidljivo otisnutu na glavi vijka.

17.5. MATICE
Najee vrste matica slika 17.5.1.

Slika 17.5.1. Oblik matica

 328

a) esterostrana matica; b) esterostrana zatvorena matica; c)

etverostrana matica; d) Matica s eonim urezom; e) Matica s rupama po
obodu; f) Nareckana matica; g) Krilasta matica (za runo pritezanje); h)
Krunasta matica

eline matice se dijele u razrede vrstoe:

Oznaka razreda vrstoe znai: Npr. 6: - broj x 100 = 6 x 100 = 600 N/mm2
= Rm Matice veih vrstoa moraju na sebi imati otisnutu oznaku razreda
vrstoe.

1. Elementi za osiguranje
Elementi za osiguranje imaju ulogu da obezbede navrtku od
samoodvrtanja, kao i ostale mainske elemente ili delove maina od
pomeranja. To su rascepka, navrtka za osiguranje, navrtka sa osiguraem,
podloka, unutranji i spoljanji uskonik, prsten sa vijkom, ivija i sl.,
slika 17.5.2.; 17.5.3.; 17.5.4.; 17.5.5.; i 17.5.6.

Slika 17.5.2. Osiguranje zavrtanjske veze rascepkom

 329

Slika 17.5.3. Obina i elastina podloka

Slika 17.5.4. Navrtka za osiguranje osigura za navrtku

Slika 17.5.5. Spoljanji uskonik

Slika 17.5.6. Unutranji uskonik

 330

17.6. OPRUGE
Elastini spojevi mainskih delova i sklopova predstavljaju reenja koja
omoguavaju velika meusobna pomeranja u spoju, akumulaciju energije,
ublaavanje udara i sl. Ova funkcija se ostvaruje na principu pretvaranja
mehanikog rada u potencijalnu energiju i obrnuto. Pod dejstvom sile spoj
se deformie. Sila na putu deformacije izvri rad koji se u spoju akumulira
u vidu potencijalne energije. Energija moe biti akumulirana, sauvana ili
osloboena u kraim ili duim vremenskim intervalima, pri manjim ili
veim pomeranjima ili pod dejstvom veih ili manjih spregova. Opruge su
elastini mainski elementi koji , deformiui se, apsorbuju mehaniku
energiju koju mogu, po prestanku optreenja, da pretvore u mehaniki rad.
To se postie primenom visoko elastinih materijala i odgovarajuim
konstrukcionim izvoenje. Njihovo podruje primene je raznovrsno:
akumulatori energije (kod asovnika, igraaka i oruja)
amortizeri priguenje udara (kod vozila i transportnih sredstava)
za povratno kretanje (kod ventila, konica, spojnica, mernih
instrumenata)
za merenje sile i obrtnih momenata (kod mernih ureaja)
za raspored optereenja
Prema vrsti naprezanja mogu biti: fleksione, torzione i zatezno - pritisne.
Prema obliku mogu biti: lisnate, zavojne, tanjiaste i prstenaste. Pod
dejstvom optereenja opruge se deformiu. Deformacija moe biti izraena
kao ugib-kod fleksionih opruga i kao ugao uvijanja, kod torzionih opruga.
Zavisnost optereenja i deformacije predstavlja krutost opruge Cr.
Osnovna namena opruga je da elastino spoje dva dela. Postoji veliki broj
razliitih konstruktivnih oblika.
dF dM dT
Cr ; C ; C
df d d
Ova zavisnost moe biti linearna, progresivna i degresina. Kod linearne
karakteristike sa porastom optreenja krutost se ne menja, kod
progresivne-raste, a kod depresivne-opada, slika 17.6.1.

Slika 17.6.1. Dijagram vrste krutosti opruge

 331

Deformacioni rad opruge je rad potreban da bi se izvrila odreena

deformacija i predstavlja povrinu ispod krive krutosti opruge. Za opruge
konstantne krutosti iznosi:
F f M T
Ad ; Ad ;M
2 2 2

Zbog priguenja u materijalu linija optereenja se ne poklapa sa linijom

rastreenja jer se deo mehanike energije pretvara u toplotu. Za ispunjenje
specifinih zahteva u pogledu potrebnog optereenja i deformacije koriste
se sistemi opruga koji mogu biti paraleleni, redni i kombinovani.

1. Podela opruga
U zavisnosti od oblika i naina optereenja opruge mogu biti izloene:
savijanju (fleksiji), uvijanju (torziji) ili povrinskom pritisku. Otuda i
podela opruga na (sl 17.6.2):
- fleksione
- torzione
- prstenaste
Fleksione opruge se dele na: proste lisnate (mala optereenja, a
velika deformabilnost, sl. 17.6.3.), sloene lisnate (gibnjevi -velika
optereenja

Slika 17.6.2. Torziona pritisna, torziona isteua, torziona zavojna,

torziona konina, spiralna, fleksiona (gibanj), tanjirasta opruga
 332

Slika 17.6.3: Lisnata opruga: a) osnovni oblik konzole, b) osnovni oblik

gibnja, c) listovi gibnja pre sklapanja

Torzione obuhvataju: tapove, navojne opruge i teleskopske.

1. tapovi - obuhvataju male ugaone deformacije
2. cilindrine zavojne (sl. 17.6.4) - imaju najiru primenu i to
kod: spojnica, ventila motora, uopte u transportnim sredstvima.
3. teleskopske - za velika optereenja (kod odbojnika vagona i
sl.). Obino imaju konini izgled (sl.17.6.5.)

Slika 17.6.4.: Cilindrina zavojna opruga

 333

Zavisnost sile i deformacije cilindrinih torzionih

zavojnih opruga je pravolinijska, a veza izmedju sile i deformacije
ako opruga nije prednapregnuta je:

gde je: D prenik opruge, d - prenik ice od koje je opruga

izradjena, G-modul klizanja, K- odnos motanja tapa opruge.

Na slici 17.6.5. prikazane su konino zavojne opruge. Ako zavojak

manjeg prenika ulazi u zavojak veeg prenika, opruga je teleskopska
(sl. 5.29b)

Prstenaste opruge (sl.17.6.6.) slue za amortizaciju optereenja tako to se

pod dejstvom sile pritiska spoljanji prstenovi isteu, a unutranji
skupljaju. Odlikuju se velikim priguenjem udarne sile i malim
deformacijama pod dejstvom velikih sila. Koriste se za priguivanje
udarnih sila, na primer kod: odbojnika vozila, veze uredjaja za hvatanje
tereta i uadi kod nekih dizalino-transportnih maina i sl.

Slika 17.6.5: Konina zavojna opruga

 334

Slika 17.6.6: Prstenasta opruga

2. Materijal za opruge

Kao materijali za opruge najee se koriste elici sa velikom elastinou

i vrstoom. To se postie odgovarajuom mehanikom, termikom i
termohemijskom obradom uz dodavanje odgovarajuih legirajuih
elemenata.
Najei materijali su :
ugljenini elici za poboljanje i
elici za poboljanje legirani silicijum, hromom, vanadijumom ili
volframom
Opruge veih prenika oblikuju se u toplom stanju sa naknadnom
termikom obradom koja se sastoji od kaljenja na temepraturi 800-850C
u ulju ili vodi sa otputanjem na 300-400 C. Kao mehanika povrinska
obrada koristi se samarenje elinim kuglicama. Opruge manjih
dimenzija oblikuju se na hladno.

3. Crtanje opruga
Opruge se crtaju uglavnom sa skraenim pogledom, ali bez oznaavanja
tog skraenja. Crtaju se sa i bez preseka zavisno od toga da li se eli
prikazati popreni presek ice (sl.17.6.7. )
 335

Slika 17.6.7. Nain kotiranja opruge prikazan je na sl. 3

17.7. NERAZDVOJIVI SPOJEVI

Dok se razdvojivi spojevi po potrebi mogu razdvojiti i ponovo spojiti bez

oteenja delova koji se spajaju, nerazdvojivi spojevi to ne doputaju ili
bar ne sa lakoom kao razdvojivi.
Postoji mnogo naina za ostvarivanje takvih veza, meu kojima su:
zavarivanje;
lemljenje;
lepljenje;
zakivanje;
presovanje i td.

17.8. ZAVARIVANJE

Zavarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem

meuatomskih veza izmeu delova koji se zavaruju, pri kome se
pojedinano ili kombinovano koristi toplotna i mehanika energija, a po
potrebi i dodatni materijal. Postupci zavarivanja, koji se najee koriste u
praksi, zasnovani su na lokalnom zagrevanju materijala iznad temperature
topljenja, kada zavareni spoj nastaje ovravanjem (elektroluno), ili na
lokalnom zagrevanju materi-jala do temperature topljenja, kada zavareni
spoj nastaje uz dodatno delovanje pritiska (elektrootporno). Zavarivanjem
je mogue spajanje metala sa metalom, nemetala sa nemetalom i metala sa
 336

nemetalom, ali se u praktinom smislu podrazumeva spajanje metala sa

metalom. Zavarivanje je jedan od najvanijih tehnolokih procesa u
savremenoj industriji, posebno u mainogradnji, graevinarstvu,
brodogradnji i procesnoj industriji.
Najea primena zavarivanja je za izradu noseih metalnih konstrukcija
spajanjem pojedinih delova limova i profila, za izradu procesne opreme
posuda i cevovoda pod pritiskom, i za popravku polomljenih ili istroenih
metalnih delova. Izrada odgovornih konstrukcija sloenijeg oblika je
mogua i zakivanjem i livenjem, ali se primenom zavarivanja ostvaruju
viestruke prednosti. Tako se, u odnosu na zakovane konstrukcije,
zavarivanjem postie uteda u materijalu oko 20%, a u
odnosu na odlivke 2050%, pri emu se skrauje vreme izrade. Prednosti
zavarenih spojeva nad zakovanim spojevima u noseim konstrukcijama
mogu da se objasne primerom na sl. 17.8.1. S obzirom na to da se kod
zakovanog spoja sila koja deluje u jednom limu preko zakivaka prenosi na
drugi lim, jasno je da je kod noseih spojeva potreban vei broj
odgovarajue rasporeenih zakivaka, to komplikuje njihovu izradu. Osim
toga, da bi se ostvarila kvalitetna zakovana veza potreban je
relativno veliki preklop, to poveava masu konstrukcije. Zavareni spoj je
stog bolje tehniko reenje, pod uslovom da je dobro izveden, to nije uvek
jednostavno postii.

Slika 17.8.1. Primer a) zakovanog; b) zavarenog spoja

.
1. Postupci zavrivanja su:
gasno,
elektroluno,
pod troskom,
plazmom,
elektronskim snopom,
laserom i sl.
 337

Tabela 17.8.1. Opta klasifikacija postupaka zavarivanja

Kod elektrolunog zavarivanja toplota se stvara elektrinim lukom

izmedju elektrode i materijala koji se zavaruje. Moe biti u zatitnoj
atmosferi argona (IG oznaka) ili CO2 (AG oznaka) i to sa volframovom
(T) - netopljivom i metalnom (M) - topljivom elektrodom, tako da
razlikujemo TIG, MIG i MAG postupak.
Zavarivanje se moe ostvariti u jednom ili vie prolaza.

2. Prednosti zavarivanja

Prednosti zavarivanja u odnosu na druge postupke:

laka konstrukcija (i do 20% nego kod zakivanja, i do 50% u odnosu
na delove dobijene livenjem)
ekonominost - najbolje iskorienje porenog preseka zavarenih
elemenata uz utedu materijala
skraenje vremena procesa spajanja
jednostavnost procesa
mogunost dobijanja komplikovanih oblika
vea sigurnost i hermetinost spoja
moe se koristiti u reparativne svrhe (navarivanje, seenje)
smanjuje se buka (prisutna kod zakivanja)
 338

3. Elementi vara
Elementi vara prikazani su na slici 17.8.2. to su:
1. osnovni materijal
2. av - nastao meanjem osnovnog i dodatnog materijala
3. zona uticaja toplote (ZUT) - osnovni materijal koji je hladjenjem
pretrpeo strukturne promene
4. koren ava - kod vie prolaza prvo se uradi
5. granica ava - dokle ide poslednji prolaz

Slika 17.8.2. Elementi vara

Raspodela napona je neravnomerna i razliita u svakom od pravaca iz
korena ava gde su naponi najvei. Mesto spoja ispituje se na statiku i
dinamiku izdrljivost.

4. Priprema materijala za zavarivanje i vrste ljeba i spoja

Priprema materijala za varenje vri se na sledei nain:
za tanke materijale debljine do 5mm primicanjem na razdaljinu
0,51,5mm
za deblje materijale izradom ljeba i spajanjem u av u obliku
slova: V, U, X i K.
Vrste spojeva koji mogu nastati su: sueoni, preklopni, ivini, T-spoj,
krstasti spoj. Neki od najeih vrsta avova i spojeva su dati na slici
17.8.3.; 17.8.4 i 17.8.5.

Slika 17.8.3 Izgled pripreme V vara

 339

Slika 17.8.4. Razni oblici pripreme ava za vara

 340

Slika 17.8.5 Vrste avova i spojeva

5. Greke u zavarenim spojevima

1. greke vezivanja
nevidljive posle zavarivanja
 341

nastaju usled nedovoljno rastopljenog osnovnog i

dodatnog materijala ili njihovog neistovremenog
ovravanja
2. neprovaren koren
pukotina u korenu ava
usled loeg izbora plamenika gorionika
3. prokapljao koren
uzet jai plamenik, sa grlom vee irine
4. smaknut var
estetska greka, zbog nepanje
5. nadvien ili nedovoljno ispunjen var
greke estetske prirode, a nedovljno ispunjen var i mesto
mogue koncentracije napona.
6. naprsline
uzdune, poprene, tople i hladne najopasnije
posledica nepravilno izabranog dodatnog materijala.

Neke od najeih greaka zavarivanja svrstanih u grupe date su na slici

17.8.6.
 342

Slika 17.8.6. Greke u zavarenim spojevima

 343

6. Zona uticaja temperature

Usled prethodno opisanih uzroka, jasno je da se osobine materijala menjaju
u zonama oko ava, slika 17.8.7. i da su u avu i oko ava razliite od onih
u osnovnom materijalu koji nije pretrpeo uticaj toplote zavarivanja.

Slika 17.8.7. - Uticaj zavarivanja na strukturu osnovnog

materijala, zone uticaja toplote i materijala sava: makrografija
sueonog zavarenog spoja, koja prikazuje strukture materijala u
oznaenim mestima. Primer elika sa 0,20% C.

Slika 17.8.8. Detalji strukturnih promena feritno perlitnog

elika u toplotnom ciklusu zagrevanja hlaenja do ispod A3
 344

Mehanizam pretvaranja perlita u austenit pri zagrevanju, i razlaganje

austenita pri
hlaenju, shematski je prikazano u slici. U slici 17.8.8. dat je iseak sa
ostrvcima perlita (P) u feritnoj osnovi (F). Pri zagrevanju iznad AC1
(723C) perlitna zrna se pretvaraju u austenitna oznaena sa A u slici
17.8.8..b. Daljim povienjem temperature nastaje rast austenitnih zrna na
raun feritnih, a koncentracija ugljenika u austenitu se smanjuje, teei ka
srednjoj koncentraciji legure. Isprekidana linija u slici 17.8.8.b prikazuje
kako austenitna zrna rastu na raun feritnih. U zoni gde
temperatura ne dostie A3 samo jedan deo ferita se transformuje u austenit.
Zrna austenita koja su nastala, vea su od prvobitnih perlitnih zrna, ali je
koncentracija izmeu eutektine i srednje koncentracije legure. Za vreme
hlaenja dolazi do stvaranja klica ferita u austenitnim zrnima, obino po
granicama zrna, ali mogu biti i unutar zrna (vidi 17.8.8. c). Pri hlaenju i
rastu ovih feritnih ostrva, koncentracija
ugljenika u preostalom austenitu raste i kada temperatura padne na 723C
(preostali austenit prelazi u perlit, vidi sliku 17.8.8.d). Kao to se vidi u
ovoj oblasti UT, feritna zrna se posle zagrevanja i hlaenja smanjuju, a
ostrva perlita postaju vea na taj nain to se sastoje iz malih zrnaca ferita
i perlita. Heterogenost, o kojoj je ovde bilo rei moe se odstraniti
takozvanom normalizacijom, tj. zagrevanjem celog komada na
temperaturu iznad A3 linije, to u konstruktivnih elika znai izmeu 800
i 900C. Meutim, to se retko ini zato to su komadi naih konstrukcija
obino glomazni, pa nema dovoljno velikih pei. Stoga se mora raunati s
ovom nehomogenou kao sa injenicom. Stepen heterogenosti, pa s tim u
vezi i nepovoljnosti zavarenog spoja, zavisi pored unete koliine toplote,
tj. od vrste zavarivanja i reima zavarivanja, u velikoj meri i od hemijskog
sastava osnovnog materijala. Najveu ulogu tu ima ugljenik; zato se
sadraj ugljenika konstrukcionih elika ograniava na 0,2 do 0,25%. Ostali
elementi koji naginju stvaranju i zadravanju reetke, sniavanju taaka
transformacije A1 i As, to ima za posledicu sporije razlaganje austenita
pri hlaenju, ili drukije reeno koji potpomau zakaljivost elika su: Mn,
Ni i drugi (gamageni elementi); zato se njihov sadraj ograniava. Kao
merilo pojave kaljenih struktura (tvrdih, krtih, sa sopstvenim naponima),
uzima se tzv. ekvivalent ugljenika. Po engleskim autorima on glasi:

Ovaj ekvivalent ugljenika ne treba da pree izvesnu granicu (0,45 do 0,50)

pa da se smatra da je elik povoljan za zavarene konstrukcije zavarljiv.
Iz ovoga se vidi da je 0460 (sa srednjim hemijskim sastavom: C = 0,14%;
 345

Mn = 0,5%; CE = 0,25) neosetljiv prema kaljenju, a 0560 (sa C = 0,20%;

Mn = 1,5%; C = 0,45) na granici). Sklonost kaljenju zavisi u znatnoj meri
i od debljine komada koji se zavaruje; ukoliko je komad deblji odvoenje
toplote je vee, te brzine hlaenja mogu dostii kritine vrednosti, usled
ega su i efekti kaljenja vei.

Mogui defekti
Tople prsline nastaju obino usled visokih sopstvenih napona
prilikom hlaenja usled spreenog skupljanja, kojima izvesne zone
segregacije, meudendritski stikovi ne mogu da odole.
Hladne prsline avova verovatno nastaju usled prisustva vodonika
u avu. I riblje oi su dokaz prisustva vodonika.
Pojava prslina ispod zavara, ima kompleksinije uzroke:
zakaljivanje UT uz samu liniju topljenja; prisustvo vodonika i
visoki sopstveni naponi.
Poroznost je rezultat zarobljavanja gasova prilikom ovrivanja.
Moe imati metalurke uzroke (rede) ili tehnoloke nedovoljna
zatita, upotreba vlanih elektroda. Na ovo treba obratiti naroitu
panju pri radu.
7. Statiki prorauni
Dozvoljeni naponi,

Faktor zavarivanja - z,
o eono 0.65 0.90, moe i 1 za odlino zavarene
o ugaono 0.60 - 0.70,
o preklopno 0.60
Vee vrednosti za pritisak, srednje istezanje i savijanje, najmanje za
torziju. Slika 17.8.9. prikazan prikazuje eoni sastavak optereen na
istezanje, slika 17.8.10. a i b na savijanje.

Slika 178.9. eoni sastavk optereen na istezanje

 346

a) eoni sastavk optereen na savijanje

b) Ugaoni sastavak optereen na savijanje

Slika 17. 8.10 Vareni sastavci optereeni na savijanje

I1 moment inercije preseka definisanog spoljnom konturom sastavka

I2 moment inercije preseka definisanog unutranjom konturom sastavka
e udaljenost najudaljenije take konture od neutralne ose (slika)

Slika 17.8.11. Preklopno zavreni sastavak optereen momentom M

Maksimalni moment koji moe da prenese spoj, prema slici:

 347

Slika 17.8.12. Sastavak optereen na torziju

8. Dinamiki proraun
Dinamiki stepen sigurnosti zavarenog spoja:

1 - faktor vrste sastavka i optereenja,

2 faktor klase kvaliteta,
3 faktor koncentracije napona (1/k),
4 faktor radnih uslova,
5 faktor ostalih uticaja (korozija, poviene temperat. )

9. Prikazivanje avaova na crteu

Na slicu 17.8.13. prikazan je izgled sueonog vara i nain prikazivanja

avova vara na crteu.

Slika 17.8.13. Prikazivanje avova na crteu

 348

Slika 17.8.13. Prikazivanje avova na crteu

10. Oznaka vara na crteu

Pored oznake vrste ava (3) osnovni nain prikazivanja prema standardu
JUS C.T3.011 slika 17. sastoji se od.
strelice (1) na spoju
pokazne linije (2) koju ine neprekidna (2a) i isprekidana (2b)
linija (na osnovu njihovog meusobnog poloaja utrvruje se dali
je lice ava na strani strelice ili na suprotnoj u sluaju
simetrinosti ava linija izostavljena)
oznaka brojne vrijednosti mere

Mesto oznake u odnosu na pokaznu liniju

Oznaka se moe nalaziti ispod ili iznad pokazne linije. Kada se oznaka
postavi na strani neprekidne linije lice ava je na strani strelice, a a kada je
na strani isprekidane pokazne linije lice ava je na suprotnoj strani. slika
17.8.14.
 349

Slika 17.8.14. Oznake vara na crteu

Mere ava
Svaka oznaka za av mora sadrati brojnu vrijednost mere, slika 17.8.15..
Mere se upisuju na sledei nain.
glavna mera, koja se odnosi na popreni presek, pie se na levoj
strani
duina ava i korak pie se na desnoj strani

Slika 17.8.15./a Oznaavnje veliine ava vara

 350

Slika 17.8.15./b Oznaavnje veliine ava vara

Slika17.8.16. Primeri upotrebe osnovnih oznaka ava vara

17.9. ZAKIVCI
Zakivanje predstavlja najstariji nain spajanja delova, prvenstveno limova.
Slue za ostvarivanje:Veze zakovicama su nepokretne, nerazdvojive veze
limova, traka, profilisanih tapova i drugih mainskih delova relativno
male debljine. Te veze se ostvaruju posredstvom posebnih elemenata za
spajanje zakovica (zakivaka). Zakovice svoj konani oblik dobijaju
 351

plastinim deformisanjem pri formiranju veze zakivanjem. Rastavljanje

zakovane veze mogue je samo razaranjem zakovica dok vezani delovi
ostaju neoteeni.
Zakovane veze predstavljale su ranije osnovni vid nerazdvojivih veza
mainskih delova u obliku limova i profila a zakovice - jedan od
najvanijih mainskih elemenata. U novije vreme, zahvaljujui razvoju
zavarivanja, zakovane veze su izgubile ovaj svoj znaaj. One su skoro
potpuno potisnute u gradnji sudova pod pritiskom, a u elinim
konstrukcijama primena im je ograniena na montane veze. Izuzetno, za
eline konstrukcije stubova velike visine i za veze izloene udarima ili
oscilatornim
optereenjima, zakovice imaju jo znatnih prednosti (zbog elastinosti) u
odnosu na zavarene veze. U oblasti veza limova i profila od lakih metala,
zakovane veze predstavljaju osnovni vid nerazdvojivih veza, zbog tekoa
koje se javljaju pri zavarivanju ovih materijala.
Zakovica (zakivak) je mainski deo sastavljen od trupa u obliku krunog
cilindra i proirenja: na jednorn kraju - prvobitna glava nezakovane
zakavice, na drugom kraju - zavrna glava zakovane zakovice.
Oblik i dimenzije zakovica su standardizovane.
Kao to je predhodno navedeno, zakovani spojevi su nekada bili osnovni
vid spajanja. Danas su ostali osnovni vid vrstog spajanja nekih lakih
legura (duralminijum), kao i u avioindustriji.
Delimo ih na sitne (sa prenikom do 10 mm) i krupne (sa prenikom od 10
do 37 mm
1. Podjela zakovanih spojeva:

Zakovice se najee izrauju od materijala istog ili slinog sastava kao i

dijelovi koji se njima spajaju.
Zakovani spojevi mogu se podjeliti na vie naina i to:
1. Prema ploaju limova slika 17.9.1.:
sa preklopom i
sa podmetaem.

Slika 17.9.1.: Nain spajanja: a) sueoni, b)preklopni spoj

 352

2. Prema broju i rasporedu redova zakovica sl.17.9.2.:

jednoredni,
dvoredni,
troredni i vieredni spojevi.

Slika 17.9.2.: Prikaz: 1.jednorednih i 2.dvorednih zakovica

3. prema broju ravni smicanja sl.17.9.3.:

jednosjeni,
dvosjeni i
viesjeni spojevi.

Slika 17.9.3. Izgled zakovanih spojeva i ravni smicanja

 353

4. Prema namjeni
vrsti,
nepropustljivi i
vrsti i nepropustljivi.
2. Vrste zakovica

Prema obliku glave, sitne zakovice mogu biti sa:

poluokruglom glavom,
uputenom glavom,
soivastom glavom,
pljosnatom glavom,
trapeznom glavom,

Slika 17.9.6. Izgled zakovice sa razliitim oblikom glave

 354

3. Nain zakivanja
Zakovica se glavom stavlja u otvor delova koji se spajaju (sastavci), i
udarcima se ekia ili pod pritiskom prese formira druga glava (slika
17.9.7.). Novoformirana glava zakovice zajedno sa postojeom stee
delove koje spaja i spreava njihovo relativno pomeranje.
Zakivanje moe da se vri runo (pomou ekia, oblikaa i podmetaa) i
mainski (pomou hidraulinih. pneumatskih parnih i elektrinih ureaja)
i u hladnom i vruem stanju.

Slika 17.9.7. Postupak zakivanja

 355

Slika 17.9.7. Postupak zakivanja

4. Primena zakivanja
vrste mehanike veze (most, dizalica, ...),hermetike veze (brod,
avion, ...)
kombinovane veze (kotlovi i drugi spojevi pod pritiskom
Zakivci se pre zakivanja sastoje iz glave i trupa zakivka. Druga glava se
oblikuje pri zakivanju. U pogledu naina zakivanja mogu se izdvojiti tri
postupka:
zakivanje u toplom stanju
zakivanje u hladnom stanju
zakivanje presovanjem (kod upljih zakivaka)
Prema funkciji razlikuju se:
vrste zakovane veze - osnovni zadatak im je obezbedjenje
vrstoe veze (zakovane veze konstrukcija ad elika i od lakih
metala);
hermetine zakovane veze - osnovni zadatak im je obezbedjenje
hermetinosti;
vrste i hermetine zakovane veze - osnovni zadatak im je
obezbedjenje vrstoe i hermetinosti (zakovane veze sudova pod
pritiskom).
 356

Hladno zakivanje:
za eline zakovice prenika d < 10 mm i sve nemetalne zakovice
(bakar, mjed, aluminij)
Toplo zakivanje:
za eline zakovice prenika d 10 mm zakovice se prije samog
zakivanja ugriju na 1000 C

Slika 17.9.8. Prikaz zakovanih kotlovskih limova na lokomotivi

5. Proraunavanje zakovanih spojeva

Kod nenaponske veze (sl. 17.9.9.) sastavci koji su u spoju mogu da klizaju
jedan u odnosu na drugi. Primeri za ovakvu vezu su kod: dizalica, mostova,
greda, postolja i sl., gde su usled termikih i mehanikih optereenja
prisutne izvesne dilatacije to je posebno izraeno kod sastavaka od
razliitog materijala.
Zakivci su optereeni na:

a) smicanje, pri emu je sila:

b) povrinski pritisak, koji stvara silu:

gde su:
n br. zakovica; i br. smiuih povrina; F1 sila po jednoj zakovici;
tsd- dozvoljeni napon na smicanje zakovice; d prenik zakivka; p
dozvoljeni povrinski pritisak; A1 dodirna povrina zakivka i sastavka
 357

Slika 17.9.9.: Nenaponska i naponska veza zakovicom

naponska veza
Kad je spoj ostvaren naponskom vezom (sl.5.4) sastavci ne klizaju ve su
vrsto pritisnuti jedan na drugi, pa se sila trenja suprotstavlja poprenoj
sili F, iji intenzitet iznosi:

gde su:
- koeficijent trenja; szd dozvoljeni napon na istezanje zakivka
Ovim se obezbedjuje nepropusnost spoja (npr. kod rezervoara, sudova pod
pritiskom, i sl.).
Na kraju, evo jo nekih empirijskih vrednosti koje je potrebno znati
prilikom formiranja sastavka.
Prenik zakovice odredjuje se kao:

gde je:
min (mm) debljina najtanjeg lima u sastavku
Ovaj prenik treba standardizovati na prvu veu standardnu vrednost.
Korak zakovica (rastojanje izmedju dve susedne zakovice) bie (sl. 5.2):
e = (2 6) d
Odstojanje zakovice od ivice sastavaka koji se spajaju treba da bude
minimum (sl. 5.2) :
a = (1,5 4) d
Razmak izmedju redova (sl. 5.2) :
a1= (3 6) d

6. Materijal i oznaavanje zakovica

Materijal za zakovice treba da bude slinog sastava kao i spojeni delovi,
zbog priblino istih toplotnih dilatacija i zbog eleminisanja pojave elektro-
erozije u kojoj se razgradjuje slabiji materijal, bilo zakovica ili sastavak
 358

.Najee se koristi elik za zakovice ( dat u standardu SRPS C.B0.506), a

takodje je mogue koristiti bakar, mesing i Al-legure koji se primenjuju
kod konstrukcija male mase.
Oznaavaju se nazivnim prenikom (d), duinom (l), standardom kome
pripadaju i materijalom. Na primer za: d=15mm, l=50mm, i od elika za
zakovice Z340 oznaka je: 15x50 SRPS M.B3.021 - Z340.

17.10. SPAJANJE LEMLJENJEM

Lemljenje je postupak spajanja preteno metalnih delova sa dodatkom

rastopljene legure kao veziva. Za razliku od zavarivanja koje je isto tako
termiki postupak, ovde se radi o temeperaturama koje su znatno nie od
take topljenja materijala koji se spajaju. U odnosu na zavarivanje prednost
postupka lemljenja je u tome da se mogu spajati i metali razliite vrste, a
nakon spajanja nema zaostalih naprezanja kao kod zavarivanja, ili ne u
tolikoj meri. Izuzetak su lemljeni spojevi dva materijala s velikom
razlikom koeficijenta toplotnog istezanja. U mane postupka ubrajamo
relativno nisku nosivost koja se kod veine lemova vremenski smanjuje,
zatim niske doputene pogonske temperature (kod mekih lemova), i
skuplju tehnologiju (priprema delova pre lemljenja, relativno skupi
materijal lema). Iako su u principu svi metalni pa i neki nemetalni
materijali zalemljivi kod nekih metalnih materijala postoje tekoe u
lemljenju (aluminijum, visokolegirani elici). Lemljenje je kao postupak
spajanja delova dosta zastupljeno kao na primer u automobilskoj, ili
elektronskoj industriji

1. Vrste i postupci lemljenja

Prema taki topljenja lema (materijala koji se dodaje kao vezivo) lemljenje
delimo na tri velike grupe:
meko lemljenje koje se odvija na temperaturama do oko 450C;
tvrdo lemljenje koje se izvodi na temperaturama priblino od 450
do 900C;
visokotemperaturno lemljenje, na temperaturama od preko 900C.

Meko lemljenje je postupak spajanja metala pri relativno niskoj taki

topljenja lema. Slui najece za spajanje elika, bakra i bakrenih legura.
Kao materijali lema koriste se legure olova, kalaja, antimona, cinka i
kadmijuma. Za aluminijske materijale upotrebljava se lem od legura cinka,
kalaja i kadmijuma.
 359

Tvrdo lemljenje se upotrebljava za odgovornije spojeve od mekog jer je

nosivist spoja puno vea. Metale koji se leme treba prethodno zagrejati,
plamenom ili elektrinom energijom (veinom elektrootporno). Radi
eliminacije metalnih oksida potrebno je povrine koje e se lemiti
prethodno tretirati sredstvima za dezoksidaciju. Najee se koriste
sredstva na bazi bora (boraks-Na2B4O710H2O) sa dodatkom florida,
fosfata i silikata.

Visokotemperaturno lemljenje se obavlja u vakumu ili u zatitnoj

atmosferi, a slui za lemljenje obino skupljih ili plemenitijih materijala ili
kombinacija materijala koji su nezavarivi ili bi se zavarivanjem bitno
promenila neka njihova svojstva. Kao lemovi se koriste legure na bazi
nikla, kobalta, zlata ili drugih plemenitih metala kao i posebnih legura ije
su osnove berilijum, cirkonijum, titan, vanadijum itd.

Na ovaj je nain mogue spajati i keramike materijale na tvrde metale pa

opet njih na obine elike kao to su na primer nosai reznih otrica alata
za skidanje 36 strugotine. Ova tehnologija je vrlo osetljiva na greke u
sprovoenju postupka pa se mora paljivo raditi. Na slici 17.10.1 prikazani
su osnovni naini spajanja lemljenjem.

Po obliku spojeva lemljenje se deli na:

avno;
Kapilarno i
Polemljivanje povrina.
 360

Slika 17.10.1. Nain spoja lemljenjem

avno lemljenje se po obliku ne razlikuje od zavarivanja topljenjem.

Redovno se izvodi kao tvrdo lemljenje, a oblik ava je takozvani V-oblik,
koji se popunjava rastopljenim lemom. Ova se vrsta lemljenja primenjuje
relativno retko. Mogue su i druge podele (na primer po izvoru toplote -
plameno, elektrootporno, potapanjem i sl.)
Kapilarno lemljenje se izvodi tako da se koristi kapilarni efekat
rastopljenog lema. U tom sluaju su adhezione sile izmeu lema i
osnovnog materijala vee nego kohezione sile u samom rastopljenom lemu
pa lem biva kapilarno uvuen u uske zazore izmedu delova koji se leme.
 361

Polemljivanje je postupak presvlaenja preteno metalnih povrina

materijalom lema u svrhu poboljavanja svojstava povrine pa ne
predstavlja postupak spajanja.

Obzirom na nain dovoenja toplote razlikujemo:

o Plameno lemljenje, gde se toplota dovodi na mesto lemljenja
sagorevanjem nekog gasa;
o Lemljenje potapanjem, vri se tako da se delovi koji se spajaju
urone u rastopljeni materijal lema koji onda popunjava spojna
mesta. Obino se prethodno raznim premezima zatite mesta koja
se ne leme;
o Lemljenje sa lemilicama se primjenjuje samo za meko lemljenje.
Zagrevanje lemilice moe biti elektrinom energijom kao i sa
gasom;
o Lemljenje u peima se vri tako da se u pripremljena spojna mesta
stavlja materijal lema a onda se spoj zagreva na temperaturu
topljenja lema u nekoj pei. Sve ovo se moe raditi u prostoru, to
se redovno izvodi kod visokotemperaturnog lemljenja;
o Elektrootporno lemljenje se sprovodi tako da se izmeu delova koji
se leme stavi materijal lema i rastvaraa. Zatim se delovi
meusobno pritisnu nekom silom spoljnim elektrodama uz
istovremeno dovoenje elektrine energije. Tada dolazi do
topljenja materijala lema. Naravno oba dela koji se leme moraju
biti elektro provodljiva;
o Induktivno lemljenje se za sve vrste lemljenja vri obino u
zatienom prostoru. Zagrevanje se vri u indukcionim peima
pomou ega se indukuje struja u materijalu lema;
o Lemljenje svetlosnim snopom se izvodi tako da se svetlosni snop
fokusira a absorpcijom energije se greje materijal lema. Spada u
specijalne postupke lemljenja a vri se u vakuumu ili u zatvorenom
prostoru i to za tvrdo
lemljenje;
o Lasersko lemljenje se izvodi laserskim snopom a slui za tvrdo
lemljenje ili za visokotemperaturno lemljenje. Izvodi se u vakuumu
ili u zatvorenom prostoru.

2. Princip lemljenja
Spajanje lemljenjem se temelji na adhezionim vezama lema i osnovnog
materijala. Adhezione sile nastaju na nivou atoma. Pritom rastopljeni lem
i osnovni materijal izmenjuju meusobno atome ime dolazi do difuzije
odnosno do legiranja.Veliina difuzijskog sloja je od nekoliko
 362

mikrometara do oko jednog milimetra pa je zato vano da povrina

osnovnog materijala bude glatka i to istija pogotovu od oksida, slika
17.10.1.

Slika 17.10.2. . Prikaz strukture zalemljenog spoja

Pre lemljenja povrine mogu biti pokrivene oksidom ili masnoom. Moraju
se dobro oistiti da bi se obezbedilo dobro kvaenje i adhezija lema i
osnovnog materijala koji se spaja. Masnoe se uklanjaju organskim
rastvaraima (benzin, piritus); dok se oksidi mogu uklanjati: mehaniki
(iana etka, turpija, brusni papir), hemijski (kiseline, baze, soli) i
elektrohemijski (galvanskim postupkom). Na slici 17.10.3 prikazan je
priprema sueonog sueonog i na preklop spoja za lemljenje.

Slika 17.10.3.: Nain pripreme dijelova za lemljenje

-
Lemovi i topitelji
Prema nainu lemljenja lemovi se dele na meke i tvrde, odnosno na lako
topljive i teko topljive, zavisno od toga da li im je temperatura topljenja
ispod 4500C ili iznad ove temperature.
Meki lemovi su legure lakotopljivih metala najee kalaja (Sn) i olova
(Pb) sa malim dodatkom antimona (Sb). Legure za meko lemljenje mogu
 363

da sadre jo: bizmut (Bi), kadmijum (Cd) i cink (Zn). Glavna odlika
bizmuta je da lemu sniava temperaturu topljenja. Tako, na primer, legura
poznata kao Vudov-metal sastoji se iz: Bi (50%), Pb (25%), Sn (12,5%) i
Cd (12,5%) ima temperaturu topljenja svega 60,50 C. Kao topitelj
primenjuje se sona kiselina (HCl), cinkhlorid (ZnCl2), ili meavina
cinkhlorida sa amonijum-hloridom (niadorom) NH4Cl, ili pasta iji je
glavni sastojak vazelin (77%). Za tvrdo lemljenje se kao lemovi primenjuju
ist bakar (Cu), legure bakra i cinka (Cu- Zn), legure bakra i nikla (Cu-Ni),
kao i legure bakra sa srebrom (Cu-Ag). Legura Cu-Zn (mesing) najvie se
primenjuje kod tvrdog lemljenja. Kad se od lemljenog spoja trai velika
jaina, kao lem se leguri Cu-Zn dodaju: kalaj (Sn), silicijum (Si), nikal (Ni)
i mangan (Mn). Kao topitelj uglavnom se koristi boraks (Na2B4O7 10
H2O) ili borna kiselina H3BO3.

3. Postupci lemljenja
1. Lemljenje mehanikom lemilicom koje moe biti sa povremenim
ili sa stalnim zagrevanjem lemilice. Kao lemilo sa stalnim
zagrevanjem najee se koristi lemilica sa sopstvenim izvorom
toplote, poznatija kao elektrina lemilica (sl. 17.10.4).

Slika 17.10.4: Elektrina lemilica

Ona se koristi za lemljenje sitnijih delova mekim lemilima, dok se za

lemljenje krupnijih komada koristi mehanika lemilica (sl. 17.10.5.) sa
povremenim zagrevanjem. Na vrhu lemilice izradjenom u obliku klina od
kovanog bakra, akumulira se dovoljna koliina toplote potrebna da zagreje
osnovni materijal i istopi lem. Vrh lemilice tj. njen radni deo, moe se na
 364

vie naina zagrejati i to: sagorevanjem tenog goriva, gasnim plamenom

ili uarenim drvenim ugljem (umurom).

Slika 17.10.5. Mehanike lemilice: obine (a,b), benzinske (c)

2. Gasno lemljenje (gorionikom). Dodatni materijal se topi pomou

plamena usmerenog na dobijenog sagorevanjem smee acetilena i
kiseonika. Na ovaj nain leme se: ugljenini i niskolegirani elici,
nerdjajui elici, legure aluminijuma, bakar i njegove legure i
legure magnezijuma. Kao dodatni materijal upotrebljavaju se
legure bakra i cinka, a redje i legure bakra sa srebrom. Gasno
lemljenje moe biti: runo, delimino mehanizovano ili
potpuno mehanizovano.
3. Elektrootporno lemljenje. Pri ovoj vrsti lemljenja osnovni materijal
se lokalno zagreva a lem, umetnut izmedju delova koji se spajaju,
topi zahvaljujui toploti oslobodjenoj proticanjem elektrine struje
kroz elektrode i osnovni materijal (sl. 17.10.6.).

Slika 17.10.6. Elektrootporno lemljenje

Osnovni materijal koji se najee spaja elektrootpornim lemljenjem je
bakar i njegove legure: bakar-hrom, bronze i olovne bronze.
 365

Elektrootpornim lemljenjem mogu se uspeno spajati i elini limovi, dok

se ovako veoma retko spajaju delovi od nerdjajueg
elika, legure nikla i aluminijuma. Primenjuju se klasine ugljene elektrode
ili elektrode sa molidbenskim umetkom, jer se time poveava elektrini
otpor elektroda i omoguava lokalno
zagrevanje i topljenje lema bez topljenja osnovnog materijala.

4) Indukciono lemljenje. Ovo lemnjenje sprovodi se lokalnim

zagrevanjem ivica delova koji se leme pomou elektrine energije prenete
indukcijom. Energija se na ivice osnovnog materijala prenosi sa induktora
(bakarne cevi hladjene vodom) koji se sastoje od jednog ili vie radnih
namotaja. Najvei deo toplote skoncentrisan je na tankom povrinskom
sloju u blizini induktora. Koristi se struja visoke amperae, a frekvence od
frekvence elektrine mree f = 50Hz do priblino f = 450Hz.
Najjednostavnije je lemljenje cilindrinih delova prikazano na slici
17.10.7.

Slika 17.10.7. Indukciono lemljenje

Veina metala i legura koji se mogu spajati drugim nainima lemljenja

uspeno se leme i indukcijom, izuzev aluminijuma i magnezijuma. Glavna
prednost indukcionog lemljenja u odnosu na druge postupke je brzo i
lokalizovano unoenje toplote, to svodi oksidaciju na najmanju meru i
smanjuje zahteve u pogledu istoe povrina namenjenih spajanju.

5) Lemljenje potapanjem. Ovo lemljenje obavlja se potapanjem

delova namenjenih lemljenju u kade sa rastopom legura ili istopljenim
solima, koje se stalno zagrevaju putem elektroda.
 366

Temperatura u rastopu mora biti iznad temperature topljenja dodatnog

materijala, ali uvek ispod temperature topljenja osnovnog materijala.
Za lemljenje ugljeninih i niskolegiranih elika upotrebljavaju se:
neutralne hlorne soli (NaCl) sa dodatkom topitelja, kao i soli ugljene
kiseline (karbonati Na2CO3, K2CO3) i natrijum cijanat (NaCN) kojima se
ne dodaju topitelji, jer one same preuzimaju ulogu topitelja. Neutralne soli
tite povrine elinih delova od oksidacije iz vazduha, ali ne razlau ranije
stvorene okside, pa su stoga neophodni topitelji.
Dodatni materijal pri lemljenju elinih delova je srebrni lem ili legura
bakra i cinka. Lem koji moe biti u obliku: ice, trake, praha ili paste
postavlja se direktno na mesto spajanja neposredno pre potapanja.
Vreme dranja delova u kadama zavisi od dimenzija delova, traene jaine
spoja, vrste soli i sl. Treba istai da je prednost ovog postupka u velikoj
brzini lemljenja, kao i iskljuenju pojave unutranjih napona i deformacija
na formiranom spoju.

6) Lemljenje u peima sa zatitnom atmosferom. Uglavnom se

primenjuje u visoko serijskoj proizvodnji pri emu se spajaju sitni komadi
mase do 2kg. Za lemljenje ugljeninih i nisko legiranih elika
upotrebljavaju se lemovi na bazi bakra, a redje i srebrni lem. Neophodna
je zatitna atmosfera kojom se elini delovi tite od oksidacije i
razugljenienja za vreme lemljenja i hladjenja. Zatitni gasovi su obino:
vodonik, amonijak, i metan (CH4) pripremljen tako da mu se umanji
eksplozivnost. Pei se zagrevaju gasnim plamenom ili elektrinim
grejaima.

7) Lemljenje ultrazvukom. Savremeni postupak kod koga se

zagrevanje i topljenje lema postie toplotom usled njegovog dueg
izlaganja ultrazvukom. Prednosti su: kvalitetan spoj sa
istom povrinom i to nisu potrebni topitelji, a mane: skupa aparatura i
relativno dugo trajanje postupka.

4. Tehnologija mehanikog lemljenja

Povrine oiene od oksida i dobro odmaene. Treba da budu premazane

topiteljem (najee ZnCl ). Lemilo zagrejati na t=250-3000C, potopiti u
lem i primai povrinama koje se leme. Kada se postigne temperatura
topljenja lema, lem sa vrha lemila prodire u zazor, popunjava ga i posle
hladjenja ostvaruje spoj. Nakon lemljenja delove treba oprati vodom, jer
zbog topitelja dolazi do korozije. Dodatni materijal (lem) moe biti u
obliku: ice, tapia i cevica koje su ispunjene topiteljem.
 367

17.11. SPAJNJE LEPLJENJEM

Tehnologija lepljenja je savremena tehnologija fiksiranja delova koja je

alternativna gotovo svim ostalim tehnikama fiksiranja, poev od
presovanih spojeva pa do zavarivanja. Spajanje delova vijanim vezama ili
zavarivanjem je samo po sebi jasno, jer je fiziki princip u ovom sluaju
oigledan. Kod spajanja delova lepljenjem fiziki principi su znaajno
sloeniji. Zato postoji odredjena nesigurnost kod primene ove
tehnologije, podjednako kod inenjera projektanata, kao i kod radnika u
proizvodnim pogonima. Uspena primene ove tehnologije zahteva
razumevanje odredjenih pojava na molekularnom nivou. Tehnologija
lepljenja je zasnovana na inenjerstvu adhezione veze koja se na
molekularnom nivou uspostavlja izmedju dva raznorodna materijala.
Adhezijom nazivamo privlanu silu koja deluje izmedju povrina dva
objekta koje se nalaze u neposrednom kontaktu. Adhezione sile tee da
granine slojeve molekula dva raznorodna materijala odre u kontaktu.
Lepak svojim prisustvom obezbedjuje da dva vrsta objekta dela nekog
mehanikog sklopa, trajno zadre eljeni poloaj.
Da bi lepak koji ispunjava prostor izmedju objekata koji se spajaju trajno
odrao uspostavljenu vezu on mora da tu trajno i ostane. Zato je neophodno
da posle izvesnog vremena lepak ovrsne, odnosno da predje iz tenog u
vrsto agregatno stanje.
Mehanizam ovravanja ima itav niz tehnolokih aspekata koji su od
posebnog znaaja za industrijsku primenu lepkova.

U industrijskoj praksi premnjuju se sledei mehanizmi ovravanja:

Ovravanje kroz anaerobnu reakciju;
Ovravanje pod dejstvom ultraljubiastih zraka;
Ovravanje anjonskom reakcijom cijanoakrilati;
Ovravanje kroz aktivaciju modifikovani akrilati;
Ovravanje zagrevanjem - epoksidi.

Struktura tehnoloke operacije fiksiranja delova lepljenjem je sledea:

1. Priprema povrina (odmaivanje i nanoenje aktivatora po
potrebi)
2. Nanoenje lepka doziranje i disperzija
3. Ovravanje.
 368

Sve navedene aktivnosti mogu da se izvode manuelnim putem uz primenu

odgovarajueg pomonog pribora, ili da se u potpunosti automatizuju
primenom odgovarajuih funkcionalnih modula.

Lepljenjem se najee spajaju nemetalni materijali, legure lakih metala.

Izuzetno brz razvoj u hemijskoj industriji, doveo je do toga da ne postoji
ogranienje u primeni lepkova i lepljenih spojeva. Spoj obezbeuje sila
athezije izmedju lepka i zalepljenog elementa. Podrazumeva se da sila
kohezije unutar lepak bude jaa od pomenute athezije. Pri formiranju
lepljenog spoja trebalo bi teiti da sam spoj bude izloen smicanju. na slici
17.11.1. prikazni su delovi spojeni razliitim nainom lepljenja.

Slika 17.11.1. Izgled delova sa razliitim nainom spajanja lepljenjem

17.12. PRENOSNICI
Pod prenosnikom u najirem smislu podrazumeva se mainska grupa ili
cela maina iji je zadatak prenoenje mehanike energije od pogonske
maine (elektromotor, SUS motor, parna turbina) ka radnoj maini.
Pomou njih se takoe moe izvriti promena parametara, snage, veliine
obrtnih momenata i ugaonih brzina ili sile i njenih brzina (sl. 17.12.1.).

Prema principu i nainu prenoenja energije, prenosnici se dele na:

mehanine,
elektrine
hidrauline, (najsavremnije) i
pneumatske.
Prema vrsti sprege prenosnici se dele na prenosnike sa:
neposrednom spregom (frikcioni i zupasti prenosnici)
posrednom spregom (kaini i lanani prenosnici)

Prema vrsti veze prenosnici mogu biti:

sa elastinom spregom - frikcioni i kaini prenosnici
sa krutom vezom - zupasti i lanani prenosnici
 369

Slika 17.12.1. Prenosnic

Brojevi obrtaja pogonskih maina obino su veliki, a obrtni momenti mali,

dakle odreena snaga postie se velikim ugaonim brzinama a malim
obrtnim momentima. Radna maina zahteva u veini sluajeva male
brojeve obrtaja, a velike obrtne momente, i to bilo u toku reima rada, bilo
samo u izvesnim periodima. Prenosnici omoguuju graenje pogonskih
maina sa velikim brojevima obrta a malim obrtnim momentima, jer oni
vre poveanje obrtnog momenta na raun smanjenja ugaone brzine.
Brzohoda pogonska maina zajedno sa prenosnikom ima manje dimenzije
i manju teinu nego sporohodna pogonska maina upotrebljiva bez
prenosnika. Prenosnikom se u izvesnim sluajevima savlauje i rastojanje
izmeu radne i pogonske maine, ako je iz nekih razloga potrebno radnu
mainu udaljiti od pogonske. Kod mehanikih prenosnika mehanika
energija se prenosi preko mainskih delova,
meusobnim dodirivanjem. Mehaniki prenosnici mogu prenositi energiju
odnosno menjati obrtni moment i ugaonu brzinu bilo prianjanjem, bilo
zupcima, i to ili neposrednim dodirivanjem pogonskog ili gonjenog
elementa, bilo preko posrednika.

Glavni tipovi mehanikih prenosnika su:

1. frikcioni prenosnici,
2. remeni prenosnici,
3. lanani prenosnici,
4. zupasti prenosnici.

17.13. MEHNIKI PRENOSNICI

Prenosnik u najirem smislu predstavlja mainsku grupu ili mainu, iji je

zadatak prenoenje mehanike energije od pogonske maine ka radnoj
maini, slika 17.13.1. .
 370

Slika 17.13.1. ema mehnikog sprenosnika

Znai, uvoenje prenosnika (P) kao posrednika izmeu pogonske (M) i

radne maine (R.M) diktirano je uslovima rada kako radne, tako i pogonske
maine.
1. Vrste maehnaikih prenosnika
 371

17.14. RADNE KARAKTERISTIKE PRENOSNIKA

(nul, nizl) uestanost obrtanja pogonskog (ulaznog) vratila i

uestanost obrtanja gonjenog (izlaznog) vratila,
ul = 2 nul ugaona brzina na ulaznom vratilu,
izl = 2 nizl ugaona brzina na izlaznom vratilu,

(Tul, Tizl) obrtni moment pogonskog (ulaznog) vratila i obrtni

moment gonjenog (izlaznog) vratila,

Pul = Tul ul snaga na ulazu u prenosnik,

Pizl = Tizl izl snaga na izlazu iz prenosnika,

Radni prenosni odnos prenosnika je odnos uestanosti obrtanja pogonskog

(ulaznog) vratila prema uestanosti obrtanja gonjenog (izlaznog ) vratila.
Za sluaj da je:
i > 1 - prenosnik vri smanjivanje ugaone brzine, a poveanje obrtnog
momenta idui od ulaza ka izlazu; takav prenosnik naziva se reduktor.
i < 1 - prenosnik vri poveanje ugaone brzine, a smanjenje obrtnog
momenta idui od ulaza ka izlazu; takav prenosnik naziva se
multiplikator.
Stepen iskorienja (efikasnost) prenosnika predstavlja odnos snage
na izlazu Pizl i snaga na ulazu Pul:

Odnos obrtnog momenta na izlazu iz prenosnika Tizl i obrtnog momenta

na ulazu u prenosnik Tul :

Obrtni moment na izlazu iz prenosnika:

 372

17.15. STRUKTURA PRENOSNIKA

17.16. FRIKCIONI PRENOSNICI

Kod frikcionih prenosnika obrtni momenat izmeu pogonskog i gonjenog

vratila prenosi se putem trenja i to njihovim neposrednim dodirivanjem.
Najjednostavniji frikcioni prenosnik sastoji se iz dva frikciona toka,
pogonskog (1) i gonjenog (2), koji su uleiteni preko odgovarajuih
vratila i meusobno pritisnuti odgovarajuom silom. Pri okretanju jednog
frikcionog toka (pogonskog) na dodirnoj povrini frikcionih tokova
javlja se sila trenja, usled ega dolazi do okretanja i drugog (gonjenog)
frikcionog toka. Da bi rad frikcionog prenosnika bio mogu potrebno je
da sila trenja F bude uvek vea ili, u graninom sluaju, jednaka obimnoj
sili Ft na frikcionim tokovima. Potrebna sila trenja na dodirnim
povrinama frikcionih tokova dobija se pritiskom jednog frikcionog toka
na drugi odgovarajuom silom.

Kinematski prenosni odnos, ili kree prenosni odnos je odnos intenziteta

vektora ugaonih brzina, i to uvjek intenziteta vee ugaone brzineprema
intezitetu manje ugaone brzine. Za razliku od radnog prenosnog odnosa,
kinematski prenosni odnos je uvjek pozitivna veliina, vea ili jednaka
jedinici.
 373

Frikcioni prenosnici imaju niz prednosti, ali i nedostatke.

1. Prednosti frikcionih prenosnika su:

jednostavna i tana izrada radnih povrina frikcionih tokova
ravnomeran rad bez promene prenosnog odnosa, pa se koriste i kod
velikih ugaonih brzina
promena smera okretanja bez pojave zazora u prenosniku
beuman rad, naroito ako su povrine tokova izraene od mekih
materijala
lako ukljuivanje i iskljuivanje u toku rada
laka montaa i demontaa
mogunost osiguranja sistemaod preoptereenja
kontinualna promena prenosnog odnosa

2. Nedostaci frikcionih prenosnika su:

veliko optereenje vratila i oslonaca (zavisno od vrste materijala
frikcionih tokova, normalna sila je 1,5...50 puta vea od obimne
sile)
veliki pritisak izmeu dodirnih povrina, jer je normalna sila
velika, a dodirna povrina mala, to ima za posledicu znatno
habanje.
slabo priguenje udarnih optereenja
potreba za ureajem za ostvarivanje odgovarajue normalne sile
 374

3. Frikcioni prenosnici se mogu podeliti u dve osnovne grupe:

(Podjela frikcionih prenosnika)

Kod frikcionih tokova obrtanje se prenosi sa jednog vratila na drugosamo

trenjem i stooge tu moe lako nastupiti meusobno klizanje spregnutih
tokova. Ova okolnost, meutiim, omoguava naroito uspjenu primjenu
frikcionih tokova tamo gdje prikljuene maine treba zatititi od
preoptereenja i udara
Prema zadatku koji vri, razlikuju se frikcioni prenosnici:
1. sa stalnim prenosnim odnosom,
2. sa promjenljivim prenosnim odnosom i
3. prenosnici za neizmjenino obrtanje

Frikcioni tokovi sa stalnim prenosnim odnosom (sl.17.16.1..) primjenjuju

seza prenos snage pri malim razmacima vratila. Sutina frikcionog
penosasastoji se u tome to se ovdje, kao posljedica pritiska jednog toka
na drugi, javlja na dodirnoj povrini otpor trenja, usljed kojeg se obrtanje
prenosi sapredajnog na prijemno vratilo. Pri tom veliina obodne sile koja
se prenosizavisi od veliine pritiska Q i nemoe biti vea od otpora trenja

Slika 17.16.1. Frikcioni bezstepeni prenosnik

 375

Frikcioni prenosnici sa mogunou promene smera obrtanja, uglavnom se

primjenju na presama za kovanje, izvlaenje tancanje it. Na slici 17.15.2. je
prikazana takv frikcioni prenosnik kovake prese.

Slika 17.16.2.
Pogonski tokovi drumskih i inskih vozila u sprezi sa povrinom puta,
odnosno, sa inama takoe predstavljaju jednu varijantu frikcionog
prenosnika.
Bezstepeni frikcioni prenosnici po kinematici se djele na:
jednostavneprenosnike, prenosnike sa spojnim kotrljajuim tokovima i
planetarniprenosnici, a po obliku kotrljajui tijela, kod koga se mjenjaju
radiusi kotrljanjana: disk prenosnike ili eone, konusne, kugline i torusne.

Prenosnici sa promjenjivim prenosnim odnoso ili varijatori (slika 17.16.3.)

mogubiti razliiti konsktrucija. Najjednostavniji primer je u sluaju kada
se ose sjeku,a sastoji se od frikcijonih tokova cilindrinog oblika. Pri tome
se jedan toak utoku rada moe aksijano pomjeriti, pa se promjenom
prenika na kome se vridodirivanje mjenja, pa tako i prenosni odnos.
Primjenjuje se kod frikcionihpresa. Poto se ovdje radne povrine
nepoklapaju s kinematskim, istokotrljanje je samo u jednoj taki, a u
ostalim takama dodira nastajekinematsko klizanje.
 376

Slika 17.16.3. Frikcioni varijatori

S obzirom na to da se kinetike povrine kotrljaju jedna po drugoj
bezklizanja, tijela u obliku aksoida mogu se upotrebiti kao glavni
dijeloviprenosnika, dakle za prenoenje kretanja i obrtnog momenta sa
jednog vratilana drugo, ako se obezbjedi kotrljanje jednog takvog tijela po
drugom bezklizanja. Za ovo se koristi prijanjanje radnih povrina one se
pritiskuju normalnom silom Fn jedna ka drugoj, pri emu obimna sila, koju
treba prenijetisa jednog toka na drugi Fo
mora da bude manje od granine sile trenja Fo izmeu ovih povrina:

U ovom je sutina rada frikcionih prenosnika. U praksi, meutim,

kodfrikcionih parova ne moe se uvjek ostvariti isto kotrljanje bez
ikakvog klizanjaradnih povrina jedna po drugoj, tako da gonjeni toak
uvjek malo zaostaje uodnosu na pogonski toak. Uzroci ovog klizanja
mogu biti dvojaki, pa se takorazlikuje kinematsko klizanje i elastino
klizanje.
Knematsko klizanje nastaje u sluajevima kada se oblik radnih
povrinafrikcionog para ne poklapa sa oblikom odgovarajuih kinematskih
povrina.Tada nastaje klizanje u svim takama dodira koje lee izvan
kinematskihpovrina. Ovo je sluaj kod tzv. oljebljenih frikcionih
tokova, kod kojih radnepovrine nisu glatke, nego snadbjevene
 377

ljebovima u ravnima upravnim naosu obrtanja. Kod njih kinematskog

klizaja nema osim u takama koje leen upresjeku radne i kinematske
povrine, sl.17.16.4.

Slika 17.16.4.dw1, dw2 Prenici zamiljenih kinematskih cilindrinih

povrina

Elastino klizanje posljedica je elastinih deformacija radnih

povrinafrikcionog para na mjestu dodira i to kako usljed dejstva normalne
sile, tako iusljed dejstva tangentne, obimne sile. Normalna sila elastino
deformie radnepovrine, tako da se one ne dodiruju po liniji nego po nekoj
maloj povrini(slika 17.16.5.)

Slika 17.16.5.. Elastino klizanje frikcionih parova

 378

Idealni sluaj bez proklizavanja,

Realn sluaj

k - faktor proklizavanja (1 3 %)
4. Materijal frikcionih tokova
Od pravilnog izbora materijala radnih povrina frikcionih tokova
zavisiispravan rad i trajnost frikcionog prenosnika. Od materijala za
frikcione tokovezahtjeva se da ispuni sljedee uslove:
a. Velik modul elastinosti, da bi se sprijeile vee deformacije
namjestu dodira, a time smajilo elastino klizanje i gubici energije
zadeformacije.
b. Velik koeficijent trenja, da bi se smanjila veliina potrebne
silepritiska jednog toka ka drugom.
c. Velika otpornost na dodirni pritisak i na habanje, da bi
seobezbjedio dovoljan vijek trajanja prenosnika.
Kaljen elik po kaljenom eliku ima veliku izdrljivost s obzirom
nahabanje i dodirni pritisak, veliku vrstou, velik modul elastinosti, ali
malikoeicijent trenja.
Sivi liv po sivom livu ili po eliku pokazuje sline osobine kao i elik
poeliku. On mora biti termiki obraenu povrinu. Sivi liv je zgodan za
sloeneoblike frikcionih tokova i za frikcione tokove velikih dimenzija.
Gumena obloga po eliku ili sivom livu ima velak koeficijent trenja,
dobruotpornost prema habanju, neujan rad i malo zagrijavanja, ali je
modulelastinosti mali, isto i dozvoljena vrijdnosst dodirnog pritiska

17.17. LANANICI

1. Osnovne karakteristike i primena lananih prenosnika

Lanani prenosnik se sastoji iz dva lananika i lanca koji ih spaja. Osim
toga mogu imati i zatezae i priguivae vibracija. Razliitog su
konstruktivnog oblika (sl.17.17.1.).
 379

Slika 17.17.1. Laani prenosnik

Lanani prenosnici se sastoje od pogonskog i gonjenog lananika koji su

obavijeni lancem povezujui dva udaljena paralelna vratila. Prenos snage
se ostvaruje posredno pomou obvojnog elementa - lanca, koji preko
lananika povezuje dva meusobno udaljena vratila. Zbog svoje
pouzdanosti i ekonominosti u radu imaju iroku primenu pre svega kod
bicikala, motorcikla, motora, poljoprivrednih maina, rudarskih i
graevinskih maina, alatnih maina i dr. Uproeni ortogonalni crte
lananog prenosnika dat je na sl. 17.17.2.. Lananik po obodu ima zupce
koji se predstavljaju sa tri kruga, odn. linije, kao kod zupanika. Spoljanji
krug se crta debelom punom linijom, akinematski osnom linijom kao i
lanac.
Podnoni krug se crta.

Slika 17.17.2. Uproeni ortogonalni crte laanog prenosnika

2. Prednosti primene lananih prenosnika su:

male dimenzije
prenos snage obvojnim elementom - lancem bez proklizavanja
relativno dug radni vek
visok stepen iskorienja
 380

mali trokovi odravanja

manje optereenje vratila i leajeva
neosetljivost prema povienoj temperaturi i vlazi
mogunost povezivanja veeg broja paralelnih vratila jednim
lancem

3. Nedostaci lananih prenosnika su:

habanje elemenata lanca usled ega dolazi do poveavanja koraka,
odnosno, izduenja lanca
neravnomernost brzine gonjenog lananika u toku jednog obrta
neelastini prenos obrtnog momenta
povezivanje samo meusobno paralelnih vratila
skuplji su od remenih prenosnika
stvaraju buku u toku rada

Nain crtanja i kotiranja lananika prikazan je na sl.17.17.3. Uz crte, kao

i kod zupanika, daje se odgovarajua tabela sa dodatnim informacijama

Slika 17.17.3. Crtanje i kotiranje lananika

Lanani prenosnici najee imaju horizontalni poloaj kod koga je vuni
pgranak sa gornje strane, a mogu da budu i pod uglom nagiba od 60. esto
koriste konture zatezae.
Lanci se dele na: zglobne lance i lance sa karikama.Lanci sa karikama se
najee koriste za podizanje tereta, dok se za prenos snage i obratnih
momenata koriste iskljuivo zglobni lanci, slika 17.17.4.
 381

Slika 17.17.4. Zglobni i lanci sa karikama

Najee se primenjuju sledee vrste zglobnih lanaca:

1. Sa osovinicom za korake od 32 150 mm i zatezne sile od 1,5 12
KN
2. Rastavljivi lanci za korake od mm i zatezne snage od KN
3. Galovi lanci koji u svakom zblogu imaju po etiri slobodno
okretljive lamene
4. Lanci sa aurama kod kojih su unutranje lamene upresovane u
aure, a spoljanje lamene uresovane u osovinice
5. Lanci sa valjcima koji se sastoje od spoljanjih i unutranjih
lamela, osovinice, aure i valjaka.
6. Lanci sa savijenm lamelana koji su slini prethodnim ali imaju
savijene lamele i mogu da primaju udarna optereenja
7. Flejerovi lanci koji se sastoje samo od osovinica i lamela
 382

8. Lanci sa zupcima kod kojih je na jednoj osovinici postavljen vei

broj nazubljenih lamela.

4. Konstrukciono izvoenje lananika

Dimenzije lanaca i lananika su standardizovane. Najee se izrauju od
elika kod kojih oblik venca lancanika zavisi od vrste lanca. Venac lanca
se izvodi tako da lanac skoro bez trenja ulazi i izlazi iz zahvata. I pored
izduenja lanca od 2 % potrebno je obezbediti siguran i miran rad u toku
predvienog radnog veka. Za normalne uslove rada prenosni odnos se
kree od n < 7, dok za manje brzine lanca moe ii i do n = 10. Na slici
17.17. 5. prikazano je formiranja konstrukcionog oblika lananiaka.

Slika17.17.5.
Prenosni odnos se rauna po istim obrazcima ko i kod zupanika:

1 n1 d 2 Z 2
n
2 n2 d1 Z 1
Manji lananici mogu biti izraeni izjedna dok se kod veih venac i telo
lananika mogu izvesti posebno a spajaju se zavarivanjem ili zavrtnjima.
Kod veih lananika venac i telo lananika mogu biti spojeni paucima.
Za brzine lanca ispod 7 m/s lananici se rade od elika 1530, 1730 i
3130. Za vee brzine i nepovoljnije uslove rada koriste se elici za
cementaciju 1220. 1221, 4120 i 4320. Lananici sa vie od Z > 30,
zubaca i kod veih serija, rade od ilinog liva, a kod manjih optereenja
od sivog liva SL200 i SL250.
U toku rada lanac sa poligonalno obavija oko lananika tao da se stvarni
prenik kree izmeu
dmin d cos( / 2) i gde je (
360
- podeoni ugao ).
d max d cos
2 Z
Saglasno promeni prenika menja se i brzina lanca. Promena brzine je
periodina i zavisi od broja zuba. Sa smanjenjem broja zuba ova promena
brzine je izraenija i obrnuto. Izraeno u procentima za Z=14 iznosi 2,5%;
 383

a za Z=16 iznosi ispod 2%; za Z=20 iznosi oko 1,2%, a za Z=14 ova
promena brzine naglo raste. To je i posledia neravnomernog rada svih
prenosnika praenog pojavom vibracija i znatnih dodatnh inercijalnih sila
koje vremenom dovode do oteenja i kidanja. Zbog toga se preporuuje
da broj zubaca lananika bude u sledeim granicama:
Z1 6 7 - za runo pogonjene prenosnike
Z1 8 10 - za brzine lanca ispod 4 m/s i ranomerno jednosmerno
optereenje
Z1 14 26 - za brzine lanca ispod 7 m/s i ranomerno jednosmerno
optereenje.
Preporueni brojevi zubaca lancanika:
za manji lananik: Z1= 13 15 17 19 21 23 25
za vei lananik : Z2= 38 57 76 95 114

U cilju izbegavanja eeg sprezanja jednog meuzublja lananika sa istim

lankom lanca, a samim tim i njegovog veeg habanja preporuuje se izbor
neparnog broja zubaca lananika.

5. Sile i proraun lananog prenosnika

Obrtni moment (T) se prenosi sa pogonskog vratila i pogonskog lananika

preko lanac na gonjeni lananik i gonjeno vratilo. Zatezna sila u vunom
ogranku lanca jednaka je obimnoj sili naanika. Moe da se srauna po
sledeem obrascu: F F 2T1
v t
d1
Gde je:
T1 - nominlni obrtni moment na pogonskom lananiku
D1- prenik podeone krunice ogonskog lananika u (mm)
Na veliinu obimne sile u vunom ogranku utie neravnomernost rada
pogonske i radne maine koja se uzima u obzir faktorom radnih uslova za
lananike (CA) prema P 36.
Radno optereenje lanca se uveava i iznosi FL=CA-Ft.
Prisutna centrifugalna sila optereuje lanac po celoj duini. Za brzine v >
7 m/s, ona se rauna po obrascu : Fc q v 2 , gde je g (kg/m) masa jedinice
duine prema P 37.
Sopstvena teina lanca takoe optereuje lanac u zavisnosti od nagiba
lananog prenosnika.
za 70o Fg q g L( L a) a vertikalni poloaj

2
za < 70 Fg qL cos i horizontalni poloaj.
8f
 384

f (0,2 0,25) a - maksimalni ugao slobodnog ogranka lanca u (m).

Ukupna zatezna sila u vunom ogranku : F C A Ft Fc Fg .
Lamele u ograncima lanca su sloenog oblika i uz pojavu koncentracije
napona ispregnute su na savijanje i smicanje. Osovinica je napregnuta na
savijanje i smicanje, a njihove dodirne povrine trpe povrinski pritisak
usled dinamikih sila u kritinom preseku I-I na mestu otvora za osovinicu
gde dolazi do lomova usled zamora.

17.18. KAINI PRENOSNICI

Kaini prenosnik se sastoji iz dva kainika (remenice) i kaia (remena) koji

ih spaja. Na slici 17.18.1. prikazan je aksonometrijski crte kainog
prenosnika (pljosnatog sa zatezaem i trapeznog klinastog). Kainici se
predstavljaju sa dva kruga, a kai punom debelom linijom. Konstruktivni
oblici kainika i kaia su vrlo razliiti.

Slika 17.18.1. Aksonometrijski i ortogonalni crte kaiinog prenosnika

Kaini prenosnici prenose snagi sa pogonskog na gonjeno vratilo putem

trenja izmeu elastinog obvojnog elementa - kaia i tokova - kainika.
Istovremeno se moe prenositi snaga i izmeu veeg broja vratila, od kojih
je jedno pogonsko, a ostala gonjena. Kaini prenosnici mogu da prenesu
snagu izmeu vratila ije su ose paralelne ili se seku, odnosno mimoilaze
pod proizvoljnim uglom.

1. Osnovne vrste kainih prenosnika su:

1.Kaini prenosnici sa pljosnatim kaiem koji omoguava prenos snage

izmeu vratila sa veim osnim rastojanjem, izmeu ukrtenih i
mimoilaznih vratila, izmeu ukrtenih i mimoilaznih vratila, rad sa
veim obimnim brzinama i istovremeni pogon veeg broja vratila.
 385

Prenos snage - posredstvom sile trenja. Pljosnati kaievi se izrauju

od koe, tkanine, plastinih materijala i vieslojnih materijala.

2. Kaini prenosnici sa trapeznim kaiem - remenom koji se nazivaju

i remeni prenosnici. Presek kaia je u obliku trapeza - klina (klinasti
kaievi). Prenos snage izmeu vratila sa manjim osnim
rastojanjem, dozvoljavaju vei prenosni odnos i predvieni za
prenos srednjih snaga. Prenos snage posredstvom sile trenja.

3. Zupasti kaini prenosnici koji, za razliku od prethodnih, spadaju u

sinhrone prenosnike, odnosno obezbeuju konstantni prenosni
odnos. Zupasti kaievi sa unutranje snage imaju ravnomerno
rasporeene zupce u ija meuzublja dolaze zupci kainika, koji su
trapeznog ili priblino polukrunog oblika. Prenos snage
posredstvom zubaca, dakle oblikom.

2. Prednosti primene kainih prenosnika:

beuman rad, mogunost prijema i priguenja udarnih optereenja
(izuzimajui zupaste kaine prenosnike)
jednostavno konstrukciono izvoenje, bez zahteva za visokom
tanou izrade, tako da im je cena niska.
neosetljivi su na kratkotrajna preoptereenja, jer dolazi do
proklizavanja, ime se sistem titi od preoptereenja (izuzimajui
zupaste kaine prenosnike)
mogu da prenesu veliku specifinu snagu u odnosu na teinu
mogu da rade sa visokim obimnim brzinama
omoguavaju spajanje veoma udaljenih vratila i istovremeni pogon
veeg broja vratila

3. Nedostaci primene kainih prenosnika:

veliko optereenje vratila i leaja
elastino klizanje
kod pljosnatih i trapeznih kaieva ne moe da se obezbedi
konstantan prenosni odnos
osetljivost na uticaj okoline
radna temperatura je ograniena
mogua pojava statikog elektriciteta
nekompaktnost konstrukcije u odnosu na druge prenosnike
 386

4. Prema mogunosti konstrukcionog izvoenja (poloaju kaia)

postoje:
Otvoreni kaini prenosnik (isti smer okretanja vratila)
Ukrteni kaini prenosnik (suprotni smer okretanja vratila)
Poluukrteni kaini prenosnik (ose vratila se mimoilaze)
Ugaoni kaini prenosnik (ose vratila su pod uglom)
Pogon veeg broja vratila istovremeno (jedno vratilo pogonsko)
Na slici 17.18.2. prikazani je mogui prenosni odnos kainog prensonika
pream poloaju vratila i smjeru njihovog obrtanja remenice.

Slika.17.18.2. Kini prenosni odnos pream poloaju vratila i smjeru

njihovog obrtanja remenice
 387

Za obezbeenje sile trenja izmeu kaia i kainika neophodna je

odgovarajua dodatna pritisna sila koja se ostvaruje zatezanjem kaia. To
se u praksi izvodi na razliite naine:
1. Sopstvenom teinom kaia (kod udaljenih vratila
2. Elastinim izduenjem kaia (povremeno dodatno pritezanje)
3. Pomou kotura zatezaa (sa spoljanje strane slobodnog ogranka)
4. Preko reaktivnog obrtnog momenta (automatsko pritezanje u
F(M)

5. Vrste kaieva

Od izabranog materijala kaia zavisi nosivost kainog prenosnika, pa isti

mora da zadovolji:
Dobru prionljivost i visoki koeficijent trenja
Zadovoljavajuu savitljivost kaia
Visoku dinamiku izdrljivost
Otpornost na spoljne uslove (vlagu, ulje, prainu)

Za pljosnate kaieve koriste se razliiti materijali iji su karakteristike date

u posebnomprilogu za kaieve, ausklaeno stndardom. .Koa ima visok
koeficijent trenja. Primenjuje se standardna (S), savitljiva (G) i hromova
vrlo savitljiva koa (HGL).
Tkanina od organskog i sintetikog materijala se primenjuje za izradu
zatvorenih kaieva bez nastavka. Vee su teine i javljaju se znatne
centrifugalne sile. Plastine mase (poliamid ili polieser) imaju visoku
vrstou ali nisu elastine i imaju nizak koeficijent trenja

Vieslojni materijali sa srednjim (vunim) slojem od materijala velike

vrstoe (poliamid, poliester) i unutranji (dodirni) spoj od koe koja ima
dobru prionljivost i visoki koeficijent trenja i spoljanji (zatitni) sloj
otporan na okolne uticaje, predstavlja najbolje reenje u izradi kaia.
Ovakvi materijali omoguavaju dug radni vek, visoku nosivost i rad sa
velikim obimnim brzinama do 100 m/s.
Krajevi pljosnatih kaieva se najee lepe, zavaruju ili priivaju. Oni su
pavougaonih preseka sa merama prema slici 17.18.3. odnosno standardu
 388

Slika 17.18.3. Izgled satavnih delova trapeznog kaia

Popreni presek trapeznih kaieva remena je u obliku trapeza. Sastoji se

od:
Vunog sloja (tekstilna ili poliester vlakna),
Jezgro najee izraenog od kvalitetne gume , i
Omotaa koji se sastoji od gumirane pamune ili sintetike tkanine

Izrauje se u razliitim konstrukcionim oblicima:

Normalni, uski, uski sa zupcima na unutranjoj strani, iroki sa zupcima na
unutranjoj strani. U praksi se najee primenjuje normalni remen sa
lo / h 1,6
odnosom irine i debljine (oznake Y, Z, A, B, C, D, E) i uski
l / h 1,2
remen o (oznake SPZ, SPA, SPB, SPC). Zbog klinastog oblika
remenice, normalna sila izmeu dodirnih povrina znatno je vea od
radijalne sile ime se mora preneti tri puta vea obimna sila nego kod
pljosnatog kaia. Da bi kai mogao nesmetano da izlaz iz ljeba kainika
ugao nagiba profila mora biti u granicama od 32 38 . Njihove dimenzije
o

prenog preseka i duine su standardizovane prema P 37-12 i P37-13.

Zupasti kaievi prenose obrtni moment oblikom. Sa upravljive strane
imaju zupce. Sastoji se od vunog dela sa armaturom od eline ice
obloene sintetikim kauukom ili poliuretanom. Sa unutranje strane su
 389

zupci zatieni trakom od poliamoda. Imaju taan prenosni odnos, vrlo

veliki stepen iskorienja ( 0,99) i manje optereenje vratila i leaja

Prenos s klinastim remenom vri se preko vie vrsta remena:

Normalni,
Uski,
iroki,
prikazano na slici:17.18.4.

Slika17.18.4. Vrste remena

Prenos veeg momenta vri se pomou vie klinastih remena na jednoj

remenici i pomou rebrastog remena, slika 17.18.5.
 390

Slika 17.18.5. Klinasta remenica..

6. Zatezanje remena

Slika 17.18. 6. Zatezanje remena pomou panera

Udaljenost zatezne remenice se uzima

e1 0,5 (D 1+ D3 ) ili a1 D1 + D3

PRENOS SA ZUPASTIM REMENOM: a).jednostrano ozubljen, b)

dvostrano ozubljen remen; c) prenos sa zupastim remenom
 391

Slika 2.3.9.6.Prenos sa zupastim remenom.

Pogon motora sa vie zupastih remenica sa dvostrukim ozubljenjem

Slika 2.3.9.7.Prenos sa vie remenica dvostruko ozubljenih.

7. Geometrijske veliine kainih prenosnika

Prenosni odnos
Na slici 17.18. 8. prikazan je kalsini remni prenosnik sa razliitim

Slika 17.18.8. Normalni kaini prenosnik

 392

Prenosni odnos = i = n1 / n2 = D2 / D1

Zbog elastinog klizanja prenosni odnos kainih prenosnika se rauna po

priblinom obrazcu:
d
i 1
d 2 i kree se u granicama:
i 6 - za otvoreni kainika sa pljosnatim kaiem
i 15 - za prenosnik sa koturom zatezaem

Slika 17.18.9. Parametri za proraun prenosnog odnosakainog

prenosnika

Ostale geometrijske mere kainih prenosnika:

1. Za otvoreni prenosnik
d 2 d1
sin
ugao nagiba ogranka : 2a
obvojni uglovi malog i velikog kainika: 1 180 2i 2 180 2
Osno rastojanje a (0,7 2,0)(d1 d 2 ) za ukrteni prenosnik
 393

d1 d 2
sin
ugao nagiba ogranka : 2a
obvojni uglovi malog i velikog kainika : 1 2 180 2
Prethodno (unutranja) duina kaia:

L p Li 2a cos (d 2 d1 )
360

8. Konstrukciono izvoenje kainika i remenica

Slika 17.18.10. Konstrukciono izvoenje kaine remenice

Kainici se najee izrauju od sivog liva (SL150, SL200), elinog liva

(L 0300, L0400), elika i lakih metala. Njihove osnovne dimenzije su
standardizovane prema P 37-2. Venac kainika moe biti cilindrinog
oblika ili ispupen. Za obimne brzine v > 30 m/s oba kainika se izrauju
sa ispupenim vencima.
Za obimne brzine v < 25 m/s mora biti i dinamiki uravnoteen. Mali
kainik se izrauje od punog materijala obradom na strugu ili livenjem. Za
prenike do 355 mm venac i glavina se izvode izjedna. U tom sluaju
venac i glavina spajaju se ploom zavarivanjem i dodatno se ojaavaju
rebrima. Po drugoj varijanti kainici veih dimenzija izrauju se livenjem
a venac i glavina se povezuju paocima. Broj paoka se kree od 4 do 8. U
zavisnosti od prenika vratilo moe da se odredi po obrascu :

Z 0,15 d 4
Popreni presek paoka je najee elipsa sa odnosom poluosa
(a1 / a 2 2 2,5). Eliptini presek paoka ima manji otpor vazduha i
optereeni su na savijanje sa naponom:
3Ft y
s sdoz
W Z
Kainici prenika paoka preko 2m izrauju se iz dva dela.
 394

Duina glavine : LG (1, ,2 1,5) d v

Debljina glavine : 0,4 d G 10mm
Za irinu kainika B > 0,1 dG + 200mm postavljaju se da reda paoka na
rastojanju (0,5 0,6) B.
Remenici se najee izrauju livenjem ili od limova koji se spajajau
lemljenjem ili takastim zavarivanjem . Njihova dimenzija su
standardizovane prema P 37-12 za normalni remen i P 37-13 za uski
remen. Veza venca i glavine kao i dimenzije same glavine konstrukciono
se izvode isto kao i kod kainika. Stvarni prenici remenica treba da se
kreu izmeu preporunih graninih dwimn i dwmax.
Za obimne brzine do 35 m/s kao materijal za izradu remenica se koristi
sivi liv, a iznad 35 m/s se koristi elik i elini liv. Za obimne brzine do 25
m/s obavezno je statiko uravnoteenje remenica a preko 25 m/s i
dinamiko uravnoteenje.

Ortogonalni crte kainika za pljosnati kai prikazan je na sl. 17.18.11., a

za trapezni klinasti na sl.17.18.12.

Slika 17.18.11.Ortogonalni crte kainika za plosnati kai

 395

Slika 17.18.12.Ortogonalni crte kainika za trapezni kai

17.19. UETNI PRENOSNICI

Uetni prenosnici se danas uglavnom retko sreu i to uglavnom na:
dizalicama za podizanje tereta, transportnim postrenjima, ski liftovima i sl.
Koristi se i kod pilanske prerade drveta za izvodjenje pomonog kretanja
kolica na pili za seenje trupaca (trupari). Primer primene prenosnika sa
doboem i elinim uetom dat je na slici 17.19.1. Dobo 1 uvren je na
predajnom vratilu prenosnika za promenu smera obrtanja, a krajevi
elinog ueta 2 vezani su sa delom maine 3 koji se pravolinijski kree.
Pravolinijskim kretanjem dela maine 3 u desno desni deo ueta se
zamotava, a levi odmotava i obratno.

Slika 17.19.1 Prenosnik sa doboem i elinim uetom

 396

iana ueta su mahom okruglog poprenog presek. Poiedine ice ueta

upredaju se prethodno u uvojke ili upretke, a onda se ovi upredaju u ue.
U cilju zatite od rdjanja ica se moe pocinkovati. Jedan uvojak se
sastoji od: 6, 8, 13, 16, 19, 37 ili 61 ice, to zavisi od eljene jaine
ueta. Debljina ice iznosi 0,42mm. Broj uvojaka u uetu obino 56.

Treba razlikovati (sl.17.19.2.): desno (1) i levo (2) upredeno ue. Kao to
vidimo kod desno upredenog ueta upretci se upredaju u pravcu kazaljke
na asovniku, a kod levo upredenog obrnuto. Ue moe biti jednostruko,
ako ima samo jedan, ili viestruko, ako ima vie upredaka.

Slika 17.19.2. Izled ianog ueta

Izgled poprenog preseka ianog ueta sa 6x7=42 ice dat je na slici

17.19.2. (3). Uvek treba teiti da se to podesnijom konstrukcijom
poprenog preseka postigne naleganje to veeg broja ica na ljeb toka
ili bubnja. Ovim se postie smanjenje povrinskog pritiska to ublaava
oteenja i prekide ica i povoljno utie na vek trajanja ueta. U sluaju na
sl. 17.19.2.(3), ue nalee na samo tri ice to je nepovoljno.

Prilikom izbora ueta treba imati u vidu da ue sa veim brojem tanjih ica
ima bolju savitljivost, manji prenik tokova i bubnjeva oko kojih se ica
savija (time i laki pogonski uredjaj), ali su tanke ice osetljivije na
mehanike i hemijske uticaje.
Na ue nepovoljno utie njegovo naizmenino savijanje. Ue treba voditi
da mu savijanje po mogunosti bude jednosmerno.
 397

1. Proraun ianog ueta

Ukupan normalni napon predstavlja zbir napona nastalih usled zatezanja i
savijanja ueta oko doboa i tokia oko kojih je ue prebaeno:

Napon na zatezanje rauna se kao:

gde je:
z br. ica u uetu,
d prenik ice.

Napon na savijanje ueta iznosi:

gde je:
E modul elastinosti
D prenik doboa
b= 3/8 za ueta obine konstrukcije,
1/4 za ue naroito savitljivo,
1/2 za ue manje savitljivosti.

Ukupni napon (s) treba da je manji od dozvoljenog koji je:

d = (1,31,5)M za runi pogon
d = (1,41,5)M za motorni pogon.

Najmanji prenik D doboa oko kojih se ica savija zavisi od jaine ice i
vrste ueta, a obino ga propisuju pojedini poizvodjai ueta. Neke
preporuene vrednosti bile bi:
D iznad 400 d za dizalice na runi pogon
D iznad (500800) d za dizalice na motorni pogon,
D iznad 1000 d za transportna postrojenja.
Smanjenje prenika D ispod ovih vrednosti, odraava se na smanjenje
trajanja veka ueta.

17.20. ZUPASTI PRENOSNICI

1. Osnovne karakteristike i vrste zupastih prenosnika

Zupasti prenosnik ine dva spregnuta zupanika. Zadatak im je da prenose
obrtni momenat sa jednog vratila na drugo.
 398

Prenoenje snage ostvaruje se neposrednim dodirom pogonskog i gonjenog

zupanika. Mogu biti (sl. 17.20.1.):

1. cilindrini - ose vratila paralelne

2. konusni - ose vratila se seku (upravne ili pod uglom)
3. puni - ose vratila se mimoilaze

Slika 17.20.1. Vrste i karakteristike zupastih parova

Kada su ose vratila meusobno paralelne, prenos se ostvaruje cilindrinim

zupanicima. Prema obliku zubaca, ovi zupanici mogu biti sa pravim (a),
kosim (c), strelastim (d) zupcima. Mogu biti kao spoljanji (a) i unutranji
cilindrini (b) par.. Na sl.17.20.2. prikazan je par cilindrinih zupanika (sa
pravim i kosim zupcima) i aksonometrijski izgled cilindrinog zupanika.
Mogu biti kao spoljanji (a) i unutranji cilindrini (b) par.

Slika 17.20.2. Aksiometrijski zupasti par sa paravim i kosim zupcima i

zupanik sa pravim zupcima
 399

.
Prema kinematiskoj povrini (sl. 17.20.3.) cilindrini zupanici mogu biti:
a)
spoljanji, b) unutranji, c) ravni.

Slika 17.20.3. Kinematske povrine cilindrinih zupastih parova

Po obodu (vencu) zupanika su zupci koji imaju vitalnu ulogu u prenosu

obrtnog momenta (sl. 17.20.4.). Ovakav nain crtanja je neracionalan i
teak, pa se zupanik u ortogonalnoj projekciji crta uproeno.

Slika 17.20.4. Aksiometriski i ortogonalni crte i ozubljena sa pravim

spoljanjim zupcima

Spoljanji prenik Dt, koji se naziva temeni, najveI je i crta se debelom

konturnom linijom. Sredinji, kinematski, prenik D crta se osnom linijom.
Unutranji prenik, podnoni, Dp crta se razliito, zavisno od toga da li se
zupanik crta sa ili bez preseka (sl. 17.20.5.). Na istoj slici prikazan je nain
crtanja kosine zubaca.
 400

Slika 17.20.5. Ortogonalni crte zupanika sa kosim zubcima

Konini zupanik prikazan je na sl.17.20.6., i njegova ortogonalna

projekcija.

Slika 17.20.6. Konini zupanik u aksiometriji i ortogonalnoj projekciji

Isti je nain crtanja i ostalih zupanika. Na sl. 17.20.7. data je skica punog
prenosnika i ortogonalni crte punog zupanika.

Slika 17.20.7. prunog prenosnika i ortogonalni crte punog zupanika

Nain kotiranja cilindrinog zupanika sa pravim zupcima dat je na

sl.17.20.8.. Obzirom na injenicu da se zupanik crta uproeno, bez
zubaca, osim naznaenih kota moraju se, u posebnoj tabeli, dat i dodatne
informacije tabela 17.20.1.
 401

Slika 17.20.8. Radioniki crte zupanika sa pravim zupcima

Tabela 17.20.1. Tehniki parametri cilindrinog zupanika neophodni za

izradu.
 402

NAPOMENA: Kod primera kotiranja zupanika nisu naznaene

tolerancije pojedinih dimenzija
Isti princip kotiranja vai i za ostale zupanike. Na sl.17.20.9. prikazan je
nain kotiranja koninog zupanika sa pravim zupcima. i ovde se u
posebnoj tabeli moraju dati dodatne informacije.

Slika 17.20.9.nain crtanja i kotiranja koninog zupanika sa pravim

zupcima

NAPOMENA: Kod primera kotiranja zupanika nisu naznaene

tolerancije pojedinih dimenzija.
Zupasti parovi takoe se crtaju uproeno. Na sl. 17.20.10. prikazan je
nain crtanja zupastog para sa i bez preseka.

Slika 17.20.10. Crtanje zupastog para bez preseka

 403

Moe se uoiti da se temeni prenici oba zupanika vide, kinematski

krugovi se dodiruju, a podnoni ne moraju da se crtaju.
Pri crtanju orogonalnog crte punog para vae isti principi (sl 17.20.11.).

Slika 17.20.11. Ortogonalni crte punog para bez dimenzionisanja

.
Zupasti cilindrini par sloenijeg konstrukcionog oblika prikazan je na
sl. 17.20.12..

Slika 17.20.12. Crtanje zupasti cilindrini par sloenog konstrukcionog

oblika, bez dimenzionisanja

Aksonometrijski prikaz koninog zupastog para koji prenosi kretanje na

vratila koja se seku pod uglom od 90o prikazan je na slici 117.20.13.
 404

Slika 17.20.13. Aksionometrijski crte koninog zupastog para

Crtanje koninih zupanika bez preseka dato je na sl. 17.20.14. Poto su

ovde zupanici delimino zaklonjeni jedan drugim, tako se i crtaju. Crtanje
koninog zupastog para u preseku prikazano je na sl. 17.20.15.

Slika 17.20.14. Crtanje koninog zupastog para bez preseka i

dimenzionisanja

Slika 17.20.15. Crtanje koninog zupastog para u preseku bez

dimenzionisanja.
 405

Princip crtanja zubaca u dodiru je isti kao kod cilindrinih zupanika. Kod
koninih zupanika crtaju se i linije sprezanja oba zupanika zajedno sa
presenom takom u oba pogleda, bez obzira na to pod kojim se uglom
seku.
Aksonometrijski prikaz hiperboloidnih zupanika za prenos kretanja na
mimoilazna vratila dat je na slici 17.20.16. i uproen ortogonalni prikaz
ovih zupanika. Poto se ovde zupanici fiziki zaklanjaju, deo zupanika
koji se ne vidi crta se isprekidanom linijom.

Slika 17.20.16. Aksonometrijski i ortogonalni prikaz hiperboloidnog

zupastog para

Kosa slika i ortogonalni pogledi cilindrinog zupastog para sa

unutranjim ozubljenjem data je na sl. 17.20.17..

Slika 17.20.17. Kosa slika i ortogonalni pogledi cilindrinog zupastog

para sa unutranjim ozubljenjem

Zupanik u sprezi sa zupastom letvom, aksonometrijski prikaz i

ortogonalni pogledi, dat je na sl.17.20.18.
 406

Slika 17.20.18. Zupanik u sprezi sa zupastom letvom, aksonometrijski

prikaz i ortogonalni pogledi

Zupanici manjih dimenzija izrauju se izjedna sa vratilom. Nain crtanja

takvog zupanika dat je na sl. 17.20.19.

Slika 17.20.19. Crtanje jednodelnih mali zupanika sa rukavcima

2. Prednosti zupastih prenosnika su:

jednostavno izvoenje
taan kinematski prenosni odnos
male dimenzije
visoki stepen iskorienja (izuzimajui pune prenosnike) ( 0,98)

3. Nedostaci zupastih prenosnika su:

velika krutost u prenoenju snage
vibracije i buka u toku rada
Zbog toga zahtevaju elastinu spojnicu na ulazu ili pogon preko kainog
prenosa.

4. Geometrijske mere cilindrinih zupanika

Linija koju opisuje taka dodira profila zubaca u toku sprezanja naziva se
dodirnica profila (sl. 17.20.20.) takasti deo linije do take K)
 407

Slika 17.20.20. Osnovne veliine pri sprezanju zupanika

Modul (m) je polazni podatak za odredjivanje geometrijske veliine

zupanika. Mogu se sprezati samo zupanici istih vrednosti modula.
Standardni moduli dati su u SRPS M.C1.015.

Korak profila (t0) je rastojanje istog mesta na profilu dva susedna zupca
mereno po tangenti podeonog kruga iji je prenik (d0=2r0).

Polovina koraka (t0/2) je irina zupca odnosno medjuzublja po pravoj

liniji (osnovnoj liniji zupaste letve) sl. 5.33.
Kako je obim:

Sada je:
prenik temena zubaca dt = d0 + 2m
prenik podnoja zubaca dp = d0 - 2,4m
osnovni prenik db= d0cos0

ija je tangenta dodirnica profila, a (0) ugao dodirnice na osnovnoj

(podeonoj) krunici, za standardni profil n=200.
Oblik profila zubaca je evolventa kruga koja nastaje kotrljanjem po
osnovnoj krunici prave ije take opisuju evolventu.
 408

Osno rastojanje:

gde je:
+ - za sprezanje zupanika sa spoljanjim ozubljenjem
- - sprezanje zupanika sa jednim spoljanjim i jednim unutranjim
ozubljenjem
Kod cilindrinih zupanika sa pravim zupcima bone linije zubaca
paralelne su sa osama zupanika, dok kod kosih zaklapaju ugao () manji
od 300, jer se sa poveanjem ovog ugla poveava i aksijalna sila. S toga se
kod veih optereenja upotrebljavaju zupanici sa strelastim zupcima,
kako bi se aksijalne sile stvorene sa jedne i druge strane zupca ponitile.

5. Analiza optereenja kod cilindrinih zupanika sa pravim

zupcima

Pretpostavlja se da su teine zupanika mnogo manje u odnosu na sile koje

ih optereuju i zato se ne uzimaju u razmatranje. Analizirajmo silu kojom
jedan zubac pogonskog zupanika (1) deluje na zubac gonjenog (2) sa
kojim se spree (sl. 17.20.21.). Sila je upravna na bok zupca (ovde nisu
nacrtani zbog preglednosti crtea), i zaklapa sa tangentom podeonih
krugova, koji su prikazani na slici 17.20.21. da se dodiruju, ugao dodirnice
aw. Kod pogonskog zupanika (p) je obimna sila (Ft) usmerena suprotno
smeru njegove rotacije, a kod gonjenog (g) u pravcu rotacije (sl.17.20.21.).

Slika 17.20.21: Analiza optereenje cilindrinih zupanika sa pravim

zupcima
 409

Kod prenosnika sa neposrednim dodirom (frikcioni i zupasti),

poznavati
smer obrtanja
karakter elemenata (pogonski i gonjeni)
taku (ugao)dodira spregnutih elemenata

Frikcioni prenosnik

- radijalna sila :
Pravac-u pravcu poluprenika toka
Smer- od toka dodira ka centru toka
- obimna sila:

Pravac-u pravcu tangente u taki dodira

Smer - kod pogonske suprotno smeru obrtanja
- kod gonjenog u smeru obrtanja
P- snaga W
- ugaona brzina s-1
n broj obrtaja o/min

Pravac pogleda
za H ravan
 410

17.21. ZUPANICI SA PRAVIM ZUBIMA

17.22. CILINDRINI ZUPANICI SA KOSIM ZUPCIMA

 411

Vrste zupastih prenosnika

Ekonominost konstrukcije odredjuje prenosni odnos, tako da je obino do:
i = 6 - jednostepeni
i = 25 - dvostepeni
i > 25 - viestepeni

1. Oblici razaranja bokova zubaca

Usled nedovoljnog podmazivanja i temperaturnih dilatacija, odstupanja
mera i oblika, nepravilne montae i sl., radni naponi mogu postai vei od
vrstoe zubaca to dovodi do razliitih oblika njihovog razaranja.
1) Razor (rupice) slika 17.22.1. pod a, predstavlja glavni vid razaranja
kao posledica zamora materijala, a ispoljava se u pojavi rupica nepravilnog
oblika razliitih veliina i dubina i to posebno oko sredine i prema
podnoju zupca. Prethodi je pojava sitnih pora tamnosive boje. Rupice
mogu dovesti do loma zubaca usled izazvane koncentracije napona i do
poveanja unutranjih dinamikih sila i vibracija.
2) Otcepljenje (sl. 17.22.1. pod c) predstavlja razor sa znatno vie
oljutenih delova. Nastaje prvenstveno usled nehomogene strukture
materijala u toku izrade ili pri termikoj obradi.
3) Zaribavanje (sl. 17.22.1.pod c) naroito izraeno u periodu ulaenja i
izlaenja parova zubaca iz sprege. Manifestuje se u vidu brazdi, zareza i
pruga du profila zubaca razliitih dubina. Nastaje usled prekida filma ulja
na bokovima zubaca zbog kratkotrajnog optereenja. Moe biti "toplo"
zaribavanje pri velikim brzinama klizanja i "hladno" pri malim brzinama
klizanja, i to pri obimnim brzinama manijm od 4m/s. Smanjuje se
upotrebom EP-ulja (uglavnom za vrlo visoke pritiske).
4) Habanje (piting, (sl. 17.22.1.pod d)) je neprekidan proces kod svih
parova; pozitivan samo u toku razrade jer omoguava ravnomernu
raspodelu du linije dodira. Kritian obim u toku rada postie se kod
sporohodnih zupanika pri brzinama manjim od 0,5m/s. Manifestuje se
izdubljenjima na bokovima izmedju podnone odnosno temene i
kinematske krunice.
5) Abrazivno habanje se javlja usled neistoa (tvrdih estica) u ulju za
podmazivanje (opiljci, mineralne estice i sl.). Izaziva brzo razaranje
bokova i usled se toga u procesu razrade prenosnika ulje bre menja.
6) Prskotine na zupcima se javljaju usled greaka pri kaljenju i
neodgovarajuih uslova bruenja.
 412

Slika 17.22.1. Oblici razaranja bokova zubaca

2. Materijal za izradu zupanika

Koriste se uglavnom konstruktivni elici: .0545, .0645 i sl., kao i
ugljenini legirani i to za poboljanjie: .1330, .1530, .4130 i za
cementaciju: .1120, .1220, .4120 i .4320.
Osnovni kriterijumi - potrebna vrstoa bokova i podnoja zupca.
Zupanike od konstruktivnih elika jeftinije je koristiti za manja
optereenja, kao i elike za poboljanje gde je dovoljna manja vrstoa
bokova zubaca; dok se elici za cementaciju koriste gde je potrebna velika
vrstoa bokova i podnoja zubaca. Za velike gabarite koriste se liveni
materijali: L.0500, L.0600, SL.20, ili se upotrebljavaju samo za telo
zupanika na koje se postavlja venac od elika, bronze ili Al za pune
zupanike.

17.23. PUNI PAR

Kod punog para ose vratila se mimoilaze (sl. 17.23.1.) i prenosni odnos
je: i > 5. Pu se izradjuje obino izjedna sa vratilom, a sprezanje sa
zupanikom odgovara principu zupanik - zupasta letva (0= n=200,
visina zupca h = 2,2m):

gde su:
z1 - br. hodova pua, ceo br. < 5, da bi mere punog zupanika bile manje
i da bi se omuguilo sprezanje sa puem
z2 - br. zubaca zupanika
 413

Slika 17.23.1.: Sprezanje pua sa punim zupanikom

Ukoliko je prenosni odnos manji br. hodova mora biti vei, a time i
stepen iskorienja. Prenici: osnovnog, temenog i podnonog kruga pua
(1) i zupanika (2) su:

17.24. PUNI PRENOSNIK

Puni par je hiperbolidni zupasti par kod ojih se ose najee ukrtaju pod
uglom od 90. Mali zupanik kod punih zupastih parova se naziva pu i
ima oblik slian navojnom vretenu. Veliki zupanik se naziva puni
zupanik i prilagoen je obliku pua. Pu moe biti cilindrina ili
globoidni. Na slici 17.24.1. prikazan je spregnutni puni prenos, a na
sl.17.24.2 prikazan je nai crtanja punog prenosnika sa kuitem.

1. Osnovne karakteristike punih parova su sledee:

ostvaruje velike prenosne odnose pri jednostepenom prenosu i to:
pri redukciji u=5-70(15-70) i pri multipliaciji n=5-15
usled linijskog dodira spregnutih bokova praeno relativnim
klizanjem dolazi do snienja unutranjih dinamikih sila i
priguenja vibracija
 414

zahtvati veeg broja zuba (viestruka sprega) omoguuje veu

nosivost punih prenosnika
stepen iskorienja punih preosnika je relaivnomali i kree se od
0,5 kod multiprikatora do 0,9 kod rekutora
veliko klizanje zuba u sprezi ograniava brojeve obrtaja kao i snagu
koju mogu prenosit
primenjuje se za brojeve obrtaja do 3000min-1 i manja osna
rastojanja od 160mm
maksimalni mogui obrtni moment na punom zupaniku T=2-106
( Nm) a obimna sila moe biti do Ft=800 kn
prenik punog zupanika moe biti do 2000 mm
pu moe imati levu i desnu zavojnicu to omoguuje promenu
smera obrtnog punog zupanika bez konstrukcionih izmena

Slika .17.24.1. Puni vijak i puno zupanik ine puni prenos

 415

Slika .17.24.2. Konstrukcionom izvoenje punog prenosnika sa puem

postavljenim sa donje strane i ventilatorom za hlaenje
Nominalna snaga 25kW; n1=1500 min-1; u = 20. Oznake: 1 pu tipa
izraen od elika za cementaciju, bruen ZC,; 2 puni toak od kalajne
bronze; 3 telo punog zupanika od konstrukcionog elika ; 4 kuite sa
rebrima izraeno od SL 200;5 - ventilator; 6 otvor za isputanje ulja; 7 -
poklopac; 8 radijalni prsten za zaptivanje; 9-dodatni zaptivni prsten ; 10
centrifugalni prsten: 11 kanal za vraanje ulja; 12 prstenasti klizni
leaj za manja optereenja; 13 prstenasti konino-valjasti leaj za vea
optereenja ; 14 distantni prsten za aksijalno podeavanje punog toka

17.25. OPTEREENJE VRATILA SA PUNIM

ZUPANICIMA

Kod hiperboloidnih zupastih parova ose obrtanja vratila se ukrtaju. Kod

punog para pu je najee pogonski pa je smer obimne sile Ft1
suprotan smeru okretanja pua, odnosno za usvojeni koordinatni sistem
ima smer i pravac x -ose. Isti pravac i intenzitet ali suprotan smer sa silom
Ft2 ima aksijalna sila Fa1 punog zupanika, slika 17.25.1.
 416

Sl. 17.25.1. Optereenje vratila sa punim zupanicima

Isti je sluaj i sa obimnom silom Ft2 punog zupanika i aksijalnom silom

Fa1 pua. Smer sile Ft2 poklapa se sa smerom okretanja punog zupanika
(pravac i smer z -ose), a sila 1 Fa ima isti pravac i intenzitet ali suprotan
smer. Radijalne sile Fr1 i Fr2 deluju ka osama obrtanja sopstvenih
zupanika, odnosno vratila, (sl.17.25.2. ). Izrazi za odreivanje ovih sila
dati su u tab. 1). Nain odreivanja aktivnih sila koje deluju na vratilo u
sluaju da se na vratilu nalaze frikcioni tokovi identian je kao i kod
cilindrinih zupanika sa pravim zupcima (cilindrini frikcioni par)
odnosno kod konusnih zupanika (konusni frikcioni par). Kod kainika
i lananika vratilo je optereeno radijalnom silom iji pravac i smer
odgovara poloaju kainog odnosno lananog prenosnika (sl.17.25.2.).
Napred navedeni primeri predstavljaju jednostavne sluajeve kada se na
vratilu nalazi samo po jedan element. Meutim u praksi vrlo esto na
vratilu je ugraeno vei broj elemenata.
 417

Sl. 17.25.2.. Optereenje vratila od lananika a) i kainika b)

S obzirom da osovine ne prenose obrtne momente, to sve sile i spregovi

kojima su optereeni lee u aksijalnim ravnima. Slino kao kod vratila, i
osovine se u cilju odreivanja optereenja predstavljaju preko ravanskih
modela grede sa aktivnim silama koje najee potiu od tokova doboa,
koturaa, a ree od zupanika, kainika, lananika itd. Zatim se odreuju
otpori oslonaca odnosno sile koje optereuju leajeve. Ravanski model
grede za osovinu prikazanu na sl. 1,b prikazan je na sl. 17.25.3..

Sl. 17.25.3. Ravanski model grede osovine

17.26. VRATILA I OSVINE

1. Vratila
Na vratilima se nalaze elementi za prenos snage (zupanici, kainici,
lananici, tarenice i dr.). Vratila omoguavaju obrtno kretanje ovih delova,
 418

njihovo spajanje sa elementima za prenos snage koji se nalaze na drugim

vratilima, a i time prenoenje obrtnog momenta. Usled uzajamnog dejstva
obrtnih delova sa jednog i drugog vratila i same teine obrtnih delova,
javljaju se uzdune i poprene sile, i obrtni momenti koji optereuju vratila
na savijanje, uvijanje i istezanje-pritisak. Osnovni oblik vratila je
cilindrini sa promenljivim presekom (sl.17.26.1.), a moe biti i sa
konstantnim presekom iimati posebne oblike, ako se vratilo izradi izjedna
sa obrtnim delovima. S obzirom na iskorienje materijala i napone
najpovoljniji je prstenasti presek, ali sa obzirom na trokove izrade osnovni
oblik je pun krug.
Na slici 17.26.1. prikazane su i tolerancije duinskih mera pri kotiranju i
tolerancije hrapavosti (kvaliteta) povrina. Svi prenici vratila na kojima
imamo naleganja drugih elemenata kao i irine ljeba za klin imaju
definisana tolerancijska polja. Takodje, delovi vratila na kojima imamo
naleganja drugih elemenata su finije klase hrapavosti (N5), a oni gde
nemamo naleganja su grublje klase hrapavosti (N9).
 419

Slika 17.26.1. Izgled vratila sa promenljivim presekom

 420

Slika 17.26.2. Uticaj naina prenoenja obrtnog momenta na

opredeljenje nosaa u grupu: vratilo (a) ili osovina (b)

Obrtni moment se preko zupanika (Z), dovodi na vratilo (V), a preko

njega do doboa (D) za namotavanje ueta (slika 17.26.2.a). Ovim je
vratilo na delu izmedju zupanika i doboa optereeno na uvijanje. Drugi
deo slike, varijanta pod (b), se razlikuje u tome to su zupanik (Z) i dobo
(D) spojeni. Obrtni moment se neposredno sa zupanika prenosi na dobo,
tako da vratilo nije optereeno na uvijanje. S toga takav nosa predstavlja
osovinu.
Prema funkciji koju obavljaju vratila se mogu razvrstati u tri grupe: vratila
prenosnika snage, pogonska vratila rotora energetskih maina i na
specijalna vratila. Prvu grupu predstavljaju vratila koja su nosai:
zupanika, kainika, lananika, spojnica, i sl. Mogu biti odvojena ili iz
jednog komada sa obrtnim delom, na primer zupanikom. Pogonska vratila
rotora energetskih maina koriste se za prenos obrtnog momenta kod
elektromotora, pumpi, ventilatora, turbina i sl. Ova vrsta vratila po pravilu
je izloena uvijanju, a izostaju poprene sile i savijanje. Specijalna vratila
se koriste za izvravanje specijalnih funkcija u mainskim sistemima. To
su kolenasta vratila SUS motora, gipka odnosno savitljiva vratila koja se
mogu u prostoru deformisati prema potrebi, kao i teleskopska vratila ija
se duina moe menjati.

Prema obliku podune ose vratila mogu biti prava (sa pravom podunom
osom) (sl.17.26.3.- a,b,c) i kolenasta (sa isprekidanom-izlomljenom
podunom osom) (sl. 17.26.3-d). Vratila i osovine najee imaju
cilindrian oblik sa promenljivim ili konstantnim poprenim presekom. U
sluaju da se izrauju sa obrtnim delovima mogu imati i poseban oblik.
Delovi vratila i osovina preko kojih se ostvaruje veza sa leitima nazivaju
se rukavci, a delovi preko kojih se ostvaruje veza sa obrtnim delovima koji
se na njima nalaze nazivaju se podglavci. Osovine i vratila najee se
izvode sa dva oslonca, odnosno sa dva rukavca. Dugaka i jae optereena
vratila mogu biti i sa veim brojem rukavaca. Prema svom obliku rukavci
 421

mogu biti cilindrini, konini i sferni, a prema poloaju na vratilu:

spoljanji i unutranji.
Za razliku od osovina, vratila, pored uzdunih i poprenih sila, prenose i
snagu, odnosno obrtni moment. Zbog toga su vratila izloena sloenom
naprezanju (savijanje, uvijanje i zatezanje-pritisak).

Prema podunoj osi vratila se dele na prava i kolenasta.

Slika 17.26.3.. Konstrukcioni oblici vratila: a) stepenasto; b)

glatko; c)izraeno izjedna sa zupanikom; d) kolenasto
Na slici 17.26.4. prikazani su razni oblici vratila eleznikih vozila sa i
bez obrtanja, a slika 17.26.5. prikazuje pinolu- uplje vratilo struga sa
dva zupanika.

Slika 17.26.4. Vratila eleznikih vozila

 422

Slika 17.26.5. uplje vratilo s dva zupanika

Osovina i vrtailo sa pogonskim elemntima 17.26.6. koji su satavni delovi

mjenjaa tokarskog struga.

Sl. 17.26.6. Primeri osovina i vratila

Gipka vratila su od pletene ice i mogu da rade savijajui se u svim

pravcima; koriste se za manje snage npr. kod malih prenosnih brusilica,
zubarske maine i sl.17.26.7.

Slika 17.26.7. Gipko vratilo

 423

Slika 17.26.8. Primjer pravog vratila, odnosno vratila motornih

maina vratilo elektromotora

Rukavac

Rukavac (oznaka (R) na sl.17.26.9.) je mesto na vratilu gde se ono oslanja

na oslonce, odnosno gde ulazi u leaj. Da bi se smanjio otpor klizanju
obradjuju se finim struganjem ili bruenjem, a da bi se poveala povrinska
tvrdoa esto se prethodno izlau termohemijskim obradama: nitriranjem
ili cementaciji. Ovo je sve u cilju smanjenja habanja kojem su izloena
usled optereenja. Podglavci (oznaka (P) na sl. 17.26.10.) su mesta
na vratilu gde se oslanjaju glavine obrtnih delova: elementi za prenos
snage, spojnice, doboi i sl, koji se nalaze na njemu. Ako je veza obrtnog
dela i vratila ostvarena putem klina, onda se u podglavku vratila izradjuje
ljeb za klin

Prema pravcu delovanja sile rukavci mogu biti:

a) radijalni, i
b) aksijalni.
 424

Sl.17.26.9. Oblici rukavaca: a) cilindrini; b) sferni; c) konini

Slika 17.26.10. Podglavci (P) i rukavci (R) vratila

2. Osovine
Osovine su mainski elementi za kruno kretanje i slue kao nosai drugih
mainskih delova. Mogu biti pune i uplje. Radi smanjenja mase i utede
materijala osovine se proizvode kao stepenaste a izranuju se od ilavih
konstrukcionih elika. Na slikam 17.26.11., prikazana je osvina
eleznikog vozila a na sl 17.26.12. prikazan je bregasta osvina motornog
vozila. Osovina maina za obradu drveta sa kuitem prikazan je na slici
17.26.13.
Osovine predstavljaju nosae obrtnih mainskih delova kao to su tokovi,
doboi, zupanici, kainici i drugo. One mogu biti pokretne i nepokretne.
Preteno su optereene na savijanje, a u manjoj meri na savijanje, smicnje
i zatezanje.
Vratila za razliku od osovina prenose obrtne momente, stalno se okreu i
optereena su na savijanje i uvijanje.
 425

Gde je: 1-rukavac, 2-ojaani deo

Sl. 17.26.11. Jedan od konstrukcionih oblika osovina-puna

Slika 17.26.12. Bregasta osvina motornog vozila

Slika 17.26.13. Osvina cirkulara

Osovine su napregnute preteno na savijanje, a u manjoj meri i na

smicanje, pritisak, odnosno zatezanje. Nalaze primenu kao nosai tokova
vagona, transportnih sredstava (kolica), prikolica, doboa itd. Osovine
prenose samo uzdune i poprene sile. Dakle, osovine ne prenose snagu,
odnosno obrtni moment. Vratila, takoe predstavljaju nosae mainskih
 426

delova, ali za razliku od osovina stalno se okreu i pri tome prenose obrtne
momente. Zbog toga su pored savijanja izloeni i uvijanju.

Kao materijali za izradu vratila i osovina najee se primenjuju elici i

to:
1. Opti konstrukcioni elici (0445; 0545 i 0645)
2. elici za poboljanje (1430; 1530; 3230; 4131;
4730...4734)
3. elici za cementaciju (1121; 1221; 4320; 4321; 5421 i
4721)

Opti i konstrukcioni elici su manje izdrljivosti na vrstou i tvrdou, ali

se dobro obrauju rezanjem. Daju vee prenike vratila to poveava
njihovu krutost.
elici za poboanje su vee izdrljivosti na vrstou, a odgovarajue
temiki obraeni i vee tvrdoe. Primenjuju se za osovine i vratila kod
vozila i motora, tekih alatnih maina, kod turbina gde se javljaju znatna
optereenja.
elici za cementaciju se koriste u specijalnih sluajevima kod brzodhodnih
vratila iji su rukavci izloeni intenzivnom habanju kod kliznih leajeva.
Primenom visoko kvalitetnih legiranih elika dobijaju se vratila manji
prenika sa smanjenom krutou koja esto dovodi do znatnih elasitnih
deformaija to kod brzodhonih vratila moe biti uzrok njihove
nestabilnosti.
Prava vratila i osovine prenika do 150 mm najee se izrauju krunog
preseka obradom na strugu i buenjem. Manja optereenja vratila mogu se
izraditi i hladnim izvlaenjem. Stepenasta vratila manjih dimenzija se
izrauju kovanjem kao prethodnom obradom, a na kraju dorauju
struganjem i buenjem. Pre zavrne obrade izrauju se lebovi za klinove
, a posle se vri termika obrada (cementacija i kaljenje) i na kraju fino
bruenje, glaanje i poliranje.
Karakteristike izdrljivosti materijala za vratila i osovine date su u
posebnom standardnom za ovu oblast mainskih elementa.

17.27. OPTEREENJE VRATILA

Vratila su optereena silama i spregovima od obrtnih delova koji se nalaze
na njima, sopstvenom teinom vratila i delova, kao i inercijalnim silama
usled neuravnoteenosti masa. Obzirom na funkciju, najvanija
optereenja vratila su sile i spregovi, odnosno momenti savijanja i uvijanja
koji potiu od obrtnih delova. Optereenja vratila od sopstvene teine
 427

mahom izazivaju vrlo male napone u odnosu na napone od spoljnih

optereenja, pa se najee zanemaruju. Poprene inercijalne sile koje
nastaju od teine masa, od obrtnih ekscentrino postavljenih masa, kao i
od drugih na vratilo postavljenih elemenata mogu se takoe zanemariti pri
radu sa manjim brojevima obrtaja. Pri veim brojevima obrtaja ove sile se
poveavaju, tako da mogu biti mnogo vee od spoljanjih optereenja,
odnosno sila na zupanicima, kainicima, lananicima itd.
S obzirom na funkciju vratila kao najvanije optereenje uzima se obrtni
moment, koji se odreuje izrazom:

gde je n broja obrtaja vratila u min-1, P snaka u kW, a Tn nominalnog

obrtni momenta u Nm.Stvarni obrtni moment nije jednak nominalnom
zbog dinamikog uticaja pogonske i radne maine na sistem. Stvarni
moment je znatno vei od nominalnog i mogue ga je tano odrediti samo
merenjem. U praksi se pri proraunu napred navedeni uticaji uzimaju u
obzir preko faktora radnih uslova CA, tako da je merodavni obrtni moment
jednak:

Prema karakteru optereenja koja prenose na vratilo, svi obrtni mainski

delovi mogu se podeliti u dve grupe:
1. Prvu grupu ine delovi kod kojih poprene sile kontinualno ili
diskontinualno deluju po celom obimu. Pri tome se ove sile
meusobno uravnoteavaju pa se kao rezultujue optereenje
dobija obrtni moment i eventualno aksijalna sila du ose vratila.
2. Drugu grupu obrtnih mainskih delova ine oni kod kojih
optereenje deluje samo na jednom delu obima, to dovodi do
optereenja vratila ne samo obrtnim momentom ve i dodatnim
poprenim silama.

17.28. STATIKA ANALIZA OPTEREENJA VRATILA I

OTPORI OSLONACA

Na sl. 17.28.1 prikazan je jednostavni prenosnik sa jednim cilindrinim

zupastim parom sa kosim zupcima. Ako je zupanik z1 pogonski, a
zupanik z2 gonjeni, onda se za usvojene smerove okretanja mogu dobiti
smerovi delovanja obimne Ftw, radijalne Frw i aksijalne sile Faw. Kao
napadna taka delovanja ovih sila uzima se taka C na sredini linije dodira
kinematskih cilindara zupanika. Pogonski zupanik dovodi u kretanje
 428

gonjeni, tako da se smer obimne sile kod gonjenog zupanika Ftw2 poklapa
sa smerom okretanja, a pogonski zupanik prima silu
suprotnog smera Ftw1. Radijalne sile Frw1 i Frw2 deluju uvek ka osama
obrtanja sopstvenih zupanika odnosno vratila. Smerovi delovanja
aksijalnih sila odreuju se na osnovu smerova delovanja obimnih
(tangentnih) sila i uglova nagiba zubaca zupanika. Obimna sila u eonom
preseku zupanika Ftw i aksijalna sila Faw su komponente obimne sile u
normalnom preseku zupanika Ftnw. Radi odreivanja smera delovanja
aksijalne sile Faw2 treba "dovesti" obimnu silu Ftw2 u vidljivu ravan (ravan
yz na sl. 17.28.1.,a) i prikazati je kao komponentu obimne sile u
normalnom preseku Ftnw. Druga komponenta je aksijalna sila Faw2 i njen
smer je jednoznano odreen nagibom zupca zupanika z2. Na
sl.17.28.1..a, vektori sila Ftw2 i Faw2 korieni za utvrivanje smera
aksijalne sile prikazani su isprekidanom linijom. Sada moe da se prikae
aksijalna sila Faw2 u taki dodira kinematskih cilindara zupanika C.
Pogonski zupanik z1 prima aksijalnu silu Faw1 istog pravca i intenziteta
ali suprotnog smera. Koordinatni sistem xyz izabran je tako da se osa z
poklapa sa osom vratila, osa y sa pravcem delovanja radijalnih sila, a osa x
sa pravcem delovanja obimnih sila. Zupanik z1 sa vratilom i ini jednu
rotacionu celinu, tako da se sve sile koje deluju na zupanik z1 preko vratila
prenose na otpore oslonaca A i B. Na sl. 17.28.1,b prikazana su vratila I i
II sa aktivnim silama koje na njih deluju. Ovo su prostorni sistemi sila i za
izabrane koordinatne ravni yz i xz svode se na dva ravanski optereena
nosaa, koja su za oba vratila prikazana na sl. 17.28.1.v,g. Kod cilindrinih
zupanika sa pravim zupcima aksijalne sile su jednake nuli, a nain
odreivanja obimnih i radijalnih sila je isti kao i kod zupanika sa kosim
zupcima.
 429

Sl. 17.28.1.. Optereenje vratila sa cilindrinim zupanikom i kosim zupcima

 430

1. Radni napon
Spoljanja optereenja, odnosno momenti i sile koje napadaju bilo koji
presek vratila dovode do pojave radnih napona. Napadni moment savijanja
dovodi do normalnog napona usled savijanja napadni moment uvijanja
dovodi do tangencijalnog napona usled uvijanja,
aksijalne sile dovode do normalnih napona usled zatezanja, odnosno
pritiska, a transferzalne do tangencijalnih napona usled smicanja. Pod
predpostavkom da su svi naponi u oblasti elastinosti, da je material
homogen i da ne postoji promena preseka vratila, normalni napon za
napred navedena naprezanja mogu da se odrede prema sledeim izrazima:
Napon od savijanja:

Napon od uvijanja:

Napon od zatezanja (pritiska):

Napon od smicanja:

gde su:
M - napadni moment savijanja u Nmm,
T t- napadni moment uvijanja Nmm,
Fa - aksijalna sila u N,
FT - radijalna sila u N,
W - aksijalni otporni moment preseka vratila mm3, (tab. 2),
Wp - polarni otporni moment preseka vratila mm3, (tab. 2).

17.29. KONCENTRACIJA NAPONA

Naponi odreeni navedenim izrazima predstavljaju nominalne napone,

odnosno dobijeni su pod uslovom da ne postoji promena preseka vratila i
osovina. Ukoliko postoji promena preseka, odnosno oblika vratila i
osovina onda dolazi do koncentracije tako da su stvarni radni naponi vei
 431

od nominalnih, to se uzima u obzir pri proraunu preko faktora

koncentracije napona.
Vratila i osovine su sloenog oblika i kod njih se vrlo esto iz
konstrukcionih razloga izvode razni nasloni, lebovi, navoji itd. Prema
tome kod vratila je prisutan veliki broj izvora koncentracije napona, a
najei izvor je promena prenika vratila sl.17.29.1.

Slika 17.29.1.. Koncentracija napona

1. Deformacije vratila i osovina

Vratila i osovine su u toku rada izloeni relativno jakim naprezanjima to
ima za posledicu i pojavu veih deformacija. S obzirom da kod ovih
elemenata dominiraju naprezanja na savijanje i uvijanje to dolazi i do
deformacija koja odgovaraju ovim naprezanjima.
Usled napona od savijanja ose vratila i osovina dobijaju oblik koji
odgovara prostornoj elastinoj liniji, a usled napona od uvijanja dolazi do
uvijanja vratila. Prema tome osnovne veliine koje karakteriu ove
deformacije su ugib f, nagib i ugao uvijanja ., sl.17.29.2.
Usled ovih deformacija dolazi do odstupanja stvarnog poloaja delova koji
se nalaze na vratilu u odnosu na geometrijski taan poloaj. Ovo ima za
posledicu promenu geometrijskih odnosa delova koji se nalaze na vratilu
to moe imati presudan uticaj na njihov rad. To se naroito odnosi na
zupanike, leaje, rotore nekih turbo maina, itd. Uvijanje vratila dovodi
do ugaonog odstupanja poloaja obrtnih delova koji se na njemu nalaze,
promenu kinematskih odnosa i neravnomernu raspodelu pritiska na
spojevima vratila i delova na njemu.

Na osnovu napred izloenog sledi da pored dovoljne vrstoe, vratila

moraju da imaju i odgovarajuu krutost. Ukoliko deformacije vratila bitno
utiu na funkciju obrtnih delova koji se na njemu nalaze, neophodno je
izvriti i proveru vratila i osovina po kriterijumu krutosti.
Kako se ovde radi o elastinim deformacijama koje zavise samo od modula
elastinosti odnosno modula klizanja, to je krutost praktino zavisna od
konstante. U tom smislu se za poveanje krutosti uzima vei popreni
presek vratila, pa se dovoljna vrstoa vratila postie i sa manje kvalitetnim
 432

elicima. Uz to ovi elici su manje osetljivi na koncentraciju napona.

Proraun krutosti vratila i osovina svodi se na odreivanje elastine linije
odnosno nagiba i ugiba vratila u pojedinim presecima odnosno odreivanje
ugla uvijanja. Prorauni se izvode po metodama koje su detaljno izloene
u knjigama iz Otpornosti materijala.

Slika 17.29.2. Deformacije vratila usled uvijanja i savijanja

17.30. OSOVINICE

1. Funkcija i podjela osvinica

Osovinice slue za ostvarivanje pokretnih i nepokretnih mainskih spojeva.
Koriste se za ostvarivanje zglobnih veza , voenja i centriranje mainskih
delova, kao i za osiguranje mainskih delova od preoptereenja. To su
mainski elementi cilindrinog oblika male duene u odnosu na prenik.
Na slici 17.30.1 prikazni su osnovni konstrukcioni oblici osvinica.
Mogu biti pune i uplje sa sledeim konstrukcionim izvoenjem :
1. osovinice bez glave : oblik a bez poprenog otvora i oblik sa
poprenim otvorom, koji slue za osiguranje delova od aksijalnog
pomeranja . Prvenstvo su predviene za ostvarivanje zglobnih veza.
2. Osovinice sa cilindrinom glavom ( oblik i oblik ) su sa istom
funkcijom i namenom kao i osovinice bez glave .
3. Osovinice sa estougaonom glavom () i navojem za osiguranje
spojenih delova od aksijalnog pomeranja su prvenstveno
predviene za ostvarivanje vrstih veza spojenih delova. Do
naznaenog prenika osnovice imaju isti prenik kao i podeeni
zavrnji, tako da ih isti mogu zamenjivati.
 433

Slika 17.30.1. Konstrukcioni oblici osovinica:

Za izraku osovinica koriste se materijali vei tvrdoe u odnosu na spojene

delove. Nanee se koristi elik za automate 3990 ili elik za
poboljanje 1531 ( 5 . 6 ) , kao i elik za cementaciju sa vrlo kvalitetnom
mehanikom i termikom obradom. Osiguranje aksijalnog pomeranja
spojenih delova kod osovinica mogue je izvesti primenom rascepki ili
sigurnosnih prstenova, slika 17.30.2. Standardne dimenzije osovinica su
date u prilogu P22-1. Za prenike osovinica predviena su tolerancijska
polja a11; c11; f8 ili h11. Pri ostvarenju labavog naleganja najei su
sklopovi D11/h11 ili H8/f8, a pri ostvarivanju vrstog naleganja najei
su sklopovi H8/u8 ili ZB11/h11.

Slika 17.30.2. Konstrukciona spajnje zglobnih veza osvinicama

 434

2. Opterenje osovinice
Osovinica je deo zglobne veze napregnuta na savijanje, smicanje i
povrinski pritisak. Osnovno optereenje osovinice je poprena sila (F).
sl.17.30.3. Naleganje osovinice sa poprenim delovima moe biti labavo
ili vrsto tako da se mogu javiti tri slucaja:
1. Izmeu osovinice i spojenih delova poluge i viljuke je labavo
naleganje. Maksimalni moment savijanja iznosi:
F b S F b Fb Fs F (b 2 S )
M
2 2 2 2 4 4 8 8
2. Izmeu osovinice i viljuke je vrsto naleganje a izmeu
osovinice i poluge je labavo naleganje. Maksimalni moment
savijanja iznosi:
F b F b F b F b F b
M
2 2 2 4 4 8 8
3. Izmeu osovinice i viljuke je labavo naleganje a izmeu
osovinice i poluge je vrsto naleganje. Maksimalni momenat
savijanja iznosi:
F S
M
4

Slika 17.30.3. Optereenje osvince u zglobnoj vezi

 435

17.31. SPOJEVI VRATILA I ELEMENATA

1. Spojevi pomou lebova, klinova i ivija

Obrtni momenti mogu da se prenose posebnim oblicima sa zupcima i

lebovima koji se izrauju na spoljanjem i unutranjem delu. Ovi spojevi
se nazivaju lebni spojevi. lebni spojevi mogu biti: sa ravnim bokovima,
sa ravnim bokovima sa trouglastim profilom i evolventni. Kritini naponi
kod lebnih spojeva se javljaju na dodirnim povrinama bokova koji
prenose obrtni momemat.

2. Klinovi bez nagiba

Koriste se za prenos jednosmernih obrtnih momenata za vezu kainika,
zupanika i spojnica sa vratilima. Za postavljanje klinova bez nagiba na
vratilu i glavini izrauje se poduni ljebovi. Pri tome obrtni momenat
prenose samo bone povrine klina i spojenih delova (vratila i glavine)
dok izmeu dna leba glavine i gornje temene povrine klina postoji
znatni zazor.
Ostvareni spoj ne utie na centrinost osa spojenih delova a za sigurno
prenoenje obrtnog momenta neophodno je izmeu bonih noseih
povrina ostvariti odgovarajue vrsto naleganje.

3. Prednost ovih spojeva:

jednostavna montaa i demontaa bez primene udarnih sila

jednostavna izrada lebova i samog klina
mogunost poveanja nosivosti spoja postavljanjem dva klina
primena i za aksijalno pokretne spojeve
spoj nema uticaj na centrinost povezanih delova.

4. Nedostatci ovih spojeva:

nije mogua primena za udarne naizmenine promenljive obrtne
momente
postojanje znatnog izvora koncentracije napona
potreba za dodatnim obezbeenjem protiv aksijalnog pomeranja
delova spoja
ne preporuuje se primena kod brzohodnih vratila
 436

Standardom je predvieno vie oblika klina bez nagiba (oblici ABCDEF).

Najee je u primeni klin oblika A, ije su eone povrine zaobljene, tako
da se ljeb u vratu izrauje vretenastim glodalom slika 17.31.1.. Klin oblika
B ima ravne eone povrine, tako da se ljeb u vratu izrauje glodalom u
obliku diska. Za aksijalno pokretljive spojeve se koriste klin oblika E koji
se za vratilo privruje zavrtnjevima.

Slika 17.31.1. Aksonometrijski i ortogonalni crte normalnog zaobljenog

klina u vratilu i glavini

Slik a17.31.2. Veza uzdunim klinom bez nagiba

Uzduni klinovi omoguuju razdvojivu vezu vratila sa glavinom

zupanika, kainika i sl. Postoje klinovi sa kukom, bez kuke, zaobljeni
klinovi, segmentni klinovi, klinovi sa nagibom i bez nagiba.
Klinovi bez nagiba imaju oblik kvadra slika 17.31.3. i mogu biti sa:
poluokruglim i ravnim elom. Na slici 17.31.4. prikazan je nain spajanja
klinom bez nagiba.
 437

Postoje tri osnovne vrste ovih klinova:

klinovi bez nagiba visoki,
klinovi bez nagiba niski i
klinovi bez nagiba za maine alatke.

Slika 17.31.3.Uzduni klin bez nagiba

Sve tri vrste uzdunih klinova bez nagiba izrauju se kao normalni i
zaobljeni. Jedni i drugi mogu biti slobodni i privreni.

Slika 17.31.4.. Normalno privreni klin bez nagiba

Slika 17.31.5. Klin bez nagiba sa: a) poluokruglim b) i c) ravnim elom

 438

Slika17.31.6.Standardni ravni klinovi

Spajanjem klinovima omoguava se razdvojiva veza elemenata u

odreenom sistemu. Materijal za klinove je tvrdi elik zatezne vrstoe 600
N/mm2.

Slika 17.31. 7.klin;2.vratilo;3.glavina

Klinovi mogu biti visoki i niski. Kod niskih klinova slabljenje vratila i
koncentracija napona su manji ali je manja i njihova nosivost.
 439

5. Segmentni klinovi
Posebna vrsta uzdunih klinova su segmentni klinovi (Sl.17.31.8. i
17.31.9.). Upotrebljavaju se za prenoenje manjih obrtnih momenata, jer
duina leba znatno oslabljuje vratilo. Zbog svog oblika ne zahtevaju
posebno
podeavanje u lebu vratila, jer potreban poloaj zauzimaju pri postavljanj.

Slika.17.31.8.. aksonometrijski i ortogonalni crte segmentnog klina u

vratilu i glavini

Slika 17.31.9. Segmentni klin

Standardne mere klinova su date u P23-10. Materijal za klinove je hladno

valjan elik 1530. Kllin se u praksi bira u zavisnosti od prenika vratila i
proraunom se proverava na povrinski pritisak i smicanje. U tabeli
17.31.1. date su vrijednosti dozvoljenog povrinskog pritisaka.

Ft - nominalna obimna sila na mestu spoja

T - nominalni obrtni moment, koji prenosi spoj
 440

CA - faktor radnih uslova iz tablice

Ia - nosea duina spoja : Ia=I-b za oblik A; Ia=I za oblik B
D - prenik vratila
Ha - nosea visina spoja: ha=hv, odn. Ha=hg(hv,hg).
Z - broj kinova : z=1 najee; z = 2 izuzetno
r - faktor neravnomerne raspodele optereenja; r 1 - za z=1;
r 1,3 / ya y ) 2.
pdoz - dozvoljeno povrinski pritisak slabijeg materijala u spoju
pdoz=Re/S=Re/(2...3) - za elik, pdoz=Rm/S=Rm/(3...4) - za sivi liv

Tabela 17.31.1. Dozvoljeni povrinski pritisak za klinove bez nagiba

(N/mm2)

Vrednosti za duinu klina treba standardizovati na prvu veu

standardnu vrednost prema Tabeli 17.31.2.
Tabela 17.31.2.: Standardne duine klinova u (mm) - (prema SRPS
M.C2.020.)
Tabela 17.31.2.: Standardne duine klinova u (mm) - (prema SRPS
M.C2.020.)

6. Klinovi sa nagibom
Klinovi sa nagibom imaju mali nagib 1:100 tako da se spoj izvodi sa
prednaponom izmeu vratila i glavine. To se postie aksijalnom
utiskivanjem klina ime se ostvaruje neophodan pritisak izmeu glavine
i klina (posredan dodir vratilo-glavina) i cilindrinih povrina vratila i
glavine (neposredni dodir).
Klinovi sa nagibom pored momenta prenose i aksijalne sile i to
otporom klizanja koji se javlja na povrinama dodira glavine i klina sa
jedne, i podglavka i klina sa druge strane. Primenjuju se kod sporohodnih
vratila sa obrtnim momentima sa udarima. Nain spoja putem klina sa
nagibom prikazan je na slici 17.31.10.a i b. Dimenzije su date u standardu
SRPS M.C2.060.
 441

Slika 17.31.10-a Aksonometrijski i ortogonalni crte klina sa nagibom u

vratilu i glavini

Slika 17.31.10.-b Ortogonalni crte klina bez nagiba sa: a)

poluokruglim b) i c) ravnim elom
 442

Kod svakog uzdunog klina (Sl.17.31.11.) razlikuju se: 1) prednja, 2)

zadnja, 3) gornja, 4) donja i 5) bona strana.

Slika 17.31.11.Oznake i obeleavanje delova klina

Pri tome su nosee gornja i donja povrina klina dok se bone povrine
izvode sa malim zazorom u odnosu na lebove. Nedostatak ovakvih
spojeva je ekscentrini poloaj vratila i glavine kao posledice deformacije
spojenih delova u radijalnom pravcu. Kao materijal za izradu klinova sa
nagibom najee se koristi hladno valjani elk 1530.

Standardom su definisana sledea konstrukciona reenja spoja klinova sa

nagibom:
spojevi klinom oblika A sa zaobljenim eonim povrinama. Pri
tome se klin postavlja u odgovarajui ljeb vratila a glavina
aksijalno utiskuje;
spojevi klinom oblika B sa ravnim eonim povrinama kod kojih je
mogue aksijalno utiskivanje klina. Primenljiv je kod spojeva
pristupanih sa obe strane
spojevi klinom sa kukom pri emu kuka slui za montau i
demontau. Primenljiv je kod spojeva pristupanih sa jedne strane
spojevi izdubljenim klinom prema obliku vratila kji se izvodi bez
ljeba pa je montaa mogua na bilo kom mestu
spojevi pljosnatim klinom kod kojih je vratilo umesto ljeba sa
tetivnim poravnanjem
spojevi segmentnim klinom koji je pollukrunog oblika a potreban
nagib se izrauje u ljebu glavine
spojevi tangentnim klinovima kji se izrauju u paru ikod kojih su
nosee dodirne ovrine upavne na pravac obimne sile

Osnovni proraun je slian proraunu klina bez nagiba, na povrinski

pritisak.
 443

Nedostaci klina sa nagibom bili bi:

ekscentrian poloaj spojenih elementa u odnosu na vratilo
naponi na mestima dodira vei nego kod klina bez nagiba

Na slici 17.31.12. prikazani su razliiti standardizovani klinovi sa

nagibom u spoju sa glavinom.

Slika 17.31.12.Standardni oblici klinova sa nagibom

7. Popreni klin

Popreni klinovi omoguuju nastavljanje dva mainska dela koji prenose

aksijalna optereenja. Postavljaju se okomito na osu dijelova koje spajaju.
Slue za spjanje dijelova kjoji se kreu pravolinijski,prenose aksijalne sile.
slika 17.31.13. Poprene klinove moemo podijeliti na klinove za spajanje
mainskih elemenata (raznih poluga) klinove za podeavanje.
 444

Slika. 17.31.13. Veza poprenim klinom

Nagib klina je sa jedne strane i iznosi 1:25 do 1:12 .Popreni presjek klina
ima oblik pravougaonika sa zaobljenim ivicama.Proraun potebnog
poprenog presjeka vri se prema naprezanju na savijanje.

8. Spojevi ostvareni ljebovima

Niz rasporeenih ljebova i ispusta prenose obrtni moment slino klinu bez
nagiba, samo to je sila rasporedjena na sve ljebove. I pored tane izrade
neravnomernost sile rasporedjene na pojedine ljebove je 1,4 ... 2,0.
ljebovi mogu biti pravi, trouglasti i evolventi. Izrada je relativno skupa,
ali se postie dobra centrinost, mogunost aksijalnog pomeranja i uslovno
reena kraa glavina. Centrisanje se ostvaruje po bonim povrinama, a
kod pravih lebova moe i po unutranjem preniku d (izuzetno po
spoljnom preniku). Izrada unutranjeg oljebljenja obino se vri
provlaenjem profilisanog alata. Slike 17.31.14. prikazuju razliite vrste
oljebljenih spojeva .

Slika 17.3.14. Vrste olebljenih spojeva: lebni spojevi: a) sa

evolventnim profilom, b) sa trouglastim profilom,
c) sa pravougaonim profilom (spoljnje i unutranje centriranje)
 445

Osnovni proraun je slian proraunu klina bez nagiba, na povrinski

pritisak.

17.32. IVIJE

ivije su prvenstveno namenjene za obezbeenje tanosti poloaja jednog

mainskog dela u odnosu na drugi i ugrauju se prednaponima vrstom
vezom. Pri tome se vri spajanje delova, centriranje, fiksiranje i
osiguravanje delova od preoptereenja. Koriste se jo kao drai opruga,
za osiguranje osovinica i navrtki i kao graninici pokretnih mainskih
delova. One su standardizovane i po obliku mogu biti cilindrine, konusne
i sa zarezima (zaseene), sl.17.32.1.
Materijal za ivije je vee vrstoe nego to je materijal spojenih delova a
to su elici za automate, poboljanje i elici za cementaciju. U mehanikoj
dokumentaciji i pri porudbini oznaavaju se prenikom (d), duinom (I),
odgovarajuim standardnom i materijalom, na primer:
Konina ivija 10x40 JUS.M.C2.205-0645.

Slika 17.32.1/a.Standardizovane vrste ivija

 446

Slika 17.32.1/b.Standardizovane vrste ivija

ivije se najee biraju prema veliini delova koje spajaju ili poprenoj
sili koju prenose. One su standardizovane (P -13).
Proraunavaju se samo ivije koje ostvaraju zglobne veze isto kao i
osovinice i popreno i uzdueno postavljene ivije za vezu vratila i obrtnih
delova.

17.33. KONUSNO STEZNI I CILINDRINO PRESOVANI

SKLOPOVI

Konusno stezni i cilindrini sklopovi

Tokove, zupanike, lananike, remenice, poluge i druge elemente je

potrebno spojiti s vratilom ili osovinom na kojima se nalaze, kako bi meu
njima bio mogu prenos okretnog momenta T, a esto i aksijalne sile Fa,
tj. kako bi se okretali zajedno.
Dio tih tokova, zupanika itd., koji se nalazi neposredno uz osovinu ili
vratilo, naziva se glavina.
 447

Konstrukcijski, vezivanje vratila i glavine pomou steznih elemenata

moe se izvesti na tri naina, u zavisnosti od poloaja steznog elementa u
odnosu na vratilo i glavinu, kada je stezni element izmeu vratila i
glavine, ali i kada je spolja u odnosu na glavinu ili unutar upljeg vratila:
1. Spojevi ostvareni silom trenja
2. spojevi ostvareni oblikom
3. spojevi ostvareni silom trenja i oblikom

Konini spojevi ostvareni silom trenja

Konini stezni spoj se postie navlaenjem glavine s koninim otvorom

na konini zavretak vratila ili osovine i zatim pritezanjem
vijcima(sli.17.33.1.). Najprostiji stezni element sastoji se od dva prstena,
od kojih je jedan sa koninom unutranjom povrinom a drugi sa
spoljanjom (sl.17.33.2)
Sila kojom zavrtnji potiskuju stezne prstenove raste postepeno. U prvoj
fazi, koja traje sve dok sila ne dostigne vrednost F0, sila sabija sklop
ponitavajui zazore i ne utie na stvaranje pritiska na dodirnim
povrinama sa glavinom odnosno vratilom. Posle ove poetne vrednosti
sile, u drugoj fazi pritezanja, javlja se pritisak p na navedenim povrinama
koji raste sve dotle dok sila ne postigne svoj maksimum Fr .Stezni prsteni
su standardizovani i njihove mere se daju u tablicama u zavisnosti od
sila i obrtnog momenta. U praksi se obino koriste vie parova ovakvih
steznih prstenova (sl,17.33.4.) U sluaju primene vie parova i stezanja
prstena sa jedne strane, samo prvi par je iskorien potpuno, dok je
iskorienje svakog narednog sve manje.

Slika. 17. 33.1. Konini spoj osiguran vijkom i maticom

 448

Slika 17.33.2. Par koninih elastinih prstenova

Na slici 17.33.3. prikazan je jedan od nain ostvrenja konino-steznog

vezivanja elementa pomou konusa rukavca i stezne glavine.

Sl.17.33.3. Konini spojevi ostvareni steznom glavinom i konusom

 449

Slika 17.33.4. Konini stezni par sa jednim i vie prstenova

Vrlo esto se spojevi rukavca i glavine ostvarje veza pomou razliitih

modela steznih cilindrnih prstenova, prikazano na slici 17.33.5.

Slika 17.33.5. Razliiti modeli steznih prstenova koninih elemenata

Postoje i drugaija konstrukcijska reenja steznih koninih

prstenova.(sl17.33.6.)Ona su prvenstveno unapreena u cilju lake
montae i demontae tj. glavina ne treba dodatno da se obrauje, stezni
prstenovi su kompaktnog izgleda.
 450

Slika 17.33.6. Vezivanja cilindrinih elemenata pomou specijalnih

prstenova

est primer je ostvarenje spojevi cilindrinih oblika pomou zvjezdasto-

prstenaste elastine ploice (b), (sl.17.33.7.) i unutranjeg elstinog prstena
sa sistemom aksijalnog povlaenja i radijalnog ukruenje preko prenika
otvora ( a).

a)

b)

Slika 17.33.7. Spojevi ostvreni zvjezdato-prstenastom elastinom ploom

(b) i unutranjom elastinim prstenom (a) sistemom navlaenja.

Cilindrini spojevi ostvareni sa steznom glavinom (sl,17.33.8.)

 451

Slika 17.33.8. Naini vezivanja cilindrinih elemenata pomou stezne

glavine

17.34. CILINDRINO PRESOVANI SKLOPOVI

vrsta veza bez ikakvog posrednika, ostvaruje se utiskivanjem stabla u

otvor manjeg prenika tj. prinudnim sklapanjem delova izraenih sa
preklopom, slika 17.34.1. Nastale deformacije irenje otvora i skupljanje
stabla izazivaju napone u elementima i pritisak na dodirnim povrinama.
Takvi stezni sklopovi nazivaju se presovani sklopovi i mogu biti ostvareni
uzduno odnosno mehaniki i popreno odnosno termiki, ili
kombinovano.
Prednosti ovakvih sklopova su jednostavna izrada, mogunost prenoenja
velikih obrtnih momenata i aksijalnih sila, obezbeena kooaksijalnost
elemenata i uravnoteenost naponskog polja na vratilu i glavini.
Nedostaci su: nemogunost tanog definisanja moi noenja presovanog
sklopa zbog tolerancija preklopa i poputanja sklopa zbog promenjivih
deformacija u toku rada, esto oteana montaa i demontaa sklopa uz
potrebu posebnih uredjaja.
U dimenzionisanju presovanog sklopa treba postaviti dva osnovna zahteva:
da presovani sklop bude sposoban da prenosi potrebnu aksiajlnu
silu ili obrtni momenat i
da naponi njegovih elemenata ne prekorae dozvoljenu vrednost.
 452

Garantovana mo noenja se definie na osnovu dodirnog pritiska pri

najmanjem preklopu, a uslov da naponi elemena ostanu u oblasti
dozvoljenih se definie na osnovu pritiska pri maksimalnom preklopu.
Naprezanja elemenata u sklopljenom stanju mogu se nalaziti bilo u oblasti
elastinosti, bilo u oblasti plastinosti, kao i kombinovano. U svakom
sluaju na kontaktu naleuih povrina javljaju se odreene deformacije.

Presovni spojevi slue sa prenos optereenja, obrtnih momenata, radijalnih

i aksijalnih sila pomo u otpora klizanju izme otpora klizanju izmeu
spoljanjeg i unutranjeg elementa ( spoljanjeg i unutranjeg elementa
(vrsta nalijeganja) nalijeganja).Ovi spojevi stvaraju vrstu vezu dvaju
elementa (spoljanji i unutanji element) zahvaljujui otporu protiv
klizanja. Ovaj otpor prema klizanju je rezultata pritiska koji vlada na
dodirnim povrinama presovanog sklopa. Prije sklapanja delova sklopa
moraju imati preklop tj. prenjik unutranjeg elementa treba da bude ve
od rupe u spoljanjem dijelu.

Prenik otvora spoljanjeg elementa je manji od vanjskog prenika

unutranjeg elementa
Sklapanjem nastaje pritisak

Slika 17.34.1. Cilindrino presovani sklop osvine i toka eleznikog vozila

 453

Slika 17.34.1/a. Cilindrino presovani

Za pouzdano izvrenje eksploatacione funkcije presovanog sklopa

neophodno je izvriti tehnoloke pripremne,a koje se odnose na:

Proraun cilindrinih presovanih spojeva u oblasti elastinosti

Dizajniranje steznih spojeva (sklopova)
Proraun cilindrinih presovanih spojeva u oblasti elastinosti
Deformacije elemenata spoja (teorija elastinosti, proraun debelih
cijevi)

Za unutranji dio-rupa:

Za spoljnji dio-rukavac:

Kod presovanih steznih spojeva prenik otvora spojnih elementa

(glavine) je manji od prenika unutranjeg elementa (vratila). To su vrsti
sklopovi sa izrazitim preklopima koji putem ostvarenog pritiska i otpora
 454

protiv klizanja prenose rad na optereenju (uzdunu aksijalnu silu Fa ili

obrtni moment T). Ovako ostvareni spojevi su sa manjom
koncentracijom napona pa mogu prenositi velika promenljiva i udarna
optereenja. Njihov nedostatak je oteano sklapanje koje moe da se
izvede u hladnom i zagrejanom stanju. Hladnim spajanjem ostvaruju se
uzduno presovani spojevi bez utiskivanja. Pritisak steznog spoja zavisi od
ostvarenog efektivnog preklopa koji se dobija nakon utiskivanja i
uglaavanja prisutnih neravnina, a izraunava se po obrascu:

p
p,
N / mm 2

K K
d s u
Es Eu

gde je :
p, = p-1,2(Rs+Ru) ostvareni efektni preklop
(Rs i Ru) - visina neravnina
Ks; Ku - koeficijenti elastinosti spojenih delova
Es; Eu - moduli elastinosti spojenih delova

Pritisak u spoju izaziva zatezanje spoljnog dela i pritiskivanje unutranjeg

dela. Pri tome se javljaju cirkulacioni (tangentni - ) i radijalni - naponi
i to:

1 2 s
c p
U spoljnom delu: 1 2 s r p

2p 1 2u
c max ( c p; r p )
U unutranjem delu : 1 u 1 2 u

Nosivost presovanog spoja predstavlja kritinu silu proklizavanja koja se

dobija na osnovu najmanjeg ostvarenog pritiska odnosno donjeg preklopa
i iznosi:
F pd A k pd dl k
 455

gde je:
k - koeficijent prenosa (prionljivosti pri klizanju.

Sila presovanja pri ostvarenju presovanog spoja dobija se na osnovu

najveeg ostvarenog pritiska odnosno gornjeg preklopa i iznosi :
Fp p g A p p g dl p
gde je:
p
- koeficijent trenja klizanja pri presovanju
Na osnovu izraunate sile presovanja Fp vrsi se izbor prese.

Mogunost ostvarenja cilindrno presovnih sklopva je i zagrijavanjem

dijela otvora - rupe odnosno hlaenjem rukavca, slika 17. 34.2.

Slika 17.34.2. Ostvarenje presovanog sklopa pomou zagrijavanja

glavine otvora i hlaenja rukavca vratila
 456

17.35. LEAJI
Uloga leaja je da prenesu optereenje sa pokretnih (vratila, osovine i sl.)
na nepokretne delove maina (kuite).

Podela prema silama koje prenose leajevi se dele na:

1. radijalne - sila upravna na osu rukavca

2. aksijalne - sila u smeru ose rukavca
3. radi-aksijalne - predstavljaju kombinaciju prve dve vrste

Ako se prenos optereenja vri translatornim kretanjem onda to

obezbedjuju klizni leaji, a za prenos optereenja obrtnim kretanjem
koriste se kotrljajni leaji.

17.36. KLIZNI LEAJI

Primenjuju se uglavnom tamo gde nije mogua upotreba kotrljajnih leaja.
Stoga se mogu izdvojiti tri podruja njihove primene:
1. U sklopovima u kojima bi kotrljajni leaji stvorili relativno visoke
vibracije i buku.
2. Za rukavce prenika manjih od 15mm i veih od 300mm, gde se po
pravilu koriste jer su kotrljajni tih gabarita retki i izradjuju se i
ugradjuju se samo ako su za to neophodno potrebni.
3. Na mestima gde ugradnja kotrljajnih leaja koji su jednodelni, nije
mogua. Kako klizni leaji mogu biti dvodelni, na nepristupanim
mestima kao to su rukavci radilica i sl., ugradjuju se uzdu
reseena klizna leita.

1. Podela kliznih leita

Prema pravcu dejstva sile (sl17.36.1.) klizna leita se dele na:
radijalna klizna leita kod kojih sila dejstvuje upravno na osu
rukavca;
aksijalna klizna leita, sila ima pravac ose rukavca (pravac ose
leita);
radijalno - aksijalna klizna leita istovremeno prenose radijalne i
aksijalne sile.

Prema nainu ostvarivanja pritiska u ulju na:

Hidrostatika i hidrodinamika.
 457

Prema nainu uleitenja dele se na:

fiksirana (prenose aksijalne i radijalne sile),
slobodna (prenose samo radijalne sile i dozvoljavaju mala
pomeranja u aksijalnom pravcu).

Prema stanju dodirnih povrina dele se na leita sa:

suvim trenjem;,
polutenim (meovitim) trenjem;
tenim trenjem.

Osnovni delovi leita

Osnovni i najvaniji deo kliznog leita je klizni par:
1 rukavac vratila, 2 leina posteljica;

Slika 17.36.1. Vrste kliznih leaja a) radijalni, b) aksijalni, c) radi-aksijalni.

Kod radijalnog leaja rukavac vratila neposredno nalee na posteljicu, a

kod aksijalnog vratilo se, po pravilu, ne oslanja direktno eonom
povrinom na plou, ve se na kraj vratila uvruje glavina sa vencem
(3), ija fino obraena prstenasta povrina nalee na plou. Posteljica
radiaksijalnog leaja ima na jednoj eonoj strani (ili na obe) prstenasto
proirenje na koje nalee venac vratila u cilju prenoenja aksijalne
komponente spoljanje sile. Ako aksijalna sila menja smer u toku rada,
onda se mora predvideti oslanjanje i na drugoj eonoj strani. Povrine
posteljica i ploa obino su obloene slojem antifrikcionog materijala (2),
a izmeu kliznih povrina dovodi se mazivo. Posteljice i ploe, po pravilu,
 458

se ne izrauju izjedna od leajnog materijala iz vie razloga: materijal za

leaje je skup; ima manju vrstou od elika; u sluaju da se klizna
povrina oteti ili istroi, moe se lake obnoviti (obino nalivanjem), nego
da se zamenjuje cela posteljica ili ploa. Posteljica moe biti jednodelna, u
obliku cilindrine aure, ali je, zbog lake montae, ee dvodelna
(sastavljena od dve polucilindrine aure). Posteljica radijalnog leaja
moe takoe da se konstruie iz nekoliko cilindrinih segmenata. Na slici
17.36.2. prikazan je oblik kliznog leaja koji ini spoj klizne aure
(posteljice) i rukavca vratila, izmedju kojih moe da se ostvari neko od
ovih klizanja:
poluokvaeno,
meovito ili
hidrodinamiko.

Slika. 17.36.2. Opti oblik i oznake kliznog leaja

2. Prednosti:
primenjuju se tamo gde nije mogue ugraditi kotrljajne leaje, jer
mogu biti jednodelna, dvodelna i viedelna;
primenjuju se za prenike vratila do 15 mm i preko 300 mm jer se
kotrljajni leaji retko izrauju za te prenike;
pogodna su i za najvee brzine;
 459

imaju relativno dug vek zahvaljujui podmazivanju,

amortizuju udare i udarna optereenja;
imaju mogunost priguenja buke i vibracija;
jednostavne su konstrukcije i manjih dimenzija.
3. Nedostaci:
vei otpor trenja u odnosu na kotrljajna
vea potronja maziva
vee zagrevanje u odnosu na kotrljajna

Razlikujemo jednodelna i dvodelna klizna leita. Jednodelna se koriste

kad su manji prenici rukavca i kad se montaa leaja moe izvesti
aksijalno. Dvodelna (sl. 17.36.3.) treba ugradjivati pri veim optereenjima
i kad aksijalna montaa nije mogua.

Slika 17.36.3: Dvodelno klizno leite

Klizni spoj ine dve relativno pokretne povrine koje su u dodiru ili su na
medjusobnom bliskom rastojanju. Ako su povrine suve i ako se
medjusobno dodiruju, izmedju njih se ostvaruje suvo trenje. Ako su
povrine podmazane i ako je pod optereenjem ulje istisnuto tako da se
povrine dodiruju, re je o klizanju poluokvaenih povrina (sl.17.36.4a).
Pri dovoljno velikoj brzini kretanja jedne povrine u odnosu na drugu, ulje
prodire izmedju povrina i razdvaja njihov dodir. Formira se uljni film tj.
ostvaruje se hidrodinamiko plivanje sl.17.36.4.b. Ovi uslovi
podrazumevaju da brzina v bude vea od granine pri odgovarajuoj
dinamikoj viskoznosti ulja i uz prisustvo odgovarajueg ugla klina .
Na slici17.36.4.c prikazan je dijagram promene otpora izmedju relativno
pokretnih povrina u
zavisnosti od brzine relativnog kretanja. Pri klizanju poluokvaenih
povrina, sa poveavanjem brzine v smanjuje se otpor , a kod
 460

hidrodinamikog plivanja ovaj se otpor postepeno poveava usled

poveavanja hidrodinamikih otpora. Izmeu ova dva podruja je prelazno
podruje tj. podruje sa meovitim stanjem kretanja sa dodirom i bez
dodira.

Slika 17.36.4. Stanje u kliznom spoju: a) dodir i klizanje poluokvaenih

povrina, b) hidrodinamiko plivanje, c)
promena otpora pri poveavanju brzine

Klasifikacija kliznih leaja moe da se vri na osnovu vie razliitih

kriterijuma:

4. Nosivost kliznog leita

Radni pritisak u kliznom leitu mora biti doveden u propisane granice (p

< pdoz) varijacijom (smanjenjem) optereenja ili poveanjem dimenzija
dodirne povrine. Za radijalno leite (sl. 17.36.1.a) bie:

a za aksijalno leite (sl. 5.61b):

Za izabrane dimenzije, sila koja odgovara dozvoljenom pritisku je

nosivost leita:
 461

5. Hidrostatiko i hidrodinamiko podmazivanje kliznih leajeva

Hidrostatiko podmazivanje se vri ubacivanjem ulja pod velikim

pritiskom direktno izmeu dodirnih povrina. Potreban pritisak ulja se
ostvaruje pomou pumpi koje se nalaze van domaaja i pri tome se klizne
povrine razdvajaju bez obzira da li se kreu ili miruju. Hidrostatiki
leajevi mogu da prenesu vrlo velika optereenja i neogranienog su
radnog veka. Nemaju veliku primenu jer su sloene konstrukcije dodirnog,
reguliacionog i zaptivnog sistema pa su jako skupi u odnosu na kotrljajne.
Za hidruliko podmazivanje potrebno je odreeno relativno kretanje i
odreeni ugao dodirnih povrina. Pri tome je relativna brzina kretanja
jednaka obimnoj brzini rukavca ime se stara uljni sloj izmeu dodirnih
povrina. Klizne povrine dodirnih elemenata postavljene pod odreenim
uglom nanoenjem uljnog sloja stvaraju odgovarajui pritisak u njemu
ime se ostvaruje kombinacija tenih i polutenih trenja sa koeficijenotom
trenja .
Mera otpora pokretljivosti estica maziva je njihova viskoznost koja
predstavlja svojstvo fluida da se suprostavi promeni oblika.(slika 17.36.5.
Uzraava se intenzitetom tangentnih napona izmeu slojeva koji se
meusobno relativno pomeraju. Viskoznost tenih maziva zavisi od
temeprature i pritiska koja se poveanjem temeprature opada a sa
poveanjem pritiska raste.

Slika17.36.5.Podmazivanje kliznih leita

Hidrodinamiko podmazivanje lake je ostvariti pri manjem optereenju i

manjem zazoru a pri veem broju obrtaja i pri veoj viskoznosti. U poetku
obrtanja izmeu rukavca i posteljice javlja se poluteno trenje sa velikim
koeficijentom trenja. Sa poveanjem broja obrtaja do graninog (n < ngr)
kada nastaje teno trenje samnjuje se koeficijent trenja. Daljim uveanjem
broja obrtaja a ispod graninog (n < ngr) (sl.17.36.6.) poveava se
koeficijent trenja to je posledica otpora prenosa koje se javlja u samom
ulju pri emu se poveava i temperatura maziva.
Za podmazivanje kliznih leajeva koriste se sledee vrste maziva:
 462

1. Ulja za jako optereenje leajeva, male i velike ucestanosti obrtaja

koje su izloena visokoj temperaturi,
2. Masti za manje uestanosti obrtaja i sa estim prekidima u radu kao i
za udarna optereenja. Mast se due zadrava u leitu i titi ga od
optereenja,
3. Voda se koristi kod drvenih i plastinih leajeva i bolje je sredstvo za
hlaenje ulja,
4. vrsta sredstva za podmazivanje primenjuju se kod suvog
podmazivanja sporohodnih leaja koje rade na visokim
temepraturama. To su radne paste i prakovi koji se nanose direktno
na klizne povrine (grafit i molidensulfat),
5. Ahtifrikcioni materijali imaju samopodmazujue osobine. Pri tome je
prisutno suvo trenje sa velikim koeficijentom trenja i sa veim
zagrevanjem i habanjem i
6. Vazduh se primenjuje kod manjih optereenja i kod leajeva visoke
uestanosti obrtanja. Koristi se u farmaceutskoj i prehrambenoj
industriji gde iz higijenskih razloga ne koristimo druga maziva.

Slika 17.36.6. Hidrodinamiko podmazivanje kliznih leita

7. Materijali kliznih leajeva

Klizni leaj je tribaloki sistem iji su osnovni elementi materijali: rukavca,

posteljice i sredstva za podmazivanje. Hidrodinamiki leajevi rade u
prelaznim poloajevima sa meovitim trenjem dok leajevi podmazivani
mau rade stalno sa meovitim trenjem.
Izborom materijala rukavca i posteljice mogue je smanjiti otpore klizanja
i postii zadovoljavajuu statiku vrstou i dinamiku izdrljivost. Tela
 463

dodirnh kontakata povrina se rade od materijala dovoljne vrstoe a zatim

se presvae slojem antifrikionih materijala koji imaju dovoljnu otpornost
na kavitaciono razaranje.

Najei materijali za izradu rukavaca imaju sledee karakteristike:

Veu tvrdou od materijala posteljice puta
Rade se od elika visokog kvaliteta povrinske hrapavosti sa
termikim i temohemijskim obraenim kliznim povrinama
(cementirani, nitriratni i kljeni),
To su prevashodno legirani elici sa hromom (brueni i polirani)

Najei materijali za izradu posteljice imaju sledee karakteristike:

Koriste se neelini matereijali kao to su; sivi liv, legure obojenih
metala sinterovani metali i nemetali
Telo posteljice se radi od materijala dovoljne vrstoe i izdrljivosti
sa dobrim antifrikcionim karakteristikama i
Klizne povrine se presvlae tankim slojem legura dobrih
antifrikcionih svojstava

Navedene osobine poseduju sledei materijali:

Sivi liv (SL150; SL200; SL250; i SL300) za
Legure kalaja (beli metal Pb; Cu; Au) za v < 60 m/s
Legure cinka sa aluminijum i bakrom
Sinterovani materijali (metalno keramiki) v < 1 m/s
Lrgure olova sa bakorom kalajem i cinkom
Legure aluminijuma sa (Ci;Fe;Zu;Mu;Si)
Plastine mase (termoplastine i termoaktivne)
Ugalj i frafiti i
Fuma (prirodna i sintetika)

17.37. KOTRLJAJUI LEAJEVI

1. Osnovne karakteristike i namena kotrljajnih leajeva

Kotrljajni leaji su mainski elementi iji je zadatak da omogue relativno
kretanje obrtnih delova uz istovremeno prenoenje optereenja izmeu
njih. Predstavljaju oslonce osovina i vratila koja se preko svojih rukavaca
oslanjaju i predaju optereenje na kuita maina i ureaja. Kod kotrljajnih
leaja ova pokretljivost se ostvaruje na principu kotrljanja a kod kliznih na
principu klizanja.
 464

2. Prednosti primene kotrljajnih leaja u odnosu na klizne:

Nia proizvodna cena i laka nabavka leajeva u odnosu na klizne
Jednostavno konstrukciono izvoenje ukletenja
Zadovoljavajua nosivost za manje brojeve obrtaja
Laka zamena jer nema habanja ni naknadne obrade
Jednostavno podmazivanje i odravanje
Manji gubici energije (25-50)% nego kod kliznih

3. Nedostaci primene kotrljajnih leajeva u odnosu naklizna:

Vii nivo buke i vibracija nego kod kliznih
Vea osetljivost na udarna optereenja
Nemogunost ugradnje na unutranjim rukavcima
Nisu pogodna za visoke uestanosti obrtanja

Oblici i mere kotrljajnih leajeva , tolerancija mera i oblika materijala,

kvalitet i nain ugradnje montae propisani su standardima. Sastoje se od
prstenova ilil kolutova na koje se oslanjaju pokretni i nepokretni delovi
maina a izmeu njih se nalaze kotrljajna tela sa svojim draem
kavezom. Kotrljajna tela se kreu po posebno izraenim ljebovima u
kojima ostvaruju takasti dodir.Delovi kotrljajnih leaja prikazani su na
slici 17.37.1. Prstenovi leaji prenose radijaalni ili radioaksijalna
optereenja a kolutn leaji iskljuivo aksijalna optereenja. Kotrljajna tela
su otvrdnute, bruene i polirane kuglice ili valjii (cilindri, konini ,
burii i iglice). Izrauju se od elika koji sadri :
0,9 1,1%C;0,4 1,65%S i i0,25 1,2%Mn( ( 4134).

4. Podela kotrljajnih leaja moe da se izvri na vie naina:

1) Prema pravcu delovanja:

Radijalne, koji prenose sila u radijalnom pravcu
aksijalne, koji prenose sile u aksijalnom pravcu
radiaksijalne, koji prenose sile u radijalnom i aksijalnom
pravcu

2) Prema obliku kotrljajnih tela:

kugline
valjane (cilindrini, konini, bavasti i igliasti)
 465

3) Prema broju redova kotrljajni leajevi mogu biti jednoredni i vieredni

4) Prema sposobnosti prilagoavanja deformaciji vratila:

krute ( ne podesive)
zglobne (podesive)

5) Prema nainu ugradnje:

fiksirani, koji prenose optereenja u oba smera
slobodni koji prenose optereenja samo u jednom smeru.

Slika 17.37.1. Delovi kotrljajnih leaja: a) kotrljajna tela, b)spoljni prsten,

c)unutranji prsten, d)kolut, e)dra kotrljajnih tela (kavez)
Karakteristike kotrljanih leaja su:
1. dinamika nosivost (C) - optereenje koje leaj moe preneti u
toku ukupnog broja obrta N sa verovatnoom razaranja do 0,1 (to
znai da kod 100 leaja do ukupnog broja promena u radnom
veku N razaranje moe nastati do 10).
2. statika nosivost (C0) - optereenje koje pri mirovanju leaja
izazove trajne (plastine) deformacije kotrljajnih tela i prstenova,
veliine 10-4 prenika kotrljajnog tela.
3. dinamiko ponaanje - vibracije, um
4. sposobnost da istovremeno prenosi radijalnu i aksijanu silu
5. prilagodjavanje prstena medjusobnom poloaju vratila i oslonca
6. podeavanje radijalnog i aksijalnog zazora u leaju
 466

5. Oznaavanje kotrljajnih leaja

Kod kotrljajnih leajeva znaajne mere su ugradbene mere: to su
nominalni prenik (d), spoljanji prenik (D), irina (B), visina (H), i
spoljanji prenik koluta (DK), kod kolutnih leaja. Sve ove mere su
standardizovane i sadrane su pri obeleavanju leajeva u osnovnoj i
dopunskoj oznaci.
Osnovna oznaka sastoji se iz tri grupe brojeva ili slova koje se odnose:
1) Tip leaja (jedna ili dve brojne ili slovne oznake)
2) Red mera, koji sadri oznake reda irine RB i reda spoljanjeg
prenika RD ( sl.17.37.2.)
3) Unutranji prenik leaja ili provrt

Slika 17.37.2.: Kuglini kotrljajni leaj-osnovni parametri oznake

 467

Tabela 17.37.1. Tabelarni pregled obeleavnja kotrljanih leajeva

Za jedan unutranji prenik uvode se vie spoljanjih prenika i irina,

ime se obezbedjuje niz razliite nosivosti leaja. Oznaavanje je dato u
SRPS M.C3.506, a pored osnovne leaj sadri i dopunsku oznaku koja se
odnosi na: modifikaciju konstrukcije, unutranji zazor i tolerancije, mazivo
i zatitna sredstva.
Radijalni leaji
Radijalni-jednoredi kuglini leaj (sl.17.37.3.a) slui za prenoenje
prvenstveno radijalnih sila sa vratila (ili osovina). Takodje, ovaj leaj moe
preneti i aksijalne sile koje nisu vee od 70% nosivosti leaja. Kod ovog
leaja broj kuglica je relativno mali i ogranien je mogunou sklapanja.
Broj kuglica moe biti uvean, ako se na prstenima naini bono proirenje
 468

u vidu otvora za punjenje. Na ovaj nain, radijalna nosivost se poveava

do 1,4 puta, medjutim leaji sa otvorom za punjenje ne mogu prenositi
aksijalna optereenja. Radijalni-jednoredi kuglini leaj je najire
zastupljen u primeni u poredjenju sa drugim leajima.

Radijalni-dvoredi kuglini leaj (sl.17.37.3.b) je poveane nosivosti,

radijalne i aksijalne. Nije rasklopiv, ima mali zazor i nije pogodan za
visoke uestanosti obrtanja vratila. Ugradjuje se samo u onim osloncima
gde je krutost vratila visoka, jer je osetljiv na elastine deformacije vratila.
Nije naroito zastupljen u primeni jer je pored navedenih nedostataka skup.

Kuglini jednoredni leaj sa radijalnim dodirom Oznake 60, 62, 63, 64

Slika 17.37.3.. Oznaka kuglinog radijalnog leaja

Slika 17.37.3.: Radijalni kuglini leaji: a)jednoredi, b)dvoredi, c)dvoredi

podeljivi, d)uporedjivanje veliina poprenog preseka leaja
 469

Kuglini podesivi leaj (sl.17.37.3.c) uglavnom se ugradjuje u osloncima

elastinih vratila u kojima su prisutni relativno veliki nagibi elastine linije,
tj. gde dolazi do znatnijeg savijanja vratila usled veeg optereenja. Ova
podesivost je postignuta oblikom unutranje povrine spoljnjeg prstena.
Kuglini podesivi leaji nisu pogodni za prenoenje veih aksijalnih sila.
Na slici 17.37.3. pod a),b) i c) prikazane su prve dve cifre od etvorocifrene
oznake tipa leaja. Ove dve cifre oznake povezane su sa prenikom i
irinom leaja (sl.17.37.3. d)

Valjani leaji (sl.17.37.4.a) su vee nosivosti u odnosu na kugline i to

ak do 1,7 puta. Koriste se za prenoenje velikih radijalnih sila kod izrazito
krupnih vratila. Njima nije mogue prenoenje aksijalnog optereenja.
Obino su rasklopivi i ta rasklopivost se postie aksijalnim pomeranjem
jednog ili drugog prstena, u jednom ili oba smera. Rasklopivost omoguuje
ugradnju maksimalnog broja kotrljajnih tela, to se odraava na poveanje
nosivosti.
Cilindrino valjani jednoredi leaj Oznake NU, N, NJ, NUP

Slika 17.37.4. Oznaka cilindrino valjanog jednorednog leaja NU, N,

NJ, NUP

Iglini leaji (sl. 17.37.5.b) su u poredjenju sa valjanim vee nosivosti, a

manjih gabarita. Za isti prenik provrta (d) kod ovog leaja se ugradjuje
vei broj kotrljajnih tela, a smanjena je debljina leaja tj. smanjen je spoljni
prenik. Ovi leaji se odlikuju visokom radijalnom nosivosti, ali
prenoenje aksijalnih sila nije mogue kao to nisu doputene ni
deformacije vratila, odnosno, rukavaca.
 470

Na slici 17.37.5.c prikazan je podesivi leaj sa jednim redom bavica, a na

slici 17.37.5.d podesivi leaj sa dva reda bavica. Odlikuju se visokom
nosivou, visokom prilagodljivosti elastinim deformacijama vratila.
Nisu pogodni za prenoenje veih aksijalnih sila, niti su osetljivi na udare.
Primenjuju se za vrlo teke uslove rada, i vrlo su skupi u poredjenju sa
drugim leajima.

Slika 17.37.5: Radijalni leaji: a)valjani, b)iglini, c) podesivi leaj sa

jednim redom bavica, d) podesivi leaj sa dva reda bavica

Radiaksijalni leaji
Ovi leaji pogodni su za prenoenje i radijalnih i aksijalnih sila. Od
radijalnolaksijalnih leaja dosta esto se ugradjuju: jednoredi kuglini leaj
sa kosim dodirom i konusno valjani leaj. Ova dva leaja (sl.17.37.6.)
imaju kosi
 471

Slika 17.37.6.: Radiaksijalni leaji: a) jednoredi kuglini leaj sa kosim

dodirom i sa X ugradnjom, b) konusno valjani leaj sa O ugradnjom

dodir prstena i kotrljajnog tela (kuglice odnosno valjka) koji omoguava

relativno veliki prijem aksijalne sile u poredjenju sa radijalnom. Poto se
tokom rada dejstvom radijalne sile na kosu povrinu indukuje aksijalna sila
sa tendencijom da rasklopi leaj tj. da istisne unutranji prsten u odnosu na
spoljni. Da bi se ponitilo dejstvo ove indukovane aksijalne
sile, ova dva tipa leaja se ugradjuju u paru. Normale na dodirne povrine
u ovako formiranim parovima mogu obrazovati slovo X (sl.17.37.6.a) ili
slovoO (sl.17.37.6.b). I kod X i O-ugradnje unutranji zazor u leaju
se moe podeavati.
Jednoredi kuglini leaj sa kosim dodirom je rasklopiv. Ima jednostranu
kotrljajnu stazu u koju je mogue ugraditi znatno vie kuglica to se
odraava na poveanje nosivosti. Prenoenje aksijalne sile mogue je samo
u jednom smeru, to se kompenzuje, kako je ve opisano, ugradnjom u
parovima. Izradjuju se u dve veliine za isti prenik
provrta, sa oznakom 72.. i 73.., sa dodatkom oznake prenika provrta.
Konusno-valjani leaj sastoji se iz spoljnjeg konusnog prstena koji je
rasklopiv i unutranjeg prstena koji se ne moe odvajati od kotrljajnih
valjaka i kaveza. Odlikuju se visokom nosivou i posle kuglinih
jednorednih leaja sa radijalnim dodirom, najire su zastupljeni u primeni.
Izvode se u pet veliina (redova mera) za svaki prenik provrta.

Aksijalni leaji
Aksijalni kolutni leaj moe biti jednoredi (sl.17.37.7.a) i dvoredi
(sl.17.37.7.b).
 472

Slika 17.37.7.: Aksijalni (kolutni) leaji: a)jednoredi kuglini, b)dvoredi

kuglini, c)konusno bavasti, d)oslanjanje sfernih koluta

Jednoredi kuglini leaj slui za prenoenja aksijalne sile samo u jednom

smeru, dok se dvoredni primenjuje za dvosmerno aksijalno optereenje.
Ovi leaji ne mogu prenositi nikakvu radijalnu silu. Ako u osloncu takva
sila postoji, potrebno je ugraditi drugi leaj za njeno prenoenje, ili
radiaksijalni ili pored aksijalnog postaviti i radijalni, u zavisnosti ta se eli
postii odnosno koja optereenja preneti. Kolutni leaji nisu prilagodljivi
elastinim deformacijama vratila. Ovaj nedostatak se delimino moe
otkloniti tako to se koluti oslone na sferne povrine, kao to je to na slici
5.67d prikazano.
Kolutni konusno-bavasti leaj (sl 17.37.7.c) za razliku od prethodnog sa
aksijalnim dodirom, osim aksijalnih, moe preneti i znatne radijalne sile.
Prilagodljiv je elastinim deformacijama vratila, ali se izradjuje samo za
vee prenike provrta.

6. Ekvivalentno optereenje i nosivost

Proraunavanje leaja svodi se na odredjivanje optereenja koja leaj moe
da prenese, na izbor vrste i veliine leaja i izraunavanje njegovog radnog
veka. Ekvivalentno, ukupno, optereenje leaja F dobija se na osnovu
geometrijskog zbira
 473

radijalne Fr i aksijalne komponente Fa otpora oslonaca. Kako su

geometrijski odnosi na mestu dodira kotrljajnih tela i prstenova svakog
leaja odredjeni, to se sabiranje komponenata svodi na algebarski zbir istih,
pa se ekvivalentno optereenje se rauna preko izraza:

gde su: X, Y uticajni faktori koji se u zavisnosti od tipa leaja usvajaju iz

Tabele 17.37.2..
Treba imati na umu da radijalna sila Fr predstavlja vektorski zbir svih
radijalnih sila u osloncu (rukavcu vratila) gde je leaj ugradjen. Ako su u
tom osloncu reakcije u ravni xz, Fx(slika 17.28.1. iz Poglavlja: Optereenje
vratila, bilo da je oslonac A ili B), a u ravni yz, Fy, ukupno radijalno
optereenje leaja je:

Aksijalno optereenje Fa jednako je aksijalnoj reakciji oslonca, ako je

izabran da prenosi aksijalnu silu.
Ako se optereenje menja od Fmin do Fmax pri n=const. srednje
ekvivalentno optereenje iznosi:

Za leaje koji rade pri n < 10min-1 ili miruju u odredjenom periodu:
, gde su Fr0 i Fa0 statike komponente
optereenja, a X0 i Y0 X, Y
uticajni faktori pri statikom optereenju. Ako je pri raunu F0 < Fr0, usvaja
se F0 = Fr0.
 474

Tabela 17.37.2.: Pregled osobina kotrljajnih leajeva

 475

7. Podmazivanje i zaptivanje
Uloga maziva, u koje spadaju masti i ulja, je da smanji koeficijent trenja i
da deo stvorene toplote odvede iz leita.
Kod kliznih leaja se kao mazivo koristi ulje, uglavnom mineralno, a moe
da bude i biljnog i ivotinjskog porekla.
Kod kotrljajnih leaja podmazivanje moe biti:
1. mau, pri n < 3000min-1 i za radne temperature t < 1250C, pri
emu se mau puni 3050% slobodnog prostora leaja
2. uljem, pri n > 3000min-1 i za radne temperature t < 1250C.

Naini podmazivanja uljem bili bi: uljnom maglom, uljnom kadom, pod
pritiskom, fitiljem i sl.
Uljnom maglom - se odvija u zatvorenom prostoru (kuitu prenosnika)
gde: zupanici, specijalni delovi sa lopaticama, prsten i sl., bukaju i
raspruju ulje u leaj.

Uljnom kadom - tako da su kotrljajna tela potopljena od 1/3 do 1/2 prenika

leaja
Uljem pod pritiskom - pumpa sa sistemom za hladjenje kod visokog broja
obrta i temperatura.
Zaptivanje spreava prodiranje: praine, vlage, vode u leaj, kao i
izlaenje maziva iz leaja.
Moe biti: labirintno (stepenasti kanali kao lavirint) i zaptivnim
elementima. Na slici 17.37.8. su prikazani neki od naina zaptivanja.

Slika 17.37.8.: Zaptivanje prostora za leaje oko vratila: a)gumenim

zaptivaem sa oprugom, b)labirintsko zaptivanje, c) zaptivanje zavojnim
 476

17.38. SPOJNICE

1. Opte o funkciji spojnica

Spojnice su mainski elementi koji slue za spajanje dva koaksijalna vratila
ili vratila sa obrtnim delovima radi prenoenja obrtnog elementa. Najee
se spojnicama spajaju vratila pogonske maine sa vratilom radne maine ili
dugake transmisiona vratila, slika 17.38.1. Pored ove osnovne funkcije
spojnice mogu imati i niz drugih dodatnih funkcija kao to je :
Prenoenje obrtnih momenata izmeu vratila sa radijalnim
aksijalnim i ugaonim odstupanjima njihovih osa
Priguenje torzionih oscilacija i udarnih optereenja
Daljinsko ili automatsko prenoenje i upravljanje obrtnog momenta
Osiguranje sistema od preoptereenja i
Prenos obrtnog momenta samo u jednom smeru

Osnovna podela spojnica izvrena je prema mogunosti razdvajanja

ostvarene veze u toku rada i to na:
1. Nerazdvojive koje obezbeuju neprekidno prenoenje obrtnog
momenta u toku rada, bez mogunosti meusobnog razdvajanja
vratila,
2. Razdvojive koje po potrebi omoguuju njeno ukljuivanje i
iskljuivanje u toku radaSpojnice su mainski elmenti koji slue za
spajanje krajeva dva ili vie vratila u jednu cjelinu.
Nerazdvojive spojnice spajaju vratila u jednu kinematiki krutu celinu,
koja se moe razdvojiti samo rasklapanjem spojnice.

U zavisnosti od na ina ukljuivanja i rada, spojnice se djele na:

mehnike
elektromagnetne,
hidraulike,-
pneumatske i-
hidrodinamike.

Prema nainu prenoenja obrtnog momenta i mogunosti kompenzacije

netanosti poloaja vratila, dele se na:
krute i
prilagodljive.
 477

Slika 17.38.1.. ematski prikaz pogonske maine EM, prenosnik

snage-PS, radne maine-RM i spojnica S1 i S2

17.39. PODELA SPOJNICA

Spojnice su mainski elementi pomou kojih se spajaju dva saosna obrtna
mainska elementa radi prenosenja obrtnog momenta. Dele se na osnovu
svoje funkcionalnosti prikazano na emi 17.39.1.

Slika 17.39.1.Podela spojnica po osnovu naina funkcionisanja

 478

U nerazdvojive spadaju krute i prilagodljive. U razdvojive spadaju:

ukljuno-iskljune, centrifugalne, sigurnosne i jednosmerne.
Spojnice proizvode specijalizovane fabrike prema odgovarajuim
preporukama i standardima. Zadatak konstruktora je da na osnovu prenika
vratila, optereenja i radnih uslova izvri njihov izbor prema katalogu
proizvoaa.

1. Krute spojnice
Krute spojniice slika 17.39.2.; 17.39.3.; i 17.39.4. spajaju vratila u jednu
statiku celinu. Svi udari, vibracije i neravnomernosti obrtnog momenta
prenose se u potpunosti sa jednog vratila na drugo. Ove spojnice prenose
ne samo momente uvijanja ve i momente savijanja sa jednog vratila na
drugo, odiosno ini spojena vratila statiki neodrenenim nosaem. Za
ugradnju krutih spojnica zahteva se vrlo visoka tanost u pogledu saosnosti
vratila. Ukoliko to nije ispunjeno, onda pri sklapanju spojnice dolazi do
elastinih deformacija vratila, to u toku rada dovodi do dopunskih
dinamikih optereenja vratila, leaja i same spojnice. Veliinu ovih
optereenja jako je teko odrediti i kontrolisati. Prema tome ugradnja
krutih spojnica preporuuje se samo ukoliko je obezbeena potpuna
saosnost vratila.
Osnovne prednosti ovih spojnica su male dimenzije, veliki obrtni moment
koji mogu da prenesu u oba smera, jednostavno konstrukciono izvoenje i
to u toku eksploatacije praktino ne zahtevaju nikakvo odravanje.

Karakteristine krute spojnice:

spojnica sa naglavkom;
spojnica sa obodima i
oklopna spojnica

Sika 17.39.2. Spojnica sa naglavkom

 479

Slika 17.39.3 . Spojnice sa obodima

Slika 17.39.4.. Oklopne spojnice

2. Prilagodljive spojnice

Kod primene krutih spojnica, zbog termikih dilatacija, moe doi do

ometanog izduenja vratila, praeno pojavom dodatnih optereenja leaja.
Prenoenje momenata savijanja sa jednog vratila na drugo, kao i
nesaosnost vratila kod primene krutih spojnica takoe dodatno optereuje
leaje i vratila. Zbog toga se namee potreba primene spojnica, koje mogu
da kompenzuju meusobna aksijalna l, radijalna r i ugaona odstupanja
osa spojenih vratila (sl. 17.39.5.,a,b,c). Ove spojnice nazivaju se
prilagodljive spojnice. One mogu prenositi obrtni moment sa i bez
priguenja udara i vibracija u radu, dakle mogu biti neelastine i elastine.
 480

Slika 17.39.5.. Oklopne spojnice

Aksijalna (a), radijalna (b) i ugaona (c) vratila odstupanja osa

Prilagodljive neelastine spojnice

Prilagodljive neelastine spojnice prenose obrtni moment isto kao i krute
spojnice, dakle bez priguenja udara i vibracija. Pri tome se zbog
kompenzacije aksijalnih, radijalnih i ugaonih odstupanja osa vratila, javlja
klizanje i trenje izmenu dodirnih povrina, to i pored podmazivanja
dovodi do njihovog habalja.

3. Kandasta spojnica
Kandasta spojnica sastoji se od dve glavine koje su presovanjem
navuene na krajeve vratila, i dodatno osigurane klinovima. Glavine su
proirene u obode koji sa eone strane imaju po tri kande i po tri eona
leba (sl.17.39.6.). Kande polutki spojnica meusobno se spreu
bokovima, pri emu se obrazuje naleganje sa malim zazorima. Centriranje
vratila izvodi se ili preko glavine jedne polutke spojnice (sl. Sl.17.39.6,a
-dvodelna spojnica), ili preko posebnog prstena (Sl.17.39.6,b -trodelna
spojnica). Osim mogunosti kompenzacije aksijalnog pomeranja vratila,
ostale osobine kandaste spojnice su iste kao i kod krutih spojnica.
Primenjuje se kod duih transmisionih vratila gde se oekuju vee termike
dilatacije vratila. Za svaki poseban sluaj potrebno je izvriti proveru
dilatacije l , koja mora biti manja od zazora izmeu oboda polutki
spojnica f, odnosno:
l l f
gde je: l duina vratila; - razlika temperature; koeficijent
linearnog irenja (za elik = 11106K ); f zazor izmenu oboda
polutki spojnica.
 481

Slika 17.39.6.. Dvodelna (a) i trodelna (b) kandasta spojnica

Kandasta spojnica izrauje se od livenog gvoa. Proraun spojnice

sastoji se u proveri povrinskog pritiska na dodirnom povrinama kandi:

4. Krstasta spojnica
Krstasta spojnica sastoji se od dve polutke ije su glavine navuene na
krajeve vratila, a na obodima imaju radijalno postavljene lebove. Izmenu
ovih polutki postavlja se menuelement (okrugla ploa), koji ima dva pod
90 postavljena zupca (Sl.17.39.7..,a). Pri sklapanju zupci dolaze u
odgovarajue lebove polutki spojnica, tako da su pri okretanju
vratila, zbog radijalnog klizalja du ovih lebova, mogua pomeranja u
radijalnom pravcu. Takoe su mogua i manja pomeranja u aksijalnom
pravcu, tako da ove spojnice mogu da kompenziraju radijalna (do 5%
prenika vratila) i manja aksijalna odstupanja osa vratila. Za proraun
spojnice potrebno je izvriti proveru povrinskog pritiska dodirnih
povrina. Zbog klizanja izmeu dodirnih povrina praeno habanjem, ove
spojnice su pogodne za nie uestanosti obrtanja i manje obrtne momente.
Jedno od moguih konstrukcionih izvoenja ove spojnice prikazano je na
Sl.17.39.7.,b.
 482

Slika 17.39.7. ematski prikaz (a) i konstrukciono izvoenje krstaste

spojnice (b)
5. Turbofleks spojnnca
Turbofleks spojnica sastoji se od dve glavine sa obodima (1) i (2) (Sl.
17.39.8.,a) izmenu kojih se nalazi menuelement (3), koji ima oblik kratkog
upljeg vratila sa obodima na krajevima. Obodi glavina (1) i (2) povezani
su sa menuelementom (3) sa po est podeenih zavrtnjeva (5), ali veza nije
direktna nego se ostvaruje fleksibilnim metalnim prstenovima (4).

Slika 17.39.8. a) Turbofleks spojnica; b) Fleksibilni metalni prsten

Prstenovi su izraneni od tankog elinog lima za opruge (Sl. 2.3.10.7.,b),
tako da se po potrebi ugranuje vei broj prstenova istovremeno. Podeenim
zavrtnjevima prstenovi su naizmenino povezani sa obodima spojnice (tri
zavrtnja) i menuelementom (3) (takone tri zavrtnja). Na taj nain oni
 483

prenose obrtni moment i omoguuju manja aksijalna i ugaona pomeranja

spojenih vratila. Meuelement (3) dozvoljava manja radijalna pomeranja,
tako da ova spojnica moe da kompenzira radijalna, aksijalna i ugaona
odstupanja osa vratila. Turbofleks spojnice mogu da prenesu obrtni
moment do 2600 Nm.
6. Zupasta spojnica
Zupasta spojnica predstavlja jedno od najboljih reenja neelastine
spojnice. Moe da prenese velike obrtne momente, a uz to dobro podnosi
visoke uestanosti obrtanja. Primenjuje se kod, pumpi, mlinova, bagera,
dizalica, odnosno kod tekih uslova rada.Izvodi se u dve konstrukcione
varijante i to kao jednostrana i dvostrana
7. Zglobna (kardanova) spojnica
Italijanski fiziar Kardano (G.Cardano) je jo u XVI veku definisao
mehanizam na osnovu koga je kasnije razvijena zglobna spojnica, koja se
u strunoj literaturi naziva i kardanova spojnica (kardanov zglob). Ova
spojnica omoguuje spajanje vratila ije se ose seku pod veim uglom
slika 17.39.9. Ugao izmenu osa vratila (ugao prelamanja) moe biti stalan
i promenljiv i to teorijski u granicama = 0... 45, a u praksi je
=5... 30.

Sl. 17.39.9. Princip rada zglobne spojnice

 484

Princip rada ove spojnice zasniva se na dva pod 90 postavljena zgloba (Sl.
17.39.9. ), gde svaki zglob pojedinano moe da se pomera u jednoj ravni.
Zglobovi se sastoje od dve viljuke (1) i (2) ije su uice preko rukavaca
spojene sa kardanovim krstom (3). Viljuke su preko odgovarajuih
glavina spojene sa vratilima. Obzirom da su zglobovi
postavljeni pod 90 i svaki od njih moe da se kree u jednoj ravni, to ova
dva osnovna kretanja omoguuju u prostoru bilo koji ugaoni poloaj
spojenih vratila. Zavisno od veliine optereenja i eksploatacionih uslova
razvijen je veliki broj konstrukcionih reenja zglobnih spojnica. Jedno od
vrlo esto korienih izvoenja je zglobna spojnica Vilfel (Wulfel), (Sl.
17.39.10.), koja dozvoljava uglove prelamanja do 15, a izvodi se za
prenike vratila do 200 mm.

Slika 17.39.10. Zglobna spojnica Vilfel

Glavine od livenog gvona polutki spojnica (1) i (2) navuene su na

krajeve vratila i za njih spojene pomou klina. Krajevi polutki spojnica
izvedeni su u obliku dva radijalno postavljena rukavca, ije se ose
poklapaju. Rukavci polutki spojnica spojeni su kardanovim dvodelnim
prstenom (3) i to jedan u odnosu na drugi pod uglom od 90. Okretanje
rukavaca izvodi se u bronzanim aurama, ije se klizne povrine
povremeno podmazuju mau. Spojnica se odlikuje jednostavnom
konstrukcijom, pouzdana je u radu i moe da prenese znatna optereenja.
Kod spajanja paralelnih vratila iji se poloaj u toku rada menja primenjuje
se teleskopsko menuvratilo. Izranuje se iz dva menusobno lebnom vezom
spojena dela, koji se podmazuju mau preko odgovarajue mazalice (Sl.
17.39.11.). Ovakva kardanova vratila predvinena su za prenos velikih
obrtnih momenata. Kardanov krst je preko igliastih leaja spojen sa
polutkama spojnice i menuvratilom, pri emu se leaj odgovarajue
 485

zaptiva a preko mazalice povremeno puni mau. Polutke spojnice spajaju

se sa pogonskim i gonjenim vratilom prirubnicom sa podeenim vrsto
pritegnutim zavrtnjevima.

Slika 17.39.11. Teleskopsko kardanovo vratilo

Primena kardanovih vratila je jako rasprostranjena kod transportnih
sredstava - teretnih i inskih vozila. Menuvratilo moe biti i znatne duine
sa mogunou priguenja vibracija Prilagodljive elastine spojnice imaju
mogunost kompenzacije manjih radijalnih, aksijalnih i ugaonih
odstupanja osa vratila. Osnovna njihova prednost ogleda se u
mogunosti priguenja udara i vibracija, kao i smanjenje neravpomernosti
u prenosu kretanja. Pri tome spoj dva vratila moe biti potpuno elastian
(elastine spojnice bez priguenja) ili elastian sa priguenjem (elastine
spojnice sa priguenjem).

Slika 17.39.12.Torziona krutost elastinih spojnica: a) linearna; b)

progresivna; c) progrersivna sa priguenjem
Elastine spojnice bez priguenja smanjuju udare prevodei kinetiku
energiju sistema u deformacioni rad i akumulirajui je. Kao elastini
prenosni element koriste se eline opruge. Torziona krutost ovih spojnica
moe biti linearna (sl. Sl.17.39.12.a) i progresivna (Sl.17.39.12,b).
Kinetika energija udara pogonskog vratila elastino deformie opruge,
koje kasnije istu energiju predaju gonjenom vratilu, ali sa smanjenim
intenzitetom udara. Elastine spojnice sa priguenjem imaju ugraene
prigune elemente, koji smanjuju udare, tako to kinetiku energiju
 486

pretvaraju delom u deformacioni rad a delom u toplotu. Torziona krutost

ovih spojnica je progresivna sa histerszisom (Sl.17.39.12.c). Kao elastini
element najee se koristi guma, koa ili poliuretan. Elastine spojnice sa
priguenjem odlikuju se jednostavnom konstrukcijom, niom cenom i
veom elastiiou u odnosu na elastine spojnice bez priguenja.
Nedostaci su im velike dimenzije i krai radni vek. Kompenzacija
odstupanja poloaja osa vratila izvodi se na raun elastinih deformacija
elemenata spojnice, to ima za posledicu dodatno opteresnje oslonaca
vratila.
8. Frikcione ukljuno-iskljune spojnice
Frikcione ukljuno-iskljune spojnice dozvoljavaju da se ukljuivanje i
iskljuivanje obavi pod optereenjem pri proizvoljnoj razlici ugaonih
brzina pogonskog i gonjenog vratila. Prenose obrtni moment preko otpora
klizanju na dodirnim povrinama oboda spojnice. Ove spojnice mogu da
prenesu obrtni moment samo ukoliko izmenu radnih dodirnih povrina
deluje normalna sila odnosno postoji odgovarajui pritisak. U toku
ukljuivanja obrtni moment se postepeno poveava saglasno pritisku
dodirnih povrina, pri emu postoji znatna razlika ugaonih brzina
pogonskog i gonjenog dela spojnice, odnosno postoji proklizavanje.Na
slikama 17,39.13., 17.39.14. prikazane su razliiti tipovi frikcionih
spojnica

Slika 17.39.13. ematski prikaz frikcionih spojnica:

(a,b) sa ravnim dodirnim povrinama;(c,d) sa konusnim dodirnim
povrinama; (e) sa cilindrinim dodirnim povrinama;
 487

Sl.17.39.14.Frikcione spojnice sa mehanikim ukljuivanjem i

iskljuivanjem a) sa dva para dodirnih povrina; b) sa frikcionim
prstenom
Aksijalni poloaj jednog konusnog diska podeava se preko navrtke (4),
dok se drugi pod dejstvom ugaone poluge (5) moe aksijalno da pomera.
Aksijalnim pomeranjem obujmice (6) udesno unutranji prsten kuglinog
leaja deluje na ugaonu polugu, koja aksijalno pomera konusni prsten.
Segmenti frikcionog prstena pomeraju se radijalno ime se ostvaruje
odgovarajui pritisak izmeu cilindrine povrpne frikcionog prstena i
oboda spojnice povezane sa drugim vratilom. Na taj nain spojnica je
ukljuena. Pomeranjem obujmice (6) ulevo poluge se oslobaaju i spojnica
se iskljuuje razdvajanjem cilindrinih povrina. Frikcioni prsten je tako
izveden da u toku rada automatski odrava koaksijalnost spojenih vratila.
 488

Postoje i konstrukciona reenja gde se ovakav tip frikcione spojnice

ukljuuje hidraulikim ili pneumatskim putem. Primenjuje se najee bez
podmazivanja dodnrnih povrina. Spojnice sa lamelama imaju iroko
podruje primene. Postavljenjem veeg broja lamela jedne iza druge, koje
su naizmenino u vezi sa jednom i sa drugom polutkom spojnice, poveava
se dodirna povria i nosivost spojnice saglasno broju lamela. Lamele su
prstenastog oblika (sl. 17.39.15.b,c), a sa polutkama spojnice spajaju se
lebnom vezom. Prednost spojnica sa lamelama ogleda se u kompaktnoj
konstrukciji i povoljnoj ceni. Negativna strana ovih spojnica ogleda se u
brzom zagrevanju u toku rada. Pri praznom hodu kod ovih spojnica uvek
postoje izvesni gubici energije zbog trenja izmenu lamela. Postoji veliki
broj kopstrukcionih reenja spojnice sa lamelama. Kod konstrukcione
varijante prikazane na (sl. 17.39.15.a) lamele su postavljene izmenu dva
diska prstenastog oblika od kojih je jedan aksijalno fiksiran, a drugi se pod
dejstvom ugaone poluge moe aksijalno da pomera. Na taj nain ostvaruje
se odgovarajui pritisak izmenu lamela i spojnica se ukljuuje. Obod
polutke spojnice sa spoljanjim lamelama vezuje se sa drugim vratilom ili
obrtnim elementom preko zavrtnjeva

Sl.17.39.15.. Frikciona sponjica sa lamelama sa mehanikim

ukljuivanjem i iskljuivanjem (a) i oblici lamela bez (b,c) i sa (d)
 489

9. Elektromagnetne frikcione spojnice

Kod ovih spojnica potrebna sila pritiska izmenu dodirnih povrina
ostvaruje se pomou elektromagneta. Elektromagnetna frikciona spojnica
moe biti izvedena kao trajno ukljuena i kao trajno iskljuena. Kod trajno
ukljuene spojnice potrebna sila pritiska na dodirnim povrinama ostvaruje
se preko opruga, a spojnica se iskljuuje preko elektromagneta. Trajno
iskljuena frikciona spojnica ukljuuje se preko elektromagneta, koji
obezbenuje potrebnu silu pritiska izmenu dodirnih povrina, a opruge kod
iskljuene spojnice razdvajaju dodirne povrine. Trajno ukljuena spojnica
primenjuje se kada je spojnica u radu skoro stalno ukljuena, a samo se
povremeno iskljuuje, ili kada u sluaju nestanka struje iskljuivanje
spojnice moe dovesti do neeljenih posledica. Elektromagnetne frikcione
spojnice mogu biti izvedene tako da elektromagnetno polje obuhvata radne
dodirne povrine ili da bude izvan njih. Prema nainu dovonenja struje do
elektromagneta razlikuju se spojnice sa kliznim prstenovima (gde se
elektromagnet u toku rada okree zajedno sa spojnicom) i spojnice bez
kliznih prstenova (gde elektromagnet miruje). Ukljuivalje i iskljuivanje
frikcionih spojnica pomou elektromagneta najee se primenjuje u
praksi. Mogue je daljinsko ukljuivanje i iskljuivanje spojnica
kompaktne konstrukcije, to je naroito znaajno kod automatizacije.

Sl. 17.39.16. a) Elektromagnetna frikciona spojnica sa lamelama i kliznim

prstenovima; a) elektromtnetna frikciona spojiica bez kliznih prstenova,
sa jednim parom radnih dodirnih povrina.
 490

Negativna strana ovih spojnica je to elektromagnet trajno stvara toplotu,

magietizuje okolnu sredinu i zahteva trajni dovod struje u toku rada.
Na (sl.17.39.16.a) prikazana je elektromagnetna frikciona spojnica sa
lamelama i kliznim prstenovima. Polutka spojnice sa elektromagnetom (1)
vezana je za pogonsko vratilo i na njoj se nalazi klizni prsten (9).
Unutranje lamele (2) povezane su sa polutkom spojnice (1), a spoljanje
lamele (3) sa obodom (4), koji je zavrtnjevima povezan za zupanik koji
se pomou spojnice dovodi u pogon. Aksijalno pokretna kotva (5)
postavljena je na auru (6) i nosi poduno razrezanu navrtku (7). Navrtka
slui za podeavanje zazora kod lamela i fiksira se zavrtnjem (8). Pri
ukljuivanju, elektromagnetna kotva (5) se aksijalno pomera i preko
navrtke (7) ostvaruje odgovarajui pritisak izmeu dodirnih povrina
lamela, ime je spojnica ukljuena. Iskljuivanjem elektrine struje,
opruga (10) vraa kotvu (5) u prvobitni poloaj, ime je spojnica
iskljuena. Lamele se izrauju od kombinacije materijala elik sinterovana
bronza za rad sa suvim i podmazanim dodirnim povrinama, ili od
kombinacije elik/frikciona obloga za rad sa suvim dodirnim povrinama.
Kod elektromagnetne spojnice bez kliznih prstenova (sl.17.39.16. b) deo
spojnice sa elektromagnetom (1) je na glavinu spojnice (5) osloljen preko
kotrljajnih leaja i preko draa (4) fiksiran, tako da se ne okree.
Rotor (6) vrsto je vezan sa glavinom (5) i ima dve magnetne menusobno
izolirane povrine izmenu kojih se nalazi frikciona obloga (7). Veza
izmenu kotve (8) i glavine spojnice (10) ostvarena je preko eline
membrane (9), koja je po obimu naizmenino zakovicama vezana za kotvu
i glavinu. Pri ukljuivanju spojnice dovodi se u elektromagnet preko
prikljunog kabla (3) jednosmerna struja, tako da on privlai kotvu (8) i
ostvaruje odgovarajui pritisak izmenu radnih dodirnih povrina.
Iskljuivanjem struje membrana razdvaja kotvu (8) od frikcionih obloga
(7), ime je spojnica iskljuena. Spojnica moe da prenosi obrtni moment
u oba smera. Hidraulike i pneumatske frikcione spojnice Potrebna sila
pritiska kod ovih spojnica ostvaruje se hidraulikim ili preumatskim
putem. Ukljuivanje frikcionih spojnica hidraulikim putem izvodi se
mahom kod spojnica sa lamelama. Ove spojnice odlikuju se malim
dimenzijama, mogunou daljinskog upravljanja, regulacijom veliine
obrtnog momenta koji prenose, visokom uestanou obrtanja,
mogunou estog ukljuivanja i iskljuivanja i malim momentom
praznog hoda. Na (sl.17.39.17.a) prikazana je hidraulika frikciona
spojnica kod koje se ulje pod pritiskom dovodi preko podunog otvora u
pogonskom vratilu i glavine (1) do prstenastog klipa (5). Klip sabija
zavojnu pritisnu oprugu (7) i aksijalno pomera pritisnu plou (6), ime se
 491

ostvaruje potreban pritisak izmeu unutranjih (3) i spoljanjih (4) lamela

spojnice. Na taj nain spojnica je ukljuena. Polutka spojnice (2), koja nosi
paket spoljanjih lamela, povezana je sa gonjenim vratilom. Spojnica se
iskljuuje smanjenjem pritiska ulja, pri emu opruga (7) vraa
klip nazad, ime se ostvaruje aksijalni zazor izmeu lamela. Ulje za
hlaenje i podmazivanje lamela dovodi se posebnim vodovima.

Sl. 2.3.10.16. a) Hiddraulika frikciona spojnica sa centralnim dovodom

ulja; b) hidraulika ili pneumatska frikciona spojnica sa radijalnim
dovodom fluida

Na (sl. 17.39.17.b) prikazana je frikciona spojnica sa lamelama kod koje je

mogue ukljuivanje i iskljuivanje hidraulikim ili pneumatskim putem.
Prikljuak za dovod fluida pod pritiskom postavljen je radijalno.
Cilindriio kuite (2), sa otvorima za dovod ulja (4), uleiteno je na
glavini (1) pogonskog vratila preko prstenog kuglinog leaja sa kosim
dodirom. Paket unutranjih lamela vezan je sa glavinom pogonskog
vratila (1), a paket spoljanjih lamela sa obodom polutke spojnice (7)
gonjenog vratila. Pod pritiskom ulja ili vazduha prstenasti klip (3) deluje
na unutranji prsten leaja sa kosim dodirom (9), koji ovo optereenje
preko kotrljajnih tela i spoljanjih prstena prenosi na pritisnu
plou (5). Na taj nain ostvaruje se potreban pritisak izmenu dodirnih
povrina lamela i spojnica je ukljuena. Po prestanku pritiska ulja, opruga
(8) vraa klip (3) u prvobitni poloaj, ime se obezbenuje aksijalni zazor
izmenu lamela i spojnica je iskljuena. Pneumatske frikcione spojnice
izvode se sa ravnim, konusnim ili cilindrinim radnim povrinama.
Odlikuju se veoma brzim i tanim ukljuivanjem i iskljuivanjem.
Primenjuju se za sluaj ubrzanja ili usporenja velikih masa, kada se zahteva
 492

vrlo kratko vreme ukljuivanja i iskljuivanja, kao na primer kod presa,

makaza, maina za obradu drveta, granevinskih maina, itd.

10. Sigurnosne spojnice

Sigurnosne spojnice automatski prekidaju vezu obrtnih delova u trenutku
kada obrtni moment dostigne unapred zadatu vrednost. Ove snojnice
prenose obrtni moment oblikom (kinematika veza) ili trenjem (dinamika
veza). Kod prenosa obrtnog momenta oblikom dolazi do potpunog prekida
veze, a kod prenosa obrtnog momenta trenjem dolazi do proklizavanja
dodirnih povrina odnosno ne dolazi do prekida veze obrtnih delova.
Proklizavanje meutim dovodi do brzog zagrevanja i habanja dodirnih
povrina, tako da je neophodna odgovarajua zatita spojnice. Ove
spojnice omoguuju regulaciju veliine obrtnog momenta koji prenose,
ime se sistem titi od preoptereenja. Na ovaj nain mogue je postii
manje dimenzije prenosnih sistema, to je naroito vaio kod mobilnih
sredstava. Najprostija sigurnosna spojnica prikazana je na (sl 17.39.18.a).
Kao sigurnosni elementi koriste se osovinice (glatke ili sa zarezom) kojima
su obodi polutki spojnica meusobno povezani. Pri preoptereenju
osovinice se lome tako da se kinematika veza izmeu oboda spojnica
trenutno prekida, i sistem titi od preoptereenja. Osovinice se
dimenzioniu prema maksimalnom obrtnom momentu, koji iznosi:

gde je: A- veliina opasnog preseka osovinice;
Z broj sigurnosnih osovinica;
- smicajna vrstoa osovinice;
D prenik na kome su po obimu rasporenene osovinice;
Ss - stepen sigurnosti protiv sluajnog aktiviranja spojnica ( Ss =
1,2...1,25);
CA - faktor radnih uslova (prolig P1-2);
T nominalni obrtni moment koji spojnica prenosi.
 493

Sl.17.39.18. a) Sigurnosna spojnica sa lomljivim osovinicama; b)

Sigurnosna spojnica sa proklizavanjem

Nedostatak ovih spojnica je to se najvei obrtni moment ne moe tano

da odredi zbog rasipanja vrednosti smicajne vrstoe materijala. Vrednosti
obrtnog momenta pri kome se lome osovinice varira u dosta irokim
granicama. Zbog toga moe doi do loma osovinica pri putanju spojnice
u rad ili pri njenom zaustavljanju. Na sl. (17.39.19..b) prikazana je
sigurnosna spojnica sa proklizavanjem. Na glavini (1) polutke spojnice
postavljen je lananik (3), ije se eone povrine dodiruju sa frikcionim
oblogama (2). Po obimu lananik se oslanja na glavinu preko klizne aure
(4). Pritisak izmenu dodirnih povrina (frikcionih obloga i lananika)
ostvaruje se preko veeg broja pritisnih zavojnih opruga (5). Osovinice -
nosai opruga, konzolno su postavljene po obimu prstenastog diska (6),
koji moe aksijalno da se pomera pomou zavrtnjeva.
Zavrtnjevi ujedno slue za regulaciju pritiska izmenu dodirnih radnih
povrina. U sluaju preoptereenja dolazi do proklizavanja izmenu do
dirnih povrina frikcionih obloga i lananika. Kod prenosa veeg obrtnog
momenta, kao sigurnosna spojnica sa proklizavanjem moe da se primeni
spojnica sa lamelama (sl. 17.39.19.a). Podeavanje veliine maksimalnog
obrtnog momenta koji spojnica prenosi izvodi se preko zavrtnjeva i
pritisnih zavojnih opruga. Spojnica moe da radi sa suvim i podmazanim
radnim povrinama.
 494

Sl. 17.39.19. a) Sigurnosna spojnica sa lamelama; b) Tok promene

obrtnog momenta pri putanju sistema u rad sa (b) i bez (a) spojnice sa
proklizavanjem

Na sl. (17.39.19.b) prikazan je tok promene obrtnog momenta pri putanju

sistema u rad bez (a) i sa (b) sigurnosnom spojnicom sa proklizavanjem.
Veliina obrtnog momenta koji deluje pa sistem bitno se smanjuje
primenom sigurnosnih spojnica sa proklizavanjem, to prua mogunost
smanjenja dimenzija delova sistema u toku procesa konstruisanja.

11. Centrifugalne snojnice

Visoko brzinski elektromotori uputaju se u rad jako teko. Visoki polazni
momenti zahtevaju elektromotore vrlo velikih dimenzija. Postoje takone
sistemi sa velikim zamajnim masama, gde se pri putanju u rad zahteva
mnogo vea snaga nego u toku samog rada. Zbog toga se kod takvih
sistema ugranuju spojnice za uputanje, tako da motor startuje bez
optereenja a zatim se zamajne mase gonjenog vratila sa ogranienom
vrednou obrtnog momenta ubrzavaju. Za uputanje se najee koriste
centrifugalne spojnice. One se po dostizanju odgovarajue ugaone brzine
automatski ukljuuju, a zatim se sa porastom ugaone brzine poveava i
obrtni moment koji prenose. Ekonomine su za uestanosti obrtanja od 700
min1 jer tek tada centrifugalne sile imaju odgovarajuu veliinu. Najee
prenose obrtni moment putem trenja, pri emu se potreban pritisak izmeu
 495

radnih dodirnih povrina ostvaruje centrifugalnom silom, slika 17.39.20.

Primenjuju se kod centrifuga, mlinova, tekih teretnih vozila, itd.

Sl.17.39.20. Centrifugalna spojnica sa cilindrinim segmeitima

12. Jednosmjerne spojnice

Jednosmerne spojnice prenose obrtni moment samo u jednom smeru, a pri
okretanju u suprotnom smeru veza spojenih delova se sama prekida.
Drugim reima, pogonski i gonjeni deo spojnice mogu slobodno da se
okreu u jednom smeru (slobodni smer), dok su u drugom smeru ukljueni
(blokirani smer).
U praksi se primenjuju kao:
Prestine spojnice koje vezu automatski prekidaju kada gonjeni deo pone
bre da se okree od pogonskog. Kao primer moe da se navede pogon sa
dva motora, pri emu se glavni motor bre okree od pomonog, tako da
se preko spojnice vri njihovo razdvajanje. Isti je sluaj i kod promene
stepena prenosa kod automatskog menjaa Blokirajue spojnice, koje
dozvoljavaju okretanje samo u jednom smeru.
Primenjuju se kod iskljuivanja ili otkaza motora i pri tome spreavaju da
pod dejstvom optereenja done do okretanja u suprotnom smeru (na primer
kod kranova, uspinjaa, transportnih urenaja, itd.).
Spojnice kod prekidnih kretanja, koje pretvaraju oscilatorno kretanje u
prekidno okretanje u jednom smeru. Primena kod maina za pakovanje,
tekstilnih maina, poljoprivrednih maina, alatnih maina, u procesnoj
industriji, itd. Jednosmerne spojnice koriste se vrlo esto za spajanje
obrtnih delova sa vratilom, kao to su zupanici, lananici, itd. Veza
izmenu polutki jednosmernih spojnica moe biti ostvarena oblikom
(kinematika veza) ili putem trenja (dinamika veza).
Jednosmerna kandasta spojnica
 496

Jednosmerna kandasta spojnica prenosi obrtni moment oblikom kandi.

Jedna polutka spojnice je aksijalno nepokretna, a druga je prema njoj stalno
pritisnuta oprugom sl.17.39.21. Kande su izvedene u obliku klinova, tako
da se u jednom smeru pod dejstvom opruge automatski ukljuuju. Pri
promeni smera okretanja dolazi do menusobnog klizanja nagnutih bokova
kandi, pri emu se opruga sabija, a kande izlaze iz zahvata. Na taj nain
veza spojenih vratila se prekida.

Sl. 17.39.21. Jednosmerna kandasta spojnica

Jednosmerna frikciona spojnica

Jednosmerna frikciona spojnica prikazana je na (sl.17.39.22.a), a princip
rada na sl. (17.39.22.b,c). Spojnica se sastoji od spoljanjeg prstena (2) i
klinasto po obimu useenog unutranjeg prstena (1). Izmenu ova dva
prstena postavljeni su valjii (3), koji su preko pritisne osovinice (5) i
opruge (4) pritisnuti na spoljanji prsten. Pri okretanju spoljanjeg prstena
u smeru prikazanom na sl.(17.39.22.b), dolazi do uklinjavanja valjia u
prostor izmeu spoljanjeg i unutranjeg prstena, i na taj nain svaki od
njih prenosi odgovarajuu obimnu silu. Uslov da doe do prenosa obimne
sile je da ugao trenja bude vei od ugla klina a u zoni kontakta valjia
sa prstenovima.
Pri okretanju spoljanjeg prstena u suprotnom smeru (sl.17.39.22.c),
valjii se usled sile trenja povlae nazad u proireni meuprostor
potiskujui osovinicu, tako da nastaje prazan hod spojnice. Proraun
frikcione jednosmerne spojnice sastoji se u proveri Hercovog povrinskog
pritiska izmeu valjia, odnosno prenosnih elemenata i prstena.
 497

Sl.17.39.22. a) Jednosmerna frikciona spojnica; b,c) princip rada; b)

ukljuivanje spojnice; c) prazni hod.

13. Indukcione spojnice

Indukcione spojnice prenose obrtni moment preko magnetnog obrtnog
polja. Indukciona spojnica prikazana na sl.(17.39.23)sastoji se od polutke
spojnice (1), koja nosi pobudni kalem (2) sa sistemom polova (3). Druga
polutka spojnice (4) zvonastog oblika nosi indukcioni prsten (5) i najee
je vezana sa pogonskim vratilom. Jednosmerna struja se preko kliznih
prstenova (6) dovodi do pobudnog kalema (2). Pri ukljuivanju spojnice
magaetno polje indukcionog kalema pri nejednakom broju obrtanja
pogonskog i gonjenog vratila indukuje u indukcionom prstenu
odgovarajui napon. Sekundarno magnetno polje, koje pri tome nastaje, u
vezi je sa primarnim poljem, to dovodi do prenosa obrtnog momenta.
Indukcione spojnice prenose obrtni moment bez dodira polutki spojnica.
To omoguuje elastinost u prenosu obrtnog momenta uz priguenje
vibracioiih i udarnih optereenja. Sama spojnica meutim ima znatnu
masu, tako da su pri estom ukljuivanju i iskljuivanju gubici energije
zbog ubrzanja zamajnih masa znatni.
 498

Sl. 17.39.23. Indukciona spojnica

14. Hidrodinamike spojnice

Rad ovih spojnica zasniva se na korienju kinetike energije strujne
tenosti malog pritiska. Princip rada spojnice ematski je prikazan na
sl.(17.39.24.a). Pumpa (1) je sa turbinom (2) povezana cevnim vodovima
i jednim zajednikim uljnim rezervoarom. Pumpa pretvara mehaniku
energiju pogonskog vratila u kinetiku energiju tenosti (energiju
strujanja), koja se zatim u turbini ponovo pretvara u mehaniku energiju
gonjenog vratila. Konstrukcija hidrodinamike spojnice ematski je
prikazaia na sl.(17.39.24.b). Spojnica se sastoji od pumpnog kola (1),
turbinskog kola (2) i omotaa (3), koji je zavrtnjevima vezan za pumpno
kolo tako da ini celinu - kuite. Pumpno kolo je vezano sa pogonskim
vratilom, a turbinsko sa gonjenim vratilom. I pumpno i turbinsko kolo
imaju po obimu polutorusne upljine sa radijalno postavljenim lopaticama
 499

Sl. 17.39.24. a) Princip rada hidrodinamike spojnice; b) ema

konstrukciono izvoenja; c) tok promene obrtnog momenta

Pri obrtanju pumpnog kola, usled centrifugalne sile ulje poinje da struji
prema spolja, stvarajui struju i u turbinskom kolu. Ukoliko turbinsko kolo
ima manji broj obrtaja od pumpnog kola, dolazi do smanjenja brzine
strujanja ulja, tako da se ulje ponovo vraa u pumpno kolo. Pri tome
umanjena kinetika energija strujanja pretvara se u mehaniku energiju
gonjenog vratila. U sluaju da i pumpno i turbinsko kolo imaju istu
uestanost obrtanja, ulje e biti pritisnuto prema spolja, bez strujanja
izmeu njih, odnosno pri tome izmeu pogonskog i gonjenog vratila nema
prenoenja obrtnog momenta.Sa porastom razlike ugaonih brzina
pogonskog i gonjenog vratila (klizanja) poveava se i obrtni moment koji
spojnica prenosi (sl. 17.39.24.c).Istovremeno opada i stepen iskorienja
spojnice. Ako se zanemare gubici zbog trenja u osloncima, stepen
iskorienja moe da se odredi kao odnos ugaonih brzina (brojeva obrtaja)
gonjenog i pogonskog vratila, odnosno /n / n . Za sluaj
mirovanja gonjenog vratila (= 0). n2 = stepen iskorienja je nula (h =
 500

0). Hidrodinamike spojnice po pravilu se tako podeavaju da u radu

postoji klizanje od 1 2 1 /= 0,02...0,03 - (2%...3%), tako da
stepen iskorienja iznosi = 0,97...0,98. Zbog klizanja utroena kinetika
energija pretvara se u toplotu. Da ne bi dolo do pregrevanja ulja pri duem
preoptereenju, spojnica ima sigurnosni lako topljivi ep, koji omoguuje
isticanje ulja i prekid veze
spojenih delova.Hidrodinamike spojnice imaju mogunost priguenja
udarnih i vibracionih optereenja. Rezonantna podruja rada kod njih su
iskljuena. Promenom punjenja spojnice uljem menja se i obrtni moment
koji spojnica moe da prenese. Punjenje spojnice iznosi 60...80%
raspoloivog prostora spojnice. Veliina punjenja zavisi od radnog
podruja brojeva obrtaja.Hidrodinamike spojnice (sl.17.39.25.) sa
konstantnim punjenjem mogu da se primene i kao spojiice za uputanje u
rad i kao sigurnosne spojnice.

Sl.17.39.25. Hidrodinamika spojnica sa konstantnim punjenjem ulja.

Oznake: 1- pumpno polo; 2 - urbansko kolo; 3 - omota; 4 - lopatica; 5
elastina spojnica; 6 predkomora; 7 dopunska komora; 8 mlaznica.

15. Iskljuno-ukljune spojnice

Spojnice su elementi za prenos gibnja i snage i mogu biti ukljuno
iskljune. Ukljune spojnice se dele na:
Krute i
Kompenzacione.
 501

Kompenzacione se izdvajaju u dve grupe na Elastine i Pokretljive

neelastine.
Iskljune spojnice mogu biti:
Sa kontrolisanim ukljuivanjem i iskljuivanjem,
Jednosmerne,
Centrifugalne i
Sigurnosne.
Na sledeoj Sl.17.39.26. je prikazana vielamelna spojnica sa nainom
montae.

Sl. 17.39.26.Vielamelna spojnica

Na sledeoj Sl.17.39.27. je prikazani su oblici lamela.

Sl.17.39.27.Oblici lamela
 502

Sl. 17.39.28. Centrifugalna spojnica sa papuama

Sl. 17.39.29. Spojnica motornog vozila (kvailo)

 503

Sl. 17.39.30. Spojnica motornog vozila (kvailo)

1). Zamajac;2).Pomini naglavak;3). Opruga;4). Radilica;5). Vratilo;
6). Aksijalno leite;7). Obloga;8). Prsten; 9). Pedala;

17.40. KONICE

1. Konice zadatak i podela

Zadatak konice je usporenje i zaustavljanje pokretnih masa. One se

uvruju na pokretnim delovima maina i optereuju sistem suprotnim-
zaustavnim momentom. Princip rada konice zasniva se na mehanikom
trenju vrstih tela, strujanju tenosti i na elektromagnetnim silama. Prema
funkciji se razlikuju sledee vrste konica:
1. Regulacione konice koje slue za umanjenje obimne i
translatorne brzine
2. Zaustavne konice koje slue za zaustavljanje obrtnih i
translatornih masa
3. Energetske konice kod kojih se u duem vremenskom periodu
energija kretanja pretvara u druge vidove energije.
 504

esto se vie ovih funkcija ostvaruje istovremeno i to na principu trenja.

Kod njih se putem trenja klizanje kinetike energija pretvara u toplotnu
izmeu pokretnog i nepokretnog ureaja. Jednostavne su konstrukcije i
dugog radnog veka. Mogu biti i kao sigurnosni elementi, kao: rune ,
elektromagnetne, hidraulike i pneumatske. Njihov nedostatak je habanje
radnih dodirnih povrina koionog para i promena koionog momenta
zbog promene koeficijenta trenja pri uglaavanju koionih povrina.
Konstrukciono ove konice mogu biti izvedene preko: papua, traka, ploa,
lamela i konusa, (sl.17.40.1.). Prema pravcu delovanja sile koenja mogu
biti radijalne i aksijalne.

Slika 17.40.1.Konice sa izvedbom koenja: a)traka, b)lamela, c) papua.

Sila koenja se najee ostvaruje sistemom mehanikih poluga,

elektromagnetnim ili hidraulikopneumatskim putem. Mehanike konice
sa aksijalnom silom koenja mogu biti sa konusnim dodirnim povrinama.
Za motorna vozila primenjuju se konice sa doboem i unutranjim
papuama gde se mehanikim, hidraulikim ili pneumatskim putem
ostvaruje pritisak izmeu papua i doboa. Disk konice su jednostavnije i
savrmenije konstrukcije kod kojih se koenje ostvaruje dejstvom aksijalne
sile na disk sa obe strane preko frikcionih ploica.
Mehanike konice sa radijalnom silom mogu biti sa trenjem il sa
papuama koje se postavljaju spolja ili iznutra. Sve ukljuno-iskljuno
spojnice se mogu primeniti i kao konice. Zbog mogunosti daljinskog
upravljanja najee su u primeni elektromagnetne konice sa lamelama.
 505

18.0. OSNOVNE TEHNIKE PROIZVODNIH MERENJA U

MAINSTVU

1. Opte o proizvodnim merenjima

Proizvodna mjerenja predstavljaju skup aktivnosti koje povezuju dijelove
procesa putem mjerenja, ispitivanja i kontrole. Ako se pod razvojem
proizvoda podrazumevaju sve faze u razvoju od ideje do proizvoda u
rukama kupca, moe se rei da se mjerenje vri u svim fazama razvoja
proizvoda.

ta je merenje?
Merenje je proces uporeivanja merene veliine i jedinice mere, radi
dobijanja brojane vrednosti merene veliine:
Q=q x M,
Q-merena veliina
q-brojana vrednost merene veliine
M-jedinica mere.
Meriti se mogu samo osnovne veliine po SI sistemu:
Duina
Masa
Vreme
Temperatura
Elektrina struja
Intezitet svetlosti
Koliina tvari

Za merenje navedenih veliina su potrebni merni instrumenti pomou kojih

se odreuje vrednost ovih veliina.

Mjerenjima se postie optimizacija:

proizvodnje,
ispitivanja,
konstrukcije.
Osnovna uloga proizvodnih mjerenja je postizanje kvaliteta proizvoda, a
najvaniji korak u tom cilju se postie provoenjem mjerenja.
Proizvod koji se meri, ispituje, testira, kontrolie ili poredi, moe biti:
radni komad,
alat,
maina ili
merno sredstvo koje treba proveriti.
 506

Radni komad se meri i kontrolie kako bi njegove eljene geometrijske

karakteristike, funkcionalna namena i materijal koji se koristi bili
najekonominije i najsvrsishodnije primenjeni i uoblieni u proizvod za
trite.
Alat utie na kvalitet proizvoda svojim karakteristikama. Alati se moraju
kontrolisati u toku eksploatacije i meriti prilikom izrade. Direktno utiu na
proizvod i izvor su nesigurnosti.
Maina ili proizvodni sistem se periodino kontrolie, i mere parametri
procesa kako bi se zadrala stabilnost procesa i karakteristike proizvoda
koje se ele dobiti. Od stanja maine i ureaja koja se koriste u proizvodnji
radnog komada direktno zavisi kvalitet proizvoda.
Merno sredstvo je sigurno tek onda kad je provereno prema pravilima sa
kojima e se usaglasiti i kupci i proizvoai. Dananja proizvodnja i
trgovina zahtijeva poverenje izmeu kupaca i proizvoaa ostvareno na
stalnoj kontroli merila koja se ostvaruje putem niza poreenja kako na
nacionalnom tako i meunarodnom nivou. Time se postie poverenje, a
smanjuje vreme potrebno za kontrolu, tede materijalna sredstva i proizvod
prije dolazi na trite. Proizvodna merenja i kontrola proizvoda su dio
procesa zasnovanih na istim principima proizvodnih merenja.
Merenje ima svoju tehnologiju i moe posmatrati kroz nekoliko
neizostavnih koraka bez obzira na prethodno navedeni cijeli postupak.
Faze svakog merenja su:
1. postavljanje zadataka i ciljeva merenja,
2. formiranje plana merena (plan eksperimenta),
3. izvrenje merenja,
4. obrada rezultata merenja.

Merenjem se ukazuje na stanje tehnolokog procesa, proizvodnog i drugih

sistema u cjelini. Postoje etiri osnovne faze u merenju. Sve aktivnosti
merenja mogu se smjestiti u te etiri faze. Svako merenje je posao koji
treba ozbiljno planirati, izvriti planirane aktivnosti, a zatim struno
obraditi rezultate merenja zavisno od toga kakva su merenja vrena, koliko
je merenja vreno, sa kojim ciljem su vrena, koji parametri su mereni i sl.
Prvu fazu merenja opisuje skup parametara kao to su: merena veliina
(ta se meri, prenik, visina, dubina), greka merenja, interval poverenja u
kome e se nalaziti vrednost izmerene veliine, vjerovatnoa da se
vrijednost izmerene veliine nae u intervalu poverenja, vreme kada e
zapoeti merenje, vreme kada e se zavriti merenje, vremenski interval u
kome je vreno merenje itd.
U drugoj fazi merenja pravi se plan merenja koji obuhvata tip i strukturu,
interval moguih vrednosti merene veliine, karakter njene promjene u
 507

vremenu, broj merenja i sl.

Realizacija plana zacrtanih merenja obuhvata uslove i kriterije za
postavljena merenja, mjernu opremu, tip mernog signala.
etvrta faza merenja je obrada i analiza podataka dobivenih merenjem.
Prave se zakljuci da li je merenje provedeno na odgovarajui nain i da li
su rezultati merenja, greke merenja i verovatnoe ukljueni u intervale
pouzdanosti.

2. Postulati merenja
Prije svakog merenja treba imati na umu univerzalne pristupe merenju koji
su definirani u vidu tri postulata.

Prvi postulat merenja glasi:

Merena veliina mora biti jedinstveno definisane.
Nije mogue izvriti merenja ukoliko se ne definie baza idealne
geometrije koja je osnova za merenje u odnosu na koju e se vriti merenje
i analizirati rezultati. Na slici 18.0.1., dat je primjer kako se prvi postulat
primjenjuje u proizvodnim mjerenjima. Tano se odredi ta je referentna
povrina u odnosu na koju se vri mjerenje duine.

Slika 18.0.1. Prvi postulat merenja (Razliite definicije merene veliine -

razmaka izmeu dvije paralelne ploe) a: Definicija na bazi idealne
geometrije radnog komada, b do g: Mogue definicije na realnom
komadu
Drugi postulat merenja glasi:
Referenca ili merna jedinica moraju biti fiksne ili definisane
konvencijom.
Za svako merenje treba da se zna u kojim jedinicama se izraava merni
rezultat odnosno koja se mjerna jedinica koristi. Merna jedinica mora biti
tano uzeta bez obzira o kom se mernom sistemu radi, npr. metrikom ili
anglosaksonskom.
 508

Slika 18.0.2. . Drugi postulat mjerenja

Trei postulat merenja glasi:

Merna tehnika mora biti jedinstveno usvojena sa svim uslovima i
uticajima.

Slika 18.0.3. Trei postulat merenja

Koritenje merne tehnike zavisno od merenja koje se vri je slobodan izbor

i mogunost korisnika ili zahtjev kupca. Uslovi koji se pri tom moraju
potovati su mogunosti i dosljedna primjena svih karakteristika izabrane
merna opreme.
3. Princip rada mernih ureaja - princip merenja
Princip merenja u dimenzionalnoj metrologiji se zasniva na poznatom
fizikom efektu (termoelektrini, fotoelektrini, piezoelektrini,
pneumatski, hidrauliki i sl.). Merna sredstva kojima se vre merenja u
proizvodnji se izrauju da rade na odreenom fizikom principu koji
 509

postaje princip merenja. Takva merna sredstva su laser, elektrootporna

merna traka itd). Prema principu kao i sva druga merenja fizikih veliina
i za merenja u proizvodnji mogu se koristiti merni sistemi, ureaji i
sredstva iji se rad zasniva na slijedeim principima:
mehanikom,
optikom,
optoelektrinom,
elektrinom,
piezoelektrinom,
fotoelektrinom,
pneumatskom.
Koordinatne merne maine su merno informacioni sistemi i predstavljaju
najsavremeniji oblik merenja. Prednosti koordinatnih mernih maina su
viestruke i o njima e biti rijei u posebnom poglavlju.
Svaka od ovih metoda moe imati dva naina registracije izmene veliine
i to :
analogni,
digitalni.
Kod analognih metoda koristi se princip skretanja, a kod digitalnih princip
odbrojavanja
Metode mjerenja mogu biti:
apsolutne i
relativne
Apsolutne metode omoguavaju direktno oitavanje rezultata merenja na
indikatoru ili registracionom lanu, npr. merenja pominim merilom,
mikrometrima i sl., slika 18.0.2.

.
Slika 18.0.2. Apsolutna i relativna merenja

Relativna (uporedna) metoda merenja zasniva se na poreenju merene

 510

veliine sa posebno izraenim uzorkom ili etalonom. Na slici 18.0.2. je

prikazano poreenje sa graninim paralelnim merkama.

Prema koritenoj mernoj opremi metode merenja i kontrole se mogu

podijeliti i na:
kontaktne (taktilne) i
bezkontaktne.

4. Kontaktne i bezkontaktne metode

Kontaktne metode koriste instrumente iji merni pipak dodiruje mereni

ili kontrolirani objekat u toku merenja ili kontrole. Na slici 18.0.3. prikazan
je komparator sa kontaktnim pipkom.

Slika 18.0.3. Merno sredstvo za kontaktnu kontrolu

Bezkontaktnim metodama se vri merenje ili kontrola objekata ili

parametara bez fizikog dodira sa njima. Ove metode su npr. optike
metode mjerenja i kontrole.
Nulti metod, kako mu i samo ime kae, svodi se na dovoenje razlike
izmeu merene i referentne vrednosti na nulu i uspostavljanje ravnotee.
Ovaj metod se koristi za vaganje kod razliitih vrsta vaga, slika 18.0.4, ili
kod mjerenja elektropretvarakim mernim trakama gdje se koristi
elektrini most.
 511

Slika 18.0.4. Nulti metod i elektrini most

Koritenjem merne tehnike mogu se vriti merenja i dobiti rezultati na

neki od sljedeih naina:
direktno,
indirektno,
grupno i
centralizovano (kompleksno)
Najjednostavnija merenja sa aspekta dobijanja rezultata su direktna
merenja. Vrednost merne veliine se direktno oitava iz rezultata merenja.
Merna veliina se uporeuje sa merom pomou mernog ureaja,
graduisanog u odgovarajuim jedinicama, npr. merenje duine je
uporeivanje sa mernim ureajem koji ima skalu u metrima i manjim
jedinicama.
Kod indirektnog merenja merna veliina se dobiva se posredno iz
poznatih relacija koje povezuju izmerene i traene veliine. Na primjer,
meri se duina stranice kvadra i na osnovu nje izrauna zapremina kvadra.
Ova merenja vre se u sluaju kada je jednostavnije, bre i jeftinije doi do
rezultata merenja, ali i u sluaju kada se direktnim merenjem dobiju
rezultati manje tanosti, slika 18.0.5.
 512

Slika 18.0.5. Indirektno merenje

Grupna merenja se provode tako to se istovremeno vri direktno

merenje vie istorodnih veliina. Traene veliine dobiju se reavanjem
sistema jednaina.
Kompleksna merenja se provode tako sto se istovremeno vri merenje
vie nejednorodnih veliina. Kod ovih merenja treba uspostaviti vezu
izmeu mernih veliina.
S obzirom na tanost rezultata, merenja mogu biti :
maksimalne tanosti,
u cilju provere i kontrole,
tehnika merenja.
U prvu grupu se ubrajaju etalonska merenja, iji rezultati daju vrednosti
najvee tanosti s obzirom na postojei nivo tehnike. Ova merenja se
koriste za dobivanje odgovarajuih jedinica fizikih veliina i konstanti.
Merenja iji je cilj kontrola imaju greke koje se kreu u zadanim
granicama. Ova vrsta merenja se provodi u laboratorijama, a slui za
uvoenje standarda i proveru merne tehnike u proizvodnim mernim
laboratorijama i pogonima

5. Mehaniki ureaji za kontrolu i merenje duina i uglova

Postoje razliite podjele mernih sredstava za proizvodna merenja. U
principu merila za mjerenje duine dele se prema principu rada. U ovom
 513

poglavlju bie opisana merila za merenje u proizvodnji koja rade na

mehanikom principu. Mogu biti:
Bez pokazivanja merne veliine -kontrolni
Sa pokazivanjem merne veliine-merni

U grupu merila bez pokazivanja merene veliine spadaju-kontrolni:

Granina merila,
Tolerancijska merila,
Lenjiri bez skale,
Merne ploe,
abloni i kalibri.
Kontrolna oprema moe se koristiti u kontroli razliitih aktivnosti u
proizvodnji i odravanju i moe bi sasvim jednostavna kao na slici 18.0.6.

Slika 18.0.6. Kontrolna oprema

U grupu merila i mernih ureaja sa pokazivanjem merene veliine

spadaju:
merila sa nonijusom,
mikrometri i
komparatori.
 514

6. Paralelne granine merke i kontrolni prstenovi

Paralelne granine merke su najvanije utelovljene merke u tehnici

merenja duina. U hijerarhijski ureenom lancu prenoenja mera sa
etalona, putem sljedivosti, na jedinicu duine metar, granine mjerke
zauzimaju kljunu poziciju, slika 18.08.7. i 18.08.8.
Paralelne granine mjerke su standardizirane internacionalnim standardom
ISO 3650, odnosno njemakim nacionalnim standardom DIN 861 sa
nazivnim duinama od 0,5 mm do 1000 mm.

Klase tanosti graninih merki

Granina merila za duine izrauju se u pet klasa tanosti za odreene
namjene i to:
00,
kalibraciona K,
0,
I,
II.
Merila klase tanosti 00 su ona koja slue za kalibraciju na poetku
postupka kalibracije svakog kompleta graninih merila. Osnovna uloga
graninih mjerila ove klase tanosti je da poslue kao etalon proizvoaima
graninih mjerila kao i u laboratorijama gdje se umeravaju merila. Koriste
se u kalibracionim laboratorijama.
Kalibraciona granina merila se koriste za kalibraciju drugih merila jer se
njihovim koritenjem mogu ispuniti zahtjevi koji se trae od merila za
kalibraciju.
Klase graninih merila 0, I, II tanosti koriste se optoj proveru mjerila.
Npr. klasa 0 koristi se za proveru merila kojima se eli postii velika
preciznost.
Klasa I se koristi u proveri merila koima se vre merenja u proizvodnji od
kojih se zahtijeva velika tanost.
 515

Slika 18.08.7. Garnitura paralelnih graninih merki

Slika 18.08.8. Garnitura cilindrinih merki

Kontrolni prstenovi
Prstenovi utelovljuju veliine unutranjeg cilindra, a takoer predstavljaju
element oblika krunog cilindra, u vrlo uskim tolerancijama izrade. Pored
paralelnih graninih merki ubrajaju se u najvanije referentne etalone, slika
18.08.9.
Za optu primenu i za pneumatska merila duina, standardizirani su DIN-
om 2250 dio 1 i za preciznu tehniku DIN-om 2250 dio 2.

Slika 18.08.9. Izvedbe kontrolnih prstenova

 516

7. Kontrolnici

Kontrolnici ili tolerancijska merila slue za kontrolu proizvoda. Postoje

razliiti naini kako se mogu razvrstati tolerancijska mjerila, a prikazani
su na slici 18.0.11.
Tolerancijska mjerila se izrauju u dva osnovna oblika:
u obliku ravi za kontrolu spoljanjih i
u obliku epova za kontrolu unutranjih duinskih mjera.
Kontrolnicima ili tolerancijskim merilima se proverava da li se
kontrolisana veliina nalazi u granicama dozvoljenih odstupanja, ali se ne
utvruje vrednost kontrolisane veliine niti merno odstupanje. To su vrsta
merila sa stranom
"IDE" i "NE IDE".
Koritenjem rave i epa, slika 18.0.10. moe se odrediti da li je
kontrolisana dimenzija u granicama dozvoljenih tolerancija, iznad ili ispod
njih.
Prema nameni kontrolnici se dele na:
Radne
Prijemne i
Revizione
Radionika radna merila se koriste neposredno u proizvodnji, prijemna za
prijem, a reviziona za zavrnu kontrolu proizvoda i kontrolu radnih merila.
Prije svega, reviziona merila slue za proveru i prijem radnih kontrolnika.
Prema konstrukciji kontrolnici mogu biti:
vrsti i
podesivi
Podesivi regulacioni omoguavaju neutralisanje habanja i podeavanje
merila za kontrolu dimenzija razliitih vrednosti i razliitih odstupanja.

Prema obliku merila mogu biti:

jednostrana i
dvostrana
 517

Slika 18.0.10. Tolerancijska merila rave i epovi

Tolerancijska merila za osovine
Jednostrana merila za osovine slue prvenstveno za kontrolu prenika
valjkastih tela (osovina), mada u izvesnim sluajevima mogu biti
upotrijebljena i za kontrolu prizmatinih tijela. Na slici 18.0.11. su
prikazane glavne vrste jednostranih merila za osovine

1. Jednostavno prstenasto merilo,

2. Dvostrana diferencijalna rava tipa "IDE" - "NE IDE",
3. Jednostavna rava,
4. Jednostrana diferencijalna rava "IDE" - "NE IDE", (sa otvorom
na jednoj strani),
5. Podesiva diferencijalna rava tipa "IDE" - "NE IDE".
 518

Slika 18.0.11. Rave

Diferencijalne rave
To su merila koja se najvie koriste za kontrolu osovina koje su obraene
u tolerancijama utvrenim ISO standardima. Njihova dva otvora slue za
kontrolu prenika osovina. Ako se stvarna mera prenika osovine nalazi u
predvienom tolerancijskom polju onda e osovina prolaziti kroz otvor
strane "IDE", a nee moi da proe kroz otvor strane "NE IDE".

Karakteristike diferencijalne rave

Na svaku tolerancijsku ravu tipa "IDE" - "NE IDE" se stavlja potpuna
oznaka tolerancije ISO za osovinu koja se njome kontrolie, a to znai:
nazivna mera, kvalitet obrade, poloaj tolerancije i odgovarajua nazivna
odstupanja; gornje na strani "IDE", a donje na strani "NE IDE", sl.18.0.12.
Strane otvora se razlikuju po tome to je na strani "IDE" utisnuta oznaka P
ili MAX a na strani "NE IDE" oznaka NP ili MIN. Osim toga strana "NE
IDE" ima dodatnu crvenu oznaku i oborene ulazne ivice otvora.

Slika 18.0.12.Dvostrana rava

 519

Podesive rave za osovine

Izrauju se kao jednostrane rave, s tim to su na ulaznom otvoru
postavljena dva para mernih povrina, ije se rastojanje moe podeavati
pomou mikrometarskih vijaka, slika 18.0.13. Prvi par mernih pipaka od
otvora predstavlja dio merila "IDE", a unutranji par dio merila "NE IDE".
Podesivost ovih merila omoguava da se ona koriste ne samo za razliite
nazivne mere, nego da se po volji mijenja tolerancijsko polje za jednu
nazivnu mjeru. Osim toga mogua je kompenzacija istroenosti mernih
pipaka tako to se mera otvora povremeno provjerava slogom paralelnih
graninih merila.

Slika 18.0.13. Podesiva rava

Tolerancijska merila za rupe

Ova merila su predviena za kontrolu prenika cilindrinih rupa, ali mogu
da se koriste i za kontrolu unutranjih kota prizmatinog oblika (kanala,
lijebova),sl.18.0.14,
1. Jednostavan kontrolni ep,
2. Diferencijalni dvostrani kontrolni ep tipa "IDE" - "NE IDE" (za
120
b. mm),
3. Diferencijalni jednostrani kontrolni ep tipa "IDE" - "NE IDE",
4. Diferencijalna dvostrana mjerka (za 260 mm),
5. Diferencijalni dvostrani ep za male prenike,
6. Jednostrani podesivi kontrolni ep (za 260 mm).
 520

Slika 18.0.14. epovi

Diferencijalni kontrolni epovi

To su merila koja se najvie koriste za kontrolu rupa koje su obraene u
tolerancijama utvrenim ISO standardima. Sastoje se od dva valjkasta
tijela (epovi) koje spaja sredinja drka,slika 18.0.15.

Karakteristike diferencijalnih epova

Na svakom tolerancijskom epu tipa "IDE"- "NE IDE" je navedena
kompletna oznaka tolerancije ISO rupe koja se kontrolira, a to znai:
nazivna mera,kvalitet obrade, poloaj tolerancije i odgovarajua nazivna
odstupanja; gornje nazivno odstupanje na strani "NE IDE", a donje na
strani "IDE". Dve strane merila se razlikuju po tome: to je strana "NE
IDE" po visini kraa od strane "IDE", to strana "NE IDE" ima dodatnu
crvenu oznaku, to strana "IDE" moe da ima jo i oznaku MIN, a strana
"NE IDE" oznaku MAX.

Slika 18.0.15. ep
 521

Ostala jednostruka merila

Jednostruka merila za konuse
Ova mjerila se koriste za kontrolu koninih rupa. Linija urezana na
koninom epu odreuje dubinu do koje on treba da dospe ako je rupa
obraena u predvienoj toleranciji, slika 18.0.16. (1). Postoje i epovi sa
dvije linije, odnosno jednim usjekom na kraju, koje oznaavaju toleranciju
u ijim granicama moe da se kree koninost rupe.

Jednostruka merila za oljebljenje rupe

Na slici 18.0.16. je prikazano specijalno merilo za kontrolu olijebljenih
rupa glavina (2).

Slika 18.0.16.. Konino mjerilo i merilo olijebljenih rupa

Diferencijalne rave za spoljanje navoje

Potpuna kontrola navoja vijka moe se uspeno obaviti diferencijalnom
ravom sa kotrljajnim navojnim kontrolnicima. Kao i kod svih
diferencijalnih merila i ova kontrola se obavlja po sistemu "IDE" i "NE
IDE". Stranu "IDE" ine dva kotrljajua valjka sa kompletnim profilom
navoja kroz koje lako prolazi ispravan navoj koji se kontrolie. Stranu "NE
IDE" ini par valjaka, smeten iza prethodnog para, sa malom dodirnom
povrinom, ogranienom samo za kontrolu bokova navoja. Navoj koji se
kontrolie ne smije da proe kroz kotrljajne valjke strane "NE IDE"; jer oni
slue samo za kontrolu srednjeg prenika navoja. Ovim mjerilom se, dakle
kontrolie srednji prenik, korak i ispravnost osnovnog, trouglastog profila
navoja, slika 18.0.17.
 522

Slika 18.0.17. Diferencijalne rave za spoljanje navoje

8. abloni i kalibri - jednostruka namenska merila

Ova vrsta merila se uglavnom izrauje od limova u kompletima, posjeduju
odreeni oblik i mere, a koriste se za brzu kontrolu predmeta specifinog
oblika, ije je merenje uobiajenim sredstvima merenja oteano ili
nemogue. U ovu kategoriju merila spadaju: jednostruka merila za zazore
("pijuni"), jednostruka mjerila za unutranje i spoljanje radijuse,
jednostruka merila za nagibe (livake i kovake) i "eljevi" za kontrolu
koraka navoja, na slikama od 18.0.18 do 18.0.23 prikazna su navedena
kontrolna merila. U ostala jednostruka merila mogu se ubrojati lenjiri bez
skale, abloni, merne ploe i kalibri.

Slika 18.018. abloni za kontrolu koraka i profila navoja

 523

Slika 18.0.19. Listii

Slika 18.0.20. ablon za kontrolu sloenog profila

Slika 18.0.21. Merila za radijuse

 524

Slika 18.0.22. Merila za uglove reznih alata

(1) Kontrolnik za razne uglove strugarskih noeva
(2) Kontrolnik za uglove vrhova spiralnih burgija.

Slika 18.0.23. Merila za kontrolu koraka navoja

9. Granine merke za uglove

Uglovna granina merila predstavljaju etalon-ugaonike za indirektnu
kontrolu i merenje uglova metodom uporeivanja. Odlikuju se time to
poseduju dve merne idealno ravne povrine koje meusobno zaklapaju
ugao ija je nazivna vrednost ograniena veoma uzanim tolerancijama.
Mala hrapavost mernih povrina obezbjeuje dobro prianjanje merilima.
Prvenstveno se primenjuju:
za kontrolu i umeravanje merila za uglove (uglomjere),
za provjeru tanosti ugaonika,
za tano podeavanje poloaja nagibnih stolova,
 525

za provjeru koniciteta,
za prenoenje tanih vrijednosti uglova na podesive ugaonike.

Uglovna merila se takoer izrauju u kompletima sainjenim od odreenog

broja pojedinih merila, a svako ima razliitu ugaonu vrednost. Granine
merke za uglove imaju dve ravne pravougaone merne povrine, iji poloaj
jedne u odnosu na drugu utelovljuje odreeni ugao. Razliitim
kombinacijama pojedinanih merki moe se predstaviti bilo koji ugao. Za
uglovne granine merke ne postoje jo niti internacionalne kao i nacionalne
vaee norme. Uobiajena granina odstupanja nazivne mere uglovne
granine mjerke su 2". Na slika 18.0.24. i 18.0.25. prikazani su neke
granine merka za uglove.

Slika 18.0.24. Granina mjerila za uglove

Slika 18.0.25. Standardizirane izvedbe ugaonika 90:

noasti, kontrolni i radioniki
 526

10. Merenja i merni ureaji sa direktnim oitavanjem vednosti

Ova merila posjeduju podioke pomou kojih moe da se oita brojana

vrednost veliine koja se meri:
lenjir sa milimetarskom podelom
Pomino kljunasto merilo
Dubinomjeri
Mikrometar za spoljanja merenja
Mikrometar za unutranja merenja
Specijalne izvedbe mikrometara
Uglomjer

Radioniki lenjiri se izrauju u dvije klase tanosti I i II (JUS K.T1.065

odnosno DIN866) od nekaljenog elika. Duina im je 5 m poprenog
presjeka 5x25 do 14x70 mm, to zavisi od duine i stepena tanosti lenjira.

Slika 18.0.26. Radioniki lenjiri

Merila sa nonijusom
Spadaju u grupu viestrukih mernih sredstava koja su najstarija, ali i
najee koritena. Tu spadaju:
Pomino merilo
Mikrometri
Komparatori

Univerzalno pomino merilo

Univerzalno pomino merilo izrauje se sa razliitim opsegom merenja i
sa razliitim skalama nonijusa. Podela na nonijusu se izrauje kao podela
jednog mm skale na deset, dvadeset ili pedeset delova, slika 18.0.27. To
zavisi kolika se tanost eli postii merenjem sa pominim merilom.
 527

Slika 18.0.27. Univerzalno pomino merilo

Glavni delovi pominog kljunastog merila:

Pomina kljunasta merila koja se koriste u metalopreraivakoj industriji

imaju opsege merenja od 150 do 500, pa i vie mm. Duina krakova raste
proporcionalno duini merila i obino se kree od 40 do 150 mm.
U odnosu na nonijuse kojim su opremljena, pomina kljunasta merila se
dijele na:
a. Merila sa nonijusom od deset podjeljaka. Nonijus sa deset
podjeljaka (jednostavan ili dvostruki) tanost mjerenja 1/10=0,1
mm.
 528

b. Merila sa nonijusom od dvadeset podjeljaka. Nonijus sa dvadeset

podjeljaka(jednostavan ili dvostruki) tanost merenja 1/20=0,05
mm.
c. Mjerila sa nonijusom od pedeset podjeljaka. Nonijus sa pedeset
podjeljaka, tanost mjerenja 1/50=0,02 mm.
Izbor merila zavisi prvenstveno od zahtijevanog stepena tanosti mjerenja,
odnosno praktino od dozvoljene tolerancije izrade predviene crteom
predmeta koji se meri. Koriste se za merenje vanjskih i unutranjih
dimenzija, a tanost zavisi od podjele na skali nonijusa. Mogu biti sa
analognom skalom ili digitalnim oitavanjem.

Slika 18.0.28. Poreenje pominih merila sa deset (a),

dvadeset (b) i pedeset (c) podjeljaka

Prema izvedbi pominih merila svaki merni krak nosi jednu ili dvije merne
povrine. Merena vrijednost se oitava pomou glavne podele i nonijusa.
Vrijednosti nonijusa su 1/10, 1/20 i 1/50 mm.
 529

Slika 18.0.29. Pomino merilo i primeri oitavanja za nonius 1/10 i 1/20

mm

Nedostatak pominih merila jeste injenica da nije zadovoljen Abbeov

princip. Zakretanjem pokretnog kraka nastaje greka prvog reda, koja ulazi
direktno i u punoj veliini u mjerni rezultat, slika 18.0.30 .
 530

Slika 18.0.30. Uticaj zaokrenutosti na merenu vrednost

Uzroci nagnutosti su odstupanje ravnosti i paralelnosti vodeih povrina

graduisanih lenjira pominog merila. Uticaj ima i odnos radne sile i otpora
trenja, zbog ega se javlja rezultujua merna sila. Preko zazora nastaje
elastina deformacija njegovog voenja kao i ugib lenjira. Radna sila
savlauje otpor trenja (slika) pri kretanju, dok mjerna sila djeluje za
vrijeme mernog procesa na nepokretnom i pokretnom mernom kraku. Zbog
toga je merna sila zbog trenja manja nego radna sila. Merna sila ima
vrijednost izmeu 1 N i 7 N. Uobiajene vrednosti sile trenja lee u
podruju izmeu 2,5 N i oko 4,5 N.
 531

Mikrometri
Kod mikrometara utelovljena mera je vrlo precizno navojno vreteno. Pored
visokih zahtjeva za izrazito mala odstupanja koraka, osnova preciznih
mikrometara je i uniformnost oblika profila navoja i prenika du cele
duine navoja. Mala hrapavost povrina i vrlo malo odstupanje krunosti
mernog navoja i cilindrinog dela za voenje daju navojnom vretenu
zahtijevani ravnomerni hod. Na slici 18.0.31. prikazan je mikrometar za
merenja od 0 do 25 mm i skale mikrometra.

Slika 18.0.31. Mikrometar i skale mikrometra

Na slici 18.0.32. prikazani su sastvni delovi mikrometra.

Slika 18.0.32. Osnovni delovi mikrometra

Merno podruje mikrometara po pravilu iznosi 25 mm bez obzira na

veliinu otvora njegovog tijela. Granica od 25 mm je uzeta zato da bi se
 532

izbjegle greke pri izradi mikrometarskog mehanizma, to bi za posedicu

imalo netanosti pri merenju. Na primjer, suvie dugako merno vreteno
bi se moglo kriviti. Na slici 18.0.33. prikazane su primer oitavanja
veliine. Navedene vrijednosti smatraju se karakteristikama instrumenta
koji sadri skalu.

Slika 18.0.33. Pokazni primer oitavnja izmerne veliine

Mikrometri za unutranja merenja

Ovim mikrometrima se meri samo stvarna mera predmeta. Postoje izvedbe
ureaja sa i bez utelovljene mere. Utelovljena mera je navojno vreteno, dok
ureaji bez utelovljene mere rade u pravilu sa mernim satom ili
komparatorom. Razlikuju se dve izvedbe ovih ureaja; i to sa dodirom
predmeta u dve take i dodirom predmeta u tri linije. Dugo vremena
su u upotrebi bili mikrometri za unutranja mjerenja sa dodirom
 533

u dve take i sa dve linije dodira na provjeravanom predmetu. Zbog uslova

upotrebe imali su veliku mernu nesigurnost zbog potekoa u centriranju i
postavljanja u horizontalan poloaj.

Mikrometri sa dodirom predmeta u dve take

Postoje standardna tri razliita konstruktivna oblika ovih mikrometara.
Kao osnova slui merni vijak. Merne povrine su u pravilu rasporeene
suprotno u odnosu na mikrometre sa potkovicom. Merni oslonac sa
suprotno poloenom mernom povrinom je smeten na vodeem dijelu za
navojno vreteno.

Slika 18.0.34. Mikrometar za unutranje merenje sa dodirom u dve take

Mikrometri sa dodirom predmeta u tri linije

Posebna prednost u merenju prenika otvora sa ovim tipovima
mikrometara je u samostalnom radijalnom centriranju i postavljanju
paralelno osi preko 3 linije dodira na mernom predmetu. Ovakav merni
raspored daje nezavisnost postavljanja od osjeaja i sposobnosti
kontrolora. Mikrometar sam zauzima pravilan poloaj u otvoru. sl. 18.0.35
je prikazn trokraki mikrometar i njegovi osnovni delovi. Gornja granica
primene ovih mikrometara je do 300 mm
 534

Slika 318.0.35. Princip konstrukcije mikrometra sa dodirom predmeta u

tri linije; 1 okretni konus, 2 merni pipak, 3 merno vreteno, 4 merni vijak

Za razliku od mikrometara sa dodirom predmeta u dve take, ovi poseduju

jednu egrtaljku koja ograniava mernu silu. Time je osigurano u svakom
poloaju upotrebe korektno centriranje i postavljanje. Konstrukciono kod
mikrometara sa dodirom u 3 linije nastaje uslovno via sila na mestu
 535

dodira. Prema konstrukcionoj vrsti i mernom podruju ureaja merna sila

moe iznositi oko 20 do 30 N. Pri podeavanju se primenjuju merni
prstenovi, meutim kod mikrometara za prenike otvora (rupa) preko 200
mm se primenjuju posebne izvedbe utelovljenih mera, sl.18.0.36.

Slika 18.0.36. Pogreno naleganje mernih povrina mikrometra

u merenom otvoru

Klasini merni ureji u primeni mainske industrije

Namenski mikrometri

Dubinomeri
 536

Dubinomeri
Uporedna merila, komparatori, merni satovi
Komparatori
Komparatori rade na razliitim principima a najee su konstruirani da
rade na:
mehanikom
pneumatskom
elektrinom i
kombinovanom principu.
Kao i prethodna dva navedena merila koriste se za merenje duina u
proizvodnim procesima i odravanju.
Mehaniki komparatori
Komparator je instrument koji se koristi za kontrolu greaka oblika
predmeta, kao i za uporedna merenja (utvrivanje razlike) mera predmeta
koji se kontrolie i odabranog etalona prikazan na slici 18.0.37. Kako
komparator predstavlja uporedno merilo, on tokom upotrebe mora biti
povezan sa nekom referentnom osnovom. U tu svrhu se koriste
odgovarajui nosai

Slika 18.0.37/a. Komparator

 537

Slika 18.0.37/b. Komparator

Delovi komaratora su dati na slici 18.0.27.

Slika 18.0.37.Delovi komparatora

A- Merni pipak se oslanja na povrinu predmeta koji se kontrolie, a na

pokretnu polugu B je uvren navojnom vezom.
C -Kuite u koje je smeten mehanizam za uvelianje.
D -Skala u stotim delovima milimetrima.
 538

E -Glavna skala za stote delove milimetra.

F -Milimetarska skala. Kazaljka se pomeri za jedan podiok kada glavna
kazaljka komparatora obavi puni krug na skali stotih delova
milimetra.
G -Pokretni pokazivai koji se mogu pomerati po obimu kuita,a
postavljaju se na granice eljenog tolerancijskog polja.
H- Zavrtanj za nulovanje komparatora. Kod drugih tipova nulovanje se
obavlja zakretanjem skale.
I -Dugme za odizanje pipka

Slika 18.0.38. Delovi komparatora

Mehaniki komparator radi na principu skretanja kazaljke, koje se kod

mehanikih komparatora sa zupanicima ostvaruje pomou sistema za
prenos merene veliine putem zupanika, odnosno njihovog prenosnog
odnosa. Na slici 18.0.38. prikazan je postupak merenja duine pomou
mehanikog komparatora.
 539

Slika 18.0.38. Postupak mjerenja duine pomou komparatora

Komparatori za vanjska merenja
Osnovni element komparatora je savijena potkovica (uzengija), koja
posjeduje jedan fiksni mjerni oslonac i jedan pokretni mjerni pipak, koji
stoji pod oprugom koja omoguava stalnu mjernu silu. Fiksni oslonac
moe biti pomerljiv ili zamenljiv. Ovisno o veliini kao i konstrukciji
potkovice za nazivne mere do 1500 mm i vie dostiu se podruja
pomeranja od 25 do 100 mm..slika 18.0.39.

Slika 18.0.39.Uporedno merilo sa ugraenim komparatorom za merenje

spoljnih mera prema diferencijalnom postupku
Uporedna mjerila za unutranja mjerenja
namijenjena su za merenja cilindrinih otvora i delom predmeta sa
planparalelnim povrinama otvora. Naime postoji veliki broj tipova merila
namijenjenih za poredbena merenja cilindrinih otvora sl.18.0.40.
Izvedbe mjerila su bazirane na konceptima:
merne glave sa umetnutim konusom ili klinom kao pokretnim
sistemom,
 540

fiksnog zamenljivog mernog oslonca kao i pokretnog mjernog

pipka.

Slika 18.0.40. Izvedbe mjerila za mjerenje cilindrinih otvora

Merni satovi
Zbog svestranih dodatnih mogunosti i visokog stepena rasprostranjenosti,
mehaniki merni satovi se ubrajaju u bazne ureaje industrijske tehnike
merenja duina, slika 18.0.41, a princip rada prikazan je na slici 18.0.42.
Prve konstrukcije mjernih satova su poznate od 1890 godine.

Slika 18.0.41. Satovi za merenje visine

 541

Princip rada

i. b)

Slika 18.0.42-a. Izvedba i nain rada mernog sata sa ureajem za zatitu

od udara; 1 merni pipak, 2 opruga, 3 zupasta letva, 4 opruga, 5 poluga,
6 oslonci, 7 opruga, 8 pokaziva, 9 zupanik, 10 aura zupaste letve
b- Izvedba i nain delovanja preciznog mernog sata sa poluno
zupastim prenosom i zatitom od udara; 1 podiza, 2 opruga, 3 zupasti
segmenti, 4 pokaziva, 5 opruga, 6 cilindrina drka 8 h6, 7 mjerni
pipak, 8 mjerni dodatak

U pravilu se podeavaju pomou kombinacije paralelnih graninih mjerki.

Podeavanje nule izvodi se grubim podeavanjem pomakom mjernog sata
u drau i finim podeavanjem okretanjem brojanika. Pri podeavanju
nule treba mali pokaziva stajati na crti 1 mm, tako se mogu pokazati
takoer i negativna odstupanja provjeravane veliine.

Univerzalni uglomer
Univerzalni uglomer,slika 18.0.43. se koristi za mjerenje uglova koji treba
da imaju tanost manju od jednog stepena. Uglomer ima dvije skale, jednu
nepokretnu sa podjelom na 360 stepeni i jednu pokretnu lunu skalu sa 12
podioka od kojih je svaki po 11 stepeni.
 542

Slika 18.0.43. Univerzalni uglomer i merne mogunosti

Univerzalni uglomeri mogu imati i dvostruku skalu. Radi lakeg oitavanja

veina uglomjera je opremljena dvostrukim nonijusom, ijih 12 podioka je
rasporeeno po luku koji odgovara uglu od 23, umjesto 11. U tom sluaju
vrijednost svakog podioka odgovara uglu od 115, tj.
23:12=1380:12=115. Oitavanje mjerenog ugla je prikazano na slici
18.0.44.

Slika 18.0.44. Skale univerzalnog uglomera

 543

Sinusna prizma za merenje uglova

Za veoma tana merenja uglova i nagiba se koristi specijalna, precizno
izraena prizma koja se oslanja na dva identina valjka iste preciznosti
obrade.slika 18.0.45. Povrine sinusne prizme su idealno ravne ime se
omoguava tanost mjerenja do 10".

Slika 18.0.45. Sinusna prizma

Libela
Libela je precizan mjerni instrument za kontrolu ravnosti, horizontalnosti i
vertikalnosti velikih ravnih povrina. Libele se prvenstveno koriste za
pozicioniranje i za kontrolu ravnosti ravnih povrina, na primer kliznih
staza koje se postavljaju na alatne maine, i to kako tokom montae, tako i
pri kontroli.
Libela je izraena od sivog liva u koji je postavljena jedna staklena ampula,
napunjena fluidom tenim i gasom, u poloaj paralelan naslonoj povrini
libele.
Postoji vie vrsta libela.
Precizna libela za kontrolu i pozicioniranje ravnih vodoravnih
povrina. Osim glavnog mehura za longitudinalnu kontrolu ima jo
jedan mehur, postavljen upravno na prethodni koji slui za kontrolu
poprene ravnosti.
Kvadratna libela oblika rama ima dve ravne i dve prizmatine
bone povrine oblika slova V, koji slui za kontrolu
horizontalnosti cilindrinih vratila. Ona poseduje dva mehura
(jedan za uzdunu, a jedan za poprenu kontrolu). Naroito je
podesna za kontrolu povrina kojima se moe prii po vertikali.
 544

Merenje odstupanja od ravnosti se pokazuje prilikom pomeranja mehura iz

srednjeg poloaja. Vrednost nagiba se ocenjuje, meri na skali. Osetljivost
predstavlja najmanju vrednost nagiba ugla koji se kontrolie i koji moe da
se registruje.

11. Greke i merna nesigurnost u proizvodnim merenjima

Svako merenje, koje je povezano sa proizvodnjom je rezultat procesa sa
vie ili manje izraenim sluajnim delovanjem koje rezultira grekama u
merenju. Greke se javljaju tokom svakog mjerenja, pa i u najpreciznijim
merenjima koja se vre na etalonima.

Vrste greaka merenja

Osnovne greke koje se javljaju u svim pa i proizvodnim merenjima su:
Sistematske,
Sluajne,
Grube greke (line greske) .
Sistemske greke se ponaaju prema nekoj zakonitosti, imaju istu veliinu
i lako ih moemo uoiti i otkloniti. Ove greke nastaju zbog netane podele
skale mernog instrumenta, uticaja temperature i merne sile na duinu,
greke u izradi i montai instrumenta i sl. Uzroci sistematskih greaka su:
Konstrukcija mernog instrumenta, loa kalibracija,
Metoda koja se koristi pri merenju,
Okolina i uticaji okoline,
Istroenost mernog sredstva uslijed koritenja i starenja
komponenti,
Deformacije mernog ureaja.
Posljedice pojave sistematskih greaka su netani rezultati merenja.
Sluajne greke se javljaju nepredvidivo u toku procesa ponavljanja
merenja iste veliine
Uzroci pojave sluajnih greaka su :
Nesavrenost mernih sredstava i ureaja,
Promjenljivost okoline i
Nestrunost izvrioca merenja.

12. Odnos sistematskih i sluajnih greaka

Rezultat inenjerskog eksperimenta sadri uvek neku greku, koja je
sumarna - sastoji se od dva dela, sistematske i sluajne greke. Njihov
meusobni odnos zavisi od upotrijebljenih ureaja i uslova u kojima se
eksperiment provodi. Kakav je doprinos sistematske a kakav je sluajne
 545

greke ne moe se zakljuiti samo na osnovu jednog rezultata. Sluajne

greke odraavaju se kao rasutost rezultata mjerenja. U nizu merenja
iste vrednosti merene veliine dobijaju se razliita pokazivanja.
Kvantitativna mera rasutosti moe se izraziti pomou standardnog
odstupanja.
Sluajne greke na koje teko moemo uticati, jer nemaju neku zakonitost.

Grube greke nastaju u toku ponovljenih merenja i znaajno odstupaju

od ostalih rezultata mjerenja, tj. line greke koje nastaju nepanjom
kontrolora.
Uzroci pojave grubih greaka su:
nepanja meritelja,
loa podeenost merila,
neispravnost merila.
Rezultati koji sadre grubu greku se odbacuju, a merenje ponavlja.

13. Apsolutna i relativna greka

Osnovni zadatak u proizvodnim merenjima je utvrivanje prave vrednosti
merene veliine u odreenim okolnostima. Meutim, i uz primenu
najprikladnijih mernih metoda i najsavremenijih mernih ureaja ipak
dolazi do odstupanja izmeu prave-istinite ili eljene i izmerene
vrijednosti. Apsolutna greka kod pokaznih merila definira se kao razlika
izmeu izmerene vrijednosti neke merene veliine x na merilu i prave
vrednosti merene veliine:
x = (izmerena vrednost) (prava vrednost)
Apsolutna greka merenja neke veliine x kod mera definie se kao razlika
naznaene vrednosti mere i njene prave vrednosti:
x = (naznaena vrednost) (prava vrednost)
Pri ocjeni tanosti merenja naroito je interesantna relativna greka
merenja koja predstavlja odnos izmeu apsolutne greke i prave vrednosti
merene veliine.
Relativna greka pokaznih merila defie se kao:

izmerena vrednost - prava vrednost

14. Uticaj okoline na mernu nesigurnost merenja u proizvodnji

Ambijent u kome se obavlja merenje utie na objekat merenja, izvrioca
 546

merenja i na mernu opremu kojom se vri merenje. Okolini uticaj deluje

tako da mijrenja karakteristike mjernog objekta i mjernog sredstva (duinu,
povrinu, vlanost itd.) a operatoru stvara potekoe u ispravnom postupku
vrenja merenja, slika 18.0.46.

Slika 18.0.46. Uticaj okoline na greke merenja

Uticaji okoline mogu se svesti na nekoliko koji najvie utiu na merenja,

a to su:
vibracije podloge,
zagaenje,
klima i
temperatura
:

Laboratorujski uslovi mjerenja:

temperatura prostorije 20 +/- 1 C

relativna vlanost vazduha (30 50)%
buka < 30 dB
vibracije - nema
praina 0,15 mg/m3

Uticaj operatera na pojavu greke merenja

Ljudski faktor je od presudnog uticaja kako kod jednostavnih merenja tako

i kod sloenih merenja ili merenja koja se obavljaju na sofisticiranoj
opremi. Kod jednostavnih merenja izvrilac merenja mora biti
 547

koncentriran da bi se izbegle grube greke prilikom oitavanja kao i

paralaksa. Kod tumaenja rezultata merenja potrebno je da izvrilac dobro
poznaje proizvodna merenja i probleme koji mogu nastati kao i posljedice
neispravnog merenja. Ukoliko izvrilac merenja koristi sloenu i opremu
koja daje pouzdane podatke on se mora dobro obuiti za rad sa takvim
mernim ureajima i sistemima. Takvi izvrioci esto moraju imati i bolju i
duu obuku ne samo na konkretnim ureajima nego i generalno moraju
znati mnogo vie teorijskih osnova o proizvodnim merenjima kao i o
informaciono-komunikacionim tehnologijama,
programiranju i sl.

Uticaj mjerne strategije na pojavu greaka mjerenja

Merna strategija je danas predmet posebnog izuavanja i rezerva za

smanjenje greaka merenja. Oprema koja se koristi za merenje je
usavrena, sredstava merenja su usavrena, oitavanja su digitalna pa je i
mogunost uticajaoperatora smanjena. Ipak da se smanje tolerancije u
izradi radnog komada, merenja moraju biti pouzdana i greka to manja.
To se postie to boljim izborom merne metode, nainom privrenja
komada, izboru merne opreme i dr. Merna strategija i kombinacija vie
uticaja na mjernu strategiju e i ubudue imati vanu ulogu u proizvodnim
mjerenjima.
Mjerna nesigurnost
Merna nesigurnost je parametar koji se pridruuje rezultatu mjerenja ime
se pokazuje rasipanje vrednosti koje bi se mogle pripisati merenoj veliini
uz odreenu vjerovatnou.

Definicija merne nesigurnosti:

Merna nesigurnost je parametar, vezan za rezultat merenja, koji
karakterie rasipanje vrednosti koje bi sa pravom mogle biti pridruene
merenoj veliini, gdje je merena veliina odreena veliina podvrgnuta
merenju.

18.1. KOORDINATNI MERNI CNC UREAJ

Koordinatne merne maine su moni merni sistemi. Danas se mnogo

koriste u proizvodnim pogonima velikih, ali i malih proizvodnih
preduzea. Merno sredstvo pomou koga se vri merenje koordinata u
prostoru na povrinama radnog komada zove se koordinatna merna maina
(CMM). Pomou nje je mogue simultano merenje koordinata traka
istovremeno u sva tri pravca. Koordinatna mjerna maina koristi Kartezijev
 548

koordinatni sistem. Uobiajena konstrukcija maine sastoji se od tri

meusobno okomite voice-ose oznaene sa x, y, z, slika 18.1.1. Ose x, z
i y zovu se ram. Obino ram nosi sistem sondi kojim se vri merenje i koji
sadri senzore. Maina je postavljena na postolje na kome je i pogon
maine. Prihvatanje radnog komada vri se na ploi koordinatne merne
maine. Svaka voica ima svoj pogon i sistem za oitavanje. Koordinatna
merna maina ima ormari u kome je smjetena upravljaka i prilagodna
elektronika. Na njemu postoji i pokaziva i upravljaki pult s kojeg se
koordinira radom maine. Ram nosi na sebi nosa sa mernom sondom koja
moe imati jedan ili vie dodirivaa, o emu e se kasnije posebno govoriti.

Slika 18.1.1. Dijelovi koordinatne merne maine

1. Tipovi koordinatnih maina

Sve koordinatene merne maine mogu se podeliti na :
maine kojima se runo radi kako sa osama tako i na komadima,
maine sa motorizovanim pogonom osa-voica, a runom
manipulacijom sa komadima,
maine sa motorizovanim pogonom osa i raunarski kontrolisanim
operacijama (CNC mod).

Postoje i druge kombinacije ali se sve moe svesti na ove tri osnovne.
Svaka konstrukcija koordinatne mjerne maine sastoji se od: mehanikih
sklopova, pogona, sistema za mjerenje duina i sistema proba, kontrolne i
izvrne konzole i raunara sa perifernim sredstvima za izlaz rezultata
merenja.
 549

Zavisno od tipa maine postoje druga dodatna sredstva kao to su mobilni

ili rotirajui stolovi, mehanizmi proba, temperaturni senzori mehanizmi za
privrenje. Na slici 18,1.2. prikazani su osnovni tipovi koordinatnih
mjernih maina.

Univerzalni tipovi koordinatnih mernih maina su:

stubni tip,
konzolni tip,
portalni tip,
mostni tip.

Slika 18.1.1.2. Tipovi koordinatnih mernih maina.

Razvijen je i poseban tip u kinematskom smislu slian robotu. Ovakve

koordinatne maine imaju visoko prilagodljiv dizajn i dva sistema merenja.
Jedan je sistem merenja uglova, a drugi su 3D merne probe. Ovakve merne
maine imaju jednostavne operacije i male dimanzije. Koriste se za
kontrolu dimenzija u proizvodnim pogonima, na linijama za kontrolu
oblika, poloaja i dimenzija komada kod kojih odstupanja spadaju u mala
i srednja.
 550

2. Stubni tip
Namijenjen je za merenje radnih komada dimenzija koje ne prelaze 0,25
m3. Tanost stubnih koordinatnih maina je visoka, jer se kroz krutost i
podeavanje osa moe postii mala merna nesigurnost od 1m. Podruje
primene je u proveri kontrolnih alata i prizmatinih komada i komada
oblika vratila.

Na slici 18.1,3. prikazana je tipina tromostna "bridge" koordinatna mjerna

maina se sastoji iz tri ose: X, Y i Z. Ove ose su meusobno okomite, u
smislu Dekartovog trodimenzionalnog koordinatnog sistema. Svaka osa
ima sistem skale koji ukazuje na lokaciju osa. Maina oitava ulazne
podatke prilikom dodirivanja sonde i objekta, po nadzoru operatera ili
programera. Maina zatim koristi X, Y, Z koordinate svake od ovih taaka
da opie veliinu i poziciju sa mikrometarskom preciznou, po
podrazumevanoj vrednosti.

Slika 18.1.3. Tromostna "bridge" koordinatna mjerna maina

3. Horizontalni tip
Ovaj tip CMM je najee koritena maina. Danas se proizvodi u
razliitim varijantama i konstruktivnim reenjima. Dimenzije maina se
kreu kod nekih tipova od onih sobne veliine do runog mernog sredstva.
Primenjuje se za kontrolu poluzavrenih radnih komada i proizvoda od
lima kao i proveru ulaznih sklopova za vozila, vazduhoplovstvo i
konstrukcije za fabrika postrojenja.slika 18.1.4. CMM merne maine.
 551

Slika 18.1.4. Izgled CMM merne maine

4. Portalni tip
Jedan od ee koritenih tipova koji pokriva najvei broj dimenzionalno
razliitih komada koji se mere u proizvodnoj metrologiji. Tipini
predstavnik ove grupe maina ima mogunost da meri zapreminu od 1 do
2 m3 . Karakteristika ovog tipa je i velika krutost konstrukcije. Postoje dve
varijante:
nosa probe je mobilan sklop, a radni komad je fiksiran na mernoj
ploi,
merna ploa je mobilna a radni komad se za nju fiksira, dok je nosa
nepokretan i vezan sa osnovnom strukturom koordinatne merne
maine.
Podruje primene mernih maina portalnog tipa je za merenje radnih
komada i malih i srednjih sklopova maina i sredstava u konstrukciji
vozila. osetljivost na vibracije i mogunost da ih minimizira to se postie
vibraciono izolacionim leajevima.

5. Primena kordinatnih CNC mernih ureaja

Na poetku devedesetih godina prolog veka, koritena su koordinatna
merna sredstva za verifikaciju dimenzija. Tadanja konstrukcija mernog
sredstva imala je fiksno pero sa kojim se definisala kritina povrina na
delovima od tankog lima. Takva metrologija se moe smatrati
konvencionalnom ali je imala i odreene prednosti.
vrstu konstrukciju za koritenje u radionici,
 552

jednostavno rukovanje bez posebne obuke,

fleksibilnost u upotrebi ak i ako se proizvodni sistemi premjeste.
Prednosti su prevladale u odnosu na nedostatke kao to su:
visoka ulaganja za kupovinu razliitih merila koja su se morala
kupovati kod bilo koje modifikacije proizvoda ili razvoja novog
proizvoda,
kako su merila bila strogo namjenska, promjene su se mogle
napraviti samo preureenjem tih merila,
uticaji od strane izvrioca merenja su se unosili i uticali na tanost
i reproduktivnost rezultata,
maine su mogle u dosta sluajeva samo da daju ocjenu da li je neki
dio dobar ili lo, a ne analitiku ocenu samog merenog komada,
vei prostorni zahtjevi.
Danas sva automobilska industrija koristi prednosti CMM-a:
Direktno merenje i poreenje poetnih CAD podataka za linijske i
povrinske modele ali ne due od onih datih prototip modelima.
On-line raunanje rezultata za statistiku analizu i reverse
engineering.
Fleksibilnost po pitanju promjena ogleda se u izmjenama
programa,
Globalna razmjena podataka i mernih programa, Merna tehnika
375
Izvrenje svih funkcija sa osobljem u radionici,
Smanjenje trokova sa vremenom koritenja,
Mogunost dobivanja podataka statistikog karaktera i
visokoinformativnog sadraja. Poslije dodirivanja radne povrine
komada centar vrha pera daje izmerenu vrednost odnosno
proslijeuje je u raunar za dalje operacije. Izmerena vrijednost
aktuelne take pripada realnom radnom komadu.
 553

LITERATURA

1. Adamovi, ., Tehnologija odravanja, Tehniki fakultet

"M.Pupin", Zrenjanin. 1996.
2. Adamovi, ., Stefanovi S., Tribologija i podmazivanje maina,
Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin, Zrenjenin, 2007.
3. Adamovi, .: Mainski elementi, Nauna knjiga, Novi Sad, 1999.
4. Adamovi, ., Tehnika dijagnostika, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 1998.
5. Veriga, S.: Mainski elementi, Nauna knjiga, Beograd, 1972.
6. Vukovi, V., Adamovi, ., Mainski elementi, Drutvo za
tehniku dijagnostiku, Beograd, 2007.
7. Vitas, D., Trbojevi M., Mainski elementi I, II, III, Nauna
knjiga, Beograd, 1986
8. Glgori, R.,Milojevi, Z., Tehniko crtanje, Univerzitet u Novom
Sadu, 2004.
9. Dedi A.; Osnovi mainstva II-deo, Nauna knjiga, Beograd,
2008.
10. Davidovi, B., Luanin, V., Hidrodinamiki prenosnici, Mainski
fakultet, Beograd, 2000.
11. Inenjerijsko mainski prirunik I, II, III, Zavod za udbenike,
Beograd, 1992.
12. Krsmanovi, V., Kotrljajni leajevi, Mainski fakultet, Beograd,
1988.
13. Milutinovi, V., Mainski elementi, oblici, proraun i primena,
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet, Ni, 2004.
14. Miltenovi, V., Mainski elementi sa tablicom, Mainski fakultet,
Ni, 2001.
15. Mainski prirunik I, II, III, Zavod za udbenike, Beograd, 1989
16. Navalui S., Milojevi S.; Osnovi mainstva-Inenjerske grafike
komunikacije, skripta, FTN, Novi Sad, 2001.
17. Stefanovi, S., Adamovi, ., Nikoli, D., Osnovi kostruisanja i
projektovanja konstrukcija i maina, TEHDIS, Smederevo, 2006.
18. Uzunovi-Zaimovi, N., Mjerna tehnika, Uuniverzitet Zenici,
Mainski fakultet, Zenica, 2006.
19. Cvetkovi, D., Industrijski inenjering i dizajn, Univerzitet u
Singidunumu, Beograd, 2012.
Iz recenzije:

Iz recenzije prof. dr Branka koria:

Knjiga Osnove mainstva" - 1-izdanje, obuhvata materiju koja se u saetom obliku izlae
studentima usmerenja Grafikog inenjeringa i dizajna na Univerzitetu za poslovni inenjering
i menadment u Banjoj Luci, i treba da omogui studentima ubrzano uenje, tj. usvajanje samo
onih injenica koje se daju na predavanjima. Rukopis je pisan jasnim tehnikim stilom.
Celokupna materija koju obrauju autori je izloena vrlo sistematino. Primeri su izabrani vrlo
znalaki da pokriju saetu problematiku: Osnove tehnikog crtanja i projiciranja, Mainskih
elment i konstruisanja, Nauke o materijalima i Osnovne tehnike proizvodnog merenja u
mainstvu. Velii broj slika, tablica i matematikih prorauna doprinosi lakem razumevanju
dosta sloenog naunog strunog podruja odreenih nastavnih sadraja.
Miljenja sam da e knjiga predstavljati veliku pomo za studente Grafikog dizajna, da bre
savladaju problematiku iz navedne tehnike oblasti.

Iz recenzije prof. dr Slobodana Navaluia:

Pregledani rukopis predstavlja integralno delo u kojem se obrauje vrlo kompleksno podruje
tainstva. Autori su sebi postavili za cilj: udbenik treba potpuno demistificiratai pojam o
predmetu Osnove mainstva", a za studente koji nemaju nikavo predhodno znanje iz
Mainskih elmenta i srodnih disciplina. Prema mom miljenju u tom su i uspeli, jer su posebno
vodili rauna o izboru pojedini poglavlja iz pojedinih oblasti tako da rukopis bez potekoa
moe pratiti italac bez predznanja. Ovom doprinosi enorman broj slikovitih grafikih crtea i
primera za samostaln rad, kojima se italac usmerava na najbitnije pojmove obraene u
rukopisu. Isto tako kroz sam tekst rukopisa je prezentovan veliki broj reenih primera, koji
mogu posluiti kako kao osnovu za bolje razumevanje teoretskih koncepata, tako i za uspeno
samostalno reavanje problema prikazivanja detalja na crteima i reavanje prorauna. Konano
ovaj rukopis, knjignja Osnove mainstva" poseduje sve potrebne pedagoke kvalitete i visoki
teoretski pristup, te u potpunosti ispunjava zahteve nauno-nastavne literature za navedni
nastvni predmet.

O prvom autoru:

Dr Veljko Vukovi je doc. Tehnikog fakulteta, Univerziteta za poslovni inenjering i

menadment u Banjoj Luci. U okviru delatnosti stalnog zaposlenja u eleznicama Republike
Srpske bavi se preko dvadeset godina projektovanjem i odravanjem maina i postrojenja, kao i
razvojem proizvoda primenom savremnih programskih sistema. U okviru istraivakog rada
bavi se problematikom primene savremenih tehniko-tehnolokih metoda i postupaka
odravanja kritinih mainskih elemenata eleznikih vozila: tokova, odbojno-valane
naprave i konog sistema. Rukovodi i rukovodio je veim brojem projekata i priznatih
tehnikih reenja u oblasti modernizacije voznih eleznikih sredstva. Obajavio je nekolko
udbenika i naunih publikacija, preko ezdeset strunih radova, kao odren broj radova u
meunarodnim asopisma sa SCI liste.

U Novom Sadu, 25.06.2015 god.

 Recezenti:
1. Prof. dr Branko kori, redovni profesor Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad, ua nauna
oblast: Inenjerstvo povrina, mikro i nano tehnologije,

2. Prof. dr Slobodan Navalui, redovni profesor, Fakultet Tehnikih

Nauka, Novi Sad, ua nauna oblast: Mainski elementi i principi
konstruisanja