Položaj direktora i njegov status u pogledu zasnivanja radnog odnosa i ostvarivanja prava po osnovu rada, uređeni

su odredbama člana 48. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).
Poreski tretman naknade direktora koji nije u radnom odnosu
Izmenama i dopunama Zakona o radu koje se primenjuju od 29.7.2014. godine, izvršene su izmene u članu 48. na
sledeći način:
- u stavu 1. dodate su reči "odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca". Na ovaj način je otklonjena
dilema koja se često javljala u praksi, u slučaju kada poslodavac, pored direktora, ima registrovane i druge
zastupnike koji nisu u radom odnosu. Dakle, drugi zastupnik kod poslodavca, koji nije u radnom odnosu, će
ostvarivati prava po osnovu rada kod poslodavca na isti način kao i direktor koji nije u radnom odnosu, tj. u
skladu sa članom 48. Zakona o radu;
- u stavu 5. ovog člana brisano je da naknada direktora ima karakter zarade. To znači da naknada za rad
direktora koji nije u radnom odnosu kao i za drugog zastupnika nema više karakter zarade, ne
obračunavaju se porez i doprinosi kao na zaradu.
- izmenom u stavu 6. je propisano da ugovor sa direktorom zaključuje u ime poslodavca nadležni
organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca. Ova izmena je bila neophodna s obzirom da je u
prethodnoj odredbi ovog stava bilo propisano da ugovor sa direktorom zaključuje upravni odbor, a to je
organ koji više ne postoji.
Posle ovih izmena član 48. Zakona o radu glasi:
"Direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca (u daljem tekstu: direktor) može da zasnuje radni odnos na
neodređeno ili određeno vreme.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog
razrešenja.
Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se
ugovorom.
Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4 ovog člana ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze
i odgovornosti u skladu sa ugovorom.
Ugovor iz st. 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u ime poslodavca nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim
aktom poslodavca."
Prema navedenim odredbama Zakona o radu, u slučaju kada se poslovi direktora, odnosno drugog zastupnika (dalje:
direktor) obavljaju bez zasnivanja radnog odnosa, međusobna prava, obaveze i odgovornosti uređuju se posebnim
ugovorom o međusobnim pravima i obavezama direktora i poslodavca.
Ugovor o uređivanju prava i obaveza direktora, sa direktorom zaključuje nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim
aktom poslodavca.
Ugovorena naknada za rad direktora koji nije u radnom odnosu nema više karakter zarade, što znači da se na
tu naknadu ne plaćaju porez i doprinosi na zaradu kao što je to bilo pre izmena Zakona o radu.
Pošto Zakonom o radu nije precizirano koji karakter ima ova naknada, proizilazi da je to drugi prihod fizičkog
lica koji se oporezuje po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001,
80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 -
odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013,
48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. zakon).
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na naknadu direktora koji radi bez zasnivanja radnog odnosa
plaćaju se u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br.
84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn.,
47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. zakon), na isti način kao na naknade po
drugim ugovorima za rad van radnog odnosa.
Naknada direktora - osnivača koji nije u radnom odnosu
Izuzetak predstavljaju osnivači privrednog društva koji obavljaju poslove direktora u tom privrednom društvu, s
obzirom na to da oni, saglasno odredbama člana 12. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik
RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka
USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014), imaju svojstvo osiguranika samostalnih
delatnosti, bez obzira na to da li poslove direktora obavljaju na osnovu ugovora o radu ili na osnovu posebnog
ugovora o pravima i obavezama, odnosno bez ikakvog ugovora samo po osnovu što je u APR-u registrovan za
zastupnika.
Dakle, osnivač privrednog društva koji je u APR-u registrovan za zastupnika može da obavlja poslove zastupnika kao
osnivač bez imenovanja za direktora, ili da bude imenovan za direktora, da po tom osnovu zasnuje radni odnos sa
privrednim društvom i prima zaradu, ili da zaključi ugovor o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog
odnosa u skladu sa članom 48. Zakona o radu, da tim ugovorom ugovori i prima naknadu za rad direktora. Naknada
direktora - osnivača koji radi po ugovoru bez zasnivanja radnog odnosa, prema izmenjenoj odredbi člana 48. Zakona
o radu ima karakter prihoda fizičkog lica. Na naknadu se, kao i za direktora koji nije osnivač, plaća porez po članu 85.
Zakona o porezu na dohodak građana, a imajući u vidu da je za osnivača zastupnika propisano da privredno društvo
plaća doprinose najmanje na najnižu osnovicu, ako je ugovorena naknada za direktora osnivača manja od najniže
osnovice za plaćanje doprinosa obaveza je da se doprinosi plate na najnižu osnovicu. Za ostale direktore koji nisu
osnivači, a rade po ugovoru bez zasnivanja radnog odnosa doprinosi se plaćaju na ugovorenu naknadu i ne
primenjuje se najniža osnovica doprinosa.
Poreski tretman naknade troškova direktora koji radi po ugovoru bez zasnivanja
radnog odnosa
Imajući u vidu da prema izmenjenoj odredbi člana 48. Zakona o radu naknada direktora koji radi po ugovoru o
pravima i obavezama bez zasnivanja radnog odnosa više nema karakter zarade na koju se plaćao porez na zarade,
već drugi prihod fizičkog lica koji se oporezuje po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana, to se u ovoj
situaciji više ne može primenjivati ni odredba Zakona o porezima na dohodak građana kojom je utvrđeno da se iz
naknade troškova umanjuju neoporezivi iznosi za lica koja nisu u radnom odnosu a primaju naknadu za svoj rad na
koju se plaća porez na zarade.
Naime u članu 18. stav 2. propisano je da se ne plaća porez na zarade na primanja iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog
člana koja ostvaruju lica koja nisu u radnom odnosu, ali za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na
zaradu u smislu ovog zakona, a to su naknade troškova po osnovu isplate prevoza u javnom saobraćaju (za dolazak
na posao i povratak sa posla), dnevnice za službeno putovanje u zemlji i inostranstvu, naknade troškova smeštaja na
službenom putovanju, prema priloženom računu i naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim
računima prevoznika u javnom saobraćaju).
Dakle, od datuma stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o radu (od 29.7.2014. godine), od kada je u
primeni izmenjena odredba člana 48. na naknade troškova iz člana 18. stav 2. tač. 1) do 4), koji se isplaćuju
direktoru koji nije u radnom odnosu, a prima ugovorenu naknadu, ne izuzimaju se neoporezivi iznosi, već
ceo iznos isplaćenih troškova ima karakter ugovorene naknade na koje se plaćaju porez i doprinosi kao na
naknadu.
Ako se naknada troškova iz člana 18. stav 2. tač. 1) do 4) Zakona o porezu na dohodak građana, isplaćuje direktoru
koji nije u radnom odnosu , a radi bez naknade (rad bez naknade nije u skladu sa zakonom ali se u praksi događa),
ceo iznos troškova koji se isplaćuje direktoru oporezuje se po članu 85. stav 1. tač. 12) kao naknade troškova i drugi
rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca. Na ove troškove plaća se porez po stopi od 20% na oporezivi
prihod. Doprinosi za socijalno osiguranje se ne plaćaju.
Mogućnost da direktor radi po ugovoru o dopunskom radu i poreski tretman
naknade i drugih primanja
Postavlja se pitanje da li lice koje je u radnom odnosu kod jednog poslodavca, sa punim radnim vremenom, može
da obavlja poslove direktora po ugovoru (ugovoru o dopunskom radu), kod drugog poslodavca. U vezi sa

ovim pitanjem, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, dalo je Mišljenje, br. 011-00-501 011-00-
501/2005-02 od 1.6.2005. godine, iz koga citiramo deo koji se odnosi na dopunski rad direktora:
"Prema članu 202. Zakona o radu, zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca, može da zaključi
ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o
dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.
Prema tome, ako je aktom poslodavca predviđeno da se poslovi direktora mogu obavljati sa jednom trećinom punog
radnog vremena, nema zakonskih smetnji da lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, bude
postavljeno kod drugog poslodavca da obavlja poslove direktora sa jednom trećinom punog radnog vremena. U
ovom slučaju shodno odredbi člana 202. stav 2. Zakona, lice koje radi do jedne trećine punog radnog vremena ima
pravo na naknadu za rad. Ova naknada nema karakter zarade, u skladu sa propisima o radu. Na naknadu koja se
ostvaruje za rad do jedne trećine punog radnog vremena, u skladu sa članom 7. stav 1. tačka 9) Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", broj 84/2004), plaća se samo doprinos za penzijsko i
invalidsko osiguranje. Doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti ne plaća se na
ugovorenu naknadu po osnovu dopunskog rada. Osnovica za plaćanje doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene
naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana (član 28. Zakona o doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje).
Prema tome, lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a poslove direktora kod drugog poslodavca
obavlja do jedne trećine punog radnog vremena, doprinos za obavezno socijalno osiguranje plaća na ugovorenu
naknadu u skladu sa navedenim odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje."
U skladu sa napred navedenim, direktor u privrednom društvu, pored zasnivanja radnog odnosa može da radi i bez
zasnivanja radnog odnosa , i to:
 1) Po članu 48. stav 4. Zakona o radu, da zaključi ugovor o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja
radnog odnosa i da tim ugovorom ugovori naknadu za rad direktora. Ova naknada prema najnovijim
izmenama ovog člana nema više karakter zarade, već se tretira kao drugi prihod fizičkog lica;
2) Da zaključi ugovor o dopunskom radu do jedne trećine radnog vremena i da prima naknadu, koja takođe
ima tretman drugih prihoda fizičkog lica.
Obračun poreza i doprinosa na naknadu direktora koji radi po ugovoru bez zasnivanja radnog odnosa
1) Slučaj kada direktor nije u radnom odnosu kod drugog poslodavca (nije osiguran po drugom osnovu)
U ovom slučaju kada direktor radi bez zasnivanja radnog odnosa, po ugovoru o međusobnim pravima i obavezama
direktora i poslodavca, ako direktor nije zaposlen kod drugog poslodavca, prema članu 48. stav 5. Zakona o radu, za
svoj rad ima pravo na naknadu i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.
Na naknadu direktora koji radi po ugovoru o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa plaćaju se
sledeće obaveze;
- Porez na druge prihode fizičkih lica po članu 85. stav 1. tačka 5) kao primanja članova organa uprave
pravnog lica;
- Stopa poreza je 20%, a osnovica je oporezivi prihod koji se dobije kada se od bruto prihoda umanje
normirani troškovi od 20%;
- Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26%, i
- Doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%.
- Doprinos za slučaj nezaposlenosti se ne plaća.
- Osnovica za obračun doprinosa je ista kao i za porez - oporezivi prihod.
- Koeficijent za preračun na bruto je 1,819505095.

PRIMER 1: obračun naknade za direktora koji radi po ugovoru o pravima i obavezama direktora, bez zasnivanja
radnog odnosa, koji nije osiguran po drugom osnovu, a pored ugovorene naknade isplaćuje mu se i naknada
troškova prevoza za dolazak i povratak sa rada.

R. Kada se plaća porez (20%), doprinos za PIO (26%)

OPIS
br. i doprinos za zdravstvo 10,39%)

1 2 4

1. Ugovorena neto naknada za rad direktora 180.000,00

2. Naknada troškova prevoza neto 5.000,00

3. Ukupno primanje koje ima karakter naknade (ugovorena 185.000,00

naknada za rad + naknada prevoza)

4. Koeficijent za preračun sa neto na bruto 1,819505095

5. Bruto naknada (r. br. 3. x r. br. 4) 336.608,44

6. Normirani troškovi (r. br 5. x 20%) 67.321,69

7. Oporezivi prihod (r. br 5. - r. br. 6) 269.286,75

8. Porez na druge prihode (r. br. 7 x 20%) 53.857,35

9. Doprinos za PIO (r. br. 7 x 26%) 70.014,56

10. Doprinos za zdravstvo (r. br. 7 x 10,3%) 27.736,54

11. Neto za isplatu (r. br. 5. - r. br. 8. - r. br. 9. - r. br. 10) 185.000,00

12. Ukupan trošak poslodavca (r. br. 8. + r. br. 9. r. br. 10. + 336.608,44
r. br. 11)

PRIMER 2: obračun naknade za direktora koji radi po ugovoru o pravima i obavezama direktora, bez zasnivanja
radnog odnosa, a koji je osiguran po drugom osnovu, kao i za direktora koji radi po ugovoru o dopunskom radu. U
oba navedena slučaja na naknadu za rad plaća se samo porez i doprinos za PIO (lica su osigurana po drugom
osnovu i ne plaća se doprinos za zdravstvo).

R. BR Opis Kada se plaća porez (20%) i doprinos za PIO (26%)

1. Ugovorena neto naknada direktora 180.000,00

2. Koeficijent za preračun sa neto na bruto 1,582278666

3. Bruto naknada (r. br. 1. x r. br 2) 284.810,16

4. Normirani troškovi (r. br. 3. x 20%) 56.962,03

5. Oporezivi prihod (r. br. 3. - r. br. 4) 227.848,13

6. Porez na druge prihode (r. br. 5. x 20%) 45.569,63

7. Doprinos za PIO (r. br. 5. x 26%) 59.240,51

8. Neto za isplatu (r. br. 3. - r. br. 6. - r. br. 7.) 180.000,02

9. Ukupan trošak poslodavca (r. br. 6. + r. br. 7. + r. br. 8) 284.810,16

Ako se za poslove direktora angažuje starosni penzioner i po tom osnovu zaključuje ugovor o međusobnim
pravima i obavezama bez zasnivanja radnog odnosa sa ugovorenom naknadom za rad i druga primanja, ugovorena
naknada za rad direktora koji je penzioner ima isti poreski tretman kao što je iskazano u tabeli kod Primer 2. Ako se
ugovore i isplaćuju naknade troškova, ceo iznos naknade troškova ima tretman ugovorene naknade na koji se plaća
porez i doprinosi kao na naknadu.