SEMINARSKI RAD

PREDMET: BILANSI PREDUZEĆA I BANAKA

TEMA: BILANS FUZIJE

 Sadržaj:

Uvod………………………………………………………………………………………3
1. Bilans fuzije…………………………………………………………………..……..4
1.1.Bilansni kurs……………………………………………………….……………4
1.2.Berzanski kurs……………………………………………………….………….6
1.3.Prinosni kurs………………………………………………………….………....6
2. Psotupci fuzije preduzeća…………………………………………………………...9
3. Razlozi fuzije preduzeća…………………………………………………………...10
4. Vrste bilansa fuzije……………………………………………………….……..….11
Zaključak ………………………………………………………………………………12
Literatura……………………………………………………………………………….13

2
 UVOD

U poslovnoj praksi i stručnoj literaturi pojavljuje se više vrsta specijalnih bilansa, čiji
nazivi odgovaraju ciljevima kojima oni služe. Specijalni bilansi nastaju u određenim prilikama
kao posledica specijalnih ciljeva. U specijalne bilanse spadaju: bilans osnivanja, bilans promene
pravne forme, bilans fuzije, bilans saniranja, bilans razdvajanja, likvidacioni bilans, bilans
likvidnosti, bilans stečaja preduzeća, bilans poravnanja.
Fuzija je postupak spajanja (stapanja) najmanje dva (do tada) ekonomski i pavno
samostalna preduzeća u jednu ekonomski i pravnu celinu, pri čemu najmanje jedno od njih
nestaje (prestaje da postoji). Fuzija ima za posledicu ukidanje jednog ili više preduzeća bez
formalne likvadacije i prenos njegove ili njihove imovine na drugo društvo.
Postoje dve vrste fuzije:
♦ fuzija preuzimanja i
♦ fuzija osnivanja novog društva.
Fuzija pruzimanja se sprovodi prenošenjem imovine jednog društva (društvo koje prenosi)
kao celine na drugo društvo (društvo koje preuzima), uz obeštećenja vlasnika preduzetog društva
davanjem akcija društva koje preuzima. Društvo koje prenosi nestaje, utapa se u društvo koje
preuzima. Ova vrsta fuzije naziva se i fuzijom pripajanja.
Fuzija osnivanja novog društva podrazumeva nastanak novog drustva (društvo koje
preuzima) na koje prelazi imovina kao Celina svakog fuzionisanog društva, uz obeštećenje
vlasnika preuzetih društava akcijama ili udelima novoosnovanog društva. Pošto se radi o
spajanju dva ili više već postojećih društava, ova vrsta fuzije se sreće po nazivom fuzija spajanja.

3
 1.BILANS FUZIJE

Prema Zakonu o preduzećima fuzija nastaje:

 ili prenosom imovine jednog ili više preduzeća na drugo preduzeće (preduzeće
preuzimalac), u zamenu za obezbeđene akcije ili udela tog preduzeća vlasnicima
preuzetih preduzeća. Dakle, do fuzije dolazi pripajanjem preuzetih preduzeća
preduzeću preuzimaocu, pri čemu se preuzeta preduzeća kao pravno lice gase
(nestaju) a preduzeće preuzimalac i dalje egzistira kao pravno lice .
 ili nastajanjem novog preduzeća na koje prelazi imovina preduzeća koja se spajaju
(fuzionišu), uz zamenu za obezbeđenje akcija ili udela novog preduzeća vlasnicima
spojenih preduzeća (spajanjem novim osnivanjem). Dakle, u ovom slučaju sva
spojena preduzeća gube status pravnog lica a novoosnovano preduzeće spajanjem
stiče status pravnog lica upisom u sudski registar.
Pripajanje ili spajanje preduzeća reguliše se ugovorom o pripajanju odnosno ugovorom o
spajanju preduzeća. Preduzeća koja se pripajaju (uključujući i preduzeće preuzimaoca) odnosno
preduzeća koja se spajaju procenjuje ovlašteni procenjivač s ciljem da se objektivno vrednuje
svako preduzeće i time dovedu u isti položaj, jer se procenom aktiviraju latente rezerve i
eliminišu skriveni gubici u bilansima procenjivanih preduzeća. Ovlašćeni procenjivač podnosi
izveštaj o proceni vrednosti preduzeća i odnose zamene akcija ili udela postojećih preduzeća sa
akcijama ili udelima preduzeća preuzimaoca odnosno novoosnovanog preduzeća spajanjem.
U svemu tome najdelikatnije je odrediti odnos zamene akcija ili udela. Taj problem se
rešava uz pomoć bilansnog kursa, berzanskog kursa ili prinosnog kursa osnovnog kapitala.1

1.1. Bilansni kurs

Bilansni kurs se utvrđuje na osnovu zaključnog bilansa sačinjenog prema važećim
propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima za potrebe pripajanja odnosno
spajanja. Bilansni kurs se izražava indeksom dobijenim iz odnosa neto aktive i osnovnog
kapitala. Neto aktiva zapravo izražava ukupan sopstveni kapital (osnovni kapital, rezervni kapital
i neraspoređeni dobitak) a utvrđuje se kao razlika između aktive umanjene za gubitak iskazan na
strani aktive i obaveza pri čemu se sa obavezama izjednačuju dogoročna rezervisanja i pasivna
vremenska razgraničenja. Ilustracije radi pretpostavimo da se preduzeće A pripaja preduzeću B a
njihovi bilansni podaci za utvrđivanje bilansnog kursa su:

1
Dr Jovan M Ranković: Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 152.

4
 Preduzeće
A B
1. Aktiva 1.000.000 2.000.000
2. Gubitak iskazan na strani aktive 0 0
3. Obaveze 400.000 900.000
4. Dugoročna rezervisanja 0 100.000
5. Pasivna vremenska razgraničenja 0 0
6. Neto aktiva (1 – 2 – 3 – 4 – 5) 600.000 1.000.000
7. Osnovni kapital 500.000 800.000
BILANSNI KURS (6/7x100) 120 125

Bilansni kurs pokazuje da je vrednost sopstvenog kapitala (neto aktive) veća od osnovnog
kapitala kod preduzeća A za 20% a kod preduzeća B za 25%. Ako se stavi u odnos bilansni kurs
preduzeća A sa bilansnim kursom preduzeća B i taj odnos pomnoži sa 100 dobiće se odnos
razmene koji u našem primeru iznosi:
Preduzeće
A B
Odnos razmene 96 100

Ovaj odnos razmene znači da vlasnici preduzeća A dobijaju za sto svojih akcija 96 akcija
preduzeća B naravno uz uslov da je nominalna vrednost jedne akcije ista u oba preduzeća.
Predtpostavimo da akcionari preduzeća A imaju 500 akcija od po 1.000 dinara a da akcionari
preduzeća B imaju 800 akcija od po 1.000 dinara. Budući da je odnos razmene 96:100 u korist
preduzeća B to znači da će akcionari preduzeća A za svojih 500 akcija od po 1.000 dinara dobiti
480=(500x0,96) akcija preduzeća B od po 1.000 dinara čime su ti akcionari obeštećeni za prenos
imovine svog preduzeća (tj. preduzeća A) preduzeću preuzimaocu (preduzeću B) i dakako
postali su vlasnici preduzeća B.
Pri sačinjavanju bilansa fuzije osnovni kapital preduzeća A biće smanjen od 500.000 na
480.000 dinara a za iznos tog smanjenja biće povećan rezervni kapital. Uzmimo da je struktura
sopstvenog kapitala preduzeća iz našeg primera sledeća:
Preduzeće
A B
1. Osnovni kapital 500.000 800.000
2. Rezervni kapital 100.000 200.000
3. Sopstveni kapital (1+2) 600.000 1.000.000

Razmenom akcija preduzeća A za akcije preduzeća B osnovni kapital preduzeća B osnovni

kapital preduzeća A smanjuje se na 480.000 a razlika od 20.000=(500.000-480.000) se prebacuje
u rezervni kapital, pa će struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti:
1. Osnovni kapital (480.000+800.000)=1.280.000
2. Rezervni kapital (20.000+100.000+200.000)=320.000
3. Sopstveni kapital (1+2) 1.600.000

5
 Treba imati u vidu da je ovim postupkom postignuto da odnos ukupnog sopstvenog
kapitala i osnovnog sopstvenog kapitala (bilansni kurs) bude isti i kod preduzeća A i kod
preduzeća B. To se vidi ako se izračuna bilansni kurs posle prebacivanja 20.000 dinara iz
osnovnog u rezervni kapital preduzeća A, što izgleda ovako :

Preduzeće
A B
1. Neto aktiva (sopstveni kapital) 600.000 1.000.000
2. Osnovni kapital 480.000 800.000
Bilansni kurs (1/2 x 100) 125 125
3. Rezervni kapital (1-2) 120.000 200.000

Budući da je osnovni kapital osnov za upravljanja preduzećem, za sticanja dividende iz

neto dobitka i za raspodelu ostatka likvidacione mase posle izmirenja obaveza pri likvidaciji
preduzeća napred opisanim postupkom razmene akcija preduzeća A za akcije preduzeća B i jedni
i drugi akcionari su dovedeni u isti položaj.
Ukoliko bi se u našem primeru radilo o udelima postupak bi bio u suštini isti kao napred
izloženi. Naime, vlasnicima udela preduzeća A bio bi smanjen njihov udeo od 500.000 na
480.000 u korist rezervnog kapitala.

1.2. Berzanski kurs

Berzanski kurs se utvrđuje iz odnosa cene akcije po kojoj akcija menja vlasnika (tržišna
vrednost akcije) i nominalne vrednosti akcije. Kad se zna berzanski kurs čitava procedura
utvrđivanja razmeni akcija i strukture kapitala u bilansu fuzije se ne razlikuje od napred izložene.
Međutim, u stručnoj literaturi se ne preporučuje utvrđivanje razmene akcija na bazi berzanskog
kursa zbog toga što je visina berzanskog kursa pod jakim uticajem špekulacija na tržištu kapitala
koji namerno mogu da budu izazvane upravo zbog pripajanja odnosno spajanja preduzeća.

1.3. Prinosni kurs

Pridev prinosni ovde označava da se prinosni kurs utvrđuje iz odnosa prinosne vrednosti
preduzeća, tačnije procenjene neto aktive jednom od prinosnih metoda i osnovnog kapitala, a
prinosna vrednost preduzeća može da se proceni bilo putem kapitalizacije stabilizovanog
dobitka, bilo diskontovanjem na sadašnju vrednost projektovanog čistog novčanog toka i
rezidualne vrednosti.2 Budući da se pri proceni vrednosti preduzeća primenjuju osim prinosnih
metoda i druge metode procene kao što su knjigovodstvena vrednost, korigovana
knjigovodstvena vrednost i reprodukciona vrednost, da se testiranjem dolazi do prihvatljive
procenjene vrednosti preduzeća i da se pri fuziji preduzeća obavezno procenjuju po našem
uverenju najjednostavnije je prinosni kurs utvrditi iz odnosa procenjene neto aktive i osnovnog
kapitala po obrascu:

2
Više o tome vidi: Dr Jovan Rodić: Poslovne finansije i procena vrednosti preduzeća, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 399.

6
 Procenjena neto aktiva
Prinosni kurs= x 100
Osnovni kapital
Obrazac 1.3
Ilustracije radi, pretpostavimo da je procenjena vrednost neto aktive preduzeća iz našeg
primera: preduzeća A 660.000 i preduzeća B 1.200.000 a budući da je osnovni kapital preduzeća
A 500.000 a preduzeća B 800.000, to je prinosni kurs:

660.000
Preduzeća A = x 100 =132
500.000
1.200.000
Preduzeća B = x 100=150
800.000

Dakle, procenjena vrednost neto aktive veća je od osnovnog kapitala preduzeća A za 32%
a kod preduzeća B za 50%.
Odnos razmene je 0,88:1 u korist preduzeća B, odnosno za 100 akcija preduzeća A dobija
se 88 akcija preduzeća B. Ranije smo rekli da vlasnici preduzeća A imaju 500 akcija od po 1000
dinara a vlasnici preduzeća B imaju 800 akcija od po 1000 dinara. Prema tome vlasnici
preduzeća A dobijaju 440 akcija preduzeća B (500x0,88=440) što zamenjuje njihovih 500 akcija
koje su imali od preduzeća A. Drugim rečima, osnovni kapital vlasnika preduzeća A svodi se sa
500.000 na 440.000 dinara a razlika od 60.000 prenosi se u rezervni kapital. Time je prinosni
kurs kod oba preduzeća izjednačen, što pokazuju sledeći podaci:

Preduzeće
A B
1. Procenjena neto aktiva 600.000 1.200.000
2. Osnovni kapital 440.000 800.000
Prinosni kurs (1/2 x 100) 150 150

U bilansu fuzije u okviru nematerijalnih ulaganja ovde će se javiti goodwill u iznosu

razlike između procenjene neto aktive i knjigovodstvene neto aktive, što u našem primeru iznosi
260.000 =(660.000+1.200.000)-(600.000+1.000.000). U strukturi kapitala u bilansu fuzije ovaj
goodwill moze se tretirati kao premija pa će struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti:

1. Osnovni kapital (440.000+800.000) 1.240.000

2. Premija 260.000
3. Rezervni kapital (60.000+100.000+200.000) 360.000
4. Ukupan sopstveni kapital (1+2+3) odnosno (660.000+1.200.000) 1.860.000

Prosečni kurs. Ako se vlasnici preduzeća koje se pripaja i vlasnici preduzeća kome se
pripaja, odnosno ako se vlasnici preduzeća koja se spajaju u novo preduzeće ne mogu nagoditi da
li će se odnos razmene utvrditi na bazi bilansnog kursa ili na bazi prinosnog kursa, moguće je da

3 Prof. dr J. Rodić, dr G. Vukelić, dr M. Andrić “Teorija politika i analiza bilansa”,

Bankarstvo 2007., str. 372.

7
se kompromis nađe na bazi prosečnog kursa, a prosečni kurs je ustvari aritmetički prosek
bilansnog kursa i prinosnog kursa. U našem primeru, prosečni kurs je:

Preduzeće
A B
Bilansni kurs 120 125
Prinosni kurs 132 150
120+132 125+150
Prosečni kurs 126=( 2 ) 137,5=( 2 )
Odnos razmene 0,916366 1
odnosno 92 100

Dakle, vlasnici preduzeća A za 100 svojih akcija dobijaju 92 akcije preduzeća B. Budući
da vlasnici preduzeća A imaju 500 akcija po 1.000 dinara, sada će imati 460 akcija preuzeća B
od po 1.00 dinara. Razlika između osnovnog kapitala preduzeća A od 500.000 i osnovnog
kapitala koji se priznaje tim vlasnicima kapitala upreduzeću B od 460.000 u iznosu od 40.000 u
bilansu fuzije prenosi se u korist rezervnog kapitala, pa će struktura sopstvenog kapitala u
bilansu fuzije biti:

1. Osnovni kapital (460.000+800.000) 1.260.000

2. Premija 260.000
3. Rezervni kapital (40.000+100.000+200.000) 340.000
4. Ukupan sopstveni kapital (1+2+3) odnosno (660.000+1.200.00) 1.860.000

Pri sačinjavanju bilansa fuzije potraživanja i obaveze između preduzeća koja se fuzionišu
međusobno se prebijaju i ne unose u bilans fuzije. Logika ovog rešenja leži u tome da fuzijom
dva ili više preduzeća nastaje jedno preduzeće, jedno pravno lice, a jedno preduzeće ne može
samo od sebe potraživati niti može samo sebi dugovati jer je to besmislica.
Ilustracije radi, uzimamo preduzeće A i B iz našega primera. Svako od njih ima zaključni
bilans sačinjen radi fuzije, i bilans u koji je ugrađena procenjena vrednost neto aktive pri čemu je
struktura sopstvenog kapitala u tom bilansu urađena na bazi odnosa razmene koja počiva na
prinosnom kursu. Ti bilansi u sažetoj formi izgledaju ovako:

PREDUZEĆE A
AKTIVA Zaključni Bilans sa Zaključni Bilans sa
bilans ugrađenom PASIVA bilans ugrađenom
procenjenom procenjenom
vrednosti vrednosti

A. STALNA IMOVINA A. KAPITAL

(I+II) 300.000 360.000 (I+II+III) 600.000 660.000
I Goodwill 0 60.000 I Osnovni kapital 500.000 440.000
II Osnovna sredstva 300.000 300.000 II Premija 0 60.000
B. OBRTNA IMOVINA III Rezerve 100.000 160.000
(I+II+III) 600.000 600.000 B. OBAVEZE (I+II) 300.000 300.000
I Zalihe 250.000 250.000 I Obaveze prema
II Potraživanja 300.000 300.000 Preduzeću B 20.000 20.000
III Gotovina 50.000 50.000 II Obaveze prema
______________________ drugim poveriocima 280.000 280.000
C.AKTIVA (A+B) 900.000 960.000 C. PASIVA (A+B) 900.000 960.000

8
 PREDUZEĆE B
Zaključni Bilans sa Zaključni Bilans sa
AKITVA bilans ugrađenom PASIVA Bilans ugrađenom
procenjenom procenjenom
vrednosti vrednosti

A. STALNA IMOVINA A. KAPITAL

(I+II) 600.000 800.000 (I+II+III) 1.000.000 1.200.000
I Goodwill 0 200.000 I Osnovni kapital 800.000 200.000
II Osnovna sredstva 600.000 600.000 II Premija 200.000 200.000
B. OBRTNA IMOVINA III Rezerve 200.000 200.000
(I+II+III) 650.000 650.000 B. OBAVEZE 250.000 250.000
I Zalihe 350.000 350.000
II Potraživanja od
Preduzeća A 20.000 20.000
III Potrživanja od
Drugih dužnika 250.000 250.000
IV Gotovina 30.000 30.000
______________________ _______________________
C.AKTIVA (A+B) 1.250.000 1.450.000 C. PASIVA (A+B) 1.250.000 1.450.000

Bilans fuzije sačinjava se na osnovu bilansa sa ugrđenom procenjenom vrednosti

preduzeća A i B u kojima je struktura sopstvenog kapitala urađena na bazi odnosa razmene
zasnovane na prinosnom kursu, izgleda ovako:

Bilans fuzije na dan___________

AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (I+II) 1.600.000 A. KAPITAL(I+II+III) 1.860.000

I Goodwill 260.000 I Osnovni kapital 1.240.000
II Osnovna sredstva 900.000 II Premija 260.000
B. OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 1.230.000 III Rezerve 360.000
I Zalihe 600.000 B. OBAVEZE 530.000
II Potraživanja 550.000
III Gotovina 80.000
______________________ _______________________
C.AKTIVA (A+B) 2.390.000 C. PASIVA (A+B) 2.390.000

2. Postupci fuzije preduzeća

U privrednoj praksi i ekonomskoj teoriji različiti su motivi, a otuda i postupci fuzije ili
integracije preduzeća. Po pravili se razlikuju tri postupka ili motiva fuzije odnosno integracije
preduzeća, i to:

9
 1) horizontalne fuzije;
2) vertikalne fuzije
3) fuzije preduzeća preduzeća nastala koncetracijom kapitala.4
Horizontalne fuzije preduzeća predstavljaju integraciju preduzeća iz iste privredne grane –
to znači da fuzionisana preduzeća imaju i sličan proizvodni asrortiman. Motiv ovog postupka
fuzije je u iznalaženju optimalne veličine preduzeća – troškovi poslovanja fuzionisanih
preduzeća su visoki, a njihovom integraciojom postiže se efekat ekonomije obima i drugi
sinergetski efekat. Mnogi troškovi poslovanja u preduzeću koje je nastalom fuzijom kreću se
degresivno.
Vertikalne fuzije predstavljaju integraciju preduzeća koja su međusobno povezana
poslovanjem (javljaju se kao dobavljači odnosno kupci). Pomenuta preduzeća imaju proizvodne
programe koji su međusobno komplemetarni (dopunjuju se) ili su ta preduzeća fazno povezana u
procesu reprodukcije.
Fuzija preduzeća nastala koncetracijom kapitala predstavlja tzv. fuziju deversifikacije
budući da fuzionisana preduzeća imaju različiti proizvodni asortiman a uz to nisi ni međusobno
poslovno povezani. Prema tome, ovim postupkom fuzije dolaze do ukrupnjavanja kapitala i
jačanja pozicije preduzeća koje je nastalo fuzijom.

3. Razlozi fuzije preduzeća

Imajući u vidu navedene motive i postupke fuzije preduzeća očigledno da su i vrlo različiti
razlozi i ciljevi integracije preduzeća. Ipak, bez obzira na oblik, motiv i postupak fuzije
preduzeća treba da obezbedi:
1) racionalnije korišćenje sredstava za proizvodnju i drugih kapaciteta preduzeća,
2) postizanja sinergetskih efekata na tržištu nabavke i tržištu prodaje,
3) povećanje serije proizvodnje,
4) specijalizaciju proizovdnih asortimana,
5) porast učešća na tržištu nabavke i tržištu prodaje,
6) povećanje kreditne sposobnosti putem koncetracije kapitala fuzionisanih preduzeća,
7) povećanje ekonomske snage i uticaja na okruženje,
8) finansiranje istraživačkih i razvojnih projekata,
9) saniranje pojedinih preduzeća koja su trenutno insolvetna, ali koja imaju poslovnu i
razvojnu perspektivu,
10) smanjenje konkurencije i sl.

4
dr R. radovanović, dr K. Škarić – Jovanović “Koncepcije bilansa”, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd 1997., str. 110.

10
 4. Vrste bilansa fuzije

Uobicajeno razlikvoti dva bilansa fuzije, i to:

1) Bilansa fuzije preduzeća kaja se pripajaju ili spajaju, tj. bilans fuzije pripojenih ili
spojenih preduzeća ( bilansi fuzionisanih preduzećca) i
2) Bilans fuzije preduzeća u koje je izvršeno pripajanje i bilansa fuzije preduzeća nastalog
spajanjem (pravi bilans fuzije ili bilans preduzeća koje je nastalo fuzijom).5
Bilansi fuzionisanih preduzeća se moraju sastaviti na osnovu istih načela bilansiranja, istih
pravila procenjivanja i na isti dan. To je zbog toga da bi bila omogućena agregacija tih bilansa u
pravi bilans fuzije. Fuzionisana preduzeća sastavljaju bilans stanja i bilans uspeha koji imaju
karatket završnog računa ili redovnog godišnjeg zaključka. Sastavljanje bilansa fuzionisanih
preduzeća je motivisano mnogim razlozima, kao na primer:
♦ bilansom fuzije fuzionisana preduzeća polažu račun o svom dosadašnjem poslovanju,
♦ bilanskom fuzije fuzionisana preduzeća utvrđuju vrednosti imovinskih delova koji se
unose u preduzeće nastolo fuziojom. Naime, fuzionisana preduzeća u svojim bilansima fuzije
utvrđuju: a) vrednost čiste imovine ili neto aktive (razlika između ukupne aktive i obaveze
preduzeća), b) prava preduzeća, c) visinu njihovog udela u preduzeću koje je nastalo fuzijom, d)
kurs ili paritet zamene akcija fuzionisanih preduzeća za akcije preduzeća koje je nastalo fuzijom.
Pravi bilans fuzije je bilans preduzeća koje je nastalo fuzijom a sastavlja se na osnovu
bilansa fuzionisanih preduzeća. Naime, na osnovu bilansa fuzionisanih preduzeća sastavlja se
tzv. zbirni ili zajednički bilans preduzeća koje je nastalo fuzijom. Ovaj bilans fuzije pokazuje
vrednost aktive i pasive sa kojom preduzeće nastalo fuzijom počinje sa poslovanjem.
Istovremeno, pravi bilans fuzije je podloga za otvaranje knjiga preduzeća koje je nastalo fuzijom.
Inače, pravi bilans fuzije se statavlja pod onim datumom pod kojim je izvršeno spajanje
odnosno pripanje – to je datum registracije preduzeća koje je nastalo fuzijom. Rezultati i efekti
poslovanja fuzionisanih preduzeća od dana sastavljanja njihovih bilansa fuzije do dana
okončanja procesa fuzije se dodeljuje preduzeću koje je nastalo fuzijom ( u skladu sa principom
ili klauzulom retroaktivnosti fuzije).
Pri sastavljanju pravog bilansa fuzije najveći problem koji treba rešitij je pitanje
utvrđivanja visine udela fuzionisanih preduzeća u imovini preduzeća koje je nastalo fuzijom. Taj
problem se u praksi reševa na bazi vrednosti fuzionisanih preduzeća. Za ove potrebe vrednost
fuzionisanih preduzeća se utvrđuje alternativno:
♦ na osnovu vrednosti supstance ili imovine preduzeća (prema tome na bazi bilansne
vrednosti ili kursa);
♦ na bazi prinosne vrednosti preduzeća ili sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova
(to je prinosna vrednst ili kurs);
5drR. radovanović, dr K. Škarić – Jovanović “Koncepcije bilansa”, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd 1997., str. 111.

11
 ♦ na bazi proseka vrednosti supstance i prinosne vrednosti preduzeća (razlika te dve
veličine, po pravilu, predstavlja Goodwill preduzeća) i
♦ na osnovu tržišne ili berzanske vrednosti preduzeća (tržišna ili berzanksa cena ili kurs).
Savak od pomenutih veličina se koristi kao podloga za procenjivanje preduzeća. Međutim,
u konkretnoj situaciji, tj. kod konkretne fuzije učesnici se opredeljuju za jednu vrednost koje nije
pobijena. Drugim rečima, svako fuzionisano preduzeća ima diskreciju da samostalno procenjuje
svoju vrednost, ali to njegovo pravo je objekat preispitivanja, revizije i pobijanja od strane drugih
učesnika fuzije.

12
 Zaključak

Bilans fuzije se sastavlja u slučajevima kada dolazi do integracije ili fuzije dva ili više
preduzeća. U privrednoj praksi razvijenih kapitalističkih zemalja, u njihovom zakonodavstvu i u
njihovoj stručnoj literati, postoje dve vrste bilansa fuzije:
♦ fuzija pripajanja i
♦ fuzija spajanja.
Fuzija pripajanja ili preuzimanja predstavlja proces likvidacije jednog preduzeća sa
preuzimanjem njegovih sredstava i obaveza od strane drugog postojećeg preduzeća ili
preuzimanje dva ili više preduzeća od strane jednog već postojećeg preduzeća. U ovim
slučajevima pravnu i ekonomsku samostalnost gube pripojena preduzeća, dok postojeće
preduzeće zadržava svoju pravnu i ekonomsku samostalnost i nastavlja sa poslovanjem.
Fuzija spajanja (stapanja) predstavlja proces likvidacije dva ili više preduzeća i stvaranje
potpuno novog preduzeća koje se upisuje u sudski registar. U ovim slučajevima sva spojena
preduzeća gube pravnu i ekonomsku samostalnost. Međutim, kao što je rečeno, stvara se novi
ekonomski i pravni subjekt.
Prema tome, preduzeća koja se pripajaju ili spajaju, tj. pripojena ili spojena preduzeća (to
su fuzionisana preduzeća) prestaju da postoje preregistracijom preduzeća u koje je izvršeno
pripajnje ili registracijom preduzeća koje je nastolo spajanjem ( to su preduzeća nastala fuzijom).

13
 Literatura:

1. Bogetić dr Pavle. : Analiza bilansa, Ekonomski fakultet, Podgorica 2000.godina

2. Ilić dr Gavrilo, Radovanović dr Radiša, Škarić–Jovanović dr Kata : Finansijsko

računovodstvo, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1991.godina
3. Rodić dr Jovan, Vukelić dr Gordana, Andrić dr Mirko. : Teorija, politika I analiza
bilansa, Beograd, 2007.godina
4. Radovanović dr Radiša, Škarić–Jovanović dr Kata : Koncepcije bilansa, Beograd,
1997.godina
5. Ranković M. dr Jovan: Specijalni bilansi, Proinkom Beograd, Beograd, 1996.godina

6. Ranković M. dr Jovan: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd 1992.godina

7. Romić dr Lidija : Teorija bilansa, Ekonomski fakultet u Subotici, Subotica, 1999.godina

14