Cn r n,ll&l: lt.

{il, {
Kt4/tt69
Sigmund Frojd

Urednik
MIRJANAMTLOSAWJEVIC
ANTROPOLOSKI
OGLEDI
KULTURA . RELIGIJA . UMETNOST

Priredio
Zarko Trebieianin

Drugo izdanje

PROSVETA
O PROSVETA
 PREDGOVOR

FROJDOVO SHVATANJE
LJUDSKE PRIRODE I KULTURE

Psihoanaliza, originalno udenje Sigmunda Frojda, u samom po-

ictku bilaje tekjedna nova, revolucionarna vrsta psihoterapije,
tla bi ubrzo postala sveobuhvatna teorija lidnosti i prodoran me-
lod ispitivanja dubinskih, nesvesnih struktura i procesa. Danas
rnnogi smatraju da je psihoanaliza odavno prevazi5la granice
psihologije i psihijatrije i da je postala osobena i izazovna antro-
polo5ka teorija, heuristidki plodno udenje o doveku i o nastanku
Ei,r6rrnore'i{3 r1)34fl FeciPaAa
i tunkciji mnogih kulturnih i druStvenih institucija.
5n6nrcrci.a 'Dyr. K.apaunir" - 3aesAapa
Za Sigmunda Frojda nije bilo sporno da je psihoanaliza
pozvana da bude i jedna nova teorija ljudske prirode i kulture.
Prema ovom psihoanalitidaru i misliocu psihoanaliza je pre-
vashodno odredena svojim metodom, a ne gradom na koju se
odnosi. Metod psihoanalize moZe se uspe3no primeniti kako u
istraZivanju kulture, mitova, religije, obreda i umetnosti, tako i u
proudavanju snova ili simptoma, a da mu se ne dini nasilje, jer u
svim ovim pojavama vaZnu ulogu igraju skriveni nesvesni pro-
cesi koji se jedino psihoanalizom mogu dokuditi.

ANALIZA KULTURE I RELIGIJE

Problemom kulture i njenog nastanka Frqd je podeo da se

bavi vei u studiji Totem i tabu (1912-1913). Kulturu tvorac psi-
hoanalize defini5e kao ,,celokupnt zbir postignuia i ustanova po
kojima se na5 Zivot razlikuje od iivota naiih Zivotinjskih predaka i
l<oje sluZe dvema svrhama: za3titi doveka od prirode i uredenju
odnosa medu ljudima"r. Mada mu to nije bila prvobitna namera,
rFrojd, S., Nelagodnost u kulturi, ODSF, knj. 5, Matica srpska,
Novi Sad 1984, str. 293.
riHn,0p {i9id1
aL{
 (6)
Frojd je izgradio jednu radikalno kritidku teoriju kulture i njenih
glal'nih institucija i tvorevina, morala, religrje, vaspitanja itd.
Proudavajuii etiologiju nevr oza, otac psihoanalize j e veoma
rano do5ao do zakljudka da se druSwo i kultura sa svojim shogim
moralnim nonnama oStro suprotstavljaju seksualnom nagonu, po-
ku5avajuii da ga zauzdaju i ukrote, a Sto desto dovodi do ozbiljnih
psihopatolo5kih posledica. Joi u spisu iz 1908. godine, ,,Kulturnf,
selrsualni moral i moderna neurotitnost, on kaZe: ,,Iskustvo nas
uii da za veiinu ljudi postoje granice preko kojih njihova konsti-
tucija ne moZe slediti zahteve kulture. Svi koji hoie da budu ple-
menitiji nego Sto to dopu5ta njihova konstitucija zapadaju u neu-
rozu; oni bi se bolje oseiali kada bi bilo moguie da budu rdaviji.,,2
A u slavnom Uvodu u psihoanalizu ol,u svoju misao Frojd dovodi
do logidkog whunca: ,,Mi, dodu5e, nismo reformatori vei samo
posmahadi, ali ne moZemo a da ne posmatramo kritidkim odima,
pa smo naSli da je nemogucno da budemo na strani konvencio-
nalnog seksualnog morala i da visoko cenimo nadin na koji dru-
Stvo poku3ava da praktidno uredi probleme seksualnog Zivota. Mi
moZemo druStvu lepo radunom pokazati da ono Sto druStvo naziva
svojim moralom staje vi5e Lrtavanego Sto sAmo vredi, i da njego-
vo postupanje niti podiva na istinitosti niti svedodi o mudrosti.,,3
U svojoj kitici kulture Frojd ne zanemaruje ni odnos nje-
nih instifucija prema drugom vaZnom nagonu a to je agresiu-
nost. Kulfura svojim mehanizmima i prenosnicima nastoji da za-
luzda i za svoje potrebe upotrebi dovekove destruktivne sklo-
nosti koje predstavljaju najveiu opasnost za kulturu. Nerazum-
noje i sa stanovi5ta psihoanalize, psiholo5ki neopravdano zahte-
vati, kao Sto to nalaZe hri5ianstvo, da dovek ljubi bliZnjega svo-
ga. Usled preteranog odricanja od agresivnosti javlja se nepod-
noSljivo oseianje krivice i neuroze.
Uprkos svim naudnim i tehnidkim pronalascima, dovek je,
kaZe Frojd, i danas duboko nesreian u kulturi kojuje samizgia-
dio. Naime, istraZivanje ljudskih problema i nezadovoljstuuu u ful-
':Frojd, S., ,,Kuhumi" seksualni ntorttl i moderna neurotiinost,
Kultura, Beograd 1982, 57-58.
:Frojd, 5., Uvod u psihoanalizu.
ODSF, knj. 2, Matica srpska,
Novi Sad 1984, str.406.
(7)
trrri pokazuje,,daje cena kulturnog napretka plaiena gubitkom
rri ivanja sreie zbogjadanja oseianja krivice".
Frojdovo istraZivanje raznovrsnih vidova nelagodnosti i
yr;rtrr jc u savremenoj civilizaciji i druStvu, nastavili su brojni psi-
lrtxrrralitidari - od Adoma, Markuzea, Rizmana i Froma, preko
I olcncera do Leia i Vederila.
Frojd se tokom detiri decenije u vi5e navrata vraiao pro-
Irlerriura religije, okultizma i misticizma. Odigledno je ovaj
srrrcli rrislilac i veliki skeptik bio u velikoj meri opdinjen pro-
lrlerrr irra religije.a
Religija je, smatrao je Frojd joi u samom podetku svog
lrrrvljcnja ovim fenomenom (1907), jedna vrsta kolektivne, opite-
llrulskc opsesivne neuroze, koja Stiti pojedinca od individualne
r r('ur1)zc. Opsesivna neuroza, takoreii individualni religLjski ritu-
:rl. plcdstavlja patolo5ki pandan religije kao druStvene institucije.
l'oslu.ji zapanjujuia slidnost izmedu prinudnih radnji opsesivnih
rrerrnrtidara i verskih obreda religioznih ljudi. Kao Sto religiozni
*ovck mora u odredeno doba dana ili nedelje da izvr5i neku ritu-
rrlnrr radnju (urnivanje, moliwa i sl.), tako i opsesivni neurotidar
nror.r u odredeno doba da, na primeq opere ruke, jer izostanak ri-
Irrrrlrrc akcije izaziva oseianje intenzivne anksiomosti. Njihov
r.li,rivoni cilj je isti: odbrana od nesvesnih iskuienja i spredavanje
l.rrzrrc koja sledi za potisnute seksualne i agresivne Zelje.
f,-rojci se u delu Totem i tabu pozabavio problemom na-
:;lrrrrkir religijskih zabrana. Poreklo religije i morala on je pro-
uriuo u davno izvr5enom praubisfiu oca-tiranina od strane udru-
/('nih pobunjenih sinova, u edipovskom odnosu sina prema
ot rr. Dva glavna tabua totemistidke religije tabu incesta i tabu
rrlrijrrnja totemske Zivotinje - predstavljaju druStvene zabrane
tlvcjrr ncsvesnih Edipovih i,el1a (da spava sa majkom i ubije
,,ur). ltcligija nastaje kao reakcija na oseianje krivice i kajanja,
I'ojc.jc nastupilo posle ovog gnusnog dina oceubistva. Bog nrje
rristl clrugo do ubijeni praotac, kojije sada, usled kajanja, u ma-
:rlr sirrova krajnje idealizovan. Totemska Zivotinja je supstitut,
/ir ucna za oca, a njeno po5tovanje je prvi oblik religije, koji po-
li*f, S., Totem i tabu,Matica spska, ODSF, knj. 4, Novi Sad 1970,
'.t .tll 272.
 (8)
diva na oseianju krivice i kajanju zbog udinjenog nedela. Tako
se na primeru totemizma moZe najlak5e otkriti psiholo5ki temelj
svake religije.
Docnije, a narodito tt Buducnosti jedne iluzije (1927),
Frojd sve vi5e naglaSava da religrja nastaje kao odgovor doveka
na doZivljaj vlastite slabosti i bespomoinosti.5 Po Frojdu, dakle,
Bog je zamenazaidealizovanog oca, a religrja je iluzija koja na-
staje kao odgovor na dovekov doZivljaj vlastite nemoii. To vr-
hunsko, svemoino bice dini za ljude upravo ono ito je otac ne-
kada davno dinio * ili nam se samo tako dinilo - zanas dok smo
bili deca. Bog je nebeski supstitut idealizovanog zcmnog oca.
Religqa koja zadovoljava dovekove osnovne potrebe, sma-
tra Frojd, irna tri funkcrje. Pnro, ona zadovoljava dovekovu Zeci
za saznanjem. Drugo, pruZa mu utehu u nesreii. I treie, zadovo-
ljava potrebu za pravdom i dobrom, jer izdaje zabrane i ograni-
denja, te propisuje ispravan nadin Zivota. Sva ova tri razlidita
dela religije (kosmogonija, obecanje sreie i etika), zapravolpo-
tidu iz istog izvora iz shvatanja Boga-stvoritelja kao idealizo-
vanog, svemoinog i strogog oca.
Religrjske dogme su, smatra Frojd, racionalno neubedljive
,,svete istine", koje, uprkos tome, imaju veliku subjektivnu uver-
ljivost. Reiigijske dogme su nedokazive, ali doveku drage iluzi-
je, koje nisu zasnovane ni na dinjenicama ni na razumu. A pod
iluzijom Frojd je podrazumevao ne bilo koju gre5ku u miiljenju
ili zabludu, vei onu koja je motivisana nekom snaZnom ljud-
skom Zeljom, potrebom, nagonom. Upravo zato 3to su to iluzije
(a ne obidne greSke u mi5ljenju), naivno je verovati,'kao Sto su
to mislili prosvetitelji, da ie racionalnim argumentima biti sa-
vladana uverenja koja podivaju na leljana i afektima.
PSIHOANALIZA ACRESIVNOSTI I RATA
U osnovi ratova izmedu driava ili religija leZi neiskore-
njiva agresivnost, smatra otac psihoanalizc.
5Frojd, S., Buducnolt jL'tltrt
iltr:ijt'. ./.,rvod za udZbcnikc
tavna sredstva, Beograd 2(X)2, str. l5.16
(9)
l'o liro.jdu, dovekovo destruktivno pona5anje nije stedeno,
('no ponaSanje, vei je rezultat primarne nagonske potrebe,
',nr(
rrrrrilL'rc ugrcsivnosti, te ima dalekoseZne implikacrje na razu-
nr( \ rrlc ratova i revolucija. Prema osnivadu psihoanalize, veli-
I r r LrrrrvisLrkobi ljudskih zajednica, verskih grupacija idriava
i,,,t ( )\'( ) srr ncizbeZni poSto je ljudska agresivnost neiskorenj iva.6
I I svon'r duvenom pismu ,,Zaito rat?" (1933), upuienom Ajn-
,r,r;rrrr. I rrr;tl vidi jedan od glavnih motiva za rat u dovekovoj
rn,rrlr'ntrj sklonosti ka zlu i destrukciji koja je izvedena iznago-
rr,r ',rrrrti. Itatna razaranja, masovna mudenja iubijanja, nekon-
rr,l1 ,;111;1 provala sadizna i destrukcije mogu da iznenade samo
,
'n, ,,r ror irlistc" i humaniste koji vole da se uljuljkuju u prijatnoj
rlrrrp tLr jc iovek bogoliko i altruistidko stvorenje u kojem nema
r '\ ,,r no rrilvih nagona i namera. Kritikujuii ove humanistidke za-
l,lrr, 1,. lrr.trirl u dclu Nelagodnost r,t kulturi kaZe: ,,Nevina5ca, na-
r r, n(' vtrlc tla inr se pomene urodena sklonost doveka 'zltJ', agfe-
r1r ,lt strLrliciii, a tirne i svireposti. Bog ih je sfvorio po oblidju svo-
',r ',;rr rsenslva i nil<o ne Zelida se podseti koliko je te5ko spojiti
-
rrlrrl.r'i u\'cnrVanjLr hn5ianske nauke njegow svemoi ibezgra-
rru tlolrrotu i ncsumnjivo postojanje zla. Davo je postao najbolji
"r,
r'r,r)\oi zrr izvinjcnje Boga. Preuzeo je na sebe ekonomsko raste-
1, r lnlr'. islrr ulogLr koju ima Jevrejin u svetu arrlevskih ideala".
I ro jtl jc, takode, o5tro kritikovao i marksistidko udenje, po
I rrlr nr tie rlrsilnint ukidanjem privatne svojine biti stvoreno je-
,lrr,, lrt'sliorrlliktno drr:Stvo sloge i ljubavi u kojem nema mesta
i
,r r,rl socijalnc sukobe. Ovo shvatanje Frojd smatra neo-
,l'r\ ()nr rlrrzi.jorn, jer se ukidanjern privatne svojine ljudskoj ag-
', ,rr rrosli otlLrzinta samo jedno orude, nesumnjivo znadajno, ali
;', l, rlrro i ne najznadajnije. Agresiju nije stvorila privatna svo-
lrrr,r lt' n jcrrirn ukidanjern ljudi neie postati manje nasilni, vei
I ( ..rno trtll nrolati umesto burZuja da nadu novi objekt agresi-
1, li, r olrrcionarni bolj5evizam svoju kohezivnost temelji na pro-
I'o I lrjtlu. ratovi neie prestati sve dotle,,dok narodi Zive pod
r,l ,, r,rzlri rlinr cgzistencijalnim uslovima, dok toliko razlidito cene
r' ,lrrrr.r u rvotl po.jcdinca i dok mrZnja koja ih razdvaja predstavlja
,' .n.r/nu psihiiku motivacionu silu" (,,Aktuelna razmatranja o ratu
r ,l
i nas- ! ,,,rrr r l':ilrounulizct irat,\r. Martinovii, Z.iWt.,NorveSko lekar-
1,,,lr rr,,tr o. llcogr-ad 2001, str. 9)
 (10) (11)

gonu neistomi5ljenika, ,,neprijatelja". Po Frojdu, sasvim je ra- ,,n. slo povezuje putem simpatije, dulnih veza, prijatelj-
l.iLrile
zumljivo zalto izgradivanje komunistidkog druStva ima kao psiho- .tr:r r Iiuiravi opire se ratu, mrZnji i destrukciji. Dalje, drugi lek
lo5ku podr5ku nemilosrdno proganjanje ,,zlih" burZuja. Ali od- .'.r rrrl iciovckova sposobnost identifikacije i saoseianja sa svo-
lrrrr lrlizrr.jirtta.l, najzad, brana mrZnji koja dovodi do
grozota
nrah i upozorava: ,,Zabrinlto se pitamo Sta ie Sovjeti uraditi ka-
da istrebe blurlluje?"1 r.rt;r 1r'sl0 liuclski tazum. Glas dovekovograzuma, kao i sve ono
Prvi svetski rat,zamnoge intelektualce neobja5njiv i grozan, '.trr rrtli ra razvoj kulture, istovremeno radi protiv rata.
Frojda, makar u teorijskom smislu, nije iznenadio upravo zato jer Ijcnonrcn rata nije samo jedno od polja primene psiho-
je bio u skladu sa njegovim pesimistidkim pogledom na ljudsku ,rrr,rlrzt'. vci ie on podstakao i nastanak Frojdove teortje agresiv-
prirodu. ,,Ne sumnjam da ie dovedansfvo iziii na kraj dak i sa rrrlrlr. krr) i njegove antropolo5ke teorije u celini. O tome sve-
ovim ratom, ali zacelo znam daja i moji sawemenici vi5e nikad ,l,rr t slctlccc Frojdove redi, napisane ratne 1917: sad skreni-
',A
rr ;,.;,['11... na veliki koji joS uvek pusto5i Evropu, pomislite
neiemo videti veseo svet. Odvei je gnusoban. A najtuZnije u ii- rat
tavoj stvari je Stoje ispao upravo onakav, kakvim bismo, u naiim r,r n('rlnrcnro mno5tvo brutalnosti, svireposti i laZljivosti 5to se

psihoanalitidkim odekivanjima, zami5ljali doveka i njegovo pona- ,,r,1 ';nrtriu Siriti po kulturnom svetu. Verujete li vi, zbilja, da bi
pusti
5anje", pi5e Frojd u jednom svom pismu duvenoj Lu-Salome. Na ;,,lrr;r ilku ncsavesnih dastoljubaca i zavodnika uspela da
nrnogobrojna zgraLavanja du5ebriZnika i humamsta pred doveko- , l;rncl svc te zle duhove, da milioni onih koji su vodeni nisu
vom ,,bestijalno5iu", otac psihoanalize ironidno je odgovorio: ,,Na- l.rrrr zlicrlno s vodama? Usudujete li se da se i pod tim okol-
5i sunarodnici zapravo nisu pali tako nisko koliko smo se bojali da !',',lunr borite za iskljudivanje zla iz du5evne konstitucije dove-
jesu, jer se nikada nisu ni uzdigli tako visoko kako su verovali". I il\ ('1
Bilo bi pogre5no misliti da Frojd obja3njava rat iskljudivo
psiholo5kim diniocima, odnosno da zapada u greiku redukcioni-
zma, psihologizujuii jednu dramatidnu makrosocijalnu pojavu. I'S I I IOANALIZA UMETNOSTI I KNJIZE'VT{OSTI
Frojd u traganju za korenima rata ne razobll(ava samo mradnu
llsiina psihoanalitidka istraZivanja umetnosti najviSe su se
nagonsku prirodu pojedinca, vei pokazuje i tamno lice driave. h

,,Pojedinadni gradanin u ovom ratu moZe sebe sa uZasom ubedi- 1,, r l r I r sl umetnikom, egovim kompleksima, nesvesnim mo-
r r r i t.t.r nj

ti u ono Sto mu povremeno prolazi kroz misli i u mirnom dobu
- da je drLava zabranila pojedincu da dini prestupe, qli ne zato
$to Zeli da ih ukine, ve( zalo 5to Zeli da ih monopolizuje, kao so
i duvan", pi5e Frojd.s
Po5to rat pojedinca Zivotno, du5evno i duhovno ugroLava,
Frojd je smatrao daje to sasvim dovoljan razlogzarazmiSljanje
o tome kako se moZe svesti na minimum moguinost izbijatja
Irr rrur i konlliktima, kao i uticajem psiholoikih dinilaca na umet-
rrr, l'o rlckr. Funkciju umetnosti Frojd je video kao neku vrstu le-
l,,r r rurrkrl<ttadc za patnju i nesreiu koju podnosi pojedinac pod
l,rru()nr tlruitvonih ikulturnih zabrana. Ono Sto
je druStvo naj-
'.tr.zt' zrrbranjrvalo i Sto se potiskivalo u nesvesno, a to su snaZ-
r!{ r rs()ci.illnc infantilne Zelje (narcistidke, egzibicionistidke, ego-
r',t rr l.r'. i nccstuozne, sadistidke, mazohistidke, destruhivne), umet-

rata. U pomoi protiv nagona destrukcije Frojd priziva Eros. Sve
?Frojd, S., Nelagodnost u kulturi, ODSF, knj. 5, Matica srpska,
Novi Sad 1984, str. 322.
S,,Aktuelna razmalranja o ratu i srlrti", u Psihoanaliza i rat
(Zb.), ur. Martinovii, 2. r tvt., Norveiko lckarsko dru5tvo, Bcograd
2001, str. 12.
rr,,';t lri tlopustala da se zadovolji makar na prikriven i halucina-
t,,rn nirai;1. .lcdno pesnidko delo je kao i san na javi, predstavlja
t,r,,,lrrzellli i supstitut dedje igre, a omoguiava nam da se oslo-
l,,,,lrrn,,rurpctosti ida crpemo ogromno zadovoljstvo iz dubokih
''l rrritl^ S.. LJvocl u psihoanalizu, ODSF, knj. 2, Matica srpska,
I l, rr r )i:rrl l()1t4. str. 136.
 \t2)
i nepristupadnih nesvesnih izvora.r0 Frojdje analizirao likovna i
vajarska dela Leonarda da Vindrja i Mikelandela, ali je, ipak,
najveii i najdublji doprinos dao istraZivanju knjiZevnosii.
U ovoj oblasti klasidna je Frojdova studija Dostojevski i
oceubistvo (1928). U tom delu_Frojd odaje priznanje Dostojev_
skom kao velikom piscu, stavljajuii ga rame rzrame sa Sek-
fpflom i ocenjujuii Brucu Karamazove kao,,najveii roman koji
je.ikad
lupir_-": a poglavlje o Velikom Inkvizitoru kao ,jedn'o
od najvi5ih dostignuia svetske knjiZevnosti,,. Veliki psihoanali_
tidar ovde zapaLa da ne moZe biti sludajno da se tri najveia
remek-dela celokupne svetske knjiZevnosti
-
Kralj Ertip
Sofokla, Hamlet Sekspira i Braia Kiramazovi Dostojevskog'-
bave temom oceubistva. Najveii deo studije Dostojevski i ie-
ubistvo u stvari predstavlja Frojdovu pronicljiru i uzbudljiru
patobiografsku analizu lidnosti Dostojevskog i posebno njego_
vog Edipovog kompleksa."
Mnogobrojne docnrje psihoanalitidke studije velikih pisa_
ca zanemarile su Frojdovo upozorenje da pred problemom pi5_
devog talenta ,,psihoanaliza mora da poloZi oru-je,,. Nedopusti_
vo je, na primer, Sekspirovo delo svesii na gradu za klinidku stu-
diju sludaja, na puki psihoanalitidki materijal, jer time poni5ta_
vamo onu bitnu umetnidku i estetsku dimenziju piidevog stvar_
alaitva. Stereotipno ,,pronalaZenje', u lidnojti pisca njegovih
,,fiksacija", ,,potisnutih Lelja" 1li brojnih ,,kompleksa,; delule
monotono, zamorno, a ni5ta vi5e ne doprinosi razumevanju nje_
gove literarne tvorevine nego Sto to dini ,,otkiie,, da pisic ima
jetru ili bubrege, dobro kaZejedan teoretidar kjiZevnoiti.
_ Psihoanalitidko glediSte, medutim, samo u rukama dobrog
znalcaknjlievne teorije omoguiava da se prodre dublje u odgol
netanje one skivene arhitektonike knjiZevnog dela koja zauvek
ostaje nedokudiva kritidaru koji previda dimenziju n.iu.rnog u
tumadenju sveta literature. Analitiiki orrjentisan kitidar, nu orio-
lu indicija u manifestnom sadrZaju dela, tumadeii, dakle, ono Sto
loFrojd, S.,
,,Pcsnik i lirr-rtaziran-jc.., u psihoanalizd i telepatija,
Grafbs, Beograd 1987.
I'Frojd, S.,
,,Dostojevski i occutristvtt', u l: kulture i umetnosti.
ODSF, knj. 5, Matica srpska, Novi Sltl l9t{4.
(1 3)
1, r l, r r r r lrr isutlro, otkriva i ono Sto je odsutno a bitno za razumev a-
I
rr;r l,rlL'rtlrrog sadrZaja teksta.
I ovoi hermeneutidkoj veitini odgonetanja tajnog i odsut-
rr,'1' ,111;rl;1 onog 5to je manifestno, od bitnog znahja jepoznava-
rrg, p,,11111;11111litidke ve5tine tumadenja snova. Istina, postoji vaZna
r.r.'lrl;r rzrrrcrlu individualne psiholo5ke tvorevine, kao Sto je san, i
.,'{ rt.rln('. liulturne fvorevine kakvo je literamo delo. Zato Frojd
,l,i,.:( )r;rvr tlu.jc san ,,potpuno asocijalan du5evni produkt; on nema
t.r ,l,r srropiti drugima...". SuStinska, struktuma slidnost izmedu
rr.r r Lrryizt'vnog dela je u tome Sto su oba kompromisne tvorevine,
il 1,, |1 il ill vilZrtr-r ulogu igraju skrivene nesvesne tendencije i proces
r ', rp.11 ;11,;111;1s. ito dovodi do neprozimosti i zagonetnosti ovih poja-
i,r L.1nn jc. otud, neophodno tumadenje. Za razumevanje slo-
' n,,r' snrislir knjiZevnog teksta, za de3ifrovanje njegovih nera-
'rrrrrl;rr rlr ili viiesrnislenih mesta nuZno je poznavati jezik i re-
r,I pl' 11 .
"'' rrrctufirrc i metonimije pesnidkog teksta mnogo se dub-
11, r,rzurrrt'ju irl<o znamo mehanizme pomeranja, saLimanja, simbo-
!r.'.rr r;t' Lojirrur sc tako obilato sluZi nesvesno u pisanju teksta sna.
I r,'1rl 1r' hlizuk ntodemirn tumadima literature i po svom isticanju
r r. r, lr lt' t n n i nirc i.j c sirnbola, odnosno otkrivanju vi5eznadnosti
t knji-
', \ rrrlr l\,()rcvirrir ,,Svaka pesnidka ideja, kao i neurotidki simptom,
t,.trr ( o(l viie rrcgo jednog impulsa u pesnikovoj du5i i dopuSta
' r',t ,tl ;t'rlnou turradenja", pi5e F ojd.'t
l'srlrorrrraliza-jc, moZe se zakljuditr, u istraZivanju knjiZev-
r!,,,Ir rrirIl)l(xlrri.ja kao metodoloiko uputstvo za istraLivanje \a-
r, ntn(|l', srrrislu i strukture literamog dela a ne kao kuta primena
,r r r, r I r I rr' I c tkrl< t rinc u ritualnom dekodiranju knjiZevnog teksta.
3
I
I
I
It0J I)OVA ANTROPOLOSKA TEOzuJA
l rojtkrvo psihoanalitidko shvatanje ljudske prirode u srediSte
t, rr 11, r :;lt'pt' niruonske sile i nagla5avaznahj dinamidki nesvesnog.
' I rrr;tl. 5..'lirnutenje srrova, ODSF, knj. 7, Matica srpska, Novi
.,,1 t,)ti.l
' I rclr jt'irrrrin, 2., ,,Psihoanalitidki rnetod u istraZivanju knjiZev-
!!', rr l'trltrtloyijtt, I 2, 1986.
 (14)
Frojdova filozofska antropologija je ,,pesimistidka" jer uka-
ztje na postojanje izvorne i neiskorenjive agresivnosti i destruk-
tivnosti u doveku, kao i na prevlast iracionalnih i nesvesnih sna-
ga ljudske psihe nad racionalnim i svesnim. Ali, bilo bi pogre5no
misliti da je otac psihoanalize mislio da je dovek iskljudivo zao,
sebidan i destruktivan. ,,NaSa namera nije da sporimo plemenite
teZnje ljudske prirode, niti smo ikada udinili neito da bismo im
potcenili vrednost. (...) Mi se zadrLavamo na zht u doveku s
jadim naglaiavanjem samo zato Sto ga drugi spore, dime du5evni
Zivot ne postaje, dodu5e, bolji, ali postaje nerazumljiv.'ora
U doba nastanka psihoanalize dominantna je bila prosve-
titeljska i racionalistidka antropolo5ka teorija. Prema ovom mo-
delu doveka, ljudsko biieje svesno, racionalno i slobodno biie.
Krajem devetnaestog veka tvorac psihoanalize je svojim izu-
davanjima bolesnih i normalnih psihidkih pojava, neuroza i sno-
va uzdrmao ovu ulepianu i racionalistidku predstalu o doveku.
Svojim epohalnim delom, Tumatenje snova (1900), u kojem je
skivena ditava jedna radikalno nova filozofija doveka, Frojd je
napravio kopernikanski obrt u modemoj antropolo5koj misli.
Sva ta nova teorija ljudske prirode, odnosno njeno jezgro,
zgusnuto je u jednu kljudnu redenicu: San je prilcriveno ispunje-
njejedne potisnute ielje. Covekje, dakle, biie neostvarenih Ze-
lja i infantilnih deZnji. Ovo moZe da izgleda protivredno tvrdnji
psihoanalize da psihidkim Zivotom dorninira princip zadovolj-
stva. Ali, podseia Frojd (1930), program principa zadovoljstva
je u sukobu sa celim svetom, mako i mikokosmosom. ,,Uop5te
ga nije moguino sprovesti, protivi mu se ceo poredak vaseljene.
Moglo bi se reii da plan stvaranja sveta nije sadrZao nameru da
doveku da sreiu. Ono 5to se sreiom naziva... potide obidno od
iznenadnog zadovoljenjajako nagomilanih potreba, a po svojoj
prirodi je moguina samo kao epizodidan fenomen. Svako pro-
duZavanje situacije koju je priZeljkivao princip zadovoljstva da-
je samo oseianje mlake ugodnosti. (...) Na taj nadin su naSe mo-
guinosti sreie ogranidene vei konstitucijom".r5 Pojedinac ne sa-
loFrojd, 5., Uvod u psihoanalizu, str. 136.
rsFrojd, 5., Nelagodnosl u kulturi, ODSF, knj. 5, Matica srpska,
Novi Sad 1984, str.277.
(1s)
rrr,, ,l:r jr: l<onstifucionalno osuden na neuspeh u realizaciji svo-
lrlr rrrrlrlrrbl.jih teZnji vec ne sme ni daznaza njihovo postojanje,
t,,r , .rl. rri tla sanja njihovo otvoreno ispunjenje.
("ovck je, a da to i ne sluti, dvrsto vezan za svoje detinj-
,tr.. [rrtkr mu je, u doba dok njegovo mi5ljenje jo5 uvek nije
I' ( r r r,/ v i clro, zapetaiena sudbina ranim fi ksacijama, frustraci-
r l ;
i
1,rnr;r r otlnt)som u edipalnom trouglu. Pojedinac se, svakako,
rr, rl;r u tokLr daljeg razvoja, odrastanja i sazrevanja, ali temelji
rl' t'.\1olt karaktera udareni su do pete godine, kada se strahom
,,, I l, ;r;l r rrc i.jc okondava period procvata infantilne seksualnosti.
otrrtl |osllic razumljivo Sto je dovek u velikoj meri iracionalno
l,rr r', sl'lono nerazumnim odlukama, no5eno snagom njegovoj
',r,',rtr lrrtlilt nagona, teZnji i strasti.
analiza etiologije i drnamike neuroza otkiva da je
llrii lliva
, ,'r t'l' prr'dvo jcno, unutal samog sebe raspoluieno biie, u kojem se
r, , rlo srulirtlju svesno i nesvesno, nagoni i norme, racionalno i ira-
se oseia kao nemoina igradka u ruka-
' r(,n;rln(). Ncurotidna lidnost
rr.r,rt{rl stnrnih sila, ona nije u stanju da se odupre impulsima, mis-
lrnr,r r pretlstavama koje, mada svesno ne Zeli i odbacuje, vladaju
rl{,rr(' Nrio ja, kaLe Frojd, nije gospodar ni u vlastitoj kuii'
I prN.o bicc .jc nemoino, jadno i neslobodno. Nama upravljaju
u r( nr nillt()ni, scksualni i agresiwi, o kojima na5a vlastita svest ne
'{
.'rr;r llrlrvo niSta, kao i u ranom detinjstlu unesene spolja5nje
.',rlr1;111,' i plctvorene u neumoljive i okrutne zahteve super-ega.
( )tl uvocicnja nagona smrti (1920)16, Frojd vremenom po-
',t;rlr' :ivc viic ubeden da je agresija konstitucionalna, urodena i
rr,'r',1'on'njivit komponenta ljudske prirode. U sporu sa hri5an-
,1, rrrr, oplirrtistickim videnjem ljudske prirode kao u osnovi dob-
rr r lro1,1vljlis, l"rojd strasno i nadahnuto iznosi argumente u pri-
1,,1, ',r o je sunrorne antropoloike teorije, u kojoj bitnu ulogu ima
, .\ r'l\()vir sl"rontana IeLniaka agresivnosti i destruktivnosti radi
,1, .111;111iv11111;ti. ,,Delii rado poricane istine... jeste da dovek nije
l. r,rtl,o bitrc kome je potrebna ljubav, a ume da se brani ako ga
r,, l.o r:rl)ir(h1c, vei da se zbog svojih nagonskih svojstava mora
rrr,rtr:rtr rr vclikoj meri sklonim agresiji. BliZnji mu, stoga, ne
' l'roitl, 5., S onu stranu principa zadovoljstva, Svetovi, Nov'i
. r,l l'r') I

(16)
predstavlja samo moguieg pomagada i seksualni objekt, vei i
iskuienje da na njemu zadovolji svoju agresiju, da iskoristi bez
naknade njegov rad, da gabez njegove saglasnosti seksualno
iskoristi, da prisvoji njegow imovinu, da ga ponizi, da mu pri-
dini bol, da ga mudi i da gaubrje. Homo homini lupus.Imaliko-
god hrabrosti da porekne ovu izreku posle svih Zivotnih i istori-
jskih iskustava? Po pravilu, svirepa agresija i5dekuje neku pro-
vokaciju ili se stavlja u sluZbu neke zamisli, diji bi se crlj mogao
postiii i blaZim sredstvima. Pod okolnostima koje su za nju po-
voljne, kada otpadnu duhovne kontra-sile koje je obuzdavaju,
ispolji se i spontano, te razoblidi doveka kao divlju zver, koja ne
zna da itedi sopstvenu vrstu. Ko god se podseti grozota seoba
naroda, prodora Huna, takozvanih Mongola pod DZingis Kanom
i Timur-Lenkom, osvajanja Jerusalima koje su izvr5ili poboZni
ksta5i, pa uZasa poslednjeg svetskog rata, moraie pod istinito-
sti ovoga gledi5ta da pogne glavu", pi5e ovaj mislilac.'7
Nesvesno dominira ljudskom prirodom, ono je prvobitna
matrica iz koje nastaju svi psihidki procesi, misli i oseianja, te-
Znje i afekti, najgnusnije strasti, kao i najvi5e duhovne vredno-
sti. Svest, svesne misli namere i interesovanja samo su mali,
gotovo bezna(,ajan deo na5e lidnosti. Ono Sto je u pojedincu pre-
sudno, kljudno, to nije svesno, a ono Sto je svesno zapravo je
samo sporedno i nebitno.
Prema Frojdovom shvatanju dovekje tragidno biie. Njego-
vom sudbinom istina ne upravljaju bogovi kao u antidkoj trage-
diji, ali je zato on ni5ta manje nemoina Zrtva biolo5kih i socijal-
nih sila, dija je igradka. Pojedinac u savremenoj kulturi je prisi-
ljen da bira izmedu tragidnih altemativa: agresivnosti usmerene
na druge ili samodestrukcije; neuroze i razvoja kulture po cenu
patnje, nesreie i psihidkog oboljenja, sjedne strane, ili varvarst-
va i nidim ometanog zadovoljenja seksualnih i agresivnih nago-
na, s druge.
Mada je Frojd pre svega i iznad svega bio psiholog, on je
vi5e nego ma koji filozofpre njega poraZavajuie ubedljivo, ja-
sno i argumentovano pokazao daje dovek stvorenje sklono samo-
obmanama i iluzijama. iovekova sarnosvest, njegov ponos, ug-
rTFrojd, 5., Nelagodnost u kulturi . ODSF, knj. 5, str. 318-3
1,t,,-. ,,, 4!#trI
(17)
Lrr rrrrlu ;c tck puka lluzlja, manje ili vi5e veita racionalizaclla
rrr 1rr1,,11111i11. potisnutih Zelja. Njegovi ideali i vrednosti nastali su
, rr.rl','rrskih potreba kojih se dovek obidno stidi. Iza prividno
,u1r:r\ r'rlrri.ycg i najmoralnrjeg ponaianja, Frojd pronicljivo ot-
I rrr;r rrlrrrvr) najgnusnije inajntLe motive, do neprepoznatljivo-
rr r.'rrrt rrjcnc rnchanizmima odbrane.
I ite lur lcligrje jeste prijatna i potrebna ali nije istinita. Bol-
," ,\,rl\(xlncvno iskustvo nam ukazuje da svet nije dedja soba,
,,l,,nrnl('rurs l'rojd. U vaseljeni, naZalost, nema dobrog Provide-
rr1.r 1,,'1r' rotlitcljskibdije nad dovekovim Zivotom, Stiti ga i brine
, . illt'f,ovr)i srcii. Priroda, slepa i neumoljiva, ne pravi razliku
r .rr'rhr rkrbnlt-l i rdavog, pravednog inepravednog, vemika i ne-
' url\il t l llrulskorn, nesavr5enom svetu, vrlina se desto kaLnja-
\.r l',,r{)l\ sllrvi i nagraduje. ,,Mradne, bezoseiajne sile bez ljuba-
, r ,,,1r,'rhrllri'ovckovu sudbinu", kaZe ovaj pesimistidki mislilac.rs
I rrr;tlovu rrzradena, obuhvatna i dobro utemeljena teorija
lqrr,l ,l,, pr rurtlc i kulture nesumnjivo se moZe nazvati,,pesimisti-
, l .nr" lnln)pologijom.re Njen pesimizam, medutim, ne proizla-
r r.' t.1,r ilo .jc I'rojd kao lidnost toboZ bio ,,pesimista", ,,mradni
rrrr',rntrrrp". vcc otud 5to je tvorac psihoanalize bio izuzetno
,.rr'r lrl posrnatrad i drski ,,znalac zagonetke dudesne", odnos-
n', rr',lrl:t( lioji .jc irnao kuraZi da zna o doveku ono Sto drugi
,rr ,rr ',rrrt'li. kuo i odvaZnosti da ta svoja duboka i uznemirujuia
r.n.urlir. i'ilrrvo.j onovremenoj javnosti uprkos, glasno i neu-
ttt"llt\tt lrrsrttr iskaze'
ZarkoTrebieianin
I r r,;rl. S., Novo preduvanja za uvodenje u psihoanalizu, ODSF,
i 'r1 , j\l.rtrt rr srpska, Novi Sad, 1984, str.276.
Ir, lr;t s;urirr, Z., ,,Fro.jdova 'pesimistidka' antropologija i njene
r,rr r' rr. rrrrplil,itci.jc", u Froidov antropoloiki pesimizam, (ur.) B.
19. r ' ,', rr rr I )h sluclctttski grad, Beograd 1990.
' ..' ,:t
rri;,, 'n},.,t
ANTROPOLOSKI OGLEDI
 NELAGODNOST U KULIURI

N, ,,,,,1i,r,',r,, .je osloboditi se utiska da ljudi najde5ie mere IaL-

.rr nrr'r rlrrrrl. PriZeljkuju moi, uspeh i bogatstvo i tome se dive
,hrrlirlr. l'otccnjuju, medutim, istinske Zivotne vrednosti. Pa
"
r1'rl,. lrr rlili.onr dono3enja tako op3tih sudova preti nam opasnost
tl;r .'irl)()rrvinlo iarolikost dovekovog sveta i njegovog du3evnog
.= r r lt;r
l'osloic pojedinci kojima savremenici ne uskaiuju obo-
: jr\ ruli,o nf ihova velidina podiva na vrlinama i delima sa-
irrlc
,r rrrr ',ir;rnirrr ciljevrma i idealima mase. Lako iemo doii do pret-
l,,r,tir\ l\(' tlrr ipak samo manjinapriznaje te velikane, dok velika
\ r , rrir n(' tcli bilo Sta da zna o njima. Ali verovatno sve nije tako

;, rlrro',t;rvno, jcr se mi5ljenje ljudi ne slaZe s njihovim postupa-

rrt, rrr, lrrrrlrrr,'i da su njihove Zelje mnogostruke.
It'tLrrr otl tih izuzetnih ljudi naziva sebe u pismima mojim
1rrr1;rt,'l;t'rrr. l)oslao sam mu svoj mali rukopis u kome religiju
lru;rtr;un rlrrzi.jom. On mi je odgovorio da bi se potpuno sloZio
',1r urrlnr surkrrn o religiji, ali Lali Sto nisam poklonio paZnju

t,r,r,r! rzvortr rcligioznih oseianja. To je narodito oseianje, ko-

ti t,,r nrl(' rrili.irda napustilo, dije su mu postojanje potvrdili mno-
Fr ;r ,,n rrronr prclpostaviti da postoji i u miliona ljudi. To ose-
, :ut, lri rrirzvao oseianjem vednosti, to je oseianje o nedem
1,,
'r
:1'r,rnrr'n()rrr, bcz ograda, takoreii okeansko. Ono je disto sub-
s. l, lrr rr;r t'irr jcrrica, nije verska dogma, na njega se ne nadovezuje
iirl,;rl. r. daljeg postojanja lidnosti, ali je izvor religi-
,rsccrrrr.jc
,,.r1i r'111'1;,,ij1' i religiozni sistemi kaptiraju,
koju razne crkve
.i,r,,\ ,{l(' rr otllctlcne kanale, a svakako i crpe. Ljudi se mogu na-
. .rtr r,'lrliiozrrirrr samo na osnovu ovog
,,okeanskog oseianja",
..,1 r,rl,,r,rt'otlliiu svake vere i svake iluzije.
 (22)
Takva izjava moga cenjenog prijatelja, koji je i sam jed-
nom poetski velidao dari iluzije, pridinila mi jc ne male teskoie.
Nije lako naudno obradivati oseianja. MoZemo pokuSati da opi-
Serno njihove fiziolo5ke znake. Gde to ne pode za rukom - a
pla5im se da se nito okeansko osecanje neie moii okarakterisati
na taj nadin, - ne preostaje drugo nego se drLati sadriaja pred-
stave koji se asocijativno najlak5e pridruZuje oseianju. Ako sam
dobro razumeo svoga prijatelja, on misli na isto to Sto je jedan
originalan i prilidno dudan pesnik dao kao utehu svome junaku
pre nego 5to je dobrovoljno oti5ao u smrt: ,,Ne moZemo ispasti
iz ovoga sveta".r
Dakle, to je oseianje neraskidive povezanosti, pripadanja
celini spoljnog sveta. Rekao bih da mi to vi5e lidi na neku wstu
intelektualnog uvida, naravno ne bez propratnog oseiajnog tona,
kojije prisutan i u drugih misaonih akata slidnog dometa. Na svo-
joj lidnosti nisam se nogao uveriti da je takvo oseianje pri-mar-
no. Zbog toga, pak, nemam prava da poridem njegovo stvamo
postojanje u drugih. Pitanje je samo da li se ono tadno tumadi i da
li se moZe priznati kao ,,fons et origo" svih potreba za religijom.
Nemam ni5ta da dodam Sto bi bitno doprinelo resenju ovo-
ga problema. Ideja da dovek putem neposrednog, od podetka na
to usmerenog oseianja, saznaje o svojoj povezanosti s okolnim
svetom zludi toliko strano, tako se loie uklapa u potku na5e psi-
hologije, daje opravdan poku5aj psihoanalitidkog, tojest, genet-
skog tumadenja jednog takvog oseianja. Onda narn se nameie
sledeii tok misli: Normalno ni u nismo sigurniji do u oseia-
Sta
nje samoga sebe, sopstvenog Ja. Ovo Ja nam izgleda samostal-
no, jedinstveno, dobro ogranideno od svega drugoga. Tek nas.je
psihoanalitidko izudavanje naudilo da jc takav izgled samo
varka, da Ja narodito prema unutra bez jasnih granica prelazi u
nesvesno du5evno zbivanje koje mi oznadavamo kao Ono, kome
je istovremeno fasada. Psihoanaliza nam duguje jo5 mnoga
obave5tenja o odnosima na5eg Ja prema Onom.Izgledada je bar
rDietrich
Christian Ctrabbc, llunnihul: ,,Da, iz sveta neiemo ispasti.
Jednom i zauvek smo u njernu."
(23)
1'r, rrr,r ';poljir.la jasno i oStro ogranideno. Drugadije biva samo u
t, ,lrr.rrr strrrriu koje je istina neobidno, ali koje se zato ne moZe
rr1,1,1,,111 lrolcsnim. Na vrhuncu zaljubljenosti dini se da granica
rrrr,,lu .ll i objekta i5dezava. Ne obaziruii se na dulne dokaze,
.,rllrrl,l;r'rri srnatra da su Ja iTi jedno i spreman je da se pona5a
t.,r,, rl.r 1t'lrrko. Ono 5to moZe privremeno da ukloni fiziolo5ka
lilill'{ rl:r. rilolo, naravno, da bude poremeieno i usled nekog bo-
l{ .r',f , l)ro( csl. Patologija nam je pokazala vi5e stanja u kojima
!rr,rr, ,r rzrrretlu Ja i spoljnog sveta postaje neodredena ili se gra-
,rr , ,tlrrrro pogresno utvrduju. U takvim sludajevima nam de-
l"\ r ','rl):ilvurog tela izgledaju strani, a delovi sopstvenog du-
:r \il,,1, zrl'ollr. opaZanja, misli, oseianja, kao da ne pripadaju
r,r ,, nr lr I I rlrugim sludajevima, spoljnom se svetu pripisuje i
,,n,, ,r. 1t' ,rciglcdno nastalo u naiem Ja i Sto bi to Ja trebalo da
Ir r jnir l\r() svojc. I oseianje svoga Jaje, dakle, takode, podloZno
1,,,r, rn, ( rr;rrrIr, g|anice tog Ja nisu stalne.
),rllrrrr rlzntiiljanjem dolazimo do zakljudka da to oseianje
I
, r ir I r r r ot h'rslog doveka nrle moglo da bude takvo od podetka.
r r1, ;
lrl,,rrrlrr 1,'proci razvojni put koji se naravno ne moZe dokazati,
rrr,rrl,r ',r' rnolc rckonstruisati sa dosta velikom verovatnoiom.'
ilrl,rtr r' ;,,s rre rilzliku.je svoje Ja od spoljnog Sveta kao izvora
,, .' , irrt,r I'o ji rrrr n jcga nadiru. To naudi postepeno, odgo-varajuii
!rlr r r..nr' rr:rrhirTirjc. Na njega, svakako, ostavlja najjadi utisak 3to
rr, l, r rrlor r rrzbtrdcnja, koje kasnije otkriva kao svoje organe,
rr',t,u rr'l)r('l(itlno da stvaraju oseiaje, a drugi mu povremeno
i',r r ',!\,rlu Mcrlrr takvima se nalazi i najvi5e Zeljeni, majdina
,1,,11 ,r lrrrp vrrrcu lck plad kojim je IraLi.Tako se Japrvi put suodi
,1,,lrrrrrr..,rlrlt'li.lont",nedimStosenalazi,,izvan" iStoteknarodita
,,i ,r1.: lrr rn(lrrvir tllr sc pojavi. Drugi podsticajizdvajar4"tloglaiz
,,r,r i .,r'{;llir, to icst, priznanju jednog ,,izvan",jednog spoljnog
. , rr rl.r;rr rnrr i'crsti, raznovrsni i neizbeZni oseiaji bola i ne-
l,r rt,rirr,',tr l'r rrrcip zadovoljstva koji neogranideno vlada zahteva
,' ; r,, r,, l, lrr ;rr jc r izbegavanje. Nastaje teLnja da se od Ja odvo-
rI r r r r rr
\ r,lr rrrnl,olrrojrtc radove o razvoju i oseianju svoga Ja podev od Fe-
!r, lr,r.'\.tni sttrpnicvi oseianja stvamosti" (Entwicklungsstufen der
' ,,i r. rrr , rr.,rrr( s) l()13. pa do priloga P. Fedema 1926, 1927. i kasnije.
 (24)
ji sve Sto moZe postati izvorom nepn;atnog, da se to izbaci napol-
je i stvoriJa nepomuienog zadovoljsfva, kome nasuprot stoji stra-
no preteie ,,spolja". Granice toga primitivnog zadovoljnog Ja ne
mogu izbeii ispravkama u toku sticanja iskustava. PoneSto medu
onim 3to ne bismo Zeleli napustiti, jer pruZa zadovoljstvo, ipak
nije Ja, vei objekt, a mnoga patnja koju bismo hteli da odstrani-
mo pokaZe se neodvojiva od Ja, jer potide iznutra. Tako naudimo
kako da namemim upravljanjem dulne delatnosti odgovara- i
juiom mi5iinom aktivno5iu razlikujemo unutamje - ono Sto pri-
pada svome Ja, od spoljainjeg - od onog Sto potide iz spoljnog
sveta. Time je nadinjen prvi korak ka uspostavljanju principa real-
nosti, koji ie preovladavati tokom kasnijeg razvoja. Ovo razli-
kovanje, naravno, sluZi praktidnoj svrsi - odbrani od doZivljenih
i preteiih neprijatnih oseiaja. To 5to se Ja za odbranu od izvesnih
unutra5njih nepnjatnih nadraLaja sluZi istim metodama koje pri-
menjuje i protiv neprijatnosti spolja - predstavlja polaznu tadku
znadajnih bolesnih poremeiaja.
Na taj nadin Ja se, dakle, odvaja od spoljnog sveta. Tadnije
redeno: u podetku Ja sadrZi sve a kasnije odvaja od sebe jedan
spoljni svet. NaSe dana5nje oseianje svog Ja samo je zakrLlpo
ostatak jednog mnogo 3ireg, Stavi5e, sveobuhvatnog oseianja,
koje odgovara prisnijoj povezanosti svoga Ja sa okolnim sve-
tom. Ako prihvatimo da se ovo primarno oseianje svoga Ja odr-
Zalo u vecoj ili manjoj meri u du5evnom iivotu mnogih ljudi,
onda bi ono stajalo kao pandan uz bok onom uZe i oitrije ogra-
nidenom oseianju svoga Ja u zrelom dobu. Onom prvompot.
puno odgovaraju sadrZaji predstava o bezgranidnosti i poveza-
nosti sa vaseljenom, isti sadrZaji pomoiu kojih moj prijatelj tu-
madi ono,,okeansko oseianje". Ipak, da li smo u pravu kada tvrdi-
mo da ono prvobitno i dalje Zivi pored kasnijih oblika koji su
postali od njega'?
Bez sumnje, takav sludaj nije dudan niti na podrudju du-
Sevnog Zivota niti drugde. Uvereni smo da su najrazvijenije Zi-
votinjske vrste proistekle od najniZih. Pa ipak, i danas nailazimo
na sve jednostavne Zivotne oblike rnedu Zivima. Rod velikih gu-
je izumro i ustupio mesto sisarima, ali pravi predstavnik
Stera
(2s)
rrrl' rrrrl.r l.rokodil, jo5 Zivi s nama. Analogija je moZe biti malo
,l,rl, l.,r ,r .;lllxr strana jojje i to 3to preZivele niZe vrste veiinom
.,,, |,r,r \ r 1rr cc i clana3njih, razvrjenijih. Medudlanovi su, po pra-
, rlrr r.'urrrrlr r poznati su samo kao rekonstrukcije. U oblasti du-
',, \n,t' zriollr. suprotno tome, odrZavanje primitivnog uz nove
,,i,lrl , l.tr srr nastali od njega toliko je desta pojava da je suvi-
,,,, 1',,rlrrprrli.yc primerima. Ona je najde5ie posledica rascepa
ii r,r. \ ,rlu .lctlun kvantitativni deo nekog stava, nekog nagona,
', r.r,, t, rr,'l|orrcr.r.jen, dok se drugi deo dalje razvio.
t rr rrrr zrulircrno u opitiji problem odrlavanja u psihi, koji,
r.,l ,,r, r r, y,'s rrijc obraden, ali je toliko privladan i znahlan da
,, ,r' rrsrrtlrli. iako je povod nedovoljan, da mu poklonimo
'r,,
,,' I r,lrl'rr lrt'rrrr(rrka paLnje. Otkada smo se oslobodili zablude da
, :r r r I r lr rl r ( r x rznato zaboravlj anje zna(i razararye tragova, odno-
r r: I
1
,r,, rrrrr',tt'nj(' rrparnienog, naginjemo suprotnom gledi5tu: da u
,lrr i \|ril|rlzrVolrr nc moZedapropadneni5taSto je jednomnasta-
t,, ,l-t,r rrr'1, r rlrt'iu svc ostaje saduvano i pod povoljnim uslovima,
'
r:, l'l | | | rIt I r I oli tr dovoljno duboke regfesije moZe ponovo tzici na
.r,1, 1,, I'ol,rrlirL'cnro! poredenjem iz druge oblasti, da objasnimo
r,i r,r, r ,rr':r lvrdnja. Uzeiemo za primer razvoj Vednog Grada.'
I r',1 niuu llovorc da je najstariji Rim zidinama ogradeno
q1 ,11r
!r,r , llr
rr;r I'rrlrtlittu bila Roma Quadrata. Zatim sledi faza
,, I'rrrr,,rrtnnrir. rrlcdinjcnje naselja na pojedinim breZuljcima i
t,,,r, rrrr lr;rr | ()l)lsln Scr.'rr.1evim zidom. JoS kasnije, posle svih pre-
.,t'r,r,',rt,r rr rkrhlr lcpublike iranog kraljevstva, nastaje varo5 koju
1, ,,rr '\rrrt'lije opasao zidinama. Neiemo dalje izudavati pre-
,,111,1:.1;1 Stabi posetilac jos mogao danade
1ilirtLr. r'cc sc zapitati
, ,,rrrr;rlr ,;l;rtlijurrta u dana5njem Rimu pod pretpostavkom da
,,i 1,,,1.1 '1 rrrrjslvricttijim istorijskim topografskim zna-njem.i
rirr, lrlr \ zrtl, sl izuzetkom nekih proloma, videie skoro nepro-
!,r! ,t, , l''rr1'1,.11g rnoZe naiii na delove Servijevog bedema, koji
,, r l,,p,r\:rnjenr tlospeli na svetlost dana. Ako bi mnogo znao,
, , rl{ r.,, ,l:rruriniu arheologija, moLda bi uspeo da ocrta ceo
t't, rrrt Ilt, ( trttrhridge Ancient History, I.VII I928: ,,The Founding of
rr r rr\,lrl( ltirna) by Hugh Last.
 (26)
poloZaj ovih zidina i obrise one Roma Quadrata. Sto se tide
gradevina koje su nekada bile smeStene u tome okviru - neie ih
naii, ili samo neznahre ostatke, jer one vi5e ne postoje. Najbolje
poznavanje Rima iz doba republike moZda bi mu omoguiilo da
oznadi mesta gde su stajali hramovi i javne zgrade toga doba. To
mesto sada zauzimaju ruSevine, ali ne prvobitnih zgrada nego i
njihovih restauracija iz kasnijih vremena, posle poZara irazaran-
ja. Nije potrebno narodito naglasiti da poslednjih stoleia, od rene-
sanse naovamo, svi ovi ostaci starog Rima izgledaju kao strano
telo u meteZujednog velikog grada. Poneka starinaje svakakojo5
pokopana u tlu ili ispod modemih gradevina. Istorijski gradovi,
kao Rim, pokazuju nam na taj nadin odrLavanje proilog.
Nadinimo sada fantastidnu pretpostavku da Rim nije ljud-
sko naselje, vei duSevno biie sa slidno dugom i bogatom proSlo-
Siu. U njemu, dakle, nrje propalo ni5ta od onoga 5to je jednom
nastalo. U njemu pored poslednj e faze razvojajoi i dalje posto-
je i sve prethodne. Za Rim bi to znadilo da se na Palatinu uzdiLe
u svoj svojoj ranijoj visini carski dvor i Septizonijum Septimija
Severa, da se joS uvek na krovnim zupcima zantka San Angelo
nalaze lepe statue kojima je bio ukaSen sve do gotske opsade.
JoS i vi5e: na mestu palate Kafareli (Caffarelli) stajao bi, takode,
(,akibez potrebe da se ova zgrada ukloni, hram kapitolskog Ju-
pitera, i to ne samo u svom poslednjem obliku, koji su videli Ri-
mllaniiz doba republike, vei i u svom najranijem, kad su mu
oblici bili efiurski, ukra5eni antifiksima od pedene gline. Na me-
stu dana5njeg Kolizea mogli bismo se diviti i3dezlom Nerono-
vom Domus Aurea. Na trgu Panteona videli bismo ne samo
dana5nji Panteon kakvog namje ostavio Adrijan, vei na istom
temelju i prvobitru gradevinu M. Agripe. StaviSe, na istom
temelju stajali bi crkva Santa Maria sopra Minerva i stari hram
nad kojim je sazidana. Posmatradu bi, moZda, bilo potrebno sa-
mo da skene pogled ili premesti svoje stajaliSte pa da dobije
ovaj ili onaj izgled.
Odigledno, nema smisla dalje raspredanje ove fantazqe
koja vodi nedem nezamiSljivom, dak apsurdnom. Ako Zelimo
prostorno da prikaZemo neki istorilski redosled, moZemo to
(21)
1,,, iir 1 ;1'1111111 rcdajuci ih u prostoru jedno do drugog. Isti pro-
,i,,r rrr rr'/(' tlva puta popuniti. NaS poku5aj izgleda kao pra-
srr
i!,! ri,r,rrr1;r On irna samo jedno opravdanje: pokazuje koliko
,r',,, ,l,rlt l,., otl rnogucnosti da putem odiglednog prikaza objas-
,,,,,r,,,'.,,r1)('uosti duievnog Livota.
lr,lr:r rllr zauzremo stav prema jo5 jednom prigovoru.
i',, ,r,n ll,r :,r' l)rtiu).ic za5to smo izabrali upravo proSlost jednoga gra-
jc sa problo5iu du5evnog Zivota. Tvrdnja da je
,1.' ..,r rrp,rrt'tlrvln
',, rir,lr,, ',r,' iz proilostivaLi i za du5evni Zivot
jedino pod uslo-
,,irr rl.r ;r' ,'r1'rur psihe intaktan i da njegovo tkivo nije stradalo od
,,1,.,1t,rrl;r rlr tlrnrmc. Ah razaranla koja bi se mogla uporediti sa
,-',, !rn,r I'olcsli bcleZi istorija svakog grada, dak i ako je imao
,,,,,,' r, I rr r r r r rrrrilost nego Rim, pa dak i ako je jedva ikad do njega
1
,r',1,r,, lrr 1rr rlrrte lj, l<ao do Londona. I najmimijirazvojjednog gra-
,t.i rri l;rrr rr;t' rrriern jc i zamenjivanj e zgrada i zato je grad uopite
ir,l,',t.',,l,rr z;r lxrt:cticnje sa du5evnim organizmom.
I r.'rrr+i'rrtti plcd ovim prigovorom, odustajemo odtraLenja
rrp,, ,rill\ rlr l.onllusta, pa iemo se posluZiti radi poredenja jed-
ii!!i, ,r ',\ rrl,orrr slucaju, srodnijim objektom: Zivotinjskim ili
: ". luni, trlonr. I tu nalazimo isto. Ranije fazerazvojani u kom
.,rrrr,lu \r:,(' nlsu oiuvane, pretopile su se u kasnije, kojima su
yir rl;rlr' '.r o;rr rrr;rlcriju. Embrion se ne moZe viSe dokazati u od-
r.r ,l,rrrr I rrrrrrs, gluclna Llezda,postoji kod deteta; posle puberte-
r:i r, ..uu('nllrjc vczivo, ali ona vi5e ne postoji. U cevaste kosti
,,,h,r.1,11, ( {)v('l(ir nrogu, dodu3e, daucftam obrise dedje kosti, ali
f
, irrr;r '..uuil rsi:trzlir dok se duZila i debljala do svoga konadnog
,,t,irl ,r ( t'rt:r;t' i'iujcnica da je jedino u duievnoj sferi moguie
!', i,\ rrt, ,,r'rlr prcthodnih stupnjeva pored kajnjeg. Nismo u
,,!''!,ir, n',,tr tl:r ovo zbivanje predstavimo odigledno.
I l.,,rl;r snro r;a ovom tvrdnjom oti5li predaleko. MoZda bi
r' ' i,,rli, ,l,r :,r' zrtlovoljimo tvrdenjem da u du3evnom Zivotu pro-
'!,, ! rrrrr.,t tlr lrrrtlc oduvana, da ne mora biti hezuslovno uni-
'!, !!.r \ lt !,,u(irro ic, svakako - po pravilu ili izuzetno - da ne5to
i,r,r rr 1r'.rlr lrrrtlc toliko izbrisano ili istro3eno da se vi3e nika-
i i'r p..rul)l\orlr nc moZe uspostaviti i oZiveti ili da oduvanje
,,.,i, i, .',r\ r;r otl nckih povoljnih okolnosti. Moguino je, ali o
 (28)
tome ne znamo niSta. Mi samo moZemo reci da je oduvanost
pro5log u du5evnom Zivotu pre pravilo nego izuzetak.
Voljni smo, dakle, da prihvatimo postojanje u nnogih ljudi
,,okeanskog oseianja" i skloni da ga dovedemo u vent sa ranom
fazom oseianja svoga Ja. Ali, onda se pojavljuje novo pitanje: s
kojim pravom se oseianje smatra izvorom potrebe za religijom?
iini mi se da to pravo nrle mnogo osnovano. Oseianje mo-
Ze postati izvorom energije samo ako je i sAmo izraz neke jake
potrebe. Zapotrebu za religijom, dini mi se, ne moZe se poreii da
potide od detinje bespomoinosti koja je pobudila deZnju za ocem,
naro6ito zato Sto se ono oseianje ne produZava jednostavno iz
detinjstva, vei ga stalno odrZava strah od nadmoii sudbine. Ne
bih znao drugu potrebu u detinjstvu slidne snage kakr,u ima potre-
ba za odevom za5titom. Takoje uloga,,okeanskog osecanja", koje
bi rnoglo da priZeljkuje uspostavljanje neogranidenog narcizma,
potisnuta iz prvog plana. Nastajanje religioznosti moZemo jasno
pratiti sve do oseianja detinje bespomoinosti. Moida se iza nje
jo5 neito skriva, ali to je, zasad, joi obavijeno maglom.
Cini mi se moguinim da je ,,okeansko oseianje" naknad-
no dospelo u vezu sa religijom. Ta sjedinjenost sa vaseljenom,
5to tom osecanju pripada kao misaoni sadrZaj, izgleda kao prvi
pokuiaj jedne verske utehe, kao neki drugi plt za poricanje
opasnosti koju Ja doZivljava kao pretnju spoljnog sveta. JoS jed-
nom priznajem da se veoma te5ko snalazim medu ovim jedva
uhvatljivim velidinama. Drugi moj prijatelj, koga je neutoljiva
i,edzanatkom nagonila na najneobidnije eksperimente i koji je,
najzad, postao sveznalica, uveravao me je da se u Joga-ve5ti-
nama odvraianjem od spoljnog sveta, usmeravanjem paLnje na
telesne funkcije, naroditim nadinom disanja, zaista mogu probu-
diti u sebi nova oseianja i op5ta raspoloZenja, Sto on obja5njava
kao regresije na prastara, odavno prevazidena stanja du5evnog
Livota. On u tome, takoreii, vidi fiziolo5ku osnow mnogih mu-
drosti mistike. Bliski tome bi bili odnosi prema nekim joS neob-
ja5njenim modifikacijama du5evnog Livota - kao Sto su trans i
ekstaza. Ali neito me nagoni da ija jednom uzviknem redima
Silerouog gnjurca: ,,Neka se raduje ko diSe u ruZidastom svetlu".
(2e)
II
I ,\ ()nrc rukopisu Buducnostjedne iluzije ne govorim to-
t, t,,,, r r.r ;r lr rlrl ji rn izvorima religioznog oseianja koliko o onome
:i,r .rrr tovck podrazumeva pod svojom religijom - o siste-
'l,rr
!i*, r, r'nl;r i otrcianja, koji mu s jedne strane obja5njava sa
l,,,,lr,,lrrro:,t:u. l<o.joj treba zavideti, zagonetku ovoga sveta, a s
,l rrr,, ,tr.rr(' Hir uverava da briZno Providenje bdi nad njegovim
-r ,,t,!rt r rlr cc nru moguie odricanje u toku zemaljskog Zivota
,,.,,1,,1 rr,rtlrtr rlr th'ugom svetu. Obidan dovek moZe to Providenje
,t.r ;,1, ,1 ,1,11r scbi samo u vidu lidnosti velidanstveno uzviSenog
", ,r ',,un(f trlivo biie je u stanju daznazapotrebe doveka, mogu
,1,, ,.r ililil1()slivc njegove molbe i da ga stiSaju znaci njegovog
i.r;,r'1,r l. ;t' svc toliko odigledno detinjasto, toliko daleko od
i.rrr' rl,r ;t' sv;rl<orne dovekoljubivih oseianja tao pri pomisli
!,rl ,, rr { rrir snlt'lnika nikada neie biti u stanju da se vine iznad
*,, ,rl r,,1, ,;lrvrrlunja Livota. Jod vi5e zastiduje saznanje da i te
l.rt rr r, lrl,r lrrrrj suvrcmenika, koji su morali uvideti neodrZivost
,,.,,1 r, rr'l11'rje. ipak, tuZno se povladeii, pokuiava da odbrani
. ,rl r rr;,'rr p..'tllrll. Zele da se uvrste u redove vernika da bi filo-
,,trrrr,r L,lr ruislc cla spasavaju Boga religije time Sto gazame-
i i 1 l r ti, l
r r llczl iin im, rnaglovitim, apstraktnim principom, da
rr r r r
1,, i,,r 1',,r1',t'trli nl opomenu: ,,Ne spominji uzalud ime Gospoda
ii,,r, r \ l'. srr kr t inili neki najveii duhovi u pro5losti, ne bismo
., l,,rl, t,r1,;r sllcli pozivati na njih. Znase za5to su to morali.
\ r,rt rrrru sc obidnom doveku i njegovoj veri,jedinoj koja bi
.,,',, I r ,l,r rr,,:,i to irnc. I odmah susreiemo poznatu misao jednog
,,:! ' r' \, lrl,o1, pcrsnika i mudraca, koja govori o odnosu religije,
.,,',, trrr,.,lr r rr:rrrlic. Ona glasi:
Ko vluda naukom i umetnoi(u,
ima i veru;
Ktt ne raspolaie njima dvema,
ostaje mu vera.a
, "'. tlr ,/,tluu(n Xenicn IX (Pcsme iz zaostav5tine).
 (30) (31)

Ova izreka, s jedne strane, suprotstavlja religiju dvema vr- ,ii ,, r11,1,,,,,, tlrr idcja o smislu LivotaLivt i propada zajedno sa
hunskim delatnostima doveka a, s druge strane, tvrdi da one pre- ,,, l rrrr r, t ,l\ttlt SiStemOm.
ma svojoj Zivotnoj vrednosti mogu zastupati ili zameniti jedna zato skromnije pitanje: Sta ljudi mogu saznati
l',r',r,1111:1'111i1

drugu. Ako hoiemo da osporimo religiju obidnom doveku, i . , r r '.\.y'rr Tivota na osnow svoga ponaianja, Sta traLe od
odigledno neiemo imati na svojoj strani autoritet pesnika. Iza- :i. ',t,r ',r,r zt'le rla postignu. Odgovorom se ne moZe pogresiti:
braiemo poseban put da bismo bliZe ocenili njegove re6. Zivot r,
" r ,rr'{ (}nr. lclc da postanu sreini i da takvi ostanu. TateL-
kakav namje dosuden suviSeje teLakza nas. Donosi nam odvei !!ii,,r.r rlrt sllrrnc: pozitivan i negativan cilj - s jedne strane,
b ola, r azo ( ar anj a, nere 5 ivi h zadataka. Ne moZemo izb eci ublaLa- ,, i, ,,,l,rr,,lrl bola i nezadovoljstva, a s druge strane
vajuia sredstva da bismo ga mogli podneti. ,,Ne ide bez pomoi- 't,,'i, lt.rr.rrl(' snllluih zadovoljstava. U uZem smislu redi, ,,sreia"
nih konstrukcija", rekao namje Teodor Fontane. Takva sredstva =, ,,rlrrrr,,r ',;ilil() ua ovo drugo. Shodno dvojstw ciljeva, i
su, moZebiti, trojaka: velika odricanja koja nam omoguiuju da 'rl Ir, rrrr'.r llrrtlr sc oclvija u dva pravca, prematome da li Zele da
potcenimo svoju bedu, zamene za zadovoljenje, koja je umanju- ..,r' 'i,, tprltt'zno ilidak iskljudivo) jedanili drugi cilj.
ju, i opojna sredstva koja nas dine neosetljivim za nju. Neito od ',rnr,..r,) i rvolu. kao Sto vidimo, jednostavno proizllaziizpro-
ovoga je neizbeZno.' Volter je mislio na odricanja zavriavajuii E!,,rt,r t,rrrr rp;r z;uklvoljstva. Taj princip od podetka vlada delal
1',.11111 l,o1i lrparata. O njegovoj swsishodnosti
svoga Candide savetom da treba da obradujemo sopstvenu baitu. ,,,,'..,1 ne moZe se
Inaudna delatnost predstavlja takvo odricanj e. Zamena za zado- ,t.,,,,rrrr p,r rprrli yc njegov program u sukobu sa celim svetom,
voljenje koju pruZa umetnost su iluzije u odnosu na stvarnost, ali, ;:',il i, ' r nill\r()l\osrlrosom. Uopste ga nije moguino sprovesti, pro-
zahvaljujuii ulozi koju ima fantazrja u dulevnom Zivotu, zbog ri, r r r rr | .r,,,' lxrr ctluk vaseljenje. Moglo bi se reci da plan stvaranja
toga psihidki nije manje delotvoma. Opojna sredsfva deluju na =., r,1 ,rt' ,;r,lrzrro nillncru da doveku dA sreiu. Ono 3to se naziva
naSe telo izmenama njegovog hemizma. U ovom redu nije lako -*i, {,,. rr rr.r;rrzcnr snrislu te redi, potide obidno od imenadnog
odrediti mesto religiji. Moraiemo dalje da tragamo. :,t,,:,,1;1 11;.1 ;rrl'o rragomilanih potreba, a po svojoj prirodi je
Pitanje o smislu dovekovog Zivota postavljano je bezbroj ,.,'r:ii, r!:r '.;rrrro l(iul cpizodidan fenomen. Svako produZavanje
puta. Do sada nije naden zadovoljavajuci odgovor - ukoliko je =ir,,,,,,t, Lr,lr ;t' llrilcljkivao princip zadovoljsfva daje samo
takav uop5te i mogui. Neki, koji to pitaju, dodaju: Livot (e za ,,,, , :i!rt' rrl,rl\(' lrt(xhx)sti. Mi smo stvoreni da moZemo intenzir,no
ljude izgubiti svaku vrednost ako se pokaZe da nema smisla. Ali ,,=i, :,rr ,,rrt. u i\()nlrilsftt a u stanju vrlo malo.u Na taj nadin su na5e
ova pretnja ne menja niSta. Cini se, 5taviSe, da s pravom smemo ,,1',r:,r, n,,,tr ',rt'r't' ognrnidene vei konstitucijom. S mnogo manje
odbaciti to pitanje. lzgleda da se ono zasniva na onoj ljudskoj ,. - |,,, r ( l,,,' r \ IIr r
l(' sc rrcsreia. Patnja preti sa fi sfrane: iz sopstvenog
uobraZenosti, dije mnogobrojne vidove poznajemo odranije. O ,. t,' t,,,,1,i, lrr'rl{'noll zit raspadanje i nestajanje, pa ne moZe dak da
smislu iivota Zivotinja se ne govori, sem ukoliko se on sastoji u : ! r.rrr ,r'rr.rlt' oponlcne: strah i bol; od spoljnog sveta koji
nameni da sluZi ljudima. No, i to nrje odrZivo, jer dovek rre zna r,!.,,,' !, r r,'r k rsnlrrirn, razomim snagama moZe da besni protiv
" r r r rr

Sta da radi sa mnogim Zivotinjama. MoZe jedino da ih opi5e,

klasifikuje, proudava. Mnogobrojne Zivotinje su i to izbegle jer r.,' r. I I r r, r r r{, r r r( )./(lll bolni je od bilo koje druge. Skloni smo da je u
su Zivele i izumrle pre nego Sto ih je dovek video. Opet, samo ! .', 'l ,rr rr '.nr;rllilr)ro nepotrebnim dodatkom, iako sudbinski nije
religija zna da dA odgovor o smislu Livota. Neiemo pogre5iti ',,,,, ,i,, 111.1311r' rrcrzlrt'7nil nego 5to su to patnje drugog porekla.
sVilhclnr llui (Wilhclm Busch) kaZe to isto, sanro banalnije,u Poboinoj ',, r, {r,r,( tlrr'} trrk poruduje: ,,Ne podnosi se ni5ta teZe od niza lepih
Jeleni: ,,Ko irna briga, ima i Iikera". . i | ,t, rl lrr, t(.1 t\iiltt.
 (32) (33)

Nije dudo, stoga, Sto su ljudi pod pritiskom tih moguinosti rr1, ,lrt rro pijarrstvu iako nije dato nikakvo opojno sredstvo. Nai nor-
patrrje postali umereniji u svojim zahtevimaza sreiom, kao Sto se i ,rr,rl,rrr thrit:vni Zivot, osim toga, pokazuje kolebanja u smislu olak-
sdm princip zadovoljstva pod uticajem spoljnog sveta preobratio u ,rrr,,1, rlr olclanog radanjazadovoljstva a s time uporedo ide sman-

1, rr;, r,throsuo, pojadanje prijemdivosti

skromniji, princip realnosti, pri demu se ljudi smafaju vei sreinim
ako su izbegli nesreiu, prebrodili nevolju. Zadatakizbegavanjapat-
nje uop5te je potisnuo u pozadinu postizanje zadovoljstva.
Raani5ljanjern zakljudujemo da se taj zadatakmoZe postiii na rane
nadine. Sve te puteve su preporudile razne Skole Zivotne mudrosti a
ljudi su ih sledili. Neograniieno zadovoljenje svih poheba izgleda
da je najprimanrljiviji nadin Zivota. To, pak, znadi pretpostavilzado-
voljstvo opremosti, Sto se posle kratkog wemena sveti. Drugi meto-
di, diji je najvaZniji cilj izbegavanje nezadovoljstva, razlikuju se
medu sobom prema tome kome izvoru nezadovoljstva poklanjaju
veiu paZnju. Postoje postupci koji su ekshemni i koji su umereni,
jednosfrani, i oni koji pristupaju sa vi5e strana. Najneposrednija
zaitita od patnje koja moZe da proistekne iz ljudskih odnosa jeste
dobrovoljno osamljenje, udaljavanje od drugih. Naravno, jasno je:
sreia koja se postiZe tim putem jeste sreia spokojstva. Neki od
nadina otudivanja pmZaju jedinu odbranu od spoljnog sveta onome
koji Zeli dataj zadatakobavi s6m. Naravno, postoji drugi i bolji put,
a tajje da uz pomoi tehnike predvodene naukom, kao dlan ljudske
za neprijatno. NaZalost,
,l,,,,rrl tt' trr toksidna strana du5errnih zbivanja promakla naudnom
r ,rr,r.,rr rrnirr. I'ojedinci, pa i narodi, toliko cene usluge opojnih sred-
.t,rr,r rr llrrti za sreiu i odstranjivanje bede da su im kao dobro-
, rrr{'ltu rlrrli stalno mesto u svojoj ekonomici libida. Zahvalytjwi
r1r r,r, n(' postiie se samo neposredno zadovoljstvo vei, u izvesnom
.r' l)('nu. i zrrrko Zeljena nezavisnost od spoljnog sveta'Zna se da se
n.' l r( briga" u svako doba moZe izbeii pritisak real-
rn r( )(:
".razbijada
rr,r'.tr r nllc'i trtodi5te u nekom sopstvenom svetu, gde su uslovi
je da bai ta svojstva dine opojna sred-
''.r'r ,rillir povoljniji. Pomato
.r\ ,rol)rsninl i itetnim. Ona su kivci 5to se u izvesnim okolnostima
1,, ,l'.rrsno gubc velike kolidine energije, koje bi se mogle upotrebiti
',r
1x
rl roI jiunic ljudske sudbine,
l\()nrltlikovana grada na5eg du5evnog apatatapristupadna je i
, rr,rwnr nizu clrugadijih uticaja. Zadovoljenje nagona predstavlja
,r,, rr. rrli u istoj men postaje i uzrok teikih patrji, ukoliko bi nas
,1r,lprr svct primorao da gladujemo protiveii se zadovoljenju naiih
p, rtrr'ln. Molc se odekivati da bismo uticanjem na te nagone uspeli

zajednice, kene u napad na pnrodu i potdini je ljudskoj volji. Tada ,l,r ',r' oslobodimo jednog dela patnji. Ovaj nadin odbrane od patnli
saraduje sa svima na postizanju sreie svih. Ipak, najinteresantniji su rrrl, rilc uperen na aparat oseianja vec teLi da zagospodari
oni metodi za5tite od patnje koji poku5avaju da utidu na sopstveni rrrrutr:rsrriiru izvorima potreba. Ekstremno se to dogada kada se umr-
organtzam. U krajnjoj liniji, svaka patnja je oseianle i ilostoji samo r \ r' r ri I
I l( )r r i. O tome udi orijentaln a flozofija Liv ota, a sprovodi je
ako je oseiamo. Oseiamo je samo zahvaljujuii odredenom usffoj- 1,r ,rl,:;rr joga. Ukoliko uspe, onda se, naravno, napu5taju i sve druge
stlu svoga organizma. Hemijski metod, intoksikacija, najgrublji je, ,rl,trvrrrrsti (irtvovanje Livot),a,s druge strane, opet, stedenaje samo
ali i najuspe5nije deluje u tom smislu. Ne verujem da bilo ko razume ,r r slx)koistva. lsti put sledimo kada je cilj skromniji, ako teZimo
((

njegov mehanizam, ali dinjenica je da postoje materije koje telo ne
sadrZi, a koje svojim prisusfvom u krvi i tkivima neposredno stvara-
ju oseianje zadovoljstva. One, takode, menjaju zakonitosti rada
naieg oseiajnogLivota, te postajemo nesposobni da primamo draZi
koje prouzrokuje nezadovoljstvo. Oba dejstva odigravaju se ne
samo istovremeno, vei su, izgleda, medusobno prisno povezana. U
naSem hemizmu, takode, mora da postoje materije slidnog delova-
nja, jer poznajemo barjedno bolesno stanje, manlju, gde je pona5a-
,l.r ulrlrrvljauro nagonskim Zivotom. Gospodari su u tom sludaju vi5e
l,,rlrri li.c irrstanciie koje su se podredile principu realnosti. Pri tome
'.i u()l)i{c nc odustaje od nastojanja da se postigne zadovoljenje, a
1
r, i izvesna za5tita od pafiji, jer se nezadovoljenje zauzdanih
r,t rzc sc
toliko bola kao nezadovoljenje slobodnih'
rro doZivljava sa
',r1,()nir
ll z;rrrrcr.ru za to, nesumnjivo opadaju moguinosti uZivanja.
r t,t r:lrric sreie zadovoljenjem divljeg nagona, koga Ja nije zau-
.,l,rIo. ncuporedivo je intenzivnije nego zadovoljenjem obuzdanog
 (34)
nagona. Neodoljivost perverznih impulsa, moLda, i drai. zabra-
njenog uop5te dobijaju ovim ekonomsko razja5njenje.
Jedna druga tehnika odbrane od patnje sluZi se premeita-
njem libida. NaS duievni aparat to dozvoljava a njegove funkci-
je pri tome dobijaju mnogo u gipkosti. Zadatakkoji treba da se
reii sastoji se u preme5tanju nagonskih ciljeva te vrste tako da
ne moZe da ih pogodi odbijanje iz spoljnog sveta. Sublimacija
nagona to potpomaZe. Najvi5e postiZe onaj ko ume dovoljno da
povisi udeo zadovoljstva izizvorapsihidkog i intelektualnog ra-
da. Sudbina mu tada ne moZe mnogo na5koditi. Zadovoljenja u
vidu sfvaraladke radosti umetnika koji je materijalizovao svoia
ma5tanja, istraZivada koji je reSio probleme i spoznao istinu
imaju naroditi kvalitet, koji iemo jednog dana svakako moii
okarakterisati i metapsiholoiki. Za sada se moile izraziti samo
slikovito, dine nam se,,finija i viSa". Njihov intenzitet je, medu-
tim, prigu5en u porederry'u sa intenzitetom zadovoljenja sirovijih,
primarnijih nagona. Oni ne potresaju na5e telesno biie. Slabost
ovog metoda je, pak, nemoguinost Siroke primene. pristupadan
je samo malobrojnima. Preduslovi su narodita podloga i obda-
renost, koji su retko prisutni u delotvornim razmerama. Ona ni
tom malom brqu ljudinije u stanju da obezbedi potpunu za5titu
od patnji, ne daje im neprobojan oklop protiv strela sudbine i
obidno otkai,ekada sopstveno telo postane izvor patnji.'
?Lrkoiiko
narodita obdarenost ne odredi izridito pravac Zivotnom intereso-
vanju, moZe otidan, svakom pristupadan rad u svome poziw da dobije madaj koji
mu je pridao Volter (Voltaire) u svome mudrom savetu. U jednom katkom pre-
gledu nije moguino dovoljno istaci znataj rada za ekonomiku libida. Nrledna
druga Zivotna tehnika ne vezuje pojedinca toliko dvrsto za realnost, koliko oslan-
lanje ry rad. On ga sigumo bar uklapa u delii realnosti i u ljudsku zajednicu.
Moguinost da se u velikom obimu libidinome komponente (narcistidke, agresivne
pa dak i erotidne) premeste na rad u svome poziw i meduljudske odnose,ltoje sa
njim povezano, daje radu wcdnost koja nije ni po demu manja od vrednosti koju
ima zahvaljujuii svojoj neophodnosti za potvrdivanjem i obezbedenjern egzistar-
cije u druShu. Narodito zadovoljstvo pnia poziv koji je slobodno izabran, Sto u
stvari omoguiava da se putem sublimacija udine korisnim postojeie sklonosti ijo5
uvek prisutni, ili konstitucionalno pojadani, nagoni. I pored svega ljudi slabo cene
rad kao put ka sreii. Ne otimaju se da rade kao ito dinc sa drugim moguinostima
zadovoljenja. Veiina tjudi radi iz nuZde. Iz te prirodne odvratnosti koju imaju ljudi
prema radu proistidu najteZi socijalni problemi.
(3s)
'\l,o jc vcc u ovom postupku jasna namera da se pribavlja-
r!1, nl .,.r(l()v()llstva iz unutarnjih, psihidkih zbivanja postigne neza-
rr,,.t otl spoljnog svetra, ta teZnja se jo5 jasnije ispoljava u
'r
l, rlr r rn postupku. Tu se jo5 vi5e labavi vezasarealnoiiu. Zado-
,,,11, 11;t' st' lxrstiZc putem iluzija, pomato nam je da su one to, ali
r,rlr,,\, r , je
rlslrrpun od stvamosti ne ometa uZivanje. Oblast iz koje
rr rlrrzric lc svct fantazija. U svoje vreme, dok se razvijao prin-
l','tr,
, rt, r, ,rlrrosli. la rlblast je, u pravom smislu redi, oslobodena obaveze
,l:r l)r,r\ t'urvrr rcalnost i odredena da zadovoljava ielje koje je te5ko
r.lrrrrrrlr Nlr vlhuncu zadovoljstva postignutih putem fantazrje na-
Lr. r ',,' uu r\,rur1c u urnetnidkim delima koja posredstvom umetnika
t,,,,t,rtrr rslrrplina i onom koji sam nije stvaralac.* Ko je osetljiv
pr
n;r ,llhr\ rrrrje rrnrctnostt, ceni je na najvi3i moguii nadrn kao izvor
r.:r\;rrlir r zivotnc utehe. Ipak, blaga narkoza u koju nas uvodi
uirr tn().,t rrroie da bude samo priwemeno pribeii3te od iivotnih
rr, r ,,1;,r, ()nir niio clovoljno duboka da bi se zaboravila realna beda.
l'rrt'rgiinijc i temeljnije deluje jedan drugi postupak. Po
,ll, nrr t(' rt'ulnost izvor svih patnji i jedini neprijatelj.Uz nju nije
,r,,l,rrr (' zrvcti. ( )naj ko Zeli da bude u bilo kom smislu sreian mora
''rt, r ,l,r prt'li.inc s njom sve veze. Pustinjak okeie leda ovom svetu
r u, ( r" \ rst' dl i vi5e od toga.
ima posla s njim. MoZe se udiniti
l\l',1'u( nr 1c Tclja da se svet preinadi i da se umesto njega izgradi
,hrr,'r, rr liorrrc ic biti odstranjene najnepodnoiljivije strane i za-
rll{ nl.n(' tllrrginra u skladu sa sopstvenim ieljama. Ko u pobuni
,,,,rt;lrt;r lrrxlc tim putem ka sreii po pravilu neie ru3ta postiii.
1c zl n
' ,t r rr rosl
, r jega suviSe jaka. Postace sumanut i najde5ie neie
r,rt r l)onrirlllaa u sprovodenju svoje sumanutosti. Twdi se da se
,\,rl\rr (xl nirs u nekom pogledu pona5a slidno paranoiku i stvara-
nt{ nr ,/('lle ispravlja neku sebi nepodno5ljivu osobinu sveta i tu
.rrrrr,rrrrrlrsl trbacuje u realnost. Sludaj, kada veii brq ljudi poku5a
. ,r1, .lrrii li i tll scbi obezbedi srecu i zaStiti se od patnji sumanutim
r ,l, r r r l;r'n jcrn stvarnosti jeste od naroditog mataja. Ludilom masa
Lrl,r r' r'rslc nloramo nazvati i ljudske religije. Naravno, ludilo ne
rrr rrl,r rriko. katla i sam sudeluje u njemu.
lrlrrrrt'tli: Itormulaciju o dva principa psihiikih zbivanja, 1911.
', ,l,r.rrrr rlt'lr. krrj. Vl i Uvod n psihoanalizuXXlll (Sabrana dela, knj. VIf.
 (36)
Ne verujem da je potpuno ovo nabrajanje metoda kojima
se ljudi trude da ostvare sreiu i odstrane patnju. Znam, takode,
da se ova materrja moZe i drugadije rasporediti. Nisam jo5 naveo
jedan od takvih postupaka; ne zato Sto sam to zaboravio, nego
5to iemo se njime baviti u vezi sa nedim drugim. Kako bi i bilo
moguino zaboraviti bai tu tehniku umetnosti Zivljenjal Nju obe-
leiava najdudnovatiji spoj karakteristidnih cfia. Naravno, i ona
teLi za nezavisnoiiu od sudbine (najbolje da to tako nazovemo)
i radi toga prenosi zadovoljenje u unutamje du5evne procese.
Koristi se, pri tome, pomenutom pomerljivo5iu libida. Ali se ne
odvraia od sveta, naprotiv: prijanja za njegove objekte i postiZe
sreiu iz oseiajnog odnosa prema njima. Pri tome se ne zadovo-
ljava, takoreci, tromom rezignacijom i izbegavanjem neprijat-
nosti; ta tehnika radije nehatno prolazi pored takvog cilja i dvr-
sto se drZi prvobitnog strasnog stremljenja pozitivnom postiza-
nju sreie. MoZda se ona stvamo ovom cilju pribliZava vi5e ne-
go bilo koji drugi metod. Govorim, naravno, o Zivotnom pravcu
koji stavlja u sredi5te ljubav i odekuje sva zadovoljstva otuda Sto
voli i Sto je voljen. Takva psihidka konstelacija nam je svima
dosta bliska. Medu oblicima, u kojima se ispoljava ljubav, polna
ljubav nam pruZa najsnaZniji doZivljaj oseianja zadovoljstva
foji sve preplavljuje i tako je obrazac na5oj deZnji za sreiom.
Sta bi bilo prirodnije no da ostanemo pri tome itraLimo sreiu na
istome putu na kome smo je sreli prvi put. Slaba strana ove Zi-
votne tehnike je jasna kao dan. Inade, ne bi nikome palo na
pamet da napusti ovaj put ka sreii radi drugoga. Nikada nismo
slabije za5tiieni od patnje nego kada volimo, nikad bespomoi-
nije nesreini nego kada izgubimo voljeni objekt ili njegovu
ljubav. Ali, time nismo zavr5ili o Zivotnoj tehnici zasnovanoj na
vrednovanju ljubavi. O tome treba reii mnogo viSe.
MoZemo povezati sa ovim zanimljivu pojavu da se sreia u
Zivotu odekuje preteZno od uZivanja u lepome. U na5im dulima
i rasudivanju ona se prikazuje uvek u vidu lepote ljudskih obli-
ka i poketa, predmeta iz prirode i predela, umetnidkog, pa dak
i naudnog stvarala5tva. Estetski stav u odnosu na Zivotni cilj
pruZa slabu za5titu od patnji kojima smo izloZeni, ali je ipak u
(37)
t,rrr;rr tll nlrn mnogo Sta nadoknadi. UZivanje u lepom ima obe-
l, .=;, ;t'rlrrog posebnog, blago opojnog oseianja. Nije jasna nika-
I r.r lor ist od lepote, niti se uvida da je ona za kulturu nuZna, pa
r1,,rl. ,;t' lirrltura bez nje ne moZe zamisliti. Nauka o estetici pro-
,r,.rr,r uslovc pod kojima se doZivljava lepo, ali nije mogla da
,,l,t,r',nr pr iloclu i poreklo lepote. Neuspeh se, kao Sto je uobi-
, ,rtr'n{), pr iliriva upotrebom zwdnih, praznth redi. NaZalost, i
1, ,rlr,r;rurli/il moZe vrlo malo da kaZe o lepoti. Izgleda jedino po-
r\ r,l( n() tll jc rrjcn zatetak u oblasti seksualnih oseiaja. Ona bi
rrr,,1,l;r lrili obrazac pobude sa zapredenim ciljem. ,,Lepota" i
,lr,r,' prvotritno su svojstva seksualnog objekta. Potrebno je
rr,rp,,rrrt'nuli tla sc genitalije skoro nikada ne smatraju lepim iako
.lrll,)\ il pojltva uvek uzbuduje. Izgleda, medutim, da je karakter
l, 1,,,1,;r :rvojstvcn nekim sekundarnim polnim odlikama.
I J:rrrtlrrjcn.r se, uprkos nepotpunosti, da iznesem neke opaske
naiih ispitivanja. Program - koji nam nameie
,rr r r,lrr z:rlil.jucaka
da postignemo sreiu ne moZe se ispuniti,
tr rrr rl) zrrtlovoljstva -
1',r r|,r1, nc snrclTro - ne, ne moZemo - napustiti napore da se
r,t,rrrrt,'rrlrr pribliZirno na ovaj ili onaj nadin. MoZemo iii veoma
r.r.'lrr rtrnr ptrtcvima, odabrati pozitivan cilj: postizanje zadovoljst-
Nijednim od nadina
r
'r. rlr rrclirrlivan: izbegavanje nezadovoljstva.
nr rr()/('nlo postiii sve Sto Zelimo. Sreia u onom umerenom smi-
,lrr l,rrl'o sc.joS moZe smahati moguinom, jeste problem indivi-
,lu,rlrrt' r'lior)ornije libida. Ne postoji za Io savet koji odgovara
.r rrrr;r Svrrko rnora sam da pronade sopstveni nadin kako da po-
,r,ur(' \r('(iiu). Nqrazliditiji dinioci ce doii do izraLap i usmeriie
r.'lr,r prrtr'\ril. Radi se o tome koliko realnog zadovoljenja od sveta
r r( 1., ) n r( )7r occkivati i u kolikoj men je spreman da postane neza-
\ r,..nr ()(l rr jcga; i najzad,kolikom snagom smatra da raspolaZe da
l, r t,, r z rcrr io prema svojim Leljama.Vei u tome ie, osim spoljnih
r rr
,,1, r'I l rsl i. odludujucu ulogu odigrati psihidka konstitucija poje-
r
,Irrr,;r ('ovck kojije preteZno erotidanpretpostaviie oseiajne ve-
', (lnrltinr osobama, narcistidan dovek, koji je preteZno sAm
,:r
., I'r rkrioljun. traZiie osnovna zadovoljenja u sopstvenim unu-
rr,r',ntrn rlrricvnim zbivanjima. Covek od akcije neie napustlti
I',,llnr svcl u kome moZe da ogleda svoju snagu.
 (38)
U prosednog od ovih tipova, vrsta njegove obdarenosti i
opseg moguinosti sublimacije nagona odludice u kom pravcu ie
usmeriti svoje interesovanje. Svaka ekstremna odluka bicekaL-
njena time Sto osobu izlaZe opasnosti, koju donosi biranje
iskljudivo jedne Zivotne tehnike ako se pokaZe nedovoljnom.
Verovatno nam i Zivotna mudrost savetuje da ne odekujemo sva
zadovoljenja od jedne jedine teZnje, kao Sto oprezan trgovac
izbegava da uloZi sav kapital na jedno mesto. Uspeh nikad nije
siguran, zavisi od skupine mnogih momenata, ali verovatno naj-
vi5e od sposobnosti psihidke konstitucije da prilagodi svoje fun-
kcije okolini i da nju iskoristi zapribavljanje zadovoljstva. io-
vek koji je do5ao na svet sa narodito nepovoljnom nagonskom
konstitucijom i nije kako treba izvrSio preobraZaje i preraspore-
dio svoje libidinozne komponente neophodne za kasniju delat-
nost imaie te3koia da iz svoje spoljne situacije postigne sreiu,
narodito kad je suoden sa te5kim zadacima. Bekstvo u neuron,
do kojeg obidno dolazi jo5 u mladosti, preostaje mu kao posled-
nj a Zivotna tehnika koj a daj e izgledabar za ute5na zadovolj stva.
Covek koji u poznijim godinama uvidi da su mu napori upotrazi
za sreiom omanuli, nalazi jo5 uvek utehu u zadovoljstvu od
hronidne intoksikacije ili preduzima odajnidki pokuiaj pobune u
psihozi.e
Religija suLava igru izbora i prilagodavanja, jer nameie
svima na isti nadin svoj put za postizanje sreie i za5titu od pat-
nje. Njena se tehnika, koja ima na umu zastraiivanje inteligen-
cije, sastoji u potcenjivanju vrednosti Livotai sumanutom izopa-
davanju slike realnog sveta. Po fu cenu, prisilnom fiksacijom
jednog psihidkog infantilizma i uvladenjem u jedno masovno
ludilo, religija uspeva da mnoge ljude po5tedi individualne neu-
roze. Ali ni5ta viSe. Postoje, kao Sto smo rekli, mnogi putevi koji
mogu voditi sreii, onakvoj kakva je ljudima dostupna, ali nije-
"Oseiam potrebu da ukaZem bar na jednu od praznina u gornjem pri-
logu. Razmatranja moguinosti doveka da bude sreian ne bi trebalo da izostavi
pretresanjc odnosa izmedu narcizmai Iibida vezanog za objekt. Hteli bismo da
znamo Sta za ekonomiju libida znadi to ako je iovek u su5tini prepu5ten sa-
mom sebi.
(3e)
,l,rrr rrr;c siguran. Religrja, takode, ne moZe da odrZi svoje obe-
i ,rnt(' Vcr;ik , nilzad primoran da govori o ,,nedokudivoj volji
l,,r1o;". priznaje time da mu je, kao poslednja moguinost utehe
, r ,,r zlttltlvoljstva u patnji, preostalo samo bezuslovno potdi-
.'r
nl.r\ irrlc. n ako je spreman na to, onda je verovatno mogao sebe
l,r,;.1 r'tlt'l i zaobilaZenja.
lll
Nliinr istraZivanjem o sreii nismo saznali mnogo vi3e od
,'tl,tr'lx)/nltog. Ako ga i produZimo pitanjem za5to je ljudima
l,'lrl,rr lrilio da postanu sreini, nema mnogo tzgledada doznamo
rll ',to lrovo. Zapravo,dali smo odgovor pokazavli tri izvora na-
,rlr p:rlnii: prcrnoc prirode, troinost na5eg tela i nesavr5enstvo
,, ,t.rrr,,r'rr kiric upravljaju vezama izmedu ljudi u porodici' drZavi
r rfirri;lvrr. tJ pogledu dva prva zakljudiiemo bez mnogo koleba-
rr1;r pr t'ostrtic nam da priznamo te izvore patnje i da se prepusti-
,,,,, Prirodu neiemo nikada potpuno savladati' Nai
',,'rzl,clttorn.
,,rt,,ilil/il11, kqiie i sam deo te prirode, uvek ie ostati tvorevina,
pr.lrrznir i ogranidena u moguinostima i prilagodavanju' Ovo
:,,,,.,',,,' j..' Irc parali5e; naprotiv, ukazuje pravac na5em delovanju'
I | ,,t:rrrtrr srrur tla se oslobodimo ponekih, mada ne svih patnji, a
,lrrrlic tlu trblaZirno; to nam dokazuje hiljadugodi3nje iskustvo'
I rrrryi:re iic sc postavljamo prema treiem, socijalnom izvoru
pat-
rrp Nlcgu nciemo da prihvatimo. Ne moZemo shvatiti zbog de-
1',r tc rrslrrttove koje smo mi sami stvorili ne bi bile upravo za
...r',trlrr r rlobrobit svih nas. U svakom sludaju, razmi5ljajuii koli-
I r ',rrro loi Lrspeh postigli na tom polju za5tite od patnje, budi se
.rrrrrrrirr rrc skiva li se i ovde deo nesavladive prirode? - ovog
1'rrlrr rr virlu sopstvene psihidke tvorevine.
I I toku razmatranla ove moguinosti doSli smo do tvrdnje
l, r r;rr trrliko zapanjuje da se moramo zadrLali na njoj' Ona
glasi:
rr,r',rr l;rkozvaria kultura snosi veliki deo kivice za na5u bedu'
( |,ttirrli lrismo se sreinijim ako bismo je napustili i naSli se u
 (40)
primitivnim uslovima. Nazivam je zapanjujuiom jer, kako god
odredili pojam kulture, dinjenica je da ba5 kulturi pripada sve
ono dime poku5avamo da se za5titimo od pretnji koje potidu iz
izvora patnji.
Kojim putem je toliko ljudi do5lo do tog stanovi3ta zadu-
dujuieg neprijateljstva prema kulturi. Ja mislim da je duboko i
odavno postojeie nezadovoljstvo stanjem kulture u datom tre-
nutku stvorilo osnovu iz kojeje u odredenim istorijskim prilika-
maizrasla osuda, Mislim da poznajem poslednji i pretposlednji
takav povod. Nisam dovoljno uden, te nisam u stanju da pratim
lanac tih dogadaja dovoljno daleko kroz ljudsku istoriju. Takav
neki faktor, neprijateljski nastrojen prema kulturi, svakako je
delovao vei u vreme pobede hri5ianstva nad paganstvom. Bio
je vrlo srodan obezvredenju zemaljskog LivoIa, Sto je sprovelo
hri5ianstvo. Uspesi istraZivadkih putovanja i dodir sa primitivn-
im narodima i plemenima predstavljaju pretposlednji povod. Za-
hvaljujuii povr5nom posmatranju i pogreino shvaienim obida-
jima i navikama Evropljanima se dinilo da oni vode jednosta-
van, skroman i sreian Zivot, nedostupan posetiocima viSe kultu-
re. Kasnija saznanja su ispravila izvesne zakljudke takve priro-
de. U mnogim sludajevima titav niz Zivotnih olak5ica, zakoje
trebazahvaliti velikodu5nosti prirode i lakoii zadovoljenja glav-
nih potreba, zabludom je pripisan odsustvu zamr3enih kultumih
zahteva. Poslednji povod poznajemo narodito dobro. Nastao je
kada smo upoznali mehanizam neuroza koje prete da sahrane i
onaj delii sreie kuhurnog doveka. Utvrdili smo da dovek posta-
je neurotidan jer ne moZe da podnese obim odricanja koja mu je
nametnulo dru3tvo radi svojih kulturnih ideala. Na osnoru toga
se zakljuduje da bi otklanjanje ili znatno smanjenje takvih zahte-
va znadilo vraianje rnoguinosti postizanja sreie.
Pored toga postoji i drugi momenat razo(,aranja. Poslednje
generacije ljudi ostvarile su ogroman napredak prirodnih nauka
i njihove tehnidke primene i udvrstile svoju vlast nad prirodom
na nadin koji se ranije nije mogao ni zamisliti. Pojedinosti o na-
pretku su svima poznate i nema potrebe da ih pominjemo. Ljudi
su ponosni na ove tekovine i imaju prava na to. Cini mi se, ipak,
(47)
,l.r ',rr zitpazili da novostedene moguinosti raspolaganja pros-
r{,r.nr i vrcmenom, potdinjavanje snaga prirode, ispunjenje hil-
l,r,lrr1,,orliitt.iih i.e\a nisu poveiali obim zadovoljstava
,', rvrutih od Zivota, niti ih prema njihovim osecanjima udinili
,'1,
.rr't rrriirtt. lz ovih fvrdnji zadovoljiiemo se zakljudkom da vlast
r,,r,l nije jedini preduslov ljudske sreie i da, takode,
lrrirotlotn
rrr;,' 1t'tliui cilj kulture. Ali na osnovu toga neiemo zakljuditi da
1, tt'lrrritki napredak bez vrednosti za na3u ekonomiju sreie'
l\lrr1,l11 11' sc prigovoriti: zar nije pozitivan dobitak u zado-
rrrll';1111. rtcdvosmislen porast oseianja sreie, ako, ponekad,
rrr,l,rr rLr zillclim da dujem glas svoga deteta koje Zivi stotinama
l rl.rnt'lrrtit daleko od mene, kada neposredno posle iskrcavanja
1,rr;.rlt'lirr, rttogu da saznam da
je dobro proSao na dugom i
il,rlI il()ilI
rr putovanju? Ne znadi li ni5ta 3to je medicini uspelo da
.t,ronrr() smanji smfinost male dece i opasnost od infekcije
l',,r,rtlrlirr. pa dak ida produZi prosek Zivota kulturnih ljudi za
.'r,r( irtur trrl godina? Mogli bismo nabrojiti jo5 veliki broj isto
r,,lrl,,r tkrtrrih stvari zahvaljujuii toliko kudenom dobu naudnog
r lIlrrrri liotl napretka. Ali, duje se i glas pesimistidke kritike' koji
zadovoljenja odigrava po uzoru
',1,'ilililrlc rla se veiina takvih
.tr'\lrrou plovoda" koji se velida u jednoj anegdoti' UZivanje
r,rl\ \ (' \'rstc postiZemo kada hladne zimske noii izwdemo ispod
Ir, 'l' r rvli'u golu nogu i opet
je uludemo. Dete nikada ne bi napu-
,rrltr rorltti grad da ne postoji Leleznica koja savladuje daljine,
t, l'lorr nc bi bio potreban da se duje njegov glas. Moj prijatelj
rr, lr ;r1'g1l117so putovanje morem da nije uspostavljena plovidba
l,r,l',, olicarla, pa mi ne bi bio potreban telegraf da smiri moje
I'rrJ,t' ('ctt.ttt koristi smanjenje dedje smrtnosti kada nas ba5 ona
p t r l r( )r r v it na najveia ogranidenja radanj a dece, tako da u krajnj oj
i
Irrr;r rtc oilgajamo vi5e dece nego u vreme pre carstva higijene'
se lisuulni
, Zivot u braku vodimo, pri tome, pod te5kim uslo-
"r ';
\ rn:r. r vcrttvatno radimo i protiv korisnog prirodnog odabiran-
;,r N:rizltl, Sta ie nam dug Zivot ako je teZak, oskudan u rados-
lrrrrrr r lttliko pun patnji, da nam je smrt dobrodo5li spasilac'
lzglccla sigurno da se ne oseiamo dobro u na5oj dana5njoj
I rrltrni, ilko ie vrlo te5ko prosuditi da li su se ljudi u pro5losti i
 (42)
u kolikoj meri oseiali sreinijima i kakav su udeo u tome imali
uslovi njihove kulture. Uvek iemo biti skloni da nevolju sagle-
damo objektivno, to jest, da sebe sa svojim zahtevima i svojom
osetljivoiiu postavimo u uslove u kojima bismo onda ispitali
kakve iemo povode za oseianje sreie i nesreie u njima naii.
Ovakav nadin posmatranja, koji se dini objektivnim jer ne uzima
u obzir varijacije subjektivne osetljivosti, naravno, najsubjek-
tivniji je, jer mesto svih drugih, nepoznatih du5evnih stanja, stav-
lja svoje. Sreia je, pak, neito u potpunosti subjektivno. Ma koliko
se jo5 uvek zgraLavali zbog izvesnih situacija, recimo antidkih
robova na galljama, seljaka u 30-godiinjem ratu, Zrtava svete
inkvizicije, Jevrejina koji odekuje pogrom, ipak nam je nemo-
guino da se uZivimo u te osobe, da odgonetnemo promene pri-
jemdivosti za oseianja zadovoljstva i nezadovoljstva do kojih su
doveli prvobitna tupost, postepeno otupljenje, prestanak nadanja,
grublji i finiji nadin narkotiziranja. U sludaju moguinosti najveie
patnje stupaju u dejsfvo odredeni du5er,ni za3titni uredaji. iini mi
se nekorisnim da i dalje pretresam ow stranu problema.
Vreme je da se pozabavimo su5tinom kulture dija je vred-
nost za sreiu dovedena u sumnju. Neiemo traZiti fomulu koja
sa malo re(i izraLava tu su5tinu, pre nego ito pone5to saznamo
ispitivanjem. Dovoljno je, dakle, da ponovimo,o da red ,,kultura,,
ozna(,ava celokupni zbir postignuia i ustanova u kojima se na5
Livotrazllkuje odLivota na3ih Zivotinjskih predaka i koje sluZe
dvema svrhama: za3titi doveka od prirode i uredenju odnosa
medu ljudima. Radi boljeg razumevanja sakupiiemo posebice
obeleZja kulture kako se javljaju u ljudskim zajednicama. pri
tome iemo se bez predomi5ljanja rukovoditi obidajnim govo-
rom, ili, kako se, takode, kaie, jezi(kim oseianjem, verujuii da
ie to biti u skladu i sa unutarnjim spoznajama koje se jo5 opiru
izr aLav an}u ap straktnim redima.
Uvod je lak: kulturnim smatramo sve radnje i vrednosti
koje sluZe doveku da koristi zemlju, da ga Stite od nasilja prirod-
nih sila i sl. Najmanje je sumnji u ovaj vid kulturalnosti. prva
'uYidi: Buduinostjedne iluzije (Die Zukunft einer lllusion) 1927.
(43)
rl, l,r lrrrllurr: irl<o se vratimo dosta daleko unazad, bila su upotre-
l'r ,rlirl;r. zrrrrzrlzrvanje vatre,izgradnja naselja. Medu njima je na-
rrrr rr. /nir(-'irino potdinjavanje vatre, izvanredno dostignuie ko-
! r r, I I I lo prethodnog uzora. r1 Ovim je dovek utro puteve koji-
I
r' I r i
rrr'r ,',1 t;rtlir stalno ide sve dalje. Lako se mogu odgonetnuti po-
lrrrrl. ,';r to Svim svojim orudima dovek dini svoje organe (i mo-
r',urr' | .('nlorne) savrienijim, ili otklanja prepreke njihovom de-
l,,\ ;lrpr Motori rnu daju dZinovsku snagu, koju moZe, kao i svo-
t! rr;,r(i('. tla upuiuje gde Leli, da sagradi brod i avion, tako da
rrr r;r.'tlrrlr rri voda ne mogu da sprede njegovo ketanje. Naoda-
rrrrr;r lorigujc manu sodiva u svom oku, dogledom posmatra
, r [' [ r )r oSt l'anstva, mikroskopom savladuj e granice vidlj ivosti
I : ;
1
, rrh r'rlr'nc gradom mreZnjade. Stvorio je instrument u obliku fo-
r"!'r:rl:il((' l<amcre koji zadri,ava trenutne vidne utiske. To isto
,'nn lir;unoli)nska ploda sa zvudnim utiscima, koji su isto tako
I'rr,lrrzrri. obc su u osnovi materijahzacija date mu sposobnosti
.*r'rrrr;rr, rr jcgovog pamienja. Pomoiu telefona duje sa razdaljina
l rr;r' lr1 i'lk i bajke priznale nedostupnim. Pisanje je u podetku
l,rl ltrrvor odsutnog. Kuia je zamern za majdinu utrobu, koja je
jo5 uvek Zeljeni dom, u kome se sigumo to-
1'r r r rrlr vonlvatno
lrl,,r rhrlllo oseiao.
l)cla koja je dovek stvorio na ovoj zemlji pomoiu svoje
rr;rrrlrt' i tchnike ne samo sto zvude kao bajka, vei su zapravo
'l'sihoanalitidki materijal, nepotpun, ne sasvim razgovetan, daje ipak
!,rrt,r';tr(irrr rragove5taj o poreklu toga dovekovog podviga. Pradovek kao daje
r,'r.r,' ,rlrit'rrj pri susrctu sa vatrom da zadovolji infantilnu Zelju time Stoje gasio
,rl.r.rr nlokraie. Prema sagama kojima raspolaZemo, o prvobitnom laZnom
..rr;r t rrjrr plarncnih jezi(,aka, koji sukljaju uvis ne moZe biti sumnje. Ga5enje
,,rlr( rrol(rcnicm, 5to dine i kasniji dZinovi, Guliver u Liliputu i Rabelaisov
! ,,r t,irrluir. prcdstavljalo je neku vrstu seksualnog akta sa dovekom, uZivanje
rr rrru';l.oj potcncijikoz homoseksualni dvoboj. Onaj koji se prui odupro tome
.,r,hrloljslvu i saduvao vatru, mogaojuje poneti sa sobom i uzeti u svoju s1u-
.=l,rr ( irrorrr suzbijanja plamena svog sopstvenog seksualnog uzbudenja, ukro-
r',t( l)r ir(xlnusnaguvatre.Ovavelikakultumapobedabilaje,dakle,nagrada
.r ,,tlrrtlrrr jc ocl nagona. Izgleda da je zalimLena postavljena za(rxarazaro-
l,lt( n( vrllc ntr domaiem ognji5tu jer joj anatomska grada onemoguiava da
1',r1rrr:ti tll<vour isku5enju. Vrednoje spomena da analitidko iskustvo redovno
1',,1, ;r z rrj c povezanost dastoljublja, plamena i uretralne erotike.
 \
(44)
ispunjenje svih - a ne samo veiine - i,elja izbajki. Na zemlju je
prvobitno stupio kao slabaino Zivotinjsko biie, a svako biie nje-
gove vrste uvek mora da stupi na nju kao nemoino odojte - ,,oh
inch oJ nature". Sva ova dobra moZe smatrati kulfurnim nasle-
dem. Od davnina je izgradio predstavu ideala svemoii i svez-
nanja i njih ovaplotio u svojim bogovima. Njima je pripisivao
sve Sto je izgledalo nedostiZno i,eljama ili mu je bilo zabranjeno,
Sme se, dakle, reii: ovi bogovi bili su ideali kulture. Sada se
sasvim pribliZio ispunjenju tih ideala, takoreii i sam je postao
Bog. Naravno, samo saglasno op5teljudskom shvatanju o dosti-
zanju ideala. Ni u demu savrieno, ponegde ba5 nikako a drugde
samo polovidno. iovek je, moglo bi se reii, postao neka vrsta
boga saprotezama. Stvarno velidanstven, kadapostavi sve svoje
pomoine organe. Ali, oni mu nisu prirasli i primoravaju ga u
nekim prilikama da jo5 mnogo stvara. Uostalom, ima prava da
se teii time Sto taj razvoj neie biti zavr5en ba5 sa godinom gos-
podnjom 1930. Buduia vremena ie doneti novi, verovatno, ne-
pojmljivo veliki napredak u ovoj oblasti kulture i povecati jo5
vi5e slidnost Bogu. Na$eg ispitivanja radi, ne smemo zaboraviti
da se danainji iovek iako slidan Bogu ne oseia sreinim.
Nekoj zemlji, dakle, priznajemo da je dostigla visoku kul-
turu kada vidimo da se u njoj neguje i celishodno sprovodi sve
ono Sto doveku sIuLt za kori5ienje zemlje i njegovu za5titu od
prirodnih sila, ukratko redeno Sto mu je korisno. U takvoj zemlji
je regulisan tok rekama koje prete poplavama, a vodu im odvode
kanalima onamo gde u njoj oskudevaju. Zemlji5te je briZljivo
obradeno i zasadeno rastinjem koje tu moLe da uspeva. Mine-
ralno blago se marljivo iznosi iz dubine na povr5inu i preraduje
u Zeljene alate i oruda. Saobraiajna sredstva su mnogobrojna,
brza i potzdana. Divlje i opasne Zivotinje su uniStene. Gajenje
onih koje su pripitomljene i postale domaie u punom je zamaht.
Medutim, prema kulturi imamo joS i druge zahteve, nadamo se
da iemo ih u istim tim zemljama naii ostvarene u znatnoj meri.
Kao da Zelimo d^ poreknemo najpre postavljenu tvrdnju, kul-
turnim nazivamo i kada vidirno da je paLnja ljudi posveiena
stvarima koje bai ni po demu nisu korisne (koje su pre neko-
(4s)
rr=r, I rr,r l)r rrr('1. kacla se u varosi na neophodnim zelenim po-
.-,!! ru,r l',,1r' slttlc za igraliSta i kao rezervoat vazdthanalaze
; l, 1r r \,,,r rlr l<ittla su prozori stanova ukra3eni saksijama sa
| , r, { rr llltrro lapaLamo da je ono nekorisno' za koje
,,,,1rr1, 111rr tlr i'c se ceniti u kulturnijoj sredini' lepota' Za-
I'r,.,u',,,1r l.rtltttran dovek bude po3tovalac lepote kad na nju
!'.i'l! ' l,rrrtrrli i cla je, prema ve3tini svojih ruku, ostvaruje na
1,r,,lrrr, trrr:r l)rrlcko smo od toga da ovim
iscrpemo sve Sto
,,,,1 ,,1, rrr,, rrtl littllure. Zahtevamo da vidimo i znake distoie i
r, rl.r I lr'nriuno visttko mi5ljenje o kulturi engleske provincijske
,,, ,r r.' ,l,,lrlr Sckspira kada proditamo da se pred vratima kuie
'
,,1, 1,,,\ rlr rorlitclja u Stratfordu nalazila velika gomila dubreta'
je
l,r,',,,' rr :,1;rrrirt tla se uzdrZimo, pa grdimo ,,varvarsfvo" (Sto
,r il,lotlr( r l rrlttrri), ako na stazama Bedke Sume vidimo
razbacant
l,.r,tr1rr N,'i'rsloca svake vrste dini nam se da je nespojiva sa kul-
t,,,11r,, l'roleTotlto zahleve za distocom i na dovedje telo' Sa
,,1i, , 1,,,',..'.rr1crtt sluSamo o zadahu koji se Sirio od lidnosti Kralja
',',,,,,, l.'lrttutrtto glavom kada nam u Isola Bella pokaZu mali
,rrrrrr,rorrtl( l<oii je sluZio Napoleonu za jutamju toalefu' Ne
, rr,lnnr) sr' i'irk, alo neko upotrebu sapuna uzima kao neposred-
il,, ilr('lllo littlture. Slidno vaZi i zared, koji se kao i distoia u
l rr rt l
rrrrrosl i ticc ljudskog r oda' Zarazliku od distoie koju u priro-
,1, ,,,' ,rr,,2.tttro odekivati, red, Stavi5e, predstavlja opona5anje
l,rr.(l('. l'ostnatranje velikih astronomskih pravilnosti ne samo
,l,r 1,' tovcktt posluZilo kao uzor, vei je dalo i polazne tadke
r r r r rr u svoj Zivot. Red je neka vrsta prisile ponavljanja
h'r rir r lccla
I ,,lir n:r osnovu jednom uspostavljenog poretka odreduje kada,
r,rl, r l.rrko treba neito udiniti, kako bismo se u svakom slidnom
,lu(:rtu poitedeli kolebanja i oklevanja. Dobrobit reda se ne
rrr,,zt' pot'cii. On ljudima omoguiava da najcelishodnije koriste
snagu' S pravom
t,ro slol i vreme a pri tom im Stedi fizidku
1,, ,,,',, rnogli odekivati da se on provladi od podetka i bez prisile
l,r,rz liuds-ku delatnost, pa je opravdano dudenje Sto to nije
.lrr.. ri. Covek u svome radu ispoljava prirodnu sklonost za
r{'nllnlost, neurednost itek ga, uz velike napore' moramo vaspi-
r.rlr (lir ()pona5a nebeske uzore.
 (46) (47)

Lepota,
distoia i red odigledn o zauzimajuposebno mesto l',, k't ja, svakako ne najbeznadajnija karakterna osobina
. I r r

medu zahtevima kulture. Niko neie tvrditi da su oni .,. L i rrltrrrt' lioju treba da ocenimo, jeste kako su uredeni odnosi
isto toliko
vaZni koliko savladivanje prirodnih sila i drugi momenti, , ,,i, ,lrr llrrtlr. druitveni odnosi, Sto se odnosi na doveka kao suse-
koje
iemo upoznati; pa ipak, niko ne Leli daih potisne kao sporedne. .t,, l','rrr.rf iriir" seksualni objekt drugoga,tlanaporodice i drLave.
Primer lepote, sam po sebi, pokazuje da kultura nije zami5ljena ,,ii, r, lrili izuzetno tesko da se oslobodimo nekih idealnih
radi korisnosti te je ne smemo izostaviti medu onim Sto je .'lrr, r,r l,;rlio bismo shvatili ono Sto je uop5te kultumo. Mogli
od
interesa za kulturu. Korist reda je sasvim odigledna. t'. iii" irto/(lt podeti obja5njenjem da se kulfuralni elemenat
Sto ,. tie,
distoie, pretpostavljamo da nju zahteva higiJena, ali moZemo
r,,,1 r\ llul(' rr trenutku prvog poku5aja da se urede druStveni
naslutiti da ovaj odnos nije bio sasvim nepoinat ljudima pre .,,irr',r II otlsustr,'u ovakvog poku5aja, odnosi bi bili podredeni
i
doba naudne za5tite od bolesti. Korisnost nam ipak ne .,,,,,, \ .llr po jcdinca, to jest, fizidki jadi bi ih podesio prema svo-
obja5nja-
va u potpunosti fu teZryu; mora da je jo5 ne5to "
posredi. r! ! !, ! t r ( si nra i nagonskim podsticajima. Ni5ta se ne bi tu prome-
r ! r

Ali mi smatramo da nijednim drugim svojswom ne moZe_ rrrl,r ,rlo lli .ladi naide na pojedinca jadeg od sebe. Zajednidki
mo bolje obeleZiti kulturu nego po5tovanjem i negovanjem :,r,,r l;rrrli jc mogui tekkada se sakupi veiinakojaje jada odbilo
vi5ih
psihidkih delatnosti, intelektualnih, naudnih i umetnidkih posti- L,r, 1rr,;r'tlrncil i koja je ujedinjena protiv svakog pojedinca. Moi
gnuca, vodeie uloge koja se u dovedjem Zivotu pripisuj. moii pojedinca,
id..iu_ ,r1, ,lrrrt t' sc sada postavlja kao ,,pravo" nasuprot
ma. Medu tim idejama nalaze se na vrhu religiozni je kao gruba siIa. Zamena moii pojedinca zajedni-
I ,,;,r ',t' ,rsrrciu
sistemi, diju
sam zamr5enu gradu poku5ao na drugom mestu da
rasvetlim. Uz ,,!'r iir('(lslavlja odludan korak za kulturu. Su5tina leZi u
nji! filozofske spekulacije i, najzad, ono Sto bi se moglo naz_ ,,r'r.rrrrt t:n.ir.r moguinosti zadovoljenja dlanova zajednice.
9u
vati ljudskim idealima: njihove predstave o moguinom Javr5en_ !',i1, 11111;1g nije poznavao takve ograde. Sledeii zahtev kulture je
stw pojedinca, naroda, ditavog dovedanstva i zihtevikoji se po_ l,,r,,r prrv(la, to ie reii osiguranje da jednom stvoren poredak
stavljaju na osno\u ovakvih predstava. Ove tvorevin.
niru ,._ rrr r r' lx)rrovo biti sksen u korist pojedinca. Etidka vrednost
dusobno nezavisne, one su, Staviie, prisno isprepletane,
Sto ote_ 'r,rlvog prava ovde se neie prosudivati. U daljem razvoju, kul-
Lauane samo njihovo prikazivanje vei i psihololko
objainjenje r,rr,r rzlilcda teLi daovo pravo ne bude samo inazvolje neke male
njihovog postanka. Prihvatimo li, sasvim uopiteno, ,rl, thricc (kaste, druStvenog sloja, plemena) koja se prema dru-
Oa;e opru_
ga koja pokreie svaku dovekovu delatnost ieLnja ,,,,t, nroida broinijoi, masi opet ponaia kao nasilnik. Krajnji ishod
ka oUu .itiu
koji se slivaju: ka koristi i ka postizanj uuLivanja,onda moramo rri ln tLl bude zakon, kome su svi (u najmanju ruku svi podobni
smatrati da to vaii i za ovde navedene kulturne pojave, .,r z;r;crlnicu) doprineli Zfivom svoga nagona i koji ne dopu5ta da
mada se
to uodava lako samo u naucnoj i umetniikoj delitnosti. rr, lo (opct sa istim izuzetkom) postane Zrtva grube sile.
Nema
da i one druge delatnosti odgovaraj, irll l,idna sloboda nije proizvod kulture. Ona je bila najSira pre
:uryJ. iut potrebama
doveka. moLda onakvim koje su ruzvijeni samo t<oO p,1rrr,o bilo kakve kulture, mada je onda bila bez vrednosti jer je
manjeg
broja ljudi. Isto tako, ne smemo dozvoiiti da nas doveduu'ri , ,'r,eli..icdva bio u stanju da je brani. Razvojem kulture ona do-
bludu nediji sudovi o vrednosti pojedinih religioznih, filozofskih .,rvlirva ogranidenja a pravda iziskuje da niko ne bude povla5-
sistema i tih ideala. Bez obz*a na to vidimo li u njima i r'n ()(l tih ogranidenja. Pojava koja se javlja u svakoj ljudskoj
najvi5e
dostignuie ljudskog duha ili ih saZaljevamo kao zablude, mo_ .;rlttlrrici u vidu teZnje za slobodom moLe znaditi pobunu protiv
ramo priznati da njihovo postojanje, a narodito ako
one preovla_ rrt l,c postojeie nepravde i zato biti korisna za dalji tazvoj kul-
davaju, ozna(ava visok stupanj kulture. trrrc i podno3ljiva kulturi. Ali moZe isto tako poticati iz ostataka
 (48) (4e)

prvobitne lidnosti nezatzdane kulturom i tako postati osnova
neprijateljstva prema kulturi. TeLr\a za slobodom diie se, dakle,
protiv nekih odredenih oblika i zahteva kulture ili protiv kulture
uop5te. lzgleda nemoguie da doveka moZemo bilo kakvim uti-
,r trr .\ont rllostu morao je prvi put da nam se namehe utisak
t', ,,, , ,tr |r( x'csa kulture sa razvojem libida u pojedinca' Drugi nag-
,,,,,',,,', t't lt t Ita to da promene uslove za svoje zadovoljenje, da se
, r;,r rr, r r r l, r r r t stazarna, Sto se u veiini sludajeva
I
podudara sa dobro

cajima navesti da preobrazi svoju prirodu u prirodu termtta, zato ,,.,,,, l,,,,,nrlottt sublimacijom (nagonskih ciljeva), dok se u drugim
ie uvek braniti svoje zahteve za lidnom slobodom pred voljom .trrr ,r1r r rrnr ioi rnogu razlikovati od sublimacije' Sublimacija nag-
mase. Dobrim delom je borba dovedanstva usredsredena na ,,,,', 1, 1,,,,relrrlo istaknuta crta kultumog ruzviIka, ona omoguiava
-
jedan zadatak iznalaLeile celishodnog to jest, sreinog porav- ,l,r , r ,, 1,:.tlriikc akti'rnosti, naudne, umetnidke, ideolo5ke, postignu
nanja izmedu individualnih i kulturnih zahteva mase. Sudbinski i,rl ,, .'il;rt;rirru Lrlogu u kultumom Zivotu. Prepustajuii se prvom
problem je za njih da li je moguino postiii takvo poravnanje ,rrr ,l rr, rrroglo bi se reii da je sublimacija uop5te sudbina nagona'
kroz neki oblik kulture ili se sukob ne moZe izgladiti. i ,,,ril, r;r i,rlt,-rrom. Ali biie bolje da o tome jo5 razmislimo'
je sagledati u
Poito smo dozvolili opitem oseianju da nam kaZe koje oso- ', r;.',rrl. lrccc, a to je izgleda najvaZnije: nemoguie
benosti dovekovog Zivota treba da nazivamo kultumim, dobili smo I ,,lrl'r rl nrcri ic kultura izgradenana odricanju od nagona, koliko se
celovitu predstalu o kulturi. Doduie, nismo samali vi3e nego 3to je .,r ,rr\.r brri tta pretpostavci o nezadovoljenju (suzbijanju, potiski-
opitepoznato. Pri tome smo pazili da se i sami ne saglasimo sa pre- , rrrp rlr ncicrn drugom) jakih nagona. Ovo ,,odricanje zbog kul-
drasudom da kultura znadi isto Sto i usavr5avanje, daje ona put ka t,,,,1. 1',,spoclari prostranom obla5cu socijalnih odnosa ljudi' Vei
savrSenstlu kojeje predodredeno doveku. Ali sada nam se nameie ,,,,,,, ;, 1,,,r,tr,to da je ono uzrok neprijateljstva, protiv koga moraju
jedno gledi5te koje, moZda, ukazuje na ne5to drugo. Razvitak kul- , 1,,,, 1,,,r c svc kulture. Ono ie mnogo zahtevati
i od na5eg naudnog
ture izgleda nam kao svojevrstan proces kome podleZe dovedanstvo r,r,l,r. lrcln cla damo mnoga obja5njenja. Ne moZe se lako
razumeti
i u kome nam se pone5to dini poznatim. Taj proces moZemo okarak- Lr[.t, sc to omoguiuje da se nekr nagon li5i zadovoljenja' To nije
terisati promenama koje on prouzrokuje na nama vei poznatim rrrrrr;rIr llczttpasno, ne kompenzuje li se to ekonomski, mogu nasta-
nagonskim sklonostima, dije je zadovoljenje, u stvari, ekonomski troulrljttc smetnje.
zadatak na5eg Zivota. Neki od instinkata su na takav nadin svareni Ali Zclimo li saarati koliku vrednost zasluZuje naie shva-
da se namesto njih pojavi ono Sto nazivamo karaktemim svojstvom t,rrrlt' o t'uzvoju kulture kao specifidnog procesa koji se moZe po-
pojedinaca. Najmadajniji primer takvog procesa prona5li srrro u r normalnim sazrevanjem lidnosti, odigledno moramo na-
, r lrl i su
analnoj erotici mladog doveka. Prvobitno njegovo interesovanje za , tlrugi problem i sebi postaviti pitanje: pod kakvim uticajima
''tr
funkcije ekskecije, njene organe i produkte, preobraiava se u toku .','1,,,.i,,-ic iazvoj kulture, kako je nastala i dime je odreden njen
rastenja u grupu svojstava koja zramo kao Stedljivost, smisao za r,rzvojni put.
urednost i distoiu. Ona su, sama po sebi, dragocena i dobrodoila,
ali mogu suvi5e preovladati i izmetnuti se u ono Sto nazivamo anal-
nim karakterom. Ne znamo kako se to de5ava, ali ne moZe se sum- IV
njati u tadnost ove postavke.r2 I tako smo utwdili da su red i distoia
bitni zahtevi kulture, mada njihova neophodnost u Zivotu nije Zadatak izgleda prevelik. Ne usteZem se da priznam da
ubedljiva, baS kao ni njihova pogodnost da budu izvori zadovoljst- ,rrrr obeshrabr.n. Irn.iu ono malo Sto sam mogao da dokudim'
(ovo
Po5to je pradovek otkio da je u njegovim rukama
'1't/. Karakter i analna erotika (Charakter und Analerotik) I 908. (Sabra-
na dela, knj. V) i mnogobrojne druge priloge E. Jones-a i dr. trcha shvatiti doslovno) da li ce radom pobolj5ati svoju sudbinu
 G

(s0) (s 1)

nazemlji, nije moglo da mu bude svejedno radi li neko s njim . ,,11,r

;,,,t'lrtvicc i oca je bila neogranidena' U delttTotem i tabu
do
ili protiv njega. Onaj drugije dobio vrednost saradnika s kimie ,,,,1 ,, .,,,, ,r,,,'t tla pokaiem put koji je vodio od takve porodice
1' sttrpnja zajednidkog Zivljenja u obliku
bratstva'
korisno Ziveti zajedno. Joi ranije, u pradoba, dok je lidio na maj- .1, ,1, r r
jadi od
muna, stekao je naviku osnivanja porodice. ilanovi porodice ,.,' l',,1,r,., ,,"n. ,inoui su otkiii da ujedinjeni mogu biti
otcrnistidka kultura podiva na ogranidenjima koja
su
bili su, verovatno, njegovi prvi pomagadi. MoZe se pretpostavi- i',, t,, Irr rt ; r I

jedan drugome radi odrZavanja novog

ti da je osnivanje porodice bilo u vezi s tim da potreba za pol- ,,,', ,",,r,,1i tla nametnu
nim zadovoljenjem vi5e nije nailazila kao gost koji se iznenada 1,,,r, r[,,r lltru
propisi Ulti su prvo ,'pravo" ' Zivot ljudi u za-
prisilom na rad' Sto je
pojavi a posle odlaska dugo ne daje glasa o sebi, vei je postala i,,t,,,, r l,rt, ic, iakie, dvojako zasnovan:
stalni stanar u pojedinca. MuZjak je time dobio motiv da uz sebe rr,rrrr,.t,rllr nuZda spolja, i silom ljubavi, zbog koje se
'lltetnuta
zadrLi Lenu, ili uopitenije, seksualne objekte. Zenke koje nisu , ,,r, rrlc lrteo li5iti seksualnog objekta u oblidju Lene' a Lena.
I
,i, r, t.r, otl sebe otrgnutog dela. Eros i Ananke su
postali i
htele da se odvoje od svojih bespomoinih mladunaca morale su,
je' sada'
vei i radi njihovog dobra, da ostanu uz jateg muZjaka." U toj r,,,lrt, l;r liutlske kulture. Prvi uspeh kulture bio ie to Sto
1 1,, r lrr oi l.iudi mogao da ostane u zajednici'
Po5to su u tome
primitivnoj porodici jo5 nedostaje jedno bitno obeleije kulture.
rr,l, l.urlc obe velile sile, moglo se odekivati da ie se dalji
''lako je organska periodidnost seksualnog zbivanja oduvana, njen uticaj ,,r.'',,; orlvi.iati glatko, u smislu sve uspesnijeg savladivanja
na psihidku komponentu seksualnog uzbudenja je tako reii obmut. Ova izmena
i iul.j.g povecanja broja ljudi obuhvaienih zajed-
jc ponajpre uzrodno vezana sa gubljenjem znadaja mirisnih nadraLaja, kojimaje 1',,11,,1.1g ,u.tu
,,,,,,,rr 2,,t,, nije lato iazumeti za5to kultura moZe da deluje na
mcnstruacija delovala na psihu muZjaka. Njihovu ulogu preuzimaju vidne draZi,
kojc su, nasuprot povremenim mirisnim draLrma, bile u stanju da deluju r, i \nrl({.) tlrugadije, a ne da ih dini samo sreinima'
l'r'c nelo ito podnemo da istraZujemo otkuda moze
ncprekidno. Tabu menstruacije potide od ovog ,,organskog potiskivanja" kao da
odbrana od jedne prevazidene faze razvoja. Sve druge motivacije su verovatno
jedno sketanje (prizna-
sekundame prirode. (Uporedi: C. D. Dali, Milologija hinduizma i komplel<s ka- rr,rrtlt' ttektt s'metnja, dozvolicemo sdbi
stracie.ImagoXllI, I92T). Ovakvo zbivanje se ponavlja na drugom nivou, kada rr1,'rrr tlu 1c ljubavledna od osnova kulture) kako bismo popunili
bogovi iz jednog prevazidenog kultumog perioda postaju demoni. Slabljenje iskustvo da
izlaganju' R9\1i
mirisnih draLi izgleda da je i samo posledica dovekovog odvraianja sa tla, usva- q,,,,,,,'i",,'ulednom ranijem :I"'
janjem uspravnog hoda, koji je udinio vidljivim do tada skrivene genitalije i pruZa doveku doZivljaj najpotpunijeg
1',,1,',r lgcniialna) ljubav
stvorio potrebu za njihovom za3titorn, pa tako prouzrokovao stid.
,',,,l,,u,,iicnja, da mu, Stavi5e, predstavlja obrazac svake
sreie' tre-
Na podetku sudbonosnih procesa kulture nalazilo bi se, prema tome, doveko-
vo uspravljanje. Otuda lanac dogadaja ide preko gubljenja znadaja mirisnih I,rlo ic'.tu'gu nuu.d. da i nadalje u Zivotu traZi sreiu u oblasti
draii, izolovanja periode sa prevagom vidnih draZi, vidljivosti polnih organa, erotiku postavi u centar LivoIa'
do stalnosti seksualnog uzbudenja, osnivanja porodice i time do praga ljudske
1,,,|,rilr odn-osa, da genitalnu
od
kulture. Ovo je samo teoretska spekulacija, ali dovoljno znatajna da zasluZuje N;rslrrvili smo da on na taj nadin postaje opasno zavisan
od izabranog ljubavnog ob-
egzaktnu proveru ispitivanjem osobenosti Zivota doveku bliskih iivotinja. l, rlnog dela spoljnog sveta, naime
Socijalni razlozi su odigledni i u kultumoj IeLnjt za distoiom. Ona nalazi
naknadno opravdanje u higijenskim obzirima, ali se ispoljilajo5 pre toga saz- \,,,,1,,,,'
analne ero-
nanja. Nagon za distoiom potide iz teLnje za uklanjanjem ekskremenata, koji ,",i t.',tr,iri. Sociialni lat tor, tori # ttutu o"duStt preobraZavanju
";;:;ko,,]; je odmakao u
su postali neprijatni dulnim opaZajima. Znamo da je drukdije u detinjstru. l;i.:
"
,31i"t.'iii, i"eovek-u' bez o6zira na to koliko
nimalo m iris
Ekskrementi ne pobuduju odvratnost u detetu, oni mu se dine dragocenim kao I )', i,
:
" "".fk
;il" ;iffi iih-.k,k"mtnata odvratan' gotovo
vreoa' oa-
odvojen deo sopstvenog tela. ,1,'ru.n,h. Necist iovek. odnosno onaj kgii woj i1lll-,ne uklanla'
Vaspitanje nastoji narodito energidno da ubrza tok predstojeieg razvoja, koji I' ll . tlrugoga i n.,rlu pr.tu nj.mu obziia
Tb g9vo1e i.najsodnije i najvi5e upo-
ei udiniti da ekskrementi postanu bezvrcdni, odvratni, mrski, ruZni. Takva ti
i'.r'ii,ti"8 p..tr.e. isto t#q ne se tofto, sttvatiti zaito se dovek sluZi
psovkom da pas
promena vrednosti teSko bi bila moguia da ove materije oduzete telu nisu zbog rrcnonr svoga nulu.*t1"g piijuGtJa iz Zivoti"njskog,svcta kao je.koja
prezii.eovika: Zivotinja. njusi'
svogajakog mirisa bile osudene na istu sudbinu kojaje zadesila mirisne draZi, ;i',;;',; ;;"jiil;ti,u*u'itu-i. Lill.iriuje
posle dovekovog uspravljanja sa tla. ]',l,, rt ttskremenata i ne stidi ie svojih seksualnih funkcija'
".'gtOi
 (s2)
(s3)
lekta, i da izlais najljuiim patnjama ako bude prezrenod
se
ga ili
ako ga izgubi zbog nevlrstva ili smrti.
nje_ ,', ', 'lrrr;r' I jubavlju nazivutlo vezu izmedu mu5karca i Zene
Mudraci svih vre_ ! .r! ri r,r ()snovu svojih seksualnih potreba zasnovali porodicu,
mena su zato najupomrle. odvS.cali
od tog Zivotnog puru; pu r,rl rrrlt'. I ltuzitivna oseianja izmedu roditelja i dece, braie i
on nije izgubio svoju privladnost u-Jdima =!r
ifuf,
Ijudi. ".fif."g
Ur";, : r,i' r u lronxlici, iako takw vezu moramo da opiSemo kao
t1,,1,,' .,1 z;rprcicnim ciljem, kao neZnost. Ljubav sa zapredenim
Veoma malom brqu ljudi njihova
konstitucija omoguiava da ,!1, rrr ;r prvobitno, takode, bila potpuno dulna ljubav i jo5 uvek
ipak nadl sreiu putem liutavi, uti ,o
dalekoseZne dujevne promene u
fri tome neizbezne ; I rt i .r rr , ovckovom nesvesnom. Obe te ljubavi, potpuno dulna
funkciji ljubavi T. : i,,i, , r zrrlrrcdcnim ciljem, deluju i izvan porodice i uspostavl-
nezavisne od saudestvovanja objekta,-jei glavnu vrednost
pre_
"r"b;;;;j;
mestaju sa cilja da budu voljeni nu
,opstu".no voljenje. Oni se
1:,iii
',,\r' Vrizc sa dotle tudim ljudima. Genitalna ljubav vodi
., i r, i r rov i h porodic a, a ona sa zapredenim ciljem uspostavl-
zaitiiujuod gubitka ljubavi tjmg ,uoj, tluOuu ne usmeravaju na
St9
rr rr
I
r r

i,i i, r I' r r
r e stava, Sto postaje vaZno u odnosu na kulturu, j er su
l. j
pojedinadne objekte, vei podjednako I I rr I

rru ru. fuA.. Oni irA",iurulu i., s,r r;,rtt'llslva slobodna od izvesnih ogranidenja genitalne
kolebanja. i ruzodaranja genitahe ljubavi ,iJ.'Sr" jeodvrate od iiirl,,rr r, rrrr plirneq od njene iskljudivosti. Ali u toku razvoja od-
seksualnog cilja, a nagon pretvore
]jeyg
denim ciljern. Na taj nadin, portiZu
u stremljenje ,u rupro i,,, llulr;rvi prcma kulturi gubi svoju jednosmislenost. S jedne
u sebi jeOno stanle uj.Anue.nog, . r r r r, I r rl rr v se suprotstavlja interesima kulture, a s druge strane
. r
nenaruSivog oseianja neZnosti, koje I
viie nema mnogo spoljne I i,lr,,r,r ulrtl)lava ljubav osetnim ogranidenjima.
slidnosti sa bunom genitalnom ljubavi
od kop fotice. Sveti Franja lrl'vrr razdvajanje izgleda neizbeLno. Njegov razlog se ne
najdalje je dospeo takvim kori'scrn1.rn
ftjlfl llsl:da.
u'zlv{avanJe unutamje sreie. ono u demu mi vidimo jednu
tjubavi za
',',,ll, ,,,lrnllr utvrditi. Ono se najpre ispoljava kao sukob poro-
od ,lri r r \t't'c zajednice diji je pripadnik pojedinac. Vei smo saz-
pomatih tehnika za zadouoljavat1e pnncipa
uZivanja"desto je ,r,rlr ,l,r 1t' lcdno od glavnih nastojanja kulture da ljude udruZuje
dovodena u vezu i sa religijom, ,u
kojorn ji
moZda, povezana n ,i ', lrl.t' zl jcdnice. Porodica, medutim, neie da ispusti jedinku.
onim udaljenim oblastima,gde se zaneltrarui.
r-l,Louunl. izmedu lil rrlrl,o 1c prismja vezanost dlanova porodice, utoliko vi5e su
Ja i objekata, i objekata medu sobom.
Jedno etidko gledi5te, dija ie ,, .t':rliloni da se izdvoje od drugih;utoliko teZe stupaju u Siri
nam dubljamotivacija kasnije postati jasna,
vidi u takvoj spremno_ :rr,tiu lirug. Filogenetski stariji, u detinjstvu jedino postojeii
sti da se vole svi ljudi i celi svet najuzvi5eniji
,r* Ao kojeg dovek rrr zljctluidkog Zivota, brani se da ga ne smeni onaj kasnije
moie da se uzdigne. Vei na ovom mestu ',,r,
kU;;
ne Zelimo d; I r r I I r r r r r r n stcdeni. Odvaj anj e od porodice postaj e zadalak za sv a-
sumnje, Nala se dini da rjubav koja
:l:l: 1l:T1]1ie
deo sopstvene ".
b#s;, I rr rrrlrrrlrr osobu a njegovo reienje druStvo desto podupire puber-
Jeoan vrednosti jer dini nepravdu o61.mu. Zu:ti*,
nisu svi ljudi wedni ljubali.
r,rlrrrrr rrtualima i obredima primanja. Imamo utisak da su te teS-

je izgradila poro-dicu ostaje, kako t

l ,,t vczane za svaki oblik psihidkog Zivota, pa dak i za svaki
..^^,_-l*r-1:koja u svome pr_ , rr r,;r rs k i razvoj.
vobrrnom vrdu, u kojem se n9.9lride direktnog seksualnog zado_
tako i u
Zrtirn, ubrzo Lene dolaze u protilurednost sa kullurnim
modifikaciji, neinost'sa zapredenim ci_
,Ill.iLr, lvoiq
uem' KoJa 1e u kulturi i darje derotvorna. u oba obrika
.rr.nrljcn jcm i ispoljavaju svoj usporavajwi i zadrLavajuii uti-
rjubav i , ,r; llrri one, koje su u podetku zahtevima svoje ljubavi posta-
dalje vr5i funkciju da medusobno povezuje
u.Zi U.oi ljudi i to r rlc trrrncl.j kulture. Zene zasiryaju interese porodice i seksu-
dvriie. nego ito to postiZu interesi ,uani
,ui"inice. Nemarno ilrrorl iivota. Kulturna delatnost postala je sve vi5e stvar mu5ka-
upotrebljavanje redi ,,ljubav.. u govoru ima svoje genetsko r.rr rr. rrjinra nameie sve teZe zadatke, primorava ih da sublimi-
 (s4)
(ss)
raJu nagone, cemu su Zene
slabo dorasle. Kako dovek
\rte neogranidenim kolidinama pJh;&;;rgije,
ne raspo_ ,,r l , rrr',trluci.jom, teku neoSteieni kroz preostale otvorene
obavlja svoje zadatke celishodno,rrp"a.iL":"Ci on mora da t,,rr,rl, ,\lr i hcteroseksualna genitalna ljubav, koju je mimoi5la
libido. Sve Sto ,rt,r rrr,r. t;rl,oric je okrnjena ogranidenjima legitimnosti i mono-
utroii u kulturne svrh9, on nulu..irrri.toi,
oOrrimu od Zene i !:,rl,r1 I)rrnainja kultura daje jasno na znanje da dozvoljava
seksualnog Livota. Stalno druZenj.
,.,rSti.ima, zavisnost od I .rr,rlrrt'otlnose samo na osnovu jedne jedanput uspostavljene
.,
odnosa sa njima, otuduju gu
eaki oJ-jrZ""rri mtia ioca. Tako r ,lrtlivc veze mu5karca t i,ene, da ne trpi seksualnost kao
rrr r,r
se zbog zahteva kulture Zena
oseia poiir*orn
--" u pozadinu, pa , ,,,, .,rr,lovr)ljcnja, sam po sebi, i da je reiena da je podnosi je-
prema kulturi zauzimaneprijateljski
;t.". ,lrrr,r l, ilo vlclo razmnoLavanja koje je do sada nezamenljivo.
Tendencija kulture da ogranidi
seksualni Zivot nije niSta Nrrnrvno, to je krajnost. Poznato je da se to nije moglo
manje odevidna od druge _
dI proSlri ffi kulture. pwa faza
kulture, totemizam, vei nameie l,r"\ r,ti. ui z,akrace vreme. Samo su se slabici priklanjali toli-
(
zabranu incesruoznog izbora l,,r'r l)(rtl(r'csivanju svoje seksualne slobode a jade prirode samo
objekta, Sto je moZda najteze
je ikad pretrpeo
dovedji tjubavni Zivot.. Tabu, "pkr*;j;k"Je 1,,,,1 rr',lovinra izvesne kompenzacije, o demu ie biti redi kasni-
,rt""i i liiiijr postavtlaju nova 1, l,.rrllurno dru5tvo bilo je primorano da prelazi iuteii preko
ograniienja koja pogadaju i
,uSLrr."i z.n.l rl,rlr llrckoradenja, koja bi, prema svojim propisima, moralo
U ovome sve kulture ne idu podjednat 'rr,
o AA.to. privredna ,l,r 1r,ry'.orri. Samo, ne smemo pasti u suprotnu zabludu pa da ta-
struktura druStva utide i na ,ur
,.f,sualne slobode. I r r I' rrllrrln i stav smatramo potpuno bezopasnim jer ne ostvaru-
Kao 5to znamo, kultura se povinuje "rrpri.r"f.
prisiti ekonomske nuZnosti,
,

jer veliki deo psihidke energije
od seksualnosti. Kultura
f.";i ,.r" t."Si mora da oduzme
torn pogledu odnosi prema
:g I
alnosti kao jedno pleme ili j.drn jru:;;;n ,]": t";i iskoriiiuje
drugi. Strah od pobune potiadenih "rt.oz"
nosti. vrhunac takvos raz:/
nurn.Ci
oJapotu^1. zapadnoevropska
"rsJ
jeiasvim opiluouni stffieini.
t, ',\(' svoie namere. Seksualni Zivot doveka u svakom sludaju
t, ,1,. jt' oiteien i ostavlja ponekad utisak jedne funkcije koja je
seksu_ rr t.l,rr nlzadovanja kao Sto su, izgleda, na3i zubi, na5a kosa u
,\'l:ilvu organa. Verovatno moZemo s pravom smatrati da je
,"r"
opr.r_ .'rr,rt;rj scksualnog Zivota kao vrela osecanja sreie, dakle, za
jlvarrje naieg Zivotnog cilja. znatno umanjeno.'o Pokadito
r',1'r
rrr

}:li:l:ln:toski
duje po1ave dedjeg seksualnog
time da osu_ niun sc dini da ne samo pritisak kulture nego i ne5to u biti same
Zivota. jerje'obuzdavanje
alnih prohteva odraslih beziigteaiJ'l;i; seksu_ lrrrrl'cijc onemoguiava puno zadovoljenje i gura nas na druge
detinjstvu. Ali nidim ,. n...oZ, il. pripremljeno u
t)ut('vc. MoZda smo u zabludi, ali teSko je to uwrditi.''
Stvo toliko daleko da
opravdati Siii, t ttr*o Oru_
'\4crtu knjiZevnim delima tananog Engleza Di. Golsvordija (J.
samo ako,"e, a"r,#;T,!f
r
:"j:H J,'1,:i/;ffi,fi: ;;#; t irrlsu'orthy), koji danas uZiva opite priznanje, odavno cenimjednu pridicu diji
zreloj osobi izbor obiekta ogran-iten t( urslov ,,Jabuka" (The Apletree). Ona veoma uverljivo pokazuje kako u
je ,, ,rpr"o, pol, a vecina
ckstlageniralnih nadina zadovoljenja .'rrolrr dana5njeg kulturnog doveka vi5e nema mesta zajednostavnu, prirodnu
j. .u#nL.nu kao perver_ llrrlrrrv clva.ju ljudskih biia.
zija. Zahtev, izrai.en ovim zabrana;,
sve jednoobrazan
;, ;;k;;ni Zivot bude za ''Sledeiim primedbama potkepiiu gore pomenutu pretpostavku; i do-
- ne vodi raduna
dene i stedene seksualne
r r'l' .jc Zivotinjsko biie nedvosmisleno biseksualne osnove. Covek postaje sta-
" ".":.j""ernostima uro_ t,;rrrjcrrr dveju simetridnih polovina, od kojihje, prema glediStu nekih istraiiva-
1.*rr*".,f.'f:#iT'prifienom
oduzitna seksualno u2ivanie broju , rr. .icdna disto mu5ka a druga disto ienska. Moguie je, takode, da su obe polo-
,^i^;':--,^'
^^ r rrrc prvobitno bile hermafroditne. Polnost je bioloSka dinjenica, koju je psi-
pravde r,hod o",h ;.;Jl?.:"ffiJ1I,X
seksualni interesi normalnih
ffilH ;ilfi ff:: H;
lroloiki teiko shvatiti, iako je izvanredno vaZna za du5evni Zivot. Obidno kaZe-
ljrdi, ;;;'l;j:"iir, , tome spre_
rrro: svaki dovek pokazuje i muika i Zenska nagonska stremljenja, potrebe, svo-
jslva. Medutim, karakter muSkog ili Zenskog moZc, doduSe, da pokaZe anatomi-
 (s6) (s7)

! ,i,'rri,l .t\,ilrrltl scbi zamene za zadovoljefiia' koja ili sama po

V
: r,r I'r,,u.,r()litriu patnju ili postaju izvor patnje' jer im
je
1,ri. rrrirr;r1rr lt'llttlce
sa okolinom i dru5wom' Ovo poslednje
Psihoanalitidki rad nam je pokazao da takozvanineurotida-
,, ,,,,,,,,','t,. it ostalo nam postavlja now zagonetku' Ali kultura
ri ne podnose ba5 odricanja u seksualnom Zivotu. Svoiim simp- '"t
', , ,r,,,i', rrtvc osim odricanja od seksualnog zadovoljenja'
1, .1,,,,.',' ntzvoja kulture, ivodeii to na
inercrju libida' nje-
ja, ali psihologija nikako. U njoj suprotnost polova izbledi i svodi se na supro!
shvatili smo
nost izmedu aktivnosti i pasivnosti, pri demu i suvi5e nepromiiljeno dovodimo E,,. ir ,{ r,,llturst tla staru poziciju napusti radi..nove'
u vezu aktivnost sa mu5koSiu, a pasivnost sa Zenstveno5iu, Sto se u Zivotinj-
I 'r,, r, ,l rrt u ,,pitcg razvoja. Reii iemo
otprilike isto ako suprot-
skom carstvu nipo5to ne moZe potvrditi beztzuzelka. Udenje o biscksualnostije
.,,, r lrrltrrrt. r'sck.sualnosti tumacimo time sto je ljubav odnos
joi u mraku i to 5to joS nije nailo dodimu tadku sa naukom o nagonima oseiamo
je
, r* rhr ,lvr'osttbc, gde treia suvi5na ili smeta' akulturapodiva
u psihoanalizi kao veliku smetnju. Ma kako to bilo, ako prihvatimo kao dinje-
ljudi' Na vrhuncu ljubawog
nicu da pojedinac u svom seksualnom Zivotu hoie da zadovolji i mu5ke i Zenske ii.r ,, '.riln r/lllcai; veceg broja
Zelje, onda moramo odekivati da te zahteve neie moii ispuniti isti objekt i da ie par je
,,,111rr.,r r(' l)tcostllie intereiovanje za okolni.svet'-Ljubavni
jedan drugoga ometati ukoliko ne pode za rukom da se oni odvoje i da se svako da bi se
dete
strernljenje uputi posebnim putem, koji njemu odgovara. Druga teikoia se ,t,,r , rl;.111 ,,,,,t',,,,, sebi; nije im potrebno ni zajednidko
prilici Eros ne otkriva tako jasno
pojavljujc otuda Sto je erotidnoj vezanosti, osirn njoj svojstvene sadistidke korr-
',,,,, l,',,,.','tti. N i u jednoj drugoj
poncnte, desto prikljudena izvesna kolidina direktno agresivnih sklonosti. Objekt
,, r',',, '.r,,1s1 bica, ieZnju Ou JO uiSt njih naiini jedno' Ali kada je
llubavi ncic uvek prema ovim komplikacijama pokazati toliko razumevanja i dvaju
trpeljivosti, koliko ona seljanka koja se Zali da je muZ viie ne voli, jer je vei r,r !,r' ,';t,r'sc govori gotovo poslovidno, u -zaljubljenosti
ncdolju dana nije istukao. t1,r,l ,l"ilr l,it'rr. pirstigao, onda ne Zeli da ide dalje'
Ali najdublje seZc pretpostavka koja se nadovezuje na zakljudke u prirnedbi na l\ lozcrtto i sada lako zamisliti neku
kultumu zajednicu' ko-
zal-
str. 36 (knjige), da su uspravljanje doveka i obezvredivanje dula mirisa dovcli
1rr l,r tttiltvale takve dvostruke unutar sebe libidinoz\o
',;rt
celokupnu scksualnost, a ne samo analnu erotiku, u opasnost da postane Zrtva rada
,,,,, lrt rrosti. a medusobno povezane vezamazajednidkog
organskog potiskivanja. Od tadaje seksualna funkcija praiena oporom koji ne
bilo potrebno da seksu-
treba dalje obrazlagati, a koji spredava potpuno zadovoljenje i odvraia Ja od sek- urt, r('sr tJ tom sludaju kulturi ne bi
sualnog cilja u pravcu sublimacije i pomeranja libida. ,l't, trlrrlttzittla gnergiju. Ali ovakvo stanje' koje se samo po-
Pomato mi je da je Bleuler (,,Seksualni otpor" Dcr Sexualwiderstand - ', t, t, ,,',,7.. ne postojil nikadanije postojalo' Stiarnostpokazu-
Jahrbuchfur psltchoanalyt. und psltchopathol. Forschungen, Bd. V, 1913) jed-
vezama koje su joj date do sada'
nom ukazao na postojanje takve prvobitne odbojnosti prema seksualnom Zivotu. 1, ,l r :'e li.trltLrra ne zadovoljava
Svi neurotidari, a i mnogi drugi, negoduju zbog dinjenice da se radamo izmedu l, l, ,1,, su. tlanove zajednice poveZe libidinoznim vezama' da se
postupak
mokraie i izn.reta (,,intci urinas et faecei nascimui'). Mnogim ljudima su jake r'1,,r ,rtli sluZi svim sreds;ima. PotpomaZe svaki
mirisne senzacije koje genitalije proizvode nepodnoiljive i one im ogade seksu- medu njima' Svim silama
alni odnos. lz toga bi proizilazilo daje najdublji koren seksualnog potiskivanja, I ,,trn cc ostvariti dvrstu identihkaciju
bi prijateljstvoT ojanall
koje se poveiava uporedo s kulturom, organska odbrana novog oblika Zivota, rr,rrr.t'c libitlo sa zapredenim ciljernda
stedenog uspravnim hodom, od ranije anirnalne egzistencije. Taj rezultat naud- ,lr rr.,tVcnc vcze. Da bi se ostvarila ova
nastojanJa' nemlnovno Je
nog istraZivanja upadljivo se podudara sa desto spominjanim banalnim predra-
,,r,rrrrri'cll.ic seksualnog Livota' Ne razumemo
kakva nuZda pri-
sudama. Ovo su, ipak, za sada, neproverene moguinosti koje nauka joi nije
nrorrvl kLrlturu na taj korak i dini je supamicom
seksualnosti'
powrdila.
ga jo5 nismo
Neiemo zaboraviti da, iako mirisni nadraZaji gube u zna(ajl, postoje, dak i u H u. t',iri da je u pitanju neki faktor koji ometa' ali
r,
Evropi, narodi koji kao sredstvo seksualnog nadra2ivanja visoko cenejakc, na- ,rll'ttlt.
' " "lt.r.g
ma toliko odvratne mirise genitalija i neie da ih se o&eknu (Vdi folkloma istra- zahteva ide-
nam moze ukazati jedan od takozvanih
Zivanlaiz ankete Ivana Bloha ilwan Bloch.l: ,,Ubcr den Geruchssinn in der vita kao samo-
sexualis" ,,O dulu mirisa u polnom Zivotu", u ramim godi5tima AntropoJiteje rlr lirrltur"nog dru5tva. On glasl: Voli bliZnjegu.Luogu
Fridriha S. Kraua Antropophyteia - Friedrich S. Krauss). ,,, *.tr.. Poinatje u celom svetu i izvesno stariji od hri5ianstva'
 #-:

(s8)
(se)
je proglas'o jednim od svojih
!9je ea najplemenitij Ih zahteva. ',r,' ,('()n oseia sigurnijim a ja bespomoinijim, mogu sa veiom
Sigurno je, ipak, da nije mnogo star jer je-iu
irtor,lrmrn f..,"_ r'\ r',inoicu odekivati takav postupak. Ako se pona5a drugadije,
du neko vreme ljudima bio nelozna,.
eonusfrno se naivno, kao
to_duli prvi put. Tada nei.emo rnoCiluniti t' I llr('nra rneni, strancu, pokaZe obzira i pruii mi zastifu, spre-
9u :r9
dudenje. Za5ro bismo ro iinili?
irn.nuO.r,1. i nr,rr sun i bez one zapovesti da mu vratim na isti nadin. Da,
Stu i.
nurn fomoii? pre svega,
Lr,l,r lri ona visokopama zapovest glasila: Ljubi bliZnjega svoga
kako iemo_to uspeti? IsuvrSe miie
araorJna rnoju ljubav, ne ,'lrl,o tvoj bliZnji tebe ljubi, ne bih prigovarao. Postoji i druga
mogu je lakomisleno odbaciti. Ona minam.C. I
obuu.r. t o1, ,rl).\/cst koja mi se dini jo5 manje razumljivom i izazivau meni
sam spreman da ispunim, pa i po
cenu zrtava. Ako volim dru_
goga, on to mora nedim da z.asluLi I',.\rL'c opiranje. Ona glasi: Ljubi svoga neprijatelja. Dobro
(ostavljam po strani korist,
koju mi moZe doneti moguinost A, ,,r,,rrrrslivSi, vidim da nisam u prar,u Sto je ne prihvatam kao jo5
,i fj*Artavlja seksualni
objekt). Ploprli o ljubavi prema bliZnjem r, .'r zrrlrtcv. U osnovi su obe iste.'o iini mi se sada da dujem do-
ne obuhva taju veze .t,,trrstvcn glas koji poruduje: BaS zato 5to tvoj bliZnji nije dos-
ove prirode. On zasluZuje ljubav ako
mi je po svojim glavnim t,,lrrrr ljubavi iSto ti je verovatno neprijatelj, treba da ga voliS
osobinama toliko slidan da u njemu
mogu da'vohm sebe, Zaslu_
zu19 je. akoje mnogo savr5enili od meie, 1.,'lrko sebe. Sada razumem, ovo je slidan sludaj kao sa ,,Credo
volirn idealsvoje sopstvene liinosti. fu , n1.r, mogu da ,1ilil ilbsllfdum".
fvforu,i gu voleti ako je sin
moga prijatelja, jer bol moga prrjatelja, Vrlo verovatno ie bliZnji na zahtev da mene voli kao sebe
ako ga'zadesi patnia, Uio ,'r11'1vye1i11 isto Sto i ja i da ce me odbiti istim razlozima. Nadam
bi i moj bol, morao Uin giOehti , nlir.
efiuto mi je tud, ako ',,' tLr on neie imati objektivnog prava koliko ja, ali i on ie isto
nle uspeo da rne privude nekom ruo;orn
u.eonoscu ili znadajem
kojije uspeo da stekne u mom oseiajnom rrrrsli(i. U svakom sludaju postoje razlike u pona5anju ljudi, koje
Zivotu, tesko iu moii , t rl'rr bcz obzira na to dime su uslovljene razvrstava kao ,,dobre"
da ga volim. Time, ako ih izjednadim
,o rtrun.lrn, udiniiu naZao
svojima, koji moju ljubav cene kao r ..Itrie". Poitovanje visokoetidkih zahtevananosiie Stetu kulturi
naklonost. Ali, ako treba da
ga v,olim tom ljubavlju prema ',r e tlok se ove neosporne razlike ne otklone,jer upravo daju pre-
svetu samo zato Sto je biie ove
zemlje., kao Sto je to insekt, ki5na rrrrjrr nevaljalsiw. Ne mogu na ovom mestu da,se oslobodim se-
glista, ,mrya-U.touSt a, tada ie
mu, pla5im se, pripasti veomarnuli t rrnla na dogadaj koji se dogodio u francuskoj skup5tini. Ras-
d.o moje ljubavi, a nemo_
guino onoliko koliko imam prava lrrrrvljalo se o smrtnoj kazni. Jedan govornik se strasno zalagao
dupr.rnu gi^u rantmazadriim
za sebe. iemu tako svedano iioutpropi, zrr njcno ukidanje i poZnjeo burna priznanja. Tadajedan glas iz
;t" i.
ne preporuduje, jer bi bilo nerazboritol "i.fril'ir1#:;i ';rrlc dobaci: ,,Que messieurs les assassins commencent".

Ako bolje razmislim, nailazim na nove Delii rado poricane istine, koja se iza svega toga krije,
teskoie. Taj
1t'stc da dovek nije kotko biie kome je potrebna ljubav, a ume i
stra_
nac uopSte nije vredan ljubavi; StaviSe,
priznajempo5teno, pre
zasluiuje moje neprijateljstvo, eat i
rnrznlu. iigi"auda ne oseca 'nVeliki pesnik dozvoljava sebi da iskaZe najstroZe zabranjenu psi-
nimalo ljubavi za mene, ne pokazuje lrrrlrriku istinu makar kroz Salu. Tako H. Hajne (H. Heine) priznaje: ,,Ja sam
ni nffin1i obzir prema
meni. On ie mi pridiniti itetu, ako rr;rirniroljubivije nastrojen. Moje Zelje su sledeie: skromna koliba, slamni
mu,o Oonori korist, Ne vodi I'nrr'; ali dobar kevet, dobra hrana, sasvim sveZe mleko i buter, ispred prozo-
pri tome raduna da Ii su razmere koristi
u skladu sa velidinom rr cveie, ispred vrata lepo drveie. Ako bi dragi Bog hteo da me udini sasvim
Stete koiu mi nanosi. Ali i ne mora imati to.iui oA toga, do_ .,rccniln, omoguiio bi mi da doZivim radost Sto je o to drveie obeieno Sest
da zadovoljstuo, pu C.'re bezobzirno scdurn nojih neprijatelja. OZalobiena srca, pre smrti bih im oprostio sve
I_"-1j"" ].. lu.pylcinjava
rsmevatr, vredati, klevetati, pokazarce rrt'daie koje su rni pridinili zaLivota. Da, neprijatelju se mora oprostiti, ali tek
svoju moi nada mnom. I'rrda je obeien". (Heine, Misli i dosetke (Gedanken und Einfdlle).
 (60)
da se brani ako ga neko napadne, vei da se zbog svojih nagon_
skih svojstava mora smatrati u velikoj meri slilonim ugr;rUl.
Bliinji mq stoga, ne predstavlju ,ur-o moguieg po,rfiuea i
seksualni objekt, vei i isku5enje da na nje,r,, ,uaouolji"svoju
agresiju, da iskoristi bez naknade njegov,ud, du gabezni.gou.
saglasnosti seksualno iskoristi, da prisvoji njegovu imovinu.
da
ga poniz| da mu pridini bol, da ga mudi i da ga
ubije. Homo
hominis lupus. Ima li kogod hrabrosti da porekne ow izreku
posle svih Zivotnih i istorijskih iskustava? po pravilu,
svirepa
agresija iSdekuje neku provokaciju ili se stavlja u sluZbu
neile
zamisli, diji bi se cilj mogao postiii i blaZim sredstvima. pod
okolnostima koje su za ryu povoljne, kada otpadnu duhovne
kontrasile koje je obuzdavaju, ispolji se i spontano, te
razoblidi
doveka kao divlju zver, koja ne zna daitedisopstvenu
vrstu. Ko
god se podseti grozota seobe naroda, prodora iluna,
takozvanih
Mongola pod DZingis-kanom i Timui_lenkom, osvajanja
Jeru_
salima koje su izvriili poboZni krsta5i, pa i uZasa port.Onl.g
svetskog rata, moraie pred istinitosti ovoga glediita ponirno
OI
pogne glavu.
Postojanje te sklonosti agresrji, koju moZemo naslutiti
u
sebi a.u drugih je s pravom pretpostavljamo, jeste okolnost
koja
remeti na5e odnose sa bliZnjima a kulturu primorava
nu ,uoj.
napore. Zbog Ioga primamog medusobnog neprijateljstva guji,
kulturna zajednica je u stalnoj opasnosti rispada. Zalednie[i
ra_
dni interesi ne bi je odrLali,jer su strasti proistekleiz nagona
jade od interesa koje nalaZe taz.otrt. Kultura
mora sve da;di;i
kako bi agresivnom nagonu stavila ograde a njihovo ispoljava_
nje.prigu5ila koz psihidke reaktivne formacije. Otuda,
dakle,
potide nametanje metoda koje ie ljude nagnati identifrkaciji
i r rr tlcijoj sobi, tek Sto je svojina napustila svoj analni praoblik,
ograniditi cilj u ljubavnim odnosima. Otuaa ogranidenje sekiu_
alnog Zivota i ideala da treba voleti bliZnjegu fuo
samoga sebe.
To je stvarno opravdano, jer ni5ta Orugo ruJe u vecoj
frotilu_
rednosti stvarnom ljudskom prirodom. tikvlm nastojanjima
.sa
kultura do sada nije mnogo postigla uprkos svih napora.
Smatra
da. se za5titila najgrubljih ispadi bruialnog nasilja, jer je
sebi
dala pravo da primeni silu prema prestupnicima. Ali,
iakon ipak
(61)
!!i ,,,r! 'i
,lrrrhvatiti obazrivija i prefinjenija ispoljavanja ljudske
.iEl ll, Sr r nri, najzad, napuStamo kao iluziju sve Sto smo u
,,,t.r,1,,.tr occliivali od drugih ljudi i iskusimo koliko nam oni
',l,,rrr zkrrrilntcrno5iu nanose patnji i otelavaju Zivot' Bili bi-
.
,,r,,, r' l)r:r\ iirri prema kulturi ako joj pri tome zameramo dateLi
,l,i r llrr,lsl,ih aktivnostr odstrani sukob i takmidenje. Oni su,
rlrro. rrcophodni, ali po znadenju suparniStvo nije isto Sto
,,' 11,1, r
rr, 1rl;.r11'lyrly1r, vei se zloupotrebljava kao povod za to.
l'.,,rrrrrttisti smatraju da su otkili put ka otklanjanju zla. Co-
I
,, 1, rrt'tlvosrnisleno dobar, blagonaklon prema drugima. Usta-
,,,,,,r l,rrvrrlnc svojine je pokvarila njegovu prirodu. Posedovanje
lr, u, ',\ olinL: daje jednima moi, a time i isku5enje da zloupotrebe
,lrrr'r ( )rri se diii kao neprijatelji pod-
koji su li5eni poseda moraju
svojine, s proglaSenjem svih do-
l,rrrrrlprri'rr. Sa ukidar4em lidne
l,,rr,r ,,rrttrlrtiikirn, kako bi ih svi ljudi mogli da uZivaju, i5deznuie
l,,il,rnr('r ilost i neprijateljstvo medu ljudima. Niko neie imati ra-
.1,,r,,r-iLr tlrugog srnatra neprijateljem, po5to su sve potrebe zado-
, ,,1;, 111 . rr svr liudi ie se dragovoljno prihvatiti potrebnog rada'
l;r rrcmam veze sa ekonomskom kitikom komunistidkog
,r'.rr'nr:r i nc mogu da ispitam da li je ukidanje pflvatne svojine
,r r',r,rlrotlrro i korisno.'' Uvideo sam, medutim, dd su psiholoSke
p,r',t;rvlic log sistema neodrZive iluzije. Oduzimanjem privatne
.\,)lrnc ocluzima se ljudskoj Lelji za agresijom jedno orude,
ilr'r,uililriivo znatajno, ali svakako ne i najznadajnije. To nimalo
n( nrcnia razlike u moii i uticaju koje agresija zloupotrebljava
.',r ,,r,oic ciljeve, pa ni njenu su3tinu. Nju nije stvorila svojina.
ic skoro neogranideno vladala u pradavnim vremenima ka-
( )rr;r
,l,r ;r' irnovina bila jo5 veoma oskudna, ona se vida, takode, vec
' Ko jc u sopstvenoj mladosti iskusio bedu siromaitva, ravodu5nost i
,,lr,rlost imuinih, toga ne bi trebalo sumnjiditi da nema razumevanja i dobre
r,,l1r' tlu sc bori protiv imovne nejednakosti ljudi i svega 5to iz toga proistide.
".l,rrrlrro^ ako ta borba hoie da se poziva na apstraktnu pravdu koja zahteva
pojaviti prigovor daje priroda nanela neprav-
1, rlnrl<ost svih ljudi, lako ie se
, I r poicdinoirna dajuii im u najveioj meri nejednaka telesna svojstva i du5evnu
r
,'1,,1;rr crrost. dclnu ncma pomoci.
 (62)
(63)
r ona je talog svih neinih irjubavnih
meriuljudskih odnosa, mo_ rrl,r ./,rrbrinuto se pitamo 3ta ie sovjeti uraditi kada istrebe
Zda sa jedinim izuzetkomonoga
izmedu,r1f.. i nl.nogrnu5kog
deteta. Ukinemo li li
ipukpour;;;;;;*i:.ll'l;ffi ,l?#ffi nxlffi \1.,r Lrrllula zahteva tolike Zrtve ne samo od seksualiteta
stati izvor najjade mrZnje i najZeiieg ":::;1;LTff lll: , ,',Lrr,.r t'sivnih sklonosti ljudi, onda bolje razumemo da je
neprijateljstvu rzrrt.A, ,lr_
de izjednadenih
, I rr
u lr':,ko
lr tlrr sc u njoj oseti sreinim. Pradoveku je zaista bilo
ljudi. Ako bismo i tli p""l;r;.u
otklonili potpu_ l,r ilrl('
rl('zrvro ogranidenia nagona. Zatzvrat,
/ilao za ogranidenja Zatzvrat. njegova
niegova
nom slobodom seksualnog Livota,
alo bismo, dakle, odbacili !: !inr{, .t ,l:r rltrgo uZiva u takvoj sreii bila je vrlo mala. Kulturni
porodicu, klicu kulture..onda se,
doduSe, ne moZe predvideti ka_ .,,.' I t, r.rzrrrcrrio deo moguinosti da bude srecanzaneito sig-
kvim novim putevima bi kenula mfnr"
u-Orfiem razvoju, ali iirrr,, .rr N(' zlboravimo, takode, da je u praporodici takvu slo-
sigumo moZemo odekivati da bi je
,u n.nu*riuu osobina ljudske 1,,,,lr r rr,rl'orr;r irnao jedino poglavar, a svi ostali bili su ropski pot-
prirode pratila i tamo.
, !!!i. rr ll lrr prlclavna vremena dostigla je svoj vrhunac suprot
Odigledno, ljudima nije lako da se
... odreknu zadovoljenja !!,, r i nr('(llt rrranjine, lcoja je tLivalaprednosti kulture, i veiine,
svojih agresivnih sklonosti jer se pri
tom ne oseiaju prijatno. Ne t,,ti'l ,u lt' prcdnosti bile otete. BriZljivim ispitivanjem dana3-
heba potcenjivati prednosti munj.g
kufturnog k_gu,' f.o;i prurni iiirlr pr rrrrrlrrrlrih naroda, saznali smo da im ne treba ni najmanje
nagon, napadajuii one,izvan svoga
kruga.
zati veii brq ljudi ljubavlju, ut o p..oitulu-Oirgi
MJguiq. *.t pou._ ,,r rrlr tr nir slobodi nagonskog Livota. On podleZe
upraviti agresija. Mene je svojevremeno
nu koje ie se !'1:i.llrl( i'nlinlil druge prirode, koja su, moLda,jo5 stroZa nego u
)un^utupojava medu_
sukobljavanja i ismejavanja ,ur.Anitl, 'r\ r, .rItcrr()u l<Lrltumog doveka.
::1":q
'zaJeofica
u inade vrlo bliskih |..;rtll. s pravom, prigovaramo danainjem stanju kulture
- Spanaca i portugalaca, sevemih juZnih
i X.trru*, ' l,' i r r'r tr i spunj ava naia odekivanj a da izgradi Zivot u kome
Engteza i Skotlandana ita. toiam
r r r r I

;;^;-:,;:";"izam malih dife_ i nr , l) rt i sr cirri, 5to dozvoljava mnogo patnje koja bi verovatno
renclja", ali to ne doprinosi mnogo r

obja5njlnju. U tome vidimo

samo ugodno i relativno neduzno
rrr,'1,1,1 1111 sc izbegne, ako nepoitednom kritikom Zelimo da ot-
zado"of;*:. sklonosti
dime je dlanovima zajednice olakSano d;;{;: I r r;r'rrro kolcnc njenog nesavr5enstva, to dinimo nesumnjivo is-

na sve shane, jewejski narod je

d";;;;
skupa. Rasturen
t,r,r\ no r zlxrg toga nismo neprijatelji kulfure. Smemo odekivati
time stekao neprocery.ive ,urlug. ,l,r , ('ilr() ;lostcpeno izvrSiti odgovarajuie promene u na5oj kul-
za kulturu naroda domaiina Nazalost,
ni svr'pokolji Jevreja u rrrrr rl;r t'crno bolje zadovoljiti svoje potrebe i udiniti nepotreb-
srednjem veku_ nisu doprineli njihovoj
hriScansi<oj sabraii da se rr,'rrr ovirl(vLl kritiku. Ali moZda iemo se pomiriti i sa idejom o
ovaj vek preobrazi u mimiji i-sigumui.
Cirrr j.
aposrol pavle t',,,l,rlrrrrirr tc5koie vezane za suitinu kulfure, koju neie moii
svoje hrisianske zajeinice tjubau prema
l:-::i:, i:rnove
xu. nerzbeZna posledica.bila
iove_ irlrl.rzrti nijcdan poku5aj reforme kulture. Osim obaveze da ogra-
1e krajnja n.r,p.ryiuort hriSianstva ,,rr rn,) r)itgonc, pojavljuje se i opasnostjednog stanja koga ie-
prema onima koji su ostali van.
Rimljanima je verska netrpeljivosi
rrr, r rr;rzvlt{i ,,psiholoikom bedom mase". Ova opasnost preti na-
bila nepoznata, jer njihova
tji!a1i. mada je religtrr
drLavna" zajedn;; ;U. ;";;;;; ;; r", lto ()lr(lc gde su druStveneyeze uspostavljene preteZno medu-
:jtl bila stvar Jrz *",'u
arzuuu proi,eta
religrjom..Takode, 1.r
nije sludainost,
kojoj nema oU1"S"i.n;", Si".je 'lrrronr irlcntifikacijom, pri demu lidnosti voda ne dobijaju onaj
radi ispunjenja sna o g.,-uoiko; . r,,', rr; krl<nv bi morali da imaju pri okupljanju masa.'' Sadainje
vladavini
semitizam. MoZe se ,^\?t!zadto pokuiaj
;;;
probuden anti_
ir[iAiruniunove ko_ "Yitli Psihologiia mase i Ja-analiza (Massenpsychologie und Ich
munistidke kulture u Rusiji ima zaprifrofosn'fodr5ku
proganja_ \rr,rl1:,t ). 192 l.
 1:-

(6s)
(64)
i u kojoj je
; ,lrr lrt(.t(,sit sarnoodrzania zahlevalibida, borba
rrr,
stanje kulture u Americi pruZilo bi zgodnu priliku da se izudava
ta boljka 5to preti kulturi. lpak, neiu podleii isku5enju, te se ne
r,1,,,t,,,1r1,r;rli ptr cenu teSkih patnji iodricanja'
',r,rl'r rrrrirlitidu, C.-potuiOiti da ovo joS i danas ne zvudi
upuitam u kitiku ameridke kulture. Ne Zelim da stvorim utisak pokazala neophod-
da se i ja sluZim ameridkim metodama. !.1,, rl,... l)revtlzidenu riUtuOu. lzmena se
potisnutog ka onom
,,,,,', 1.,r, l,r,,,' r.,,aSa ispitivanja pro5irila sa
ka Ja' U tom pogledu pre-
r'. ,,, q,, ,r , ,t' ,,1., sa objektalnih nagona
stava da je i Ja
1.,,,',,,1 , 1,,1,', trvocienje poltu nui.l'am, odnosno
,,
predstavlja prvobitni dom i da
VI ,,,,'', ',', lrlrrrkrnt, au t"u, SiuuiSe,
;, r ,l,rl1, u rzvesnoJ *.ri nl.iou glavni Stab' Taj
narc11t1ltd
libido'
,,,,,,,,, ,,1,,,,u11,r sc ka objektima"i poita^1e tako.objektalni
Ni u jednom radu do sada nisam bio pod jadim utiskom da
libido' Pojam nar-
,,t, .' nr{)/(' lx)llovo preobratiti u narcisticki
iznosim op5te poznato, da tro5im hartiju i mastilo, a kasnrje rad
traumatska neuroza'
slovoslagada i Stampara, da bih pridao stvari koje su same po se- , iilr.r t(' ,,ll,,,gl',cio ia se analitidki shvate
bi jasne. lz tlh razloga prihvatam rado i sam nagove5taj da pri- 1,.r , .rl,'r ,rr,',,g'i
pnr*eiaji bliski psihozama' Nije bilo potrebno
pokuSaj na5eg
znavanje svojevrsnog, samostalnog nagona agresije unosi ,r,, ,,rl^r''tun() ttrrlacenje da je prenosna.neyoza je
pojam libido
promenu u psihoanalitidko udenje o nagonima. t,r ,l,r ',t' otltrraui oO t.ksuufnosti' Medutim'
jednog
Pokazaie se da nije tako, daje samo red ojednom odavno .t,,.,,' ,, oprtsttost. Po5to su i Ja-nagoni bili libidinozni'
sa nagon-
izvr5enom preoketu koji treba bolje objasniti i slediti njegove r,,lrrrtl.:r ;c izglcdalo neizbeZnoda se libido izjednadi
C' G' Jung'
posledice. Od svih poglavlja analitidke teorije koja su se sporo l,'rrr , rrrrtiitim uop5te, kao Sto je ranije to. udinio
nagonile mogu biti istog
l',r 11r,rk ostao u uverenju da svi
srtttt
razvrjala, udenje o nagonima se s najveiim naporom probrjalo.
j,,,it,t,' ilko to 1oS nisammogao dokazati'.Sledeii korak nadi-
Ono je, medutim, neophodno za celinu, pa sam morao da neito (Jenseits des
stavim na njegovo mesto. U podetku sam se oseiao potpuno be- ,r', ',.nr tt ,,S one ,t un. ftititipa zadovoljstva" prisilno pon-
odi
spomoian, dok mi redenica filozofa-pesnika Silera (Schiller) da i",,',,r,,,,'ripr;, 1920, kada su mi prvi put.paliu
Zivota' Polazeii od
glad i ljubav odrZavaju kretanje sveta nije pruZila prvi oslonac. ,, ,,.i,,,. r konzcrvativ"if."r.r,ti"tgontkog
zakliudio sam
Glad se mogla smatrati predstavnikom nagona koji teZe da odr- ,u,i',,i',.ii,' o podetku Zivota i biotoikih paralela'
veiih
Ze pojedinca. Ljubav teLika objektima a glavnajoj je uloga odr-
,,', ,,.,,,t'',ugnnu oOrZunJu Zive materije i stvaranja sve kgji
,t,,'ti. 'uroia postojati idrugi neki nagon, njemu suprotan'
Lavarye vrste, a to i priroda podstide u svakoj prilici. Tako su se ,,
i, .1, ,i,,'',,rgroai ou.
j.Jiote i"vrati ih u prvobitni neorganski ob-
u prvo vreme suodili Ja-nagoni i objektalni nagoni. Energiju delova-
ovih drugih, iskljudivo njihovu, nazvao sam imenom libido. Ta- lil, ( )sirtt Erosa, dakle, postoji i nagonimrti' Njihovim
fenoment
u istorn suprotnom smislu mogu se objasniti
ili
ko suprotnost izmedu Ja-nagona, i usmerenih ka objektu libidi- 't.nr nagona smfii
nalnih nagona ljubavi dobija naj5iri smisao. Medu objektalnim 'rr ol:r l)okazati, pak, O.f""t":t pretpJstavljenog
rrrl,' l,tlo lako. Eros t. pof.u^:t upuatiluo
i dosta etasno,.{19t1
nagonima je i sadistidki. On je odudarao od ostalih jer mu cilj na razafanJrr u
,( l)r'ctpostaviti da nagon smrti radi nedujno
uop5te nije bio ljubav. Po nekim osobinama, dak je blizak Ja- dokaz' Zatim
-nagonima i odigledno u bliskom srodstr,u sa nagonom vladan- Zivog biia' Ali, naravno, to nije bio
',',,i,,,r,,1nrti
ja, koji nema libidinoznihteLnji. Ali ova neslaganja su prevazi- te.znje. Erosa da,se
"strprotnost koja se zapaZa izmedu neumomo
prirode nagona je upadljiva i mo2e postatt
dena. Sadizam, odigledno, pripada seksualnom Zivotu - svirepa ,',,',rrrie i Lronstc konzervarivne
postavljati novi problcmi'
igra moZe dazameni neZnu. U tom svetlu je neuroza ishod borbe 1',,t.'r,", r,,ika iz koje ie se
 (66)
(61)
mije palo na um da sejedan
deo nagona
nog svera i rada se i.'"1;;;"";:^"::u1a uusmer.lva protiv spolj- ,, 'r' i
svireposti. Bog ih je stvorio po oblidju
11rrl'r'rji. it time
i,,,j ;;;:,'i^ir,,,*:i ::"J1iffirJ:*
r, [" ;. =,,1.,r ..i\ rstrnstva i niko ne Leli dase podseti koliko je te5ko
umesto sopsrvenos, ; I ** |.#i
uniSrava n.sto J*g;iivo .r,,,,,r, uprlios uveravanja hri5ianske nauke * njegow svemoi
niiavanje agresije-uprauU;r;;;;"tr ili neZivo. osra_ . !', i r,rnr( nu dobrotu i nesumnjivo postojanje zla. Davo je po_
razaranje. koje se i inaee ;."r;1" bi da pojaia sairo_
italno Jal;;;;:,r, =,.,,' rr.rtlrrrlii izgovor za izvtnjenje Boga. preuzeo je na sebe
vremeno smo naudili ovom primeru isto_
a, ,. i,'r1,r1y1, 1,,, rastereienje, istu ulogu koju ima Jevrejin u svetu
"f.?rl, #":y .,,,p, r .1.. rlr irlcala. Ali i tada je Bog odgovoran, koliko za posto_
:.ffiff ,:ililx;,;r:"i"'i'j"l';"':::,T:-:,'""i,1'l:J.; 1.,,,1, ,i,r\ olrr, toliko i za zlo koje on otelovljuje. pred ovakvim
n ma.",. ro"e .e'r'
os i

pokazuje rakvu, vrlo

.::-:U,n:'"oT;:'#
odavno po.nu,iuo purc,yaian
d;,
ilillnosri. sadizam nam
";T.:;
m ;:.
r, .l , ', irn;r. prcporudljivo je svima da se u zgodnoj situaciji dubo_
i , ' y,,1,lr rrrc visoko moralnoj ljudskoj prirodi: to ie im pomoii da

destrukcrje. U njegovoj
s*zn, rffi U;#":
deZnje i nagona
!!! i r \,rle i tlu im zbog toga bude mnogo ita opro5teno.2o
suprotno-sti. u".u-ro,hrr^u. N;rzrv libido opet se moZe primeniti na ispoljavanje Erosa,
desrrukrivnosri okrenure posto ji veza
neprirnerna teZnja postaje
unurra i ,.k;;rJi.
jl*r"". ;;;.;;:;*"
i.,rl ir lrr :rr. r.lzlikovao od energije nagona smrti.', priziajem, njega

,o"af;i", lrr,rr.rrrro nlnogo teLe, jer ga donekle samo nasluiujemo kao

Prihvatanje nagona
smrti-ili destruktivnosti ,
'*Lrr,rl rr lxrzadinr Erosa. Prode nezapaLen,ukoliko ganeizdalega_
orpor iak i u krueu analiriiara. nai5lo je na r, ..r I r(ls()nt. Najjasniji uvid u njegow su5tinu i odnose sa Erosom
zr* i"iii"
smo skloni da sve
;:Hlf ;;:f ;;ffi
J,l iil"u
pripisemo is-
,i,,1'1;,;1;11y hroz sadizam, gde on izopaduje
smisao erotskog cilja a
i?il .11i: t's'ine' Saznanja 1i,r" pr r t.nr(' lntpuno zadovoljava seksualne Zelje. Ali kada se dak
radio, u podetku koja sam ovde raz
,ur'u:^n: I', 't.r\ r r bcz ikakvih seksualnih stremljenja, u slepom besu razaran-
vrem en a su s e tor iko
J,t?
slim. Smatram da se reorijsk, i:l, Tf."":"#:H.#::# l",lil t;r nrt(' nroguino prevideti daje njegovo zadovoljenje povezano sa
;{*i,."ro.i,.i,l,o 'r ,rrrrt'tlno velikim narcistidkim uZivanjem, jer svome Ja ispunjava
bolje upotrebiti '
oja dnrga.,.oi.i r,rrt zcljc svemoii. Nagon razaranja,umeren izauzdani istovre-
li:^* i:
zanemanvanja
k
r*artru iu,t;';orc, uanje. i bez
iIi preuveliiavanja,irLl,i.i.Lrr,vom a I

nauinom radu. Jasno te2imo

mije da srno , ,;;;;; i u "Vcorna ubedljivo deluje identifikacija principa zla sa nagonom
gledali ispoljavanje mazohizmu uvek
rlg:ll A.rrrf.r,:.
, r .r,rrrjrr Lr Cetcovom (Goethe) Mefistofelesu:

ito na,ttaje
unuha' i jako legiranog
sa erotikor, ufi "pruu,;.no,
napolje ili ,lt,r'svc
uiS. mogu da . ttsIuiuje da propadne.
trm kako smo mosli shva_
irevideti ". l\rlile, sve.je ito gresima
sivnosri idesrrukri"vnor,i "U,firr"rn"ri neerotidne
ipropruii,'l, agre_ tt:uranjem, ukratko zlom nazivate
_ o
t

rlut nene samoga.

dii,
;: : I ffil I I :T:iJ"il: 1' :, " o; u ",,,, ;13: "ffi :' i' *:; I sarn davo ne smatra svojim protivnikom svetinju, dobro, vei prirodnu
promakne opaianju.r.|11 ll"tiko nije obojen erotski, obiEno .rlr stvru'rrnja, razmnoiavanja Zivota, dakle, Erosa.
otpora, tuou
I v,tzJuhu. vodi. zenl.ji
rroanaliriiko.j literaturi
;LT '|t:"p:tenog t. u frt- nt-ri1a.ju .rc hiljade klica
n;u. i
su
o' ;i j
r, o rir,
je i drugioouili i
ffi i:';l
I : ?ffi |f; ;1.ffj:X'J : : Jf
Tfr
tr .suvoii, vlazi, toploti, hladnoci.
l)u nisarn za sebe zadriao plamen,
stolos ru.t'i;;;*;Jasca, nc bih imao nitega samo svoga.
vole da im se pomene tka naime, ne
,rod.nu ,tr""*ie"*r.. 'rrDana5nje shvatanje moZe
se otprilike izraziti redenicom: libido
,,zlu,,,agresi_ r( cslvuje u svakom ispoljavanju nagona, ali u torne nije sve libido.
 (68)
(6e)
u postizanju cilja, usmeren ka
l.T lipr:dT
ce svome Ja da zadovolii Zivotne potrebe
objektima omoguii ,r,irrr. rlr\ ulo. Za na5 danainji poloZaj znadajnoje Sto oseiamo
i da zavladaprirodom.
Njegovo primanje poeiva.preteZni ,r,i rr, l,rsn)o bili sreini ni u jednoj od ovih Zivotinjskih drLava,
i."riirL* osnovama. pa.
mora se piznati, nije sasvim ", rir rr ;1 111111j od uloga koje su tamo dodeljene pojedincima. U
bezbedno oO teoriistitr ,.r;d..
tako nam sada izgleda. na danaSnjern- il; ,Lrrr,rlr zivotinjskih vrsta moguia je povremeno uspostavljana
Buduca istrazivanja i razmisljanja
rr.*, naSega znanja. r,rr rrrrtt',zir uticaja iz spoljnog sveta i nagona koji se u njima bore
rigr*o c.l[l r,onueno rasverliti.
Za i r,!l (, lr'tloilo do zastoja u razvoju. U pradoveka je, moZda, neki
ye Sl9 sledi stojim, dakle, na stario"iSl J,,tf*ost agresivnosti
predstavtja osnovni, samostalni r',\ | r'rlcl libida ponovo podstakao rasplamsavanje nagona ra-
predstavlja najveiu prep,rey ""go"
;;;;;k;, i ponavljam, on ,rr,rrr1:r Ovde se na mnoga pitanja jo5 ne moZe odgovoriti.
kutrui. N.gJ., i"f* ovog isffaZiva_ )nrgojedno pitanje nam je bliZe: kakvim sredstvima se slu-
n1a rodira se misao da I
ie kurtura naroditi
ja i dalje zastupam tu ideju. i'r*.r
r."1i se odvija medu ', lrrllrrrl da bi sputala, udinila bezopasnom ili moZda otklonila
{rlSt
sluZbi Erosa i teZi da sakupi
OoAuJ.* d, je aj procesu ,1r,rr',rlu koja joj se ispredila. Nekoliko metoda smo vei upoznali,
Za"";.". p"1.Ai'r.e a tasnile porodice,
plemena. narode. nacije ,rlr tr),i nismo onu koja kao da je nalvain4a. Nju moZemo izuiavali
u velike celine. Zi"i-Ug^ro
dogodi - ne znamo. Ati bas to mora da se I r,,,' rsloriiu razvilkapojedinca. Sta se s njim desava da bi njegova
ie dil ;;.;;;ke mase mora da ', l1,r zl ugresijom postala ne5kodljiva? Ne5to vrlo madajno, Sto ne
su. medusobno pourrun.
za.iedno sama nuida
libidinoznim ;;;;. Neie ih odrLati I'r',rrr,r txrgodili, a Sto je ipak tako blizu pameti. Agresiju introjici-
ili.qlelnosti ,uj.Oni.r. Aji ovom programu
kulture opire se prirodni lj udski r,rrrro. rntcffrolizujemo, u stvari waiamo je onamo odakle je po-
dnoga prema "rd ;;;r;i nepnjateljsrvo
ma i svi h prema jedi";;:ii;;;;'rgresrje
sv i
je_
poromak
t, l. Ir. ol<rciemo je, dakle, protiv sopstvenoga Ja. Tu nju preuzima
je i glavni predstavnik nagona smrti, 1,,lrrrr tlco toga Ja koji se u vidu Nad-ja suprotstavlja preostalom
koji ,mi f.onusri uz Erosa i
koji s njim deli vlast nad svetom. ,lt lrr i kao ,,savest" na njega ustremljuje istu onu strogu agresivnost
Sada smatramiu nurn nije
nepoz_ l,olrr bi .la rado zadovoljilo na stranoj osobi. Napon izmedu strogog
nat smisao razvoja kulture. I ona pokazuj.
smrti, nagona Livota
il; izmedu Erosa i N;rtl- ja i pokorenog Ja nazivamo oseianjem kivice; ono se ispolja-
i nag?n?..razanrya, kola se odigravu medu lju_
I'.i Thu borba je nuli'irni;i *aoi;;#;"#,
zvoj kulture moze katko ozrartti
pa se zaro i ra_
r:r lirrtr potreba zakaznom. Kultura, dakle, savladuje opasnu Zelju
,,rr rrrrcsijom pojedinca time Sto je oslabi, razonia i posredsfvom

I ovu borbu gi ganataLelenaS.

OrAif:. A.
kaoio,b. lffiil* rodaza Livot.2,
;t'tlrrc njegove unutra5nje instancije nadzire, kao Sto to dini posada
rUf#, ,"r,,Uuji paji s neba,,. rr osvojenom gradu.
O nastanku oseianja kivice analitidar misli drugadije nego
lrsiholozi. Ali i njemu nije lako da to objasni. Ako nekog upitamo
Lrrko nastaje oseianje krivice, dobiiemo, u prvi mah, odgovor kome
se nc moZe prigovoriti: oseia se kivim (poboZni ie reii: gre5nim)
Za5to na5i srodnici, Zivotinje, :rlio uradi ne5to Sto se smatra,fdavim". Primetiiemo, zatrm, koliko
ne poznaju borbu za kulfu_
ru? Ne znamo. Vrlo verovatno rrralo kazuje takav odgovor. Posle malo oklevanjamoLda ie dodati
su se neke medu njima
TIl..Ii.
*i,i ljadama godina borili dok
L hi
;;,""ritl
(pdele,
l;il;;;; tlir se dovek moZe oseiati krivim iako nije udinio ni5ta rdavo, vei je
rnstrtucuu. podelu uloga, ograni slnro uvideo svoju nameru da to udini. Onda iemo postaviti pitanje:
tenja zapojedince, kojima se mi
zbog iega se ovde smatraju jednakim na-mera i izvr5enje? U oba
mo2emo bliie oznaiitt:u obliku
* _l@"ltno
1oS nepoznati dogadaj.
kojije uslovio neki nama sludaja pretpostavlja se da je vei poznato da zlo treba odbaciti i
sprediti da bude izvrieno. Kako je do5lo do ovakvog gledi5ta?
 (70)
(71)
Smemo odbaciti postojanje *oq:I.,
takoreii, pnrodne sposobnosti i : ,,r,t rrrolc niSta skriti, dak ni misli. Verujemo da je real-
razlkovanjadobrog od rdavog. I,r rr,'
Zlo eeso ne iato sto nije Sterno ili ,.. , t,rl;rrrr',t sitrracije svakako minula jer novi autoritet, Nad-ja,
opasno po na5e Ja, naprotiv, predstavlja
neito Zeljeno, n.S,o Sro tnu !i.!!,,! rlir postupa lo5e sa Ja kome prisno pripada. Ali
predstavlja uZi v anje. Znati 'r,,tr\rr
di uticajr",ou. e lta trebanaz_
vati dobrim odnosno rdavim. tr,lora i.:i.,rr ii,,rrr rrtica ja geneze, koja omoguiava da dalje Zive pro-
Aa p*a:,"LOU razlog za5to :i r , l,r,'\rzitlcrro, u osnovi ostaje sve kako je bilo u podetku.
dovek potdinio takvom.s{1om ".t
jer gi-roprw.nu
utica1u, oseiajnost
se
,,,,t t.r l,rrr;r gr.cino Ja nepromenjenim osecanjem straha i traZi
ne bi navela na ta.j put. Lako '
se o*rluu O7-r, u pitanju njegova
bespomoinost i zavisnost od ;.,,1,1 ir ,l,r r,u tr,loli kazni spoljnog sveta.
drugih, ito iemo najbolje opisati kao !l.r torrr drugom stupnju nzvoja, savest pokazuje jednu
sfrah od gubitka liubavi. Ako
gubi i za*ritu od razlidirih
izguit Urbr;l;;"ga;.,j_i!ail; , ,,l,, rrr,.| lioju nije imala na prethodnom, a koja se viSe ne mo-
"plri,*,i,
,.J*iri'pr. ,u.gu dolazi u =, t,rt,, r,lr;lsniti. Naime, Sto god je dovek destitiji, utoliko se
opasnost da jadi
od n1eSa.99kaZe svoju nua*oC
nad njim u vidu .r,,, '! r ncl)()vcrllivije pona3a savest. Vrhunac dostiZe u svetaca,
kazrjavanja. Dakle ,,rdai,o,;1.
u poo.-ti."u;;;;"g dega nam preri
gubitak- ljubavi, pa se zUog l !,r, ,{ lr( olrltriuju zbog najteZih grehova. Vrlina pri tome gubi
straha od t"t""g g"Ui*, mora
gava. zbogtoga i ni.ie vaino da izbe_ ,t,,r rrlt'r'rrc nagrade, poslu5no i asketsko Ja ne uZiva povere-
dali smo vei uEiiiii ao ili iemo ga
uiinitj, u oba slucaja opasnost se javlja tek !!1,,\ rrt, I rrrcntora, trudi se, dini se uzalud, da gastekne. Sada ie
tek kada autoritet to otkije. ,,, I , pr uovoriti da su to vestadki podeSene te5koie, da je stroZa
Orr ie se u oba sluiaja ponaSati na isri naein.
Ovakvo stanie nazjvamo neiistom
savesti. U stvari, jo5 mu ne
' I',irlllrl:r slvcst obeleZje moralnog doveka. Kada sveci sebe
pripada.to ime, jer svest o 1,r,,1,!,1',;1v11.i11 gre5nicima onda se oni s pravom pozivaju na isku-
krivici je na tom stupnju
sfah gubitka ljubavi,
odigledno samo ', rrt;r tlrr zltlovolje nagone; tim isku5enjima su oni narodito jako
9d ,,socijatni..strah.
ne moZe biti drukdiie. Ali u.mnogih
t;i;g. deteta nikada i r..hr.;r'nr. 1cr.jc poznato da se ona stalnim odricanjem samo poja-
odraslih jeJina promena sastoji i,r\,rlu, rr liada se povremeno zadovolje, bar za katko vreme,
se u zameni oca, ili oba rodrtelja. veiom f;rArf.", zajednicom, zato l.rl,r' l)r'uga dinjenica sa podrudja etike, toliko bogate proble-
dim su sigumi da autoritet neie
saznati t"r. il da im ne moZe rrrrrrr;r, jrrsto da neuspeh, odnosno proma3aj spolja, silno poja-
rtT,i, om se po ppvllu n. ur*e-u*;u
" Ou
lio
toga odekuju prijatnosti.
em. rdavo ako od r ,r\.r nroL! savesti u ljudskom Nad-ja. Dok je doveku dobro, i sa-
Strah
se oanori ,u*o na otkrivanje..3
Oand_nj9.$ruStvo uglav-nom r r'..1 nur ic blaga i sva5ta dopuita njegovom Ja. Ako mu se dogo-
mora da raduna sa ovakvim stanJem.
Velika promena se deiava tek ,lr rrt'lirr rrcprilika, povladi se u sebe, uvidi svoju gre5nost, poveia
kada izgradnjom Nadla .',rlrtt'vc svoie savesti, nametne sebi uzdrZljivost i kaZnjava se
autoritet bude inrernaliyvy.
Ovim se p.oUiil savesti podizu
na viii stupanj. U srvarj tek r ,p:r:rlrrrr.jom.2s iitavi narodi su se tako pona5ali; na isti nadin se
sada bi ,";";l;;ovoriti o
i_osecanju kivice.,' Sada otpada savesti r il:rnrs ponaiaju. Ali ovo se lako objainjava prvobitnim, infan-

uklanja razllku izmedu rdavog

t;;il
f,biti otkiu.n,, i trlrrrrn. stupnjem savesti koji nije napuSten posle introjekcije u
posdl;
rllve pomisli, jer se l\;rtl jrr, vei pored i iza njega postoji i dalje. Sudbinu smatramo
,,;uncnorn roditeljske instancije. DoZivljena nesreia znadi da nas
-=.,:1,r" se cuvenog Rusoorog
lRousseau) mandarina.
rvaKo razuman shvalice r uzecc u
obzir da jc ",r,,i1,
u ovom pojednostavl_ ' tt'ttf Tu.n u jednoj svojoj kratkoj prtilci: The first melon I ever stole
ono sro se u,,,un,oJ,i
il1il: t:if;.T;?fft:f,," NII'."ei
neoirim pre_
i o njegovoj rttutlvnol siutl
r rlinja koju sam ikad ukao) obradio je takvo jadanjc morala usled neda-
I'r vrr
i sferi uticaja. su. ao ,uau , r' t'r'vu dinja je sludajno bila zelena. duo sam pridu iz usta Marka Tvena.
,.!llt":tnj"
eno o savesti i krivici opiteje
delom priznato. poznato i na.lveiim l', rslo .io izgovorio naslov, zaiutao je i kao u nedournici se zapitao: ,,Was it the
lrrst'/" (Da li je bila pr.ra?) Time je sve rekao.
 ---::-
=
(73)
(72)
toliko vaZni' te
viSa sila ne voli viSe, i pod pretnjom gubitka ljubavi priklanjamo li .tlttrtsi su toliko zamrseni a istovremeno
r
razmatral\ sa raznih
,, ,i, 1,, .' ,,lrzirlt nu opu'n*'ponavljanja'
se ponovo roditeljskim predstavnicima, u svome Nad-ja, koje od nagona
=': ,,,, \ r,'rtrettskiredosled bi bio: prvo' odricanje
smo u sreii zanemarili. Ovo je odigledno u strogo religioznom
tumadenju sudbine kao izraza BoZje volje. Narod Izraela se =r,,,i, ,rr,rlr.r.rl rtgresij. ,po!oog autoiiteta',lz tlea nroistif-e 111]t
.,,, ,,,u',,',,' ttrrtrrivi; u tluU*
je za$tita od te kaznene agres{e'
smatrao najmilijim detetom BoZjim. Kada je Veliki Otac dopu- iovek odride nagona
stio da se nesreia za nesreiom srudi na njegov narod, niko nije . ,iril,, .( rzt'trttittic unutrasnji autoritet.pase
savesti' U druggm stepenu rdavo
oJ
posumnjao u taklu vezu saNjim, niti je posumnjao u BoZju moc ,1,,,1' ,tr,rlrt .tl nicga,
otuda potidu svest
llltlllera ,."tuftJ
,,j.onuruj,' -
i pravdu. Naprotiv, stvorili su proroke koji su ih korili zbog gre- .l' 1,, r rrl.tr';t " Ili]]:'
, , r,' lutznotn. Agresija savesti
konzervira.agresrju autonte-
Snosti i na osnovu oseianja kivice stvorili prestroge propise , ,,, ' gd: j9 tu mesto uticaju nesreie
svoje sveStene religije. iudno je, ali se primitivac pona5a dru- q., I r,,r '
rk'
1r' Postalo ,u.ffi'a't
savest do. wame!1;
gadije. Ako mu se dogodi nesreia, ne pripisuje je sebi vei feti5u, , r,,,lt,r rr'ttrtctntrtog odricanjat koji-pojaeava obe osobine savestr
.'::',':,
;, inajptliusnlih?
koji je odigledno nije skivio, te kaZnjava njega umesto da to ',,,..'',ii "".iutriin o$Snjenja n9 don-tru
udini sa sobom. .,,r,, ,'l't.srtili.ali ipak otoltuiitut da ova
To konadno
Poznajemo, dakle, dva korena oseianja kivice: strah od ,1,, l.r,r1.r r tll .ic j.Oun Oto ostao joS nsmzia5njen'
,a,.,-tiruo, ttoiu uottutot
pripu.{l. psihoanalizi' a ne-
autoriteta i kasnije nastali strah od Nad-ja. Prvi prisiljava da se ,,. ,f
',. o"i
',,, ',,',] $ .biinom n"eii"
f udskog .razmisljanja' -'-t, lul:.:
odustane od zadovoljenja nagona, a drugi, osim toga, traLiika- r,,,., r, r, r r
ova
rllt ttattl omoguiava da shvatimo zbog dega nam Je
Znjavanje, jer se zabranjene Zelje pred Nad-ja ne mogu sakriti. 1,11r,,,lt O..nl'
iuli srno, takode, kako se moZe shvatiti strogost nadeg Nad-ja, r',r r / r',lc(litlil tako zamr3ena i nepristupa:ry kasnije "ti*tl,k11::
postaie
(tadnije:-strah koji
odnosno zahtevi savesti. Ona je jednostavno produZenje stro- I p.rL'l[u.ic stvarno savest
,rr, ',t) rrztok o.tricaniuod nagonu'
uli kT1r1t jt taj odnos obmut'
gosti spoljnog autoriteta koji je smenila i delom zamenila. Sada
',' potiileainamieh izvor savesti' a svako
uvidamo u kakvom su odnosu odustajanje od zadovoljenja in- ,r1,, .tltri.iitnj. nugonu
njenu strogost i netrpeljivost'
Ako
stinkata i oseianje kivice. Prvobitno je odricanje od nagona 1,,1,'r'r' otlbiianl. polufo:*
istori-
lrrrrl.'nrr) tr stanju Ou ouo Uotjt
uskladimo sa vec poznatom
posledica straha od spoljnog autoriteta. Odridemo se zadovo-
prihvatiti paradoksalno nadelo:
;;;"
ljenja da ne bismo izgubili njegovu ljubav. Cim smo se odrekli, p,r I r | )( )sl rtrlka savesti,
(spolja namet-
,'', ,' i. ir"tf.Alcu oA'itanla od nagona' odnosno
mi smo, takoreci sa spoljnim autoritetom ,,kvit" i ne bi trebalo .
koja od tada zahteva i
rrrrt,rl otlt'icanj. oO nugoi;"uutu iuttt'
da preostane oseianje kivice. Kada strah potide od Nad-ja, do-
'''''''
l.r ;,' trtltlacivanje nagona'
gada se drugadije. Ovde odricanje od zadovoljenja nagona nije , I
g"\?t:
dovoljno jer Zelja postoji i dalje, a ne moZe se sakriti od Nad-ja. l'l' stvari'"protivurednost ove redenice.i joi
9n;sa.1e
vi3e smanlt-
Dakle, uprkos izvr5enog odricanja pojaviie se osecanje krivice, ,',''r'i iuio velika a nalazimo nadil d11e uz
za.primer nagon agres{e'
'tii.'laks egizlaganja,uzmimo
a to je sa gledi5ta ekonomidnosti veliki nedostatak uspostavlja- |,,,, lr.tli od
nja Nad-ja, ili, kako bi se moglo reii, obrazovanja savesti. I'rt lpos(avku Ou
u*o** sludaju disava samo odricanje
,r1,rt'sric. Naravno, *o
" it pretpostavka' Onda
Odricanje od nagona ne oslobada viSe u potpunosti, uzdriavanje 'uto.p'in"*ena
na savest da Nad-ja preuzme
iz destitosti nrje vi5e nagradeno obezbedivanjem ljubavi, nedaia .rlrrt'rrtr.lc od nagona tato deluje
se njegova agre-
koja preti spolja gubitak ljubavi i kazna od strane spoljnog
- .'.i'i ..i.fiC ugr."ri.it koju ne zadovoljimou teskladu sa gledi5tem
,rr rrost (protiv lul po:uiu'
To nije sasvim
-
autoriteta zamenjenaje trajnorn unutarnjorn nesreiom, nape-
ugttJ*n"tt1u*t'i produZetak strogosti spolj-
toSiu zbog oseianja krivice. ,lrr ic prvobitn"
 175)
(14)
skupa urodeni konsti-
nog autoriteta i, prema tome, nema nikakve veze sa odricaryem. ,.-',,'tr11r r Lr,l lrt i nastajanju savesti deluju
ottotlnt' Ovo ne treba da
Ali i to neslaganje iemo izgladiti ako utvrdimo drugo poreklo r,, ,',,r il,' l,rl't.t'i i
"tit"jirntij;;itutnt svih ovakvih procesa'21
prvobitne snabdevenosti Nad-ja agresijorn. Dete svakako razvi- ,,r, r, rrrlrrrr 1t'r .ic to .psii ttiJi"srti uslov nagonska odri- na p1a
ja vrlo veliku agresivnost prema autoritetu, koji mu ometa prva, \ lr r't'. llkode, ttCi Ot dete kada
'r' gdellarajuiom stro-
ali t najznalajnija zadovolj enja,bez obzira na to kakve su vrste ,,,, , ,,,',',' i,r.**,to iuttotn ugtttuom i prelazi ak-
bila traLena odricanja od nagona. Dete je nuZno moralo da se i, '','
\,,1' Nrttl-ja fiiogenetski uzor' te
.:,'' 'rtAil'tOun tt"t n*tt1i11e svakako bio uZa-
odrekne zadovoljenja te osvetnidke agresije. Ono nalazi izlaz iz r,, lr' 3"-'lt
r r rtrr,r\ ,t,,nr',
ove teike ekonomske situacije putem poznatih mehanizama. .,,,, , l .r,l,, tl.
'tt*,
u nulurtol meri agresivan-'Razlike izmedu
smanjuju ako
Identihkacijom unosi u sebe taj neprikosnoveni autoritet, koji po*tunrtti'uutJtiios tiit se' dakle'
r ,, lrr.rtrttrlrt,, 'ude razvoja' Ali se
sada postaje Nad-ja, i preuzirna svu onu agresiju koju je kao , ,,,,lrr t,ltt:tltrc pr.dt*i nu niogtntttku.istoriju Ne
dete Zelelo da upotrebi protiv njega. Ja deteta mora da se pomiri rr,' rrl..rzrrle ,,uu",nueJinJ |*ti?uizmedu ova dva procesa'
roda
sa Zalosnom ulogom tako poniZenog - odevog - autoriteta. Ovo r rrr,
:r ,,,,,
lrre.i prcko ;ilt"J;l; ;teianje.krivice ljudskog
su udruzeni
ttada
je obrtanje situacije, Sto se desto deSava: Kada bih ja bio otac, a 1,.,,r, r ,.' I ,lipttvtrg
k"il;ili Ju it tLetoo
ntlt potisnuta'
ti dete i ja brh postupao lo5e s tobom. Odnos izmedu Ja i Nad-ja r., rr r rlrlr ,,.u. ruOui.inu ugtttEu "::,t:5:::;
je Zeljom izopadeno vraianje realnih odnosa izmedu joS nepo- ! ,, r ,,,,,() rIrt ista ta agresija'-kadi I: i:::.p""i':::;:iit?-t"'1:il
deljenog Ja i jednog spoljnog objekta. To je, takode, tipidno. svega ovoga necu se.i
', . , irt1.r krir iec. Posle je' ublli oca ili ne' o-se-
Bitna razlika, medutim, leZi u tome Sto prvobitna strogost na5eg , rr rt.rr llrrlito uruitn.' ,Zniti t"9:!$" posumn]a-
Nad-ja nije - ili nije toliko - strogost koju smo iskusili od objek- r,i , rr. s(' lirivitn u sludajul lmamg prava da
po-
ta, ili koju mu pripisujemo, vei odraLava sopstvenu agresiju
'uuttot
rrr,r rr l).rrcit(,, rri nu"iieno'Au
o*cunjt kiivice potide od
oca samo roman' a deca
upravljenu protiv njega. Ako se to pokaZe tadnim, smemo zaista tr,ilill( illll'csije lfi 1e istorla o ubistlu
Sto to dine dana3nja'
tvrditi daje u podetku savest nastala potiskivanjemjedne agesi- 1,i.rllrrrli rrisLr ubrjala
t"";;;t ceSie nego'
ut'idottoina istorija' pred
je i daje u daljem razvoju pojadavaju nova takva potiskivanja. L 'r,tl,r', trkoliko t" ;;j; ;;;t;' uti
r
Sto ceo svet odekuje'
Koje je od ova dva shvatanja ispravno? Prethodno, koje ,,,rrr,t I'i hio slueaj u;l;;;ts'uu.ono
nam genetski izgleda tako nepobitno, ili novije, koje je tako ,,.11111q'
'
l1Ql(o se oseca t<iivim
zato Sto je stvarno udinio
ne5to Sto
se.svakodnevno ponav-
sreino zaokruglilo teoriju? Odigledno su oba ispravna, onb se ,{ r(' rrolc pravdati' i za tajslydal' .k3ji.
r r

medusobno ne sukobljavaju, dak imaju jednu dodimu tadku jer 11., nam joS duguje oblaSnlenle'
1''rlr,,rrrtltliza
osvetnidku agresr.lu deteta odreduje i velidina kaznene agresije celokupne
(Psychoanalyse der
t'r: Alcxander j e tt Psihounalizi ,liino^sri
koju ono odekuje od oca. Afi iskustvo udi da strogost onog Nad-
,,,,rrrrtpttsirttlicr*titLrsii'u'iti tejrttrnttl*(Aichhom)studijomovaspt-
-ja koje se razvilo u deteta ni u kom sludaju ne odraLava strogost ,u,1,,,1i,,ir.nu,ti',p:1'::l'.'i.*'*ru:';:lffi '.'rtTil,1','."jil::li:*
postupaka koje je ono doZivelo."' Ona je, izgleda, nezavisna od
ii'"tl'' i ii i'".'p'#'i o i'uau tj' oj koji je
u prim a't k

ovog postupanja, pa i pored vrlo blagog odgoja neko dete moZe ,, i,, ];i i;'i i'i'l'tc1:";l"i'1"';'j;
1,
" unutra' u vaspitnt zapustenog'
,,, (hrrgi i,tu' tt
imativeoma strogu savest. Ipak bi bilo pogreino preuvelidavati fu 'uotu?!?til;;rut
I "r: ; I ; :,',':; i .;- Tfili ;*fi ;
:r:*T[ :ffi *l;: :*,t:lll flnX:]lsadejstr'orn
nezavisnost. Lako se moZemo uveriti da strogost vaspitanja dva
savcst nastarc
au'u'ogu
veoma utide i na izgradnju dedjeg Nad-ja. MoZe se reii da pn i ll]:11;'li'ill'liii"i';;;;;""ti asrcsivno t' i doTivljajern
rr,rrtt;r ttticajrr
t"Sto
su s pravom istakli Melanic Kelin i drugi engleski aulori. lqrrb.vi. koja
"db*i"t;i;*;g"*'i"ji
ot'"ct ug"'iu f"t
"-tr"u1ci1
rinutra i prcnosi
je nrr Nad-ja
 (76) (77)

To je istina, pa moramo nadoknaditi. Ali zajednice, isti konflikt se nastavlja u oblicima

. nije to neka velika t ,, 'rp pnriirenja
tajna. Krivicu koju oseiamo po5to smo ne5to
zgreiili treba nazvati pojadava se, a posledica je dalji porast
'r l,'r l1t'rrinr pro3lo5iu,
kajanjem. Ono se odnosi samo na jedno delo i pretpostavlja, ,, , ' ,rrtir krivice. Kultura se pokorava unutra5njem erotidnom
nar_
avno, je savest, spremnost da se oseiamo kivim, portojuiu rr,r',,,ru. lioir zahteva da ona ujedini ljude u dvrsto povezanu masu'
.da loS
pre udinjenog dela. Kajanje takve vrste nam ,, ,'n,r r)roZe postiii taj cilj samo neprekidnim pojadavanjem
zato nikad neie
pomodi da otkijemo poreklo savesti i osecanje
krivice uopite. Tok ,, rr.urlir krivice. Sto je zapodeto sa ocem, zavrSava se na masi. Ako
dogadaja u ovim svakodnevnim sludajevima je I rrltrrrrr prcdstavlja nuZni put razvoja od porodice ka dovedanstvu,
obidno sledeii:
neka nagonska potreba stekla snagu postigne jadanje oseianja kriv-
,aiouoljenj. ',rr,l.r ;r' s rlom neraskidivo povezano stalno
uptrgr savesti, koja je u\oju.j:
kajnjoj linui ipal ogranidene moCi. posie i r r( )/.(lil do razmera koje ie pojedinac te5ko moci da podnosi' To
prirodnog slabljenja potrebe koja ji ' koji potide iz vednog
iudou"olJera, usposravlja se 1, 1,,,',lt'rlica urodenog konflikta ambivalencije
raniji odnos snaga. psihoan alin je zato u pravu ,rl,,,lr:r l.jubavi i teZnje za smriu. Podsetimo se optuZbi velikog pes-
Sto u ovoj ,urp.aui
izostavlja sludaj oseianja kivicezbog kaj-anja,bez otiv,,nebeskih sila":
' obzirana to Sto rrrl,,r pr
je dest i Stoje njegov praktidni znadafveiik."
Ali iako oseianje krivice potide od ubistva praoca, to ipak iivot,
.
predstavlja sludaj ,,kajanja,.. A, prema pretpostavci
Vi nas uvodite u
tada, pre udi_ Dozvoliavate iadniku da postane greian'
nj.pg dela, nisu postojali ruu.ri i osecanle krivlce. Otkuda Pa ga PrePuitate Patnii
u tom
sludaju potide kajanje? Ovaj sludaj zaista mora
da nam razjasni .ier se svaki greh sveti na zemlii-"
tajnu oseianja krivice i udini kaj naioj pometnji.
Ja mislim da ie
to i udiniti. Onda5nje kajanje ishod je prvobitne l'rcostaje namjedino da uzdahnemo pred saznanjem daje
oseiajne ambiva_
lencije prema ocu. Sinovi u gu ,.r.li, uli i voleli. po5io p.;t'tlrnim ljudima dato da iz vrtloga sopstvenih oseianja, dak i
su agresi_
jom utolili mrlnju,ukajanju zbogtogadela
se ispoljila ljubavlona lrr'z rraporo, izvlade najdublje istine, do kojih mi ostali treba da
je njihovom identifikacijom ,u o.irnirgrudila pipajuii.
Nad_ja, dala mu moi ,,' probijamo uz mudnu neizvesnost,
oca kao kaznl za podinjeno delo agresije protiv
njega, ustrojila
ogranidenja da bi spredila ponavljanje dela.
Sklonost agresiji prema
ocu se ponavljala i u sledeiim pokolenjima, pa je
i oseZanj. L"ui..
i dalje postojalo i pojadavalo se iznova prii,tom
,uutog pot,rli_ VIII
vanja agresije i njenog prenoienja u Nad_ja.
Sada, mislim, konadno
i potpuno jasno shvatamo.dveitvan _ ,a.o ljubavi Stigav5i na kaj ovakvog puta, autor se oseia duZnim da
u nastajanju
savesti i sudbonosnu neizb.eZnost oseianja Sto im nije bio vest vodid i nije
kivice. St rumo, nile 'i tric ditaoce zamoli za oproitaj
bitrro da li je neko ubio oca ili serudrLaood toga
dela, u oba sludaja rlr po5tedeo doZivljaja mestimidnih praznina i tegobnih stran-
serrora oseiati krivim, jerje oseiary'e kivice izraz
konflikta ambi- putica. Nema sumnje, moglo se uraditi i bolje. Pokuiaiu da
valence, vedne borbe izmedu Erosa i nagona
razaranja, odnosno rrlknadno ne5to popravim.
nagona smti. Ovaj se konflikt rasplamsa
dim je dovek suoden sa U prvom redu, nasluiujem da ditaoci imaju utisak da je
obavezom da.iivi u zajednici. Svi Cok je jedini
oblik zajednice nrsprava o oseianju krivice prevazi5la okvire ovog izlaganja, da
porodica, taj konflikt moie da se ispolji
samo kao Edrpov kom_
pleks, mora da ustanovi savest i stvoriprvo :sGoethe Pesme svirada na harfi iz dela llilhelm Meister'
oseianje krivice. pri po_ -
 -
- --- -
('7e)
(78)
da izvrSe neku odrede-
za)rzima suvi5e prostora i da je potisnula u stranu ostali sadrZaj itr rri l,r' r'rstc straha tek kada su spredeni
jednom da shvatimo' ali za
s kojim nije uvek najdvr5ce povezana. To je moZda poremetilo ,r* r,r{lnlu. ove stvari trJalo bi vei
napomena da. je
sklop poglavlja, ali odgovara mojoj namcri da oseianje krivice :,rrl,r,r. r'tllemo. MoZda je ovde dbbrodosla
podwsta straha'
predstavim kao najvaZniji problem kultumog razvoja i dokaZem ,,',, ,,,,.. t<',iuice u su5tini samo jedna topidka
podudara strahom od Nad-
da je cena kulturnog napretka plaiena gubitkom uZivanja srece I ',t r ',(' rr liitsnijim tinru*u-potpuno 11
na
ntobiene varijacije u odnosu
zbog jatanja oseianja krivice.'o Ova tvrdnja, koja je kajnji re- r,,' t ,, stt'ahu se pokazuju isit svih simptoma'
.,, ,r Nrr ncki nadin, strah se nalazitt pozadini
zultat moga istraiivanja, jo5 uvek zvudi strano, a to se moZe do-
a das se toliko uspe3no
vesti u vezu sa veoma osobenim, ali potpuno neobjaSnjenim od- rlr ,' r osvaitr svest das budno' potpuno'
,, r l. r r \':r tla smo p,ito'unl govoriti
o nesvesnom strahu ili' ako
nosom oseianja krivice i naSe svesti. Kada je u pitanju obidan
',':i';,;;,"',',,,iiptiitorosr.u diitu savest' jer je strah najpre
' samo
sludaj (po nama normalan) kajanja, ono se sasvim jasno nalazi u straha' I zato se
svesti, dak smo navikli da kaZemo umesto ,,oseia se kivim" ,lrr,r osccttnje, o moguinostima doZivljavanjl
- 1,
ni kivice, prouzroko-
,*,.1(. s l.koiom ,uririiti da se
oseianje
,,svestan krivice". Ispitivanjem neuroza, dime smo uostalom do- da dobrim delom o-
vec
bi li naj dragocenij e putokaz e za r azumevanj e nonnalnog, poka- ' ,,,u, t',,ii*.,
ne doZivljava kao takvo'
ifi se pojavljuje taole.faqgAlos]' nezadovoljstvo'
zali su se i suprotni odnosi. U jednoj takvoj afekciji, prisilnoj .r,r|( ncsvcsno
.',r l.o1t: tlaZimo Orugt ;otiuucije' Religije' bar' nisu nikada pot-
neurozi, oseianje krivice vrlo se upadljivo nameie svesti, su-
, , ntrv:rlc ulogu oseianja tttiuitt
u kultqi 9:t, d:k n1*jt-du
vereno vlada klinidkom slikom i bolesnikovim Zivotom i jedva
, , ri t'r'rrtstvo Islobode ioga oseianja
kivice' ili kako ga nazl'va-'
dopu5ta da se joi neSto pojavi uz njega. Ali u veiini drugih slu-
dajeva i oblika neuroza ono ostaje potpuno nesvesno; medutim, rr glcha. ovo ptl"nunlt nisam odao.na drugom mestu'3'
i*
spasenje: Zrtvom
zbog toga ne ispoljava slabije delovanje. Bolesnici nam ne veru- i';,,'':i ,,rlinu na tojl u h'isiunttvu sti6ejedan svima zajed-
"
ju kada im nagovestimo da i u njih postoji nesvesno oseianje i;;;;* p,l.Jln.u,
;,
tojiii*t
uzima na sebe
lii grch, lzvetl smo zat<f oe* ttuttun jt biti prvi povod
kivice. Da bi nas samo upola razumeli, pridamo im o nesvesnoj rrr, T9g-uo
,'.r ogrlcrccenje onom p'utt'iultot kojom je i zapodela kultura'''
potrebi zakaznom kroz koju se ispoljava oseianje krivice. Ne
treba, ipak, precenjivati povezanost sa oblikom neuroze. Medu Nije narodito uJii,ali moZda &:l suviSno' Sto obja-
Nad-ja' savest' osecanje
bolesnicima od prisilne neuroze postoje tipovi koji svoje ose- ',,,,,,u,,,ri rnue*:. p*Ji"ih redi kao:
jer
i;;;;, p"it.u. tiiino^, kajanje' smo ih moZda
desto
ianje krivice ne zapaLajt ili ga osete u vidu neke nelagodnosti Sve se od-
',rrgrott'cbljavali odvec tfoUoOno i iednu umesto druge'
strane' Nad-ja je in-
tn,,l tako savest stvara kukavice od svih nas..." OptuZba na radun .()sc na istu stvar, ufiit*uju n;tnt 'u"n"
je jedna od funkcija kojc
danaSnjeg vaspitanja zato Sto krije od mladog doveka kakvu ie ulogu igrati ,,trrncija koju smo m a"fttfifi' davest
scksualnost u njegovorn Zivotu nije jedina. Ono je pogreino, osim toga, jer ceflzora i treba da nadzire
rrrrr pripisujemo, ona obavlja duZnost
doveka ne priprema na agresiju, iako jc predodredeno da joj on predstavlja
r occnjuje postupke i
n"Stg Ja' Oseianje kivice' tirrdoia
objekt. Vaspitanje otprema omladinu u Zivot sa netadnom psiholobkom ori- "u*tit savesti' ono predstavlja
jentacijom i ono postupa kao kada bi udesnike neke polame ekspedicije t'"lilliti" :.,'aur.r., sto i strolostnadzorom' procenu napona
opremili letnjom odeiom i mapama severnoitalijanskih jezera. U tome se ,,'ir,,2.":. nul.g lu da je pod takvim
jasno zapaLa izvesna zloupotreba etidkih postavki. Njihovoj strogosti ne bi Ono je strah od ove
rzrttctiu njegovih tt^ji izahteva Nad-ja'
na5kodilo ako bi vaspitad rekao: takvi bi trebalo da budu ljudi da bi bili sreini
i mogli druge da usreie. Ali moramo radunati da oni nisu takvi. Umesto toga, 1927
*la-irtirn rn. Buduinostjedne iluzije(Die Zukunft einer lliusion)
omladina ostaje u uverenju da svi po5tuju etidke propise, dakle da su bestiti.
t'Totem i tabu (Tolemund Tabu) 1912'
Na ovaj nadin stvaramo podlogu zahtcva da i ona postane takva.
 (80)
kitidke instancije koji je u osnovi
ditavog tog odnosa i potreba
za kaLnjavanjem, ono je izraz
nagonanaieg ja koje je pod
cajem sadrstiikoe Nad-ja por,utoirr-orrirrftno, uti-
jedan deo ougoni,usamouni5tenjem,.koji sto znadi
da Ja
postoji u njemu, upo-
trebljava za erotidno
o savesri,, ; ;;1"H,; #J"".?iTJ;lJj u.,.
postojanje Nad-ja. Svest u,tunou i
o kriv]ci, ,foziC.rno se, nastala je
Nad-ja, pa prema tome i pre ,u*rti. prc
Onu ,ato preOstavl.la nepo_
sredan izraz straha
u rari*r,-p, iznav
?d,rloljlog
izmedu Ja i njega. Direktan je
anje napona
iotomak f.ooiif.tu izmedu potre_
be za njegovom Ijubavi i priiist<a
r, ,rA.""f;.r:em nagona. iije
obuzdavanje prouzrok uje
ono"
f ugr.r,j i iart ri
.sk
dvaju slojeva oseianja krjvice, ryuuonje ovih
,,rufr?-ojrp"ljnog i od unutar_
njeg autoritera. oteZaio nam je
bolji uui;;;'d;ose savesti. Kaja-
n1e je op.ti naziv reakcij.
lu u;.ino, il;;
i sadrZi mato izmenjll os5Cr;,ri,rt.rUrf?unuoseianja krivicc
koji deluje
p,oza.di.ni svega toga: kajanje i samo predsr avlja kaznu,ali
da ukljuii i potrebu ,uiurio^.1 r,r;iri.. moZc
je od savesti. oriie. moze biti
Neie smetati ako jos jednom pomenemo
protivurednosti
koje su nas u toku naseg.ispitivaru"
r, o.""ot zbunile. oseia_
nje krivice je jednom blto posteotc;;;;rz^;
agresije a drugi
put, i to ba. na svom isrorijsiom
p"t.i;;likom ubistva oca
- posledica izvriene ugr.rii.. NajL s;;;doirtr,
Skoce. Ustanovljenjem unutra5njeg
irturiz
ove re_
autoriteta, Nad_ja je iz teme_
ljaizmenilo baS re odnose. l..iolu
,u or-.Jun;. krivice.i
nja bilijedno isro.
Napominjemo da treba zadriati
naziv ,,kajanje,, samo za
reakciju posle stvamo izvrSene
ugr.r,J.. K;rni e, uz sveznajlce
Nad-ja, razllka izmedu nameravane
i izvr5ene agresije izgubila
je svoj znadaj. Od tada,
oseianje triuice mogu da prouzrokuju
kako stvamo izvrieno nasilje,
st";..",".rirrt. i samo nam_
eravano. ito je otkrila nsihoanaliza.
t poreO fro*enjene
IoSke siruacije. konflikiambivatence
d;; pr;,i;;"ra nasravlja sa
istim delovanjem. Dolazimo
u rskuSenje O'u ouOlt uZi*o re3enje
zagonetke roliko nestalnih
odnosa i;r;; ol.cu'Ju krivice i
(81)
: ri r,,,,,rrric krivice u vidukajanjazbogrdavogdelatrebalo
i , ,i,, Lii,l, ono koj e je nastalo zapai,anjemimpul_
rrr r.li. svesno, a
. ,, r ,i rr , , ,lt.lo rnoglo bi ostati [esvesno. Ipak, nrje tako jedno_
:!.i i,. t,r',rln:r neuroza to energidno pobija. Na drugu protivu_
' ii., r rr,rrl;rzinro proudavajuci a-gresivnu energiju kojom sma_
ri::!i! ! ,l ! r.r,;poluZe Nad-ja. prema jednom gledi5tu,
ona je samo
i,,,,. i,', ;,. t. cr'gi je kaLnjavatja spoljnog autoriteta odr?ana za
r r rr
i,, r' . rr,t l)rugo glediite smatradajeupitanjuprvenstveno
!: ,.t'i r,( I'llt.rrrr sopstvena agresija uperena protiv autoriteta
koji
!.'i,i ri.r l'rvo sc udenje, dini se, bolje uklapa u istoriju, a dru_
-,, ii r{ (,rtu ()srrcanja krivice. Dubljim razmi5lja_njem skoro su
ri i,,;11i 111. rrrrizgled nepomirljive suprotnosti.
i .;rrr,,t;py j11; se da je u obe bitno i zajednidko agresija,
koja je
.ir.ii, , ..1 rrrrrlr.a. I klinidko zapalanje, s druge strane, potvrduje
r,i r Iil,rlII rrrzlikovati dvaizvora agresije priprsane na5em Nad_
u i' I
i,()t('(linon.r sludaju jade deluje jedan ili drugi, ali opite
!j !;* ,,ur rlt'lujrr zajedno.
srari_ r r r r r r r r i sc da postavku koju sam ranije predloiio da privre_
!ii, rr,'
rln'rrlirno treba na ovom mestu ozbiljno da branim. U
l)r
,r rrirr r\ il.I
Irlclaturi o analizi zapaia se teZnja ka udenju da sva_
|" ,rt,rlrurrrjc, svako spredavanje zadovoljenja nagona ima,
.,,i,,,,,n(' rrro)rc imati, za posledicu pojadanje oseianja
kivice.3,
!r l'rr rl;r slvaramo veliku olak5icu teo'.f i ako prihvatimo da
,'.,' \,r,/r siulro za nagone agresrJe i da iemo malo toga naii Sto
I'i 'r r \ u r r'( i ovakvoj postavci. Kako dinamidki i ekonomski
obias_
kaja_
..;r.;to sc zbog nezadovoljenog erotskog zahteva pojadava
'rrr
,,.r r ,rrl(' I'rivice?
t)r,o ic, iini se, moguino samo zaobilazno: ako se spreda_
j,jr rr ('r1)tskog zadovoljenja pobudi jedan
,
deo agresivne sklo_
!!,,,rr l)rotiv lidnosti koja ometa zadovoljenje i ako zatim mora
,i r l,rrtlt' potisnuta sama agresija. Ali onda se ipak
samo agresi_
| ! l)o.rlo jc potisnuta i preneta na Nad-ja, preobraia u oseiary'e
psiho_
I i rr rr t'. I Jvcrcn sam da iemo mnoge dogadaje moci predstaviti
Nrrroiito kod E. Jonesa, Susan Isacs, Melanie Kle in; a kako sam shva-
,' r 1,,,i llcrku i Alexandera.
 (82)
(83)
jednostavnije i jasnije ako primenu
otkriia psihoanalize o pore_ i
klu oseianja krivice og.unidi*o na agresivne ',,r., , , rr'r 1r1 lllyx[ifi da su oba procesa slidna, ukoliko se ne ra-
nje klinidkog materijala ne daje nam'zaovo
nagone. Ispitiva_ r; ,. i rrrrr l)r()('L:sr.l, ali narazlttitim objektima. Kulturni proces
jer se, shodno na5oj pretpostavci,
odriden odgouor, ..,, rrr,rr,r, nirAvno, apstrakcija je vi5eg reda nego Sto je raz-
obe vrste nagona retko kada 'taIo je tei.e da se ovaj proces predstavi
pojavljuju diste, medusobno odvojene.
,1 1,,'1, rlrrr:rt'lr ,
Izudavanje ekstremnih ,, i, ,lrr,r 1r;r zlto i ne treba preterivati u traganju zaanalogija-
.
sludajeva svakako ie uputiti nu pruuu. koji
odekujem. pokuiaiu
da,ovo odredenije shvatanje prvi put ',',, !',, |, r,.r r t i I jcvi istovetni - ovde uklapanje pojedinca u ljud-
iskoristim, te iu ga prime_
niti na proces potiskivanja. (ao Sio smo naudili, '!,'! ,,,,r',r. ;r orrcle stvaranje od mnogih pojedinaca jedne
,irpiori n.r_ '!,:, i!\ n, z:r1t'rlnicc -
ne moZe nas iznenadrti slidnost upotre-
roze su u su5tini zamena za zadovoljavanje
neostvarenih seksu_ | !i, rirlr ,rr rlstrrva i
nastalih fenomena. Zbog svoje izvanredne
aLnih Lelja. Tokom anaritidkog rada
bili smo iznenadeni sazna_ .r'rr,r.rr rrt' rnolc i dalje biti nepomenuta osobina kojom se ova
njem da moZda svaka neuroza skiva izvesnu
kolidinu nesve_ .r. ., r,,,,, ,iir nrzlikuiu. U procesu razvojapojedinca glavni cilj je
snog oseianja krivice, svoje strane, udvr5iuje simptome
'
foja,.sa
koristeii se njima za kihnjavanjr. SuOu nuIn i,!,,i,r ru pr rrcipa zadovoljstva da se postigne zadovoljenje u
1. lako da for_ ,, , , urtu ,;rt't'c [Jklapanje u ljudsku zajednicu ili prilagodavanje
rnuliSemo sledeiu redenicu: kada
se jedna nagonska teZnja ,'1,,1 r 1,l, rLr rkr.jc uslov koji je teSko mimoiii i Sto mora da se
potisne, njeni libidinozni delovi pretvore
se u simitome,
*;; , i,,r, r,r lrrrlrr postizanja sreie kao cilja. MoZda bi bolje bilo da
agresivne komponente u oseianje krivice.
Ako ji "
ova reienica ,,' r' ! t,,r,,r Prctluslova. Drugim redima: individualni razvoj, dini
dak samo u proseku pribliZno talna,
ona zasfuLijena5u paZnju.
Nekim ditaocima ove rasprave moLdaie
, t,r,,(lul,l 1c irrtcrlerencrje dveju teLnji teLnje za sreiom, koju
suviSe desto slu5ali formulu o bbrbi izmedu
se udiniti da su ,,t,,, n{' llit/i\/irrno ,,egoistidnom", i
teLnje za ujedinjenjem sa
Erosa inagona smr_ ,l,,, r' r, r r zrr.jcclnicu, koju nazivamo,,altruistidnom". Oba nazi-
rr r r
ti. Trebalo je da ta formula obeleZi proces krltu.e
f,J:i ,. oji_ ,' l,;rzrrlrr mnogo. Rekli smo da je u individualnom razvoju
grava u dovedanstvu, ali ona je pro5irena
i na razvoj pojedinca ',
1'1,,' rrr rr;rllllrsak na egoistidnom ili teLnji za sreiom, dok se
a, povrh svega, trebaloje da skine
veo tajne sa organikog Zivota ,lrirr,,r rr;r,zr)Virro je kulturnatelila, po pravilu zadovoljava ulo-
uopSte.
, ',ilr i,j,riilriiilvanja. Drugadije je u procesu kulture. Tu je cilj
Ispitivanje uzajamnih odnosa izmedu tri pojave,
izgleda, r, r.rll:r cclinc od ljudskih individua daleko nalvaLniji.
ne moZe se izbeii. Vraianje na istu formulu
mahanjem da su proces kulture ioveianstva
opruuduno j"" rur_ | .r,, r\rrrrjc kao cilj, doduie, jo5 postoji, ali je potisnuto u
kao i razvoj pojed_ ;',, ,1,111111. (iotovo se dini da bi najbolje uspelo stvaranje velike
inca isto Sto i Zivotna zbivanja,dakle,
nesto l,o ,r,oru imati udela lpi,l ,l,r' zrrlctlnice kada se ne bi moralo brinuti za sreiu pojedin-
u najop5tijem svojstvu Liv ota.Ali ba5
opste crte ne doprinosi razlikovanju
zbog toga,postojanje ove ,
' l'r.1 1's 1-112ysja pojedinca, prema tome, moZe imati svoje
su. iok"se ona naroditim ,,.,'I'r'rrrrsli, koje se nenalaze u kulfurnomprocesu dovedanstva.
okolnostima ne suzi. Stoga nas moZe umiriti
tek tvrdenje da je , rrrrr, :rl((r yc cilj prvog zbivanja prikljudenje zapdnici, ono se
ljudskog roda ona modifikacija Zivotnog pro..r,
|.||::: f.tlTre
Kroz KoJr ta1 proces prolazipod uticajem
,r"r.r l)()(lu(lilrati sa ovim drugim.
zadatkakoji jJpostavio l..ro ilo planeta ne kruZi samo oko svoga centralnog tela,
Eros a podstakle Ananke.- realna nuLda;
njenje pojedinaca u zajednicu Ijucli
ataj zaditikje ujedi_ ,,, ,r'olir'cie i oko svoje osovine, tako ipojedinac udestvuje u
uzajamno'libidinozno pove_ , , \ olnonl putu dovedanstva i istovremeno ide svojim sopstve-
zanih. Obratimo li paZnju naveze izmedu
procesa kulture dove_ rrrrr prrtcnl. Ali, naiim kratkovidnim odima izgleda da je igra
danstva i procesa razvoja ili odgoja pojedinca,
bez mnogo kole_ rl.r ur rrcbu okamenjena u jednom vednom poretku. U organ-
 (8s)
(84)
mestu su' mo.Temo reii' oba zbi-
joi i kako se sile medusobno bore i kako rrq1. g I rrltrttttorl Nad-ja' Na tom
skom zbivanju vidimo
tttt i *'"q-lidnosti - redovno
ar!i4 I'rrllrttttt n'ott'tu'uJ1t
se ishod konflikta neprestano menja. U svakoj lidnosti, isto tako, r
rr,,t,tr',r N,'l l ispo.ljaffil t*ft*u N;$-jl mosu se zato
moraju da se bore obe teZnje - za lidnom sreiom i za prikl.ju.
denje drugima. Oba procesa, individualni i kulturni razvoj, mo. ldt=r ,,r,',.'rr:rl, nu nrt*ffi'o;;;"t"'" u tutrutno] zajednici
raju se susresti kao neprijatelji i boriti se za prostor, ali ova bor. "'"" '],1,,i'll,"illilu* svoje za-
ireruoiro je svoje ileal:],::taklo
ba izmedu pojedinaca i dru5tva ne potide od suprotnosti verovat. meduljudskim
no nepomirljivih pranagona, Erosa i smrti, vec predstavlja nesu. tr.,, rtl, rlr .vim p"-lJ;J#;;"ii"Jt setave vrerneilma
'rrrstavljeni *;rtd* kao etika.' U svima od nje
glasicu oko gazdovanja libidom, slidno sukobu oko raspodclc
libida izmedu Ja i objekta, ali ono ostavlja mogucnost lidnosti du
'rlrr,,rrr.r
Fri, r r, r,r(lirv,tnn nuiutlffi* ** Jy.se upravo je etika usrnerena
Swarno
na kraju postigne poravnanje. Nadajmo se da ie tako biti i u bu- ,,, , ! nruotito uuznJpo*tignoia'
,rl,r
mesto u bilo
^
duioj kulturi iako ona, zasada, veoma oteLava Zivot pojedinca, ,,:, l,t( l\rr lioia je OoU'Jp-iutary9.naJr11iviie pokuSal'
",,. t'iba shvatiti kao teraneutski
Analogija izmedu kulturnog procesa i razvojnog puta indt- Ir,1r,1 l.rtlltui f ,titu ono Sto do-
'uto Nad-ja postiune
vidue moZe se znatno pro5iriti, MoZe se, naime, tvrditi da i za- 'r,,r,rrrt\' ,1,, ,t potoi')tpt*ui vei da je
',r
ltttlturnim postignuto 7]nu^o
jednica izgraduje jedno Nad-ja, pod dijim se uticajem odigrava =,1,1 ,lrrt1'tttt
"a"'it""Ut - konstitu-
k u I tum i razvoj. B io b i privlad an zadatak za p oznav aoca ljudsk i h r, ' c. r,,,,,(', ci'n. otttto"iffit;!;;prek"^ryt*tt Ba* zbog toga
agresiji'
kultura da ispituje u pojedinostima tu slidnost. Ja iu se ograniditi , r!,r,r1.. lirrrlsku ,tfonoritl.uroUnoj zapovest
verovatno' naimlada
na to da istaknem neke upadljive dinjenice. Nad-ja neke kultur- I'r' t,rt{ lrillll ttaroeito 'u"i*rii"' sebe"' U
k'o samogu
ne epohe slidnog je porekla kao i u pojedinca. Ono podiva na I rrttrrttttrl' Nrrtl-ja: ,tfii;iil;;ga svoga
da se tome
utisku koji su za sobom ostavile velike vode, ljudi nadmoine r,'t',r r/tra.vurtlu I rtetn:u';;;;^' zakljyelli smo svoj ih'za-
rictli,,.u'noru il*;;il;; ;t";ti'
Srrogosiu
snage duha ili oni u kojih se jedno od ljudskih stremljenja razvi- I r,r, I r
Ja' ier ne uztma
l.;,'; ;;b;onu uoo"i u'to malo racuna o sreii
;, 1rt

nagona onog i
lo najjade i najdistije, pazato desto i najjednostranije. U mnogim ;;,,, te-
sludajevima ta analogija ide jo5 i dalje, jer su ih drugi ljudi - do- tr .bzir
p'i*o'ani smo vrlo,desto da se iz tera-
,t,,r,r11111r
',f .r r r/ spoljnog
"d;;t;i;l;o'ii'iueinu
sta desto, iako ne uvek - za svoga iivota ismevali, zlostavljali ili 'uttu- p'otiu se da smanJtmo
NuO-1u
ih i odstranjivalina grozannadin. Tako se isto i praotac tek dugo r', rrl"[tlr ritzloga Uorinio itru!1mo kul-
posle nasilne smfii uspeo do boZanstva. Najdirljiviji primer tak- ,,,,,',,'. zrtlttcve' ttliitl i" o"t"*it t ttittti* zahtevimakonstt-
du3evnoj
rl', iuftodt' nJ uoOi raduna.o
N rtcl-ja. Ono,
ve sudbinske isprepletenostije lidnost Isusa Hrista, ukoliko ona r r r, u stan]u
nt pl'ujuCi"eda li ie iovek
t r r

ne pripada mitu, koji je seianje na taj pradogadq iz dubina vra- trr, r1r lltrtli, i"Ouj'n#iiJ Ja psiholoski
je dovekovo
, rr' t)()slusu. o""' si;;;''srnaff;
da
tio u Zivot... Druga tadka podudarnosti jeste 5to kultumo Nad-ja, Ja sposobno da
o"j'#; ;fJy'
,1
da je
s',, .,rl,.tt za
sve sto tt
koje isto kao i Nad-ja pojedinca, postavlja stroge idealne zahte- '
ro je zabluda' Cak i u nor-
,',,,r'trt.ii'cno uruou
ve, a nepo5tovanje kaZnjava strahom od savesti. Pred nama je 'uJji#o1to,ima granice koje se ne mory
zanimljiv sludaj, jer su du5evna zbivanjau vezi s tim bolje upoz- rrr,rlrr.p ioveka vladanje Onim
nata u masi i prisfupadnija su svesti, nego Sto je to moguino ,,,,i.,,,i'.iir.zunt*i'u"pii;i"s-1i:""1':li"ffi"il,i:ill;
,',',,, ltubuna, neuroza' ili ie
postafl nesfect
postiii u pojedinca. Kod njega u sludaju napetosti moZemo najsnaznija je odbrana
o'o

zapaziti agresrju Nad-ja samo u vidu suvi5e naglaienih prebaci- l,lrzrrlcgit ,uogu kao?#il;;;' posrupanJa
p'"irno nepsiholo5kog
vanja. Zahtevi obidno ostaju u pozadini, najde5ie nesvesni. Ako llrrtlskc agresije I i'""*tAt" veltka
tail;# ne moZe sprovesti' Tako
ih dovedemo u svest, pokaZe se da pripadaju propisima onda- I'rrltrrlrtog Nad-ja'
 (87)
(86)
primora masu na ledenje? I
pored
inflacrja ljubavi moZe joj samo smanjiti vrednost, ali ne moie ll<o niko nema autoriteta da srnelo
ovih te5koia nadam iu tt ltOnog {ananeko zapodeti
odstraniti nuZdu. Za sve to kultura ne mari i propoveda da se "
stidu sve veie zasluge Sto je teZe pokoravanje pravilima. Medu- ,i.i. Jt,.ttt:a patologije kulturne zajednice' da
, se upuStam u
tim, oni koji se u dana5njoj kulturi pridrZavaju takvog pravila lz nairazli(\trlin piUuda ne nameravam
,rccniivanje ljudske fturtutt' i*Oi9
tii:t
das^e ogradim od en-
samo dovode sebe u loSiji poloZaj u odnosu na one koji su ga najdragocenije 3to
i,t.lttt"at ou 1t nusu kultura
prekriili. Agresija mora biti strahovita prepreka kulturi, dim od-
brana od nje moZe da unesreii isto koliko i sama agresija. Tako-
';;'iffi;
rnamo ili Sto moZemo i da nas njen put neminovno vodi
'itCi Ako ni5ta vi5e' mogu bez
zvana prirodna etlka nema ovde Sta da pruZi osim narcistidkog rr visine nesluienog 'uutsinttuu' u
smatra da se' kada se imaju
srlZbe da sluSam krltiJara tojl
-
zadovoljstva moguinosti da se smatramo boljim od drugih.
vitlu ciljevi kulture.i
t: oll sluZi' mora doii do
Etika koja se oslanja na religiju deluje obeianjima o lepiem za- "tOti"'ioiitl je ishod uvek u""Jt^\:]:
zlkljudka da napon tt;;;t
jer
grobnom Zivotu. Mislim da ie etika uzalud propovedati sve dok '*ea' malo znam o ovlm
nepodno5ljivo' Po3to vrlo
se vrline ne budu nagradivale na zemlji. I meni se dini da ie real- ;;;ffi; postaje
f'tf9 pada' Jedino-sam siguran
da se
na izmena odnosa prema imovini nesumnjivo vi5e doprineti slvarima, nepristrasnos' t"i svojim
neminovno rukovode
tome nego bilo koja etidka zapovest. Medutim, ovo saznanje su llrrdi u svome sudu o vrednostima poku3aj ljudi da
socijalisti ponovo zamaglili idealistidkom zabludom o ljudskoj zcljama o sreii; ti ,"d;;i, J;G
predstavljaju
Razumeo bth
prirodi, paje postala bezvredna za sprovodenje u delo. ,r,rie iluzije potkrepe a'gumentima' ry11:"'::
na pnmer' pa
prisilni"karakter ljudske ku.lture'
lzgleda mi da nadin posmatranja, kojim se koz pojave
',;';i;;e;tio seksualnog- Zivota ili Sire-
kulturnog razvoja prati uloga Nad-ja, obeiava nova otkriia. Hi- rckao da su sklonost;;;;;;;""itl
odabiranja pravct
tam da zavr5im. Ali jedno pitanje teiko iu moii da izbegnem. ,,i.j*t."it,idkog idea"la na radun prirodnog te je najbolje da
rrrzvoja koji se *og" oi'klorriti "ui odvratiti'
Ako je razvoj kulture u tolikoj meri slidan razvoju pojedinca i "t pred,nuZnostima prirode'
sluZi se istim sredstvima, nemamo li prava da postavimo dija- prikloni*o, tuiiti'pot*puto.
r se
du su takve teZnje' koje
rrr
su
gnozu da su neke kuhure, neke kulturne epohe, moZda dak i ceo l'oznate su mi i *p'otnt pi'ittObt' desto
istorije dovedanstva'
ljudski rod pod uticajem kultumih stremljenja postali neurotidni. rtttnttane nesavladivim"o toku da se
I tako gubim hrabrost
Na analitidka razlaganja ovih neuroza mogli bi se riadovezati ,rtlbacivane i ,umenliuuo'e drugimu'
pojavtt \1" pttok'-P'ihuutt
predlozi o terapiji, Sto bi s pravom bilo od velikog znadaja. Ne 1,rcd svojim UfiZn:im l-llh^::
svl
da ne umem da im pruZim utehu' ier to u osnovl
pr igovor
bih rekao da je takav poku5aj prenosa psihoanalize na kultumu strasno nego najdestitrji
zajednicu besmislen ili osuden da ostane jalov, ipak moram biti z,'lc.najbe3njl ,.uotuti*uri ne manje
veoma oprezan i ne smem zaboraviti da se u krajnjoj liniji radi I'ogomoljci.
ljudskog roda da li ie i u
samo o analogiji i da je ne samo ljude vei i pojmove opasno istr-
Cini mi se da je pitanje sudbine pre-
poc\ ia rukom da savlada
gnuti iz sfere u kojoj su nastali irazvijali se. Dijagnoza neuroze I'rrlikoj meri kulturnJi '*oju nagona
ljudskog
qrrcku Zivotu o ,ultdniti koja je-nastala,zbog
druStva narlazii najednu posebnu te5koiu. U neurozi pojedinca izgleda da dana3nje vreme
sluZi nam zapolaznu tadku kontrast kojim se bolesnik razlikuje ,rrir.csije i surnoun'Sttnja-U ut'l s tim prirod-
su sadi toliko ovladali
od svoje okoline, koja se smatra nonnalnom. To otpada ako je z;rslttZuje najveiu p"i"r"lr-r"Ji
-njin
,rrnt silama du bi d;lju
togri sa lakoiom da medu-
se
masa podjednako aficirana, te bi se moralo pronaii neko drugo de-
',,,bno istrebe do poslednjeg' Oni to zna3u' Otuda' dobrim
stanovi5te. Tako je i u pogledu terapeutske primene ovoga zna- i strahova-
l,rnr. i potidu ,td"s;;i;jiit" nemir' nezadovoljstvo
nja: 5ta bi pomogla i najcelishodnija analiza socrjalne neuroze,
 (88)

nja. Nadajmo se da ie o,na1 drugi

izpara,,nebeskih sila,,, vedni
Eros, udiniti sve da izade luo p"oU.Oirif.
i;ffi. sa svolim, tal
lr,I ll,I'URNI" SEKSUALNI MORAL
protivnikom.'Aft f.o m"Z. pr.O"tO.ti
lil:rb.mnnim uspeh i I MODERNA NEUROTIdNOST-

Preveo dr Dorde Bogicevil

Ii .,,,t,,1 rrt'tlrrvno objavljenoj Seksualnoj etici,t fonErenfels se

== r r; r llrzl i kovanju,,prirodnog" i,,kulturnog" seksualnog
:, h :', r r r .

rii',t;rl r l\l() prirodni seksualni moral treba shvatiti onaj moral

gr,r,f , 111r11q rlorninacijom ljudski rod moZe trajno odrZati zdrav-
li, r ,l),):,{)l)nost za Zivot, a kao kulturni onaj dije prihvatanje
p"'l.rr,,' ljudc na intenzivan i produktivan kultumi rad. Ova
=ril,r i,tIr{ r:il rrlibolje se razja5njava protivstavljanjem konstitu-
riIr, r krrltu"nc baitine jednog naroda. Po5to za dalje ocenjiva-
;r1, t'1' zrrliajnog toka misli upuiujem na spis samog fon
I r' rrlr'l';;r. islaii iu u njemu samo ono Sto je potrebno kao pret-
1',,,t,rr l,rr nrog sopstvenog priloga.
ot rlilctlna.je pretpostavka da pod vla5iu iednog kulturnog
,,.1, .rr,rIrroll rnorala zdravlje i sposobnost zaLivof pojedinadnog

,',,r,'1,,r rrrogu biti izloZeni o5teienjima ida,nakaju, ovo o5te-

'.'nl, ilr(lrvi(lua usled nametnutih im Lrtava moZe dostiii tako

. r:i' ',1('l)e n, da na toj stranputici bude ugroZen i sam krajnji cilj
'1,
l. r i I I rrr t l
ion Erenfels zaista ipredodava seksualnom moralu koji
,l,r,l,r nrriirrr sada3njim zapadntm druStvom niz olteienja, za
L 'l,r r)rr rrrora da ga smatra odgovornim, i dolazt do toga, da re-
r, rr 1q111 l1;1r rnorala ocenjuje kao nuZnu, iako u potpunosti prizna-

)l
l lcrrcl, Die ,,kulturalle" Sexualmoral und die moderne Nervositat,
:, i ,, .,,rrrrr0lto Schriften, tom V, str. 143 167). Prvi put objavljeno u,,Sexual-
i.'r't,1, r!r( ilrsopisa,,Mutterschutz", nova serija IV godi5te, 1908, a potom u
t',,,,,1 ,r'r rji ,,Sammlung kleiner Schrilten zur Neurosenlehre" (Zbirka malih
1', r ,' ii'oriji neuroza). Rad se pojavio u holandskom prevodu A. Sterka
r r rr, l.r l()1il. i uruskom prevoduVirubova, Moskva 1912.
'r in'tt:fragen des Nerven-und Seelenlebens (Granidna pitanja nervnog i
r,, ' 11111f iivota), hrsg. v. L. Ltiwenfeld, Wiesbaden 1907.
 (e0)
je i njegolu veliku vrednost za unapredenje kulture. Za nai
vla-
dajuii kultumi seksualni moral karakteristidno je, po njemu, pre_
nosenje femininih zahteva na polni zivot muikarc a i zabranjivutle
svakog seksualnog op5tenj a izuzev monogamno-bradnog . tl zima_
nje u obzir prirodne razliditosti polova potrebno je onda, naravno,
zalo dabi se greike mu5karca manje rigorozno kaZnjavale i da bi
se time u stvamosti dopustio jedan dvostruki moral zamuikarca.
A druitvo koje sebi dopuita ovaj dvostruki moral ne moZe u
,,isti_
noljubivosti, dasnosti i humanitetu,,, prevazi(ijednu odredenu,
usko ogranidenu meru, ono mora navoditi svoje dlanove na prikri_
vanje istine, na ulep5avanje, na samoobmanjivanje, kao i bbma_
njivanje drugih. Kultumi seksualni moral joi Stetnije deluje time
Sto uzdizanjem monogamije guii faktor virilne selekcije, dijim se
uticajem jedino moZe postiii pobolj5anje konstitucije;buAuCi da
se vitalna selekcija kod kulturnih naroda, pomoiu humaniteta i
.. l,,,rlri za opstanak znatno su porasli i on im moZe udovoljiti
higijene, spustila na minimum.3
Medu oSteienjima za koja je odgovoran kulturni seksual_
ni moral, lekar tzdvajajedno diji znataj treba ovde podrobnije
razmotriti. Mislim narazvoj modeme neurotidnosti, to jest, neu-
rotidnosti koja se brzo Siri u na5em savremenom dru5tvu i koja
se moZe svesti na kultumi seksualni moral. ponekad s6m n.uro_
tidni bolesnik skrece paZnju lekara na suprotnost konstitucije i
kultunrih zahteva, koju bi trebalo imati u vidu pri iznalaiiniu
uzroka bolesti, time Sto izjavljuje: ,,U mojoj porodici svi smo
postali neurotidni, zato Sto bismo hteli da budemo ne5to bolje
nego Sto to moZemo po svom poreklu,,. I lekar veoma desto na
osnovu posmatranja biva naveden na misao da neurotidnosti pod_
leZu upravo potomci takvih odeva koji poreklom iz jeino_
stavnih i zdravih seoskih sredina, tzdanci sirovih ali snaZnih po_
rodica - dolaze u veliki grad kao osvajadi i omoguiavaju svojoj
deci da se u jednom kratkom vremenskom periodu ur"dignu nu
kulturno vi5i nivo. A narodito jasno su sami psihrjatri prokluro_
vali povezanost izmedu ,,rastuie neurotidnosti,. i modemog kul_
Tsrtootrtlrllr, str 32. idalje.
l.r/o. str. JJ.
(e1)
,,rrrr,,r, zivota. U demu su oni traZili utemeljenje te zavisnosti,
i,!' , lx)lurzano sa nekoliko odlomaka izkazivanja istaknutih po-
rr.rlt:ti'il.
V. Irrb:a,,Prvobitno postavljeno pitanje glasi sada: da li su
Zivotu
1,r, rIrt'eni Vam uzroci neurotidnosti u na5em modernom
i,,lrl.rr purasli, da se njima moZe objasniti znatno poveianje te
, .t, rrr'rrrotidnosti - na ovo pitanje se zaista bez dvoumljenja mo-
', ,,,Liovoriti potvrdno, kao 3to ie to pokazati jedan letimidan
1,,,1,It t| na na5 moderni Zivot i njegove forme."
ptoizlazi: izuzetna do'
".Vci iz niza opitih dinjenicajasno
.lrrnucir novog doba, otkiia i pronalasci na svim podrudjima,
,,, l r z; vanie napretka nasuprot rastuioj konkurencrji, postignuti
r
,r :rirnlo zahvaljujuii velikom duhovnom radu i samo takvim
r.r,lrrrrr mogu biti odriani. Zahtevi za efikasno5iu pojedinca u
sa-
rrr,, urprezanjem svih svojih duhovnih snaga. Istovremeno, po-
trt lrtr poiedinca, zahtevi za Ltvotnim uZitkom, porasli su u svim
I'rrrtiovima; neduveni luksuz proiirio se i na one slojeve stanov-
irrstva koje ranije nije ni doticao; nereligioznost, nezadovoljstvo
r pohlcpa porasli su u Sirokim krugovima naroda; neizmemo
i telefona
l,,rvcianim saobraiajem, Zidanom mreZom telegrafa
r;rzrrpetom preko celog sveta, trgovina se totalno promenila: sve
'rt trrlvija u Zurbi i uzbudenju, noi se koristi zapttovanja, danza
poslove, sama ,,putovanja radi razonode" postala su napor za
rrt'r'vni sistem; velike politidke, industrijske, finansijske krize
rrrrclc su grozni(avi nemir u mnogo Sire krugove stanovniStva
rrego ranije; sudelovanje u politidkom Zivotu postalo je skoro
opite: politidke, religiozne, socijalne borbe, partijske spletke,
rztrorne agitacije, beskajno narasli broj udruZenja, raspaljuju
tlrrve i primoravaju duhove na sve veia naprezanja. otimaju vre-
rrrc za odmor, spavanje i mirovanje; Zivot u velikim gradovima
;rostao je sve rafiniraniji i nemirniji. Oslabljeni nervi traZe opo-
nrvak u pojadanim nadraLajima, u jako zadinjenim uZicima, da
'Ut*, die wachsende Nemositcit unsere Zeil (O rastutoi neurotiinosti
ttuieg doba),1895.
 ::]
-:

\92) (e3)

na radun nervnog sistema, kolt na-

bi se time joS viSe zamorili; modema knjiZevnost bavi se pre- "i .i.rrr',[r qroloZaj, posed, i to
mora udovoljavati
teZno tugaljivim problemima koji uzburkavaju sve strasti, pod- '., l',,, ',,rciinlnim i ekonomskim zahtevima
stidu dulnost iZudnju zauLttkom, potcenjrvanje svih etidkih na- , , ,rililil utroikom energije, uz odmor koji je u mnogom po-
t,, '
dela i svih ideala; ona pred duh ditaoca iznosi patolo3ke likove, ,'1,, rrt'tlttv0ljan."
lr r
psihopatsko-seksualne, revolucionarne i druge probleme; na5e t )r irtt
i mnogim drugim slidnim - mi5ljenjima, Ja zame-
uho se uzbuduje i prenadraZuje preobilnom, nametljivom i bu- i.',, !ri' to rlir su pogie5na, nego to Sto se pokazuju nedostatnim
dnom muzikom, pozori5te zarobljava sva dula svojim uzbudu- ,, ,,1'1;r:rr;cttje posebnosti u pojavi neurotidnih smetnji, i to 5to
juiim scenama; i likovne umetnosti se najradije okreiu onome , i,',rirtu iz vida upravo ono 5to 1e najznatajnije u etiologiji'
Sto odbija, nakaznom irazdrai$wem, i ne prezalt od toga da ,i,, ,,: ,,lrstrahuje od neodredenijih oblika ,,neurotidnosti"' a
nam ono najuZasnije u stvamosti predode u njegovom odbojnom 1,,,, 1,,1 rrsrttcri na istinske forme
neurotidnog oboljenja, onda se
realitetu." :,t, t,', j kulture reducira u su5tini na gu3enje seksualnog Zi-
,,lrcrt
,,Tako vei ova op5ta slika pokazuje niz opasnosti u naiem , ,'r , Iullrtr]rtih naroda (ili slojeva) od strane njihovog vladajuieg

kulturnom razvitku; u pojedinostima ona bi se jo5 mogla upot-
puniti nekim crtama!"
Binsvanger:' ,,Narodito se neurastenija oznadava kao je-
dna sasvim modema bolest, a Bird (Beard), kome pre svega tre-
ba da zahvalimo za njeno pregledno predstavljanje, verovao je
da je otkio jednu novu nervnu bolest, koja
na ameridkom tlu. Naravno, ta pretpostavka bila je pogre3na, ali,
zaista je karakteristidna dinjenica da je pre svih jedan ameridki
lekar, na osnolrr bogatog iskustva, mogao obuhvatiti i utvrditi
osobene crte te bolesti, njene tesne veze sa modernim Zivotom,
neobuzdanom Zurbom i jurnjavom za novcem i posedom, ogro-
mnim naprecima u oblasti tehnike, koji su udinili ihuornim sve
vremenske i prostome prepreke saobraiaju." Fon Kraft-Ebing:6
,,Nadin Zivota mnogih kultumih ljudi i danas pokazuje mno5tvo
antihigijenskih momenata, koji bez daljnjeg dopu5taju da se
shvati da neurotidnost tzima maha na fatalan nadin, po5to ti
Stetni momenti deluju najpre i najdeiie namozak. U politidkim
i socijalnim, posebno trgovadkim, industrijskim, agramim odno-
sima kulturnih nacija, upravo tokom poslednje decenije, ostva-
rene su promene koje su snaZno preobrazile profesionalni Zivot,
Pothologie uncl Therapie der Neurastherie (PatoLogiju i terapija
nettrastenij e), 1896.
Nervosittit und neurosthenis ch e Zus I ti nde (Neurotiinos t i neurosteni-
"
l ,iltrrrnog"' seksualnog morala.
I )oliuz za ovu tvrdnju poku5ao sam da iznesem u
nizu ra-
rl.,r,r ovtlc ga ne mogu ponavljati, ali ipak Zelim da i na ovom
*!'! ,lr najvaZnije argumente iz mojih istraZivanja'
',,,vcdem
lzoilrcno klinidko posmatranje daje nam zapravo daraz-
se javlja specijalno lrl rrl, nrrr dve grupe neurotidnih bolesnih stanja stvume neu- -
,,, , t tt\illoneirite.Kodprvih izgleda da su smetnje (simpto-
,',,y lrrlo tla se ispoljavaju u telesnim ili duSevnim efektima, to-
i .r, rrt' pt'it'ode: ove smetnje su sasvim slidne kao pojave pri pre-
' , lrl,,rrrr ttnoienju, ili pri liSavanju, izvesnih nerunih otrova' Ove
rr.,/c najdeiie obuhvaiene skupno kao neurastemja - mo-
',
,.ir r l)cz pomoii nekog naslednog optereienja,bili izazvate
, r,'rnirn it.tni* uticajima seksualnog Livota, pri demu forma
,,1,,,1;r'rr.ju korespondira vrsti Stetnog uticaja, tako da se veoma
, , r,, kiinidka ,iiku b., daljnjeg moZe iskoristiti za zakljuliva-
rr1,' 1r 111;ss$1oj seksualnoj etiologiji. Ali, jedna takva zakonita
l,',,,,1,,,nclencrja izmedu formi neurotidnog oboljenja i drugih
r, trrrlr rrticaja, koje pomenuti autori optuZuju kao izaziva('ebo'
l, .lr. rropSte n. pottoil. Seksualni faktor moZe se, dakle, shvati-
tr l.;ro sr.titinski u genezi istinskih neuroza'
Kod psihonzutozalenasledni uticaj znadajniji, a uzrok te-
, rrrrcl.iiv. Specifidni istraZivadki postupak' poznat kao psiho-
Wicn 1906 (4' rzd' 1922)

S-trntmlung kleiner Schrfun zLtr Neurosenlehrc'

lna stanja), I 895. II.
-tD,".
 (94)
(es)
analiza, omoguiio je saznanje
da_su simptomi tih oboljenja (his_
ter' e, p rinudne neuroze itd.\ p l. !,!,\,rtrro sntrZnije razvijennego kodveiine visih Zivotinja, a
nesvesnih (potisnutih) kompieksa
s i n o g u n',,'' d"u" ruu
o, od de lovanj a ,r rl,rnr sltriajujepostojaniji, po5toje skoro potpuno preovla-
p*arrr".. Isti metod pruZio
nam je saznania i o ovim ,f.1'r;' rrrrrlicnost zakoju je vezan kod Zivotinja. On kulturnom
n.ru.rnirrr t orrrit.t rlrrtu i pokazao
nam da oni, sasvim uopSteno , ,'l,r ,r,rvljrr na raspolaganje izuzetno velike kolidine energije, i
receno, iruj,l ,rtrrulni sadrZaj;
oni potidu iz seksualnih porreba ,,, ,'l'r,rltuirrci svojoj posebno izraLenoj specifidnosti, da moZe
stavljaju neku vrsfu s ryr*";',;"g doveka i pred_
s,,,111, r.rtr svoj cilj, a da bitno ne smanji intenzitet. Ova sposob-

u,ui'momentima1:ji::t:ft i',."-",", jffii,.iii";,l::,",djl: ,;t'

'r,, r rl,r plvobitni seksualni cilj zamenjuje za neki drugi, koji
potvrdivanje, pomeraju njegove , ! nrl{ sel<sLralni, naziva se sposobno5iu sublimacije. Nasu-
ciljeve, ;;;ro sagledati pato_
gene faktore i psihoneuroze. t',.,r t,,t .;posobnosti pomeranja, u kojoj se sastoji kulturna vred-
Vrednost teorijskog razllkovanja ,,,' t ,, l,srrirlnog nagona, kod njega se javlja iposebno tvrdokor-
toksidnih i psihogenih lrl, .rrrrrjc, usled koga on postaje neupotrebljiv i izrodava se
neuroza umary'uje se, naravno, dinjenicom ',,,
19 da se kod grrrrrr l..rrrl u tukozvane abnormalnosti. Prvobitna jadina seksual-
neurotidnih lidnosti mtogu zapaziti
poremeiaji ijednog "!Ci".
porekla. i drugog ,"1, rt,r,'()nr kod pojedinih individua je verovatno veoma razli-
Onaj ko je sada spreman da ' rr'r , )nrl jcgov deo koji je pogodan za sublimaciju jeste sigur-
rr
sa mnom etiologiju neuroti_
drrosti traZi pre svega , st.tni* '* 1,r,,rrrerrl.jiv. Pretpostavljamo da je pre svega nasledenom
,,i.r;i*u nu'set sualni zivor. taj l,,rr'.trtrrt ijollt odredeno koliki deo seksualnog nagona ie se
ic hteri da prari i naredna jry
.razmur*nii e ;;-lj.
neurotiinosri uklopi u jedan
du ,.ru rastuie
t,,,1 .rz;rtr liiro iskoristiv i pogodanza sublimaciju; osim toga, uti-
opSt,li tontit'ri.
NaSa kulrura u celini izgiadenaje ' rlrrrr;r zivrrla i intelektualnim uticajem du5evnog aparatamoLe
nu g;S.n;, nagona. Sva_
igojedinac ustupio je deo siog , t,,, l('(liur dco nagona dovesti do sublimacije. Taj proces po-
f p*J;r:;;;moci. agresivnih .,, r.rrlr sigurno se ne moZe produZiti do u beskraj, kao ni pre-
r vindikarivnih sklonosti
svoje icnosti, ;";i; priloga
naslao je r!.r.rrl(' loplote u mehanidki rad u na5im ma5inama. Izvesna
zajednidki l<utturni posed materij"l;il
zrvotne nuzde, osecanla_za porodi.,
;il;i"ih dobara. Sem ll r,r rlrrcktrrog seksualnog zadovoljenja izgledada jenuLnaza
iru.J.nu iz erotike su ta
koja su pojedince probudila;, ,
' rrru l<onstitucija, a neispunjavanje te individualno varijabilne
predovalo je u toku kulturnog ";;;l;;;;;.i" odricanje na_ ,", r,' l<rrfi.r.java se pojavama koje, zbog njihove funkcionalne
,rr"itk;;;;l;dinadni napreci u
odricanju bili su sankcionisaniod t, lrrosli i subjektivno nepnjatnog karaktera, moramo smatrati
,r.un. ,"[gU;; deo zadovolje_ ,,1',,lyt'rrjitn?.
nja nagona, kojeg se odrekto, p"d;.;;;
tako postignuro zajednirko dobro
j;;;n* bozansrvu; l)rlii aspekti se ofvaraju kada uzmemo u obzir dinjenicu
;r;;i;;;; ..svelim... onaj ,1,, ,t'lisrrirlni nagon kod doveka i ne sluZi primarno svrhama
I::1"_r :
y";. nesavit tj i ve. kon rti,ri,1.'n.;;;:;,
osrvari ro gu_ ,.'.'rrrrrtrlirvanja, nego tma za cilj odredene oblike zadovoljstva.'
senJe nagona, suprotstavljen je dru5tvu kao
,,presfupnik,,, kao t trr ';t' lll(o ispoljava u dovekovom detinjstw, gde svoj cilj do-
,.outlaw". ukoliko mu niegova socijalna
pori.i! i izuzerne spo_ .trz,rrrjir zadovoljstva ostvaruje ne samo na genitalijama, nego i
sobnosri ne omoguie di se
u druSivu p";";i il;" vetiki
kao ,,heroj". iovek, ,'.r ,lrrrtirn delovima tela (erogenim zonama) i stoga moZe biti
Seksualni nagon _ ili, tadnijc
redeno: seksualni nagoni,jer
t',,,tu,nul i nezavisno od drugih, za to pogodnih, objekata. Taj
analitidko ishaZivanje ukazuje t,rrlr;uu nazivamo stadijumom autoerotizma i odgoju dajemo
nu t,, r.1, i.
tavljen iz rnnogih komponenii, prr.iirlnii,
,.tr*f"i
nagon sas_
;rr;,
_ kod doveka " t Int Abbandltutgen zur Sexualtheorie, lr/tcn I()05.
 --
(e6) (e7)
zadalak gu ogranidi, po5tobi zadriavanje na njemu udinilo , i llrrt rlt' ir. razvitka. Konstitucija onih koji su pogodeni inverz-
9u
seksualni nagon nesavladivim i neiskoristivim za kasnije. Ra- ,r,rnr lrorrroseksualaca, desto se karakteriSe dak osobenom
zvoj seksualnog nagona ide onda od autoerotizma
ta objettnoi 1,,,,,rlnoicu seksualnog nagona za kulturnu sublimacrju.
ljubavi i od autonomrje erogenih zona ka njihovom"poar._ Sn:rirrije, a narodito ekskluzivne, forme perverzija i homo-
jjvalju primatu genitalija, stavljenih u sluZbu razm ,l .rr;rlnosti, svakako, dine njegove nosioce socijalno nekori-
noZiruilu.
U toku tog razvoja, deo-seksuainih poriva koji dolaze oa sop r rreslcinim, tako da se dak i kulturni zahtevi drugog stup-
stvenog tela sputava se kao neupotrebljiv 'rrrr
za iunkciju ,urrno_ r 1r
r r r r, r rr j u priznati za izv ot patnle za izvestan deo dovedanstva.
LTvaia, i u povoljnom sludaju privodi se sublimaciji". '
Zakulf.l'- ,rr,ll'rrr;r ovih lidnosti, koje se konstitutivno razlikuju od drugih,
ni rad upotrebljive snage tato se velikim
delom dobijaju potiski- ,,,,'', lrili razlidita, vei prema tome da li su nasledile apsolutno
vanjem takozvanih perverznih elemenata ,rlrbi.ji seksualni nagon. U krajnjem sludaju, pri uopite sla-
seksualnog poiiuu. 1,r1. rlr
S obzirom na ovu istoriju razvoja seksualn"o! nagona, l','rrrrt'lisualnom nagonu, pervertima uspeva da potpuno uguSe
dakle, mogla bi se razlikovati trikulturna
stupnja: prui nu to,o. ,'rrrr '.1, ltrrtrst koja ih dovodi u konflikt sa moralnim zahtevima
je potvrdivanje seksualnog nagona
razmnoL.avanja; drugi, na kome je sve
slobodno I Sir. oa cifiev, ,,trlr,,\o[ l<ulturnog stupnja. Ali, ideelno posmatrano, to ostaje
u seksualnom nujonrl r,,lrrrr rri'irrak koji oni uspevaju da ostvare, poito za to guienje
ugu5eno, sem. onoga ito sluZi razmnolavanju,
i treci, na to#e jc r sr'l<sLralnih nagona tro5e snage koje bi se inade posvetile
kao seksualni cilj dopuiteno samo legitimno ',;rlr
razmno?avanjc. I rrllrn norrr radu. Oni su na neki nadin sputani u sebi i blokirani
ovom treiem stupnju odgovara nas saviemeni
kulturni seksuar- 1',, rrrrr spoljnjem svetu. Za fiihje tadno ono Sto iemo kasnije
ni moral.
l,,,no\'rti o apstinenciji mu5karaca i Zena, koja se zahteva na tre-
Ako se za nivouzme drugi stupanj, onda se
najpre mora ,, rrr l,ulltrlnom stupnju.
konstatovati da jedan broj osobal ,Uog ,uoJ.
konstitucije, ne za_ l..od intenzivnog, ali perverznog, seksualnog nagona mo-
dovoljava njegove zahteve. Kod niz"a individua,
pomlnuti ra- rn,,r su tlva ishoda. Prvi sludaj, koji se neie dalje razmatrati,
zllj sekgyllog nagona od autoerotizma ka objektnoj ljubavi
sa t, ,t, onrr.i u kome pogodeni ostaju perverzni i moraju da snose
ciljem objedinjenja genitahja nije korektno
i divoljno iemeljito I,
'rr',1'1,yg11.. za svoje odstupanje od kulturnog nivoa. Drugi slu-
ostvaren, i iz tih razvojnih smetnji proizlaze
dvojaka Stetna , ,rt t(' ilrlorcsantniji - on se sastojiu tome sto se pod uticajem va-
odstupanja od normalne, to jest, od"kulture
zahtevaie, seksual_ ,l,rt,rrrIr i socrjalnih zahtevapostiZe gu5enje perverznih nagona,
nosti, koja se uzajamno odnose skoro kao pozitivno
I o.gutiuno. ,,lr to jc.icdan tip gu5enja koji to i nrje istinski, i koji se moZe
To su- nezavisno od osoba sa prejakim i nesavladivim seksual-
nim nagonom uopite
,
'l ,rrrrl'lcrlisati kao bolji od neuspeha gu5enja. Istina, sputani sek-
- najplg iazne vrste perverta, kod kojih jc .rr,rlrrr rurgoni se onda ne ispoljavaju kao takvi: u tome se sasto-
tnfantilna fiksacija na picliminarni seksualni
cilj blokiraia 1r rr',1rq'11 ali, oni se ispoljavaju na druge nadine koji su zaindi-
funkciju razmnozavanja, i homoseksualci
ili invertirani, kod ko-
' r,lrrur))ir isto toliko Stetni i dine ga nekorisnim za druStvo
jed-
jihje, najos nepotpuno objainjen nudin,
,.ksuarni cilj skrenut sa rr rl.o [iro i neposredno zadovoljavanje tih ugu5enih nagona: u
suprotnog pola. Ako se Stetnost obe te vrste
razvo;nih smetnji r,'rrr, lt: onda neuspeh tog procesa, koji na duZi rok odnosi pre-
p,olu:rj: manjom nego Sto bi se to rnoglo
odekivati, onda se to , rur(l dostignutim uspehom. Kompenzacione pojave, koje se
ublaZenje moZe svesti na kompletnu stiukturu 'r.rr
seksualnog nago- ,'r rlt' llvl.jaju usled guienja nagona, dine ono Sto opisujemo kao
n.a, kojaomoguiava upotreblj ivo konadno oblikovanje"sekiu_ ,r, rrrotiinost, specijalno kao psihoneuroze . Neurotidari su ona
alnog Zivota i onda kada su seledna ili
vi5e komponenti nagona I l r,:r ljudi koji, pod uticajem kulturnih zahteva, sa konstituci-

(e8)
jom koja se tome opire, svoje nagone dovode do jednog samo
prividnog i sve manje uspeinog gu5enja, i koji svoje sudelova-
nje u kulturnom Zivotu ostvaruju samo uz veliki utro5ak snage
uz unutra5nje osiroma5enje, ili ga povremeno prekidaju kao
bolesnici. Ja sam neuroze oznadio kao ,,negativ" pewerzlja,zato
Sto se kod njih nakon potiskivarya perverzni impulsi manifestu-
ju iz duievno nesvesnog, zato Sto one zadrLavaju u ,,potisnu-
tom" stanju one iste sklonosti kao pozitivne pewerzlje.
Iskustvo til daza veiinu ljudi postoji granica preko kojc
njihova konstitucija ne moZe slediti kulturne zahteve. Svi koji
hoie da budu plemenitiji nego Sto im to dopuita njihova konsti-
tuclja,zapadaju u neurozu: oni bi se oseiali bolje kada bi im bilo
moguie da budu rdaviji. Saznanje da se peruerzije i neurozc
uzajamno odnose kao pozitivno i negativno, desto nalazi nedvo-
smislenu potvrdu u posmatranju u okviru iste generacije. iest
sludaj je kod braie i sestara da je brat seksualni perverl, a sestra
- koja kao iena ima slabiji seksualni nagon - neurotidarka, diji
simptomi izraLavall iste sklonosti kao i perverzije seksualno ak-
tivnijeg brata. i uopite, u skladu s tim, u mnogim porodicama
muikarci su zdravi, ali nemoralni u socijalno nepoZeljnoj meri,
a Zene plemenite i prefinjene, ali teiko neurotidne.
Jedna od odiglednih socijalnih nepravdi je ta Sto kulturni
standard od svih lidnosti zahleva isto vodenje seksualnog Livota,
koje jednima, zahvaljujuii njihovoj konstituciji, uspeva bezna-
pora, dok drugima nameie najteLe psihidke Zrtve. To je jedna
nepravda koja se, naravno, najde5ie izigrava nepo5tovanjem
moralnih propisa.
Do sada smo za osnol'tt naSih razmatranjanzimali zahteve
drugog kulturnog stupnja, prema kome se zabranjuje svaka
takozvanaperverzna seksualna aktivnost, a dopu5taju samo sek-
sualni odnosi koji se nazivaju normalnim. NaSli smo da i pri toj
podeli izmedu seksualne slobode i ogranidavanja jedan broj in-
dividua biva gumut u stranu kao perverzan, a drugi koji se trude
da ne budu pewerzni, mada bi to konstitutivno trebalo da budu,
biva potisnut u neurotidnost. Sada.fe lako predvideti uspeh koji
ie biti postignut ako se seksualna sloboda dalje ograni(i, a za-
:
(ee)
r'!'.i I ullurc Lrzdignu na treii sfupanj, dakle, ako se zabrani
braku' Broj ja-
=,.,i , ,, 1'srritlna aktivnost sem one u zakonitom
i ! ,t, t,, ro(llr ko.ie se otvoreno suprotstavljaju zahtevima kulture
koji ie
,,,,, , ,, , rr izttzctno visokoj meri, a isto tako i broj slabih
,, .,, 1,,,, li on ll iktima izmedu pritiska kulturnih instifucija i otpo-
' , I'orrstitucije naii pribeZiSte u neurotidnom oboljenju'
,,',1,'
l',rl'rriiriuro da odgovorimo na tri pitanja koja se ovde po-
.r,,' lr,rtrr l) koje zadatke pojedincima postavljaju kulturni
za-
!,r, r trt't:t'g stLrpnja; 2) da li dozvoljeno legitimno seksualno za-
,r,',, I r' t' l ttt i,e praLttiprihvatlj ir'u nadoknadu za druga odrica-
1
rr y
,ir,r r l) ,, l ,,m su odnosu moguca o5teienja, izaz'vana tim odri-
,i'trnl. otna njihovom kulturnom iskori3cenju?
pr
hltiovor na pwo pitanje dotide se desto obradivanog pro-
(
1,1,,',.r ';rllisui.rlne apstinincije, koji ovde ne moZe biti iscrpljen'
,rr'r i,ro rrai stupanj zahteva od pojedinca jeste
treii kulturni
,,;,.'irr,,'rrciilt pre braka za oba pola, i doZivotna apstinenctja za
, , , rru' l',,1i ne udu u zakoniti brak. Od svih autoriteta prihvaien
r,ri ,l;r scksualna apstinencija nije Stetna i da je dak i nije te5ko
,, rr,irrli. icsto se zastupa i od strane lekara' MoZe se reii daje
.'r,l,rt;il, svladavanja jednog tako snaZnog poriva, kakav je sek-
.ri,rlrrr urgt)n, na nadin koji je razlidit od zadovolj enja, zadutak
i ,,gr ,,r,rlittplja sve dovekove snage' Savladivanje putem subli-
rrr,r' r1t'. 1.r,ricm skretanja seksualnih nagonskih snaga od
seksual-
,''!' , ,l;.'va ka vi5im t<utturnim ciljevima, uspeva jednoj manjif'
r rr;oi povremeno i najteZe u dobu strasne mladaladke
1,.r
' ' samo
,,.r1,, V.:iina drugih postaje neurotidna ili poremecena
na neki
,i,,,1,r rrltin. Iskustvo pokazuje da veiina lidnosti koje dine na3e
,!rrr ,tvrr rrisu dorasle zadatktapstinencije' Onaj ko bi oboleo i uz
l,l,r.,rr scksualna ogranidenja, oboljeva utoliko pre, i utoliko in-
r, rr.,rvrri.jc, u, tuht"r" na5eg danaSnjeg kulturnog seksualnog
,,,,,r:rLl.''lcr, protiv ugroZavanja normalne seksualne teZnje ne-
,lr,rv rttt sklonostima i razvojnim poremeiajima mi ne znamo
za
t,,,l1r'obczbedenje nego 5to je to sAmo seksualno zadovoljenje'
i je neko vi3e disponiran za fieutozu, on utoliko loiije
l ,rlrl'o
nagoni koji su se otrgli
1,,,,lrrosi apstinenciju; naime, parcijalni
;r, rrrrirl'om razvitku u izloZenom smislu, u isti mah se i snaZnije
 (100)
(101)
opiru sputavanju. A i oni koji bi uz zahteve drugog kultumog je donelo tc propise,
,,,11',rl;1' 1c priznanje da samo druStvo, koje
sfupnja ostali zdravi, sada se u velikom broju dovodi do neurol
!r, \r,nrlL) u njihow ostvarivost. Ali, iskustvo takode pokazuje
ze. Jer, psihidka vrednost seksualnog zaclovoljavanja poveiava
,l,r ,'r'rrt' kojima je kao pravim nosiocima seksualnog interesa
se sa njegovim odbijanjem; sputani libido biva doveden po_
u ,,rr',1,.;rrircil sposobnost data samo u neznatnoj meri i kojirna je,
loLaj da pronalazi slaba mesta u strukturi vita sexualis, koja
, rur,r l(iro 'zamena za seksualni objekt dovoljno dojende, ali ne
retko da ne postoje, da bi tamo, u formi bolesnih simptoma, pro_
r ,1, rr lrrrjc raste, zbog bradnog razo(arenja obolevaju od te5kih
bio ka neurotidnom kompenzacionom zadovoljenlu. Onaj to
,. ur{'/ir, koje im pomucuju ceo Zivot. U dana5njim kultumim
uspe da pronikne u uslovljenost neurotidnog oUotienla,
brzo do- rr,l,r rnir, brak je odavno prestao da bude sveop5ti lek za neu-
lazi do uverenja da porast neurotidnih oboljenja u na5em
druStvu rrt' bolesti Lene, a kada mi, lekari, u takvim sludajevima
proistide iz poveianja seksualnih ogranidenja. ',,tr,
,1',,1. rtllrl.jc savetujemo brak, mi isto tako dobro znamo da, na-
Predimo sada na pitanje da li seksualni odnosi u zakoni-
lrllr()t lolne, devojka mora biti zdrava da bi ,,podnela" brak i
tom braku mogu pruZiti potpunu nadokaadu za ogranidenja prc
,r,';:,lii odgovaramo na5e muike klijente od toga da za Lenl
braka. Ovde se materijal zanegativanodgovor nameie u aofiLoj
,,.,rrrrr ncku vei pre braka neurotidnu devoiku. StaviSe, lek za
meri da ga moramo saZeti u najveioj moguioj meri. pre
svega, rl, rroticlrost koja potide izbtaka bila bi bradna nevernost, ali,
podsetimo na to da nas kulturni seksualni moril ogranidava
sJk- ,rl ,,lrkrr .ic Lena stroZe vaspitavana, ukoliko se ozbiljnije potdi-
sualne odnose i u samom braku, time Sto supruZnicima
prinudu da se zadovolje najdeiie sa malimLrojem dece.
nameie rrl.rr rr zirlrtevima kulture, ona se utoliko viSe pla3i togizlaza i t
Zbog l,rrrlliktu izmedu svojih Zudnji i oseianja duZnosti opet traZi
tog ogranidenja, zadovoljavajuii seksualni odnosi u braku pol
rrt,r'iilc u neurozi. Ni5ta ne Stiti njenu vrlinu tako pouzdano kao
stoje samo tokom nekoliko godina, naravno, odbiv5i periodf
u l',,It'sl [)akle, bradno stanje, dijim obeianjima je seksualni
kojima Zene moraju apstinirati iz higijenskih razloga. Nakon
tih rr.rl'orr kulturnog doveka umirivan u njegovoj mladosti, ne moZe
tri, detiri ili pet godina, brak jznevenva utoliko ukoliko je
,',llrrvor"iti nizahtevima koji se tada javljaju, a da se i ne govori
obeiao zadovoljenje seksualnih potreba,jer sva dosada5nja
kon_ rr lrrn0 da bi mogao dapruLi nadoknadu zaratlja odricanja.
traceptivna sredstva krnje seksualni uZitak, naruSavaju finu
I onaj ko priznaje ova oSteienja izazvana kulturnim sek-
oseiajnost kod obe strane ili deluju dak direktno kao uirodnicr
,urlnim moralom moZe tvrditi, u vezi sa naSim treiim pitanjem,
oboljenja; sa strahom od posledica polnih odnosa i5dezava naj_
,lrr liultumi dobitak iz tolikih seksualnih ogranidenja verovatno i
prc uzajamna telesna neZnost supruZnika, a zatim desto i du_ \ rsc nego samo preteZe ove bolesti, koje ipak u teZem obliku
Sevna privrzenost koja je trebaro da nasredi podetnu
silovitu jednu manjinu. Ja se ne smatram sposobnim da
strast. Uz duSevno razo(,arenje i telesno liiavanje, koji tako 1,,
'qaciaju samo
de_ ,,r'tlc tadno odmerim odnos izmedu onoga Sto se dobija i onoga
sto postaju sudbina veiine brakova, obe strane se oseiaju vra_
,to sc gubi, ali za procenjivanje onoga Sto se gubi rnogao bih
iene u stanje pre braka, samo osiromaiene za jednu iiuziju i
ir;rvcsti joi mnogo toga. Vraiajuii se na prethodno pomenutu
iznova upuiene na svoju dvrstinu da seksualni nagon
svladiva_ tt'rnu apstinencije, moram konstatovati da ona donosi, sem neu-
ju i potisklju. Nepotrebno je istraZivati u kojoj meri
uspeva u rozc, idruge poremeiaje, i da ove neuroze najdeiie nisu bile
tome mu5karac zreloguzrasta, iz iskustva znamo da se
on desto ,rrtlcdane u svom punom znadenju.
koristi onim delom seksualne srobode koji mu ostavrja i najstro-
Odlaganje seksualnog ruzvitka i seksualne aktivnosti, ka
Zi seksualni poredak, mada samo prciutno i nevoljno;
,,dvostru_ , crnu teZe naie vaspitanje i na5a kultura, u podetku sigurno nije
ki" seksualni moral koji vaLi z.a muSkarca u na5em druStvu ,lclno; ono postaje nuZnost ako se ima u vidu u kako se kasnim
 (102) (103)
godinama mladim ljudima obrazovanih
stalcZa omoguiava samo_ rr r crto rrrje najbolja priprema mladog doveka z,abrak.Zene
stalnost i privredivanje. Uostalom, ovde 'l'i
treba podsetiti na blisku ,',r',lrrt'rr.iu i medu svojim proscima daju prednost onirna koji
povezanost svih naiih institucija i na ',,
teskoiu da se jedan njihov ,r ,i polvrclili kao mu5karci kod drugih Zena. Narodito su
deo izmeni bez obzirana cerinu. Ali apstine'cqa
nakon dvadesetc ir,,, l1\:r oitcienja koja se strogim zahtevima apstinencije pre
godine za mladog coveka viSe nije
bezazlenu.l ,rlno gde ne vodi t,,,1 ,r rz:rzivaju u biiu Zene. Odito, vaspitanje ne shvata olako
u neurotidnost, ona dovodi do drugih poremeiaja.
Istina, kaZe sc ,r,l,rt,rl' rll Lrgu5i dulnost devojke do njenog stupanja u brak, po-
da borba sa snaZnim nagonima,,i1a to neophod;;
svih etidkih i estetidkih snaga u duievnom
*r;;C; r,, rI lrr1c najteZim sredstvima. Ono ne samo da zabranjuje sek-
Zivotu, ,,delide,,karak_ ,,rlrri otLrose pre braka i daje visoke premije za oduvanje Zen-
ter - i to je ta(no zaneke izuzetno povoljno
organizovane prirode;
treba dodati i to da je tako izrazito diferenciranje
l, rr.virrosti, nego sazrevajuiu Zensku individuu uklanja i od
individualnih i I rr,r'rr;1, trrne 5to je drZi u neznanju o ulozi kojajoj je odredena
karaktera u na5em vremenu postalo moguie
tek sa ogranidava- t,rlt'r'iic nikakav telesni poriv koji ne vodi ka braku. Ishod je
njem seksualnog. Ali, u velikoj veiini"sludajeva
boiba protiv
'r,
,i r rl, rtrjkc. autoriteti iznenada dozvole za-
kada im roditeljski
dulnosti iscrpljuje raspoloZilu energiju karaktera,
i to upravo u l1,rl'l1rv;rnjc, ne udovoljavaju toj psihidkoj ulozi i idu u brak ne-
vreme kada su mladom. doveku potribne
sve njegove snage da bi rr,rrrrrrl) oscoanja. Usled vestadkog odlaganja funkcije ljubavi,
osvojio svoje mesto i ulogu u druSfiu.
,.r,r nnrskarcu, koji je sve svoje Zudnje saduvao zanju.priprema
Odnos izmedu moguie sublimacije i neophodne
seksualnc ,,,r,r,i rrzoiarenja; svojim du5evnim oseiajima devojke su joi
aktivnosti, naravno, veoma
ie promen"liiv za pojedinadne indt_ r r .':ur(' /l roditelje, diji autoritet je doveo do guSenja seksualnog
vidue, pa tak i za razlidite profesije. Umetnik'koji
apstinira za- | ,,,1 rrlilr, a u telesnom pona5anju se pokazuju frigidne, 3to spre-
ista je te5ko zamisliv, a mladi naudnik
koji apstiniia ,igu*o nf
retkost. Ovaj drugi moZe pomoiu uzdrZtjivosti
. , ,'r,r svuki istinski vredan seksualni uZitak kod muSkarca. Ne
dobitislobodnc .'rr,rrrrtkr li se tip anestetidne Zene javlja iizvankulhrrnog odgo-
snage z.a svoje studije, dok ie kod prvoga
njegovo umetnidko 1,r ;rli srrratrarn to verovatnim. U svakom sludaju, on se upravo
stvaranje biti
snaZno podstaknuto njegJvim"seksualnim
isku_ ,,,11,:r;rr vaspitanjem, i ove Zene, koje zatrudnjuju bez radosti, po-
stvom. Uopite uzev, nisam stekao utisak
da seksualna apstinen_ I ,rzrrlrr onda malo dobre volje da de5ie radaju u bolovima. Tako
cijapomaLe izgradivanju energidnih, samostalnih je
ljudi dela ili ',,' ;rr i;rlcmanjem za brak osujeiuje sama svrha braka; kada
originalnih mislilaca, hrabrih oilobodilu.u
i reformatora, mnogo ,,r rr Ir zlostalost u razvoju kod Zene prevladana i, na vrhuncu nje-
de5ie ona pomai,e izgradivanju slabiia,
koji se kasnije utapaju"u ,r, ut'nske egzistencije, kod nje pobudena puna sposobnost za
veliku masu, koja, obidno, opiruii se, ide za
impulsima toj. au_ llrrlrrrv. njen odnos prema muZu odavno je pomuien; kao nagra-
ju snaZne individue.
,l,r zr rr.icnu dotada5nju prilagodljivost preostaje joj izbor izme-
To da se seksualni nagon uopSte ponaSa jogunasto
i nee_ ,lrr rrcrrtoljenih deZnji, nevernosti ili neuroze.
lastidno, dolazi do izraza i u- rezultatima
apstineniionih napora. Scksualno pona5anje doveka desto ie prototip njegovog
odgoj teZi samo privremenom guSenju nagona,
f_yltumi do za_ r,'rrliulrnog nadina reagovanja u svetu. Onaj ko kao muikarac
kljudenja braka, i ima nameru da ga onda-osloilodi
Ja bi se njim , rrcr;iicno osvaja svoj seksualni objekt verovatno sa slidnom
sluZio. AIi, protiv nagona ekstremni uticaji
uspevaju jo5 lak5e l,,.zrrlrzirnom energijom ide i za drugim ciljevima. Onaj ko se,
nego..usmeravanja; guienje je desto otrilo
predaletoi Auto i. 1',r1.. iz svakojakih obzira odride zadovoljavanja svog snaZnog
neZelieni rezultatda se seksualni nagon
nakon svog oslobadanja ,, lsrralnog nagona, i u drugim oblastirna Zivota pona3aie se pre
pokazuje trajno o5teienim. Stoga potprnu
apstinincija u mta_ 1',,rrrirljivo i rezignirano nego delotvorno. .lcdna specijalna po-
 (104) (10s)

tvrda ovog stava o prototipskom karaktcru scksualnog iivota ,,r ,1,, rrs0bitosti koja se nenalazi lako u stvarnosti. Jcdan duho-
: ,r ,,,c mogao jc' preoke-
za vrienje drugih funkcija lako se moZe konstatovati na ;,, lKarl Kraus u bedkom ,,Facke1"-u),
Koitus je samo nedo-
celokupnom Zenskom polu. Vaspitanjc Zenama uskraiuje , ,,, , ''lvrul. cia tu istinu iskaZe sa cinizmom:
intelektualno bavljenje seksualnim problemima, za koje kod !,rt,rn ritlr0gat za onaniju!
Strcg"ost zahteva tultur e r reiina zadarka
apstinencije zaje-
njih ipak postoji najveia znatiLelja, zastraiuje ih predrasudom
da Ia znatlLelja nije Zenstvena i da je znak gre5ne nastrojeno- , i,,,, ,,,,rlili-su ka tome da se izbegavanja
sjedinjenja genitalija ra-
podstidu drugi
sti. Tako se one zastra3ivanjem odbrjaju od mi3ljenja uopite, ,',1' 1,,,luva udini su5tinom apsiinencijt-i. du.:.t
sa
znanje se za njih obezvreduje. Ta zabrana mi5ljenja proteZe se ,,i,lr, r scksualne aktivnosti, 5io se na neki nadin izjednaduje
i na druge sfere, a ne samo na seksualnu, delom zbog neiz- i',,l,,y,,,l orno3iu. Otkako se
notmalni odnosi tako neumoljivo
beZne meduzavisnosti, a delom automatski, na slidan nadin l,r,rJ,()nc ocl strane tnorala
azbogmoguinosti infekcije i higi-
-
kao religiozna zabrana mi5ljenja kod mu5karaca, ili lojalna ,, ,,, rrcsumnjivo
je porastao socrjalni znahl takozvanih per-
i , r rrrilr oblika odnosa medu polovima, kod kojih
druga mesta
kod vrlih podanika. Ne verujem da bioloika suprotnost izmedu
ne mogu se
intelektualnog rada i polne aktivnosti obja5njava ,,fiziolo5ku rr.r lt'lrr preuzimaju ulogu genitalija' Ali, te aktivnosti
u ljuba-
mentalnu inferiornost" Letre, kako je to izneo Mebijus ,,:,,1iuuti onako b.rulleio kao analogna prekoradenja
ve-
(Moebius) u svom, u mnogom pogledu protivrednom, spisu. ,,,,ll, ,,ilnosima, one su etidki neprihvatljive, po3to ljubavne
Naprotiv, ja mislim da se nesumnjiva dinjenica intelektualne , rlvoic ljudi, od jedne ozbiljne stvari, srozavaju do lagodne
inferiornosti mnogih i.enamoic svesti na sputavanje miSljenja r1,rt' bcz rizika i du5evnog sudelovanja'
seksualnog Zi-
koje je potrebno radi gu3enja seksualnog. Kao dalja posledici oteLavanjanotmalnog
r,,l:r rnoZe se navesti Sirenje homoseksualnog zadovoljavanja;
Kada se razmalra pitanje apstinencije, nedovoljno strogo
homoseisualci vei po svojoj konstitucij.i'
ili
se razlikuju ryene dve forme uzdrlavanje od svake seksualne one koji su
aktivnosti uopite iuzdrLavanle od seksualnih odnosa sa drugim
'/,,, t,r:ivcpostali onih
u detinjstw' dolazi i veliki-broj kod koiih se'
homoseksual-
polom. Mnogim lidnostima koje se ponose uspesnom apstinen- ,'t,,,g blokiranja glavne struje libida, Siroko otvara
cijom to je bilo moguie samo pomoiu masturbacije i slidnih za- rrr lrtliavac.
zahtevazaap-
dovoljavanja, koja se nadovezuju na autoerotidne seksualne ak- Sve ove neizbeLnei neZeljene konsekvence
tivnosti ranog detinjstva. Ali, upravo zbog te veze, ove zamene ',tirrcncijom stidu se u onome 5to im je zajednidko' da one u
svrsi kul-
za seksualno zadovoljenje nimalo nisu bezazlene, one predispo- ,):rnovi ;propadiuju pripremv za brak, koii,.prema
t,,,,',,g selsualnog mora'la, treba da bude jedini ba3tinik seksual-
niraju za brojne forme neuroza i psihoza, dija je pretpostavka
,'rt' tJinji. Svi m-uSkarci koji su, usled masturbatorske ili per-
regresrj a seksualnog Liv ota ka nj egovim infantilnim formama.
situacijama i
Masturbacrja nimalo ne odgovara ni idealnim zahtevima kultur- r,:rr,t. prukr., svoj libido piilagodili nenotmalnim
enu potenciju'
nog seksualnog morala i, stoga, mladog doveka tera u one iste ,, * 1,,nra zadovolj avanj a'ia'v rlajr u braku smanj
v i
bilo moguce
konflikte sa idealima vaspitanja, koje je hteo da izbegne pomoiu I orrc Zene, kojiml je samo pomoiu slidnih nadina
tlrr oiuvaju svo.le devifanstvo, pokazuju
se anestetidnim za nor-
apstinencije. Dalje, ona kvari karakter razmaZeno5iu na vi5e na-
dina, pruo, time 5to udi tome da se znadajni ciljevi postiZu bez ,,,,,Ine oinose u braku. Brak koji je podeo sa smanjenom spo-
procesima
truda, na logidan nadin, umesto energidnim naporom snage, da- ,obnoiiu za ljubav kod obe strane, jo5 brZe podleZe
Zbog niske potencije muS]<ar9a, Zena ne biva zado-
kle, prema principu seksualne prototipnosti, a drugo, time Sto se lstirkanja.
u fantazijama koje prate zadovoljavan jc, scksualni objekti uzdi- voljcua, pa ostaJe anestitidna i onda kada bi bilo moguce sna-
 (107)
(106)

I r,rll,olla.ina uteha. StaviSe, poznato

je
da hrontOna neu-
Znim seksualnim doZivljajem prevlachti njenu, vaspitanjem I'iir'i pred-
uslovljenu, predispoziciju za frigidnost. Takvorn paru i spre- ,,,, i [.,rrlrr nc razarapotpuno sposobnost za egzistenciju'
davanje za(ecapadateLe nego zdravom, po5to oslabela potenci- ,, t1r tr':'[o livotno opfereienje individuuma, otprilike ranga
r,,i,' rirrl..tt: ili srcane mane. Bilo bi moguie i zadovoljiti
se
ja muikarca te5ko podnosi primenu preventivnih sredstava. U Zi-
!,,,,, l,;rrlrr oboljenja
bi ncurotidna iskljudivala iz kulturnog
takvoj bezizlaznosti, seksualni odnosi se brzo napu5taju kao iz-
dopu-
vor svih smetqi, a time se napu5ta osnova bradnog Livota. ,.r , n() lcclan broj oduvek ilubih indluidua, a drugima
,,u

r ,i., .ir,k'lovltnle u njemu po cenu disto subjektivnih

te5hoia' Ja
Pozivam sve strudnjake da potvrde da ne preterujem. nego
dokle
slikam prilike koje se jednako mogu posmatrati sa bilo kojom i,,lr p,rl'. lrtco ia obiatim paZnju na glediSte da neuroza'
se naTaztla,moZe da osujeti kul-
udestalo3iu. Za neupuiene je zaista sasvim neverovatno koliko ,,,,,1 1,, l,rrrtczala i ma kod koga
retko se kod muikaracanalazi normalna potencrja i kako je desta ,,,',,' ,,lj i tla tako zarsta omoguii rad kulturi neprijateljskih
sveobuhvatnim
frigidnost kod Zenske polovine bradnog para koji je pod domi- rr,rr,.r. lrtht) cla druStvo, kada p&omost svojim
neuiotidnosti, ne moZe radunati ni na
nacijom naieg kulturnog seksualnog morala, sa koliko je odri- I,r',1,r;rnil gtlaia porastom
placen Zrlvama' Pogledajmo' na
canja, desto za obe strane, povezan brak i na 5ta se ogranidava t .,l ,,r ,l,rltitak, pa ni
na onaj
zato Sto u
bradni Zivot, tako Zudno Zeljena sreca. Vec sam pokazao daje u t,i rn( r. tlko desi sludaj Zene koja ne voli svog muZa'
Zivota
tir,r prilikama izlazu neurotidnost najbllli, ali hoiu joi da do- ,,.1,,,,"',, svog ulaska u brak i iskustvima svog bradnog
htela
dam na lcoji nadin takav brak nastavlja da deluje na decu - je- ,', ,,,,' rrililkvo"g razlogada ga voli, ali koja bi najiskrenije
koji je vaspita-
dince ili vi5e njih koja su se u njemu rodila. Tu dolazi do pri- ,l,r rxr voli,.icr samo to odgJvara idealu braka za
,rrr:r )na ie onda
( u sebi gu5iti sve porive koji bi izrazili istinu
vida jednog naslednog preno5enja, koji se pri o5trijem posma- '
r l',,;r yrrotivrede njenoj teZnii t<a idealu, i primeniie
izuzetan
rraryurazlaic u delovanje snaZnih infantilnih utisaka. Od svog obo-
suprugu' Neurotidno
muLa nezadovoljena, neurotidna Lena je kao majka preterano t,,r,l'tlrt igra neZnu, bttinuiljubaznu
a ta neuroza ce se za
neLna i briZna prema detetu, na koje prenosi svoju potrebu za 11,'',1. cc'biti posledica ovog samogusenja,
t,.,,,t1 ,, vreme osvetiti na n6voljenom
muZu i kod njega ce rza-
ljubavlju, i budi u njemu ranu seksualnu zrelost. Rdavo razu-
zr';rli isto toliko nezadovoljstva i briga, koliko bi
proiza5lo.i
mevanje izmedu roditelja onda podstide oseiajni Zivot deteta,
',;rnro iz priznanja pravog stanja stvari' Ovaj primer
omoguiava mu da u najosetljivijem uzrastu intenzivno doZiv- :pravo 1:
zapaza.
ljava ljubav, mrZnju i ljubomoru. Strogo vaspitanje, kojene trpi rrlrictrrr za efekte neuroze. Slidan neuspeh kompenzactle
poriva koji
nikakvo ispoljavanje tako rano probudenog seksualnog Livota, ' ..l i pnrl. gu5enja drugih - ne direktno seksualnih -
Na primer, onaj.ko je u nasilnom
predstavlja represivnu snagu, i ovaj konflikt u tom uzrastu sa- ,,, ,,cpnjatiljskisprarnkulture'
lrricnju'jedne konstitucione sklonosti ka
grubosti i surovostt
drZi sve Sto je potrebno zaizazivanje doiivotne neurotidnosti.
desto je pri tom liSen energrje u tolikoj
me-
Vraiam se na moju ranrju tvrdnju da se u procenjivanju 1,,,rtao artriOobridina,
bi njegovim kom-
neuroza najdeiie ne sagledava njihov potpuni znahj. Time ne ri da ne moZe da ostvari ru. sto odgovaralo
pre manje dobrog'
mislim na potcenjivanje tih stanja, koje se ispoljava u lakomi- pcnzacionim porivima i, u celini, ipak dini
slenom prenebregavanju od strane sudeonika i u razmetljivim ncgo 3to bi to udinio bez guienja'
seksualne
uveravanjima od strane lekara r laika da bi nekoliko nedelja te- Dodamo li tome 3oii to, da sa ogranidavanjem
nespokoja.i
rapije hladnom vodom, ili nekoliko meseci mirovanja i odmora, lktivnosti kod jednog naroda ide i porast Zivotnog
pojedinaca zauL\tak
mogli da to stanje odstrane. To su samo pogledi neukih lekara i straha od smrti, koji sputavaju sposobnost
i di se-za ikakve ciljeve izloZe smrli'
laika, naide5ie samo pride dija jc svrha u tome da se bolesniku spremnost
gase njihovu
 _::_:_ :
€

(108)

koji se ispoljavaju u smanjenoj sklonosti

ka radanju dece, i tom
narodu, ili toj grupi, uskaiuju buduinosr, ZASTO RAT?
postaviti pitanje: da ri
;;r;;,;;;
je ",rd,
.kutturni.. ,.t ruuini morar zaista
vredan Lrtavakojenam nameie, narodito
ako se iovek nije oslo_
bodio od hedonizma dovoljno,lu
n. prii;;;ipcnu ogranidenu
meru individualnog ostvarenja sreie'medu
.iq.u. na5eg
kul_
turnog razvitka. Sigurno, nrje stvar
lekara da isfupa sa predlozi_
ma reformi, ali ja sam mislio_da Bei, septembra 1932.
bih mogao piarZutineophod_
nost takvih reformi ako fon Erenfelsovo"
koje izaziva na5 ,,kulturni.. seksualni
ini[un1e por;r;;; I lr.rr,r l)t1)l'csore Ajn3tajn,
,".rii.S,r, m ukaziva_ l.,r,l,r srul cuo za va5u nameru da me pozovete na razmenu mi-
njem na znataj tog morala za Sirenje
,""d;;.;rrotidnosti. ,lt,'r tr () oclredenoj temi koja vas zanima i koja vam se dini vred-
rrr rrrr 1r11111.jg drugih, rado sam pristao. Odekivao sam da (,eIe iza-
Prev eo Pavluiko Imiirovic I'r.rtr ncki problem na granici dana5njeg znanja, problem kome
i kao psiholog, mogao da pride iz
I'r ';r'rrlii od nas, kao fizidar
,\,,1' urrla, tako da bismo se sa razliditih strana susreli na istom
tlir No vi ste me iznenadili pitanjem Sta bi se moglo udiniti da
,' llrrtli zaitite od usuda rata. Najpre sam se upla5io od moje -
rrrurkr ne rekoh ,,na5e" - nemerodavnosti, jer mi se udinilo da je
rr'( () praktidnom problemu koji pripada drZavnicima. No shva-
tr() sun da ni vi ne postavljate pitanje kao prirodnjak i fizidar,
r t'r' kao humanista koji je pratio nastojanja DruStva naroda,

,lrcrro kao Sto je polarni istraZivad Fridtjof Nansen prihvatio da

lx)r))rze izgladnelim i beskuinicima, Ltltvama Svetskog rata.
I lr idoo sam da se od mene netraLi da dajem praktidne predloge
r t'c' rla samo oznadim kako psiholo5ki posmatrad razmatra pro-
I r I c r rr spredav anja rata.
No u va5em pismu ste vi i o ovome skoro sve rekli. Iako
rtc rni time takoreii uzeli vetar iz jedara, rado iu slediti brazdu
r iricg broda i zadovoljiti se time da potvrdim sve 3to ste izneli i
tlir to proiirim Sto najbolje znamili nasluiujem.
Zapo&li ste s odnosom prava i moii Sto je nesumnjivo
lrravo polazi5te za naSe istraZivanje. Smem li dare( ,,mo{' za-
nrcnim oitrijom i tvrdom redju,,sila"? Danas nam se pravo i sila
rrkazuju kao suprotnosti. Medutim, lako ie pokazali da se jedno
razvilo iz drugoga, a kada se vratimo praiskonu i pogledamo
l<ako se to prvi put desilo, lako se uodava re5cnje problema. lpak
 (1 10)
1 111.1

iete mi oprostiti ako o sledeiim, opitcpozrratirn

i priznatim stva_ r,l.r lrerlstirvlja pravo koje se suprotstavlja nasilju po-icdinaca.
rima budem pisao kao da su nove;
vezao moje izlaganje.
no il;. n.opfrodno da bih po_ \ r,lrrrro rla.ie pravo moi jedne zajednice. Ono je joS uvck sila,
Sukobi interesa medu ljudima naiclno t,r,'nrrir da se uperi protiv svakog pojedinca koji joj se suprot-
se reSavaju pri_ t,rr r. tlclu jc istim sredstvima i sledi iste ciljeve. Razlika je real-
m:noT sile. Tako je u ditavom Zivotinjskorn
treba izuzeti ni doveka; u ljudi
carstvu, izkogane ,'r .,rn() Lr torne da od sada ne prevladava nasilje pojedtnca vei
,. nu io nesumnjivo nadodaju i ,rl,r zrr;ctluice. No da bi se izvr5io ovaj prelaz od sile ka novom
sukobi m.iiljenja, koji mogu dosegnuti
i nai"iSi stupanl ,prr*f._
ctje i za koje bi se reklo da zahtJvajudrugu 1,r,rr rr ili pravdi, mora se ispuniti jedan psiholo5ki uslov. Ujedi-
tehniku razreiava_ ,,ti nt(' viSc pojedinaca mora biti postojano i dugotrajno. Ni5ta se
rya. No takva sloienost nastaje tekio.nf?.-frpodetka,
ljudskoj hordi, veia rnugu *isi.u je
u maloj rr, lr.stilc ako se ono uspostavi samo radi pobede nad nekim
oolueivata o tome sto ie rr,r,lrrrot'nirr pojedincem i ako se raspada dim se on savlada. Sle-
kome da pripadne ili drla.ie uofiu pr.uugnrii.
Snugu mi5iia je ,1,'r r Lrrji bi smatrao sebe jadim, ponovo biteLio da vlada silom
uskoro dopunila i zamenila upotr.bu
pobednik je bio
gpj fo ima bolje oruZje ili ga spretnrje ",*:i::i Uvodenjem
k;;;i. ' rlr:r lri sc ponavljala ad infinitum. Zajednica se mora trajno
oru_ ,,,lrzrrvuti, organizovati se i stvoriti propise kojima ie predu-
Zja, intelektualna nadm.oc-vec podinje
Ou ,urrrrnlrle grubu rlrli prcteie pobune, ustanoviti organe koji ie nadgledati da li
miSiinu snagu; no krajnji cilj UoiU. 1'rt
ortuo je isti, naime, da se ,, tr ;rrrpisi - zakoni - poituju i rukovoditi zakonskom upotre-
druga strana Stetom toiu trpi i sprtavan;ril'snage
primora da l'rrrr sile. Priznavanje takve interesne zajednice pojadava emo-
odus!y.9 od svojih zahtevaipr.riun.
Ou ,. f.tirii O"" ,. ,rf _ r r.riiilnc veze medu dlanovima jedne sjedinjene grupe ljudi, a ta
temeljnije postiZe kada se protivnik
nasiljem'zauvek odstrani, to ,' ,, t'rur.ia zajedni5tva su istinski izvor njihove snage.
jest ubrje. To ima dvostruku
prednost: on'r. nituau vise neie po_
ovde je, po mom mi3ljenju, navedeno sve 3to je bitno:
njesova sudbina ie zaplaiiti ,u. on.
1""::Ttj::':i]ltla r.o1i[i 1'r,'vlrulavanje sile prenoienjem moii na jednu veiu zajednicu,
nJegov primer. Uz to, ubijanje
::iT.,rr::],' neprijatelja zadovol_ l,.1rr rra okupu odrZavaju emocionalne veze izmedu njenih dla-
Java r.Jednu nagonsku koju iu iasnije"pomenuti.
Nameri za ubrjanjem moZe .sklonost rrovr. Sve ostalo Sto sledi je ponavljanje ili pro3irenje ove teze.
se suprotstauiti ir"ru"nistav da
tako zastraieni neprrjatelj, ukoliko se Odnosi su jednostavni sve dok se zajednica sastoji samo
se ostavi u Zivotu, moZe ,',1 izvcsnog broja podjednako snaZnih pojedinaca. Zakoni
upotrebiti za vr5enje korisnih poslova.
fada se i nasilje umesto t,rl,vog udruZivanja ce zatim odrediti u kojoj se meri pojedinac,
ubijaryem z.adovoljavasamo potdinjavanjem.
io je zadetak ideje rl;r bi sc omoguiio bezbedan zajednidki Zivot, mora odreii lidne
da se neprijatelju po5tedi ii-vot, aii
i ;;il& od sada
mora ;krbodc da svoju snagu nasilno primenjuje. Ali, takvo mirno
radunati sa pritajenom osvetoljubivoSCu
pof.o*nih, pa tako ',t:rrr jc moguie je zamisliti samo teorijski, dok se u stvamosti
Zrtrujg jedan deo sopstvene sigurnosti.
';rlrrrrcija usloZnjava dinjenicom da zajednica od samog podetka
j.dakle prvobitno stinje vladavina
. .T9
moi i sirovu ili intelektom potkiepljenu
onog ko ima veiu ,,rrlrli elemente nejednake moii, mu5karce i Zene, roditelje i
silu. Znamo da se ovaj rlt'cu a uskoro, usled rata i potdinjavanja, pobednike i pobedene,
reiim menjao u toku evolucrle. eostllao j.
i p*'toii:. vodio od l.rrji sc pretvaraju u gospodare i robove. Pravo u zajednicitada
prema pravu i zakonu, ali koyi/
lagilja Iro mJnmiiljenju, samo postaje odraz nejednakih odnosa moii u njenoj sredini; zakone
jedan jedini- Vgdio je preko
dinjen i*,1.,. ;;;; snaga pojedin_
,lonosi vladajuia grupa i to u svoju korist, a malo se prava osta-
ca mogla dostiii udruZivarlem viic
slabih. ,I,uioi jait ta rlia potdinjenima. Otada pa nadalje, u zajednici deluju dva
/brce" Nasilje je slomljeno ujedinjavarfi.rr, pr'roC
ujedinjenih t irrioca koja naru5avaju pravo ali istovremeno teZe i da ga una-

(rt2)
prede. Prvo, pojedini vodi pokuiava1u da se uzdignu iznad
ogranidenja kojavaLe za sye, to.jest, oni teZc da se od vladavine
pravom vrate na vladavinu silom. Drugo, potladeni stalno nasto_
je da sebi pribave vi5e vlasti i da te promene udvrste zakonom,
tako da se, suprotno vodima, od nejednakog prava tzborezajed-
naka prava za sve. Ova poslednja nastojanja postaie posebno
vaLna ako unutar zajednice nastane stvamo pomeranje odnosa
vlasti, Sto moZe biti uslovljeno raznolikim istorijskim diniocima.
U tom sludaju, pravo se moZe postepeno prilagoditi novim od-
nosima vlasti; medutim, de5ie se deiava da vladajuca klasa nije
spremna da prizna ove promene, pa dolazi do pobune i gra-
danskog rata, dakle, do privremenog ukidanja prava i do novih
poku5aja nasilnog reiavanja, Sto se okondava uspostavljanjem
novog pravnog poretka. Postoji jo5 jedan izvor za promenu
prava, koji se ispoljava samo na miran nadin; to je kulturni pre-
obraiaj dlanova zajednice, ali to pripada drugom sklopu koji ie-
rno tek kasnrje razmotriti.
ZapaLamo, dakle, da se ni unutar neke uredene zajednice
ne moZe izbeii nasilno reiavanje sukobljenih interesa. Ali sva-
kodnevne potrebe i zajedni5tvo Sto neizbeZno prate zajednidki
Zivot na istom tlu pogoduju brzom okondavarlu takvih borbi, pa
se verovatnoia mirnih re5enja u takvim uslovima stalno pove-
iava. Jedan pogled na istoriju dovedanstva pokazuje nam, pak,
neprekidan niz sukoba izmedu dve ili viie zajednica, izmedu
manlih i veiih celina, gradova, pokrajina. plemena, naroda, car-
stava, koji se skoro uvek re5avaju oruZanim sukobima. Ishod
takvih ratova je ili pljadka ili potpuno pokoravanje, pobeda
jedne strane. Osvajadke ratove nije moguce procenjivati na isti
nadin. Mnogi ratovi, kao oni koje su vodili Mongoli i Turci,
doneli su samo zlo, dok su drugi, naprotiv, doprineli preobra-
lavanju sile u pravo, pri demu su stvorene veie celine unutar
kojihje nastala mogucnost upotrebe sile, a novi pravni poredak
je izgladio sukobe. Tako su osvajanja Rimljana sredozemnim
zemljama donela dragoceni pax romana. Ekspanzionistidka
gramzivost francuskih kraljeva stvorila je mirno ujedinjenu
Francusku i donelajoj procvat. Ma kolrko paradoksalno zvuta-
-==:
(113)
t,, r,r,,r,r se ipak priznati da rat nije sasvim neprikladno sredstvo
., ,r,;r,r:,trrvljanje Zudenog ,,veditog" mira, jer moZe da stvori
,,ii, r.lrl,e ccline u okviru kojih snaZna centralna vlast one-
,i,,,1,il( ill(' tlllje ratove. No on ipak nije re5enje, po5to su rezul-
r,rtr ,,r';r1ru).ja po pravilu katkotrajni; novostvorene celine se
ir,",\ o ursltadaju, ponajviSe zbog nedovoljne povezanosti nasil-
,',, ,r1, ,lrn jcnih delova. Osim toga, osvajanja su do sada rnogla da
,1,,r, rlu s;rrrro clo delimidnog ujedinjavanja, premda veieg obi-
,',r srrkobi vi5e no ikada zahtevajt nasilno reiavanle. Stoga
( rtr
, rlr tih ratnidkih poduhvata proishodi samo to da je dove-
,r
, ,rrr .tr rr lrnr jnc i neprestane male ratove zamenilo retkim, ali za-
t,, r,rz,'r ni.jitu ratovima.
l'r irrrcnirno li to na na5u sadainjost, dolazimo do istog re-
.'rlt.rt:r thr l<o.jcg ste i vi dospeli kraiim putem. Rat je na siguran
!r.' rr nrouude sprediti samo ako se ljudi sloZe i uspostave jednu
,, rrrr;rlrru silu, kojoj bi se poverilo pravo presudivanja u svim
rrl ,lrrnlr interesa. U tome spajaju dvazahteva: za
se odigledno
r',rrrrrrjt'rn jedne takve nadredene instance i za dodeljivanjem
rr, ,,plrorlnc.loj vlasti. Samo jedno od toga ne bi koristilo. Sada
,, ',nullir da je Dru5tvo naroda jedna takva instanca, ali drugi
rr.rr.t['ni zahtev jo5 nije ispunjen, jer DruStvo naroda nema sop-
.lr lrrrr vlast, a moZe je steii samo ako muie ustupe dlanovi nove
',r1, rlnicc, pojedinadne drZave. Medutim, zato sadapostoji malo
r.,y,lttlr. Prema instifuciji DruStva naroda trenutno ne bismo
rrnrlr rrzr-urevanja kada ne bismo znali da se radi o poku5aju
l,')tr u istoriji dovedanstvo nije desto - a sigumo jo3 nikada u
, rr nrcri - preduziman. To je pokuiaj da se autoritet, q. prisil-
't
rrr rrtrcuj koji inade podiva na posedovanju vlasti - odekuje od
jednu
1r.zivar.r.ja na odredene idejne stavove. Naveli smo da
',r1t'tlrricu na okupu odrZavaju dve stvari: prinuda sile i emo-
r r.nllnc veze izmedu nienih dlanova, koje strudno nazivamo
rr lt rrtilikacijama. Ako jedan od ova dva momenta izostane, mo-
, ,l;r lri onaj drugi mogao odrLatizajednicu. Kad je red o idejama,
rrrlt' niu'irvllo imaju znadaja samo onda kad iztaLavaju vaLne
je koliko su one utica-
;,,,r'czanosti izmedu dlanova. No pitanje
Istorija nas udi da njihov udinak zavisi od dina u kojem se
;nr'
 (114)
ostvaruju. Panhelenska ideja, na primcr. svest Grka da su bolji
od okolnih yarvara, tako snaZno izrai,cr-ur u Arnfiktionskom sa-
vetu, u prorodanstvima i u svedanim igrarna, bila je dovoljno
jaka da medu Grcima ublaZi obidaj vocicnja ratova, mada, ito je
razumljivo, nrje bila u stanju da spredi ratne sukobe izmedu de-
lova grdkog naroda, pa dak ni da obuzda neki grad ili savez
gradova da se na Stetu suparnika ne udruZi s persijskim nepri-
jateljem. Ni hri5iansko oseianje za zajednicu, ma koliko bilo
snaZno, nije bilo u stanju da u vreme Renesanse spredi male i
velike hri5ianske drZave da se u svojim medusobnim ratovima
obraiaju za pomoi turskom sultanu. Ni u naiem vremenu nema
nijedne ideje od koje bi se mogao odekivati takav ujedinjujuii
autoritet. ZaisIa, previ5e je odito da nacionalni ideali koji danas
vladaju narodima pokeiu na suprotno delovanje. Neki proridu
da ie tek sa sveop5tim prihvatanjem komunistidkog nadina
rni5ljenja biti moguie da se ratovanje okonda. Medutim, danas
smo prilidno daleko od tog cilja, amoLdaie se do njega doii tek
posle uZasnih gradanskih ratova. Stoga izgleda daje poku5aj da
se stvarna vlast zameni snagom ideja danas joi uvek osuden na
neuspeh. Gre5ka u proradunu nastaje zato Sto ne uzimamo u ob-
zir da je pravo prvobitno bilo sirovo nasilje i da se ni danas ne
moZe ostvariti bez podr5ke sile.
Sada mogu da predem na tumadenje druge vaie postavke.
Vas dudi dinjenica daje tako lako oduieviti ljude za rat, pa pret-
postavljate da u njima deluje ne5to, neki nagon za mrLnjom t
uni5tavanjem,koji izlazi u susret takvom ratnom hu3kanju. po-
novo mi ne preostaje niSta drugo do da se saglasim sa vama.
Verujemo da postoji jedan takav nagon i upravo poslednjih go-
dina smo se trudili da proudimo njegova ispoljavanja. Dozvolite
mi da vam ovim povodom izloLimjedan deo udenja o nagoni-
ma, do kojeg srno u psihoanalizi do5li nakon mnogih lutanja i
kolebanja. Pretpostavljamo da postoje samo dve vrste ljudskih
nagona: prvi koji teie odrLanju i u.jedinjenju nazivamo ih
- l,lc. liudi pozivaju u rat, u njima sa odobravanjem moZe da
,,erotski", sasvim u skladu sa znadcnjom Erosa u platonovoj Go-
zbi, ili,,seksualni", sa svesnim proSirenjern populamog pojma
seksualnosti - i drugi koji teZe razaranju i ubijanju: njih zajed-
(11s)
,,,, l. r ,,rrzirullmo pod imenom nagona za agresijom' ili razornog
lir,,rln:r /.trpaiate da je to u stvari samo teorrjski razja5njena
',t'.t{ l)o/nata suprotnost izmedu ljubavi i mrZnje,
koja moZda
r,,1 rr nckr)h1 bitnom odnosu s polarnosiu privladenja i odbi-
1 rrr;,r slo igra ulogu u vaSem naudnom
podrudju. No nemojmo
, ;,r,'lrrzo Lrpustrti u etiku dobra i zla. I jedan i drugi nagon su
1,,,, I ;, tIr ur pr oizlaze iz njlhov og za-
ko neophodni, poj ave Liv ota
1r rlrrrt [t)!,
kao i uzajamno suprotnog delovanja. Izgleda da na-
r',,r, l,'tlrrc vrste gotovo nikad ne moZe da se ispoljava izolovano,
r, rl.r ;t' rrvek povezan s jednim odredenim iznosom nagona dru-
,', \ rslr:" oclnosno, da je, kako bismo rekli, pomeian s njim kao
,r l, 1,rrri; Lrdco tog drugog nagona modifikuje njegov cilj ili mu,
1,,'tl rzvcsnim okolnostima, omoguiava da dospe do tog cilja.
l,rlLrr le nagon samoodrLanja odito erotske prirode, ali upravo on
nr{,r:r (lll raspolaZe agresivno5iu kako bi ostvario svoju nameru'
I l;rrlrrvrrotn nagonu, usmerenom na objekte, u podjednakoj me-
r r 1t' potrcban dodatak nagona za ovladavanjem ako uopSte Zeli
,l,r ,rt' tlornogne svog objekta. Teikoia izolovanja dve vrste na-
,,{)n:r r.r njihovim ispoljavanjima odigledno nas je tako dugo
'.1,r..'clrvala da ih upoznamo.
Ako produZite sa mnom jo5 korak dalje, otkicete da ljud-
',1,' tlclovanje podleZe joS jednoj komplikaciji razlidite vrste.
l)t'krvanje veoma retko proistide iz jedne jedine nagonske pobu-
rrt . litr.ja vec po sebi i za sebe mora da bude sastavljena od Erosa
r r:rzurrtosti. Da bi do5lo do delovanja, po pravilu mora postojati
l.,,rrrbinacija vi5e takvih smesanih motiva. To je odavno opazio
1,'rlirrr od va5ih kolega po struci, profesor Lihtenberg
(Lichten-
lrt'rg). koji je svojevremeno u Getingenu predavao fiziku, a mo-
zrlrr jc kao psiholog bio jo5 znalajniji nego kao fizidar. On je
.lliriu ruZu motiva, rekav3i: ,,Pobude, na osnovtr kojih neito di-
rrrrrrtr, mogle bi se poredati kao 32 vetrainazvati se na slidan na-
, irr. npr. hleb - hleb - slava ili slava - slava hleb". Kad se, da-
,,tlsovori ditavo mno5tvo motiva, plemenitih i niskih, takvih koji
ali i onih koji se nikad nc navode' Nema po-
'c izridu naglas,
trcbe da ih sve pobrojimo. Medu njima jc sigurno iLeljazaagre-
 (1 l6; tll7 t
sr1'om_i
.razaranjem; nebrojene grozotc istorije i svakodnevice ll liorist na5eg neposrednog cilja iemo iz onog Sto je vei
gojyrdujy njihovo postojanje i snagu. Spajanje ovih razornih te_ !,, ( no islildi da ne vredi poku5avati da ukinetno agresivne
Znji sa drugim, erotskim i idejnim, ,uuf,uf.o
olakiava njihovo I lrrrrrrsli l.iudi. KaZu da u sreinim krajevima Zemlle, gde priro-
zadovoljenje. ponekad, dok slu5amo o
strahotama istorije, ima_ ,lr ,'l,rLrlo rrudi sve Sto je doveku potrebno, postoje plemena drji
mo utisak da su idejni motivi posluZili samo
kao irgoror'ru ra_ 'rr,'t yrrotide spokojno i gde su prinuda i agresija nepoznati. U
zome strasti, a u drugim sludajevima,
kao, na primer, kod okrut_ r rl rr rrcito tc5ko mogu da poverujem, mada bih Zeleo da neito
nosti.Svete inkvizicije, mislimo da su
idejni motivi prodrli do ! ! ,r' rir./narr o tim sreinicima. I boljSevici se nadaju da ie ljud-
svesti, dok su im razomi posluZili kao
nesvesno pojadanje. l ,r :u,rcsi.ju moii da ukinu, jemdeii zadovoljenje svih materi-
Moguie je ijedno i drugo.
l.rirrrlr potreba i uspostavljajuii jednakost medu pripadnicima
Bojim se da ne zloupotrebim va5 interes, je svakako
koji .',r;, rlrricc u svakom drugom pogledu. Ja to smatram iluzijom.
na spredavanj e rata, a ne na naSe teorije.
lr3.r..o
joi iedan trenutak
tpai Uit_, s. ,a I'r, tlrotlno su se najbriZljivije naoruZali, a jedan od njihovih
zadrLao na razornom nugonu, dtja popularnost
.,'.r, rrjrrih metoda je da svoje pristalice drZe na okupu mrZnjom
uopite ne doseZe njegov znadaj.IJzizvestinnapor
u spekulaciji, I'r,'nrir svirla onima koji im ne pripadaju. Uostalom, kao Sto i
rTo.g9 shvatanja da ovay nagon deluje u svakom
9g:1i iivom ,.rrrrr plirneiujete, nije red o tome da potpuno uklonimo ljudsku
biiu, teZeii da ga odvede u p.opurt"u Ljvotiratiu
stanje neZive ',l,, lorrost ka agresiji; dovoljno je da pokuiamo da je skenemo u
materije. On je, sa svom ozbiljno5iu, zasluZi
o narii nug;nu rrrllfllvj 1191i da svoj izrazne mora nalaziti u ratu.
smr1i, dok erotski nagoni predstavljaju
telnju zaZivotorn. Ako ' Na temelju na5eg mitolo5kog udenja o nagonima lako pro-
se nagon smfti uz pomoi posebnih
organa usmeri ka spoljnjem rr;rlrrziuro formulu za posredne metode za spredavanje rata. Ako
svetu, protiv objekata, onpostaje ,uro*inagon.
Zivo biie tako_ l{' sl)r'crnnost za angaiovanje u ratu posledica uticaja ttrzornog
reii brani svoj sopstveni zivot iako ito uni#ava
tudi. Medutim, nrll()na! onda je lako pojmljivo da protiv nje prizovemo u po-
jedan deo nagona smrti ostaje
da deluje unutu, Zivog biia i mi rnot' protivnika tog nagona, Erosa. Sve Sto pojadava emocio-
smo poku5ali da iz tog pounutravanj
a-razomognagona izvede_ nrlrrc veze medu ljudima mora da deluje protiv rata. Ove veze
mo veliki broj normalnih ipatoloSkit polaua.ituiiSe,
O.fi",ff rrrogu biti dvojake: prvo, odnosi nalik na one sa nekim voljenim
smo jeres kad smo objasnili da je
na5a savest nastala upravo ,ilrjcl<tom, dak i kad njihovi ciljevi nisu seksualni. Psihoanaliza
agiesij. pr.ru unutra. prrmecujete da ovo rrc trcba da se stidi kad ovde govori o ljubavi, jer i religija kaZe:
lll-ui,t.o{.tanjem
nlje bas tako bezazleno, a kad taj proces
lzme maha, onda i .Vrli bliZnjega svoga kao sebe samog". To je, pak, lako zahte-
neposredno. dejstluje nezdravo. s
druge strane, ako se ove vrrti, ali je te5ko ispuniti. Druga vrsta emocionalnih veza nasta-
nagonske sile okrenu ka razarunju u
spoijaSnjem svefu, to onda putem identifikacije. Sve Sto stvara zajednidke interese stvara
t(r
rastereiuje Zivo biie i mora_da deluje
posluZi kao biolo5ko opravdanje ,uit.,
ugodno. T" bi,;;;';; r ta zajednidka oseianja, ta poistoveiivanja. Na njima dobrim
n]Znit i opasnih teZnji, tlclom podiva ustrojstvo ljudskog druStva.
protiv kojih se borimo. Mora se priznati
da su one prirodi bliZe Vaia Zalba na radun zloupotrebe autoriteta upuiuje na je-
otpora, zakojitakode tieba da nudrmo neto
nje."::rg
"9 objasnje- tlan drugi nadin kojim se posredno moZe suzbiti sklonost ka ra-
MoZda imate utisak da su naie tcorije
je, ne ba5 prijatne u ovom sludajLr.
neka vrsta mitologi_ lovanju. Jedan primer urodene i neiskorenjive ljudske nejed-
No'ra, se-svaka prirodna nakosti jeste i teZnja da se ljudi podele na vode i njihove sled-
nauka ne svodi konadno.na neku vrstu
rnitologije? Da ii i. toO benike. Ovi drugi dine veliku veiinu; njirna je potreban autoritet
vas u fizici danas drukdije?
koii ie odludivati umesto njih i kome ie se gotovo bezuslovno
 118) (11 e)

potdinjavati. Ovo ukazuje na potrebu tla se viie

brige nego do ',\{ ()v() je tadno i tako neosporno da moZerro sanro da se
sada posveti odgoju jednog vi5eg sloja ljudi
koji ie misliti ilmo_ r,, rtlirvlrno za5to ljudi jo5 uvek nisu jednodu5no odbacili rato-
stalno, biti neustra5ivi i spremnije stremiti istini, r,rrrle. l)odu5e, joi bi se moglo raspravljati o nekim od ovih
uz duZnost da
predvode nesamostalne mase. Samo se po
sebi razume da bi t,rr;r[1. I'itanje je da li i zajednica treba da ima pravo da raspo-
zloupotreba izvrsne vlasti DrZave i zabranasrobode
miiljenja oJ l,rzt' zivotima pojedinaca; sve vrste ratova ne mogu se osuditi u
strane Crkve nepovoljno delovale na takav odgoj.
Idealno sta_ i
1','rllcclnakoj meri; sve dok postoje drLave narodi koji su
nje bi se prirodno ostvarilo u zajednici ljudi koir ',1're rnni na bezobzirno uni5tavanje drugih, i drugi moraju da se
Ui svoj nagon_
ski Zivot potdinili diktaturi razoma.Nema nideg d-gog rr;rrrlrriavaju zarat. Alineiu se zadrLavatina ovim pitanjima, jer
Oo ,irr_
ma Sto bi moglo tako dvrsto ujediniti ljude, fak-i oilil nisu predmet rasprave na koju ste me pozvali. Po mom
onda kad
izmedu njih ne bi postojale emoiionalne u.re. tU.dutim,
ovo je rrriil.jcnju, glavni razlog na5e pobune protiv rata je taj 3to nam
najverovatnije samo utopijska nada. Drugi, posredni rrritl drugo ne preostaje. Mi smo pacifisti jer smo na to pri-
nadini
spredavanja rata su nesumnjivo pristupadniji,
ali oni ne obe_ rrrorani iz organskih razloga. Tada nam nije te5ko da svoje
iavaju brz uspeh. Ovde se nerado priseiu*o ,tit. mlinova
koji slirvove opravdamo argumentima.
melju tako sporo da bi ljudi mogli umreti pre nego
Sto iz njih Ovo se zacelo ne moZe razumeti bez obja5njenja. Mislim
dobrju bra5no.
rur sledeie: od pamtiveka, dovedanstvo prolazi koz proces kul-
Vidite da nema mnogo koristi kad se od teoretidara Irrrnog razvoja. (Poznato mi je da drugi to radije nazivaju ,,civi-
udalje_
nih od sveta trazi savet za reienje neodroznih praktidnih
probie- Irzacijom*.) Ovom procesu moZemo da zahvalimo za ono najbo-
ma. Mnogo je bolji plan da se u svakom pojeiinadnom
,tueuJ, lje Sto smo postali, alii za dobar deo onoga od dega patimo.
opasnost dodeka sredstvima koja su nam pri
ruci. Ipak bih hteo Mada su uzroci i podetak ovog procesa nejasni, a njegov ishod
da razmotrim joi jednopitanje koje niste postavili u va5em neizvestan, neke od njegovih karakteristika se lako uodavaju.
qismy, a koje me posebno zanima. /a5to se ui iiu i tako mnogo MoZda ovaj proces vodi ka uni5tenju dovedanstva, jer na vi5e
drugih toliko bunimo protiv rata i zalto gane pri"hvatimo
f."o:"oS nadina remeti seksualnu funkciju; vei danas se nekultivisane
jednu od mnogih mudnih Zivotnih nedaia?
Konadno, rat izglida rase i zaostali slojevi mnoZe daleko brZe od visoko kultivisanih.
sasvim u skladu s prirodom, ima biolo5ku osnow
i praktid"no je Proces se donekle moZe uporediti sa pripitomljavanjem izvesnih
skoro neizbeZan. Ne dopustite da vas ovo moje pitanje
uiasne. vrsti Zivotinja i sobom nesumnjivo donosi izvesne telesne pro-
U cilju istraZivanja moLdaje dozvoljeno da stavimo masku mene;jo5 uvek se nismo saZiveli sa predstavom da kulturni ra-
nadmene nepristrasnosti. Odgovor ie glasiti _
na rat reagujemo zvoj moida predstavlja jedan takav organski proces. Psihidke
na taj nadin zato ito svaki dovek ima pravo
na svoj iivot, zato promene koje prate kulturni proces upadljive su i nedvosmis-
raJ. okondava taj nadom ispunjen ijudski
1to Livot i pojedinca lene, One se sastoje u postepenom pomeranju nagonskih ciljeva
dovodi u. poniZavaju ii p oloiaj, primoravaj uii ga da protiv
s voi e i u ogranidavanju nagonskih impulsa. Na oseiaje koji su prijali
v9lj9 ubija druge, i zato ito uni5tava drugi.n. materijalne na5im precima postali smo ravnoduini ili ih uop5te ne podnosi-
objekte koji su stvoreni naporima ditavog doiedanstva.
Mogli bi mo; postoji organska osnova za promene na5ih etidkih i estet-
se navesti i mnogi drugi razlozi. kao $to je onaj
aa Lt u skih ideala. Od psiholo5kih karakteristika kulture, dve izgledaju
dana5njem obliku ne pruZa vi5e priliku ,.a posiizanjestarog
ide_ najvaLnrje: ojadavanje intelekta, koji podinje da vlada nagon-
alajuna5tva i da bi neki buduii rat, uslcd usavr5avanja
razornih skim Zivotom, i pounutravanje sklonosti ka agresiji, uz sve nje-
sredstava, zna(io istrebljenje jednog, a moZda
i oba protivnika. ne posledidne prednosti i opasnosti. Rat se najo5trije suprot-
 (1201

stavlja psihidkim stavovima koje nam

rra'cic kulfurni proces,
te stoga moramo da se pobunimo protiv
njcga; naprosto ga vi5e
AKTUELNA RAZMATRANJA
ne podnosimo. To nije samo i'telektrulno
i".,ro.ionalno odba_ O RATU I SMRTI
kod nas pacifista je to konsritu.lunulnu
:iy-j:,
takoreii.idiosinkrazija najviseg stupnja.
netrpeljivost,
t oOlrtu, izgleda dau I
na5oj pobuni sniZenje estetskilistanAuiAu
, ,ur, n.ru skoro ni_
Sta manji udeo od njegove okrutnosti.
RAZOdARENJE RATOM
dugo iemo morati da dekamo da i
^Ko_liko ostali postanu
pacifisti? To ne moZemo.predskazatt. tpaL,
ska nada da ie oba ova dinioca,
moZau n,1, utoff _ I Jl,r',,..,ri u zbrku ratnog vremena, jednostrano obave$tavani,
kultu;i ,tuu i opruuOani strah l'( ./ ,lrsllnce od krupnih promena koje su zapodele ili su se upra-
od posledicanekog buduieg rata, delovuii
irto da u dogledno ,' rlt'srlc. ne naziruii kakva se buducnost oblikuje, varamo se u
vreme udine kraj svakom ratovanju.
Kojim putevima ili zaobi_
1','1'11'1111 r.na(aja utisaka koji nas pritiskuju i vrednosti sudova
-
laznicam.a to jo5 ne moZemo aof.reiti.
Ni ipat< moZemo da I {,1(' ol)l'azujemo. Ipak, oseiamo da nikada ranije nijedan doga-
ka2emo jedno: sve Sto podstice
razvol tulrure,lrtour.r.no d._ ,1,r1 rrrjc lazorio toliko op3tih dobara dragocenih za dovedanstvo,
Iuje i protiv rata.
'I'rrruo luko mnogo najsjajnijih urnova, niti toliko unizio ono
Uzdam se da iete mi opro-stiti ako vas je moje izlaganje ra_ n,rt\ rsc. I sama nauka je izgubila svoju nepristrasnu neutralnost;
zo(aralo i srdadno vas pozdravljam.
rr;,'rri tluboko ogordeni poslenici trale da im dA oruZje kojim bi

Iskeno vai
.r rrrorli boriti protiv neprijatelja. Antropolozi se oseiaju poz-
,rrnn rlA objasne kako je neprijatelj manje vredan i izopaden, a
'
Sigm. Frojd t',rlrriltri rnu izdaju dijagnozu duievne ili duhovne bolesti. No,
r.rl,rr osciamo da su ova neposredna zlaizvanredno snaZna, ne-
rrr;rnro nikakvo pravo da ih uporedujemo sa nesreiama drugih
Preveo Zarko Martinovic \ r('nrcna koja nismo iskusili.
Ako u borbi nije postao todkic ratne maiinerije, pojedinac
,,',r'trir da je izgubio orijentaciju i da su mu delatnosti zakodene.
\'lrslirrr da ie mu biti dobrodo5la svaka, pa i najmanja naznaka
[,lr cc rnu olakiati da bar podnosi samog sebe. Od svih dinila-
, ;r ()(l{ovomih za du3evne patnje koje osecaju neratnici a protiv
I'rrirlr se teSko boriti, predlaZem da se ovde razmatralu sledeia
,lrrr: nrzoiarenje koje je ovaj ratizazvao, ipromenjen stav pre-
rur srnrti koje nam nameie ovaj, kao i svaki drugi rat.
Kad govorim o razodarenju, svi odmah znaju na Sta mis-
lrnr l)a bi osudio sredstva i ciljeve rata i Zudio za prestankom
',r'ilr latova, dovek ne mora da bude sentimentalan,nili dazapazi
,l;r biolo3ka i psiholo5ka potreba za patnjom postoji u ekonomi-
yr i'ovekovog Livota. Nesumnjivo, govorimo sebi da ratovi ne
 (122) ------= (123

je zajednidko s njima i toliko puno tolerancije za

mogu prestati sve dok narodi Zive pod tako razliditim egzisten-
cijalnim uslovima, dok toliko razlidito cene vrednost Zivota po-
jedinca i dok mrZnja koja ih razdvala predstavlja tako snaZnu
psihidku motivacionu silu. Bili smo spremni da oglasimo da ie
dovedanstvo jo5 neko vreme biti zatzeto ratovima koji nastaju
izmedu primitivnih i civilizovanih naroda, izmedu rasa koje deli
rrsr .'.r {)n() 3ta
ii1lr,,r't' tazHke da se ,,stranac" i ,,neprijatelj" nisu vi5e mogli'
i r,, u (h cvnim vremenima, stapati u jedan isti pojarn'
lslanjajuii se na ovo jedinstvo medu civilizovanim narodi-
t
,,,., ,rr,,,,g,rb.jni ljudi su svoju rodnu zemlju zamenili za inostranu
r r . r t'u ziStenciiu oovezali sa medusobnim opStenjem izmedu pri-
. rr

prilika nije bio

boja koZe - pa dak i ratovima izmedu onih evropskih naroda dija r,r' lrl.krlr ,taroda. Siavise, svako ko silom Zivohrih
je kultura propala ili je nedovoljno razvijena. No, dozvolili smo t,rrt;rrr na
jednom mestu, mogao je iz prednosti i privladnosti tih
sebi da gajimo i druge nade. Odekivali smo da ie velike, u svetu , ,',1,,,,,u,,nih zemalja da za sebe stvori novu i 5iru otadZbinu po
je
dominantne nacije bele rase, kojima je pripalo da predvode i ,l,l SL: rnogao neometano kretati bez idijeg podozrenja' Tako
!i.r\ir() nil u.droln i na surom moru, u lepoti sneZnih planina i
doveianstvo i koje, kao Stoje poznato, imaju interese Sirom sve-
ta i dijim stvaraladkim moiima ne dugujemo samo nai tehnidki , I, rrrlr livada, Suma i
sjaju juZne vegetactle'
u darima severnih
napredak potrebanzakontrolu prirode, vei i umetnidke i naudne ,.r'.lr.ltrzcnju tzazNafiom pelzaLtma na kojima su se desili veliki
standarde civilizacije - odekivali smo da ce te nacije uspeti da i
,,r,,rr1slii dogadaji, kao u ti5uri netaknute prirode' Ta nova
nadu drugi na(inzareiavanje nesporazuma i sukobljenih intere- ,,r,,,lrl,ina je njega bila i muzej, ispunjen svim bogatstvima koja
la
sa. U svakom od ovih naroda su za pojedinca postavljene visoke .,, ,,,,rctnici kultumog dovedanstva vekovima stvarali i za sobom
norme moralnog vladanja s kojima je njegov nadin Zivota morao ,',t:rvljlli. I dok je i5ao od jedne do druge galerije tog muzeja'
da prepoma kako su meianje
da se uskladi da bi on uzeo udeiia u kulturnoj zajednici. Ove ,' ,, ,,,,',, 1. sa nepristrasnim divljenjem
desto prestroge uredbe su od njega mnogo zahtevale - mnogo | ,' r, tok istoije i svojstvenost njihove majke zemlje izgadili
r.rzrrolil<c tipove savr3enosti medu njegovim sunarodnicima
u
samoogranidavanja, mnogo odricanja od nagonskog zadovolje-
nja. Nadasve, bilo mu je zabranjeno da se koristi ogromnim pre- ,,,,,,'r iirem'smislu. OpaLaoje da se hladna' nezaddiva energrja
dnostima koje bi stekao ako bi se pri nadmetanju sa svojim sa- , ,,lt' r'azvila do vrhunca, a tamo - draZesna umetnost koja ulepSava
r

, t, / stcnciju, na drugom mestu, smisao za ted izakon ili neka

druga
vremenicima koristio laganjem i obmanama. Civllizovane drLa- r

ve su ove moralne standarde smatrale osnovom svoje sopstvene ,r koja su doprinela da dovedanstvo vlada Zemljom'
';sivit kul-
egzistencrje. Preuzimale su ozbiljne korake kad bi se neko usu- Ne smemo zaboraviti ni to da je svaki od ovih gradana
dio da ih neovla5ieno kvari i desto bi progla5avale da je riepri- Irrrrrog sveta stvorio svoj sopstveni,,Pamas" i,'Atinsku Skolu"'
lidno da budu podvrgnute razmatranju nekog kritidkog uma. li;rlrrci je od velikih mislilaca, pisaca i naudnika svih naroda
Prema tome, trebalo je pretpostaviti da ie ih sama drLava po- ,,,l,rbr-ao one koji su po njegovom mi5ljenju posedovali ono naj-
je
Stovati i da neie pomi5ljati da protiv njih preuzima i5ta Sto bi l,olic ito 1. postlguo u uZivanju i razumevanju Zivota i koje
protivredilo temelju nj enog sopstvenog postoj anj a. Posmatranj e ,l,rlxrl<o pfstluuo, t ut o stare besmrlnike, tako i poznate majsto-
je pouzdano pokazalo da su u ovim civilizovanim dri,avama bili r(' svog iopstvenog jezika. Nijedan od ovih velikih ljudi
nije mu
je
,r,lcdio stran zato Sto govorio drugim jezikom - ni neupore-
utisnuti ostaci nekih drugih naroda koji su svugde bili neomilje-
ni tako da im je samo preko volje, pa i tada nepotpuno, dopu- ,t,rli istraZivad ljudskili stiasti, ni za.rcti oboLavalac lepote, ni
zbog toga
Stano da udestvuju u zajednidkom kulturnom radu, u kojem su rrrocni i preteii irorok, ni prefinjeni satiridar; i nikada
se oni pokazali dovoljno pogodni. No, i sami veliki narodi su, rrrltr sebi prebacio da je oipadnik od sopstvenog naroda niti od
kao 5to se moglo pretpostaviti, stckli toliko mnogo razumeva- ',vog volienog maternjeg jezika.
 -.
(124)
(12s)
Uiivanje u ovoj zajedniikoj
kulturi su povremeno remetili
glasovi upozorenia r-jt 'it;rviic, je izneo na svetlo jedan nemoguii f-cnomen:
:".{j;;ij;;;u ;;,
rat
razlike dinile ratove niira"zn;i,Jrr.li#.a, srare rradicionalnc , r, rlr,'orrrrri narodi se tako malo poznaju irazumeju cla mogu da
dlanova jeclne istc
zajednice. Odbili smo.
da u to poverul#"1"", , rl.rr rlr-ugom suprotstave s mrZnjom i gnu5anjcm. Zaista, je-
1,
kav rat desio, kako b,rr; ako bi se neki ta_
s;;;;,dil"^]; 'l',r,',1 ve lil<ih civilizovanih nacijaje swdatako nepopulamada
ro gredamo kao na
priliku da pokaZemo. Uf,o "r.Orlj'uartr' , ,r,Lr slvarno moZe poku5ati da se ona kao ,,varvarska,, isklju_
jo5 od vremena kad je oi.Culnort napreduie,
starogrdii,orr*ri"rOi savet proglaiio ' ' i. lrrltrrrnog dovedanstva, mada je svoju dostojnost odavno
da grad iz saveza ne sme , l, r z; r I; r vcl idanstvenim doprinosima koje je dala zajednici. 2i_
t,,
1U9dan
maslinjaci pJs.t.ni oi uooosnabdevanje
biti ra
rrrr, rr nl(li da ie stranicejedne nepristrasne istorije dokazatr da
to kao vitesko voino postupanje oJil;il, ::ll#:fl:
koie uisJogranie ilo na 1, t,r; rurrod. na dijem jeziku pi5emo i za diju se pobedu na5i naj-
u borbi usposravi nadmoinosiJ;;'r;;;.;Eda ro da sc ,lr.r'r lror0, bio upravo onaj kojije najmanje prekriio zakone ci_
moguie, izbegnu akutne patnje se. koliko god . rlr.,,rci;c. No, ko u
ie ovakvom vremenu sme da se postavi kao su_
ito n. ooprinor. pobedi
i da se prihvati porpuni "i;;i;
i;rri,;;;;;ffii: koji se povtade iz
,lr1,r rr sl otr sopstvenom sludaju?
borbe. kao i za doktore j Nrrrode manje ili vi5e predstavljaju drZave koje oni obra_
totnieare toj;rr;
oporavku. Trebalo bi, naravno, ;;"r"oiti njihovom ulu ovc drLave - vlade koje njima vladaju. pojedinadni gra-
:r
najviil uzetiu obzir i neratnidke
stojeve sranovnisrva ,l,rrnr u ovom rafu moie sebe sa uZasom ubediti u ono ito mu
k"j.;'. ;;h;j;'u ,u,no,n radu, kao
i decu koja bi, kad ogTr,
.,-2.:. l',\ r('lncno prolazi koz misli u mirnom dobu da ie driava
ptstala, lrrun., -
prijatelj,i i.pomagadi. "r;;
Tlf:ru, i;;;;;;."d,,a
medusobni
preduzeia i usta_
,rl'rrrrril" pojedincu da pravi prestupe, ne zato Sto Zeli da ih
nove u kojima bi se odrzara rrl,rrrt'. vci zato Sto leli da ih monopolizuje, kao so i duvan.
urc urtuffiiliiooaoprtu
Iako bijedan takav ratprouzrokovao kultura. l )rzrrr,u Lr ratu dopuita sebi svako takvo nedelo, svaki takav din
nji, ipak ne bi prekinu o rurroietidkih dovoljno uLasa ipat_
kakav bi osramotio pojedinca. Ona protiv neprijatelja ne
poj edi ncima dovedansrva _
oOno* r.A, kolektivnim 'r,r',rl;1.
I ,rr isli samo prihvacene ruses de gLrerre, vec i namerno laganje
naroaima i
Izbijanje rara u koji,nisr"
;;;;; ;^^. r ,,lrrrlnjivanje
hr.iil;;;jlro oon.to nam je
- i to u veiem stepenu od onog kojeje kori5ieno
- razotarenie. Ne samo
d;;;;;."mno
da_je ovaj 'r
rrrri.jirn ratovima. Od svojih gradana drLava zahteva najveii
sawienosti ortLja za poveiane ',t('l)cn pokornosti i Zrtvovanj a, ali ih, istovremeno, stavlja pod
svakog ranijeg rata^ da":l1i:"? Jr;il;il."iji i razorniji od ,t:rrllcljstvo putem prekomerne tajnosti i cenzurisanja vesti i
nije niSra ,un;. ,uir.p,l;.Unrt
o ogorien
r nemilosrdan kao i ratovl
,"r,
r,o1i jr.th,#l; oglusio
se o
rtrtiavanja mi5ljenja, Sto duhove onih diji razum time guii
o gran idenj a p
o znata p o d oi Mej;;ffi ni zakoni,na d ij esva ,,.,trrvlja neitiienim od nepovoljnog obrta dogadaja i od svih zlo-
se uvaZavanje driave ryr* su l,,,lrrrilr glasina. DrLava se oslobada od garantija i saveza kojima
r-;'i;;;prkom
,ybaveTal2.
je prerogarive raruenika vremenu;
l_1.]t.,b"qr:
rzmedu civilnog
,.Ji.*[.
i sluzbe, raztiku
t(' vczana za druge drLave i besramno priznaje svoju gramzivost
t rcl.it za moi koju pojedinac tada lidno mora da potkrepljuje u
i vojn19
lerlr,unounlriir,'ooiu*unr.
pnvatno vlasni5tvo. U ,,.fgT, prava na rrrrc rodoljublja.
jalo na putu, kao da
besu 1e poguriJ
neie biti buduinoijj,Arnrd,
r*
Sto mu je sta_
Ne treba zamerati drZavi Sto ne moZe da se suzdrZi od
kad se rat zavr5i. presekao ljudima ni
zavadenih naroda
j. ,;;;;;n,,0. u.r. iznedu
lrrcstupa, po5to bije to dovelo u nepovoljan poloLaj. VaZi op5te
i -pr.:o_au nr,,,, i ,r'ui,'a,lnr.igort.nosti lrrrrvilo dani zadoveka pojedinca nrje ni5ta manje nepovoljno da
ce za dugo vremena t oje sc prilagodava na standarde moralnosti i da se uzdrZi od bru-
onemoguciti ,uuf.u utnori, ovih veza.
trlnog i samovoljnog pona5anja; adrLava sc rctko pokazuje spo-
 (126) (127)
sobnom da pojedinca obesteti za Lftve
kojc od njega zahteva. Ne .t, r ',t /lo ponovo tako snaZno javlja u svakog ko.le na ta j nadin
treba da iznenadi ni to Sto ovo labavljen-p
svih moralnih veza t) l'1,' orlgo.jcn.
dovedanstvu kao kolektivu pojedinaca rnora
da ima posleOice po No, ovaj odgovor sadrZi i tezu kojoj Zelimo da protivredi-
moral pojedinaca; jer, na5a_svest nije nepopustljivi
kakvu je proglaiavaju uditelji etike, vei'i
sudija, )a rrro ll stvamosti, ne postoji nikakvo,,iskorenjivanje" zla. Ume-
ona ima poreklo u .r, t1rpi1, psiholo5ko, ili stroZe redeno, psihoanalitidko ispitiva-
,,socijalnoj anksioznosti..i nidem vi5e. Kad zajednicanema
vi5e rrlr' pokuzujg da se najdublja sultina ljudske prirode sastoji od
zamerki, to zna(i i kraj guienja zlih strasti,
pa ljudi eine zlodela, rr,u,orrsl<ih impulsa elementarne prirode koji su u svih ljudi sli-
okrutnosti, prevare, izdajeivarvarstva
koja su nespojiva ,u rtop_ , rrr r koji telekazadovoljenju izvesnih prvobitnih potreba. Sami
njem nfihove kulture do te mere da se misli
da su nemoguia. grr r scl)i, ovi impulsi nisu ni dobri ni rdavi. Njih i njihove izraze
Tadno je da gradanin civilizovanog
sveta o kojem iam go_ r,rzr rstavamo na takav nadin, zavisno od njihovog odnosa prema
vorio moie da ostane bespomocan u iretu
koji mu posiuo
ie lrrrtrt'lrama i zahtevima ljudske zajednice. Mora se prihvatiti da
stran -
njegova velika otadZbina se raspala, zaleanltta
imovina .rr svi irnpulsi - zadje predstavnike uzimamo sebidne i okutne
je uni5tena, a sugradani podeljeni poniZeni-
i rrrrprrlsc koje druitvo osuduje kao zle - takve primitivne prirode.
kritici njegovog razotarenja treba ipak reii jo5
S,trogo uzevii, njegovo razotarenje
ne5to. Ovi primitivni impulsi prolaze koz dugotrajan proces
nije opravdano,1!, nurtui. lrzvuja pre no Sto im se dopusti da budu aktivni u odraslog. Oni
zbog.razaranja jedne iluzije. Iuzrle
su na, OoUroOolle jer nas ',rr zukodeni,.usmereni prema drugim ciljevima i poljima, me-
neprijatnih osecanja umesto kojih nam
iuvgju.od omogucavaju ',;rtu se, menjaju svoje objekte i u izvesnoj meri se vraiaju na
da doZivimo zadovoljstvo. Stoga ne treba
da se Zalimo Sto nas rr;rlrove posednike. Reaktivne formacije protiv izvesnih nagona
one povremeno dovode u sukob sa jednim
delom stvarnosti o poprirnaju obmanjujuiu formu kad promene njihov sadrZaj, kao
koju se razbljaju.
,l:r sc egoizam promeni u altruizam, ili okrutnost u saZaljenje.
Dve stvari u ovom ratu su pobudile naie
oseianje razo_ t )vc reaktivne formacije olak5ava okolnost da se neki nagonski
daranosti:plo, nizak moral koji su spolja pokazaledriave
su se u svojim unutraSnjim odnosima-postavljale
koje rrrrpulsi skoro uvek isprva pojavljuju kao parovi suprotnosti -
kao duvari r rlo znadajna pojava, dudna laicima, koja se naziva ,,ambiva-
moralnih standarda, i d.Tq9, brutalnost pojedinaca,
od kojih se, lcncija oseianja". Najlak5e primetan i razumljiv primer takve
kao od udesnika u najvi5oj ljudskoj kulturi nfe oeekivalo da se po jave je dinjenica da se silna ljubav i silna mrZnja desto nalaze
mogu tako pona5ati.
zrricdno u istoj osobi. Psihoanaliza dodaje da dva suprotna
Podnimo s ovim drugim i poku5ajmo
da u nekoliko redi oscianja neretko imaju istu osobu kao objekt.
formuli5emo gledi5te koje ielimo Aa niiit<ujemo.
Kako u stvari Tek kad se ove ,,nagonske sudbine" prevazidu i obrazuje
zami5ljamo proces putem kojeg se pojedinac
uzdiLe do vi5eg trno Sto nazivamo karakterom neke osobe, ovo se, kao Sto znamo)
stupnja moralnosti? prvi odgovor nu ouo pitanje
i., n.rr*ii rnoZe razvrstati kao ,,dobro" ili ,,rdavo". Ljudsko biie ie retko
vo, biti naprosto to daje dovek pun vrlina
i plerlenit od rodenla susvim,,dobro" ili ,,rdavo"; obidno je,,dobro" u jednom odnosu a
* od samog podetka. ovo glediiie
neiemo ovde vise razmatrati.
Drugi odgovor ie pokazati da se radi o razvojnom .,rdavo" u drugom, ilije ,,dobro" u izvesnim spolja5njim prilika-
procesu, a nra, a neosporno ,,rdavo" u drugim. Zanimljivo je otkriti da je
verovatno ie pretpostaviti.da se razvoj sastoji
iz istorenllvanla prethodno postojanje snaZnih,,rdavih" impulsa u detinjstvu desto
zlih dovekovih teZnji i njihove ,0,l,.,. ctoUrima, pod uticajem
obrazovanja i kulturne sredine. Ako.jc
lktuelan uslov za nepogeiiw sklonost ka ,,dobrom" u odrasle
tako, i;;k iznenaduji to osobe. Oni koji su kao deca blli najizrazitif i egoisti mogu odista
 (128)
(12e)
postati.najkorisniji i najpoLrtvovam ii dlanovi zajednice;
veiina
m ilosrdn ih.. prij aterj a dovidanstva
i zastitn i ka zivotinja su nastar i 'rlrrl'rrt' prijerndivosti ka kulturi u poredenju sa delom nagon-
,1,,,1, zivota koji je ostao primitivan - to jest, pogresno smo
rz malih sadisra i muditelja Zivorinja.
rr,rr r'rlt'ni cla smatramo ljude ,,boljim" nego Sto stvarno jesu. Jer
. P.re9brrtaj,,rdavih., nagona nastaje pod uticajem
dva dini_ rl,,rl postoji neki element koji pomraduje naie rasudivanje i
oca koja deluju u istom smeru, j.Onog
rnrlrU.g i:iA""g,p.f;r- r',l,rrr ljrrjc 'zbivaryau povoljnom smislu.
Snjeg. Unutarnji se sastoji.od
uti.uJu"ko;i nu,tu"u."1r..;;, ;;;- Nlgonski impulsi drugih ljudi su prirodno skiveni od
istidne) nug.9n: deluju pieko erotjima],"j.u,
preko dovekove rr,r',,'1', opaZanja. O njima zakljudujemo na osnovu njihovog de-
p.o.o.9. za ljubavlju, uzete u
naj5irem smisiu. Mesanjem s eror_
l,rrr;,r r pona5anja u kojima nalazimo motive potekle iz njihovog
s.kr1n kgm1onentama, egoistidni"nagoni
,. fr.oU, aiavaju u soci_ rr,11'rr1s5[1yg Livota. Takav zakljudak u mnogim sludajevima moZe
jalne.Udimo da to Sto smo voljenivr.dnujemo
kao prednost za I'rtr pourcian. Ovo ili ono delarq'e koje je ,,dobro" sa kulturne
koju smo spremni da irnujemo d*g.;r;;;;ri.SpoljaSnji dini_ t,r, l,r' ulcdanja moZe poticati od ,,plemenitog" motiva u jednoj,
lacje prinuda odgoja koja zastupa r"'frr.".
kulturne sredine, ,rlr rrt' i Lr drugoj prilici. Etidki teoretidari svrstavaju u ,,dobra"
a zatim se nastavlja direktnim pritiskom ".S.
te srJine. Do kurture se ,,rro ()na delanja koja proishode iz ,,dobrih" impulsa; oni odbi-
dospeva odricanjem od nagonskog.rrd;";d;;;,
1,r1rr tlr prihvate druga delanja. No takvo razlikovanje ne uzne-
a isto nagonsko
odricanje se trazi od svakog priioslice
,;il;.
U toku zivota rrrrr;rvrr tlru5tvo, jer ono ima praktidne ciljeve i zadovoljno je kad
unuhainja pnnudi zamenjuje
fjedjlg
ture deluju tako da se dodavanjem
ry"ft"S"fr. Uticaji kul_ r r )\ r'li svoie pona5anje i delovanje ureduje prema pravilima kul-
erotskiir ,^tolutu egoistidne trr(', irJnalo se brine za njegove motive.
teZnje sve vi5e preobraZavaju
ualtruistidk;i ,o.,;ufn.. Konadno, Naudili smo da spolja5nja prinuda koju odgoj i sredina
moZe se pretpostaviti da je waka
unutra5nja prinuda koja ,. ;t;Z; \ri(' na ljudsko biie proizvodi dalje preobraZavanje njegovog
u yzvoju ljudskih biia p_rvobitno _ jesi,
to i
iior4i ioveianstva rr,r;'orrskog Zivota ka dobru dalje oketanje od egoizma ka
;l',:":n:-:t!tjasnja
Kao
riudi koji
naslecrenu organizacijt, izvesnu
,";;,;;;.ni nose sobom, ,rltrrrrzmu. No to nije ni redovan ni neophodan udinak spolja5nje
dispoziciju ka preobraZaju
egoistidnih u socijalne I'rrnrulc. Odgoj i sredina ne nude samo koristi u nadinu ljubavi,
a ova dispozic4a tat<o podstide
Tgol., na r ct' sc sluZe i drugim vrstama podstreka, naime nagradom i
takav preobraLaj. Naredni deo tog *d;k;;;r eobraiaja mora l';rzrrorn. Na taj nadin, moLe se desiti da njihov udinak bude
da se postigne u toku Zivota
dutog ioi"jin;. ii""r.: nadin, na
ljud_ trrl'rrv da osoba koja im je podvrgnuta odabere da se pona5a
$o.bif9
i uticaj kultume istorije njegovih pr.Ortr.
t-"'"'
ne deluje samo pritisak"".p"rr.O*
ir"rne sredine, vei rLrlrnr u kultumom smislu redi, mada u njoj nrje nastalo ni ople-
rrrcnjavanje nagona, ni preobraZaj od egoistidne u altruistidku
Ako dovekow lidnu sposobn ost za preobraiavanje
ego_ ',ilorrost. Ishod ie, grubo uzev, biti isti; samo ce poseban sticaj
sti dn ih impulsa pod uticaj
i
em er otizma;;r;;;;.,,prij emdivo_ , rl'rrlrrosti otkiti da neki dovek uvek deluje na dobar na1in zato
1cu za kulturu,,, moiemo dalje
da tu.airrro Au se ova pri_ ''to ra ni.toue nagonske sklonosti na to primoravaju, a drugi je
jemdivost sastoji iz dva jednog
dela, u.od.nof drugog stedenog ,ltrlrirr sve dok je takvo kulturno pona5anje pogodno zanjegove
u toku Zivota, i daje odnos ova dva
dela rnedisobno, a i sa onim ',opstvens sebidne ciljeve. Medutim, povr5no poznanstvo s ne-
delom nagonskog Zivota koji ostaje n.pr.oUruZ.", veoma
promenljiv. I'irrr pojedincem nece nam omoguiiti da razlikujemo izmedu
,'r'rr dva sludaja, a sigurno ie nas nai optimizam pogre5no na-
Uopite uzev, skloni smo da urodcnom
delu pridamo pre_ rcsti na to da jako preuvelidamo broj ljudskih biia koja su se
vi5e vaZnosti i da se, uz to, izloi,ir-r.to riziku od precenjivanja prcobrazila u kulfurnom smislu.
 .---.---.--._-------------------..-
(130)
(131)
Kulturno druitvo, koje zahteva dobro vladanje
i ne uzne_ r r
l, \ e kr se zasniva na tome Sto smo dali maha jcdnoi iluzij i.
rr
mirava se.zbog nagonske osnove tog pona5anja,
time za pripadnost ku,lruri mnoge gri.
pridobilo je I trrrrrrosti, naii sugradani nisu potonuli toliko nisko koliko
toli niio rt.Alti ,uoj, rrr, ',t nli pla5ili, zato Sto se nikada nisu ni uzdigli toliko visoko
sopstvenu prirodu. Ohrabreno tlrn uspehom,
druitvo ie seili I .lrl.o Snro mi verovali. iinjenica da su dovedanstvo kao kolek-
dopustilo da bude zavedeno da moralne
najveieg moguieg stupnja, dime je svoje
standarde ,ut.gn" Oo i
rr\ lrrr;ctlirraca, narodi drlave, medusobno poniStili svoje
dranove
joi veie otudenje od svoje nugonrk. Orspozicrle. primoralo na rrr,,r,rlrre stege prirodno je podstakla gradane pojedince da se za

no
Oni sr, shoJ_
bili podvrgnuti neprestanom potiskivanj,
r \ ( ',no vreme povuku od stalnog pritiska civilizacije i da
.toT:, nugonu, u t,r r\ r('nrcno prihvate zadovoljenje nagona koji su bili drZani pod
proistekla napetost se najznadajnije ogledala u polavama-.eat
je i kompenzacije. U domenu seksualiosti, ci_ l,,rrlroklnt. To im verovatno nije unelo pukotine u moralnost u
gJ.1. tut uo potiski_ rr1 r Itor,'i1p sOpstvenim narOdima.
vanje najteie izvesti,. ishod je vidljiv u ,e"uktiuni* poluuuru
neurotidnih poremeiaja. Drugde, piitisak Mcciutim, moZemo da jo5 vi5e produbimo razumevanje
kulture u svom toku ,r , rn je doneo rat u naiih ranijih sunarodnika i da pri-
reno koju
ne. dovodi do patolo5kih ishoda, I
uli i.
tudno da se pokazuje u
nakaznosti karaktera i u stalnoj spremnosti
lrr ,rtirrro upozorenje da im time ne nanesemo nikakvu nepravdu.
zakodenih nagona da r, r tlrrhcrvni razvojpokazuje jedno svojstvo koje nije prisutno u
se u svakoj povoljnoj prilici probiju
do zadovoljenja. S;ko k; ,lrrrlnrr razvojnim procesima. Kad jedno selo preraste u grad, a
taj nadin prinuden da s?aho deluje u sklaiu
1e 1a sa pravilima rh tr' rr doVeka, selo se gubi u gradu a dete u doveku. Jedino
koja nisu izraznjegovrh nagonskih sklonosti,
iivi izvan svojih namera, pa se objektivno moZefsiholoiki ,.e.*, l,,rrrrccnje moi.e da zabeleli stara obeleZja u novoj slici; u
opisati kao lice_ ,tr'rrlnosti su stara grada ili oblici bili odbadeni i zamenjeni
mer, bez obzira na to da li Je
svestan takvog nesklada. rr.r'inr. Drugadije je sa duSevnim razvojem. Takvo stanje stvari,
Neosporno je da na5a ,*.rn.ni kultura pogoduje-
da ,. ouul Lolc sc ni s dim ne moZe uporediti, moZe se opisati samo ako se
oblik licememosti izvanredno mnogo proiruoJi.
Mogli bismo se l.rrzc da se u tom sludaju svaki ranrji razvojni stupanj odrLava
usuditi.da kaZemo da je kultura iigridenana
takvom licemer_ z;r;cdno sa kasnijim koji je iz njega nastao; ovde nizanje
stvu i da bi morala da se potdini dalekoseZnim
promenama ako rrl'lyuduje i supostojanje, mada je ditav niz preobraLala prime-
bi ljudi hteli da preduzmu to da Live u skladu
sa psiholo5kom rricn upravo na istu gradu. Ranije du5evno stanje nije se godina-
istinom. Tako postoji mnogo viie kulturnih
licemera nego istin_ rnu rroralo ispoljiti, ali je i pored toga prisutno, tako da u svako
ski civilizovanih ljudi, pa se moZe raspravljati
o stanovi5tu da li rltrba moZe ponovo postati nadinizrazapsihidkih sila, a uistinu i
.;e rzvestan stupanj kulturnog licemerja neophodan za odrLava- srrnro jedne jedine, kao da je sav kasniji razvoj bio poni$ten ili
fje.kuttrl9,.zatoito se pokazilo Aa pnlemeivost za
kulturu, koja
je rrridinjen. lzvanredna plastidnost du3evnog razvoja u pogledu
dosad bila organizovana u psihi danainjit
tiuai, verovatno srnera nije neogranidena: moZe se opisati kao narodita sposob-
nije dovoljrra za taj zadatak S drrg. ,trun.,
odrZavanje civi_ rrost za involuciju - za regresiju - poSto se odista moZe desiti da
lizaclje, dak i na tako sumnjivoj osnlvi,
nudi perspektiw da se rrcki kasniji i vi5i razvojni stadijum, kad je jednom napu5ten, ne
y :yik9j novoj generaciji.utre pur za dalji pieobraiaj nagona
koji ie biti sredstvo za bolju civilizaciju.
' rnoZe vi5e da se dosegne. Medutim, primitivni stupnjevi se uvek
rnogu ponovo uspostaviti; primitivna psiha je neprolazna, u
Iz ove rasprave vei sad moZerno izvuci utehu
da nije bilo punom zna(,enjl poslednje redi.
opravdano na5e umrtvljenje i na5c bolno
razodarenje na radun Ono Sto nazivamo du5evnim bolestima neizbeZno u laiku
necivilizovanog ponaianja naiih svetskih
sugradana u ovom izazivaoseiaj da su intelektualni i du5evni Zivot bili razoreni. U
 t1321
(1 33)
stva1o1ti,. r.azannje se odnosi
samo na kasnija dostignuia
razvoj. Su5tina du5evne. bolesti je
u pouruit, na ranije stadijunrc
i
;,, l,rrji sve intelekfualne propuste nalazi najednoj strani. No
afektivnog ijv ota i tunkcionisanj rrrrr'1,o jg lakie obrazloZiti ow pojalu koja nas rnnogo manje
menralnog iivota prui,a sranje ".
i;;;;
primer plasti dnos I i ,r=rr, rnrrava od one koju smo upravo razmalrali. Proudavaoci
spavanj, ["1. L.
naS cilj svakc
noii. poSto smo naucili Ou trrueiro''euf.'iruprurAne llrrrl';[c prirode i filosofi dugo su nas udili da smo greiili kad
snove, znamo i zbrkarrc iii. rrrlcligerciju smatrali kao nezavisnu silu iprevidali da i ona
da kad.god odemo na spavanje,
naSu teiko stedc_
nu moralnost odbacujemo .,rr:ri od emocionalnog Livota. NaS um, ude nas oni, moZe
kao odeiu i ponluo;. obladimo
slc-
deieg jurra. To ogoljavanj.
nu, ,un'ih.'n;;;;;". nije opasno ;',,rrztllno da funkcioni5e samo kad se odvoji od uticaja jakih
sro smo u zar. , rrr,'t'ionalnih impulsa; inade, ponaia se samo kao orude volje i
sranju spavanja oduzeti,
neaktivnosr. Jedi_
no nam snovimogu ukazatj ";;;;;;
da na5 emoci"nufni Zrvo,r.gr.j".,,
,1,,n(rsi zakljudke koje vollatraLi. Tako su, po njihovom gledi5tu,
na jedan od najranijih i,rlr1 li1 s1g1111enti nemoini pred afektivnim interesima, pa su
33vojnih
,tup"j;;;. N, primer,
vredno jc
pomena.da iisro egoisriiki l,,r', ./ato rasprave podrt,ane razlozima, koje su po Falstafovim
motivi ututul, sui, naSim snovimu.
Jedan od mojih engleskih pnlatetja-1e;;;;; rr't rruu ,,obihe kao kupine", tako neplodne u svetu interesa.
izneo na jednorrr t'',rlroanalitidko iskustvo je, kad god je moglo, ovu tvrdnju joS
naudnom sastanku u emerici
prim.etila da je moZda tako
*
S,":rl.O"u od dama slu5alaca
i r'rr' isticalo. Svakog dana se moZe videti kako se i najlukavrji
uRustr4i, .fi O,,"A dokazati
da sLr llrrlr odjednom pona3aju bez uvida, kao imbecili, dim se
|l? liiryje.i mada
p'larelj
njene prijaretjice alrrursri i , ,""1tln snovima. Mo.j ,,,,,phodni uvid sukobi sa emocionalnim otporom, ali ie im se
i
sam Englez. Oio priro*ni, nu ,;;;
Iidnog iskusrva odludno protivredi r,rzurnevanje ponovo potpuno povratiti dim se otpor prevazide.
jim ;rril ;; izjavi"rr;;;
dasu u svo- I rrqiika zaslepljenost koju je ovaj rat prizvao u na5ih sunarod-
snovima i velikoduine ,r.ridk.';;; bil. i.dnuko
istidne kao i Austrijanke. .go_ rrrlirr, u mnogih ponajboljih medu nama, predstavlja, shodno
Dakle, i
Zivotni uticaji mogu da privremeno
iii trajno
tor rrc, sekundamu pojalu, posledicu emocionalne uzrujanosti,

raiiine preobra?ai nagona, na demu se zasniva na5a pri_ p:r sc moZemo nadati da ie verovatno i proii zajedno s njim.
jemiivosr za kulruiu.
*llr"o ,.rrrr;iuo'rpraui, u sile koje
Kad smo i na ovaj nadin uspeli da razumemo naie sunaro-
mogu da dovedu do takve involucije; ,lrrrkckoji su sada otudeni od nas, lakie iemo izdrLati
stogu n.iielu da poridemo
prijemdivost za kulturu rrrzodarenje koje su nam narodi, kolektivni pojedinci
,ui.u. oniru
pona5aju na necivilizovan
;:;;; u sadainje vreme
t ovedanstva, prouzrokovali, jer ie i zahtevi koje pred njih
naiin, u ,oz.ro pr.dvideti da ie se
oplemenjivanje njihovih nagona lrostavljamo biti daleko skomniji. MoZda oni ponavljaju tok
ma. "r"rri,r', ilirn1i, vremeni_
lrojcdinadnog razvoja, pa joi i danas predstavljaju vrlo primi-
Postoji medutim io5 jedan livne faze u organizaciji i u obrazovanju viSih celina. U skladu s
simptom kod na5ih sunarodni_
ka koji nas je mogao zaprepastiti ,rvirr je i to da je obrazovni dinilac spoljaSnje prinude na moral-
i'sokirati ni5ta manje nego
spuitanje sa njihovih morarnih rrost, za kojega smo otkrili da je veoma efikasan u pojedinaca,
visi". k;;;;le zadaro roriko
bola. Pod tim mislim na neclostatat liod njih jedva primetan. Zasiglmo,nadali smo se da ie opseZna
najbolji
,irO"^i.;i su pokazali za.lednica interesa koje su uspostavile trgovina i proizvodnja,
.umovi. na njihovu bezduSnosr i-n.prirrupuinost za
najmocnije rrgrr.nr.. nr ,1,t rrstanoviti klicuzataklu prinudu, ali je primetno da se nacije jo5
ou, n.r,liiatr'i#""ernosr prema
najsumnjivijim rvrdniama. io
oatrr, ir.;;;il; zalosnu stiku, uvek pokoravaju svojim strastima daleko spremnije od tih
pa odluino zelim da lazem interesa. Interesi im sluZe najvi5e kao racionalizaclje za njihove
da u r.rrrl ,,,,;:i;';;rrn slepi parti_ strasti; oni iznose svoje interese kako bi mogli navesti razloge
 (134)
(13s)
zazadovoljenje strasti. Svakako, tajnaje
za5to kolektivni pojed- l'.rrtl se radi o smrti nekog drugog, civilizovani dovek ce
inci u stvari preziru i mrze jedan
;d;;f ;;;ka nacija protiv trir,'ltrvo v.beci da govori o takvoj moguinosti kad moZe da duje
svake druge - pa dak i u vreme
mira. Nelmogu odgovoriti za5to rr' ,to oth'cdeno o smrti. Jedino se deca ne obaziru na ovo ogra-
je to tako. U ovom sludaju, je isto il;;;;"ralne
to rekovine
pojedinaca gase kad se uzme ,r, , nlr'; ona besramno jedna drugoj prete moguino5iu umiran-
u obzirveiina ili mitioni ljudi, gdc
ostaju samo najprimitivniji, nujrruriji, t
;,r rrlrrtli cak dotle da i onima koje vole kaLu lice: ,,Draga
;;jsiroviji du5evni rrr,rrrr;r. liad umreS, ja iu uraditi ovo ili ono". Kultivisani odrasli
stavovi. Moguie je da ie samo kasniji
iurlij^ srupnjevi biti u rr, r,r,lo nloZe odrLati u mislima smrt drugog a da ne izgleda sebi
stanju da donekle promene ovo Zalosno
stanje stvari. No malo n nrolll'u.l ili bezdu5an, osim ako se ne bavi smriu profesional-
:T:,'rr:"j::11'j
pfitenL.a na svim srranama I
u odnosima ljudi rrrr ldvokat, lekar, ili tome slidno. Najmanje od svega ie
l';111
Jeonm s drugrma i sa niihovim vladarima _ treba da olakSa put
je
do takvog preobraiaja. 'hr,,r'olili sebi da misli o smrti druge osobe kad u vezi s njom
r, l, r rlutritak slobode, vlasni5wa ili poloZaja. Takva na5a
'',r'tl;ivost naravno ne spredava nastanak smrti; kad do nje dode,
r

rrr ll' srno duboko potreseni, kao da su na5a odekivanja duboko

I
rr,'rlrruura. Navikli smo da istidemo uzroke sludajne smrti -
n{",r{.'onc sludajeve, bolest, zataztr, odmaklo Zivotno doba; na taj
rr,rr'lr otkrivamo na5u teLryu da smrt svedemo na neminovnost
NAS STAV PREMA SMRTI
..1,,r1i sludajnog dogadaja. Mno5tvo smrtnih sludajeva izgleda
n,rrrr kiro ne5to stra5no. Prema osobi koja je umrla zauzimamo
Drugi dinilac kojem pripisujem na5e dana5nje
oseianje rr. rr ot iti stav
- ne5to nalik na divljenje nekome ko je izvriio neki
ofudenosti u ovom nekad ljupkorni
pr,lutnorn svetujeste pore_ t,'zrrli zadatak. Prestajemo da ga kritikujemo, previdamo nje-
meiaj koji se desio u star,u koji ,rno
AoruJrr*jali prema smrti. l,r)\,c prestupe, izjavljujemo ,de mortuis nil nisi bonum", i sma-
Taj stav je dareko od toga da bude
neporredao. Biri smo trrrrrro daje opravdano da u pogrebnom govoru i nad nadgrob-
spremni da svakome ko nas sluSa
tvrdimo da je smrt neminovan rrrrn spomenikom doterano izlolimo sve Sto je najpogodnije za
ishod Zivota, da svako prirodi duguje
*"1,Ja mora odekivati nlcltovo pamienje. Ukazivanje mrtvome painje koja mu,
da. plati dug - ukatko, du 1. ;il il;;;, neoporeciva i rrrrposletku, vi5e ne treba, vaZnije nam je od istine i, svakako, za
neizbeina. Medutim, u sfvamosti
smo navikliil;ffi;;
kao da srvari stoie drugadije. y.o?.a711,i;;;';;pogr.sivu r t'tf irru od nas, od paLnje prema Zivima.
reZnju Ovaj uobidajeni stav kulture prema smrti upotpunjava se
da smn.sravimo po strani. da je
iskljudi mo jz iivota. pokuSali
smo da je uiutkamo: odista, imamo
eat i irreku 1na nemadkom)
rrrriirn potpunim slomom kad smrt pogodi nekog koga volimo -
rorlitelja ili supruZnika, brata ili sestru, dete ili bliskog prijate-
,,misliti o nedemu kao da je r1l9,,. fo j.ri, tuo
kad bi to bila, ly;r. Naia nadanja,Lelje i zadovoljstva leZu s njim u grob; neie-
n1ir9$no, naSa sopstvena smrt..Odista, ,oprtu.*
smrt je nepred_ rno utehu, neiemo da popunimo nedije izgubljeno mesto. Pona-
stavljiva; koliko god poku5avali da je
predstavimo, primetiiemo
^S,ogu 'iiullo se kao ona Azra koja umire kad umru oni koje ona voli.
sm9 u stvari joS uvek prisutni tuo'gf.dao.i.
$a bi se psi_ No takav na5 stav prema smrti snaZno utide na naS Zivot.
hoa-nalitidka Skola mogla usuditi
a. ,"iOl a. osnovi niko ne /,ivot je osiroma5en, gubi se interesovanje zanjega, kad najveii
veruJe u sopstvenu smrt; " na drugi nadin,
ili, ako ovo isto kaZemo
u nesvesnomje svako od nas ubedcn rrltrg u igri Livllenja, sAm Zivot, ne moZe da se rizikuje. To posta-
u svoju besmrtnost,
;c tako plitko i prazno kao, recimo, ameridko flertovanje, u
 .,#

136) ( 137)

kojem se od podetka zna da se ni5ta neie desiti,

nasuprot konti_ t )r'tlc treba napraviti razliku izmedu dve grupe onih koji
nentalnoj ljubavnoj aferl u kojoj oba paftnera
moraju stalno ,,',r rr lrolbi rizikuju svoj Zivot i onih koji su ostali dorna i samo
imati na umu njene ozbiljne por1.di... NaSe
emocionuin. u.r., i,,lr.r rlrr ickaju na gubitak nekog od njihovih najdraZih, zbog
nepodno5ljiv intenzitet na5eg Zaljenja, dine nas
nesklonim da se ,,rrr,r. lrolcsti ili zaraze. Nema sumnje, najzanimljivije bi bilo
izlaiemo opasnosti zbog nassamih i zbog onih
usudujemo se da razmi5ljarlo o mnogim poduhvatima
koje volimo. Ne t,r.ri, rti l)romene u psihologiji boraca, ali ja premalo znam o
koji su r,,rrr. M()l?mo se ograniditi na drugu grupu, kojoj i sami pri-
neophodni_iako su opasni, kao Sto su pot<uSali
nja, ekspedicrje u udaljen_e zemlje ili eksperimenti
ve5tadkog iet+ t,r,l.rnro. Vci sam naveo da mislim da je zbunjenost i paralizu
sa eisplo_ t,,, ,.lrnosti od kojih patimo, pored ostalog, uslovila okolnost da
zivnim supstancama. paralizuje nas pomisao na
to ko (e zame- rr r . rrrrriji stav prema smrti ne moZemo odtlati, a jo5 nismo na5li
niti majci sina, zeni muza, deci oca, ako se neka
nesreia desi. ,', I r rlrrrgi. U tome bi nam moglo biti od koristi da na5e psiho-
Tako teZnja da se smft iskljudi iz naiih Zivotnih
proraduna nosi prema smfii, prvi
sa sobom mnoga odricanja i iskljudenja. pa
1, , ,1,.,
' tr lganje usmerimo na dva druga odnosa
glasio: ,Jr,lavigare necesse est, vivere non
ipak, moto hanze je I,'sr lrripisujemo prvobitnom, praistorijskom doveku, drugi i
nicesse!,, (,,Mora se i {,tr ( irl( i u nama jo3 uvekpostoji, ali se, nevidljiv za svest, ski-
ploviti, a ne mora se Ziveti!,,).
Sve to neizbeZno ima za posledicu da nadoknadu '.r ,r ,lrrbokim slojevima na5eg duievnog Zivota.
za Livo_ Nlravno, o stalu praistorijskog doveka prema smrli moZemo
tne gubitke traiimo u svetu fikcije, knjiZevnosti
i pozori5ta. Ta_ rr',' lro5r'cdno zakljudivati i praviti konstrukcije, ali ipak smatram
mo jod uvek nalazimo ljude koji znaju kako
umreii _ koji uz to rl.r ',r nlnr ovi metodi pruZili prilidno pouzdane zakljudke.
znaju kako da nekoga ubiju. Samo tamo se
moZe ispuniti i uslov l'r'vobitni dovek je za:uzeo veoma neobidan stav prema smr-
ko:._r nam omoguiava da se pomirimo
sa smriu, nui,o., da posle rr Nr;c nimalo bio dosledan, vei odista veoma protivredan. S
svih Zivotnih promena jo5 uvek moiemo da oduvamo
netaknuti 1,,lrrt' strane, smrt je uzimao ozbiljno, prepoznavao je kao
Zivot. Jer stvamo bi bilo previ5e rlthno dau
Zivotu bude kao u .'.n r:it'llk Zivota, i u tom smislu je upotrebljavao; s druge strane,
Sahu, gde nas jedan pogre5an potez primorava
da predamo ig*, I ,r r( iro.ic smrt r svodio
,, je na niSta. Ova protivrednost je proistekla
ali s tom razlikom da now igru ne moZemo zapodeti,
nema r.. torirr ito je prema smrli drugih ljudi, stranaca i neprijatelja,
povratnog meda. U podrudju fikcije nalazimo
takvo mnoitvo Zi_ .'.rrrzirrlro korenito ruzltdile stavove nego prema svojoj sopstvenoj
vota kakvo nam je potrebno. Umiremo zajedno junakom
s s kb_ r r r I i S rnft drugog mu nij e smetala, j er j e znailla uni3tenj e nekog
jim smo se poistovetili; i pored toga, nadZivljavamo
, r

ga i sprem_ 1,, r1';1 jg rnrzeo, a primitivni dovek je to bez premi5ljanja pokazi-

ni smo da opet ulmemo, jednako bezbedno kao i junak.
odito je da rat mora da zbrise ovakav konvencionalni ',r.. Nclra sumnje da je bio strasno stvore .ie, svireprje i
na- '1,'t'utlnije od mnogih drugih Zivotinja. Voleo je da ubija i zaisla
din postupanja sa smriu. Smrt neie vi5e biti
oporicana; pri_ 1, rrlrijao. Nagon koji druge Zivotinje odvraia od toga da ubijaju i
morani.smo da verujemo u nju. Ljudi stvamo
umir-u, ne viieje_ ,r';trztr .jedinke sopstvene vrste ne moZe mu se pripisati.
dan po jedan, vei mnogi, desto deietine hiljada, jednom '
u istom Stoga je prvobitna istorija dovedanstva puna ubistava. Cak
dgnu I smrt nije viie sludajni dogadaj. Sigurno,lol
uvek jestvar r ,lrrnls, istonja sveta koju naSa deca ude u Skoli u su5tini je niz
sludaja da li ie metak pogoditi ovog iti Jnog jou.tu;
ali, drugi rrlrrslirva naroda. Mutno oseianje kivice kojem je dovedanstvo
metak moZepogoditi i preZivelog; iako, goiltarye
smrti.okoi_ l,rlo podloZno joi od praistorijskog vremena i koje su mnoge
dava utisak sludaja. Livot je, odisia, posta"o opet zanimljiv;
opo_ ,, lisi.ic zgusnule u udenje o prvobitnoj krivici i prvotnom grehu,
ravioje svoj sadrZaj, u potpunosti. ( rovatno
1e izraz krvoproliia koje
je prvobitni dovek podinio.
 F

3B) (139)

U mojoj knlizi Totem i tabu (1912 13) poku5ao sam, sledeii ,,,lr,,lrnr i ispravim or,u tvrdnju. Po mom gledi5tu, mora biti da
putokaze koje su dali Robertson Srnit (Smith), Etkinson
i, t,r r,bitni dovek likovao pored tela svog zaklanog neprijatelja
(Atkinson) i iarls Darvin (Charles Darwin), da odgonetnem
, r,r;, lrio rukovoden time da mu razdere mozak u traganju za
prirodu te prvobitne krivice i smatram da nam dana5njc ,r,{}n('tl(oll Livota. Ono Sto je oslobodilo dovekov istraZivadki
hri5iansko udenje omoguiava da je dokudimo. Ako je boZji ,irrlr rrrjc bila intelektualna zagonetka, ni svaka smrt, vei sukob
sin
bio primoran da zrtvuje svoj zivot da bi dovedanstvo osrobodio ,
' , , ;rrr1r pri smrli voljenih a ipak stranih i mrslcih osoba. Psiho-
od prvobitnog greha, ondaje po zakonu osvete, uzvraianja
istim 1,,,,r;rr 1c l.,ita prvi izianak ovog konflikta oseianja. iovek ne
zaisto, taj greh morao biti ubijanje, ubistvo. Ni5ta drugo ne bi r.:r' V iic da drLi smft na odstojanju, jer ju je iskusio u svom
moglo prizvati na Zrtvovanj e Ljvota za njegovo ispaiLnje. A ' rr
l,r
'lrr zir rnrlvim, no i
pored toga, nije spreman da to prizna, po5to
prvobitni greh je bio uvreda protiv Boga Oca, prvotitni ziodin
!!, rr.,/c cla sebe pojmi kao mfivog. Zato se upustio u kompro-
dovedanstva, pa je prvotni zlodin dovedanstva morao biti oceu- rrrr ,tkrpustio je i dinjenicu svoje sopstvene smrti, ali je osporio
bistvo, ubijanje prvobitnog oca primalne ljudske horde, dija je rl,r .rr:r znilii uni5tenje dok mu nijedan motiv nije naredivao da
upamiena slika kasnije preoblikovana u boZanstvo. i r1r.r ri c slnrt svog nepnjatelja. Pored 1e3a svojih voljenih izmi-
Sopstvena smrtje zaprvobitnog dovekabilajednako neza_
. .. lr,, ;e dLrhove i njegovo oseianje kivice se uz zadovoljstvo
misliva i nerealna kao Sto je i za svakog drugog 8oveka danas.
ti,,rn('!irlo sa tugom, delujuii tako da ovi novostvoreni duhovi
No kod njega je postojao jedan sludaj gde su se dva suprotna ..prr'.t:rnu zli demoni od kojih se treba plaiiti. Fizidke promene
stava prema smrti sudarila i medusobno sukobila; taj sludaj je L,;r' lr: Srrrt izazivala navele su ga da pojedinca podeli na telo i
postao vaLan i proizveo je dalekoseZne posledice. Oesio
se tad ,lrr',rr Lr podetku na nekoliko du5a. Na taj nadin, njegov tok
je prvobitni dovek video kako umire neko ko mu pripada _
nje_ rrrr:,li sc odvijao uporedo sa procesom raspadanja koji je nastao
go.va Lena, dete ili prijatelj
- koje je nesumnjivo voleo kao ito i . lrrr1, srnrti. Na temelju dugotrajnog seianja na mrtve doiao je
mi danas volimo na5e, jer ljubav ne moZe biti mlada od Zudnje ,1, t)rctpostavke o drugim oblicima postojanja i do ideje o Zivotu
za ubistvom. Kad je, u svom bolu, bio primoran da naudi
da l ,'tr sc nastavlja i posle primetne smrti.
svaki dovek lidno mora da umre, celo njegovo biie se pobunilo
ova docnija (zagrobna) postojanja su u podetku bila samo
protiv te dirg'enice; jer je svaki od tih voljlnih konadno je smrl okondala - tamna, bez sadti.aja
bio deo 1r ;rlilrrc egzistencije koju
nJ€govog sopstvenog voljenog sopstva. No, s druge strane,
i , rurlu cenjena sve do kasnijih vremena; ona jo5 uvek nose
takve su mu se smrti svidale, po5to je u svakoj osobi bilo
i ne5to !,,rrrl,;tcr jadnih privremenih pomagala. Podsetimo na odgovor
od stranca. Zakon ambivalencije oseianja, koji i danas vlada I ,,1r ( )diseju daje Ahilova duia:
na5im emocionalnim odnosima s onima koje volimo, sigumo je
imao mnogo 5iru vrednost u prvobitnim viemenima- Stigu,u
i ,,pre, dok bejaie iiv k'o bogu ti davasmo poitu
te smrti voljenih delovale kao neprijatelji i stranci kojl su u ,svi mi Argeici, a sad k'o vledar upravljai moino
nj emu pobudivali izvestan stupanj nepnj aielj skih
oseianj a. nad mrtvacima, zato ni na smrt ne ialiti nemoj !"
Filosofi su izjavili daje intelektualna zagonetka, kojuje za
.
njega predstavljala slika smrti, primorala prvobitnog doveka
'lako mu rekoh, a on mi odgovori odmah ovako:
da ,,Nemoj me teiiti zato ito umreh, Odiseiu diini,
razmi5lja, Sto je postalo polaziite svih spekulacrja. Smatram
da ia hih radije bio i sebar i sluiio drugom,
fi.losofi ovde misle previie filosof,ski i da premalo uzimaju
u koji svojega nema imania te iivi od mrake
obzir motive koji su bili primarno opcrativni. Stoga bih voreo
da nego li vladati mrtvimq svim ito ne vide,gtmce!"
 (141)
(140)

r,rrrr Nrrlavno, lako je pripisati to njihovom

sujeverju; divljak se
Ili na Hajneovu (Heine) snaZnu i gorku parodiju: No duhovi
qrr'. r\el( pla5i od osvetdubivih duhova zaklanog'
rdave
Der kleinste lebendige Philister ',,t,t,,,',,g neprijatelja nisu ni5ta drugo do izraz njegove
,, Zica
Zu Stuckert am Neckar ,,',1.,r ,t f,*"pt"hca; iza tog sujeverja .leZi skrivena
"g
, tr, 1.,.' scnziivnosti koju srno mi, ciuilizovani ljudi' izgubili'
Viel gliicklicher ist er je naia
da veruju da
Als ich, der Pelide, der tote Held, l'uboZne du5e, nema sumnje, koje Zele
dodira sa onim Sto je zlo i nisko' nece
Der Schattenfi)rst in der Untermelt." 1,,,',,,1,, ,lol.ko od svakog
i,,,,1,rrslili da iskoriste J* i
,uno pojaru 9.u..it neophodnosti
',,1,,,','., da su veoma
Tek kasnije su religije uspele da ovaj naknadni Zivot pred- ubistva izvuku zadovoljavajuii zakljudak
koji su u nas morali biti ugradeni' NaZalost'
,, ,,.ltieti impulsi
stave kao poZeljniji, istinski vredniji, i da Zivot koji se zavrlava ', Tako snaZna
smriu svedu samo na pripremu zanjega. Posle toga, izgledalo je ,,,.,1 ,,rgu**t je jo3 korisnSi za suprotno gledi5te'
jednako snaZnog impulsa'
dosledno da se Zivot pro5iri u pro5lost, da se obrazuje pojam .'.rlrr;rrut rnora biti ur*.l..nu protiv
ljudska du5a-ne
ranijih egzistencija, transmigracije du5a i reinkarnacije, sve to sa r.r,1,'',, potrebe da se zabranjuje ono lP "ltfot
iskljuduje' Veliki naglasak na zabrani 'J'ie
ciljem da se smrt li5i znadaja koji ima kao zavr5etak Zivota. Tako , 1,. ,,",, se automatski
i-z beskonadnog niza gene-
se poricanje smrti, koje smo ovde opisali kao ,,konvencionalan ,,tu1't* sigurno pokazuje da potidemo-
,.',11, , .,nT.u, t oli ,u u svojoj^krvi
imali Zudnjy da ubiju' kao 5to to
kultumi stav", veoma rano zadelo. jadinu i
,,rr,lrrrro i mi Etidka stremljenja dovedanstva, diju
danas.
Pored mrtvog tela voljenog nisu nastali samo psihologija,
.,urr'li tte treba potpuno potce;jiv;ti, bila su tltd:T^:I":]
verovanje u besmrtnost i snaZan izvor dovekovog oseianja kri-
naZalost u ogranlOenoJ
vice, vei i najranije etidke zapovesti. Prva inajvaLn1azabrana l1',|*lic istorije; otada su ona postala,mada
,,,,',i. nasledno svojstvo savremenih ljudi'
produZene savesti je glasila ,,Ne ubij!" Stedena je u odnosu sa
se nesvesnom
mftvima koji su bili voljeni, kao reakcija na zadovoljstvo mr- Ostavimo saia prvobitnog doveka i vratimo
Zivotu' Ovde potpuno zavlslmo
Znjom skivenom iza njihovog i,aljenja, a postepeno se pro5irila rr rurictt.t sopstvenom du5evnom
metoda istraZivanja' jedinog koji doseZe do
na strance koji nisu bili voljeni i konadno na neprijatelje. ,,,1 g,rihoanalitidkog
r;rl,vrlr dubina. Pitamo se: kakav
je stav naSeg nesvesnog prema
Ovo konadno pro5irenje zapovesti ne nalazi se vi5e'u kakav je bio i u
iskustvu kulturnog doveka. Kad besna bitka sada5njeg rata bude ',rrrrli'? Odgovor mora biti: tadno takav -prvo'-
lrrtrrog doveka. U tom pogledu, kao i u
mnogim drugim' dovek
odludena, svaki od pobedonosnih boraca ie se radosno vratiti
bpstaje nepromenjen u naSem nesvesnom
kuii svojoj Zeni i deci, neusporen i neometan mislima na nepri- l,rrrrstirrijskih vremena
sopstvenu smrt' vrcc
jatelja kojeg je ubijao u borbi izbliza ili iz dalekometnih oruZja. l'rt'nra tome, na5e nesvesno ne veruje u naSu
',"1r,,..S. fuo da je besmrtno' OnoSto lenazvano "nesvesno"
-
Vredno je pomenuti da primitivne rase, koje jo5 postoje u svetu
,r,,1,tr.tbl.;i slojevi na5ih du5a, sadinjeni
od nagonskih impulsa -
i nesumnjivo su prvobitnom doveku bliZe od nas, u ovom pogle- u njemu pro-
du razlidito deluju, ilije tako bilo dok nisu do5le pod uticaj na5e il(. zna nista o negativnom, ni o poricanju;
ono ne t\a..t?
kulture. Divljaci - Australijanci, BuSmani, stanovnici Ognjene trvrcinosti postoje iitovremeno' Iztograzloga
sadrZaj'
Zemlje - daleko su od toga da budu ubice bez griZe savesti. Kad ';opstvenu smrt ier tome moZe dati iamo negativan
verovanju u
se pobednidki vrate sa ratne staze, oni neie kroditi nogom u \toslr u nama nema nidega nagonskog Sto odgovara
temelji juna-
svoje selo niti ie dodimuti svoje Zene sve dok u desto te5kim i ,,,,,i. U tome moZe biti ilajnalunaStva. Racionalni
nai sopstveni Zivot ne
iscrpljujuiim mukama ne budu oka.jali ubistva koja su podinili u '.tr ir podivaju na prosudivanju po kome
 (142) (143)

moZe biti tako dragocen kao ito su izvesna apstraktna

i op5ta { rir{l.r l(' uuresno istaii da su i mnogi mislioci na koje psihoana-
dobra..Medutim, po mom glediitu, jo5 je deice nagonsko
i impul_ ir r urlt' rilogla uticati sasvim odredeno optuZili naie ncizredene
sivrio juna5fvo koje ne zna za takie ,ezlog i prizire ,iir,lr rr Sf)r'cnnosti da se, ne mafeii zazabranu ubistva, otarasi-
opurnort u
duhu Ancengruberovog (Anzengruber) Stainttlpfemansa
(Stein _ i!i, ' .\ ( l'ir ito stoji na na5em putu. Od mnogih ovakvih primera
klopferhans): ,,Nijta ni se ne moZe desiti,,. iti put,
oni razlo)i koji !i rl'r.r{) slun onaj najslavniji:
sluZe samo zato da odstrane oklevanja koja bi
mogla da zadrLe ji_ ll (\it'i GoriouBalzak aludira na jedan pasus u delimaZ.
nadku reakciju koja odgovara nesvesnom.
S druge strane, strah od ' l,t rlr,rir. gde taj autor pita ditaoca 3ta bi on uradio kad bi - ne
smrli, koji nama desto gospodari a da to i
sekundamo i obidno proistrce iz oseianja kivice.
ne znamo, ne5to jc ir rg,r1:,t;1j11gi Pariz i naravno, bez moguinosti da bude otkriven -
t!r, (Lr distim dinom volje ubije, uz veliku lidnu korist, nekog
'r':ro
Inade, priznalemo smrt za strance i za neprijatelje
.
isporudujemo jednako spremno i bez oklevanju
i njoj ih i ri( )r, nliuldarina u Pekingu. Ruso podrazumeva da ne bi mnogo
f.uo Sto tol. ,ri.r r. ,/ir Zivot tog dostojanstvenlka. ,,Tuer son mandarin" je
dinio i prvobitni dovek. Tadno je da i ovde postoji razlikakoja
1,', ,l,ql;1 poslovidna redenica, zbog te tajne spremnosti, prisutne i
ie biti proglaiena zaodsudnu kad se radi o ,.ulnorn zivotu.
Naie I ,,,1 :,:rvrcmenog doveka.
nesvesno ne vrSi ubrjanje; ono samo mtsli na
njega i Zeli ga. No l'ostoji izvestan broj cinidnih Sala i anegdota koje otkriva-
pogreino bi bilo poeuno potceniti oou ps;liEku realiost u 1, r r', I r r lcinju kakve su, na primer, redi
pripisane jednom muZu:
njenom poredenju sa dinjenidnom realnoidu. Ona je
dovoljno \ Lo rrcko od nas dvoje umre, ja iu se preseliti u Pariz". Takve
znatajnaivaina. U na5im nesvesnim impulsima , ru( nc iale ne bi bile moguie ako ne bi sadrZale nepriznatu
se wakog dana
i dasa oslobadamo od svakog ko nam sioji na putu, svakog r trrrrr koja bi bila nedopustiva kad bi se iskazala ozbiljno i bez
ko
nas.je uvredio ili povredio. Izraz,,Neka ga davo
nosi!,,,"koji t,r( rrlcnja. U Sali -to je dobro poznato moZe se reii i istina.
ljudi tako desto izgovaraju u ialjivom UesJi
toli u stvari znadr I sto kao i kod prvobitnog doveka, tako i za na5e nesvesno,
ga smfi nosil", u naiem nesvesnom je ozbiljna
,,N9ka i snaZna I'r,slo jedan sludaj u kojem se sudaraju i sukobljavaju suprot-
ji
ieljaza smriu Odista, na5e nesvesno ie ubiti za sitnicu; poput .t:rvlicni stavovi prema smrti, prvi koji je prihvataju kao uni-
starog Atinskog Drakonovog zakonika, ono
osim smrti ne ini za ,icrric Zivota i drugi koji je poridu kao nerealnu. Ovaj sludaj je
drugu kaznu za zlotin.I u tome ima izvesne doslednosti, jer
je r:,lr kao u prvobitnom razdoblju: smrt, ili opasnost od smrti ne-
svaka povreda na5eg svemoinog i autokratskog
ega it osnovi l,oril koga volimo, roditelja ili supruZnika, brata ili sestre, dete-
t'rimen laese majestat is.
t:r ili mftvog prijatelja. Ti voljeni su, s jedne strane, unutra5nji
Tako smo i mi sami, kad nas procenjuju po impulsima
1r,rscd, sastojci naieg sopstvenog ega; no, s druge strane. oni su
na5ih nesvesnih Zelja, kao i prvobitni ljuOi, banda
ubica. Sre_ ,lt'linridno stranci, dak i neprijatelji.Izuzimajuii mali broj situ-
iom, sve te Zelje nemaju moi koja im je pripisivana u prvobit- ,rr ijl, i uz na5e najneZnije i najprisnije ljubavne odnose prianja
nim vremenima; u unakrsnoj pui;Ui uzajamnih kletvi rrt'lii mali deo neprijateljstva koje moZe da pobudi nesvesnu Ze-
dovedanstvo bi odavno propalo, ,, oitui. i najbolji i najmudriji llrr za smrti. No ovaj konflikt, nastao zbog ambivalencije, sada
mu5karci i najljupkije i najdestitrje Zene.
rrc clovodi, kao nekada, do udenja o du5i i o etici, vei do neu-
Psihoanaliza sa takvim tvrdnjama po pravilu
nailazj na rtrzc, 5to nam takode pruLa i dubok uvid u noffnalan du5evni
nevericu medu laicima. Oni te tvrdnje odbiculu
kao klevete koje zivot. Lekari koji se bave ledenjem psihoanalizom desto su imali
na5e svesno iskustvo opovrgava i spr.etno previdaju
i najslabije ;rtrsla sa simptomima preneZne brige za dobro srodnika ili sa
naznake putem kojih je nesvesno sprerlno da
se otkije svesii. potpuno neosnovanim samoprekorevanjem posle smrti neke vo-
 (145\
(144)
je'
Podnositi 2ivot' stvarno
ljene osobe. Proudavanje takvih pojava nrje im ostavilo nikakvu
' r' r,l)('l
,;l;;;';;;
iini Zivot podno3tjivijim'
zi"it' bica' tluzrla postaje bezvredna
ako nam
sumnju u pogledu opsega i vaZnosti nesvesnih Lella za smriu. ;,,':', '"ir'
Laici oseiaju izuzetno zgraianje pred moguino5iu takvih
osecanja i tu odvratnost smatraju opravdanom osnovom za svo.jc
- na sraru izreku: Si
"' "" ljil,il'.,iro vis pacem, paru bellum. Lko

neverovanje u tvrdnje psihoanalize. Mislim da u tome greSc, r"; rlrr sacuva3 mir, naoruZaj se
zatat'
1,rr vis
da se to izmeni ovako: Si
f

Nema namere i ne radi se odista o nikakvom omalovaZavanju llrltt bi u skladu u"ttnot

'
irorti*' *onoie5 da podnosiS Zivot' pripremi
se
na5eg ljubavnog Zivota. Odistaje strano na5oj inteligenciji i na5im ,',,,,,,",i,,i,:u^
i
oseianjima da tako spajamo ljubav mrZnju; no Priroda jc, : t .llllt.
koristeii taj par suprotnosti, udesila da ljubav odrZi uvek budnonr it
P r ev eo Zarko M ar tinov
i sveZom, kao da time hoie da je saduva od mrZnje koja vreba iza
nje. MoZe se reii da najlep5e cveie na5e ljubavi dugujemo reak-
ciji protiv neprijateljskih impulsa koje oseiamo u nama.
Da saZmemo: na5em nesvesnom je ideja smrti isto tako
nedostupna kao Sto je i ubiladki sklona prema strancima, iskr
kao Sto je podeljena (to jest, ambivalentna) prema onima kojc
volimo, jednako kao Sto je to bilo i kod prvobitnog doveka. No,
koliko smo od tog prvobitnog stanja odmakli u na5em konven-
cionalnom i kulturnom stalu prema smrti!
Lako je videti kako se rat sudara s ovom dihotomrjom. On
nas odvaja od kasnijih naslaga civilizacije i u svakom od nas
ogoljava prvobitnog doveka. Primorava nas dajoljednom bude-
mo junaci koji ne mogu da veruju u svoju sopstvenu smrt; Zi-
goie strance kao neprijatelje, dija se smrt Zeli ili je treba naneti;
kanje nam da se oglu5imo o smrt onih koje volimo. No rat se
ne moZe ukinuti; sve dok su uslovi egzistencije u raznim naro-
dima razliditi a njihova nzajamna odbojnost tako silovita,
moraie da bude ratova. Stoga se javlja pitanje: da li mi treba da
popustimo i da se prilagodimo ratu? Zar ne treba da priznamo da
u naSem kulturnom stavu prema ratu jo5 jednom Zivimo psiho-
lo5ki iznad na5ih sredstavai zar ne heba da se vratimo i prihva-
timo istinu? Zar ne bi bilo bolje da u realnosti i u na5im misli-
ma smrti damo mesto koje joj pripada, i da malo vi5e istaknemo
nai nesvesni stav prema smrti koji smo dosad tako paZljivo
potiskivali? Ovo bi moglo izgledati kao mali napredak ka
nekom postignuiu, alije u izvesnom pogledu pre korak nazad-
regresija; no to ima prednost Sto istinLr vi5e uzima u obzir i Sto
 PRISILNE RADNJE I
RELIGIJSKI OBREDI

l{,1,,,"r., nisam prvi koji je uodio slidnost izmedu takozvanih

I'rr.,rlrrilr radnji neurotidara i postupaka kojima vemik tzraLava
.i\olil poboznost. Termin ,,rifual" jemdi mi za orlo dime se
,l.l';1711js neke od tih prisilnih radnji. iini mi se, medutim, da
prrrrrt'rrrrta slidnost nije samo povr5na, tako da bismo se mogli
,,tlv:riiti da uvidom u nastanak neurotskog rituala, pomoiu
rrr;rl()fi.ic, izvudemo zakljudke o du5evnim procesima reli-
l,rr|//lrog Livota,
l.iudi koji izvode prisilne radnje ili rituale, kao i osobe ko-
1,' prrlc od prisilnih misli, prisilnih predstava, prisilnih impulsa i
',lrt'rro. spadaju u posebnu klinidku gupu za diju se afekciju
rr,rlricliio termin,,prisilna neuroza".rAli ne bi trebalo da se o
l';r rrlitcru te bolesti zakljuduje iz njenog imena, jer, strogo uzev,
rlrrrlirrcije patoloike psihidke pojave imaju isto pravo na tako-
,,r;rni ,,prisilni karakter". Zasada se umesto definicijom mora-
nro zldovoljiti podrobnim opisom tih stanja, jer do sada nam
rrrlt' poilo za rukom da pokaZemo su5tinsku karakteristiku prisil-
rrrlr rrcuroza, koja verovatno leZi u njihovom korenu, a dije po-
',to jrrrr.jc
- tako nam se bar dini- ipak oseiamo u svim njihovim
rrrruriI'cstacijama.
Neurotski ritual sadinjavajt razne sitnice, dodaci, ogra-
rrrtt'rria, sredivanja, koji se u nekim svakodnermim aktirnostima
rzr txlc na uvek isti ili metodidno menjan nadin. Te aktivnosti osta-
rl;rrjrr na nas utisak kao da je red o pukim,,formalnostima", one
rlrrrr izgledaju potpuno besmislene. Drugadije ne izgledaju ni
I'trlesrriku, a on ipak nije u stanju da ih se odrekne,jer svako zane-

'Up. Ltiwenfeld, Die psychische Zwangserschei rrungen, 1904.

 €
-
(148) (14e)

rnarivanje rinala kulnjava se nepodnoiljivim strahom, koji ga
prisiljava da odmah uradi ono Sto je propustio da udini. Isto tako,
trivijalni kao i same ritualne radnje jesu povodi i aktivnosti kojima
se ritual ulepiava, oteLava, a i stalno odgada, na primer: obladenjc
i skidanje, odlaZenje u kevet, zadovoljavanje telesnih potreba.
Izvodenje nekog rituala moZe da se opi5e kao praienje niza
nepisanih pravila; na primer, kada je red o ritualu odlaska na spa-
vanje: stolica mora da stoji na odredenom mestu pored keveta,
odeia da bude na njoj sloZena po odredenom redu, iebe da budc
I ;rko je videti u demu se sastoji slidnost izrncdu ncurot-
t,,,, rrlrrllrt ireligijskih obreda; ona se ogledau strahu od griZe
i,, ,lr posle njihovog prenebregavanja, u potpunoj odvojenosti
,,,1 .rrlr tlrugih aktivnosti (zabrana smetanja) iu
savesnosti s
L,l{,nr sc izride pojedinosti. Ali, odigledne su i razlike, od kojih
,,, 1',.' llko drastlfne da se mogu uporediti sa svetogrdem:
veca
',
r r.il()\'rsllost neurotskih rituala nasuprot stereotipnosti obreda
javnosti i
r,r,,lrt\ l, ielobitije itd.), njihova privatnost nasuprot
,rlr.rnr)sti religr.yskih obreda; a takva je, pre svega, sledeia raz-

udenuto u dnu kreveta, dar5av da bude zategnut,jastuci da imaju lrl ,r r.rlrricc ,.ligijtLilt obreda pune su smisla i shvataju se sim-
odredeni raspored, a telo da bude u odredenom poloZaju - i tek tadil l,,,lr, rro. dok sitnice neurotskih rituala izgledaju smeino i besmi-
moZe da se utone u san. U lak5im sludajevima ritual izgleda samo ,li rr. U tom pogledu prisilna neuroza deluje kao tragikomidna
ta najveia razlika izmedu
kao preterivanje u uobidajenoj i opravdanoj urednosti. Medutinr, ;,,'r,,rlr;r priuuin. religije. Medutim,
posebna savesnost s kojorn se ritual izvodi i strah ako se on zane- religijskog rituala nestaje dim se pomoiu psiho-
i
',,,,,,'trl.,rg prisi lne radnj e'' U
mari daju ntualu karakter,,svete radnje". Bilo kakvo osujeienje tc r',. I t i' kol straZivadke tehnike podnu shvatati
r r i

,,svete radnje" te5ko se podnosi, a prisusfvo drugih osoba tokorn l,rr PloccSU privid da su prisilne radnje smeine i besmislene
iScezava i obja5njava se otkud im takav izgled' Uvida
njenog izvodenja gotovo nikad ne dolazi u obzir. 1,,,t1,r'rtto
',,
,1lr *,, prisilne radnie, beztzuzelka, i u svim svojim pojedi-
Sve aktivnosti mogu da postanu prisilne radnje u Sirenr
smislu ako se ukrase malim dodacima ili ako se ritmizuju patza- r',r,lrnl, pune smisla, ia sluZe znadajnim interesima lidnosti i da
ma iponavljanjima. Ne moie se odekivati da se jasno razdvojc ,.'r,rzrrvuiLr kako trajne doZivljaje tako i oseianjimaproZete misli
,,ritual" i,,prisilne radnje". Prisilna radnja obidno proistide iz ri- ,, t,ru tltizivljajima. To se desava na dva nadina: ili neposrednim
t:uala.Uz prisilne radnje i ritual, sadrZaj bolesti dine zabrane i ,lr ;rnbolidnim predstavljanjem, tako da se mogu tumaditi ili
spredavanja (abuhje), koji samo nastavljaju posao prisilnih rad- r ,torijski ili simbolidno.
nji, jer bolesniku neke stvari uop5te nisu dozvoljene, a druge su Moram ovde da navedem nekoliko primera kako bih obja-
dozvoljenejedino ako se drZi propisanog rituala. ',nr() ntalopreda5nje opaske. Ko je upoznat s rezultatima psiho-
iudno je Sto se prisila i zabrane (ne5to mora da se uradi, a rrr;rlrlickog istraZivanja psihoneuroza nece se iznenaditi kada
drugo ne sme da se uradi) isprva odnose samo na solitame aktiv- ,rqt' tla ,. ono 3to se izraZava u prisilnim radnjama ili neurot-
nosti ljudi, dok ostavljaju netaknute njihove druStvene aktivno- ,l,,rrr ritualu izvodi iz bolesnikovih najintimnijih, mahom sek-
sti, tako da takvi bolesnici mogu godinama svoju muku da sma- '""""1,1?'#?Juo.;r.u,
traju privatnom stvari i da je kriju od drugih. Takode, mnogo koju sam poznavao' imala je obidaj da
vi5e ljudi pati od takvih oblika prisilne neuroze nego 5to je po- 1,,'slc pranja nekoliko puta zamahne lavorom' Zna&nje tog ritu-
znato lekarima. Zatim, mnogim bolesnicima prikrivanje njihove ,'t,' rr,riazilo se u poslovici: Ne prosipaj prljavu vodu pre nego Sto
muke olak5ava okolnost da su oni i tc kako u stanju da tokom l,rrtlc! imao distu. Radnja je znadila opomenu njenoj sestri, koju
jednoga dela dana ispunjavaju svojc druStvene obaveze nakon
Sto su nekoliko dasova posvetili svo.iirn ta.jnirl aktivnostima u U-pFreud, Samnlung kleiner Schrifien zur Neurosenlelte' Wien' 1906
r rr, ec izdanje 1920).
meluzinskol pol'ucenosti.
 (1s 1)
(1s0)
joj je
je veoma volela, da se ne rastaje od svog omraZenog muZa dok ,rr,,t dok je boravila u banji svidela yaLnia koju
sc -
da li je ta
ne nade boljeg doveka. ,'i,,r,u,',, neki gospodin, ali je ipak bila u nedoumici
pa ga je zamo-
b) Jedna Zena, kojaje Zivela odvojeno od muZa, oseialajc |irlnll iskrenu.-l.dnogu dana nije imala sitnine j: to uradio' kovani-
prisilu da ostavlja najbolje od onog 5to je jela; na primeq od i,1,, ,i,, i,,i usitni kovanicu od peikrunu' 9n
',trrviti'u dZep i galantno reiao da se od te kovanice nikad ne-
komada pedenog mesa samo bi malo Strpnula. To odricanjc , rr
r' r;rs(ali zato Stole pro5la kroz njene ruke' Prilikom
njihovih
objasnio sam datumom njegovog nastanka. Onoje podelo onoga r
u da zatraLi da j oj pokaZe
dana kada viSe nije htela da ima seksualne odnose s muZem, kl ! ;r', i i lt susreta eesto le bila u isku5enj
rr r

predu-
jest, kada se odrekla onog Sto je najbolje. ,,rrrr li.ovanicu kako bi se uverila u iskenost njegove
c) Ta ista pacijentkinja mogla je da sedi samo na odredeno.j ,r, tl1rvusti. Ali to nije udinila jer je imala dobar
razlog - kova-
jedna od druge.
rrrt r. rsto nominalne vrednosti ne razlikuju
se
stolici, i bilojoj je teiko da s nje ustane. U vezi s odredenim po-
jedinostima njenog bradnog Zivota stolica je za nju simbolizo- l''l, rltrtrttrica je, dakle, ostala; ona je izazvalaprisilu da zapisuje
svake ntvdanice, kojim se oni razlikuje od
ostalih novdani-
vala njenog muZa, kojem je bila verna. Objainjenje svoje prisilc l,r
'|t
na5laje u redenici: ,,Tako je teiko odvojiti se od nedeg (stolicc , ;r s rs(ol11 nominalnom vredno3cu'
ili muia) na demu se jednom sedelo". ovih nekoliko primera, izdvojenih iz moga bogatog
r,,l rrstva, treba samo da ilustruju tvrdnju
da u prisilnim radnja-
d) Neko vreme ona je imala obidaj da ponavlja vrlo upad-
rlr;r svc i*u svoj smisao i da ie moZe tumaditi' Isto vaLi i za
ljivu i besmislenu prisilnu radnju. Iz svoje sobe otrdala bi u dru-
gu, gde je na sredini stajao sto sa stolnjakom; stolnjak bi 1,, ,, i ,ituul, ,utf Sto bi njegovo dokazivanje iziskivalo podrob-
i . irlaganle. Ja, medutinr, uvidam koliko se u obja5njenjima
namestila na odreden nadin, izgrdila sluZavku, koja je morala da f

pride stolu, a zatim je otpustila narediv5i joj bilo 5ta. Tokom mi, naizgled, udaljavamo od kuga misli svoj-
i,"tii"ih"uOn:i
svojih nastojanja da objasni tu prisilu setila se daje najednom
,,tve nilt religiji.
mestu stolnjak imao mrlju i da ga je svaki put tako name5tala da .lcdna=odkarakteristikabolestijestedaseosobakojapati
je sluZavka morala mrlju da vidi. Cela ta scena bila je reproduk- ,',1 prisile pokorava prisili a da ne razume njeno znadenje - ili
psihoanalitidkoj
cijajednog doZivljaja iz njenog braka, doZivljaja s kojim se.ka- lr.rr nicno osnovno znadenje. Tek zahvaljujuii
r,'rirpi'ii takva osoba postaje svesna smisla prisilne radnje' a na
snije suodila kao s problemom. U prvoj bradnoj noii njen muZ
i
je imao neobidnu nezgodu. Bio je impotentan, ,,vi5e puta t,r1 rradin i motiva toji dovode do takve..radnje' Tu vaZnu
tokom noii jurio je iz svoje u njenu sobu" da bi ponovo poku- , ,,i.ni.u iznosimo tako Sto kaiemo da prisilna radnja sluZi da
novo
5ao. Ujutro je rekao da ga je sramota od sobarice koja ce name- ,r,,,ri nesvesne motive i predstave' Tu, izgleda' nalazimo
imati na
Stati krevet, pa je zato uzeo bodicu s crvenim mastilom i njen ,,,irir''puni. od religijskog obreda; t91u1o, medutim'
,,,rr,' dinlini.u da, Lao po nekom pravilu, i
poboZan dovek izvo-
sadrlaj prosuo na dariav, ali tako nespretno da se mrlja napra-
,lr rcligijski obred ne pitajuii o njegovom znadenju' dok
vila na vrlo neprikladnom mestu. Svojom prisilnom radnjonr
ona je, dakle, ponavljala ono Sto se dogodilo prve bradne noii. i istraZivad mogu da budu upoznati s nlegovtm smt-
','.itenlk je
,,Sto i krevet" dine zajedno brak.
,,[rm, koji obidno simbolidan' Ali, vernicima su nepoznatt
rrlrtivi koji"ih nagone na religijski obred ili ih u njihovoj
svesti
e) Ista ta pacijentkinja imala je obidaj da zapi5e broj svake
novdanice pre nego Sto se s njom rastane. Ta prisila, takode, zlnrenjuju drugi motivi.
neka
mogla se istorijski objasniti. U vreme kada je jo5 nameravala da e.nutitoti prisilnih radnji vei nam ie omoguiena
uvida u njiirove uzroke iu mreZu motiva koji
su zanjih
napusti muZa ako nade drugog, povcrenja dostojnijeg doveka, 'rsta
 =

(t s2) (153)

se iziskuju novi psihidki napori cla

bi se odr-
bitni. MoZe se reii da se dovek kojeg mude prisile i zabrane !,,,llrll()nt; slalno
' rl r r,r\ notcZa s neprekidnim navaljivanjern nagona' Na taj
na-
pona5a kao da njime vlada svest o krit,ici, svest o kojoj, rnedu-
tim, ni5ta ne zna, nesvesna svest o krivrci, dakle, kako se ona ,,r' rrturrlnc iprisilne radnje nastaju delimidno radi odbrane od
moranazvati uprkos odiglednoj kontradikcrji u znadenju tih redi. ' ! rr ,r'rr1rt. a delimidno tuOi'uSti" oO odekivane.nesrece' Cini se
,ir ., ,t'l,tc mere protiv isku5enja ubrzo
postaju nedelotvorne;
Ta svest o krivici potide od izvesnih ranih psihidkih procesa, ali
stalno oZivljava zahvaljujuci iskuienju koje se obnavlja kad god i ,il.r rir sccnu stupaju zabtane,.ltt ont treba da na odstojanju
zabrane
se za to ukaZe prilika; s druge strane, ona izaz:a strepnju r, , ,rtrnciie koje'navode na isku5enje' Kao 3to vidimo'
odekivanja (koja uvek vreba priliku da se pojavi) ili je uzrok ,i,r! nluitr prisiine radnje isto onako kao Sto fobija sluZi da
't,irt.ridni zbir
odekivanju nesreie, koje je pojrnom kaLnjavatja povezano s 1,,,, , napad. S Ot't'gt strane, ritual ,predstavlja
kojima se dopu3ta nesto Sto jo5 nije sasvim
zabra-
unutarnjim opaZanjern isku5enja. Na podetku obrazovanja ritu- ,i l,,r r ltod
seksualnog
ala bolesnik je joi svestan da mora uraditi ovo ili ono, inade ie ,,1, ,,,', l,rti kao Sto vendanje u crkvi znadi dopu5tanje
se dogoditi nesreia i, kao po pravilu, priroda odekivane nesrece r,l,,roli5{vi1, koje je, inide, greh' U prir-odi prisilne neuroze'
jesle i da ispoljavanja prisilne neu-
dopire mu takode do svesti. Uvek dokaziva veza izmedu povo- L,, r s'i5 slidnii afekcija,
uslov
da koji izaziva strepnju odekivanja, i sadrZaja kojim ta strepnja ,,,,, ttrptonli, ukljuduluii i prisilne radnje) ispunjavaju
( sr

preti, bolesniku je vei nedokudiva. Tako rirual podinje kao I,,,u1,r,,nrisa izmedu suprotstavljanja. du3evnih
moii' Ona'

,t li , rrvck reprodukuju ne5to od zadovoljstva

koje treba da
odbrambeni ili bezbednosni din, kao za5titna mera.
'l ne manje nego instancij.ama
Svesti o kivici, svesti koja je svojstvena prisilnim neu- 1,,,,..'. .lttZe potisnutom nagonu
r',,1, ,'. potiskuju. I zaista, kako bolest nap-reduje' radnje koje su
rotidarima, odgovara tvrdenje poboZnih ljudi da znaju da su u
se sve vi5e
du5i veliki gre5nici; vrednost odbrambenih i za5titnih mera ima- , 1,,r,, ,igluunom sluZile kao odbrana pribliZavaju
u de-
ju, izgleda, religrjski rituali (molitve, invokacije itd.) kojima oni akcijama kroz koje se nagon ispoljavao
u.,.r ,,,1r,'r,,1.nim
podinju svaku aktivnost u toku dana, a pogotovo svaki neobidan lilll',lVtl.
poduhvat. Ncito slidno tome moglo bi da se nade
i u oblasti reli-
temelji na
Dublji uvid u mehanizam prinudne neuroze stide se ako se ,,rr)/n()q iivota: struktura r.ttglt takode.s.e, izgleda'
nagonskif,-impulsa- ili n.a odricaniu od tlh
uzrle u obzir primami dinrlac, koji je njena osnova: to'je uvek ,, 'l,,1,rrrlu izvesnih
seksualne kom-
potiskivanje nagonskog impulsa (komponente seksualnog nago- ,',,1,,,1r,,,'ali to nisu, t ao'tod neuroze' iskljudivo
vei sebidni, druStveno Stetni nagoni' koji'
pored osta-
na) koji je u samoj konstitucrji osobe i koji se ispoljavao neka- ,,,,,,,
',,., kivici
da u njenom detinjstvu, ali je kasnije suzbijen. Tokom potiski- ,,,,, uLiceSie nisu bez seksualnog elementa' Svest o
od
vanja nagona stvara se posebna, prema ciljevima tog nagona , .t,,1 ,talnog isku3enja i strepnju odekivanja kao strepnju
u neurozl'
usmerena savesnost, ali ta psihidka reakciona formacija nije bez- li,,z;c l<azne*poznajemo zaista duZe u religiji nego
a moZda zbog
bedna jer je stalno ugrolava nagon koji vreba u nesvesnom. r r, ,r,t,r, ,t og prlOoiutih seksualnih komponenata'
,,1',lrh svojstava nagond, njihovo suzbuan1e s.e i u religioznom
Uticaj potisnutog nagona oseia se kao isku5enje; pri procesu
nema kraja'
samog potiskivanja nastaje strepnja, s kojom se izlazi na kraj ,r.,t,' pokazuj. t uo n.douoljno i kao ne5toiemu
kod poboznog
ako se u vidu strepnje odekivanja usmeri prema buduinosti. l",r|)rilra ponounu padanja u greh dak su desia
vrsti reli-
ka nego kod neurotida'a, i ona daju
povoda novoj
Proces potiskrvanja koji dovodi do prisilne neuroze moZe da se r rr rt
,,,,,2ilih aktivnosti - red je o pokajnidkirn radnjama, dijije pan-
opiSe kao nepotpuno izvedeni proces koji sve vi5e preti da se
zavrii neuspehom. Zato on moZc cla sc uporedi s nerazreiivinr , l,rrr ptisilna neuroza'
 (1,s4) (15s)

Osobenu i degradirajuiu crtu prisilne neuroze videli smo u
dinjenici da se ritual nadovezuje na beznadajne svakodnevnc
aktivnosti i da se ispoljava u sme5nim propisima i ogranidenjima
koji se odnose na te aktivnosti. Ta dudna crta u oblikovanju slikc
bolesti shvata se tek onda kad se spozna da duSevnim procesima
u prisilnoj neurozi vlada mehanizam psihidkog pomeranja,ko.ii
sam otkio najpre u obrazovanju snova.' Na osnoru nekoliko na-
vedenih primera prisilnih radnji vei je jasno kako se pomeranjem
i
s nedeg stvarnog znatajnog na ne5to Sto je beznadajno i Sto
zamenjuje to sfvamo i znatajno, na primeE s muZa na stolicu, ka-
ko se, dakle, takvim pomeranjem ostvaruju simbolika tih radnji i
l'r.1tt'csivno odricanje od konstitucionalnih nagona' dije
,,1,'',,lqrrvitnje moZe egu da pruZi neposredno zadovoljstvo'
, rrrr ',t rlil ic jedna od osnova dovekovog kulturnog razvoJa'
t,,1,,',rr ,lclom taj nagon potiskuju religije tako Sto teraju poje-
.lrrr, ,r r[r zadovoljavanje svojih nagona Zftvuje boZanstvu'
n.r r'lrr ic ntoja", LaZe bospod. Misli se da se u razvoju starih
,,1,r,'1,, rrtole otttlti da je mnogo toga dega se odrekao kao
,,, , , 1' 1''cittog dovek ustupio bogu i da
je jo3 bilo dopuSteno u
,,,', je prepu5tanje toga boZanstl'u bio nadin na
1,,,,,,,,, tak-o da
t,,1r ',,' i:ovck oslobadio idavih, druStveno Stetnih nagona'
Nije
r,,r,,r rrirrritlo sludajno 3to su se sve ljudske osobine, zajedno sa

detalji njihovog izvodenja. Ta sklonost pomeranja jeste ono Sto l,rlt lnnu proistetlim iz njih, slobodno pripisivale starim
sve vi3e menja sliku simptoma bolesti i Sto, najzad, dovodi do 1,1r1,, rv rnl, i n.,ou nikakve prttivrednosti
u tome 5to je ipak bilo
toga da se ono Sto je naizgled najbeznahjtije pretvara u ne5to Skr ,1,,.'\ollr:llo da se sopstvena nedela opravdavaju boZjim
je najznadajnije i najhitnije. Ne moZe se osporiti da u oblasti Il llll('l()lll.
religije postoji slidna sklonost ka pomeranju psihidke vrednosti, i
to u istom smislu, tako da beznadajni rituali postepeno postaju Preveo Boiidar Zec
su5tina religijskih obreda i zamenjuju idejni sadrZaj tih obreda.
Zato se religije, s vremena na vreme, reformi5u; cilj tih reformi
jeste da se uspostavi izvomi odnos vrednosti.
Kompromisni karakter prisilnih radnji kao neurotskih
simptoma najmanje se jasno prepoznaje u odgovarajuiim reli-
gijskim obredima. Ali, i tu iemo videti tu crtu neuroze ako se
prisetimo kako se desto sve radnje koje religija zabratjuje -
izrazi nagona koje religija suzbija kako se desto, dakle, sve te
radnje izvode u ime i, navodno, u korist religije.
Imajuii u vidu ta podudaranja i te analogije, mogli bismo
se odvaZiti da prisilnu neurozu shvatimo kao patolo5ki pandan
religijskoj formaciji, da fu neurozu oznadimo kao individualnu
religioznost, a religiju kao univerzalnu prisilnu neurozu.
Su5tinsko podudaranje sastojalo bi se u fundamentalnom odri-
canju od zadovoljavanja konstitucionalno datih nagona, a glav-
na razllka - u prirodi tih nagona, koji su kod neuroze iskljudivo
seksualnog, a kod religije egoistidkog porekla.

'Up. fr.ud, Die Traumdeutung. 1900.

 TOTEM I TABU

NIiKE PODUDARNOSTI U DUSE'fNOM ZIVOTU

DIVLJAKA I NEUROTIiARA

Sl, ,l,','c cctiri rasprave objavljene pod pod naslovom ove knjige u
;,r r rrrr lrnrjcvima dasopisa Imago, koji sam izdavao, predstavljaju
rrr' r; lrr yi pokuSaj primene glediSta i rentltata psihoanalize na ne-
r,r.';,r';n jcnc probleme psihologije naroda. S jedne strane, ove ra-
.;'r,rvt' plcdstavljaju metodsku antitezu velikom delu V. Vunta (W.
\\rrrrrll), koli u iste svrhe koristi stavove i metodiku neanalitidke
1r',rlrokrgijc, a s druge, radovima ciri5ke psihoanalitidke Skole, koja
,' . r,rl)rluto, trudi da probleme individualne psihologije re5i kori-
',' r'nl('nr materijala psihologije naroda.' Rado prihvatam da sa obe
,lr,rrrt' lxrtide prvi podstrek za moje sopstvene radove.
l)oznati su mi nedostaci mojih radova. Neiu pominjati one
srr karakteristitni za podetnidke napore u istraZivanjima
rr1;1li1rs vrste. Ostali, medutim, zahtevaju nekoliko redi obja-
',rr;t'n1rr.Ove ovde sabrane detiri rasprave sigurno ie pobuditi
rrt('r('sovanje Sireg kruga obrazovanih ljudi, ali njih mogu u pot-
puursti razumeti i procenjivati samo oni malobrojni kojima nije
',tr;rrrrr psihoanaliza sa svojim osobenostima. Rasprave mogu
1',':rltr/iti kao spona izmedu etnologa, filologa, folklorista itd., s
;r'rlnc. i psihoanalitidara, s druge strane, ali obema stranama ne
nrrl'u clati ono Sto im nedostaje: prvima dovoljan uvid u novu
t',rlrolo3ku tehniku, drugima zadovoljavajuii uvid u materijal
l,'1i icka obradu. Obe grupe moraie se zadovoljiti time Sto ie
,rlrtrslrano priludena palnja rezultirati u i5dekivanje da ie de5ii
rrrcrltrsobni susreti sa obe strane doneti korisne plodove u stva-
r;rllril<om radu.

Wandlungen und Symbote der Libido (Transfbrmacije i simboli

/ii,r,/rr);-Jung,
.lahrbuch fi.ir psychoanalytische Forschungcn, Bd. IY, 1912; isti autor:
L t.ttrt h ciner Darstellung der psychoanalytischen Theorie (Pokuiaj prikaza
t,, t I t, u n u I itiike te orij e), ibid. Bd., V 1 9 I 3.
 (1s8)
(1se)
Dve glavne teme, totem. i tabu, prema
kojima i nosi naziv
ova knjiga, nisu obradene na I
isri A;;li;a tabua je sasvirrr
""iH.
sigumija, sa savrieno_pouzoanim
pril;;;
potrebnih za njegovo resavanje. rokom naporrr ZAZIRANJE OD INCESTA
Irr*zluffiioremizma moTc sc
skomno objasniti kao: ovo je sve
Sto psihoanalitidko tumaden jc
t
za sada moZe dati razjatryavaj,
p;;l;;;ioremizma. Takvrr
l'r,
i,'r,
r ,rrrr iysliog doveka poznajemo, u razvojnim stadijumima kroz
razhka u obradi ove dve teme nasiaje t(' pr1)iuo, po beZivotnim spomenicima i orudima koje nam
zbogdinjenice Sto tabu.jo$
uvek postoji u naSoj sredini: iut 1, ..1,1111y. po tragovima njegove umetnosti, religije i njegovog
o n.guriu-no'r,t uu..n i usmcrcrr
na druge sadrZaje, ati .r,i\.r l)r(.nra Zivotu koji su do nas doprli bilo direktno ili posred-
no 11gjoj p;;;i";k"j prirodi nije niitir .r,,'rrr lr'tr1cndi, mitova i bajki i po zaostacima njegovog nadina
drugo do Kantov ..kategoriiki imperativ.., loji ima te2nju
thr
dejstvuje prisilno i da od-bacuje
,;;;;;;;,''oiiuu.4.. Nasupr,t 'rir,lli rr;rr tr na5im sopsfvenim obidajima i navikama. Osim toga,
tome, iotemizam je stran na5im ,," 1, 1oi Lr izvesnom smislu na5 savremeni( postoje ljudi koje
dana5nji, or.C*:irrra, u stvar-
,r;rtr:uno trliZim primitivnom doveku, mnogo vi5e no 3to smo mi,
nosti davno napuitena i novijim fil;;;;Jnlena religiozno_
-socijalna.institucija, koji je
za,ouo. oJuiio ,u,,o siiuine tra-
.r l,r)t(' sloga mislimo da su direktni potomci predstavnicii
gove u religiji, obriaiima i ,i." rr,r:;n jcg doveka. Na osnor,u ovoga donosimo sud o takozva-
Zivotnim nuuituruiunus";if,
nih naroda. pa je iak morao prerrpeti trfi,r_ ,,,rrr rlrvljirrr i poludivljim narodima, diji duiemi Livot doblja za
verike promene ikod onirr
naroda koji ga joS prihvalaju. ,',r. ;r,rscl)un zna(aj, ukoliko smemo da u njemu prepoznamo do-
Socijalni i tehnidki nipredak istorije lrrrr .t uVilnLr ranu proSlost na5eg sopstvenog razvitka.
dovedanstva daleko.jc
manje delovao na tabu " Alio je ova pretpostavka tadna, tada ce uporedenje ,,psi-
por.usarg'ilffi;,"rffi11":iJiJ##,ilhH1l?J,.,'fl.1i l','lr'1'1;g prirnitivnih naroda", kojoj nas udi etnologija - sa psi-
govih infantilnih trasovr I r,' I';' neurotidara, kakr,u smo upoznali zahvaljujuii psiho-
1 j11111

,rrr,rlrzi" d<azatt na mnogobrojne podudarnosti i dozvoliti nam da

-rj;il;',,,"i1i."1k.,:X:ffi
i tabua ukazuje na d.alje
9.1.ru
stupam,
a ako ova na kajudovede Oo n.ui.uutnih zakljudakir,
nema razloga za odbacivanje
vi 5 e pri bliZava stvamosti
mj, ; iir.. i. Jto lltonu*irutt.
f,;:JTft i[:"J:ilXlll
p*.u" fripo,.r. f.oju ',r. :ito.jc vei poznato tu i tamo sagledamo u novom svetlu.
ovde zt- lz spoljnih kao i unutra5tjlhrazloga izabrao sam za ovo
ii1i,'r1'qlc;1.js ona plemena koja su etnografi opisali kao najzaosta-
moguinosti ;; ;; ona manje ili lr1, . rrirjtrcdnije divljake, urodenike najmladeg kontinenta, Au-
" ,tr,rlijc, kojinam je i u svojoj fauni saduvao tako mnogo arhaid-
izumrlOg.
rr, 11', 111'11gds
Rim, septembra 1913.
ALrstralijski urodenici smatraju se posebnom rasom, koja
,,,' ;roliazuje niti fizidko niti jezidko srodstvo sa najbliZim suse-
,lrrrrr. rrelanezijskim, polinezijskim i malajskim narodima. Oni
,'' r'rir(lc kuie ni trajnije kolibe, ne obraduju zemlju, ne drZe do-
rrr;rt'triivotinje osim psa; dak ne poznaju ni ve5tinu gmdarstva.
llrrrrrc se iskljudivo mesom svih moguiih Zivotinja koje mogu
,i,r u love, i korenjem koje kopaju iz zemlje. Nepoznati su im kra-
11, vr ili poglavice, skup zrelih mu5karaca odluduje o zajednid-

I'rrrr poslovima. Sasvim je sumnjivo da li im se moZe pripisati

rrrrr i trag religije u obliku obolavanjavi5ih biia. Plemena u unu-
 ( 161)
(160)

lrrlcttt uije vezan zamesto i podrudje; dlanovi totcna

Zive
tra5njosti kontinenta, prinudena da se bore sa najveiim Zivohriltr
,',1,,,1t rri l.AnioO drugih a u miroljubivoj zajednici sa pripad-
te5koiama zbog oskudice u vodi, izgledaju u svakom poglcdu
primitivnija od onih koja naseljavaju obalski pojas. ,,,, ,,,,., ,lttlgih totema.l
Od ovih sirotih, golih kanibala sigurno ne bismo mogli N,rizacl, lnoramo spomenuti i onu osobenost totemistidkog
odekivati da su u polnom Zivotu moralni u na5em smislu, da srr , t, ,,,,r lio.la privladi interesovanje psihoanalitidara' Skoro svu-
svojim seksualnim nagonima postavili visok stepcrr ,l r r,,lt vlrtcla iotem postoji i zakon da pripadnici istog totema.
ogranidenja. A ipak saznajemo da su osobito briZno i sa krirj- ,', ,tu, u medusobne polne, pa' prema tome' nt
iu lu stupaiu
njom strogo3iu sebi postavili kao cilj spredavanje incestuoznilr i,,,,' ,t,i ,xlrtosn. toia sa totemom povezana egzogarnrja'
seksualnih odnosa. Izgleda dak da njihova celokupnir
dru5tvena organizaclja sluZi ovoj nameni ili da je dovedena rr tlrrl kratki izvod o totemistidkom sistemu ne moZe ostati bez obja5n-
t
,,,,,,,',,,,,i,ic.,.t1a: naziv totem je u obliku rcMn ptevzeoEnglez
J Long od
vezu sa njenim postizanjem. , rrrrr;rrilcr.itkih crvenokoZaca. Sam prcdmet pobudio jc postcpeno vtliko
Umesto svih nepostojeiih religioznih ili socryalnih insti- glavna
,',' ,, ,,,,,,,,i" u nauci, 5to je dovelo do bogate litcrature od koje kao
tucija kod Australijanaca se sreie sistem totemizma. Austrir- ,!,tr r.,rr(r.nr J. G. Frazera Totemism and-Exogamy,19i0. i krjige i spise
znadaja
lijska plemena dele se na manje rodovske zajednice ili kla- \',lli s l.rrrr{n: The Secret oJ the Totem, l905 Za"sluga za shvatanje
nove, od kojih se svaka naziva po svome totemu. Sta je to tr,- ,,'r, praistoriji dovedanstva pripada Skotlandaninu Fergusonu
i
'rr/nrir
' 1, I l, n;rru 1.1. ierguson Mclennan, 1869/70)' Osim kod Australijanaca' sre-
tern? Po pravilu, neka Zivotinja, ona koja sluLi zajelo, bezl- i
.rr rr ili sc danas mogu sresti, totemistiike institucije
kod qever-
zlena 1li opasna, koja izaziva strah, rede neka biljka ili prirotl-
,
't u lstodnoj Indiji
,,,, ,rrr, r rrliih Indijanaca, dalje, i'od naroda okeanskogostrvlja'
na sila (kiSa, voda) koja je u posebnoj vezi sa ditavom ro- "1 ,, ,, lrl,r,rn dclu Afrike. Na osnovu nckih, inade, te5ko razjainjivih t11go11.i
postojao i kod arijcvskih
dovskom zajednicom. Totemje prvo praotac zajednice, zatinti ,,,.1,r1;rl\l tttoZe se zakljuditi daje toternizam nckada
Evropc i Azije, tako da su mnogr naudnici skloni da u
njen duh za5titnik i pomagad koji im Salje prorodanstva i, uko- ' ' rrrrlsl.ilt pranaroda
r! 'rL vidc neophorlnu i svuda proteklu fazu dovekovog razvitka .
likoje inade opasan, poznaje i Stedi njihovu decu. Stoga se pri- 'r/r1ru
i .rl :,rr liudi drevnih vrcmena do8li na to da sebi stvore totem' to
, jcst' da
padnici totema nalaze pod svetom obavezom, koja automatski ,, 1.1,,,,,i ovc ili one Zivotinje postane osnova tgtI*ih dt"t11,t.,-l-i"^:1"
1
povladi kaznu, da ne ubijaju (uni5tavaju) svoj totem i da sc seksualnih ogranidenja? O tome postole mnogo-
' ' ,,,,, r rt[,1i kasnijc, njihovih
tzdri.avajt od njegovog mesa (ili zadovoljstava koje on inadc t,r,,;rr, tctrri.ic; ditalac"moZenaii uVuntovoj Psihologiiinaroda(sv'll'Miti
,,1,, ,1,,1 pregled, ali ne i saglasnost o njima' Obeiavam da
ie tote-mi-
pruia). Karakter totema ne odnosi se samo na neku pojedi- 'riiirov da njegovo reic-
.,,,r l,iti prcdmet jJdne posebnc ttidlt, u kojoj iu.pokuSati
nadnu Zivotinju ili individualno biie, vec obuhvata sve pri- primenom psihoanalitidiog tumidenja (uporedi dctvrti
odeljak
1, ,,lr1,,s"rirn
merke te vrste. S vremena na vrerTle, proslavljaju se praznici ,',, I'rrjigc).
it,,l,'tirrl. niie samo spoma teorija totemizma, vei se i dinjenice kolc
se na
kada pripadnici totema predstavljaju ili oponaiaju pokrete i
,, jedva mogu izraziti uopitcnim recenicama' kao ito jc to gore
kao ito,
svojstva svog totema. , ,,,lnnr. jedva
, , ,,,fn,rt.
dodati razri
,,,, ,.,rrr,,. :.Ouu da poioll jedno tvrdenje kome se ne bi morali
Totem se nasleduje ili po majdinoj ili po odevoj liniji; prvi se ne smc.zaboraviti da su i naj-
I ;; l:,:; ; ;;;;;ri irl f'oiiu*.enosti' Ipak
nadin je moida svuda bio prvobitni i tek kasnije zamenjen dru- narodi u izvesnom srtrislu,stari narodi i da za
girn. Pripadni3tvo totemu je osnova svih socijalnih obaveza Au-
, ,,',,iitniii inajkonzer-vativniji
mnoga
r,,',,, i,,io1u dug vremenski pcriod u korne je ono iskonsko doZivelo
stralijanaca, s jedne strane se proteZe i izvan plemenskog pripa- ,',,i,, iriopuJc-n1a. Tako danas totemizamkod naroda koji gajoS pokazuju
'najraznolikrlim stadijumima propadanjr, ra.spada'
prelaza u druge
dni5tva, a s druge suzbija kvno srodstvo.r ,.,1 ,ri,uo Lr
udalienom
,,, ,t,t. i r..t,giorn. inititucije, ili pak u usialjcnom ohliku' dosta
I
,r,,i.g"t. p,.7obltn. suStine. festroia tuttoii u tome Sto nrje lako odluditi
Frejzer (Frazer), Totemism antt li.togam.v, sv. I, str. 53. ,,The totem "
.r., ,e i'aktuelnim okolnostima moZe smatrati vcrnorn
kopijom jednc proilosti
bond is stronger than the bond of blood or lirrnily in the modem sense." izopadcnjem'
,L l,,,yo j 1c on imao smisla, a Sta njenim sekundarnim
(Totcnrska veza je 1a(a od krvne ili porodiinc vczc u modemom smish-r redi.)
 -

F (1631
(162)
ne budu
Ova strogo sprovodena zabranaje vrlo znadajna. Ona uop- ii ', Lrnr sludajevima, ako tokom odredenog periodaNoviJuZni
rrirr ,rr .nr, prckrSaj toZ. optotiiti
U pttrrrtnt'fu-futhi'
Ste nije rezuhat onoga Sto smo do sada saznali o pojmu ili svo.j-
muSkarca ubijaju' a
stvima totema, stoga nije razumljivo kako je ona dospela u sistenr r, L rr rc(kim ,tucaleulm'a ttoli se de$avaju'.skoro do smrti; razlog
totemizma. Mi se zato ne dudimo Sto neki istraZivadi upravo sma- ', ',rrro tuku ili U"O" topfiJt' ili oboje'
'rr jeite da verovafiro je. bila
traju da egzogamijaprvobitno - kako po nastanku tako i po smis- l ,p ,t' nitVodi ,u ni.no
'it'uUaanle i upovrsnim
lu nije imala niSta zajednidko sa totemizmom, vei da je bez ;',',',,,,,i',,,;;t;;. Zuurant ttan;;
#"d" sprovode dak
- prima se sa kraj-
neke dublje veze uvedena ujednom trenutku kada su postala neo- i,,:;:''; ;;; ,.)u,''t ,uuni;;k'stj oulh 'ub*nu
(Houtt)"'
phodna Zenidbena ogranidenja. Bilo kako bilo, jedinstvo totemi- ,,1,rrr lrrttsitillcrn i kaZnjava smriu' .
i za povr5ne lj.uba-
zma i egzogamije postoji i ono je, kao 5to se pokazalo, vrlo jako. l,) lr.rko se iste oStre kazne primenjuju
diteta' drugi' na primer'
Razjasnimo znadaj ove zabrane daljim izlaganjem: ',,,.''r.', noj"niru doutie do zadeia
a) Prekoradenje ove zabrane nije prepu5teno takoreii auto- 1,r,rl trt ni nloiiui te zabrane.postaju neverovatnt'
se.Zenidbom' mogu
matski kainjavanju do kojeg bi doilo kao kod drugih totemskih t ) Kako je totem nasledani ne menja
, reclmo, pn nasledivanju po
zabrana (npr. ubijanja totemske Zivotinje), vei je silovito osvc- r,,r,,, uturJiil posledice zabrane,
pt1-1L|" klanu sa tote-
iuje celo pleme kao preteiu opasnost za celu zajednicu ili kao ,,, ,,,,,i tiniii. Ako, na primer, mu3karac
teiku kivicu koja sve pritiska. Nekoliko redenica iz Frejzerovc
',,
,;,'1,' i oZeni ztnot iz totema€mu' onda su deca'
knjige'mogu pokazati kako ozbiljno kalnjavaju ovakve prestu- ,t,, ,rt i',;,,il"
i tlcvojdice,
'i iinu iz ovog braka'ie' dff:' lii
tuu't'u'
rodoskwni odnos sa n1e-
pe ti, prema na5im merilima, inate, potpuno nemoralni divljaci. ,, ,rr-f i"-t pt'"vilom, biti onemoguien-
', koji su kao i on emu''
,,ln Australia the regular penalty .for sexual intercourst' r,,rr rrnt rllajko* i niagoui* st't'"ama'
jedna da se uvidi da
with a person oJ a .forbidden clan is death. It matters rutt tl) Potrebna je samo napomena.pa
, r'I. or''r'r' a povezana ;;;;t'err.o*
vise postiZe' dakle' ima veiu
whether the woman is of the same local group or has been cap- Ona
sa majkom sestrama'
tured in war from another tribe; a man of the wrong clan who rlrrr ttcgo Sto je spredai'unjt inttttu ]
' odnos sa svim Zenama nje-
uses her as his wife is hunted down and killed by his clansnten, ,,,,,1i,',,g-.-*uu tu$ku"u i seksualni
lica koja nisu sa n1lm u
and so is the woman; though in some cases, if they succeed in ,,,,r,'*ir.,,tu, dakle, sa nizom Zenskih
eluding capture for a certain time, the oJJbnce may be co,ndoned. I r r r.tr srodstvu, j.t we te Zene izjednaduje sa krvnim
;;;;;
.r,,rlrriciura. esiholoSto opiavdanje
ovog vanrednog ogranide-
In the Ta-Ta-thi tribe, J\'[ew South Wales, in the rare cases which
Sto se u ovom po-gledu sreie l(od
occur, the man is killed, but the woman is only beaten or rr1,r. lirr.ic daleko prevazllaiisve
nam samo tz-
speared, or both, till she is nearly dead; the reason givenfor not , r ,trr,,uunitt naioda,
u pmi mah nqe jasn9, MoZe
kao praoca shvaiena
actually killing her being that she was probably coerced. Even ,'1, rLrti da je ouA. utolu'iotema.lZivoilnle)
istog totemaie krvno srodstvo'
in casual amours the clan prohibitions are stri.ctly observed; anv ',1,' ozbiljno. Sve Sto potice od
r, poroaiti se inajdatii step'eni srod-
jcdna po,oaitl i ulof
violations oJ these prohibitions are regarded vtith the utmost 1e ttr
za seksualno spajanje'
abhorrence and are punished by death (Howitt)." ,tr :r sttliitraju uprotutnot p"pttko*
(,,U Australiji uobidajena kazna za seksualnu vezu sa osobonr je zabranom
- bar ovom -
V-.Outi*, ocu koji je kengur' dozvoljen. nasledivao po ode-
iz zabranjenog klana je smrt. Pri tom ne igra ulogu da li Zena pn- 1 ,' (:r s. njcgovim cttk"ttli;j;';;;". a5; ui s.c
1o^1em
f<e1Bf.1. o-c.u bi tada bio zabranjen
pada istoj grupi ili je zarobljena tokom rata sa dmgim plemenom; ,'r lrrriri. otac Ui blo ftengu'' d;ca isto tako
sintr sr tnaikom Ovo dcjstvo
,,,.,.1 \ir t'erkama. Aof Ui iio slobodan
itrcesr
muikarac pogre5nog klana koii je upotrebi kao Zenu progoni se. po mijeinoj Iiniji starije
uka'uj'e
njega ubijaju pripadnici njegovog klana, a isto tako i Zenu, mada sc ' " r'.kih rabruna ";;;;l;;;'icdivanic
da str lotcmskc zabranc pre svcga
,,, ,',, po odevoj,jt'1t o'nouuou pretpostavka
'Frlzer, n.d, I sv., str. 54. , .",, i.',. protivincestne poZude sinova'
 :--.

(164)
(16s)
Na ovaj nadin.pokazuju nam ovi
divljaci neobidno visok ttl,lrrinjcnje ovogza nas tako stranog nadina govora lako
stepen zaziranjaod incesta ili incestne orrttliuorti,
narna nedovoljno razumljivorn
po;;;ril; ,'rl,r.,r rrl(r) se on shvati kao ostatak i znak one brainc institu-
orob.nosir.
kvn og i1, I rrlu 1e liajson (L. Fison) nazvao ,,grupni brak", dija se su-
iol'ski i3Til#
"oa'ovu
naglasavari
tuu m s rodstv.'.
nrorivureinost i grurri ii;iou
ro.c
l'rffi
da loremske za-
i r'rr r ,,r',to1i u tome Sto izvestan broj mu5karaca sprovodi bradno
brane.ukljuduju i realan in..ri
tui por.nr, ,,rari. ,, , ,, rr;rtl izvcsnim brojem i.ena. Deca takvog grupnog braka
Na kojije nadin pri tom doSlodo ,,,,,,',r t,rr|r s pravom sebe medusobno smatrati braiom i sestra-
zamene stvame porodicc
totemskim rodom, to ostaje zagonetkaei;.
,.'LS.n:.
',i., r.rl\{) ilr sve nrje rodiia ista majka, i sve mu5karce u grupi
moZda podu. ,,lrrrror'cvitn?.
dara sl
razjaSnjenjem,r?m9g totema.
Naiavno, moralo bi se misliti
na to da pri izvesnoi slobodiseksuulnogo;nlru l,rl,o sc neki autori, kao na primer Vestermark (B. Wester-
koja prelazi okvirc ,,, rrl r rr sro.ioj Istoriji iovetijeg brakau, suprotstavljaju zakljud-
ograniienja. krvno srodsrv".";
9::l*
rncesla. postaje vrlo nesigumo.
ffi; rim i spreiavanjc , rrrr,r l,rlc tlrugi izviade iz postojanja nazivaza grupno srodstvo,
rako da se ne moZe odusrati
druge osnove zabrane. Sroga od nekc ,t, rl ,r' rrpravo najbolji poznavaoci australijskih urodenika slaZu
nije ,;;;;;';;;"renuri
da obicaii ,i i,,rrr'(Lr lilasifikatorne srodnidke nazive treba smatrati zaosta-
Ausrralijanaca priznaju ,*,Jtuh.
uriou. I prJ,ii,l. orii;r* r,ra, ;i
krSi iskljuiivo bracno pravo jednog,Xtir* ,1,,.r r,/ vrcrnera grupnog braka. Prema Spenseru Gilenu i
Z.nr. nu , ,t,( rr ( r i (iillen)?, sreie se joS danas izvestan oblik grupnog
Jezik ovih australijskih pfJr.nul
pof,a)uje jednu osobc. r,,-rl .r rrrctit-l plemenima Urabuna i Dieri. Grupni brak je, dakle,
nost koja je, neosporno, u u.ri
ru ourn. h.er tojima oni oberc-
iavaju srodstvo nemaju u vidu 1',, 11;1111v1i1111 mi5ljenju, kod ovih naroda prethodio individual-
;;;sobe, vei izmedu
"d";;;
i jedne grupe; ove.reci pripadaju ,,ktasilikujucenr,,
,,,'rrr r ruic nestao a da za sobom nije ostavio primetne tragove u
1:9.r.: "t?b:
'vstentu, kako ga je nazvao L- H. Morgan.
il-znae i da dovek nc
r',,r
'rr i obidajima.
zove ,,ocem,, samo svog roditelja, ,\lio pak zamenimo individualni brak grupnim, tada ie
u.i i ,uukog drugog eou.f,u ,',rrrr lrli shvatljivo prividno obilje izbegavanja incesta, koje
koji se prema ptemenlit, prop,ri,";;il;Zeniti
majkom i na taj naiin mogao postali ryegovonr , , , n)() kcld istih naroda. Egzogamija totema, zabrana seksual-
n1.go"u orac:
on zove ..maj-
kom" svaku drugu Zenu pir.d ,,,'1' ,111111v5i1 izmedu pripadnika istog klana, izgleda kao priklad-
on, f,"Li g, i*"Oila. one koje su
mu mogle. posrati majka bez prekrsaja ,,,r ur('rir za spredavanje grupnog incesta, zatim se udvrstila idu-
zove ,,bracom.. i ,,sestrama..n. fiiJr_rrtif, zakona; on
j.i" r,,r lt' rli nadZivela prvobitne razloge svoga postojanja.
,uro ,*,,n pravih roclitc_ f

lja, vei i decu svih licakoja ,. Ako smatramo da smo sad razumeli razloge Zenidbenih
n,".gu nutur. u rocli_
teljskom poloZa.ju, ito. sroonteti,@;ik;j#";l;o;;; se obraiaju dvir
',,,r,rnii'cnja australijskih urodenika, onda moramo joS i saznati
Australijanca jedan drugom ne ,l.r ,rr stvermi odnosi mnogo sloZeniji, tako da to na prvi pogled
ukazuju i na obavezno medu_
sobno krvno srodsrvo. tr-ato.ui I'untuic. Jer u Australiji postoji samo mali broj plemena u kojih
,g
dkoj uporrebi: oni mnogo viSe l;";;;;;l;r.r,nasoj jezi_
obcleZavul, ,oJ,1ulnu vezu neg() ' rrc sleie neka druga vrsta zabrane osim totemskog ograni-
PribliZavanje ovom klasifikujuiem , , rr1;r Veiina ih je organizovana na taj nadin 5to se najpre dele
.!r]Uky sistemu sreie se kotl ,,,, ,Irrr odeljka,nazyana Zenidbene klase (engleski: phrathries).
nas u detinjstvu, kada se od
deteta
jatelj,ice rodirelja pozdravlja,.
rriril;;;e prijatelje i pri_ ,r,rl'rr od ovih Zenidbenih klasa je egzogamna i ukljuduje veii
";,k;i',J.rlj," i'
se govori o .UruCi"po npo'l'oilJ,,'iti
u prenosnonr I'r,,t lotcmskih rodova. Obidno se svaka Zenidbena klasa deli jo5
il;rI..UrO, ,,sestrama po ,,,r rlvc potklase (subphrathries), dakle celo pleme na detiri;
tKao ' Dugo izdanje, I 902.
i veiine totemskih naroda
'l'he
Nativc Tribes of Central Australia (London, 1899).

(166)
potklase se, prema tome, nalaze izmedu
roda.
Tipidna, prilidno desto ostvarivana shema
jednog australijskog plemena izgleda ovako:
Fratrije
Dvanaest totemskih rodova svrstano je u detiri potklase i
dve klase. Svi odeljci su egzogamni., Potklasa c stvarasa e, put.
klasa d saf egzogamnu celinu. Dejstvo, dakle, i tendencijairve
ustanove, nedvosmisleno je: ovim putem se postiZu dalja ogrrr.
nidenja Zenidbenog izbon r seksualne slobode. Kad bi postirin.
lo svega dvanaest totemskih rodova, tada bi svakom dlanu nitlc
* pod pretpostavkom da svaki rod ima isti broj ljudi bilo tlo.
, r'a:r rrr ',nrrslLl, koji se odrZavaju sa potpunom religioznom stro-
stupno llll2 svih Lena za izbor. Postojanje obeju fralrljaograni.
dava ovaj izbor na 6ll2:112;jedan muikarac totema.a moZc sd
oZeniti samo Zenom iz rodova I do 6. Uvodenjem obeju potkln.
sa smanjuje se izbor na 3112=ll4; muikarac iz tolema o mora
svoj bradni izbor ogranid iti na Lene totema 4, 5, 6.
Istorijska veza Lenidbenih klasa - kojih u nekim plemcni.
ma moZe biti i do osam - sa totemskim rodovima je potpuno nc"
jasna. Jedino se vidi da ovakva ustanova i,elj dapostigne isto $to
i_totemska egzogamija, iak i viSe. Ali dok totemska egzogamijn
daje utisak svete odredbe za koju se ne zna kakoje nastala, dakle
obidaja, izgleda da su komplikovane institucije Zenidbenih kln.
sa, njihova podela i iz njih proistekli uslovi, nastali kao svrsi"
shodno zakonodavstvo koje se moi.datznova latilo spredavarrjrr
tnr"1 totema je
uzet proizvoljno.
=
(167)
i,,' r .r;r lro.it() jc oslabio uticaj totema. I dok je totemski sistem,
larr :f rr iniuro, osnova svih drugih socijalnih obaveza i moral-
-
eili ',Fr;lrrccnja plemena, znataj fratrija uglavnom se iscrpljuje
r.g,rlr ,,rrr1r'nr bradnog izbora, demu i sluZe.
I | ,l;rltenr izgradivanju sistema ienidbenih klasa pokazuje se
te€rr;,r rlir t(' l)r'ovazide spredavanje prirodnog i grupnog incesta i da
==- .,rl,r,nt' brakovi medu udaljenim rodacima u grupi, slidno
,,i,r,,,,, ",t,) ;c iinila katolidka crkva kada je davnaSnje Zenidbene
=al,i,in, . I'o1e su oduvek vaZile zabracltrt seshe, pro3irila i na braiu
i =, ,tl, rrtl lt'llii i ujaka, imalazeci za to duhovni stepen srodstva.o
f .tir:rt'rr irrtcresu malo bi sluZilo ako bismo hteli da dublje
Ft!,,lr, nro rr izvanredno isprepletene i nejasne diskusije o porek-
i' i .=rrirr rrlrr icnidbenih klasa, kao i o njihovom odnosu prema
f',rr rrnr ,/.ir rlriu svrhu je dovoljno da ukaZemo na veliko nasto-
lalpi l,rr;r' Arrstralijanci i drugi divlji narodi posveiuju spreda-
, <r$.r rnt t'slr. " Moramo reii da su ovi divljaci jo5 vi5e osetljivi
iri rr, ( ,.t rrr:go r.ui. Verovatno je kod njih isku5enje jade, tako da
ii,! t, l,otr('l)nl obilatija za5tita protiv njega.
/;ru rlrrnjc od incesta ovih naroda ipak se ne zadovoljava
rra,, i ;r (' l l opisanih institucija, koje nam izgledaju uglavnom
r rr | r
l+r!r,'ri'n(' protiv grupnog incesta. Tome moramo dodati i niz
r,!r;,';11;1", ko.ji spredavaju individualni odnos bliZih rodaka u
g'nr r r u i:i;i cilj jedva da se moZe sumnjati. Ovi obidaji ili mo-
ia r ., li lc mogu se nazv ati,,izbegav arya" (av o i d anc e s). Nji-
I r r ; rI r rr
h,,, ,r 1'1, se prostire daleko izvan australijskih totemskih
'* '.']ost
,i,ii,'il,r ( )vrlc bih zamolio ditaoce da se zadovolje fragmentar-
i'iiir r.'\'()(lont iz bogatog materijala.
t t Mclaneziji su ovakve ogranidavaju(e zabrane usmerene
i,i,,rrr 'tlnt)si.l dedaka sa majkom i sestrama. Tako, na primer, na
! ,;,, i11 ;ctlnom od ostrva Novih Hebrida, dedak u odredenom
i. ,,,.trr rrrrpu5ta majdin dom i seli se u svrati5te ,,klub", gde o-
r.i,l,r rr'rkrvno spava i obeduje. On, doduie, joi sme da poseiuje
.,,1,frrn i da tamo zahtevahranu; ali ako se kod kuie nalazi se-
't t
Enc. Bril. Jedanaesto izdanje 1911 (A. Lang).
lrrrrrrli ,,Totemism"
'N:r ovu jo nedavno narodito ukazao Storfer u svojoj studiji
,,Posebni polo-
r rl rr ,t r l" Lr Schriften zur angewandten Seelenkunde, I 2. sveska, Bed 1 9 I i.
 (168)
stra, mora da ode pre no 3to je jeo, ako sestra nije prisutna, srrt!
da pojede sedeii blizu vrata. Ako se sludajno napolju sretnu bnrt
i sestra, tada ona mora da pobegne ili da se negde sakije. Ako
dedak izvesne tragove u pesku prepozna kao trag svoje seslre,
on ne sme da ih sledi, kao ni ona njegove. On neie dak izgo.
voriti ni njeno ime, niti upotrebiti neku svakodnevnu red akti.jo
ova i sastavni deo njenog imena. Ovo izbegavanje, koje podiriio
sa obredom proslave pubefteta, zadrilava se tokom iitavog Zivir.
ta. Uzdrlljivost izmedu majke i sina sa godinama se pojadavn,
preteZno od strane majke. Ako mu donese neito za jelo, ne prrrln
mu ga ona sama, vei ga stavlja pred njega; ona ga ne oslovl.jrr"
va prisno, ne obraia mu se - prema naioj jezidkoj upotrebi sa
,,ti", nego ,,vi". Slidni obidaji vladaju i u Novoj Kaledonrji. Akn
se sretnu brat i sestra, ona beZi u Zbunje a on prolazi ne okrcirrr{i
glar,u prema ryoj.''
Na poluostrvu Gazela u Novoj Britaniji, sestra pre udaja
vi5e ne sme da razgoyara sa bratom, ona ne izgovara ni njegovu
ime, vei ga oznaiavanekim opisom.r2
Na Novom Meklenburgu ovakva ogranidenja pogadajLr rre
iake i rodake (iako ne sve vrste), a isto tako i braiu i sestre. Onl
ne smeju da se pribliZe niti da pruZe ruku jedno drugom, niti ne-
5to da poklone, ali smeju da se porazgovaraltna udaljenostl txl
nekoliko koraka. Kazna za incest sa sestrom je smft ve3anjem., '
Na ostrr,u FidZi ova pravila izbegavanlanarodito su strogn;
ovde ona ne pogadaju samo knne srodnike, vei i sqstre po grul)t,
Utoliko ie nam biti dudnovatije saznanje da ovi divljacipoin,iirr
svete orgije u kojima seksualno spajanje trale tpravo ovi zabrir
njeni stepeni srodsfva, ukoliko nam ova suprotnost ne posluii zu
razja5njenje zabrane, umesto da se nad njom iidudavamo.ra
U plemenu Bata na Sumatri pogadaju zapovedi izbcgn
vary'a sve bliZe srodnidke veze. Jednom Bati
ie, na primer, lriti
H codrington, ,,The Melanesrans", kod Frazera ,,Totemism
--ilR.
Exogarny", sv. I, str.77.
r2Frazeq
n. d., II, str 124, po Kleintitischenu, priobalsko stanovni;,tyrt
poluostrva Gazela.
rrFrazer,
n. d., II, str. 131, po p- C. peckclu uAntroposu, 190g.
''Frazer, n. d., II, str. 1,47, po Rev. L. Fason.
(169)
,.:i;,, sr1 da prati svoju sestru na vedernju sedeljku. Jedan
11,1111ijs
,
ll:i'i , ,r osccati nelagodno u druStvu svoje sestre, dak ako su
i,; i .i,rrr.r r t lr ugu lica. Ako
jedno od njih dode u kuiu, druga stra-
,,.: rilrr, | 1,r rliliu da ode. Otac, takode, neie ostati sam u kuii sa
.
'l ',rrr r:,lo taho kao ni majka sa sinom. Holandski misionar
!.,1r ;r rrl)rsro ove obidaje dodaje da ih, naZalost, mora smatrati
=.i,. !rr ()l)r;rv(lanim. U ovom narodu se bez daljega smatra
da iz-
.! ,,i, rr,r',t rrrrrikarca sa jednom Zenom dovodi do nepristojne in-
!;,,iii, ' .tr, 1xr l<ako se od odnosa sa krvnim srodnicima mogu ode-
i r' 'r!r '.r (' nl()guine kazne i neprtjatne posledice, oni s pravom
- ,r r,r r',1\uicuia izbegavaju ovakvim zabranama'|s
l'..,.1l)ttrongoa u zalivu Delagoa u Africi, za(tdo, najstro-
:,i ,,t,rr',/n()s[ .je usmerena na Surnjaju, suprugu Zeninog brata.
1l ,' iru:il(irrlrc bilo gde sretne ovtr zanjega opasnu lidnost, rzbe-
€.,. ,, t, r'rlo paZljivo. On se ne usuduje da s njom
jede iz jedne
;.,.'t, {)n lc samo pla5ljivo oslovljava, ne usuduje se da kodi u
,,1, rrrr l',rlitru, a pozdravlja je samo drhtavim glasom''6
l'.otl ,4kamba (rli Vakamba) u Britanskoj istodnoj Africi
, r,r,l.r u rrlrrrvostizbegavanja za koju bi se moglo odekivati da ie
. ! , ,( (' srctati. Devojka mora briZljivo izbegavati oca od puber-
i, r,r rlr rrtlaje. Ona se skriva ako ga sretne na putu' nikada ne
t,,,1 rr',rrvir da sedne pored njega i tako se
ponada do trenutka svo-
r, \ i r(ll)c. Od trenutka udaje nikakve prepreke vi5e ne stoje na
l,irtu nlcnog odnosa sa ocem.rT
N rrraiirenij e, naj stroZe a i za civllizovane narode naj inte-
i
r, .,rrrtrri.ic izbegavanje je ono koje ogranidava odnos muikarca
,r t.r'.tonr. Ono je u Australiji op5teprisutno, ali je na snazi i kod
,,,, l.rrrr:zi.jskih, polinezijskih i crnadkih afridkih naroda, gde god
tr.r trirllova totemizma i grupnog srodstva, a verovatno i van
,,, rlr krujev&. Kod nekih od ovih naroda postoje slidne zabrane
l', .',rzlcriog odnosa Zene sa svekrom, mada one nisu ni izdaleka
i rl.. slulne niti tako ozbiljne. U pojedinim sludajevima su i
irrrrl ,,',r2,'vl.ievi i Zenini roditelji predmet izbegavanla.
!taz-er, n. d., ll, str. 189.
"ljrazer, n. d., II, str. 388, po Zinou (Junod).
'Frazer, n. d., II, str.424.
 €*

(170) (171)
se mi manje interesujemo za etnografsku rasprosl
_, _- Suko 14=r,r nrrr(),,i tuurade drugadije. S pravom izgleda nerazumljivo
n.go,za sadriaj i svrhu izbegavanjatiSte. ogranieiCu
liJ^:i:_rl
,iu r r ,r r niu'odi pokazuju tako veliki
strah od isku5enja koje
ovoe na malr brol primera.
ii,*:l.,rrr rr loboZe preti od jedne starije Zene koja bi mu mogla
Na ostrvima Bank te zapovedi su vrlo
stroge i kajnjc t* Fiti rrr,rll';r. irli to u stvari nije.22
dno odredene. Mu5karac ce izbegavati
blizinu iaSte, kao i rul rr;to i0 prigovoreno i shvatanju Fajsona, koji je ukazao
njegovu. Ako se sludajno sretnu ia n.toj
,tur1, Zena se ,tt,,nji
l
'
ng rir rl;r n rzvosnim sistemima Zenidbenih klasa postoji prazni-
u stranu i okeie mu leda dok ne prode, ili
on dini to isto. ra r,rl r r ,l;r teorctski ne onemoguiavaju brak izmedu zeta i talIe,
U Lava (port.La.teson) muSkarac neie iii obalonr
. .V.ana
svoje ta5te pre no Sto talasi speru trag njenih-stopalu
ir€ F4 i! ,t'tir bilo potrebno posebno osiguranje protiv ovakve
,u p.*[ui f}1'1!it, lIl:ill.
jgg\ smej g da r azgov ar.aju ra lru. sne-uOuf;."*ti. Surul, ',, r I ulruk (J. Lubbock) u svome defu Origin of Civiliza-
kljuden_o da_on izgovori iaStino ime .i, it,
ili o;;;;;vljevo.j8 t. ,* rl'tttt,lrltt tivilizacije) dovodi
u vezu pona5anje taSte prema
Na Solomonskim oshvima mu3karac n. smi
ni da sc vidl =.iii ,:r rrrkrrtlirinjim brakom koji je postizan otmicom (maniage
ni da govori sa ta5tom. Kad je.uetne, n. ponusu
se kao da.f c po. 1,, ,,rl'tur( ) ,,[)ok je otmica Zena stvamo postojala, dotle je
znaje,vec trdi koliko moiebrte da bi
se'sakio.,, , F!,,\,rrn,r lrill dovoljno ozbiljna i srdZba roditelja. Kada su od
Zulu-Kafera obidaj zahteva da se mu5karac
, . ..Ko$ stidi svo.
Je taste, da se prrcinjava kako i,eli da izbegne njeno drudtvo,
u',,s ,rlrlrkir llraka preostali samo simboli, onda je i srdZba
04 *,,,1ir, ll;r trrIo sirnbolizovana, a ovaj obidaj se zadrLaojo5 po5to
ne r;lazi u kolibu u kojoj se ona nalazi,a
ufo ,e-s.etnu, idu orr ili
ona u_ stranu, pri demu.se ona sakiva ==eJr;i 1,q1q,' lrorcklo zaboravilo". Krouliju (Crawley) je bilo lako
u zbun, dok on drzr liii tle rrrl',s71' lilko
se malo ovaj poku5aj razja3njenja podudara sa
ispred,lica. Ako jedno drugo ne rnogu
Ou irU.gnu, a Zena ncrnE lrrrr r',t rrrlt slvamog posmalranja.
ni5ta drugo u jto bi se rvila, tadaitavlja 1r,,1,,
bar-neSto travo uko l, yhrr (lr B Tylor) smatra da stav ta5te prema zetu nrje
udovotjita zahrevima obreda. V.ru irr.A,
fl11":,d:!l njih nrora ni=t,i ,lrrrf'o tlo odreden oblik,,nepriznavanja" (cutting) od strane
Dln trt omogucena posredstvom treieg
lica, ili se smeju doviki.
vati sa prilidne udaljenosti ako se lrr"Au =*rlrr, lror()(licc. Mu5karac se smatra strancem, i to sve do rode-
n1if, nalazi ncke rfii f ir urf, tlt'tcta. Osim u sludajevima gde taj uslov ne skida za-
primer. ograden prosror ra sroku (daty.
liill.^k1-1, NUs6rr.lj br.rur ,rr.'onr objainjenju se moZe prigovoriti da ne rasvetljava
nJtn ne_sme da rzgovori ime dmgog.,o
ff=t!fr rr'lr{)sl tog obidaja na odnos izmedu zetaila\Ie, da, prema
,. Kod Basoga, crnadkog plem-.nu u podrudju izvora Nila, +,ii,,. 1|trvi(lit scksualni faktor, i da ne vodi raduna o momentu
muskarac sme da govori sa taiiom ru,,o
goj prostoriji kuie tako daje on ne
uko se ona natari u dnr. *t''r.r'i\t'tc odvratnosti koja dolazi do izraLaja u zapovedima
vidi. rnate, ovai narod sc ro. 1=1,, p,rr,rrr;:t. '
liko gnu5a incesta da ga:a[ kaLnjavai f..J
O"rn"Cih Zivotiniri,], l, rlnr icna iz plemena Zulu, .upitana za razloge zabtane,
i
Dok namera znatajdrugih izbegavanja izmedu
blis[ih .,lg' rr r rr rLr ;t: sa primesom neZnosti: ,,Nije pravo da on vidi gru-
srodnika ne podleZe sumryi, tak6 da ,.
oi ,uid fosmatraca srnn. ,l; I !!l' ,,rr rlojile njegow i,etrJ."'a
traju za3titnom merom protiv incesta,
,rUrun. tio.j. se odnosr: nn f ', z rr;rto
' .j0 da odnos izmedu zeta i talte i kod civilizovanih
,'.,,,,,1,1 p1rpltla tugaljivoj strani porodidne organizacije. U dru-
'8Frazer, n. d., II, str 76.
teFr.aler,
n. d., II, str l17, po C. Ribleu, Dve godine potl kanihulittu :r. rrrr.r lrt'lrh naroda Evrope i Amerike, dodu3e, vi5e ne postoji
Solomonsk i h os na, I 905.
toFtazer,
t

n. d., II, str. 3g5.

\ { rirwlcy, The Mystic Rose, London, 1902, str 405.
| !.r\\'lr'y. n. d., str.407.
"Fraze4n. d., II, str.461.
'i r.r r' r'y. n. d., str. 40
l 1 po Leslij:u, Among th e Zulus and Amatongas, l 87 5.
 (ll3\
(172)
maike ie-
uZivljavanje u cerku kod
zabtana op5tenja za tait:u i zeta, ali bi se desto izbegle mrrtlge
p, ,, ,,1) 'l\ellorn braku' Ovo u ioveka koga
.r,, rrlr l;rL() daleko Ou itu*u tutluUtluje
svade i neraspoloZenja kada bi takve zabrane joi postojalc kao "onu 259.t'okog duievnog
obidaj, a ne da su pojedinci prinudeni da ih ponova uspostavlinju,
,,,' ,, ',,ii. la o irruZ.nit tiueajevima zbge neurotiinog
-
,,rr,',r r t,r()liv osecanja. d;";i
do teSkih oblika
Nekim Evropejcima moLe izgledati kao akt visoke mudrosti $t€ rtti:."t1.lq ka ollkvom zaljublji-
,,t,,,tr, ,,r,, I I svakom ,f
zapovedima izbegavanja vei unaprcd
divlji narodi svojim
iskljuduju uspostavljanje prisnosti izmedu dve lidnosti koio tB
";:::l; 'el1uit
,.:::'..' u,ru e.,tu ili ;i';";'
ili njij suprot'l'"]i',1':.':]:
1e upravo
postale tako bliski srodnici. Jedva da ima mesta sumnji u dirri* =;",;;,,;;;
,".i.2 opr.enit' sila u ta3tinoj duslt]1]l,resto
upuiena zetu
ljubav-noe.":::::jt
nicu da psiholodka situacija talte i zeta sadrZi ne5to Sto nretfu s*,l',r. ''rrrIislidt u t o,npontnta
zabranlena I nezna'
,,., ,,, ,, ''to sigurnije suzbila
njima pohstide neprijateljsfv o i oteLava zajednidki Zivot. Sto $nte slielim oseianjima
( )rlros Zeto p**" i"sii rtotpiitujt 1e
civilizovanih naroda upravo temu ta5te tako rado uzimaju kru i;;;g;g
ituo*' Put izbora objekta po
objekt, ukazuje, rekao bih, na to da oseiajne veze izmedu tallo I ,,,,, ,,-',i,'ii*, potid preko majdine slike' mo-
pr,ri rlrr 1'rr ic cloveo Oo oUjttt"u lj"uba-vi lju-
zetasadfie i komponente koje su u o5troj suprotnosti jedna prcrtu njegova
.:r!:r r., r scstrine, ttl.i;;;-d"znih
ogranidenja'
drugoj. Smatram da je ovaj odnos u stvari ,,ambivalentan", sa. je dabi se zausta-
stavljen od protir,urednih, neZnih i neprijateljskih stremljenil.
l,j1 .,r ol)c,lrage osobe it Ottinjttuu skliznula vidi
On
. ii,i rr,r 1t'tlttot.t't ,trunomlljt-tt* po njihovom oblidju' sada stu-
Izvestan deo ovih stremlienja je jasan: sa strane taitc lto. i majke njego.,te sestre
*rrr*
L,ir.,, ,ir rrcsto sopstve"a izbor'
sklonost (odbijanje) da se odrekne posedovanja ierke, nepove! da se potone.u nekadainii
renje prema strancu kome se ona predaje, tendencija da se otlt'll
pr I r"r.r r:rzr ija se tendenc'ja od
ct, ,,\,,rr(. \c suprotstJj;;;.
;
nr*u. Njegovo zaziranje
zapovednidka pozic1au koju se taSta uZivela u sopstvenoj krtCi, na"poreklo njegovog ljubavnog
ilr, , .t,r /rrlrtcva da se n. poar.cu
Sa strane zeta reienost da se vi5e ne potdinjava bilo kakvoj slrn' akrueinost taste'Loju nije oduvek
, 1,,,r,r ,,,lbiirtnje mu oL[suuu
noj volji, ljubomora prema svim licima koja su pre njega posa. mogao za'd.rLat\ neizmenjenu
;il1;;ltkt
dovala neZnosti njegove Lene, i last not least odbijanic rle 1,':',,i,\:r() I'iro majku,
- razdraZljivosti i omraze u
,r t,,*1,\t''ti. .ledan nuioei'i dodatak
bude ometan u iluziji seksualnog precenjivanja. Ovakva sltlet. da taita stvamo zazela
.r', .r ,r',('(::lllia Ao'uorluuu ptetpostavku
nja najviSe potide od ta5tinog 1ika, koji ga sa toliko zajednir)kih t-!' strane' ne de-
islttusenlt, tao sto l9*gt
crla podseia na ierku, a ipak je liSen svih draZi mladosti, lopttt€ lli! ,l ,l,rvllir incestno zaljubi u svoju kasniju ta-
i,ri;r t,r[tt rctko da tt ;;;;;idno
i psihidke sveZine koje mu i dine sopstvenu Zenu vrednom.
rro ito njegova naklonost
prede na ierku' ,: :^^^
Poznavarye skivenih du5evnih stremljenja kbje je covcktt ='',, 1,,,: pretpostavci.da upravo ovaj' lnce-
l'le vidim neku smetnju
podarilo psihoanalitidko istraZivanje dozvoljava nam da ovittl izbegavanje zela 1'
odnosa kod divtiatia motiviSe
motivima dodamo i druge. Gde Zena svoje psihoseksualnc pr' =rrr,,.'rrt lirktor stroeih
ouit'
r.r r, l\lr bisrno Arftft t tt+Sn1tn.;u "izbegavanja"
trebe treba da zadovoljava u braku i porodidnom Zivotu, tu .irrl p;';tgi-"iisr:*1i. kqii it prvobitno
iz-
Iraroda d,li
uvek preti opasnost da ostane nezadovoljenazbogprebrzog pro' ',,,,,,r,\rrilt
,,,,' I'rt.,)rr. a koje u ptipiti*u uial samo zaSlitu od *?:
ticanja bradnog odnosa i siroma3tva u njenom oseiajnom doliv= ""i*
;,;;l ,,,..iu'-h itto ili'uuzito i
za-sva ostala izbegavanla
ljavanju. Majka koja stari Stiti se od ovoga uZivljavanjem u sop= =:' Ostaje samo raz-
,',' , ,,i' l',lvnih srodnika i orodenih Zeriidbom'
stvenu decu, identifikacijom s njima, pri demu prisvaja njihove da namera spre-
;,; , .;;; i..: ,., ;;". ,lueu;u rncest direktan'.tako
oseiajne doZivljaje. KaZe se da roditelji ostaju mladi sa svo.iottt ukljucuje od-
stueaju, koji
,i. ,,,rt,, rr*rie biti ,";r"';;;;go*
decom; ovo je, zaista, jedna od najdragocenijih psihidkih korisli u fantaziji' nastalo po-
,,.' lir.nrir taSti, ince'"st b"iUto itiuttn;t
koju roditelji izvlate od dece. Sludajevi bez dece stoga gubc.ie
, ,l t\ ( rrrl nesvesnih medudlanova'
dnu od najboljih moguinosti da podnose neophodnu rezignitct '
 (774)
(17s)
Mi smo u ovom izlaqan4limali
malo prilike da pokaZcr il
Ii|3::"*-t:Xl:I:fr "lpj,.nu,oauf # ffi ,iil jX'Ji:# l[
.ril.nompsihoanari
-
:l^"9 ff :',1*lju T9e, ;,a.",1,, TABU IAMBIVALENCIJA
""" r,;;;;r:"" i

lf ;itumadenia.
dalja l:::,j:,1'*:li:o,"no uuc.no sr,
i ne zahrcvr
ono Slo moZemo o"orii ,i.grJJ:"p'r::#i::t; OSECAJNIH STREMLJENJA
konsraracija da ie to irrurito
dudara sa du5evnim Zivorom
iiriijil;; I ;;,e upadtjivo p*
neurotieaia. pljhoanaliza jt
naudila da je prvi izbor seksuall,;; "r'o.drku nas I
ozan, usmeren na zabranjene, inccstrlr
objqkte,"bJ.k,;
,ir.rk,I sestru, a otkrih
nam je i puleve koiima se.osoba l,rl,t1 yp polinezijska red, diji nam prevod zadaje te3koie,
fur,., ,rjr."anla oslobada pri.
;#l?U fifi ;lli *;::'te?i
il,';;ffi;"';: qolazui c i,eo
F,,=r,, r r;r,i('nr govoru vi5e ne postoji red kojom bi se obeleZavao
r4l t,"l,nn Strrrirn Rimljanima bila je joi dobro poznata, njihovo
o r jr^-^'1,tlt^119,,
stanju da r. r lrrltr 1c isto Sto i tabu PolineZana. Takode l<yos Grka, koda-
odnosa pnsisiho
h oserrc'
seksuali,.tu,'i
r",gu, nj..so.l:T
r. i,li;;'#iru:;;#ii,'_:.#
"rr"u"Jil.clii rrr, r
fr. ii \ lf 'l,l nrorir cla imaju isto znadenje koje PolineZaniizraLava-
gl.i,jl]; nesvesnom j*otu-
vo lgraJuf glavnu uloe
1 oS uvek i I i po no. ir ..r,;.nr rt'iiu tabu, a slidnim oznakama i mnogi narodi Ame-

*t'l; #'ff;ffi ril, \lr rl,t' (Madagaskar), Seveme i Centralne Azije.

** .g:1.'
rncestuozna *'#":Til.iH'i*ia:
iudnia s1ltram,o t t1ui,i, I l: /;r ilitS sc znadenje pojma tabu razdvaja u dva suprotna
som neuroze. Otkrivanje liriiatnim) kom1tfu*. ;{t*r, ir S ;t'rlrrc strane znadi: sveto, posveieno, a s druge: stra-
naravno, nailazi na on(tu
ovakvog ,nutriu
nevericir
*.
sta za neuro?,e, Erlr r,p,1.,111;. zabranjeno, nedisto. Suprotno od tabua na poline-
takvim odbiianiem se nresretu. i;;rratnih; sa isro rii ,l rrrn .,t' krr7c noa = obidno, opitepristupadno. Prema tome,za
na "J;;;iih
primer, i radovi Ota Rarrkg
(otto Ranky, koji sve'jasnije-pokazuju lalrrr ',r' vczujc neito kao pojam izvesne rezerye, tabu se
rncesta nalaziu srediitu
t"iito ,. desto rcrrra erritrrr',1,r rslrtrliava u zabranama i
ogranidenjima. NaS izraz
pesnidlog i;il.;o";u;, i kako u boz.
varijacijama i i.in.nuru =, rrir pl;rirr.iu" odgovarao bi smislu tabua.
9l:1]r
ctenr smo da veruiemo Aa
?jj. ,.',.i,:1, poeziji. prirru. t )l,rrrrriicnja tabua ne5to su drugo nego religiozne ili mo-
je ovakvo
o'Jbryrr;.ir. svega produkl
duboke odvratnoiti ioveka rslrr, ,,,rlrr:rno. Ona se ne dovode u vezu sa zapovedima nekog
prema njegovi# nJkaaasnjim
r-:frn", kgje je. u ,.duur.r.'n,r-;",,*il" inccrr, frrrg:r \ r'r: zirbranjuju upravo sama po sebi; od moralnih zabrana
:1T
nam nue nevaLno Sto
Svesti. Sroge ih r.'l\;r'ir rrcclostatak svrstavanja u sistem koji bi op5te uzdrZa-
na..prim.. diur:iir*naroda moicrrru '4irt' llrolilirsio neophodnim, pa fu neophodnost i obrazloZio.
,fuff::1,:,:ill:.:1".
da kasnije posranu
il".r,,
z.rL ;;j#, j"#',:Tffl;
J
";:ilj,J' Je predodredcrl, l+l,r,rrrr l;rbua li5ene su bilo koje osnove; one su nepoznatog
".*i;:, ;;;
ne5to Sro zasluiuje najoSrrije;;;;";l;;; ?X
""" t,,,r, I l,r niln]a nerazumljive, one same po sebi izgledaju razu-
,,rt1rr r rrrrnril koji se nalaze pod njihovom vlaSiu.
Vrrrrl" naziva tabu najstarijim nepisanim zakonikom dove-
. ;u, ir\ ,r t )pite je prihvaieno da je tabu stariji od bogova i da do-

t,i,, u \ r('nlcna pre svake religije.

l. ;rlio rram je potreban nepristrasan opis tabua da bismo ga
q,,,'i, r1'lr psilroanalitidkom tumadenju, nave5iu izxod iz dlanka

t ,,ltitrtts.yt:hologie, II Bd. ,,Mythus und Religion,,, 1906, II, str. 309.

 (176) (\'77)

se tabu povezuje' onda.se.od

sile boZanstva
,,Taboo" u Encyclopaedia Britannica"', (lji je autor an nr,,rrrr,r sl kojima
sludaj-evima' verovatno to-
Norkot Tomas (Northcote W. Thomas). ,; , i,,,, rrtrtomatska kazna'lJ drugim
,,Strogo uzev, tabu obuhvata samo a) sveti (ili nedisti) ;,;,' :i'i;.; ;;zvitka pojma', pre;zima drustvo kaznjavanje-dr-
njegove dru-
rakter lica ili stvari, b) vrstu ogranidenja koja proistide iz o =p,',,, 1,,,1..:,i,,.a,
dui je pottopuft doveo u opasnost
svojstva, i c) svetost (ili nedistotu) koja proistide iz krienja ;,;,1
'*:; ,,,i t. ip*iiu'neni sistemi dovedanstva nado-
'-'"eiti
zabrane. Ono Sto je suprotno od tabua u Polineziji naziva s0 /r(dl ,, ,rr1u zlt tllbu."
5to znadi'obidan' ili'op5ti'..."
','.,, prckr3i tabu, taj time i sim postaje
tabu' lzvesne opa-
tabua mogu i.e otkloniti pokajni-
,,U Sirem smislu mogu se razlikovati razli(,ite vrste tatru8i =r",rr l\.lc rtastaju f,tSenjem
7. prirodni ili direktni tabu, koji je posledica neke tajanstvcnl ,lrrrr t.r,ltrlrtlttir i svedanim obredima di3ienja'"
magidna s1la, kota
sile (mana) koja se povezuje sa nekim licem ili stvari;2. preno' .lzvorolr tabua smatra se narodita
je mogu preneti neZivi pred-
sri ili indirektni tabu, koji proistide iz iste one sile, ali je ili l) ,,.,, jilil;r lrcu i sve$tenite u od njih
' se uporediti sa predmeti-
steden ili b) prenesen od sve3tenika, poglavice ili nekog drugog, 1,, i su tabu mogu
', ','iii'J;;;il;j;
inajzad 3. tabu koji se nalaziu sredini izmedu prethodna dv61 ' i".''.r.i.,tl.i"i"*; oni su" sedi5te uzasnejesnage' koja
ako, naime, oba faktora dolaze u obzir, kao, na primer, pri prl. :, ,,rr n.'rr tlotlirom a oslobada kobna dejstva ako organizam
",,,',',,
,;,.,'u.,i, ptrz":."1t isuvise slab.di bijoj
se suprotstavio'
svajanju Zene od strane mu5karca. Naziv tabu upotrebljava se I ;";; ;,: "",'',
intenziteta ma-
za druga obidajna ogranidenja, ali ne bi trebalo svrstavati u tlbu i ,,', ,i r , , icnja tabua, dakle, ne zavisi samo od
l, r
i od jadine ma-
sve ono demu bi bolje odgovarao naziv religiozne zabrane."
=,,
* .' f,,,r" je spojena sa objektom tabua.vei
f

ovoj sili' Tako su' na pfl-

,,Ciljevi tabua su raznovrsni: direktni tabu ima za cili u) ;, i,,,., .,.' ,i'nuputniku suprotitavlja
sile' tako da bi
zaititu znadajnijih lidnosti kao poglavica, sveStenika i stvari i nl, ,,,,, l',,,ty.ui i *.Stenicinisioci jedne o[ro*ne
dodir sa njimaznadio smrt' ali
od moguinih o5tecenja; b) obezbedivanje nejakih: Zena, dcce I =.,r rrlrlr'vc poclanike

obidnih ljudi uopite od moine mane (magidne sile) sve5tenika 11111q1

".p"titJn
.1,rr rli rlcka druga lidnost sa manom veiom od obidne moZe
ovi posrednici opet mogu onima
nil*u. a
i poglavica; c) za5titu od opasnosti koje su skopdane sa dodiri. =l,,l,,,rlrro sirrlbracati ,u
ne dovedu u
vanjem leSeva, uZivanjem izvesnih jela itd; d) osiguranje txl ii,,, ,, ,,', iruidinjeni dopustiti priblizavanje a da ihod mane lica
.,,,,r .n,,,1 /rurcai oo"tino prenetog tabui zavisi
o5teienja vaZnih Zivotnih dela kao Sto su porodaj, obrezivanjo,
illj
ill svesienik,odreduje labu' ovaj je
Zenidba, seksualna delatnost; e) duvanje ljudskih biia od silc ill lii'
besa bogova i demona;2' fl zaltita nerodene i male dece od ru. ' ',",'
'i,',,,',,,,,,iii otl
onoga kojipotide od obicnog coveka'"
';;;;:'rk" koja je poslu-
znih opasnosti koje im prete zbog narodite simpatetidne zavi. L'r.,,.,stiiuortiuuuu j. verovatno osobenost
putem obreda
snosti od njihovih roditelja, ako ovi, na primer, dine neke radnjo irl'r l ;r' 1l,,uod pokuSaja-iitgouog odstranjivanja
ili jedu hranu dije bi uZivanje moglo da prenese posebna svoj. l,r;.ttt1,t
prve spadaju sveStenici
stva na decu. Druga namena tabua je namenjena duvanju vlasni. , l;rllttit ima stalnih i prolaznih. U je pripadalo.
Stva nekog lica, njegovih alatki, polja itd. od lopova." i 1,,,1,1,rr rcc, isto tuto i *rtui kao i sve ono Sto im
na primer za menstru-
,,Kazna od k5enja tabua se najverovatnije prvobitno pre. t..,,I,.',,.,, tlr[rLri vezuju se za izvesna stanja,
;;["ka i posle pohoda' za bavljenje
pu5tala unutra5njem ustrojstr,u, koje je delovalo automatski. Po. ,,, ,p'r rlr:rbittje, ," ttun,. pre
OpSri tabu moZe biti izreden i
godinama
vredeni tabu se svetio sam. Ako se predstave s bogovima i dc- rrrr.lrr\r)nr i lovom i i
,',h ',rt rttl kao crkvenazabrana nad nekom velikom oblaiiu'"
mojih dita-
'bJedanaesto izdanje, I 91 I - Isto je najvaZniji izvor literature. .\l,o satn u stanju da ispravno procenlm utiske
rTOva
tik ovih opisa ta-
namena tabua moZe
u ovakvoj vezi.
biti izostavljena poSto nijc pwobitno naslllrr , l.,zvoNauu* ,.bi tvrdenje da sada' posle
 (178) (17e)

obuhvata ne5to Sto.je istovrelneno

bua, ne znaju tadno Sta pod tim treba da zamisle i gde da to ==,r'nr l)r)pn()vnom smislu jezivo:
ste u svom razmi$ljanju. Ovo je sigumo posledica nedovolj =', ,,' I ',,,ut obidnog, kao i opasno, nedisto'
se deo
obaveitenja koja su dobili od mene, kao i izostavljanja svih i l 1 ,',1,,i i i'sistemu koji ona oznadava izraZava
'"Ji
:fr:,rrrrr1' Trvota dije iii
stvamo ne izgleda
ganja o vezi tabua sa sujeverjem, sa verom u besmrtnost du$e
'u^^"vanje
*".gu ttJouro bi smatrati dJ ovom shvatanju
se ne
sa religijom. Ali, s druge strane, pla5io sam se da bi iscrpnijc oi,.i',, i
u duhove
laganje onoga Sto se zna o tabuu unelo jo5 vi5e zabune, i 1,,,],,,',,'1,.j,ritrt,Eiti a da ne upoznamo.verovanje
da tvrdim daje dinjenidno stanje u stvarnosti vrlo mutno. ,f r r,, r r, rrrkteristidn o za neram tjene kulture'
l. rr
', usmenmo
se, dakle, o nizu ogranidenja, kojima se podvrgavaju pri-miti ,',r,,1,, uopite potrebno da na5e interesovanje
stoga Sto je
1c
narodi; zabranjeno je ovo ili ono, oni ne maju za5to, a ni na la ililr zitgonetke tabua? Smatram: ne samo
r',,{
redenja'
met im ne pada da se raspitujl zata ogranidenja, vei im sc potl. .,i,,,1,,i"t i problem sam po sebi vredan pokuiaja
-St"tto
=.','i, 1, da tabu polinezij-
vrgavaju kao da su ona razumljiva sama po sebi i ubedeni su r* r r.' ,hrrgilr razlogu. da naslutimo
Sto smo pomislili
bi prekr5aj sam od sebe bio najstraSnije kaZnjen. Postoje poutr :tilr ,lrr l1;rlil ipak ni1. tu[o Juf"ko od nas kao
se i sami poko-
, tl'u rll obidaine i *o*fnt zabrane
kojima
dani izve3taji da su nenamerni prek5aji jedne takve zabnrnl ,,
",,,
stvarno bili automatski kaZnjeni. Nevini prek5itelj, koji .ic nl iJ, ::;,];', biti srodne-;:;;;;rit"i
ia.ovim primitivnim
'nogu moZe baciti svetlo na tamno
primer jeo meso od neke zabranjene Zivotinje, postaje duboko i.u,,, ,,' tll r ttbja5njenje tibua
imperativa"'
Zalostan, odekuje svoju smrt i najzad stvamo umire. Zabnrnl Irrrr I l1r n:rscg sopsfvenog ,.kategoriikog
najde5ie pogadaju naslade, slobodu kretanja i opitenja; u nckiri
' sasluiacemo kakvo nam
', ,',',,,i'iri* interisovanjem
sludajevima izgledaju oStroumne, odigledno treba da znado urt. .-lir,rr,rrr1t' rstlaiivad t uo Sto je i'
Vunt yl:.V.? tabuu' posebno
?
korena predstava
driavanje i li5avanje, u drugim sludajevima su prema svojo.j 14. olrccava Oa Ce poeeti ,,od najdubljih
=,,,,,', '',,
drZini sasvim nerazumljive, pogadaju bezvredne sitnice, izglo' l t,tlriltt '

sve obidaje u
daju sasvim kao neka vrsta ceremonijala. U osnovi svih ovih poirtttt tabu Vunt kaZe da on "obuhvata
,,
prema odredenim objekti-
zabrana dini se da se nalazi ne5to kao nekakva teorija, kao tlu rru |r,f rrrrir irlaiavatt uftopottonunle
"(' ili prema radnjama
zabrane bile neophodne jer izvesna lica i stvari imaju opiulllu ;;,: i;;;, 1,. ,, u.ri sa kultiim preditavama'
snagu Sto se prenosi dodirom sa objektom koji je sadrZi, skoru Irr1, ,r' ltrl rr.iih odnose"."
pojmom tabu) po-
kao zaraza.Uzima se u obzir i kvantitet ovog opasnog svojstvH, f'.1,r tlrtrgom mestu: ,,Ako pod tim (pod.
i oOjluu'u'opstem smislu te redi' svaku za-
Neki ljudi ili predmeti imaju toga vi5e nego drugi, a opasnost ig ,1,.,,,,,,,,1',',,.iao ito
usmerava upravo premarazlici naboja. Najdudnijetr tome.jo llo l,r,rrrrr ,,.rtlr7unu u nuuitiu-,na i obieajima, ili.u izridito formuli-
onaj ko je bio u stanju da prek3i takvu zabranu i sam stidc kn. =a,rr'r .,,r[ot]itrru, toio*
,. zabranjuje dodirivanje *1 g {19;
izvesruh zabranjenln
rakter zabranjenog, preuzimajuii istovremeno na sebe celokup. ,,,, 1,, ,,1,1',,,vtlg kori5ienja ili izgovaranja
ili stepen kulture koji
je iz-
ni opasni naboj. Ova snaga prijanja zasvalicakoja su ne5to po. ! r i , r )rr(llr uop5te
".
pi"toii na"rod

sebno, kao kaljevi, sve5tenici, novorodendad, za sva izvanrctl' l,, !,. r,' r )\l ('r'c nie prouzrokovano tabuom'
je poeodliie.{3
na stanja, kao Sto su telesna: menstruacija, pubertet, porodaj, ra \ rrrrt zarirn *uoOi ,Uoi eega mu izgledalo
australijskih
sve tajanstveno i stra5no, kao bolesti i smrt, a 5to je zbog svojc y, i,',, r t,,I,,,t proudavl nu fitittiLtnim. odnosima
lr
naroda' Kod Austra-
zaraznosti ili moii Sirenja s tim u vezi. 1,, t,.,'' ,,.gu nu vi5oj kultuii polinezijskih
'
,rn tlcli tuUu luUiunt nu t'i klui"' u zavisnosti od toga da
,,Tabu" je sve, kako lica tako i mesta, predmeti i prolazrra i:1,,rr r, .r

stanja, koji su nosioci ili izvor ovog tajanstvenog svojstva. 'lirlrrr ll' i mit"' str' 300 i dr'
| 1'srltttlogiii naroda,
sv
"Religija
je t zabrana koja proistide iz ovog svojstva i, najzad, tabu rr ' I ,l str'. 237.
 ------.----- (181)
(180)
je
,, ,,e Irrrr'nir. ll ostao sila jednostavno stoga Sto to bio'
usled
li se odnose na Zivotinje, ljude ili druge objekte. Tabu Zivot
tako je i sAm postao koren na-
koji se u svojoj su5tini sastoji od zabrane ubijanja ijela, dini.j r-!, . r',lr' psihidke postojanosti; bili skloni
gro totemizmc'o. Tabu druge vrste, diji je objekt dovek, bitno ,'t,,, ,,1',,1' ,ubrana i naSitr zakona'Makoliko malo
,,t,
da iu izra-
drugadijeg karaktera. On je unapred ograniden na uslove u r', ,l,rl"ttrltt sa pn/om od ovih redenica, ipak mislim
ako ovo Vuntovo objainjenje nazo-
predstavljaju iztzetne Zivotne situacr.le za osobu koja je tr =,,, ,'',.,,1, ',',t,,gih ditalaca
ne dopire do izvora pred-
Tako su dedaci tabu prilikom praznovanla obreda zamomdi , .,,',',,,,,,',,,"jim. Takvo obja3njenje-
kajnje korene' U psiholo-
n1a, i,ene za vreme menstruacije i neposredno posle ,r ,, r,rl,rrruiiti ukarule nu ni.goui
=r.,
novorodendad, bolesnici i pre svega mrtvi. Nad stvarima :., ,,, rrurgu niti strah niti d"emoni procenjivati kao krajnji
=,1, Bilo bi dru-
neki dovek stalno upotrebljava leii stalan tabu za svakog .1.,,r, rrtr 1,, rii prkose svakom daljem produbljlvanju'
ali znamo su i oni sami kao
gog; na primer, nad njegovom odeiom, alatom i oruZjem. t.l ga; i1, rl r ,1,',",,ni stvarno postoje; {a
coveka; oni su stvoreni od ne-
dni posed u Australiji spada i novo ime koje dedak dobija i;,,,;,,, r duievnih snaga
;,r,^lrtkt
svom zamomdivanju, ono je tabu i mora se drZati u taj ac ' e,i ! l.' rrci'cr8iI.
'-'= t ,irl,,*tiuko* znadenju tabua Vunt iznosi znadajne'
ali
Tabui treie vrste, koji se odnose na drveie, biljke, kuie, {
primitivni podeci tabua jo3
promenljivrji su, izgleda da za njih vaZi pravilo: tabu post iiF ':.r:.\ ru ;,,*,tc stavove. Po njemu
ono Sto iz bilo kog razlogapobuduje strepnju ili jezu. irF i,i,,r{rl(' trrilikorn razdvalinja sietog
od neiistog' Upravo
Vunt i sAm smatra da promene koje je pretryeo tabu u bsr ;;' ,"]i, n"oottaiu oni pojmovi u znacenju J<oje su
,.r,. trpto,ti,utlunjtt ova dva pojma'
Zivotin-
gatijoj kulturi PolineZana i na Malajskom arhipelagu nisu lnk6 ,,,,,',',,,,,,,
',' ''..i
",,'fsi. demonski su' ne sveti'
duboke. Jada socijalna diferencijacija ovih naroda odraZava so I ,l-, , "'.ti" ^. r.,iii*u poSluu tabu, pojma' Upravo-za
tome Sto poglavice, kaljevi i sve5tenici izlivaju posebno dclo' i,, .,,,,'',',. rri ncdisti u iutn1.* smislu tog
nalazi joS u
tvoran tabu, a i sami su izloieni naljadoj prinudi tabua. *,,,t. zrrtrionje demonskog, kao nedega 5to se
',', pogodan je
Ali stvami izvori tabua leie dublje od interesa privilcgo. i,,rlrl, rr rrtrroi sredini, nedega"'Sto se ne sme.dotaii'
i=,.,. t,'t,,,. icr on podvladl svojstvo koje ie
na kraju krajeva
vanih slojeva; ,,oni nastaju tamo gde vode poreklo najprirnlr
tivniji a istovremeno i najbrojniji dovedji nagoni, u strahu o{ ,.;ri,, lrrlt zlicdniEko kuko ,uttoto tako i nedistom: strah od
obeleZja istovre-
,1,,,1r,,, ovl irajna zajednicajednog
dejstva demonskih sile"". Tabu, koji prvobitno nije ni5ta drugo vaLnog
ild. izmedu
je dva prvobitno
do objektivno nastali strah od demonske sile skrivene u tabuir€= -,,',,,''' r..),'i.;; ova qodrudja
nom objektu, zabranjuje da se draZi ta sila i nareduje da se, ak€ p,,,.,,'1,,t,, slaganje t<o1e je tek kasnije' zbog daljih uslova
kojeg su se oba pojma na kaju
je hotimidno ili
nehotidno izvrien prekr5aj, otkloni osveQ ;,,,;i,l''t,' ,Lir.i.".itunju, *t.o
demona. ra:.rl.r ll sttprotnostt' silu
Postepeno tabu postaje nezavisna sila, koja se odvojila o{ l'rt olrilttotrl tabuu svojstveno verovanJe u demonsku
demonizma. Tabu postaje sila obidaja i predanja, na kra.ju I r,,;'i .r' l,riic u predmetu eije se dodirivanje ili nedozvoljena
.,,,,,,,, t,,' ,vcti opeinlavanjem izvrsioca
jo5 je potpung i itkJ1.'u-
zakon. ,,Ali, zapovest koja se neizgovorena lcije iza zabrana lH,
bua (koje su inade veoma promenljive u zavisnosti od mestl i i ,,,,1,1,'ktivirun tttuft. Ovaj se jo3 nqe izdvojio u dva oblika
vremena) prvobitno je jedna jedina', htvaj se gneva demona." t,, 1, 1,,,1',r rrrrl u jednoj od faLa razvitki: u strahopoitovani e i u
Vunt nas, dakle, udi da je tabu izraz i prodlkt verovarrjn i, t ,rltlrtsl.
primitivnih naroda u demonske sile. Kasnije se tabu odvojio od \lr lirrl<o nastajeovo razdvajanje? Prema Vuntu' prenoSe-
r,1,,,,. tuUuu'iz oblasti demonskog u
predstalu o bogo-
toU
rrN.
vezi s ovim uporediti prvi i poslednji odeljak ove knjige.
';,;;,;ini;;;elg i nedistog rusi ie sa nailaskom dveju
d.. str. 307.
 (182) (183)
mitolo5kih faza, od kojih ranija ne i5dezava
sasvim kadrr rlilr ir,lov:r, zasnivati zakljudke koji se odnose i na unutarnju
sledeia dostignuta, vei i dalSe portoll
niZe vr, =rr'lrlr',1 Mi iemo imati na umu ovo upozorenje, ali ipak zbog
" "Ofik":rA"eU
nosti kojoj se postepeno priktjuOuje potcenlivanje.
uop.Ste vaLi pravilo 0a pr.e..va1iqen
mitolol rdl,, ilt()l,,ucnosti ne moramo se odreii usmeravanog po-
a faza,;p;;i," stoga Sro irrL ttl,l
savladana i potisnuta od viie,.i Ouf:. porto;i"pil;ff;;;,ii 'ilrrlt'cl i najupadljivija podudarnost prisilnih zabrana
z9l9r obliku, tako da se objekti
objekte odvratnosti.3, "j;";s t;fi;;nja pretvaraju g 1f ',,1 rrrr r ozrrilr) sa
tabuom sastoji se u tome Sto su ove zabrane
ru =1 ,,nr
Dalji Vuntovi navodi razmatrajuodnose predstava ;'r'r'cklu isto toliko nemotivisane i zagonetne. One su se
o tahul g1"!,r,1 ;rrrlirvilc i mora da su se zadrLale usled nesavladivog
prema di5ienju i Zrtvi.
==ir'rlr;r Spol.irra pretnja kaznom je suvi5na, jer postoji unu-
r*41rtjr ,,rtiilr.nost (savest) da ie prekoradenje dovesti do ne-
r,,,,Lr,,,llrve llesreie. Poslednje Sto moZe saop5titi prisilni
L.ir ,rul ;c ncodredena slutnja da ie prekoradenjem zabrane
2
$a=,l,,rrlrtr orlrodenoj osobi u njegovoj okolini. Ne moZe se saz-
aali l;rLrrr bi trebalo dabude tanesreia, isto tako, de5ce dobi-
Onaj
f9 se u psihoanalizi,.Lojest, prilikom istraZivlnjl
nesvesnog dela individualnog duSevno g ierrr,' rrl;rj nrudni izve5taj prilikom kasnijih analiza radnji
Livota, susreo sa pnrh, r'in;r rrrlr rr srrrislu odbrane ili sagre5enja nego prilikom analize
lemom rabua. reii ie posle k-raceg
*rfiill;rrjr, da mu ri lbnu. -=arrrIlr z;rltt illla.
menr nrsu stranl. On poznaje osobe
koje
tabu zabrane kojih se isto tiko st ogo priOJuvaju
s,,ir.
stvorile takv€ * (,|;rvnil i centralna zabrana neuroze je kao i kod tabua
svome plemenu ili zajednici. Ako
kao Oi"lii.l
vei nije nivikao Ou.i,rkvi
i tl,rlrr i naziv: strah od dodira, d,llire de toucher. Zabrana
',lrr1r,l

usamljene osobe oznadi v.a kao,, prisiin,

ru,
',lrrrlrvrlir samo direktan dodir sa telom, vei uzima opsege
obzirom na njihovo rtun1., Ou.pio nuA"
iiir rit r,,, morao bi, r f,rr !rr doci u dodir. Sve Sto usmerava misli na za-
r,,rl.l1 zrradenja
iurr, ,',nbu oboljenje,,, i,r,1rr1,qr'. rt;yt]ya dodir u mislima, isto tako je zabranjeno kao i
Ali.9
9y9r prisilnom oboljenju. toliko mnogo'i. ru #prif,u. nii'i,.irr{hri tclesni kontakt; isto pro3irivanje opsega srece se i
analitidkim isrraZivanjem _ klinidku etiologiju
psihiikrh mehanizama, tako da sebi
i suSrinu Lr,,l l;rlrrlt.
neie rociou odrekne k'ri, l,'r|ur dco zabrarra, s obzirom na svrhu, razumljiv je bez
scenle ovcte nauienos za fumadenje
odgovarajuiih poyava u psi.
v vs6vYs'qJu tlrll, rursuprot tome, drugi deo izgleda nam neshvatljiv, bu-
hologlji naroda. sr;1.
tf e l,r ; t, rt's n i s len. Ove zabrane taziv amo,,ceremonij a"; vide-
I r

. ^lti ovom pokuSaju mora se imari na umu jedno upozor.e. ,r ,l;r s!: u pravilima tabua sreiu iste takve raznolikosti.
t, prisitntm oUoE.n;.,,oze biti disto spo,
'r' I'
1,r"..-l,ltr.l_ijily
Uasn1a, vazrtr samo za oblik ovih pojava a da se
r r s i I n i rn zabranama j e svoj stvena izvanredna moguinost

uopite ne pxr. .",nr, r;rnlirl one se Sire bilo kojim posrednim putem od jednog
teL.e i na njihovu suitinu. priroda
uoti au tonsi lrt. oblikc rr ri.i,f1111'1 olrjckt i taj novi objekt dine, kako se pogodno izrazio
najrazlititijim biolo5kim od39sim1, nu piir.r,
oblik glave ;;r!,rrr nrr)j bolesnik, ,,nemoguiim". Nemoguinost na kaju
i.g"lanje bitjki. pa iak i izvan J""g, r,"O razlidirilr
f.:,l1ll nr pntlKom
Knsrara i,,, I r rr, :r zrbranama ceo svet. Prisilni bolesnici se pona3aju tako
stvaranja odredenih hemijskih taloga.
"l Ililo i 'i,, ,l,r :;rr ,,ncmoguie" lidnosti i stvarni nosioci opasne zaraze,
!l ?algt.O"t
preuranjeno Ue, mnog i--at au na osnovu i,,t,r ,, rnofc preneti kontaktom na sve u okolini. Ista svojstva
ovaKvrtl podudarnosti, vezanih samo za istovetnost meharri. ,ir,r. rr.:iti i preno5enja istakli smo u podetku prilikom opisiva-
-rtv. o-, s.:tr. ,:1,r r.rlru zlbrana. Poznato nam je, takode, da onaj ko je prekr3io
 (184)
tabu dodirom nedega Sto je tabu i sdm postaje tabu i da niko n€
sme s njim doii u dodir.
Poredenja radi izneiu dva primera preno5enja (bollt
pomeranja) zabrane; jedan iz Livota Maora, dru$ je sopstvcno
opaZanje na bolesnici sa prisilnim simptomima.
1. Jedan poglavica Maora neie svojim dahom raspirivull
vatru, jer ie njegov sveti dah preneti njegovu snagu vatri, ov1
loncu koji se nalazi na vatri, lonac jelu koje se u njemu kuva,
jelo licu koje ga pojede i na taj nadin mora umreti osoba kojn Jc
pojela jelo skuvano u loncu zagrejanomna vatri koju je raspirl.
vao poglavica svojim svetim i opasnim dahom.r'
2. Moja bolesnica zahteya da se odstrani predmet koji jc
kupio i doneo kuii njen muZ, inade ie ovaj udiniti nemoguCom
prostoriju u kojoj stanuje. Jer onaje dula daje ovaj predmct ku.
pljen u radnji koja se, recimo, nalaziu Hiriengase. Ali Hir*,io
danas prezime njene prijateljice koja Zivi u udaljenom gratlu $
koju je u mladosti poznavala pod njenim devojadkim prezinro.
nom. Ova prijateljica joj je danas ,,nemoguia'0, tabu; precfitrel
kupljen u Bedu je isto tako tabu kao i sama prijateljica sa ko.iorn
ona ne i,eli da dode u dodir.
Pnsilne zabrane donose sa sobom vanredna liSavanja I
ogranidenja kao i tabu zabrane; medutim, jedan deo ovih molo
biti poni5ten izvr3avanjem izvesnih radnji, ali koje se, isto tako,
moraju izvr5iti i imaju prisilni karakter - prisilne radnje - a diia.io
priroda nerazumljivo kajanje, ispa5tanje, mere predohranc i
di3ienje. Najde5ia od ovih prisilnih radnjije pranje vodom (prisil.
no pranje). Isto tako, i jedan deo tabu zabrana moZe se tako nr.
meniti, odnosno, njihovo kori5ienje se popravlja takvim ,,ccrc.
monijama", pri demu i ovde lustracija3o vodom ima prvenstvo.
Rezimirajmo sada u kojim se tadkama najbolje odraZavn
podudarnost pravila tabua sa simptomima prisilne neuroze: l. u
nemotivisano sti zabr ana, 2. u nj ihovom vezivanj u putem unu trn.
srFrazer,
The Golden Bough,Il,Taboo and the Perils ofthe Soul, 19ll,
str 136.
ralustratio
-
ceremonija diSienja koja se izvodi pre ulaska u neko svckr
mesto radi otklanjanja krvnog greha, prilikom rodenja, sklapanja braka ili smrti, ilt
ceremonijalno posvecivanje kuie, grada, vojske ili iitavog naroda . - (Prim. pnt,.l.
(1 8s)
rrt' l)risilc, 3. u njihovoj moguinosti pomeranja i opasnosti za-
rir ., l)r e lio zabranjenog, 4. u
prouzrokovanju ceremonijalnih ra-
, Irr r, z lr rAna, koje
;
:r proistidu iz zabranjenog.
l,,linidki istorijat kao i psihidke mehanizme sludajeva pri-
''rlrr,,1, oboljenja upoznali smo preko psihoanalize. Prvo, to jest,
llrrrrr l'i istorijat odnosi se na jedan tipidni sludaj straha od dodi-
r,r lrr;i jc izgledao ovako: Na samom poietku, u sasvim ranom
,lr rrrrlslvtr, javila se jaka ielia za dodirivanjem, drji je cilj bio
,l,rl,'l,o viie specijalizovan no Sto bi se moglo odekivati. Uskoro
', ,,r o j iclji od spolja suprotstavila zabrana da se ne izvr5i upra-
jeprihvaiena jer je ova nalazrla oslonac
',, t.rt rlodir.rs Zabrana
ri l:rl\ilil unutra5njim snagama3"; pokazala se jadom od nagona
[ l(' lrtco da se izrazi dodirom. Medutim, zbog primitivne psi-
' 'lr
lrr,l,t' lionstitucije deteta zabrani nije uspelo da otkloni nagon.
I r' l',t\'() tabrane ogledalo se samo u tome Sto je nagon - Lelja za
,l,,rlrrrnr potisnut i proteran u nesvesno. I zabtana i nagon su
'T , rirrvrli; nagon stoga Sto je bio samo potisnut a ne uklonjen,
;rrl'rnur zbog toga 3to bi njenim prestankom nagon prodro u sve-
.rr. r urnletnuo realizaciju Zelje. Postignuta je nere5ena situaci-
1,r 1r:.rlriika fiksacija, a iz neprekidnog konflikta izmedu zabtane
| !r,rll()niI odvija se sve ostalo.
( ilavni karakter psiholo5ke konstelacije, koja je tako fik-
llr,un lczi u onome Sto bi se moglo nazvati ambivalentan staY
;,,lrrrlic prema objektu, odnosno, pre prema nekoj sopstvenoj
r,r,lrr;i. " Osoba stalno Leli daizvr5i tu radnju - dodir, ali isto tako
1,' ';,' i gadi. Suprotnost ova dva strujanja ne moZe se izgladiti na
Ir,rtl.onr putu, jer su ona - moZemo samo tako reii - u duiev-
r'rnr Tivofu tako lokalizovana da se ne mogu sudariti' Zabrana
fr' l;rsno svesna, neprekidna i,eljaza dodirom je nesvesna, osoba
r! /nl ni5ta o njoj. Da ne postoji ovakav psiholo5ki momenat
,rrlr lri se mogla ovako dugo odrZati ambivalencija, niti bi mogla
,hrr t's(i do takvih posledica.
tJ klinidkoj istoriji sludaja podvukli smo prodiranj e zabta-
,,, u lrko ranom detinjshu kao odludujuiu dinjenicu; pri daljem
nteZelja i zabrana,odnose se na dodirivanje sopstvenih genitalija.
"'Na odnose sa voljenim osobama od kojih dolazi zabrana.
"Prema pogodnom Blojlerovom (Bleuler) nazivu.
 (186)
formiranju ta uloga pripada mehanizmu potiskivanja u ovonl
Zivofirom dobu. Usled postojeieg potiskivanja, koje je skopdano
sa zaboravom -amnezijom, motivacija zabrane koja je postalrr
svesna, ostaje nepoznata,tako da svi pokuiaji intelektualnog raz.
gradivanja moraju omanuti jer ne mogu da nadu tadku na kojoj bi
zabrant mogli da napadnu. Zabrana duguje svoju snagu svoj -
prisilni karakter - upravo odnosu prema svom nesvesnom kontra.
pafineru, skivenoj, neobuzdanoj Zelji, dakle, unutra3njoj potrebi
kojoj nedostaje svesni uvid. U moguinosti preno5ery'a irazrasLzr-
njazabrane ogleda se proces koji se deiava sa nesvesnom Zeljonr
ikoji je narodito olak5an u psiholo5kim uslovima nesvesnog,
Nagonska Zelja se stalno pomera da bi se izwkla iz izolaclje u
kojoj trudi se da nade surogat zazabranjeno - objekte
se nalazi, t
ili radnje kao naknadu. Zbogtoga zabrana i luta i pro5iruje se nu
nove ciljeve zabranjenog stremljenja. Na svaki novi prodor poti-
snutog libida odgovara zabrana novim pooitravanjem. Uzajamno
kodenje obeju sukobljenih sila sfvara potrebu za praLnjenjem, zi,r
smanjenjem postojeie napetosti, a u toj potrebi se moZe otkriti
motivacija prisilnih radnji. Ove su u neurozi jasno kompromisnc
akcrje, pojavljujuii se, sjedne shane, kao dokazi kajanja, kao na-
stojanja usmerena na ispa5tanje i sl., ali, sa druge, istovremeno
kao zamenidke radnje, koje nagonu nadoknaduju zabranjeno. Mo-
Ze se smatrati zakonom neurotidnog oboljenja da ove prisilne rad-
nje sve vi5e stupaju u sluZbu tog nagona i da se stalno pribliZavaju
prvobitno zabranj enoj radnji.
Poku5ajmo sad da tabu tretiramo kao da je iste prirode kao
i prisilne zabrane naSih bolesnika. Pri tom nam unapred mora
biti jasno da su mnoge od nas zapaLene tabu-zabrane sekundar-
nog, pomerenog i izopadenog karaktera, i da moramo biti zado-
voljni ukoliko bacimo ne5to svetla na najprvobitnije i najzna-
dajnije tabu-zabrane. Dalje, da su razlike u situaciji divljaka i
neurotidara dovoljno vaZne, tako da iskljuduju potpunu podu-
darnost i spredavaju preno5enje s jednog na drugog koje bi bilo
ravno preslikavanju svih detalja.
Najpre moramo reii da nema nikakvog smisla pitati div-
ljake o stvarnoj motivaciji njihovih zabrana, o poreklu tabua.
Prema na5oj pretpostavci oni bi rnorali biti nesposobni da saop-
(187)
,t. ncito o tome, po5to im je motivacija,,nesvesna"' Ali mi kon-
.rrrrricrno istorijai tabua sledeci uzor prisilnih zabrana. Tabu su
1rr;nlrrlc zabrane, od spolja nekad
prodrle jednoj gencraciji pri-
,rrrtrvnih ljudi, to jest,ipak nasilno usadene ovoj od strane rani-
t' t,('ncra;ije. Ove zabrane su pogodile delatnosti prema kojima
1, lrostojala jaka sklonost. Zabtane su se odrZale
iz generacije.u
1,, ,,,'nrciju, verovatno, samo usled tradicije preko roditeljskog ili
,l,,,rtucnog autoriteta. Ali moZda su se ove u kasnijim organi-
.',rt riltna iei ,,organizovale" kao deo nasledenog psihidkog po-
., ,1,r. I)a ti postfi ovakve ,,urodene ideje", da li su one same ili
rr '.:rtlcjstvu sa vaspitanjem delovale na hksaciju tabua, ko to
' rrr.zc iiatuUti upruuo u ovom sludaju o kome je red? Ali iz pri-
,lrzrrvanja tabuf proizilazi da prvobitna Lelja, udiniti ono zabra-
i iod tabu naroda' Ovi, dakle, prema njihovim
rrlt'rrrr, postoji
,,,1,,, ,,,bruni*a, imaju ambivalentan stav; nesvesno bi Zeleli
rrr',lrr radije do da ih prekorade, ali se od toga pla5e; oni se pla5e
,,1iirrvo zato jer Lele, a strah je jadi od Lelje.IJz to, Zelja
je kod
,r ,rl,,rg pojedinca jednog naroda nesvesna kao i kod neurotidara'
ilalsiarue i najvaZnije tabu-zabrane su oba osnovna zako-
,,,, l,,tcmizma: ne u6ijati totemsku Zivotinju i izbegavati seksu-
,rlrri oclnos sa totemskim pripadnicima suprotnog pola'
'fo bi morala biti najstarija i najjada poZuda ljudi' Mi to ne
rrrolcrno razumeti zbog toga ne moZemo proveriti na3u pret-
nam potpuno nepoznatt
1,ostlvku na ovim primerima, sve dok su
l,,,,is,ro i poreklo totemistidkog sistema' Ali onaj ko poznaje
r'' / r r I tate psihoanalitidkog istraZivanja dobij enih od pojedinaca
r t'r' cc se zbog istovetnosti obeju vrsta tabua kao i njihove
podu-
,l;rrnosti setitlnedega sasvim odredenog, onoga 3to psihoanali-
rrr rrr i smatraju dvornom tadkom infantilnog Zivota u sferi zelja
a
r',1()vrcmeno i jezgrom neuroze.3t
nruge raznolikosti tabu-pojava, koje su dovele do ranije
,,,,uctlenih-poku5aja klasifikacije, spajaju se po naSem miSljenju
rr;r slccleii nadin ujedinstvenu celinu: osnova tabua
je zabtanje-
rr,r t'tttienje, prema kome u nesvesnoln postoji jaka sklonost'
'-Uporediti vei nekoliko puta pomenutc rnojc studijc o totemima (lV
,,,1, ljlk ovc knjige).
 ,f
(188) (189)
Mi znamo, a da ne da onaj ko udini
lazum_9mo, zabranjono l',to tako je jasno za5to k5enje izvesnih tabu-zabrana pred-
kSi tabu i sam postaje rabu. Ali tuto ourtrj."l." O.,p.jiii,u =r.r, l1,r :,oci.jalnu opasnost, koja mora biti kaZnjena ili ispaitana
iinjenicom da se tabu ne vezuje ,rro ,',i ,r rlr clunova dru5tva, ako je potrebno da svi izbegnu opa-
li,ltlll]Tl'.:a
KoJe su uemile zabranjeno
ru oi.,to
vec i za osobe koje se nalaze u nek,,rn ( )vlr opasnost stvarno postoji ako svesno podsticanje za-
izvanrednom stanju, za sama ova stanja =rrrr'.1
kao i za predmete? lirt. nrno rrcsvesnim i,eljama. Ona se sastoji od moguinosti po-
mo na jedan nadin: sposobnost da se rasplamsa 'r!!
dovekova ambi. ,li,i.':rvrrrrjrr, od dijih bi se posledica druStvo ubrzo raspalo. Ako
valenc.rja i da se doved e u iskuienje
da prekoraei zabram. ,irr1'r rrr' bi kaznrli prestup, to bi znadilo da oni potajno Zele da
Covek koji je prekriio. tabu postaje i sam
tabu jer on pur*. ii'' rlr' rsl() ono Sto i prestupnik.
duje opasnu sposobnost da i druge oou.o,
njegov primer. on budi zavist; iaSto
u irr.usenie oa ircrio t
Ne srnemo se duditi Sto dodir tabvzabrmi igra slidnu
bi;j; Uifo Ooruoii.u.i ,il, rl,rr lriro i u ddlire de toucher, iako tajanstveni smisao zabrane
ono.ito je drugima zabranjeno? On
1e, Oat te, slvamo zarqz(tn r,rlruu rripo5to ne moZe biti tako poseban kao u neurozi. Dodir
utoliko ito svaki primer goni nu podraZavaijeirtogu
se i on siiru
'
mora izbegavati. s l,,rt cluk svakog ovladivanja, svakog pokuiaja potdinjavanja
ii, l,rry' licu ili stvari.
Samo dovek ne mora da je prekriio tabu
a ipak moie stirl. Mi smo objasnili zarazru moi koju sadrZi tabu svojom
no ili privremeno biti tabu., jerie nalazi
u stanju f.o;. toO Ar,,lii, ,,1i, ,1v11111yi{s da dovede u isku5enje, pokrene na podraZavanje. S
podstide zabranjene zerje i u njima
budi u,nriiur.ntn. konfliktc, rrrrr ',t'. izgleda, ne slaZe dinjenica da se zarazna moi tabua pre
Veiina izvanrednih situacrja i iruun ednih
,tun1u tuf.u" ru jiii-. .\ r Fr nranifestuje preno5enjem na predmete, koji na taj nadin i
o\41opasnu
i:^*: !"t.dlju povlasticama;snagu. Kralj ili poglavica budi zu.
vrsr.posebrum
,,rrrrr Irostaju tabu.
moida bi svako Zeleo da burlc ( )va preno5ljivost tabua ogleda se kao neuroza poznalom
kalj. Mrtvac, novorodeni e, rnj.nirn ,tunii*u putnji Or,,fi
.2eya .1.hr111vig1-1 nesvesnog nagona da se asocijativnim putevima pre-
svojom naroditom bespomocnoSCr, upruuo-f ol'no sazrela osohn rr,',tir na sve nove i nove objekte. Tako ie nam skrenuti paZnju
novim nasladama koje obeiava. Zbo[
toga Ju sue tat ue osobe i rlir opirsnoj magidnoj sili ,,mane" odgovaraju dve realne vred-
sva takva stanja tabu, jer.se ne ,me popuititi
isku5enju. rrr, ,tr. sposobnost da opominje doveka na njegove zabraryene ie-
Sada razumemo zaito ,. ,nugu mana
razliditiir lica uzl. l1, r nrrizgled zna(,a1nlje, da ga navodi na kr5enje zabrana,koje
JjTng odbija, za5to one mogu del6m da se uzajamno potinr, ,,lrrzc tirn Leljama. Obe radnje, medutim, spajaju se u jednu jed-
je
grlja i suvisJjak za njegovog poaanika. jer su
]:0":f9::grazlke
or-usrvene
rrrrr rrlio pretpostavimo da su u su3tini primitivnog duievnog Zi-
izmeciu njih i suviSe velike. Ali minisrar, rur , , spojeni budenje seianja na zabranjenu radnju kao i budenje
primer, moZe biti ne5kodljw posrednik 'l;r
irrn.Ju njih. To znar)i, r, rrtle ncije da se ova sprovede. Na taj nadin, ponovo se uzajam-
prevedeno sa rednika tabua na reenik
normafn. psifrofogirei pomisao i isku5enje. Mora se, isto tako, priznati da
podanik, kojizazire od i s.uviSe velikog
isf.uren;u tufuo ,u,"i.1{,i
',,',rlrvaju
predstavlja konrakr s kraljem. moze pJdneti
,r1,,,1r'imer jednog dovekakoji je prekr5io zabrawnavodi nekog
opi,roA.rL.,;l;;i- ,lrrrlog na isto delo, onda se neposlu5nostprotiv zabrane prenosi
nikom, kome on ne mora tako mnogo au,ii,r'ir,a erll pot,,zul l.,rt ltraza, kao Sto se i tabu prenosi sa osobe na predmet a od
moida i njemu samom izgleda dosiZan.
zavist u odnosu na kralja moZe da ,runii
nllnrrtu., pak, svoju ,\.ll n? neki drugi.
i*u;rci u vidu vllsl Ako se k5enje tabua moZe ispraviti kajanjem ili ispaita-
KoJu on sam posedule. Na laj naiin neznatne
razlike magiiuilr koji znade odricanje nedeg dobrog ili slobode, onda se, na
snaga koje mogu dovesti u iskuienje 'r1,'rn,
manje su opusne nego llit, ,'rlrl nadin, stide dokaz da je i samo pokoravanje propisima ta-
rodito velike razllke.
l,rrrr odricanje nedega Sto bi dovek rado Zeleo. Propust jednog
 (1e0) (1e1)
odricani'a zumenjtje se odricanjem
na drugom mesfu. U odnosu
na ceremonijal tabua odavde se I'rr,rln(' ncuroze. Kako smo kod neuroze dospeli do upoznava-
moze izvirii zakljudrhd;l;'i;: trlr psiholoikih momenata? Analitidkom studijom simptoma,
pa5tanj e ne5to prvobit m1e za r 'r1,r
azliku oO JiSl*i
Ponovimo, ukratko, kakva shvatan;r-tiUru ". t,r, .\('ltir prisilnih radnji, mera odbrane i prisilnih naredbi. U
proistidu ir irlrr;r snro naili najbolje znake njihovog porekla od ambivalen-
izjedna&nja sa prisilnim zabranamanrurJ,ieuiu,
ra zabrana nametnuta s.golja (od
tabu je prastn. liili potlsticaja ili namera, pri demu ove ili istovremeno odgo-
i usmercne ,,rr,r1rr zclji kao i protivZelji ili preteZno sluZe jednoi od obeju
[onda. ".f."g
protiv najjadih covekovih
Zetjf d;""to"teta)
;;;", prekrSi i ctatjo
postoji u njegovom nerueinor: fjudl'f,oj-i 1,,,,trr urccnih namera. Ako bi nam uspelo da i u pravilima tabua
se iriArZavaju rab'H r'l. ;r.zt'r lo ambivalenciju, dominaciju protivurednih namera, ili
imaju ambivalentan stav u odnosu I
r

nu ono Sto iogada tabu. Mn.
gidna sila. koja.se pripisuje trUr, ,uoOi'r.
nJ iporoUnorr dovrr.
denja ljudi u iskuSenje; ona se pona5
akao zaraza jer je i prilnet
zar azan, po5to se zabr anj ene pozu
de u nes vesnom preme5taj u rta
neito.drugo. Ispasranje pret isala rrb;
je da je osnova tabua"odricanje.
'---- p;;;;dricanja
rv!vrrr v ukazu.
3
,l,r rrr, rlu n jima nademo neke koje po principu prisilnih radnji,
i.rrrr 11'1119116, odraLavajt oba strujanja, onda bi nam psiholo3ka
1,,,,1rr,1;rlrrost izmedu tabua i prisilne neuroze bila osigurana u
..1,fl il
lr,()lovo najvaZnijem delu.
( )l)c osnovne tabu-zabrane su, kao Sto je napred pomenu-
r,, rrt'lrristupadne na5oj analizi, zbog pripadnosti totemizmu;
,L ru,r rlt'o tabu propisa je sekundamog porekla i neupotrebljiv za
ri'rr, ,;lrvritirnje. Tabu je, naime, kod odgovarajuiih naroda po-
.,1,r, rlfslil fbrma zakonodavstva i stavio se u sluZbu socijalnih
rirrrh rrt ijlr koje su sigurno mlade od samog tabua, kao, na pri-

je lr, r t:rlru nametnut od poglavica i sveitenika u cilju osiguranja

Sada potrebno kakvu vrednost iziskuje
.saznati na$c , l:r',nr;rtvir i privilegija. Ipak, preostaje nam velika grupa propisa
izj,ednadenje tabua sa prisilnom
";;;";";
osnow tog poredenja. Takva vrednost,
i; vahnjatabua ,fl rr,r,l l,olrln) se moZe preduzeti na5e istraZivanje; iz nje bih izdvo-
odigledno, stide se sarlu irrr f;1f111 koji se vezuje za a) neprljatelje, b) poglavice, c) za
onda ako naSe shvatanj e
yruZg n.tu p..Oriort kolu ,. inadc rrc ililr\,' l)r'i demu sam potrebni materijal crpao tz izvanredne
moZe omoguiiti kakvim &ugim
nam omoguirrje r' .l . (1. Frazera, The Golden Bough.'e
bolje razumevanje tabta nego Sto"rti,i"r,lf."
nam je inade moguino. Mi
..l, rr l.

smo, moZda, skloni da..tvrdimo_ da je

piethodno ztiganJe v.,C
pruLilo dokaz upotrebljivosti takvog
morati da poku5amo da
,fi;;Jq ali, ipak, icrlrr t1 l'o,ttupak sa neprijateljem
gl oj{amo pri frrJCrmo
- proanalizrr.
vati pojedino sti zabranai tcoilsCenla
iuOru*- \ko smo bili skloni da divliim i poludivljim narodima pri-
. ...Nama je, medutim, otvoren ii.Oun drugi put. Mi moZcrno
istraZivati l'! ' 'r() rrcmilosrdnu surovost li5enu kajanja i usmerenu protiv
d? li.f.. jedan.deo pretpostavki,
koje-smo sa neurozn ,r, 1rr r;,rtcl.iu, sa velikim interesovanjem iemo saznati da i njih
preneli na tabu.ili zakljuike d;
neposredno dokazati fenomenima
kojih ,,o; ili",; do.li, ne m.te ,li,rl.rnlr.' ioveka primorava na ptidrlavarye niza pravtla koja
odluditi
tuUuu. Ul se moramo santo .1,,r,1.r;rr rr okvire tabu obidaja. Ova pravila se sa lakoiom mogu
Sta hoiemo da tr.aLjmo. f"rO.";.
kome tabu. potide od prastare zabrane,to:u;.?mOa 1xr
tabua, ,.i 1',1;111 Lr detiri grupe; ona iziskuju 1. pomirenje sa ubijenim
i
"'p"reklu namelnu.
,,, t,,rt;rtclicm, 2. ogranidenja i 3. radnje pokajanja, diSienja ubi-
ta od spolja, naravno da ne poseduje'Aot
aie. Zbog toga icrrro
radije traiiti psiholo3ke uslove ,uU*,-ffi ' I
, , rzvcsne ceremonijalne radnje. Koliko su opita ili koliko
,mo upoznali krxl 'l recc izdanje, knjiga II, ,,Taboo and the Perils ofthe Soul", 1911.
 (1e2) (193)
su usamljena ova tabu pravilakod
ovih naroda ne moZe se, s.jg. l'osrnatradima veieg broja divljih plemena Severnc Amc-
dne strane, sa sigurno5iu zakljuditi nu
ornouu n.potpunih poth. rrl., lrrlrr yc upadljiva Zalost nad ubijenim i skalpiranim nepri-
taka, dok je, s druge strane, ovo a",
,nitilu , obriron' na vrstu 1,rr, llr'rn. Ako je pripadnik plemena Coktav ubio neprijate lja, ta-
naieg interesovanja u odnosu na ove
caJu.:le
ototnosti.
se pretpostaviti da se radi o Siroko
U suat ,iul o, ,l,r rrrrr Prcdstoji period Zalosti koji traje mesecima, u kome se
rasprostranjcnim ;,,,,1rrl,rrvl teikim ogranidenjima. Na isti natin, izraLavaju 2a-
pravilima a ne o usamljenim, retkim pojavarna.
t,,,t r l)ttlirttu lndijanci. Kada su Osagi,primecuje jedan posma-
na,osilvu. Timor, posle povratka poho. tr,r, r,grlrrliali sopstvene mrtve, tada LaIe za neprijateljem kao da
,^-^"91t-:ir_1 !,?!aio,!ia
rulje sa odsedenim glavama po'bedenog
l:T:":.ir]ir0ke
JareUa. stoga su narodito zna(,ajnijer posebno voOu poliaa
ncpri, rrrr 1, lrro prijatelj.tt
po. l're no $to predemo na ostale vrste tabu obidaja vezafie za
gagajy
.te5kim ogranidenjimu (v. iotel. ,,pri svedanom ulasku ;r,,,trr1lrk plema neprijatelju, moramo zauzeli stav prema
jed-
pobednika prinose se Zrtv-e da bi
se,rnliil.'aui. neprijatelja; ilu. il'lilr illoltuiem prigovoru. Ftejzer i ostali mogu nam se suprot-
de bi se predskazala nesreia za pobednika.
iena pesmomr kojoj se oplatuje uOijeni;.pnju,.fj
lzvoOi se rgra prn. ;t,rrrtr tvldnjom da je motivacija ovih obidaja okajavanja
gov opr.o5taj:_ Ne ljuti se sto je tvoja giava
L*f
i i,ie. ,l,,i,rl;no prosta i da nema nidega zajednidkog sa ,,ambivalenci-
oui.-kod nur, ou ,,iirn t,rn ( )vi narodi nalaze pod vla5cu sujevernog straha od du3a
se
sreia nije bila naklonjena, moida b-i sada
na5e glave visilc u rrlr11q 11111. straha koji nije bio stran ni klasidnom starom dobu,
tvom selu. Prineli smo ti Zrtvu da bi te
smirili. SaOa tvola ctule !,,1 l, rlovco na pozornicu veliki britanski dramatidar u haluci-
moiebiti zadovorjna i ostaviti nas na miru. zasto
sr bio nai r.ir.q,urir Makbeta i Riiarda III. Iz ovog sujeverja sledstveno
prijatelj? Zar
.nije bolje da smo osrali pr,;rr.fiii fuAa ne bi bila
'e. 1,r,r11 11 5r,ri propisi okajanja, kao i ogranidenja
i kajanja o kojima
prolivena tvoja krv niti bi bila odsedena
iuoiu'stuuut,,,,, ,, l,r',niic biti redi; u prilog ovog shvatanja i31e bi i svedanosti
Slidno se sreie i kod plemena palu naCetefesu;
pleme Gtill,t ,ir',t,rrt' rr cetvrtu grupu, koje ne dozvoljavaju nikakvo drugo
ffitl if.9:',TTb:1*t neprijatelja pre
roonog sela (prema paulitschke: Etnografia ""
!i" l'"e. tlo svrg
severoistoine"uA/iilit,),
rrrr,r( ('nlc do rasterivanje duhova ubijenih koji saleiu ubice.o'
Itrr ltrrt r vei isuviSe i sami priznaju svoj strah od duhova ubi-
Drugi narodi pronaili su nae irida od neprrlatelju,
,
hove smrti, stvore prijatelje, duvare i
pori. ,iii, t, lrlr rrcpri.iatelja povezujuii s njim pomenute tabu obidaje.
,uStitnit,j. Ovaj nadin st. t )vrrj prigovor je svakako na mestu, a kada bi istovremeno
stoji se od n_eZnog postupka prema odsedenim
gluuarna, dinc se 1,r,, rrkrvoljan, mogao bi nam u5tedeti trud oko na5ih poku5aja
hvale neka divlja plemena sa Bomea.
faOa laiutsi sa Saravlka r,r,';,r',rr;crr ja. Ostavimo diskusiju o ovom problemu zakasnije,za
z ratnog pohoda donesu.odsedenu glalu kuiijonda ,. ,u ni,i,,i ,.rr l,r ',rrllutstavimo tom prigovoru shvatanje koje proistide izpret-
sa probranom ljuiaznosiu. pri eemu
:::.:':: |::jupa imenima
vaJu naJneznryrm kojima rasporaze
ie ,i,zi ;,,,,r.rr l.i prcthodnih izlaganja o tabuu. Iz svih tih pravila zaklju-
niihov reinik. U ' rl, nro rlrr u staw prema neprijatelju dolaze do iztaLala druga
i a
usta glave stavljaju se najbolji zalogaji
njihovi'h oOeAa, p,,*t,,. ,,, ,,ilr!() rrcpnlateljska osecanja. U njemu se primecuje izrazkaja-
stice i.cigare. Nju stalno moli d.a
svoju ljubav da pokloni novom domaiinu,
d; *;;;n,1. pr,1ui.ii. u ,,r,r r t'rrjcrrja neprijatelja, nediste savesti Sto je li5en Livota.
li"Si".j. ,rJu i.. l.r,l, rl;r rrirrn kao da je i kod ovih divljaka prisutna zapovest: Ne
dng od njihovih. Bilo bi sasvim pogr.sn; "i,, n,,,,,u
uio"bi"r. ouor, l,ojrr, preksena, ne sme proci nekaZnjeno, davno pre no 3to
naizgled jezivom postupku, pripisa"o ',1,r1
deo podsmeha.-, ,r lrllqr li11ftyg zapovedi primljene iz ruku jednoga boga.
t"Frazer.
n. d., str. I66.
Frazer, Adonis, Attis. Osiris, str.
+r
I t) Dorsay kod Frazera, Taboo, itd., str. 181.
24g l 90:/,po Hughu Lowu, .lrrrrr r rr,(, ' I r rrzcr. Taboo, str. 169 i sl. str. 124. Ove svcdanosti sastoje se od lupa-
London. 1848.
.,r' I rr, rr rrrrir, vike, galarne i stvaranja buke uz pomoi instrumenta itd.
 (Ie4) <
(1es)
Vratimo se ostali
;u,,.nu..cffi ;ffi'#':111ffi Ll1?1."*'.?*1?:;::|:iT{,!:; Kod Nateca uSevernoj Americi mladi ratnici, koji su
,',r'ojili prvi skalp, tokom Sest meseci podvrgavali su se izve-
vrlo ozbiljne prirode. rrru riro, ir;";;l;;;;.
n;a) voda pohoda ne smejednor,r;;;;;;;"r;;;r .bidaje pokaja. :nun lisavanjima. Oni nisu smeli da spavaju sa svojim Lenama
njega se podii,eposebna t"rru"
svojoj kuii. za rrrtr rla jedu meso, za ishranu su dobijali samo ribu sa kuvanim
vrgavajuii se razliditim.obredima
rffi;;;#ft".,eseca
pod. f rrl,rrrrrinim bra3nom. Ako je pripadnik plemena Coktav ubio i
sme da vidi svoju 2enu.. jsro
eitJ."l".?, ovo vreme n€ i rao neprij atelj a, za njega podinj e period Zalj enj a u traj anju
lako ne ,;;;;
, 1,, r I
1r

osoba mora da mu sravlja "Ii"Ala se hrani. druge ,'rl rrrcsec danazakoje vreme ne sme da de5lja kosu. Ako ga svr-
Lelo u usra.ll' ,.tif-r Dajak plo,
mena po bedonosn i povritn I'r I'lrrvir, ne sme da je pode3e rukom vei zato koristi mali 3tap.
ic i iz. ratnog po'h'od"u'rorul
dana da ostanu izdvoieni. u nekol i krr Ako je Indrjanac iz plemena Pima ubio Apaia, onda se
isro tuf,o n.
se pribliZiti Zeni. Na ostrvu.Loger
!r.;, ioiirrri
hranu nill nr{,u podvrgnuti te5kim obredima diScenja i ispa5tanja. Tokom
blir; N;;. G"ineje, mu5karcl !r ,,ililcstodnevnog posta ne sme da dodirne meso ili so, ne sme
Pll', ubili neprij aterj a. ili
.u
;".;;;.ii ;;icu ortu3u n ed c ju ,lir pciglcda u rasplamsalu vatru niti da progovori s nekim dove-
oniiii.;;;;j;
I
k,iama.
::llj'i::.j:i1"Ti
m aenam.a i
i ji ,,l, svaki dodir m
"nilfi ilffi llrrr, On Zivi sam u Sumi, sluZi ga stara Lena koja mu donosi
1v9j
tlyo
prryare rj
".'
biljnu hranu, pripremljenu
ima. o" ffil,-l ,, ,l rrtlnu hranu, desto se kupa u najbliZoj reci i - kao znakLalosti
vrma. Kao razlog za ouo poslejrye -'niit, ,
Jgdu porebnim sutlo. rrosi na glavi grumen ilovade. Sedamnaestog dana odrZava se
lir\ nr svc8anosi di5ienla doveka i njegovog orufa. PoSto su
navodi sc rls
pobednici ne smeiu omirisati "g#;iell;.
trv uUrlenifr, inuie ce se i oni nr.
zboleri i umreri. - Kod pleme r-^ nri,pi'i,li l'rrrr,r ld'dijanci tabu ubistvo smatrali mnogo ozbiljnijim nego
Gvineji muskarac koii L-ubio
,3',u*o,una Novoj rrlrlrovi neprijatelji a ispaitanje i di5ienje nisu, kao ovi, odlagali
bli2i ieni niti da svoiim prsrima
n;k;g;;;;;"nl ,r. da sc pri. .',r u;rvlietak ratnog pohoda, njihova ratna spremnost je trpela
dodi-rne f,ilr;. N;.gu hrane rlru.
::^:::^b:ry:'uno
seceve mene.
p,ip.emrJ"il, j;t;;ffi#"i o" sledeie rno.
.'l'.p' slrogosti obidaja, ili sasvim svejedno, poboZnosti. Uprkos
llrlrovc izvanredne hrabrosti pokazali su se kao nezadovoljava-
Neiu navoditi sve slucajeve ograniienja lirr r
,rvcznici Amerikanaca u borbama protiv Apata.
nametnute pobo, Ma kako bile interesantne pojedinosti i varijacije obreda ispa-
donosnom ubici koie iznosi
kod kojih je
Fiejzer, one prinrcroi;;;;j;;il:rro :t;rrr;rr i ii5ienia posle ubistvanepryateljaza neko dublje ispitivanje,
narodiio upadrjiv k'a.raffiffi il.i se sreiu ogr.'i. u l)r'ckinuti sa izlaganjem o njima, jer nam ovo neie omoguiiti
d enj a,1aj
1{n-o
sa. i spa stanj #, ft;;,iil;
ot# omu.d
t,r r
rr,,r;r lslcdi5ta. MoLda bihio5 dodao da u ovo spada privremena ili
xoo twonubo_ ,:,:::o._loj Novoj
je ubio neprijarelja Gvinejije svaki onaj ko .t,rlrrrr izolacija profesionalnih dLelata, koja se odriala do i u na5e,
,.neif.., za ouo ,. ,porr.b,1uu, ,rr, red
se koristi i za i,en:u tokom kojn !r{,\ rl(' (loba. PoloZaj ,,slobodnog posednika" u srednjovekowom
menstruacileiti babin;a. On dugo
sme da napusti kuiu odredeny. rrc , r r r', I v r r. u stvari, odraLav a nam predstalu o,,tabuu" divljaka.*'
I

,k,ui;;;lirskuru.u, t dok se t I tekuiem objaSnjenju svih ovih pravila mirenja, ograni-

njegovog.sela skupljaju
:f::il.i.i i ignrnr , , rr1.r. rspa5tanja i diSienja kombinuju se dva principa jedan za
nit-oga "k;d.'l';.smom
slave nJegoy.r pobedu. On
n. ,,o. Ao*fi, ert ni"ru1,. ,lr11,ru. Sirenje tabua sa mrlvog na sve ono Sto je s njim doSlo
stvenu Zenu niti decu: ako bi to i,emi",
tom sludaju ponovo bi postao ryil Ui napali direvi, U ,r ,|'tlrt. i strah od du3e ubijenog. Na koji nadin se ova dva mo-
dist pranjem i drugim obrediml. ,"' rrt;r liornbinuju pri obja5njenju obreda, da li oba treba shvati-
--*Fr--.r. !i Lr{ r l)ocljednako vredna, da li je jedan primaran a drugi sekun-
Taboo. str. l66.,po S. Mrilleru.
Reisen zu onclerzoekingtrt
den I nd ischen A rch ipel.Amsrerdam g57. rn
I 2,, ouai primerv. Frazer, Taboo, str. 165. do 190,,,Manslayers tabooed".
 (le6) (1e7)

daran i koji, to se ne moZe reii a i u suitini se ne moZe lako

otlre ,,,r ,1, rlrrtlir. iarls I treba da je godine 1633' dodirom iscclio sto-
diti. Nasuprot tome, nagla5avamo jedinstvenost na5eg shvuler sina Carlsa
rirrrr l,,,lcsttika. Pod vladavinom njegovog raspusnog
n1a, prema kome sva ova pravila potidu iz ambivalen-cije je izledcnje Skrofula
osor ti .lt' vclike engleske revolucije, slavilo
p'
ianja prema neprijatelju.
!r.rl;, r';liittt dodirom svoj vrhunac.
t )vrti kralj treba daie tokom svoje vladavine dodirnuo oko

=r,, lullrulrt Skrofuloznih.

U ovim prilikama navala onih koji su
rr,r,rllil)as bila je tako velika di je jednom iest-sedam njih'
b) Tabu vl(tdara rrrrrr ,tr)',sccljenja, na5lo smrt usled ugu5enja' Skeptidki
Viljem
lil rtrrrrrsl<i, koji'je postao kralj Engleske posle proterivanja
_
Pona5anje primitivnih naroda prema njihovim poglavica. ',r1rrt;r. ,,pituo t. t oii5ienju magije; jedini put kada je prihva-
ma, kraljevima, sve5tenicima, up.avfu se pomoiu dva Jsnovnl
,',, ,1,, ,,,u,,ii ovakav isceljujuii dodir, udinio je to redima: "Da
principa, koja kao da se m_edusobno pre dopunjavaju no Sto pnrl
,'rrrr li111 tladne bolje zdravlje i viSe razuma'"47-
tivurede jedan drugome. covek se oo niitrmora duvati i ddvok ( ) u7asnom dejstr'u dbdira, kojim je neki dovek postao
ih mora duvati.oo Oba..principa se izvr5avaju pomoiu bezhruj ili nedega Sto njemu pri-
al. rn ,rrr, irtko nenamern o, protiv kalja
tabu propisa. Zaito se dovek mora duvati od vladara, vei narn.ji
1,,,,1,, ,',,,2c posluZiti kao
ivedodanstvo sledeci izve5taj' Jednom
poznato: oni su nosioci one tajanstvene i opasne magidne
], 1' ,1,,,' 1,,,gianica visokog ranga i sa velikom moii isceljenja
silo, sa
koja se kao elektridni napon prenosi dodirom i don-osi snrrt na putu' Tuda je
i ii,,,,,1' Zclinda ostavio Jttutit svog obroka
uni5tenje onome ko nije zastiien sridnim naponom. iovek,
tlu.
kle,.izbegava svaki posredni ili neposredni dodiruu opurn,,,n
;'r .,ri ' l('(lll.l rob, mlad, snaZan' gladan momak, video ostavljeno
, ,1,,,' ,,i rur.iclo. iedva da je pojeo, kada mu
je zaprepa5ieni pro-
svetinjom a onde gdq gvaj nrje moguino izbeii prona5ao
.io l,,,,rrl slopitio da je to bio poglavidin obrol< nad kojim se on
obred kojim se otklanjaju nasluiene posledice. Na primer, pri. je shva-
,'1!r, ,r. l{irdilo se o snaZnom, hrabromratniku, ali dim
padnici plemena ly'r.rbas, u istodnoj Africi, veruju da ie morati zemlju, zahvacenuZasnim grdevi-
tln t,,, ,t,r 1c ttdinio, srudio se na
umru ako krode u kuiu kalja-sve5tenika, ali izmidu opasn.sli iz ple-
,,,,, , ,',,'r,, sledeieg dana oko zalaskasunca'ot Jedna Zena
ako prilikom ulaska u kuiu otkiju desno rame nudeii ga da ono potide
kralju ,,r, rr,r ,4/r/o/'r pojeli je neko voie a zatim saznala
da ga dodirne rukom. Tako se de5ava dudo da tratiiv Ooriir 1,,, ,,,,',,1,t obuhvaieno tabuom' Ona je kriknula' duh
kot.l.
postaje sveto i za5titno sredstvo protiv opasnosti, koje proistidu sigumo ie.je ubiti' To se desi-
iz dodira kllja, ali pri tom se radi o sveioj sili name.nog Oo,ii. 1,,,1,l,rvitc, f.ogaJ. tako uvredila'
i,, 1,,, 1,,,,1,tc, a"siedeieg dana u dvanaest sati ona je bilamrtva'ae
r.a koji potide od kalja, nasuprot opasn-osti da doveli
njcgn t,,i,,,,1" ic upaljad je"dnog Maori poglavrce vi5e osoba liSio
dodirne, nasuprot pasiviteta i aktiviteta protiv kalja.
,,,,,t,r l\tglavlta ga Je izgubio, drugi su ga na5li i koristili za
Ako se radi o lekovitom dejstvu kaljevog dodira, nrje po. tuta. Kudu tu saznalikome je pripadao upa-
1,', 1,,' I 1, u,ttie svo.lii
trebno traZiti primere kod divljaka. Englesli kaljevi ,ou u..,,,u
koje nije tako daleko od nas olu silu usmeravali na ledenje
l;., rrrrrrli su od straha.'o
iknr-
1191., i
koll se stoga zuala: ,,The King's Evil,, (,,kraljevsko ' t ,,ilcr, The Magic Art, I, str' 368'
zlo"). Kraljica Elizabetanije se odreklu o*g
oeta svojin kiarycv- ' \arli Novi Zelinrl, od Pakeha Maori (London' 1884)' kod Ftazera'
skih preimuistava isto tako kao ni bilo kolr od njenih kasnijih i,t,,,,' ,,tr. ll5.
\\' llrown, Nev'Zealand and its Aborigine'r (London' 1845)' kod
ouFrazer,
Taboo, str. 132, ,,On se mora ne samo duvati, vei se i od njcprr
i,, , r,r rlritl.
mora duvati"- 'l rlzcr. n. d.
 e8) (1ee)
Ne treba se duditi ako se javila potreba da
osobe kao_poglavice i sve5tenili izdvoje
se tako op 1e:rrt,r ,'r|ltost, pobohro strahopo5tovanje, sve Sto je do tada
od ostalih, da sc rr!ir ,rr, rr rrrrjvccoj meri, pretvara se u mrZnju iprezir. Njega sram-
njih sagradi zid iza koga su nepristupaeni za
Oruge. Ne trcbrr n,1 ,,r, r irlu srr tog poloZaja, a treba da bude sreian ako saduva goli
narn zamagli saznanje da ovaj pruobitno
iz tabu propisa nnr !r' rrr L r'. ,Lrrurs oboZavan kao bog, moZe mu se desiti da ga sutra
zid i danas jo5 uvek postoji u obtit, dvorskofceremonijalir
ul,itr 1,,r, ) z kriinca. Ali mi nemamo prava da promenjeno ponaia-
Ali verovatno se veii deo tabu gospodira ne moZe
sr r|, rrt' ,,o\'()lt naroda smatramo za nedoslednost ili protivurednost,
zastrre od njih gteiiste u ophodenju sa pr
li::i:b.T
llegovanlm osobama, potreba .Dru.go
da se one same za5tite od tiji
*.1rrrrl prc ostaje sasvim dosledan. Ako je njihov kralj bog,
11111111r11

riti,1.,rr, rrrora dokazati i da je njihov za5titnik; ako neie da ih

preteiih opasnosti, imala je najznadajnijiudeo
u stvaranju !rilr ,,ilrl,r lrctra da ustupi mesto nekom drugom, spremnijem. Ali
a samim tim i nastajanju dvorike etilecrje.
,,l, r, r, l lil nj hovrm odekivanj ima, njihova odanost ne pozna-
, f I 1, rr i
Nastojanje da se kralj zaSriri od wih moguiih
potide i iz ogromnog znai,ija koji on
opasrr ir E-r,rr( r' i orri ga prinudavaju da se i sAm o sebi brine sa istom
ima zadotro i zlo svr rr'!,t,, u lirliav kralj Zivi kao zazidan iza sistema ceremonijala i
podanika. Strogo uzev, njegova iienostje
ta koja upravlja tokd u mreZu obidaja izabrana, dtji cilj ni u kom
rrrl=rr r;r'. rrlrvacen
vima sveta; njegov narod ni treba da r,lura.
,lurrualan sanru ,n =hri,r;rr rt'itlc za tim da se uzdigne njegovo dostojanstvo a jo5
ki5u i,sunce koji omoguiuju kori5ienje pf"O."rlrrfi," jl; lr,rrrl, rl;r sc poveia njegovo oseianje zadovoljstva, vei je sve
vetar koji brodove dovodi do nlihove obale
i za dvrsto tie po kil i, rlrrrr r u:;nrcrcno da ga zadrLi od koraka koji bi naruSili harmoni-
me gaze svojim nogama.,,
irr prr rrurlt' i
istovremeno njega, njegov narod, i na taj nadin ceo
. Ovi kraljevi divljih naroda poseduju snagu i sposobnost
dl =,, t rrr, r1'lr tla gumu u propast. Daleko od toga da ovi propisi gode
donose sreiu. Sto je svojstvenol.Oino
bogouiilu, a u koju su, g *t, F,,\ ol volji, oni se me5aju u svaki njegov postupak, li5avaju ga
poznijim_ stupnjevima civrlizacije,tvrdili ja u.ruj, ,u,ro
vilniji od njihovih dvorana.
n,,|,.riri =l,,lr,rrlc r od livota, koji navodno Lele da mu osiguraju, stvaraju
{r tr I I tttttt'011.je.('
Iz ovoga proistide odigledna protivurednost
da je usobl It'rLrrr od najblistavijih primera ovakve stege i sakaienja
takve.snage i samoj potrebnanajveCa Urlga aa Ui se zaStitill'ril ir r rrrl' ;'1;1;p1ldara putem tabu obidaja izgleda da je postignut u
preteiih opasnosti; ali to nije jedina protir.,rirednost
koja r. ,,"Cu
kraljevskim osobama kod divljaka.bui nun,.li
i ,,rr'rnr /ivota japanskog mikada ranijih stoleia. Jedan opis, od
raKode. ry:ma
l",.s111h
smatraJu neophodnim nadziravanje suojih
I'r, lrrlkrr tlvc stotine godina,53 izlaLe:,,Mikado smatra da je ne-
ispravno.koristi njihova.moi; ni u kom
kraryeua r.l,r li !t,'!1\o str njegovim dostojanstvom i sveto5iu da stopalima do-
stuealu fni nisu sigurrri U ,lrr rrlt tlt'; dakle, ako nekuda Zeli da pode, moraju ljudi da ga no-
njihove dobre namere ili savesnost. Traiak podozrenla
mela se U .,, .;r riuncniffla. Joi manje je na mestu da se njegova sveta lid-
motivaciji qropisa tabua koji se odnose
it,,-ie trt ,t t/l\\:/) slobodnom vazduhu, a sunce nije vredno te dasti da
rr::: v rvo d espot izam*, kaLe F "ifriliu.,,fO.ju
s
r ejzet'2,, gde naioct p, n, ,,1',r t:rvir n jegovu glavu. Svim delovima njegovog tela pridaje se
fll
roJr samo 91te
za svog vladara;
,

uopite se ne moZe primeniri rta r,rl,' r rsoka svetost da se njegova kosa i brada ne smeju pod-
monarhije.na koje ovde.mislimo. Naprotiv,
u ovom kaljevslvrl rrr'.rlr rrili seii njegovi nokti. Ali da se ne bi sasvim zapustio,
vladar Livi samo za svoje podanik.; nl.gou
Ziuot irnu vreclnosll ! rr1'.ry11 s" noiu, dok spava: oni smatraju da se ono Sto je u ova-
samo dotle dok ispunjava ouznostisuoi;?l"z.j;;
dok tok prirorle I , ,,111 sl1s11.is uzeto sa njegovog tela moZe smatrati ukradenim, a
usmerava na dobro svog naroda. Cim
u-ovom"popusti ili zakrrle r.rl r,r li,rrtia ne ide na uStrb njegovog dostojanstva i svetosti. U
trr-* Taboo. Breme kralfev.stva (The Burden 1,,, r,rrrrjirn vremenima morao je nekoliko sati svakog prepodne-
of Royalty), str.7.
- srN.
d.. str. 7.
'1,-rrrnpfer, History ofJapan, kod Frazera, n. d., str. 3.
 (200) _- (201)

se zako-
va da sedi na prestolu sa carskom krunom na glavi, alijc rt rlar,i,, rr;, 1',,r rt lit)sa i ostaci obrezanih noktiju morali su
srecu; on nije
da sedi kao kip, ne pomerajuii ruke, noge, glaw, niti oii; pr, , ,,,',,i ,lttcllt za koje se smatralo da donosi
ar,, ', ,1,,t.r, r nrrtvtlca niti da gologlav izadenapolje
i sl' Njegova
tralo se da samo na ovaj nadin moZe oduvati mir i poredak u
stlu. Ako bi se nesreiom okenuo na jednu ili drugu strarru *zw I lttrruttlirr, pored ovoga' potdinjavala se posebnim. pro-
samo za trenutak svoj pogled upravio na jedan deo n Hi:i.i,r ,,u,r ,',te srucla na odridenim stepenicama da kodi iznad
koZa
carstva, tada bi pohrlili rat, glad,polari, kuga ili kakve dnrge lr, =,,,,,,,,1,.,. t, t,tlrcdene praznike nije smela da se deslja;
koja j9
sreie da upropaste zemlju." i,1.',,ti , ,1,,'1,, rrilc smela da potide od Zivotinje {Si1u}a
Neki od tabua kojima su podvrgnuti vanarskr u,,,,,,t,',,"' ',,'',.1,,. vei samo od zaklane ili Zrtvovane; ako bi dula
izvanredno mnogo podseiaju na ogranidenja koja se postav !,,,,,' " rrrrr pt,strt-iala je nedista sve dok ne bi prinela pokajnidku
ubicama. U Sark Poentu kod Kap Padrona na Donjoj (ivi i,, ' ,,
(ZapadnaAfrika) Zivi kralj-vrad, kukulu, sAm u jednoj $urni,
',t.rrr l,rrrlicvi lrske podvrgavali su se nizu vrlo neobidnih
je blagoslov' a
ne sme da dodirne neku Zenu niti da napusti svoju kucu, rlnk lrgt:Ir, ' ,';,,. 1,':ir'1,'Zavanje ovih propisa donosilo
Potpuni redosled
da ustane sa stolice na kojoj mora sedeii i da spava. Ako hi *.1-,,,,,,, rr1..' gc zna0ilo nesreiuia ielu zemlju'
diji najstanli prime-
gao, tada bi stali vetrovi, Sto bi omelo plovidbu. Njegova l,',,', t,1,,,,, utllzi sc u knltziBookof Rights
razra-
rel u nrl,{rl)rstr potide iz 1390. i 1418' godine' Zabtane su
ia sastoii se u smirivanju bura i uop5te u brizi oko odri
ravnomernog zdravog stanja u atmosferi.s' Sto je neki krnlj #,,, , ,1,,,i,'t,rliiro, odnose se na izvesne radnje na odredenim me-
Loanga mocniji, kaZe Bastijan, tim vi5e mora obraiati palrrlu r u oth etictto vreme; u tom i tom gadu
kalj ne sme boraviti
=rinr:r pregaziti u odredene
tabu. Prestolonaslednik je od detinj sty a v ezan za prav lhr i.,, .,,,l,,lrrrut tt nedelji, neku reku ne sme
rr ',nr(' lt,gorovati preko devet dana na izvesnoj poljani i sl "
ova se gomilaju dok on raste; u trenutku stupanja na presto ()n =4r.
I r oy',ost tabu ogianidenja odredena
za sveStenike-kralje-
prosto zaguien njima.
su istori-
Prostor nam ne dozvoljava a i na5e interesovanje rrirrrr rN . "
,,,r.rl,r i..' k,rtl divljil naroda odredene posledice koje
na5eg gledi5ta' Dosto-
nalaLe da detaljnije zalazimo u opisivanje tabua koji sc otlttr[l 1.[' ',,,,,.,1rtc i narodito interesantne sa po-
prestalo je da bude.neito vredno
na dostojanstvo kaljeva ili sve5tenika. Navedimo samo jol lo iu,, .r, ,, ',, es(cnika-kraljeva
,rsttba kojoj je tako neito predodredeno dinila je sve
medu ovim pravilima glavnu ulogu igraju slobodno krctlnie I =r,,,,,,,1,,,
vrsta ishrane. Kakvo uporno dejstvo na stare obidaje poklzr{f u,,,,,,,,',1,' ttrgu ostobodi' Tako je u KambodLi, gde postoji
,.
natera
veza sa svim privilegovanim osobama moZe se videti iz elvir prh F,ull ,,rlrr' r krafvode, desto nuZno da se naslednik silom
mera tabu obreda, uzeta od civilizovanih naroda, dakle, od pradr ,lo t,, ,',', tllivo iostojanstvo. Na Nine ili Savage lsland'.koral-
stavnika visoko kulturnog nivoa. =l
,,lr ,,''ltvtt u Tihom okeanu, monarhija se stvarno ugasila po-
\ ! .( rulitl nije bio spreman da se primi odgovornog
i opasnog
Flamen Dialis, vrhovni sve5tenik Jupitera u starom l{irrtq =r{!
Zapadne Afrtke posle kaljeve smr-
morao je da se pridrZava ditavog niza tabu zabrana. Orr rril€ s,,,11p.',1;,1 f t nckim delovima
,, ,,,1,,'.,rrr sc tajni savet da bi se odredio naslednik' Onoga' na
smeo da jaie konja, niti da vidi naoruZanog doveka, nrjc sutzu
nositi prsten koji nije bio slomljen, zatim njegova odcil rril3 I ',1'.r 1r' 1.,,,,, izbor, Sdepaju, veZu i duvaju u kuii
feti3a sve dotle

smela imati dvorove, nije smeo da dodirne p5enidno braino rrltl i

t' ,',' ,'r1,,ui da je spieman da primi krunu' Ponekad verovatni
njemu namen-
testo, niti da po imenu pomene kozu, psa, gra5ak i br5ljan, rtle= ,,,, t,,lrrtutslcdnik nade puta i nadina da izbegne
je dan i noi no-
govu kosu smeo je da 5i5a bronzanim noZem samo slobodan grE= , iirr p,rt :tst; tako je jedan poglavica ispridao da

"n. gurian: Nematka ekspedicija na obali Loanga,Jena ltl74; hrrl I rirlcr', 11. d., str. 13.
Frazera, n. d., str. 5. I rrzct. tt. d., str. 11.
 (202) (203)

sio oruZje s namerom da se silom odupre svakom poku5aju usto. rrir' p.lrValna, a ipak se ostali oseiaju obaveznim da ga sa posc-
lidenja na presto.57 Kod Crnaca iz Sijera Leonea vremenonr.jB l,r,,rrr rt'vuoiiu dwaju od njemu preteiih opasnosti, kao da nje-
da udini'
otpor prema primanju kaljevskog dostojanstva postao tako vcll. s' 'i :r 'rol)stvena sila, koja toliko moZe, ovo nije u stanju
ki da je najveii broj plemena bio prinuden da za kaljeve pro. | ,,'lt, '',1 ovaj odnos oteLavatime 5to se u vladara nema poveren-
gla5ava strance. 1,, ,1,, svoiu ogromnu silu ispravno upotrebiti za dobro podani-
, ,
Frejzer iz ovih odnosa izvladzakljudak daje u istorijskon l=r Lr,, r ,u iopttuanu za5titu, njemu se, dakle, ne veruje i smatra
razvitku najzad doSlo do ruzdvajanjaprvobitnog sve5tenog krn, i
.. ,,1,,,'vtlanitn nadgledati duvati ga' Svim ovim svrhama
ljevstva u duhovnu i svetovnu vlast. Pritisnuti bremenom svc. i,rt,,rovrrrrjit kralja, za3tiiivanju njega od opasnosti i za5tite poda-
tosti, kraljevi su postali nesposobni da odluduju o realnim pro. ,r ,tl ..ipotnoiti koju im on donosi, sluZe, istovremeno, tabu
'rt
blemima tako da su ovo morali prepustiti niZim, ali zrrto 1,r,,1, 1'r je potdinjen kaljev Zivot'
1 li11.i irr,ts
delotvomim osobama, koje su bile spremne da se odreknu pu. ttrlti bi Uiitu pamiti sledeie obja5njenje za komplikovani
dasti kaljevskog dostojanstva. Od ovih su nastali svetovni po. r 1rqrrl11,111'gi11i odnoi primitivaca prema njihovim vladarima: iz
glavari, dokje praktidki beznadajna duhovna velidina preostnln ',,,1, r,'rnilt i drugih motiva u postupku sa kaljevima dolaze do
ranijim tabu kaljevima. Poznato je koliko ova postavka nallzi r:i;r.i;rlir raznovrsne tendencije, od kojih se svaka, bez obzirana
potvrde u istoriji starog Japana. ,ll rl,,'. r rtzvija do kajnosti. Iz togazatim nastaju protiwrednosti
Ako razmotrimo sliku odnosa primitivnog doveka prcrne l,qr,', rr,rslalom, intelektu divljaka, isto tako, malo smetaju kao i
njegovom gospodaru, odekujemo da nam neie te5ko pasti pre. ,,,r, 1,'ktrr visokocivilizovanih' kada su u pitanju odnosi religije
lazak sa opisivanja te slike na njeno psihoanalitidko tumadcrrje,
'lr.l,r;:rlttttsti".
Ovi odnosi su vrlo isprepletani i nisu slobodni od protiwrednosli, i lvo bi, donekle, bilo dovoljno, ali psihoanalitidka tehnika
Gospodarima se priznaju velika preimuistva, koja se skoro pok- ,1,'.',,.lluva da se dublje prodre u odnose i da se bliZe upozna
lapaju sa tfui zabranama ostalih. To su privilegovane osobe; utri 1',,,,,,l,' raznovrsnih tendencij a. Ako izneseno stanje stvari. pod-
smeju da dine ili uZivaju upravo ono Sto drugima tabu uskraiujc, , ,,,,',',",, analizi,isto onako kao da se radi o simptomatskoj slici
Ali nasuprot ovoj slobodi oni su ogranideni drugim tabuima koji ,i u o/c, najpre iemo se suoditi sa obiljem stra5ljive brige, koja
ne pogadaju obidne ljude. Ovo je, dakle, prva suprotnost, skunr .lrr7r kilo otnoua tabu ceremonijala. Ova pojava takve preterane
protivurednost, izmedu vi5ka slobode i vi5ka oglanidenja istr, rr, 'rrosti vrlo je desta u neuroze, posebno prisilne neuroze koju
osobe. Njima se pripisuju izvanredne magijske sile i stoga nastu- rr l,rvoj liniji uzimamo kao uporedni primer' Njeno poreklo po-
je strah od dodira njihovog tela ili njihovih stvari, dok se, s drLlge ,,,,,1,, ,i"nt je razumljivo. Oni se javlja swda tamo gde pored
strane, odekuje blagotvomo dejstvo od ovog dodira. Ovo izglctln a neZnbsti postoji suprotno ili nesvesno stru: anJ e
1,,,',, v I i rclarianj
kao druga, narodito o5tra protir,urednost; ali, vei smo otkili da.jc ,,, 1,, riltcljstva, dakle, tamo gde je realizovan tipidan sludaj am-
ona samo prividna. Isceljujuii i za5titno deluje dodir koji potitle t,,,,, l..'rr tntg oseiajnog stavi. Tada se neprijateljstvo- priguiuje
od samoga kalja udinjen u prijateljskoj nameri; opasan je sarrlr 1,r, t,'rutim*povi3enjem neZnosti,
koja se ispoljava u obliku stra-
dodir koji dini prost dovek dotiduii se kralja ilt nedega kaljev. l r r osli i postaje pii*ilnu, poSto inade drugadije
q
ne bi udovolji-
skog, verovatno stoga Sto moZe da opomene na agresirme tendclr, l,r ,r om tidutl*koji se sastoji u potiskivanju nesvesnih suprot-
cije. Druga protilurednost, koja se ne moZe tako lako reiiti, oglc- ,'rlr rrlluianja. Svaki psihoanalitidar je saznao sa kakvom se si-
da se u tome 5to se vladaru pripisuje tako velika moi nad prirrxl ,.rrrrroiiu srece ovakvo razresenje strasljive preterane neinosti
-- tA ,,,, ,1,r najneobidmjim odnosima, na primer, izmedu majke i dete-
Surh ian, Nemaika ekspedicija na obali Loango. kod Frazera, n. tl.,
str.18.
i,' rlr lioi neZnih iupruZnika. Primenjeno na postupak privilegi-
 (204) (20s)

sanih lidnosti, stide se uvid da, nasuprot po5tovaqju, Nrrllaci oslonac na5eg gledi3ta, po kojem tabu-zabrane
dak obo.
iavanju u nesvesnom postoje neprijateljska strujanja,
Au;e ai kL ',1,,'r,,lrr;cnto sa neurotidnim simptomima, nalazimo u sarnirn
ovde, kao ito smo i odekivali, oriuur.nu situacija
oseiajnog stava. Nepoverenje, koje izgledakio
d"tl"j.rir.,! t,rl,rr rrlrrr:rliril?, diji je znatajza obrazovanje kraljevstva prctho-
neophodni tlri ,Ir,, r'lrlrrinjen. Ovaj ceremonijal nedvosmisleno otkriva svoj
datak motivacije kaljevskog tabuu, biio
bi drugi, diiektnui oJ. '1,,'trrr
:;rnisao i svoje poreklo od ambivalentnih tendcncija ako
raz.is.tog nesvesnog neprijatiljstva. S obzirom ,.,rrrrrr prctpostavimo da je od samog podetka iSao za dejstvima
na raznovrsnuil
kajnjeg ishoda takvog kbnRikta kod razliditih nurodu,
n. bi l,'1,r proizvodi. Ceremonijal ne istide samo kraljeve izdiZuii ih
nam bilo te5ko da nademo primere u kojima
se jo5 lak5e o*rlui r..rr,rrl ,,hiinih smrtnika, on im, takode, Zivot pretvara u mudenje
ovakvo neprijateljstvo. Divlji Timesi sa Sijera r r' .nosn() breme i prisiljava ih na ropstvo koje je gore od rop-
Leoneu, pruuu
Frejzeru'*, zadrlali su pravo da izabranog ,rr,r rr;ilrovih potdinjenih. Taj ceremonijal nam izgleda kao
kralja premlat. urJo
pre kunisanja; oni koriste ovo ustavno piuuo
iak'o temeljno tlu I';r\,r suprotnost prisilnih radnji kod neuroza, u koje potisnuti
nesreini vladar obidno dugo ne preZivi svoje
ustolide"j.;;;,;: ir,rrrul I rr.iinre potisnuto istovremeno i zajednidki nalaze zado-
sto, stoga su narodni velikani stvorili pruuilo , ,,ll, rrlr' l'risilna radnja je navodno zaitita protiv zabraryene ra-
Ou Uiruju ,u f.Juf.i,r

:,:1q? T koga su posebno kivni. 1pak, u ovako

slucaJevlma ne priznaje se neprrjateljstvo
i iasniiri 'lrr;, rrli rni bismo radije rekli da je ona u stvari ponavljanje
kao takvo vei so i,rlrriurlcnog. Ovo,,navodno" ovde je usmereno ka svesnim, a,,u
prikivq iza parcvana obrednih oUieu;u.
rrcsvesnim instancama du5evnog Livota. Isto tako, tabu
Druga osobenost u pona5anju primitivnih naroda ,, r, rrr,rui.ial je kaljeva navodno najvi5a podast i sigurnost, u
u odno.
su na vladare podseia na proces-koji se,
opite zastupljen kod ,r\ ,r r l\irzna za ovo uzdizanje, osveta koju nad njima vr5e nje-
neluroz:, naziva.manijom gonjenja. U ovim p,'r r polcinjeni. Iskustva kojima Servantes snabdeva Sanda Pan-
sluealevima vaZn,,si
neke odredene lidnosti preterano se izdi2e. ,r L;ro g,r.rvernera na njegovom ostrvu, svakako ukazuju da pi-
njena moc uveiavu
do neverovatnosti, da bi se istoj osobi tada p.uuorn ;ir, ,ri'igledno, prihvata dvorski ceremonijal kao jedini pogo-
J pripisalrr
odgoyoTg:t.za sve neprijatnosti koje se desavaju ,l'rrr Moguino je da bismo naSli i dalje potvrde na5eg shvatanja
bolesnilu. tj
:tyu{i, li divlji narodi ne postupaju ia svojim t ruti.umu ariig,i. l,r,l;r bi bilo moguie dobiti mi3ljenje o ovom problemu od
dije kada im pripisuju moc naa tcisom i *n..r,
vatrom i vrc. , l;rrr:rsn ji i vladara.
h kraljeva
menom, pa ga zatim svrgavaju ili ubijaju po5to je
priroda iznc. Zlito osecajni stav prema vladaru sadrZi tako veliki
verila njihova odekivanja dobrog lovaih Uogut.
paranoidar ponovo stvara u maniji gonjenji
i.*..
U;", t,ui rr, ',r'r'sni dodatak neprijateljstva vrlo je interesantan problem, ali
nalazi se u odnosu 1.,'p l)rclirzi okvire ovoga rada. Vei smo ukazali na infantilni
deteta prema ocu. po pravilu. oric "u sinovtievoj
predstavi irrrn l,,rrl)lcks oca; dodajmo samo da bi proudavanje rane istorije
taKw moc. pokazalo je nepoverenje piema ocu tesno spo_
se da rr,r',1:rjrrr.jakraljevstva dalo odludujuia obja5njenja. Prema
je1o.ry.no5tgvanjem. Kadi paranoiear neku orobu i, sredinc lr,t/('r'ovom vrlo upedatljivom ali i po njegovom mi5ljenju ne
u
uzdiie jtetime u odev krug,
,:qroso1,it.r11.., ,,r ,r rrn dokazanom obja5njenju, prvi kraljevi su bili stranci koji
stav1aJe u ustoveTkoji
5:t:l^rll:g],asi
dozvoljavaju da je udini odgouoIrruni
mu. ,,r p,rsle kraie vladavine za svedane praznike Zrtvovani kao
za. we nesreie svojih oseianja. Ova
druga inalogija iTmedu rti_ 1'r,,lsllvnici boZanstva.'e Joi u hri5ianskim mitovima se sreiu
vljaka i neurotidara dozvoljava nam da iaslutimo tr,rl,rrvi ovakve razvojne istorije kaljeva.
uvid u to kr-
liko mnogo odnos divljaku prera gospodaru potie.
i, infantil-
nog stava deteta prema ocu. ;;liazcr,
,,The Magic Art and the Evolution ol Kings" 2 v., l9l1 (The
"N. d., str. l8 po: Zweifel et Monsticr, Vrnage au ,,,,1,1, tt llough).
source du Niger, lgg0
 (207)
(206) --
c) Tabu mrtvih
--
ral,rr,r [. o.1c dodirnuo le5 mrtvog poglavice
nedist je deset mese-
poglav"ica 6rda samo.tri' detiri ili
pet
,i ,rlr ;rl,o.ic i on sam
ako se radi o
Poznato nam je da su mrtvi moini gospodari; moZda Ce ,l' :' r r u zlvisnosti oO plto?aia umrlog; medutiln' dak i najveie
nas zaduditi saznanje da se oni smatraju neprijateljima. poglavici-pr.AttuunittuUogdva' onda su
=i,,,,,,',,' tabua deset meseci' Divljaci dvrsto
Tabu mrtvih pokazuje, ako nam se dozvoli da ostanemo rB i,,,,r,,r ,,:..: p-od ,abrunom obo-
tlu poredenja sa infekcijom, kod veiine primitivnih naroda nnro. i, ,,,, , , t,,'cla onaj ko pieksi ove tabu propise.mora tesko
po mi5ljinju jednog posmatrada'
ditu otrovnost. To se najpre odraZava u posledicama koje sobom l, tr rlr rrntt'cti, tako dvrsto da se,
nqa u*uOt da pokuSa ia se uveri u suprotno'61
i u postupku sa oialo5ienima za pokoj.
povladi dodir mrtvaca i," rrl\o rrikada Palavan' jedno
nikom. KodMaora svako ko je dodimuo le5 ili uzeo ude5ia u njc. l:otl Agutainorr, pttttnu koje nastanjuje
prrrih sedam
govoj sahrani bioje do kajnosti nedist i skoro odseden od svakog ,,,t ,, ,t,,,r ttiiipina, udovlca ne sme napustiti kolibu
nocu kada se ne mogu
odnosa sa bliZnjima, takoreii bojkotovan. On nrje mogao da slupl ilr ,, ,,rnr tlltna'posle smrtnog sludaja' osim
da trenutno umre
u kuiu niti da se pribliZi nekom doveku ili stvari a da ih ne upF ,',, t.', ,ri ,susreti. Ko je spizi srlja u opasnost
lupajudi drvenim
lja. On nije smeo dak ni hranu da dodime svojim rukama, ovc su i r',r,r ()rrrt ,u,ou upo,oiiua pre pribliZavanja
osusi. U demu se
zbog nedistoie postajale neupotrebljive. Njemu se stavljalo.jclo =.t,ilI)nr rxl clrvecul ovo se drvei^e, medutim,
bice nam jasnije na.o-slio\"l
na tle, tako da mu nije preostajalo ni5ta drugo no da ga, kako zrrrr ,, ],,,, ,i",,*ost od takve udovice
na Britanskoj Novoj
,t, rl. t cg posmatranja. u pilAtru
Mekeo'.
i ume, dohvati usnama i zlbim4 dok bi za to vreme drZao rrrkc jedno vreme kao
prekr5tene na ledima. Ponekad je bilo dozvoljeno da ga hrani nckn ,,,,,,.i'i,,louu. guUi ,uu g'udanska Pfa.v1 i Zivi
dn,idi u basti niti da se javno Po\32.1e' ne
druga osoba koja je to dinila ispruZenom rukom pazeii da nc tlo- ,, r,,,,,i'r.'.ij"
"."r*,
',r', rl;r krodi na ulicu niti Ou udt u selo' On se kao divlja Zivoti-
dime nesreinika, ali ta pomoina osoba je i sama tada bila ptxl. sakriti u gusti5u
vrgnuta ogranidenjima koja nisu bila nimalo lak5a od njegovih. I I ,,, ,' , kroz visoku traw iti Zbunje i mora se
',. je to neka Zena' Ova
svakom selu je postojala sasvim zapuStena, od druStva odbadcnn .,i ,, ,,,f i-r.f,, t"neko pribliZava, naroSitoako
od udovca ili
osoba koja je Zivela u najveioj bedi od oskudne milostinje. Jedirro ,,,,,,,,,',.',r'nu* ofuls-u Ou fputno't ko]1qT"'i
u.^ sa iskuie ni em' MuSkarac koji je izgu-
je tom stvorenju bilo dozvoljeno da se na udaljenosti od dulirre rr lr r t c tlovedemo u
r r r

na nalaZenju
ruke pribliZi onome ko je obavio poslednje duZnosti oko umrlog, lrr' /('nu treba da irf.gnt pohlepu usmerenu Leliom' a
istom
Cim bi pro5ao period izdvojenosti, kada je le5om uprljani opct ,,,n,.,'. za gubitak; udov"ica rma di se bori sa
pohotljivost
mogao da se meia sa svojim drugovima, polupalo bi se sve posu. , ;;s;6; osoba bt' gotpodutamoLepobuditi
,;;;,
zadovoljenje pro-
de kojim se sluZio u tom opasnom periodu dok bi se bacala oclcCrr ,r,,,i,,r' i uSf.*aca. Svako"ovakvo zamensko
bes duha'"'
koju je tada imao na sebi. ;,',
'i,; i.
;iliu zurj.nju;-ono bi moralo da rasplamsa
pri Zalo-str kod
.lctlan od n"leoO"tin tlrpoudan
tabu obieaj
Tabu obidaji koji se odnose na telesni dodir mrtvaca isti srr vval
rnrrlit rrih ie narod-a zabrana izgovaranja im.ena umrlog'
u celoj Polineziji, Melaneziji i jednom deluAfrike; njihov stnl- ;,r
je razvitak i imao
i i,,,,,i . iruu*.dno piosi'en, doZiveo razlidit
ni deo je zabrana da sami dodiruju hranu i iztoga proistekla nco- f

phodnost hranjenja od strane drugog lica. Vredno pomena jc tlrr ' rr.r, rt lttc posledice.
su na Polineziji ili moZda samo na Havajimauo sve5tenici-kraljc-
kod Frazer-a' n'
vi bili za vreme vr5enja svetih duZnosti podvrgnuti istim ograrri- " W Marine'' The Natives of the Tonga Islands ' l8l8;
denjima. Kod tabua mrtvih na Tongi jasno dolaze do izraZlirr ,l ,rr 140.
ranije u vezi sa tabu-
prelazi i postupno skidanje zabrane zavisni od sopstvene mtx'i "lsta bolesnica, diju sam 'pemoguinost'opisao neku osobu u crnlnt'
kaia na ulici srctne
'Lrr ',rrorritill'ie da se uvet '-tttni izlazakt'
r ,t trebalo bi zabranili
"oFrazor, Icboo, str. 138 itd. ',rrr'liudima
 (208)
Pored Australijanaca i PolineZana, koji su najbolje oduvali
tabu obidaje, sreie se ovaj obidaj kod tako udaljenih i medusobno
stranih naroda kao kod S am ojeda u S ibiru i To d as a u juZnoj Indry i,
i
Mongola u Tatarskoj Tuarega u Sahari, Asinoa u Japanu i
Akamba i Nandia u centralnoj Africi, Tinguonena na Filipinima i
stanowika Nikobarskog ostrva sa Madagaskara i Bomea.u, Kod
nekih od ovih naroda zabrana i posledice koje iz nje proistidu
pogadaju samo period Zalosti, kod drugih ostaju stalne, ipak izgle-
da da u svim sludajevima jenjavaju sa udaljavanjem dana smrli.
Izbegavanje imena umrlog po pravilu se vrlo strogo spro-
vodi. Tako se medu nekim juZnoameridkim plemenima smatra
kao najteLauvreda za rodbinu izgovaranje imena umrlog rodaka
i za to odredenakazna nije nimalo lak5a od one predvidene za
ubistvo.6' ZaSIo je pominjanje imena tako ogadeno ne moZe se,
pre svega, lako pogoditi, ali opasnosti vezane sa ovim obidajenr
pruZaju ditav niz obaveitenja koja su u raznim vidovima intere-
santna i zna(ajna.Tako su Mqsai iz Afrike nalli tzlaz u tome Sto
ime umrlog menjaju neposredno posle smrti; ono se bez bojazni
sme pomenuti po svom novom imenu dok sve zabrane ostaju
vezane za staro. Pri tom izgleda da se pretpostavlja da duh nc
poznaje i da neie saznali svoje novo ime. Australijanska pleme-
na sa Adelaide i Eukanter Beja toliko su dosledna u svojo.j
opreznosti da posle smfinog sludaja sve osobe, koje su se isto ili
slidno zvale kao umrli, menjaju svoje ime u neko drugo. Pone-
kad se daljim Sirenjem iste ideje posle smfinog sludaja poduzi-
ma promena imena kod svih rodaka umrlog, bez obzira na zvu-
dnu slidnost imena, kao 5to je sludaj kod nekih plemena na Vi-
ktorij i i na zapadt Seveme Amerike. Kod Gv aj akurus a u P a":'-
gvaju obidavao je poglavica prilikom tako tuZnog povoda da
svima pripadnicima plemena daje nova imena, koja su ovi dalje
nosili kao da su se oduvek tako zvali.65
Dalje, ako je ime umrlog bilo isto kao i naziv za nektt Lj-
votinju, stvar itd., nekim medu navedenim narodima izgledalo je
neophodno da odrede nov naziv i za te Livotirye ili predmete, da
"tFtazcr, n. d., str. 353.
"oFrazer, n. d., str. 352,11d.
6sFrazel
n. d., str 357, prcma starorn ipanskom posmatradu, 1732.
(20e)
,, 1,rrlikom upotrebe ovih redi ne bi podseiali na umrlog' lztoga
1, ,,',,r.la nastati stalna promena govolllog
rednrka koji nikada
,',1, slicao konadan oblik, 5to je misionarima zadavalo dovoljno
r, l,[,,crr, narodito tamo gde je obidaj zabtane izgovaranja imena
'rrrrrlog
bio stalan. Toliom sedam godina, koliko je misionar
I r,'lrr rhofer (Dobrichofer) proveo kod Abiponena u Paragvaju,
,,.rzrv za jaguara se menjao tri puta, anazivt za krokodila, trnje
r L l;rrric Zivotinja imali su slidnu sudbinu.oo
ltrah od"izgovaranja imena koje je pripadalo pokojniku
,rrr .rr, i u tom smislu Sto se izbegava pommJan1e svega onoga u
, { nnr ic umrli igrao neku ulogu, a najznadajnija posledica tog
3to ti narodi nemaju tradi-
i+r't csn potiskirianja sastoji se u tome
, , q,.', rriti istonjskih seianja, tako da na putu proudavanja njihove
l,r, tlistorije leZe najveceleskoie' Kod
niza ovih primitivnih na-
,,,,1,, nastali su naknadni obidaji po kojima se ime umrlog posle
,lrrlog perioda od momenta Zalosti oLivljava, pri demu se dode-
t1,,;e iicci koja se onda smatraju ponovnim rodenjem umrlog'
'lhbu tuime izgleda manje dudnovat ako uzmemo u
i"run
,,lrzir da je za divljake ime Uitni deo i vaZan posed lidnosti i da
,,rrr ltrii pripisuju potpuni znabaj. Isto to dine, kao Sto sam naveo
,',' ,lrugom^meito, i nusu deca koja se stoga nikad ne zadovolja-
bi'znadajnom verbalnom slidno5cu, vei posledidno zaklju-
' ',1u
, ,,1,' cla time mora da je obeleZeno dublje jedinstvo izmedu dve
,tvirr i. Takode i civilizovani odrasli moZe otkriti u nekim neobi-
, nostima njegovog ponaSanja da nije tako daleko, kao 5to sma-
je
rrrr. ocl potpuiog p'riOavanjivaZnosti sopstvenom imenu i da
rrlr'uovo ime na neki poseban nadin sraslo sa njegovom lidno5cu'
';,,',,vim je sasvim u skladu Sto psihoanalitidka praksa nalazi
,,,,',,gostruke povode ukazujuii na zna(aj imena u nesvesnim
l,r,rccsima miSljenja.o'
U odnosu na ime, kao Sto se moglo odekivati, prisilni neu-
roliiari pona5aju se sasvim kao divljaci. Oni pokazuju potpunu
l',,rnpleksnu osetljivost" prema izgovaranju i slu5anju odrede-
,',1' redi i imena (slidno kao i ostali neurotidari), a iz stava prema
'lrpstvenom imenu proistide dobar broj desto teikih ogranidenja'
"nFrazet, n. d., str. 360
ntstekel. Abraham.
 (210)
(2tr)
Jedna takva tabu bolesnica,,koju
sam poznavao, odludila.jo
r,' pleruSavaju da ih duh ne bi prepoznao,'u menjaju njegovo ili
fi::i;:X l:njil1?:,,1"ff11:top * [" ,o^n^ da jc
ji'
,ir,rlrr imena, oni su besni nabezobzirne strance koji duha, izgo-
loglo da dospe , n.ei;.,1. ko Errrlri#rffiJij
c

\,n iurjem njegovog imena, podbunjuju protiv preostalih rodaka.

n;".n. rieno,i ii;r;,tj'vemosri
l""H**gllg
se morala 1.ll
itititi i Nt'rroguie je oteti se zakljudku da oni, prema Vuntovomizrazu,
od iskusenja svoj;
0.1,1
ff;;;i{,. itvorila je p;rtt' od straha ,,od njegove u demon preworene du5e".''
ffi i;,li-lT: l, i e" *r,t. r ii,rp? p ouo ou,
sopstveno ime, u datiem"""j.i
: r, Sa ovakvim stavom dospeli bismo do potvrde Vuntovog
prestala da piSe.
iirenju,k"pi, iil;le na;zad *li rlrvrrlanja, koje suStinu tabua, kao Sto smo videti, nalazi u strahu
Stoga vi5e ne nalazimo nrl tlcl.nona.
niita dudnovato ako divljaci
umrlog smatraju delom l
lidnosti tako da je ono
Pretpostavka ovog udenja - da verni dlan porodice u trenu-
nre.mer rahr,.
predmet r,^::
tabua koji,. fJegpve nt, r[rr srnrti postaje demon od koga preostali rodaci mogu da ode-
^^ - od;o;in;,r;;.'d;il#il",
;::X,lj lrrlrr sltrno neprijateljstva i da se oni protiv ovih zlih namera mo-
LTg"Tliry,moze
titi ': dodir,
svesti- na
Sirem problaru. ,A,)g cega
svurr J rurtrr' ts cemo se
"jil, il;;o
ml pn.
mi r,rtu i'uvati svim sredstvima toliko je neobidna da se u prvi
-
sfrnoih tabu
strogih ^^_^--:v
rok,, ograniienia. a-'J- " 'qJ uvu'
1e ovaj dodir PUUpod uoaroll
udanrrir n;rlr rrc moZe poverovati u nju. Ali skoro svi merodavni autori u
NajbliZe obiaSnilnje.ukazivalo t,,nr(' su jedinstveni da primitivnim narodima pripi5u takvo
na prirodno zgrir .lrr';rtrrn je. Vestermark, koji u svome delu Poreklo i razvitak poj-
le5i iromene koJe se na njemu .bi
P!:::r,\r? ro*ri vrto brzo nrirrr, nrrtvrl pfiysls, po mome mi5ljenju, tabuu poklanja isuviSe malo
.?,:",i.j':T" ;ol ooarr;#;f;ffi,il?:lTiliJ
rr,r,"s. S ama g.oru-oeffi no ;',rzrrjc, u.odeljku ,,Stav prema umrlom" direktno se izjainjava
# :y"::svihr"::::,11
raztog po jedinosti trd
fi;ff ';;il.:il:T##:l ne m orc I
',r,rl'o: ,,Cinjonice kojima raspolaZem dozvoljavaju
mi da izve-

;i:f x1T^f
,l!i"
i?"ilfp..l"i,r.i
,f zur*ti
:dbiluuspomena
"fl
;rffi;lii il:;ii,:
i. ir.,"# ; nj e go v u
,1, rrr zrrkljudak da se mrtvi deiie smatraju neprijateljima no pri-

;rrtlljirnaT2 i da su Jevons i GrantAlen u zabludi sa svojom tvrd-

rom, razradi tff,"J.:i rrlr,rrr tlu se nekad verovalo da je zlovolja mrtvih po pravilu us-
zadrt,h,u coro-i,, d1 bi se 5to je moguic
zadrLata
"^ ^::,nJega,
seian-ju. za oslben-o'sl
neSto drugo a ne Zalost,
neit6 g1s
#;;d; fi#gJili rrl r('na protiv stranaca, dok su odinski zabrinuti za Livot i
rrlr,rvljc njihovih naslednika i dlanova klana."
drugadiioj r l{. Klajnpaul je u svom izrazitom delu iskoristio ostatke
"eigf.Olr""rf,rZi
:ilffi:;?,"1#:" :.ito. ne pruzaj",uiZiil;
znati motiv, u iko nam
tuau
u .r;
u ;,k;i".
;;;i #rfi ii
vu'Ldr i: i
taj j o$ n c ,t,rr o1i vcrovanja u duhove kod civilizovanih naroda za obja5nje-
pridarya divljaka koji il rrq, ,rrlrrosa izmedu Zivih i mrtvih." I po njemu se nameie zaklju-
su uiri , zrlisfr'rv ,,r1, rlr rnftvi ubiladki sebi privlade Zive. Mrfvi ubijaju; kostur
u, o,no, *li',T,i,ilXl'::: g{,;; ''' prase prisuswa i p.vrtr
nlz obreda_da bi ga odstraniii,
ali.os lzt ott^,,,^ -,^^^..1Te otil "N,, Nikoburu, Frazer, n. d., str. 352.
;l';,?:lJJffi '.ffi1;e*il;;;;;r.d;';',iliXijlillli;ill
i njegovo.prisustvo.un Srug,, ,
' Wundt, Religion und Mythus,Il sv., str. 49.
"Wcstermarck, n. d., II sv. s|r.424. U primedbama i u nastavku teksta
Iine sve moguino
dine oa .,
moorrdnn n" tzuegii ."jri" prriffi:',uuuJ#,
ot ,1T11?, ,,rl r. r st' rnnogobrojni, desto karakteristidni dokazi, kao npr.: Maori veruju
.1,, rr,rllrliTi i najvoljeniji rodaci posle smrli menjaju svoju prirodu i da su sami

,'t,,,,, rrrrslrojefli protiv ranije voljenih biia". *Australijanci veruju daje svaki
otKao
primer
ovakvos stava kod Frazera' ',,,,11; 1111111 vremena zao; 5to je srodstvo bilo bliZe, tim je veii strah. Eskimi
luareljoi iz Sahare. - n' d', str. 353, navctlerrr
{ ,, ' ,r rrlrcricnju da mrtvi tek kasnije nalaze svoj mir; medutim, u podetku ih se
,,.1,, l'lrriiti kao zlih duhova koji desto krstare kroz selo i Sire bolest, smrt i

",,'
,.,*ynlxlil#fiJ:l.f j::li,;,j:", dok posrojijos nesro ur rr;csr+ r. ,, , rr, srcie (Boas).
'lt. Kleinpaul, Zvi i mrvi u narodnom verovanju, religiji i pritama,1898.
 -J
-=

-:-
(212) 2t3)
jenjava' O:tT,11:
Zalosti i vremenom polako
\ojim se danas obllkuje smrt ukazuje da je i smrt samo mftvac, l1,r l,rrtolo5ki odraz
upoznala.su n?s sa talntm
Zivi se nisu oseiali sigurnim od progona mrtvih sve dok nisu lrtrr'krt proucavan;a ovarvih slucajeva ovt
o"osli smo do zakliucka da su
bili razdvojeni nekim vodenim tokom. Stoga su mrtvi najradijo :;, ;,;;'lil;kieiaeima zalosti'
i daiu stoga neod-
sahranjavani na ostrvima, preno5eni su na drugu stranu preko l,r,rrlrti prekorl u
i"u.*noit"*itr" "pi'"g*i
neke reke, odatlepotidu izrazi,,s ove strane", i,,s one strane" ill l,r,rrrlivi pred opovrgavanjima i protivljenjima Time se ne smatra
,,preko". Kasnije ublaLavanje ogranidilo je zle namere mrtvih nn ,i,; ;l ,,;"i;;;.tit twitno ttiu tu
t*tt ili da je stvatno bio nemaran
tuto to proistiSe iz prisilnog prekora;
one kategorije kojima se moralo osloboditi posebno pravo ntt rr ,rthrosu na voljenu o,oUu 'tuT:j nesvesna Zelja
mrZnju kao Sto su ubijeni koji svog ubicu progone kao zli duho. ,rh ic Lr njemu bilo n.vo ptit"ino' ltdTljt smrl i koia bi
zbog toga sto je. naiSla
vi, ili oni koji su umrli kao verenici ne zadovoljiv5i deZnju. Ali i:,' ]'
',tj.';il;r'uaouotlnl
je takvu moi' Protiv takve nesve-
plobitno, smatra Klajnpaul, svi mrtvi su smatrani vampirima, ;, ii,,;;i.;;;o da p*taouut"u
svi su mrzeli Zive i nastojali da im naikode, da ih 1i5e Zivota. Lc$ i,,,i.;.i;;;rg"t. pLfoiuoti.ne osobe posle smrti. Takva nepn-
nt'ut'no* neZnih osecania srecu se u
iza
je uopite prvi dao osnow zanastajanje pojma zlog duha. 1.rlt'llstva skrivena u
ose aaua 7V 9{e;
Pretpostavka da se najvoljeniji umrli posle smrli pretvarir t,,,'1,'rrt tr"eaj evima intenzivnog vezivanja.
i,
ljuds\1h
,l,'nu osobu, to je klasidan ti'euj, ti'ot1t
ambivalencije
u demona, odigledno povladi za sobomjo5jedno pitanje. Staic das vise
osnovi ima
primitivne narode pokenulo na to da svojim vernim pokojnici- ;,,,:dil.. O;;il. ."rUi""i.".-if. dovekovoj "
ttftt velika da bi iz nie mogli na-
rna pripi5u taklu promenu duvstva? Za5to su od nlih stvarali dc- irs nranje; normalno,
mone? Vestermark smatra da se moie lako odgovoriti na ovo
r
"* "iit
,t;rti trpisani prisilni pt;k;;iliii;
sludajevima gde je njeno^pri-
prema naJvo-
pitanje." Poito se smrt najde5ie smatra najgorom nesreiom koja ,,;';r;,.i;;.#o, manifestovaie se upravo. u odnosu
Dispozicija
moZe pogoditi doveka, veruje se da su preminuli preko svakc i,,'', ii r*
"t"u"tu,
onot ffii tt.nuj*unrt
:l*ttlt
potrzali za poredenja u
mere nezadovoljni svojom sudbinom. Prema shvatanjima primi- ,.r ulisilnu neuroan. ftoii t*o tako desto
tivnih naroda umire se samo ubijanjem, bilo ono nasilno ili ,,1,1'i'iiTi.'i.^u*'Jt'ltztnu jt u velikoj meri ovakvom iskon-

uslovljeno magijom i vei stoga se duia smatra osvetoljubivom i :.1',,, rr ose.ajnom ambivalencijom'
opo'Ji-*oi"enat kojinam moZe obiasniti ta-
nemirnom; pretpostavlja se da zavidi Livima i da dezne za dru- Sada smo
i potrebu da se tabtt
Stvom ranijih rodaka - stoga je shvatljivo Sto nastoji da ih ubijc l.zvani demonizam ffiavn;;*1e duie Ako pret-
od njenog. neprijateljstva'
bole5iu i da s njima bude sjedinjenja... ;l ;';;t*t-;;ig",u'uiin' pod uplivom
,,... Dalje obja5njenje zloiudnosti pripisivane du5i leZi u 1',':tavimo Ou;. or..uini
z*lt ptitiivnog coveka
koji prema rezulta-
,rrrrl,ivalencije u Sienlt"' ui*fio*
stepe.nu.'
instinktivnoj pla5nji od nje, pla5nji koja je, sa svoje strane, rc-
bolesnicima' tada ie bi-
p'ip"itujtto fiitifnirn
zultat straha od smrti." tnnrt psihoanafir.
neophodna slidna
Proudavanje psihoneurotidnih smetnji dovodi nas do obu- tr razumljivo C. potfJ-Uolnig gubitka b.iti
Ou
hvatnijeg obja5njenja, koje ukljudujc i ovo, Vestermarkovo. ,.,,'n.liu protiv lateninog neprijateljstvl
sflynoe u nesvesnom'
prekora' Ali
Kada smrt odnese Leni mui4 ierki majku neretko se de5a- ul ita je dokaz njihoi;;;J;;; u'obliku,prisilnih mudno doZi-
smrti
va da su rodaci ophrvani mudnim sumnjama, koje mi nazivamcl ()vo, u nesvesno* tuo'-ioi'oljenje.povodom
,prisilni prekori", da oni sami nisu nepaZnjom ili nemarom kivi l*"
r llcno neprijateljstvJ O*gtet'iu osobinu kod primitivnog
za smrt voljene osobe. Nikakva podseianja na to kako su briZljivo ,,1;;;#;1. "tn"t;';' tt1 *e1" Sto.se objekt neprijateljstva
proces' kako u nor-
negovali bolesnika, nikakvo trezveno razmatranje zami5ljene kri- na mrtvaca. Ciuuj e.tio odbrambeni
vice nrje u stanju da okonda ovo mudenje, koje moZda predstav- l';il#;ili',
'rcrrosi u"rJ'"'lt Jul*not zivotu' nazivamo nro!ek-
gajio neprijateljska oseianja
7N. d.. str. 426 , i7rr. PreZiveli po'iet"Ault iituda
 --- (21s)
(214)
pretpostavci dvojaka
prema dragom pokojniku; ali ih sada gaji duia umrlog i
u1,1 na5oj dobro osnovanoj
l)r crTl? -
upr.avo preminulim' u
se za ditavo vreme Zalosti da ih zadovolji. Karakter kaZnja
, . . ,,,'.," l,.z,ru I n.pii.luttli'ku - prema
o-Uiul""ie' kao Zalost i kao zadovol-
r r, irr, r'ttlttlkit lei'e datt
i kajanja ove oseiajne reakcije ogledaie se, uprkos s
mora doii do sukoba' a po3to
irrri, l.'tttt tltr ove dve "pu;;;t;
odbrane projekcljom, u strahu, nametnutim odricanjima i r "i',,,,,",',,i'i,'1",*rier.in'uptoinotti neprijateljstvo' potpuno ili
t'"iui-it.o"nikta
nidenjima koja se delom kiju izaparavana zaStitnih mera l.
ne-*oze se sastojati
neprijateljskog demona. Ponovo dolazimo do zakljudka drr ',, irrr ,l, ltrrrr,
ltesvestan,
em
;,',' ., a intenziteta sa svesnim ulaganj
;,,,, ;,,,,Juri,ounro ou
labu razrastao na tlu ambivalentnog oseiajnog stava. Takod9 ; ; ;,
osobi praita uvre-
kada se voljenoj
tabu mrtvih potide iz suprotnosti izmedu svesnog bola i =,,. i ,,,','it,tif if,. onut o ttuo
snog zadovoljenja prouzrokovanih smrcu. Pri ovakvom ,l* l,,1rr 1,' rtituela' pro.t' *, nuprotiv' ie$ava.qyti lT:"t-t:j
pro-
koji u psihoanaliz'-:li:* naztva
gneva duhova sasvim je razumljivo da njih treba da se ;: ; ; i',,i, u,.i'r"ir*u. se
dalje ne Zeli
,, r, r1,r Ncpr.ijateljstvo, o'ttotttt tt ni5ta ne zna.ai
upravo najbliZi i ranije najvoljeniji rodaci. svet'
,te r.r,r znrr, prebacuje,. i' onoousnleq opaZ.a1la u spoljni
Tabu propisi u ovom sludaju imaju dvostruk karaktcr kn6 i drugoj'
i neurotidni simptomi. S jedne strane, ogranidenjima dovodc dg ,,. sc rrno odvaja
r,,, , ,
J;p;i;;"; ficnosti pripisuje
ne'
i,,,i , ,i'1.7i"i, n. smo se oslobodili umrlogl
izraLaja Zalost, s druge, pak, vrlo jasno pokazuju ono Sto Zclc tle 'uoup;o'sto demon'1coji bi se radovao
sakriju neprijateljstvo prema umrlom, koje je sada motivisnrro ,,,, 1,,r zrlitllt), ali on je
da nas usmrti' Preziveli stoga
kao nuZna odbrana. Izvestan deo tabu zabrana shvatili smo krm ;;,;,i;' ;;;.iil tojl i'uzi nudina
strah od isku5enja. Po5to je pokojnik bespomoian, to mora rla ,'',r,rfir (ll sc brane *;;1"; neprijatelja; oni su sezaoslobod-
"uJuO"pottuo
spoljnu
"d je samo zamenili
rasplamsa Lelju za zadovoljenjem neprijateljskih oseianja prc. rlr rrrrrrttitit'fe poti3tenosti,"ali iu
ma njemu, a ovom isku5enju mora se suprotstaviti zabrana. il!'lo./('ll()St.
Vestermark je u praw kada smatra da za shvatanje divl.iu. Nt:moZeseosporitidaovajprgce.sprojekcije'kojiod'pre-
ka nema razlike izmedu nasilne i prirodne snfti. Za nesvcsno ,,,rrrrrl.g stvara zlog ttpti:*tf:tl itt",''. iY?i^::tonac u realnim
stvarno mo-
[Jrm se pteziuAi tt:ltt
]i:]1mu
mi3ljenje ubijeni je i onaj ko je umro prirodnom smriu: njega su "i ," tiraniji' nepravibnostt t
Dakle, u qiegovoj strogosti'
"',i.ritt"f*.
r!il /irilrcriti.
ubile zle Zelje (uporedi sledeii odeljak ove knjige: Animizutrt, medu
magrja i svemoc misli). Ko se interesuje za poreklo i znadaj su- ,\r'trtr ito se inade r#ii"p"Ltoinl l najneznJih odnosa oval
jednostavno da bi samo
njanja smrti dragih rodaka (roditelja, braie i sestara), taj ie rnoCi i,,,,i,,,,,'.',qrl ,o ne moze biii tat<o "
renat obja5njavao *"t""J" d3mona.,11tem projekcije'
da utvrdi kod deteta, divljaka i u snovima odraslih potpunu isto. rr rr rr r
ne-
,;;';,:-:i;; irJ*i""rilt tig"*o dine deo motivaciie njihovih
vetnost u stavu prema smrti, zasnovanu na pomenutoj oseiajnoj
;;gteSenja bila bez dejstva kad
ambivalenciji. 1',rl,rtcliskih osecanja.;f;;;
ql"Uali iz sebe' dok bi
trenutak
Prethodno smo se suprotstavili Vuntovom shvatanju, koje l,r,,r ircli ne bi ova "ttlt"1t
on'o sto bi
na1neffi"uip"*o z1;elanje 1a
nalazi su5tinu tabua u strahu od demona, a ipak smo se upravo ,rrrrti sigumo uio nesve-
sloZili sa obja5njenjem koje tabu mrtvih svodi na strah od dule ,;; ; ;?;;; *";r;;;is'uoiiti N' T::',T" odbaciti
poketaiki
i uprav'o
umrlog pretvorene u demona. To je samo naizgled protivurc- .rrortcprijateljstvo kao itOluno dejstr'ujuii
prema najblizim na1-
dnost: neie nam biti teSko da je razre5imo. Mi smo, doduie, pri- ;;;;,i;.'oi,; t'.prijateisko raspolozenje 1

hvatili pojam demona, ali ne kao neito konadno i za psihologiju ,l'r7iut rodacima *"gi;i; 'u "iitttl"gg
itt*t Zivota ostati laten'
niti indi-
nereSivo. Mi smo istovremeno dospeli iza demona po5to smo rh t'r, to jest nije morail t"p"ti do svisti.nrti,direktno
Prestankom Zivota
tvorevine'
shvatili kao projekciju nepnjateljskih oseianja, koja preZivcli rt'l;.tuo u vidu neke supstitucione
ovo vi5e nije bilo moguino'
gaje prema umrlom. rsl()vremeno voljene it"ttt"tt
"t"Ue
 (216;
(217)
tako daje sukob postao akutan.
Sjedne strane, Zalost koja.ie pg
rrI r,rr sc i ovi mogli opaziti. Do tada su primitivni ljudi
tekla od poviSene neZnosri por,utu j. prema tntcrtr
f1',=.' 1,,
tnom neprijateljstvu, s drugi strane ";il;ljl;Ua Ir.,,ir, r,urt('nr unutarnjih opaLanja napolje stvarali sliku spolj-
ona i,-.r"ooru,,Liii ai r,,g ,r 1,1 ko jrr nri sada, sa ojadalim svesnim opaZanjem, mora-
se izneprijareljstva stvara oseianje ",1.
zado*ld;. Tako dorirzi d! ,r', l,',n,,\,' ;lrcvoditi u psihologiju.
potiskivanja.. nesvesnog
19nrij1i9fjstr,;
stvaranja onih obreda u kojima-dolaz
il
erri projekci j1, d6 l'rrr;t'keija sopstvenih loiih oseianja u demone samo je deo
i ao iriuiiiustrah od klzp
demona; sa proticanjem vremena =i:r, rr,r Lr )li ;c postao ,,pogled na svet" primitirmih, Sto iemo upoz-
Zalosti i ta1 tonnikt gubi svojg
o5trinu, tako da tabu mrtvih slabi ,arr rr ',h tlt'(icrn poglavlju ove knjige kao ,,animizam". Potrebno
ili euf. puiu', ,uUo*u. rrr r r t, r l, I r ztl vo j imo psiholo5ke karaktere jednog takvog sistemnog
r

=! 1,,1r,1 1 ,l:r lxrnovo potraZimo na5 oslonac u analizi onih sistemnih

Po5to smo ovako osvetlili tle
s,vake mere poudan tabu mrtvih,
dodamo nekoliko primedbi
razumevanje tabua uopSte.
=tl,rlrrrr;r I'ojc nam pruZaju neuroze. Za sada iemo samo napo-
,', rutr (lr ;c takozvana ,,sekudnama obrada" sadrZine snova uzof
4
.., ,\ ' i,\'(' sistcmne sklopove. Ne zaboravimo ni to da u stadijumu
r',rr1111,,,"'' sistcma postoje dva toka zasvaki od strane svesti pro-
na kome je izrastao prckrr , , rrt, ir[|. sisternatski i realan, ali nesvestan.Tt
nr
n.c.rno ,uioraviti da ovonro Vrrrrl"'primeiuje da,,medu delima koje mitovi svih naroda
[o1. rnogr..iiti znadalnc
zrr rpr',rlu tlcmonima preteZu rdava, tako da je verovanje naroda u
t'r

Projekcija nesvesnog.neprijaterjstva ,i' ,lrrlrovc odigledno starije nego u dobre". Vrlo je lako moguino
u tabuu mrtvih na trc. ,l.r l, rirrpito pojam demona nastao iz tako znadajnlh relacija
mone samo je usamljen prrrner iz
niza procesa kojima ,. ,i,,,n,
pripisari najveii uticai ni lormiranje tir, rrir nu'tvima. Ambivalencija, koja je tako bliska ovom odnosu,
piriiiunog du5evnog li. toku dovekovog razvitka odrazila se u tome Sto su iz
vota. U razmaftanom sludaju
qrgj.t.fi.'*i
oseiajnog konflikta; onu niluii,Jt, pi,rn."r'i
resavanju jednog 'r,l,rl1t'rr)
,,1, rr, 11, liorena potekle dve potpuno suprotne psihidke formacije:
u velikom br.ju ,tr,rlr orl tlcmona i strah od aveti, s jedne, a s druge strane oboZa-
psihidkih situacrja koje vode u n.r.o^-e'"prq.t.,1u
ne sluli ,,rrr;,' prcclaka." Sto se demoni desto smatralu duhovima nedavno
:1m9 zu odbranu, ona se javlja i onde gde neia konflikata.
prr_
unutarnjih opaianja;*; 'rrulrlr, Lrkazuje na uticaj Zalosti na nastajanje verovanja u
tfnrzam.kome
:u.,
podlezu, na prinrer,
;p'"tJr' i.irnntuun je meha_ ,lr rrr)n0. Zalost treba da izvr5i sasvim odredeni psihidki zadatak,
inaSie utni ofuzul;, pr.ra to,ii.
, ,n,r lr cba uspomene i odekivanja Livth da odvoji od mrtvih. iim
taj mehanizam normalno ima velikog
uCeta J formli.":"
svera. pod jo5 nedovotjno 1, ,rvrrj llosao zavrlen, popuita bol a s njim kajanje i prekori, a
:1,-ollot
ra;u se
;d;;il "^.g
uslovima projici_ :lr'1, l11gs i strah od demona. Ali ti isti duhovi od kojih se najpre
napolje unurrarnji opaziii i proces
oseianja i;i#;i;, lrl,rsrlo kao od demona sve su vi5e predmet prijateljskih oseianja,
kao
.dulna
opaianja i t; unutraml i iiiiiii
,iuz" ,u formiranjc
spoljnog svera, iako bi trebaro ai,"Luii,r"uinutam.lem 1,,
r.-tuiu se kao preci i zor,u upomoi.
svetu
ljdlostr Genetski je ovo moZda pourruno-'* Projekciona stvaranja primitivnih vrlo su bliska personifikacijama ko-
dinjenicom da
funkcija p??\5, prvobirno nije bila'usm;;; lrrrrrr pcsnik u obliku izdvojenih individua predstavlja pojedine, u njemu uz-
unurarnji sver,
draii koje su dopirale"spofju; u oJ.nOofsihidkih I'r r Lirrc, suprotne nagonske podsticaje.
I::"i je paZnia samo izve5taje
pnmala
procesa '''Mylhus und Religion,ll, str 129.
.i pr,lutnirn i"iprijatnim
raspo_ "Prilikom psihoanalize neurotidnih osoba koje se plaie aveti ili su ih se
loZenjima. Tek stvaranier.upitruktnog
rniruonog govora, spa_ I'l;rsili u detinjstvu desto nije te5ko ove aveti razobliditi u roditelje. Uporedi ovde
janjem iulnih ostataka predsiave
,.ei iu unrtunlim procesima. ,rolritcnje P. Haeberlina pod naslovom ,,Seksualne aveti" (Sexual problems,
l, lrr uar I 912), u kome se opisuje erotski naglaSena osoba ko.joj je umro otac.
 (218)
Ako razmotrimo odnos Zivih prema mrlvima tokom vcku.
va, neosporrlo se dolazi do zakljudka da je ambivalencija izvan.
redno popustila u svom intenzitefu. Danas lako uspeva da so
obuzda nesvesno, jo5 uvek prisutno neprijateljstvo prema mrtvi.
ma i to bez posebnog psihidkog utro5ka. Tamo gde su se nekttl
medusobno borili zadovoljena mrhnja i bolna neZnost danas s0
kao kakav ollljak uzdiLe pijetet koji zahteva: De mortuis nihil
nisi bene. Samo joS neurotidari pomuiuju bol za gubitkom noko.
ga od dragih napadima prisilnih prekora koji psihoanalizi kto
svoju tajnu odaju stvarni, ambivalentni oseiajni stav. Na ko.ji.jo
nadin do51o do ove promene, koliko udela imaju u tome konsii.
tucionalne promene i realno poboljSanje porodidnih odnosa, rrijo
potrebno ovde obja5njavati. Ali kroz ovaj primer moZe se navc.
sti kao pretpostavka da su duievni podsticaji primitivnih uop,ite
u vecoj meri uplivisani ambivalencijom nego ito je to sluiaj ttt
d an a i nj im c iv i I iz ov a nim lj u di m a. Smanj en j e m ov e amb iv a I e t u, l.
je postepeno je
nestajao i tabu - simptom kompromisa ambivtt.
lentnog sukoba. Zaneurotilare, koji su prinudeni da reproduku.
ju ovu borbu i iznje proistekli tabu, rekli bismo da su oni na svol
doveli arhaidnu konstituciju kao atavistidki ostatak dija ih korrr.
penzacilau sluZbi kulturnih zahtevaprisiljava na ogromni psihi.
dki utroiak.
Na ovom mestu moZemo se podsetiti nejasnog, zamr5ctrug
objadnjenja koje daje Vunt o dvostrukom znadenju redi tabril
sveto i nedisto (v. gore). Prvobitno red tabu joi nije zqadila svctu
i nedisto vei je ozna(,avala demonsko, ono Sto se ne sme dodir.
nuti i na taj nadin podvladila zajednidku osobinu oba ekstrernrru
pojma; ipak, ova stalnaveza ukazuje da je medu oba podruCjn
svetog i nedistog prvobitno vladala saglasnost kojaje tek kasni.
je podlegla diferencijaciji.
Nasuprot ovome, vrlo lako iz naleg izlaganjamoZemo iz"
vesti zakljudak da red tabu od samog podetka ima pomenulo
dvostruko zna(,enje koje sluZi za obeleiavanje odredene arnhi"
valencije i svega onoga Sto je izraslo na tlu ove ambivalenci.jc.
Tabu je i sdm ambivalentna red, a naknadno smatramo da sc su
mo iz ustanovljenog smisla ove redi moglo doznati ono Slu sc
dobilo kao rezultat posle opseZnih istraZivanja, to jest, da tlhrr
(21e)
,',rl)rlne treba shvatiti kao rezultat oseiajne ambivalencije. Prou-
r ,rvrnie najstarijih jezika pokazalo nam je da je nekada postoja-
lrr nu)ogo takvih redi koje su u sebi objedinjavale suprotnosti a
l o;t' su bile u izvesnom smislu * iako ne sasvim istom - ambi-
r;rlt'ntne kao i red tabu.78 Sitne glasovne modifikacije praredi sa
,rrlrrotnim znadenjem posluZile su kasnije da se za obe, ovde
r r
1,'t I i rr.j cne suprotnosti, stvori poseban gov omi izraz.
lle(, tabu imala je drugadiju sudbinu; sa smanjenjem va-
;rrrrsli ambivalencije koju je oznalavala ta red, ona je sama kao
r rr;o j lnalogne redi nestala iz govomog poseda. Nadam se da iu
l. .r,;rrijc u vezi s drugim problemima moii da pokaZem da se iza
.rrrllrino ovog pojma krije opipljivi istorijski preobraLaj, da se ta
r,'r rr lrodetku vezivalaza sasvim odredene ljudske odnose koji-
rrr,r ;r: bila svojstvena oseiajna ambivalencija, a da se sa ovih
1'r,,rrlilu na druge, analogne odnose.
Ako se ne varamo, razumevanje tabua baca svetlo i na pri-
r,,,lri r rrastajanje savesti. Bez vestadkog pro5irivanja ovog poj-
rrr.r nrolclno govoriti o svesti tabu kivice posle prekoradenja ta-
l,rr,r lrrbu savest je verovatno najstarija forma u kojoj sreiemo
lrrronlct-l savesti.
je to
Sta ,,savest"? Prema jezidkim pravilima pripada
,,ilr )ilK) ito najpouzdanlje zna, a u nekim jezicima jedva da se
se
rr;,'rr znirdaj deli od svesti.
Sirvcst je unutamje opaLanje odbijanja odredenih, u nama
1,,,,tojccih Zeljenih podsticaja; akcenat je, medutim, na tome da
r , lbijanje ne mora da se poziva na neito drugo jer je samo
' ' ' ' 't
,r ,,, lrt' sigumo. Ovo postaje joi jasnije pri svesti o svojoj kivi-
,r ,)l)rlirnju unutarnje osude ovakvog postupka, kojim smo
,,r,1,'r'ol.jili odredeni Zeljeni podsticaj. Ovde izgleda dalje obra-
l,r1':rrrjc smeino; svako ko ima savesti mora da je u sebi osetio
t,rir\ ('(lnost osude, prekor posle nekog izvr5enog dela. Isti ovaj
I r,rl\t('r' pokazuje stav divljaka prema tabuu; tabu je zapovest
,rr, ;tr. rr.jcgovo krSenje dovodi do uZasnog oseianja krivice
trlxrrcdi moj referat u Avelju ,,suprotno znadenje prate(i" tt Go-
,' ,,t'tltt rt psihoanalitiika i psihopatoloika istraiivania, sv. ll, 1910 (Cel'
!rr r VIll).
 (220)
koje je isto toliko samo po sebi razumljivo koriko je
i nep'zrur
to po svome poreklu.',
Dakle, verovatno, i savest nastaje na tlu osecajne arlbivp
lencije iz sasvim odredenih ljudskih odnoru zakoji je
i ucrnrl
ambivalencrja, a medu njima za tabu i prisilnu neurozu
kanrkti
ristidne uslove, gdejejedan dlan suprotnosti nesvesan
i potisrtfi
drugim, prisilno dominantnim. Sa ovim zakljudkom slaZe
se
go Sto5ta Sto smo dobili analizo, n.rroiu. prvo, 'r*rr
crta ntur\nf
savesnosti u karakteru prisilnog neurotidara nastaje
kao simptortr
p{cr.1e protiv isku5enja koje vreba u nesvesnom, napredovaniun
bolesti ovaj simptom dovodi do svesti o svojoj kivici
u nulu.iuii
U suitini je potrebno usuditi se reii i-da, ako od piirit,,ih
,ste.neng.
bolesnika ne budemo u stanju da otkrijemo poreklo
,u.rti
kivice, onda uop5te nemamo izgleda Ou ouo saznamo. nc$crtic ',u,,ii
ovog zadatka uspeva samo kod pojedinih neurotidnih
nadamo se da iemo slidno re5enje iaZi i ranarode.
osolinl
Drugo, mora nam pasti u odi da svest o svojoj krivici
irrrn
mnogo od prirode straha;bez dvoumljenja rnoZe"se
opisati kno
,,strah savesti". Strah, medutim, ukazuje nu naruarna iivorc; rttl
smo. naudili od psihologije ney,r?za da se, ako
Zeljeni podsticnfi
podleZu potiskivanju, njihov libido pretvara
u strih. iz to, ialii.
mo da podsetimo da i kod svesti o svojoj krivici postoji
nelto
(221)
;l l,r ;r' l('(lva verovatno; najodludniju protivrednost pobudi-
F*,, ,r(|l
irko pomenutu redenicu odmerimo na sludajevima
'
E,!i t,r, tl)ostavljamo da i sami najjasnije dujemo glas savesti. U
r,,,rr .lrrr ;r;rr bismo sa ne narodito preteranom sigurno5iu tvrdili
,la ,, .'.r't:iuno ni najmanje iskuSenje da prekriimo neku od za-
l,', , .rr nr primer, zapovest: ne ubij, i da od prekriaja Ie zapo-
i .rr il, {)s('cluno nista drugo do odvratnost.
\l,o ovom iskazu na5e savesti odmerimo onoliko zna(,aja
|',lrl ,r rzrslirric, s jedne strane, zabrana postaje suvi5na - kako
r*lrrr Lr[.rr i ruric moralne zapovesti - s druge strane, ostaje nera-
=rir lrlr nrr rrloga savesti a zaboravlja se veza izmedu savesti, ta-
l,',r r nrur()20; nastaje, dakle, ono stanje naSeg shvatanja koje i
'l,lr.r , p.sllril sve dok se za re5enje problema ne primeni psiho-
4n,rlrl r( l\() glcdi5te.
\lr ;rlio razmotrimo dinjenicu dobijenu psihoanalizom
- iz
rrrr,r.r zrlr;rVih ljudi - to jest, da je isku3enje za ubijanjem drugog
,, r,rr,r l;ri'c i ceSie no 3to slutimo i da ono odraZava psihidka svo-
i .r, .r l,'irlrr nisu jasna naSoj svesti, ako, dalje, u prisilnim zabrana-
'r,,,
r.'r,snih neurotidara prepoznamo predostroZnosti samo- i
!,r,rr;,rvrrnjrr usmerena protiv pojadanog impulsa za ubijanjem,
r,r'l,r ( ('nro rnorati da se vratimo na prethodno postavljeni za-
I I r r, l' r l i tlir j ui i mu nov zna(,aj: gde postoj i neka zabr ana, iza nje
1
; r

nepoznato i nesvesno, naime motivacija-osude. Ciuor.

1

n.p.i ,. r',rir nirlaziti nekaLelja. Prihvatiiemo da ova Leljaza ubijan-

znalom odgovara karakter straha u svest svoje kivice.
irnr ',t\ iu no postoji u nesvesnom i da tabu kao moralna zabranani
Ako se tabu preteZno ispoljava u ,uirunu u, tada jc rra r l,,,nr sluaaiu nije suvi5an, rnnogo pre ga obja5njava i opravdava
mestu rasudivanje koje nas udi da je samo po sebi .arumljiv.,
i 'rrrrl,rr rrlcntrri stav prema impulsu ubijanja.
da ne z.ahteva nekog daljeg dokaz a iz analoglje sa lrrlio, desto kao fundamentalno oznadavan karakter ovog
neurozanlt,
da u tabuu u osnovi leZe pozitivna, poZeljna"strujanja. rrlcrrlltog odnosa, naime, da je pozitivno Zeljeno strujanje
Jer ,,rlr "rrrlrrr
Sto niko ne Zeli da dini ne mora ni da se zibrary$'e,a
u svakorrr otvara nam nove vidike u vezi sa daljim odnosima i
mora.ono ito je najenergidnlje zabranjenb Uitl predrlet
lly:ujl
Zelje. Primenimo
rrr, r1, 11;r[111a obja5njenja. Psihidki procesi u nesvesnom uop-
I 11: 1

li ovu prihvatljiw ridenicu na na5e primitivnr.., r, rrr,rr irlcntidni sa ovima poznatim namiz naieg svesnog du-
moraiemo zakljuditi da u njihova najjada isku5enja spadaju 'r \ n(rli tivota, vei uZivaju izvesne slobode vredne paZnje, koje
ubi.
janje kaljeva i sve5tenika, vr5enje incesta,
stmavtlenle rnrtuit, i ,r lr',t'rri svesni procesi. Nesvesni impuls ne mora da je nastao
Telnteresantnoje
,,rr,[ 1]rlc sreiemo njegovo ispoljavanje; on moZe poticati sa
.. uporedenje da oseianje sopsfvene kivice u tabuu rriltn
nije smanjeno akoje prekoradenje uiinjeno u neznanju
,r ,\ rn (lrugog mesta, koje se prvobitno odnosilo na druge lidno-
1v. primer gore) i tlu jot r' r rt'lrrcije, ida je mehanizmom pomeranja dospeo tamo gde
y Srf,kgm mitu sagreienje Edipovo nijc opro5tcno ,Uog iogu ito je udinjc,rro
bez, dak protiv, njegovog znanja i volje. rrr. rroi'ili njegovo prisustvo. Dalje, taj rmpuls moZe poticati,
 (222)
zahvaljujuii svojoj neuni5tivosti i nemoguinosti korekcije,
mnogo ranijeg vremenskog perioda kome je i odgovarao, l p
seljen je u kasnije periode i odnose, tako da njegova i
nja moraju izgledati strano. Sve ovo su samo nagove5taji,lli
hova briZljiva analizapokazala bi koliko mogu biti vaini m
zumevanj e kulturnog r azv itka.
Pri kaju ovog izlaganja neiemo prevideti primedtrrr pt*
premljenu za kasnija istraZivanja. Iako insistiramo na suilirrnhr{
istovetno sti tabl zabr ana i moralnih zfurana, i pak n e spo ri ur
rr
izmedu njih mora postojati psiholo5ka razlika. promena u rxlr
sima ambivalencije koja se nalazi u osnovi moLe i sama lrilt rfi
rok da se zabrana vi5e ne javlja u formi tabua.
Do sada nas je u analitidkom razmatranju tabu fcrrornefl
rukovodila opravdana podudarnost sa prisilnom neuroz('nl, sll
tabu nije neuroza vei socijalna formacija; stoga nam je rlulrrrd
da ukaZemo na to u demu se sastoji principilelnarazllka nulo{
od kulturne tvorevine kao Sto je tabu.
Ponovo bih ovde kao polaznu tadku uzeojednu jcrlirlr 0h
njenicu. Prilikom preksaja tabua pnmitivac se pla5i kazrrc, rr{r
de5ce te5kog oboljenja ili smrti. Ovakaznapreti samo ononre kg
se moZe okiviti zapreliciaj. Ovo je drugadije kod prisilrrc rreur
roze. Ako bolesnik treba da udini ne5to Sto mu je zabranlcrro, rtfi
se ne pla5i kazne koja ie pogoditi njega, vei neku drugu ourhg
koja je najdeSie neodredena, ali se analizom lako ustanovllavl
da je to neka od njemu najbliZih i najvoljenijih osoba. pri ovonf
neurotidar se, dakle, ponaia kao altruista, primitivac kao t,gu
ista. Tek ako se prekiaj tabua nije spontano osvetio na pr.clrrll,
telju, tada se kod divljaka budi kolektivno oseianje da srr rvl
ugroZeni zbog prestupnika i Zure se da sami ispune izurlsh
kaznu. Nama je lako da objasnimo mehanizam ove solicllr.rrorll,
Strah od zaraznog primera, od isku5enja podralavanja, tluhl€g
ovde igra ulogu zaruzne prirode tabua. Ako je neko usl)ro rll
sprovede u delo zadovoljenje potisnute Lelje,lo mora poburllll
istu Zelju kod svih dlanova grupe; da bi se ugu5ilo ovo iskrrit,rrfF,
onome kome zavide mora se oduzeti plod njegove smelosli, hn.
zna ne retko daje izvr5iocima moguinost da, pod plaitom othrre,
ravanja ispa5tanja, sa svoje strane podine isti zlodin. To.jc lcrlln
(223)
,.1 .' rrrrrrrrlr principa ljudskog kaznenog poretka, on ima za
t,.L,t,!, r n lrr. ito je jamadno ispravno, istovetnost zabranjenih
-
F,'.1 r. rt,r kotl prestupnika kao i kod dru5tva koje se sveti.
i' ,rlr.;rnlliza ovim potvrduje ono Sto poboZni obidavaju da
,l,r ',rrrtr svi rni grdni gre5nici. Kako onda treba da se obja-
:,,,
',,,, , l,ruura plemenitost neuroze, koja se nidega ne plaii za
;.t" ,r ,\ ( l'r tr odnosu na voljenu osobu? Analitidko istraZiva-
ni. I',,1 ,r.'ul(' tla ta plemenitost nije primarna. Prvobitno, to jest,
,r 1',,, , rl rr ,rlrol.icnja, pretnja kazne je kao u divljaka bila usmer-
:r,: rr r ,opslvcrru lidnost; u svakom sludaju, strahovalo se za
=r't,.r\, rr zrvot; tek kasnije se strah od smrli pomerao na drugu,
',,tt, rrrr r!,i()l)u. Taj proces je donekle komplikovan, ali ga mo-
irrrr,r lrrrl|11111r sagledati. U osnovi formiranja zabtane po pra-
' ilri , rr,rlrrzi rrcko zlo stremljenje -Leljaza smriu -protiv vol-
i=ri, ,, ,rrl11' ( )no se potiskuje zabranom, zabrana se povezuje sa
'
i=, n, 'rr rrrln joln, koja pomeranjem zamenjuje eventualnu ne-
g,'grt, ll ,lrr rldn ju protiv voljene osobe, dok se izvodenje te rad-
r,l, :,r111,111j11js pod pretnjom smrtne kazne. Ali proces se nas-
ta,l1,r r lrrrobitna Leljaza smrcu onog voljenog lica zamenjuje
sr .!lr rrnn stnrhom za tu osobu. Ako se, dakle, neurozaprtkant-
iF !.rl ', n(',/rro altristidkom, Ona time samo kompenzuje OSnOvni
:rlrrrtnr sllrv brutalnog egoizma. Ako oseianja, odredena u
,,'1r,,,r nir tlrugu osobu koja sama ne predstavlja seksualni
,,1,1' | 1 11;171yycno socijalnim, onda ovo povladenje socijalnih
talrrrl,; 111111g1no istaii kao osnovnu cftu neuroze, prekrivenu
!n rrrl, rrir(ll(ornpenzacijom.
l.lr' /r(lr7avajuii se na poreklu ovih socijalnih stremljenja
i rr;rlrl\o; rrlozi sa ostalim osnovnim nagonima doveka, Zeleli
t,i ,rrr, rIr rrir clrugadijem primeru pokaZemo drugo, osnovno svo-
i.! , r( urorc. Tabu u svojoj spoljnoj manifestaciji najvi5e lidi
,,., ir.rlr rrtl tloclira neurotidara - ddlire de toucher. Kod ove neu-
! ,( ,
1 ;rr lrv ilu se radi o zabrani seksualnog dodira, a psihoana-
!, r 1, p,[irzilla da su nagonske sile, koje se kod neuroze skreiu
: r, ,ri r;rjtr. seksualnog porekla. Kod tabua zabranjeni dodir
',,l,,lrrtr ncma samo seksualni zna(,{1, vei mnogo pre napada-
',i, ,,r lrrriivanje i isticanje sopstvene lidnosti. Ako je zabraileno
r,' , ,1,'tlilrr0 poglavica iline5to Sto je bilo u dodiru s njim, onda
 _:
- =-
(224)
(22s)
se time stavljaju kocnice istom
impulsu koji se u drugim pr II
es1 X*::.1,,,^l1llii"i,
l"f:l ".0,ii,,1., logi u u i.., pa dak
f.e
m zl os tavtj nj em pre krun
prevlast
I
udela
i

selcsualn,
a

nagona
i
ffinadir. *J;' ;;" i;ir,iri; ANIMIZAM, MAGIJA I SVEMOC MISLI
;_- ,...^,^ _- , socijalnim karakteris
o"::,::i!"neuroza.sgctift.?9. ^ *eo"i;;,ffi,,#:T;'#':::Uij
'or.'i,;3,T:::,i:::-1 kompon.nte u poseono,uoffi

se
:Tlidne
lz pril..r1 uporedenl a o u r
vef shvariti kakav je odnos p"j.di;il
*i
p.i, iild;'.*olol"#* , 1

kuhurnom uredenju
fb;i neuroza prema lt, rzlrczan nedostatak radova koji Zele da primene glediSte psi-
i koliko ,.e'v"Jzn'o'ffi uuun1, psihologijo
neuroza za razumevanje razvitka h,,,rrr;rlizc na temu psihologije je u tome Sto ditaocu obeju nauka
kultur;.
Neuroze, jedne l,rr/irlu odvei malo. Stoga se ovi ogranidavaju na karakter pod-
, s
podudaranje sa velikim
strane, pokazqu upaOliivo
i dalekoseino ,:trr rr;;r, orli strudnjaku daju predloge koje ovaj treba da uzme u
socijainim Ciilr"r ui,""osri.
filozof,rje. s druge srrane. pak', religije i lr r( ('nu r.r svome radu. Ovaj nedostatak oseia se do krajnjih gra-
Gotovo bi se iovek mc
irgi.orJ-, lr" ,;ir,ro"o izopaienic, rrr, ,r rr poglavlju koje Zeli da se pozabavi onim Sto se naziva ani-
rrrr/:ilil.t"
r u ra u m er n i i k
i",,irjj,
"r,
paran oi dna sumanutost lxrlii
karikatura
ff i;,:,l;ifi [lii:
iiil;irk";lsrema. ru i
Ova ocl-
I Animizmom, u uZem smislu, naziva se nauka o duievnim
prrrlstrvAma, u Sirem, o duhovnim biiima uopSte. Pored ovog,
stupanja u zavrSnoi analizi
jalne tvorevin.; n.urnru
svode se ;r" l;r, neuroze asoci- 1,,. sc izdvajaju animattzam, nauka o Zivom u nama, naizgled
poku5ava A.lie"* Iredstvima
gne ono Sto je u druStvu nastalo posti. rr.zrvr)i prirodi, na 5to se nadovezuju animalizam i manizam.
kotektiunim ruOom. prilikorn ll,rziv animizam, ranije upotrebljavan za odredeni filozofski si-
analize nagona neuroza saznaje,.
d;; nagonske
seksualnog porekla vr5e odredenl;1,;* jit
"jil; snagc
I
,t,'rrr. izgleda dajezadrLao svoje sada3nje znadenje zahvaljujuci
ll.
furne fvorevine pocivaiu nn
"^"iiot.;,i'
;:^:"ag""r.rJuie kul. lljloru.8'
l'ovod za stvaranje ovih naziva dao je uvid u kajnje dudno
I;jr;;;;;l"'1,"':lJ'11,X*1,i',":i:[1ft tr'illl',i;,],,ir:ll;:
Seksualna potreba niie u.sranlu ,lrvrrtrrnje prirode i sveta namapoznatih primitivnih naroda, po-
da.objedini ljude na slidan nadin ,,rrrrtih iz istorije kao i danas postojeiih. Ovi narodi nastanjuju
kao potreba samoodzanja,
r.t rrutno'ruOoull.r:.1. najpre pri-
vatna stvar individue. bezbroj duhovnih biia koja su im blagonaklona ili im
.rrrt'r'uiu zlo; oni ovim duhovima i demonima pripisuju prouzro-
Cenerski asociialna pnroda neuroze
potiie iz njene prvo- l,oviur.ie prirodnih tokova i smatraju da ti duhovi ne Zive samo
bitne namere da jz nezadou fi.r.
fantazije. U tom realnom svetu,.koji
,.J."rti"#;i , prijarnrji svct L r r rz livotinje i biljke vec i kroz nelive stvari na svetu. Treii, a
iri"gi"^1",vladaju ljudsko rrr,'ztla najvaZniji deo ove primitivne ,,filozoftle prirode" izgle-
druStuo i instituciie koie.su.
oni zaieAnl-t'ti ,luo.ifi; odvraianjc ,l;r rurm daleko manje upadljiv, po5to nisami nismo dovoljno da-
od realnosri istovremeno j. irt p*j;;; r:'rort. ,r:ra"i... l, l,o od njega, iako smo ipak prilidno ogranidili verovanje u po-

Yotreba sahimanjamaterijala donosi sa sobom odricanje od detaljnog

,',rr,rticnja literature. Umesto toga upuiujemo na poznata dela Herberta
',pr'rrscra, J. G. Frazera, A. Langa, E. B. Tylora i W. Wundta, odakle su uzeti
.t r podaci o animizmu i magiji. Samostalnost pisca moZe se odrediti samo
I r rz rnaterijal i mi5ljenja koja je sam odabrao.
,

''8. B. Tylor, Primitive Culture,l sv., str. 425,4. izd. 1903. W. Wundt,
\ltrlru.s und Religion,IIsy., str. 173, 1906.
 (226) (227)

a prirodne procese obj a5nj avamo prihvatanj

$oj.11t 9.449va, c rr r ,,,',1 l,, printde, ukoliko je ova uop5te pristupadna naiem pos-
bezlidnih fizidkih sila. primilivni, naime, veruju u rilno I
,,nuduh. ,,,,i r r, rrr
;
r r".n Opravdanje oZivljavanja neZivog dao j e vec H i um u
duSom" ljudskih stvorova. Ljudska tlCu irrruiu'u ,.fri
1jiya1je. , ,'rtt Nttlural History of Religion, gde pi5e: ,,There il; a uni-
duiu koja napu5ta svoje. sedi5te i moZe se preseliti , O.ig.
ove du5e nosioci su duhovnih delatnosti i do iru.rnog"rt#;;r;
f:r,f rl '., 'tl tr'trtlcncy among mankind to conceive all being,s like
,i,, iti,t ltt,\' and to transfer to every object those qualities with
nezavisne su od ,,tela,.. prvobitno je duia predstavljana'vrlri
slidno osobi i tek tokom dugog razvitka li3avao se karaktor ', i't' lt Ilrr'tt are familiarly acquainted and of which they are inti-
,,,. r t, I r r'ttn.lCiotts. "tt
materijalnog sve do visokog stepena,,oduhovljenja,,.s,
'\rrimizam je misaoni sistem, on ne daje objaSryenje samo
. Veiina autoraje sklona prihvatanju pretpostavke da su ovc
predstave du5e prvobitno jezgro anlmistiekog
1,,1rr.1' uslrrljenog fenomena vei omogucava da se shvati celi-
sistema, da duho. :r,r ,r ltir kao jedna jedina povezanost iz jedne tadke. iovedan-
vi u_stvari odgovaraju nezavisnim du5ama, idu u du5e Zivoti-
,r, (, tr nnalo, ako Zelimo da prihvatimo autore, tri ovakva siste-
nja, biljaka i stvari formirane analogno ljudskim du5ama.
,,r,, nn:rllcuja koja su tokom vremena dovela do tri velika shva-
Kako su primitivni ljudi dospeli do dudno dualistidkilr
,
shvatanja na kojima podiva ovaj animistidki sistem?
i,rrr.r :rvclr: animistidko (mitolo5ko), religiozno i naudno. Medu

stavlja se da su nastala na temelju posmatranja fenomena

nr.tp,," lrr!nr;r lc prvo, animizarn, moLda najdoslednije najiscrpnrje i
sp,r= .lr.rt.rrr;c, koje su5tinu sveta obja5njavabez ostatka. Ovo prvo
vanja (sa snovima) i ovom.e tako ilidne smrti, ina
osnow napo. .lrr ,rt:rrr jc sveta je psiholoSka teorija. Prevazi5lo bi naie namere
ra da se objasne ova stanja koja toliko pogadaju ,uuf.og pni.-
'rl ,r.'rvrur.jc na to koliko
je danas prisutno ovog shvatanja, ili
dinca. Pre svega, problemsmrti morao je p-ostuZltl
kuo p"oiunr,, , .'r rt'ticnog u formi sujeverja ili Zivog kao podloga naieg go-
tadka za stvaranje teorije. Za primitivnog doveka 'i,,
nastavak Zivo. ,"., renrvanja i filozofiranja.
ta - besmrlnost - bilo je ne5to samo po sebi razumljivo. prcrl-
S obzirom na redosled ova tri shvatanja sveta tvrdi se da
stava o smrti prihvai.nui. kurno i ,u*o *
otf.vanjem; dak i zn .,,rrr rrninrizam jo5 nije religija, ali sadrZi preduslove na kojima
nas, onajejoi uvek besadrZajna i neizvr5na. Udeo
koji su moght
ilati_$ruSa posmahanja i iskustva u formiranju osnovnog
,
' ., l'lsnije sagraditi religija. Pada u odi da mit podiva na ani-
'r,r'.trcl,itn pretpostavkama; medutim, pojedinosti odnosa mita i
arri-
mistidkog udenja, iskustva kao ona koja se odnor. nu
,Inou., ,,"rrrrrzrrra joi su nerazjainjene u bitnim tadkama.
senke, slike u ogledalu i sl., rasplamsali su vrlo Zive, joi nedo-
vr5ene diskusije.83
Ako je primitivan dovek podstaknut fenomenima na rlt/,-
miSljanle reagovao stvaranjem psihidkih predstava, a ove 2
zaliur
prenosio u objekte spoljnog sveta, onda se takav
njegov srlv
moZe proceniti kao sasvim prirodan i kao takav Nai psihoanalitidki rad nastaviiemo na drugom mestu.
ni*uio'rugon*
tan..Pred ovom dinjenicom Vunt iznosi da se iste animiJtidke I ri,llrc se pretpostaviti da su ljudi iz diste spekulativne Lelle za
predstave sreiu u svima vremenima kod najrazliditijihnarodit, .,, n;uricm posegli za stvaranjem svog prvog svetskog sistema.
iste su.,,neophodni psiholoiki produkt stvaraiadke !'r,rl'tiina potreba ovladati svetom mora da je imala svog udela
svesti mikrvir
a primitivan animizammogao bi se smatrati
dusevnim odraz.rr
"'N. cl-. str. 154.
"'Wundr n d.. "'Kod Tylora, Primitve Culture, I sv., str.477.
fV poglavlje...DuSevnepredstave... ( [J dovedanstvu postoji opita tendencija da ljudi sva biia zami5ljaju kao
^l9l.d
-- Yuotu^1.1^Sq.nsera_uporedi orijentacioni dlanak u Encyt.ht
,. Brirartnica. , l,r '.liina i da na svaki predmet prenose one osobine koje su im dobro poz-
pacttio l9ll lAnimisrn. Mythology itd..1.
,,,t, r kojih su intimno svesni. - (Prim. prev.)
 (228) ILL)

u ovim naporima. Zbogtoga se ne dudimo pred saznanjem da l,'tlrra od najrasprostranjenijih magijskih procedttra'
u tome da
animistidkim sistemom ide ne5to drugo ruku pod ruku, riinr{ r( nr na to da t. nigt odl neprijatelju, sastojise
materijala nadini njegova slika' Pri tom'
kako se mora postupati da bi se zagospodarilo ljudima, Zi =, ,,rl lrrlrt kakvog
njama i stvarima, odnosno njihovim duhovima. Ovo ,rrrl.tr' nii0-ta1ovaznailidnost.-Bilo kakav objekt moZe se "progla-
poznato pod imenom ,,vradibina i magija", Renak (S. toj slici dini to ie se desiti i
=,,i ,',,',,,,uo. slikom. Ono Sto se
nach)86 smatra ,,strategijom animizma";ja bih ga radije, zaj ,,,,,,.'',',',,,'t, originalu; na onom delu tela gde se nanese ozleda
sa Hubertom i Mausom, uporedio sa tehnikom.': -!rr I nrr istom mestu ce oboleti onaj koga ona predstavlja.
i
Mogu li se vradZbina magija pojmovno I ,,,, ,t,r sluZenja privatnom neprijateljstvu, ista magijska
odvojiti? Moguie je ako se zanemare neke samovolje kolo. r, lrrrrl,;r sc korisii i u poboZne svrhe i priskade u pomoi bogo-
banja govornog jezika. Tada je vradZbina u su5tini ve5tina dl . ,', ,, borbi protiv ,lih duhouu' Citiraiu Frejzera:8n "lu.*'
sunca Ra (u starom Egiptu) silazio u svoj
dom
se uplivi5e na duhove, pri demu se prema njima odnosi kuo ri,,, r l, rrtll bi bog
"zapadu,
prema ljudima u istim uslovima, njih, dakle, uti5avaju, umiru. rrrr ,';r/u0lto[1 imao bi da izdrLi ogordenu bitku sa
pod vodstvom zakletog
ju, pla5e, dine ih blagonaklonima, li5avaju njihove moii, pod. *,',',,1,,,,t J.tonu koii'tu ga napadali
a desto su.sile
vrgavaju svojoj volji, istim sredstvima koja su se pokaznh i,,',,,',,,,irta Apepia. On t. JnJitu borio celu noi,
oblake' koji su
delotvorna i u odnosu naLive ljude. Magija je, medutim, nolto ,,,r',r,, ,iL. Oovotlno jake da i danju Salju
f
tamne
drugo; ona u osnovi ne uzima u obzir duhove i koristi poschnl i
,,l,rl,rh rr.icgovu snagu zadrLavili njegovu svetlost' U cilju
sredstva a ne banalnu psiholo5ku metodiku. Lako iemo doCl
't8lu ,uukidn.uno se u njegovom hramu u Tebi
,',,,,'.',,'i
,tr,l\ o(lio siedeii obred: od voska se pravio lik njegovog
ne-
i
do zakljudka da je magija prvobitniji znatajniji deo ani.
zmije
mistidke tehnike, jer medu sredstvima kojima treba tretirntl 1J,,' ,+l.fija, u obliku krokodila ili duge, sklupdane
duhove nalaze se i magijska'*, a magija nalazi svoju primenu I
',.ri.
L,',, r,,,n. je'zelenim mastilom bilo napisano ime demona'
u sludajevima gde, kako nam se dini, nije sprovedeno oduhovl. t ,,r, ,,,, u iapirus na kome se nalazio slidan crteZ' ova figura
bi je pljuvao'
jenje prirode. t' (rl)n)otavana crnom kosom, jedan svestenik bi je zgazio.i na1.-
Magrja mora sluZiti najrazliditijim ciljevima - da potdinl r, u,rrr l<irrnenim nozem i bacao na pod. Tada
prirodne pojave dovekovoj volji, da Stiti individuu od neprijate. ,,,r tr,,'ii" vatri odredenih biljki' Poito bi Apepi bio od-
lja i opasnosti i da joj podari snagu da bi na5kodila neprijatclji. "u nadin, isto se deiavalo.sa svim demonima
't,',,,1'crt na ovakav
ma. Ali princip na kome podiva pretpostavka magijskog dclo. ,,,, ;,;,;; pratnje ova sluZ6a boLja,pntgioi
sy se morale drZati
vanja - ili bolje princip magije - tako je upadljiv da je monrrr ,lr, -',. iropou.di, nije se samo ponavlj ala izjtttra' u podne i
biti uvaZen od svih autora. Ovaj se moZe najsaZetije izraziti rc. rrrrte, vei i u bilo koje vreme utto Ul besnela bura' u toku
sakrivali sundevu loptu na
dima E. B. Tejlora, ne uzimajuii u obzir vrednost ovakve occne: ,,,,,,,,,i, oUlut u ili ako su crni oblaci
,,mistaking an ideal connexionfor a real one" (nepostojeiu vc. ,,, l,,r lldavi neprijatelji su oseiali kaZnjavanje, ryneto- lii-
zu pogreino smatrati sfvarnom). Na dvema grupama magijskilr !r,,rrrrt likovitu, tio di su ga sami pretrpeli i oni bi
belalia
radnji rasvetliiemo ove osobenosti. lr.r, Surlco bi iznova slavio pobedu'"nu

'oCultes, Mythes et Religion.s, sv. II, uvod, str XV, 1904. "'"llhe Magic Art, II, str. 67'
81
Annte sociologique,Yil sv., 1904. "'lliblijsk"arubtunapokololsenesmegraditislikaodbilodegaZivog
izraLajne umetnos-
88Ako
se neki duh pla5i larmom i vikom, ondaje to procedura distc vnr r,,, ,t,'-;. nJttuta od princlpleinog odbacivanja plastidne
,, au oOlllt. oruzje omraicne rnagije Hebrejske teligije'
dZbine; ako se na njega vrSi pritisak, pri demu se koristi moi posedovanjcrrr r, rr sc time trebalo
njegovog imena, onda se protiv njega koristi magija. I r.r/( r. n. d., str. 87, napomena.
 (230)
Iz nepregledne gomile magijskih radnji sa slidnom
vom nave5iu samo jo5 dve koje su kod primitivnih
oduvek igrale veliku ulogu a delom ostale oduvane u milu
kultu kod naroda vi5eg kulturnog nivoa, naime, vrste
skih obreda odredenih za ki3u i plodnu Zetvu. KiSa se izazi
magijskim putem, pri demu se ova imitira, ponekad se
i,avajl i vodonosni oblaci, kao i vetar. Izgleda kao da sc
,,igrati kiSe". Japanski Ainosi, na primer, stvaraju ki5u nu
nadin Sto bi jedni sipali vodu kroz veliko sito dok bi drugi
selo i ba5tu prolazili sa velikom zdelom opremljenom j
i veslima, kao kakav brod. Plodnost zemlje osiguravanu
magijskim putem na taj nadin Sto joj se prikazuje polni
doveka. Tako seljaci i seljanke -jedan umesto bezbroj
primera -
u nekim pokajinama Jave pred podetak k
pirinda obidavaju da noiu odu na polje i da primerom ko.ji
daju podstaknu pirinad na plodnost.er Nasuprot tome, oni
plaie zabranjenih incestnih polnih odnosajer bi ovi dovcli
nerodice i neplodnosti zemlle.nz
Izvesne negativne propise -
magijske predostroZnosti
treba pridodati ovoj prvoj grupi. Ako je deo stanovnika
Dajaka po3ao u lov na divlje svinje, ostali u selu tada ne
dodirivati rukama ni ulje ni vodu, inade bi lovcima omcklell
prsti tako da bi im plen izmakao iz ruku.n'ili, ako lovac Gilinh
postavlja zamke za divljad u Sumi, tada je njegovoj deci kod
kuie zabranjeno da crtaju po pesku ili drvetu. Inade bi stazoll
gustoj Sumi mogle tako da se isprepleiu kao linije na crteZu tnk0
da lovac ne bi na5ao put do kuie.no
Ako u ovom poslednjem, kao i u mnogim drugim prinredr
ma udaljenost ne igra nikakw ulogu u magijskom dejstr,u, dlklll
ako se telepatija prihvati kao razumljiva sama po sebi, tada nreur
mevanje ove osobenosti magije neie pridinjavati te3koie.
Ne podleZe nikakvoj sumnji ono Sto se smatra de.jslve.
nim principom u svima ovim primerima. To je sliinost izrncdu
etThe
Magic Art, II, str. 98.
ezOd
ovoga postoje tragovi i u Sofoklovom K"alju Edipu.
etThe
Magic Art, I, str. 120.
eaN.
d., str. 122.
(231)
r;-u',('nc radnje i odekivane pojave. Stoga Frejzer ovu vrstu
rflrrl'rlc nazivi imitativnom ili homeopatskom. Ako Zelim da
neito Sto lidi na
lrrl;r Iiiir, onda je potrebno samo da uradim
ir,,rr rli podseia nu tllSu. U kasnijoj fazi kulturnog razvitka ovaj
,,,,,1,r1s1<i obred zamenjen je litijom do odredenog hrama, gde
.-! ,rn(lir svetac kome je posveien hram molio za ki5u' Najzad
ri prt'slalo i sa ovom relgioznom tehnikom i dine se poku5aji
rlrr :,r' prorod€ nadin kojim bi se dejstvom na atmosferu stvorila
I t',;t
Il.icdnoj drugoj grupi magijskih radnji princip slidnosti ne
rLrl;rzi rr obzir, ovaj je zamenjen drugim, koji ie se lako uoditi u
qlr'r h'rr ttl primerima.
t
l)a bi se na$kodilo neprijatelju, moZe posluZiti i drugadiji
prr,,trrplk. Potrebno je dokopati se njegove kose, nokata,
,,t1,,r,1;rka ili dak deliia njegove odeie i ovim stvarima udiniti
url',t' *cprijateljsko. U tom sludaju dini se kao da se dokopalo
,liilrr' ()sobe i ono 5to se udini stvarima mora se desiti i samom
,,.p,rtvcniku. Prema shvatanju primitivnih, ime spada u najbit-
rrrj, ,lclove jedne lidnosti; dakle, ako se zna ime neke osobe ili
,lrrlr;r. stide se izvesna sila nad nosiocem tog imena' Ovo
je
iir,,lo1i cudnovate predostroZnosti i ogranidenja prilikom
rrlrotrcbc imena, Sto smo pomenuli u odeljku o tabuu'es Slidnost
ou t,,lr primerima odigledno je zamenjena zajednidkom pripad-
rrl',tllr.
Kanibalizam primitivnih svodi na slidan nadin svoju pri-
rrtrvnr.l motivaciju. Uno5enjem delova tela neke osobe aktom
1r rlt'rril i gutanja
prisvajaju se i osobine koje su pripadale toj
,,,,'lrr Odatle potidu predostroZnosti ogranidenja reZima i
r,lrrrnc Lr posebnim uslovima. Zenace tokom trudnoceizbega-
i;rtr rncso odredene Zivotinje jer bi inade na dete mogle preii
rl( n(' ncpozeljne osobine, na primer, kukavidluk. Zamagijsko
,1, 1',tvu iema razlike ako je veza vei prestala da postoji ili se
,r,,1r:rlc sastojala samo od jednog jedinog, zna('ajnog dodira'
l.rl.rr so, na primer, verovanje u magijsku sponu, koja sudbinu
r,rrrt' vczuj€ sa oruZjem kojim je ova zadata, moZe neprome-
,'1,,,,, 1",ruiiti hiljadama godina. Ako se MelaneZanin dokopao
'itlporediti str. 179. i sl.
 (232)
luka kojim je ranjen, on ie ga briZljivo duvati na hladnon
mestu da bi zadriao zagadenje rane. Aii je ruk ostao i cr'rji
ako
u posedu_neprijatelja, ovaj ie ga sigurno otueiti vrlo bliiu
vatre, da bi se njime_naneta rana Sto Uotie zapalila I pckln,
Plinrje u svojoj Nat. Hist; XXVil savetuje da onaj to sL
tuii
5to je nekoga ozledio treba da popljuje onu ruku
(233)
I )onckle deluje dudno Sto su neki autori ovo jasno obja-
rr;t rrragije odbacili smatrajuii ga nedovoljnim."Medutim,
=rr1,
mora se dati za pravo primedbi da
1,,,.1, t|t'trrljnij egrazmatranla
,t,',r rt,rtivna teorija magije samo objainjava puteve kojima ma-
g r 1,r rr oI iic, ali ne i njenu prar,u su5tinu, naime ne obja5njava za-
1

koja je krivi l,lr,lrr zmrenjivanja prirodnih zakona psiholoikim zakonima.

za nanett ozledu; tada ce odmah splasnuti bol oitedenorrr, rti,, rrtigledilo zahteva neki dinamidki momenat, ali dok tra-
Frensis Bekon (Francis Bacon) pominje u svojoj llantal :r rt, (rvoga vodi na stranputicu Frejzerovog udenja, nije teiko
History opitevaZeie verovanje da' mazinje melemom orLrlji ,!.rtr ,,;rrlovoljavajuie obja5njenje magrje samim nastavljanjem i
koje je nanelo ranu ledi i samu ranu. EngGski seljaci trrbu
iii 1,r,,, lr rl,l vunjem njene asocijacione teorije.
ji
se.i dan-danas pridrZavaju ovog recepta iako se poseku
srporrt li z rn otrimo, naj pre, pro stij i i zna(qntji sludaj imitativne
rr

paZljivo drZe orude disio da iuna n. bi zagnojila. jurre l'o Frejzeru ova se moZe sprovoditi i sama, dok konta-
9{,tada
1902. izvestiojejedan lokalni engleski nedeljni tiit 'ut,rl('.
oa se ncke p r,'.. r | | r)agij a po pravilu pretpostavlj a imitativnu.'n Lako j e pre-
rr

Lena po imenu Matilda Henri iz Norvida slu8ajno

ubola gvor,.
denim ekserom u taban. Ne videv5i ranu, dai i ne skiiuvti
tarapu, zovnulaje ierku i zamolilaje da dobro namaZe eksu
u-ljem, odekujuii da joj se u tom iludaju neie ni3ta
dcsiti,
Umrla je nekoliko dana posle toga od zlig grta,u nastalog
kno
posledica neobradene i neodi5cene rane.
Primeri poslednje grupe razja5njavaju ono Sto Frejzer kuo
,
kontagioznu magiju odvaja od imitativne. Tu,. kao deiotvonrrr
ne smatra slidnost vei povezanost u prostoru, blizina,
susedstvrr,
1,rr,.rr;rli rnotive koji gone na vr5enje magije, to su dovekove
:, 11r' I)ol.rebno je samo da prihvatimo da primitivni dovek ima
poverenje u moi svojih i,elja.U osnovi mora sve Sto
'.*,rrrrcthro
.r l)r()izvodi magijskim putem ipak da se desi samo stoga Sto on
r" .-r'li Stoga je u podetku naglasak samo na njegovoj Zelji.
Na drugom mestu zastupali smo mi5ljenje da dete, koje se
rr,rl,rzr u analognim psihidkim uslovima, ali koje joi motomo nije
:ll,.iol)no, svoje Zelje najpre zadovoljava halucinatorno, time Sto
', t r r r r zadovolj avajuiu situaciju centrifu galnim razdraZenj em svo-
; r

b.q zamlgljena blizina, seianje nu nl.no postojanje. po5to
sri
s lidno st i blizina bitni principi asocij
ativnih procesa, proisti do rl.
obja5njenje sveg besmisla magijskih propisa leZi sivarno
u prc_
vlasti asocijativnih ideja. To se vidi i iz pbgodne, ranije navcde.
ne kjlorove karakteristike magije: ,,miitaking an ideal
conn((,_
tion for a real one", ili kako se skoro istovetno izrazjo
Frejzcr:
,,men mistook the order of their ideas for the order of naiu,t,,
and hence imagined that the control which they have, o,
s"em t,i,
have, over their thoughts, permitted them to hor" o corcespon
ding control over things."sj
plr t'rrlrrih organa.'0n Za odraslog primitivca postoji drugadiji put.
lJ1,'1'ovoj Zelji se pridruZuje motomi impuls, volja, a ova - koja ie
l r', r r c rr sluZbi zadovoljenja Lelja izmeniti izgled zemalj ske kugle
; r
i
',:rtlrr trcba dapnkaLe zadovoljenje, tako da se ono moZe takoreii
,l,,zrvcti putem motome halucinacije. Ovakvo pikazivanle zado-
, rl;t'rrc Zelj€ potpuno se moZe uporediti sa dedjom igrom, koja u
'
,1, r r zurngrjuje disto oseiajnu tehniku zadovoljenja. Ako su igra i
rrrrrtrrlivno prikazivanje dovoljni detetu i primitivnom, to nije znak
,rrrlllivosti u na5em smislu ili rezignac4e usled uvidanja svoje
,,,rlrrc nemoii, vei razumljiva posledica precenjivanja njihove

xThe Magic Art, I. str. 420. ^Uporcditi dlanak ,,Magic" (N. T. W.) u II izdanju Encyclopaedia
rezu pogreSno smatrati stranom.. lprint. prev.).
,'-..Neposlojeiu
^-
"( ovek.Je zamenjivao redosred svolih idcja primajuci ga kao redosrcd prirrrtrr,, '"'L. c., str. 54.
i stoga je zamiiljao da mu vlast koju.onc imaju, ili se';i;i da imaju,
govim mislima, omoguiuje da vrdi odgovarajuiu moi
;;J ;1,. ,'u,Formulacije o dva principa psihidkog zbivanja, Godi5njak psihoanal-
i nad stvarima.,, 'r,, Lor: istraZivanja, III sv. 19i2, str.
2, Celokupna dela, sv. VIIL
 ..:='€

(2341
(23s)
zavisne vglje.i.od.puta kojim je
11r-.::O_1j. ta volja kenula. S r ,r t,i! ri',,ur)nr smislu. Od nas jo3 neshvaieni identitet u psihi-
;.ri
,,T:il* sredsrvo, nu
njegovo r*, *'*
::fff:': "t:llif-
po trm sredstvima postai,
*on;u. ?f
rvrozau
ene .o,r' i e
': .qry.
il'ffi:tfifl #'llli
.t,'ilr l,r){ ('su verovatno se krije iza upotrebe istih redi za obe
.r=r, ,r.', rjircionih spojeva. To je isti opseg pojma dodira, koji
precenjivanje njegovih prr
ikjh nkqto tzat^A^ ,^,:.!-.uld.nho
dkihakata.tzeteda,ooduy.a{rryr#;i,iii.Jill,ra;,"##,il =-. r,1,,,,,t,rvir) i prilikom analize tabua.'o'
svojoj slidnosti sa Zelienir It z;rlil.iudku moZemo samo reii: princip koji upravlja
penur cnimio+,^"^^ j,,,, T,. uslovljava njegovo ostvarenje. Ir,il l,,rFrt"nr. lchnika animistidkog nadina miSljenja jeste ta ,,sve-
nenr animi sr idkoe m iil ienju
;os n.ru' p'rif ,k; ;; r;' fiilii i
$If::t:^ :t: :t'l' ,iri: i"
, i"#,:m razama, kn
;il,,, tttt',11".
sve ovakve procedure ios
obavljEu. krdffiffiilffi fi,,Xlffi
t

,Xr:*-:Tl,f
Tada :"g:,::::.-39i*''ggno,iilapotisr,iva';or1
ie ljudipriznati da se prizivanj;;il;;;ffirX"##:,;il 3

ne postoji vera u njih, i oa imagusk;

nge pokrenuta poboinosiu.ror -" il ilffi izneverava r*0 lzrrz .,svemoi misli" preuzeo sam od jednog wlo inte-
Mogucnost kontagiozne magrje lrl,, rrtrurf ioveka koji je patio od prisilnih predstava a koji je, opo-
zasnovane na asociyircifl
dodira pokazaie nam,d-a ,,r' rr psrhoanalitidkim ledenjem, bio u stanju da pokaZe i svoje
,. pr;hidi;;;;;;unJ. 2elje i v'llo 11
,,,lrnosti i zdrav razum.'ot On je skovao or,u red da bi njom obe-
pro5irilo na sve osihitke .1,,
radnje k"j; ,,;j;;raspotaganju '
jrrr,r\1r ona dudna
Posroji, dakte, opSte volji, lr i neprijatna zbivanla koja su progonila kako
stav prema svefu koi ,nl.nituunj'. ;;;,hjdild
procesa, ro rrs,l',1.lrrlio i ostale koji su patili od istog oboljenja. Ako bi upravo
.jwl,
i.'.0,,.u r *;;'
i]J,iiflt *:1T ?4tT#, if i:lXffi :ill: ti,'rl!r'ilr()
r,'r\ir(),
na
ako
neku osobu, ona bi mu nai5la u susret kao da ju je
bi se imenada raspitao zazdravlje nekog dugo zabo-
:::j :,sto:"""s
ono .pos
se preduzme
S rvari r.
tednj eg.
;;;?;; j)uir.ortuuu o nj i'rl
;
tlr
r,rrl1,'rrog pomanika, duo bi da je taj upravo umro, tako da je
sa predstavama mora lJaesiri
ma. pretpostavlja se oa igfagrje isa stvari. 1,,,\r'rovilo da mu je ovaj to telepatski stavio do manja; ako bi
k;j;;;;;;;;edu
predstava.rrr r{'Lonr stranom licu uputio prokletstvo koje ni sAm nije smatrao
ry-'.j:
i medu.stvarima.
r prostomo najudarienij.e i
Kakl,i;i;;;;;na
za daljine, kako ,,,,1'rl;rrirn, mogao je odekivati da ie ono ubzo posle toga umreti i
vremeniki" najrazrititije s lakoir'r
spaja u jedan akr *.rL
ta*o Ji:;; ;;;ri ,u.r teleparski .ptt reliti ga odgovomo5iu za prekinuti Zivot. O najveiem broju
,,r rlr sludajeva joi tokom ledenja mogao je i sAm da uvidi koliko je
rasprostirati preko prostom
e ruzdaljine i ,ii.iuOuSn;om pov!)_ ,,vr:nu varljive prividnosti a koliko je s0m dodao zbivanjima da bi
zano5iu postupari kao da je r
animistidkom dobu mora :rd3S;ja.
il; uiut usni.g sveta
'lr( lo svoja sujevema odekivanja.'* Svi bolesnici sa
u , prisilnrm sirnp-
ueiniti ,ieuiib.;;;;'"",
-'-J-' -^'r drugu stiku
sveta koju smatramo da r.rrrirnil su na ovaj nadin sujevemi, desto i protiv svojih ubedenja.
poznajemo.
Uostalom, istaknuiem-o Oa Sa daljim postojanjem svemoii misli najjasnije se suodavamo
,e oOa principa asocijacija
sliinost ibtizina- u viioj jeJir;i
l , rr l prisilne neuroze, posledice ovog primitivnog nadina miSljenja
bliskostije dodir u direlitnom, ;-rJrJ, tr';;;l,Asocijacija po ',rr ovde najbliZe svesti. Ali moramo se duvati da u tome vidimo
,rJU;;.i.";li,.nor,,.;e ro isr. pr)scbnu karakteristiku ove neuroze, jer analitidko istraZivanje
---- . f<t^fi u Hantleru 1lll.41:
,.My words fly up. my thoughrs remain below;
-Up pr.thodni odeljak ove knjige.
Words wirhoui rhorgiit, n.i,
ro ir;*;r";;":l "'t,,Napomena o jednom sludaju prisilne neuroze", 1909. (Celokupna
,,Redi bi gore, ali mis,o osta dole. ,l, lrr. sv. VII).
r"rlzgleda
Neie se k nebu diii redi goley;--' da karakter,,neprijatnog" dodeljujemo takvim utiscirna koji
(prepev Z. Sirniia tendenciju da potvrde svetnoi misli i animistidki nadin miSljenja uopite,
rrrrrrlLr
i S. panduroviia). ,krl' suro se mi sami u svome rasudivanju odvojili od ovoga.
 (236) (237)
otkriva isto ovo i kod drugih newoza. Kod neuroza
za nastaiunlr jer su ove obidno u uslovima neuroze
rr,r.,t,r tt'ikt).je proceniti
:Tll"Tr nije odludujuia iamo rearnosr
mrsl1enJa. Neuroticari Zive u posebnom
dozi"U;il; ililll; i svedene na nekakvu najmanju, neku
lt,'rrr, r;nlcn.l deformisane
svetu u Lor., kao ito snil ='rrr l){) scbi beznadajnu akciju.'05 Takode su i za5titne formule
to nazvao.na drugom mestu, vaZe samo
,,neurotrk. *.dr;;.,;'6 ir, rr,l,/(' liopiia vradZbinskih formula magije. Razvojni put pri-
jest,.za njih je delotvomo samo
intenzivno zamiiljeno, arurtm opisati samo onda ako se podlude kako su
predstavljeno, dok je sporedna usaglaienost =rlrrrlr r;rtlrrii moZe se
ovoga sa spoljno6 ,\ r' lro rrroguistw vrlo udaljene od seksualnog, podele kao vra-
realnosiu. Histerik ponavlja u svojinin apadimainiri*
r,tirir.,ii '
tilrlr' l)r1)tiv rdavih Zelja, da bi zavrSile kao zamena za zabra-
tiTnto*t. doZivljaje gji:, 19 oAigrut
.tuto samo u nl.guvirj rt' nr ri('l(sualni din koji se Sto je moguie bolje podraZava.
uobrazilji iako se, u kraJnjoj analizi,ovi molu povezatisa stvanrim ,\ lo prihvatimo prethodno pomenuti razvojniput dovekovog
dogadajima ili.su izgridlni od ovih. s".j
o""o:o: kivici rreu. ir,r\ ir l)r'cnra svetu u kome animistiiku fazu smenjuje religiozna a
rotilararazumeli bismo lo5e ako bismo hteli da je
dovedemo u u.ru rtrt ttrtu('fia, neie nam biti te5ko da pratimo sudbinu ,,svemoii
sa realnim nedelima. prisirnog neurotidara
mfZe pritiskati takvi irrr',lr" linrz ove faze. U animistidkom stadijumu dovek samome
svest o svojoj kivicikoja bi odgovarala nekom masowom ubicl; rr pisuje svemoi, u religiomom prepustio ju je bogovima, ali
pri tom, on se u odnosu na okolinu ponaiao ', I'rl r

jnje savestan.sadrug i tako se pona5ao joi

kao najobazriviji i krri. !r nl(' niic sasvim ozbiljno odrekao jer je rezervisao pravo da
oA Jriin;rtuu. fprL, i,.ir. 1,,,1,.\(' razliditim uticajima usmerava prema svojim Leljama. U
govo oseianje krivice ima osnove; ono se
opire na intenzivnc I tliilt( nonl stavu prema svetu vise nema mesta za dovekow svemoi,
smrti koje se u njemu n.ru.rno usmeravaju pnrtiv
::,tf,,:.*
DUmJm. uvo tma osnova ako se uzmu
,,r l(' ulx)znao sopstvenu malenkost i rezignirano se potdinio smrti
u obzir nesvesne misii a rro l.ir() r sviur drugim prirodnim neophodnostima. Ali i u poverenju u
hotimidna dela. Tako se svemoi misli, precenjivanje
psihid[ili rrlr, ljutlskog duha koji raduna sa zakonima stvamosti Zivi idalje
procesa u odnosu na realnost, pokazuje
kaoneogranideno ielotvor. ,l, lr, plirnitivnog verovanja u svemoi.
na u afektivnom Zivotu neurotidara i
u svim pojedicama t":. pni. l'ri ikom retrospektivnog proudavanja ramitka libidinomih
I
istidu iz ovoga. Ali ako ga podwgn.ro prit
ounulitidkom f.t.ru, ',trlnrljcnja pojedinca, od njihovog formiranja u zrelosti do prvih
koje mu nesvesno dini svisnim, tJda pacuent
je da su misli slobodne i rlvek.ce
neCe moCi da povcru. ;',rtr'lrrliir u detinjshu, ispostavila se najpre vainarazlka koja je
r. pLsrtiou iska?e zlezetie tao ti' r.'hrzt'na u dlanku ,,Tri rasprave o teoriji seksualnosti", 1905. lspo-
bi ove m9ral9 ispunitl vei i samo zbog
se.
ffiuog izgovaranll,
ponaianjem, kao i sujeve{em kojeie ispof;uiu;"Jft;;;;
ll,rr;rrr ja seksualnog nagona mogu se zapaziti jol od podetka, ali se
!.vojim ,,\:r u pt'vo weme jo3 ne usmeravaju na neki spoljni objekt. Pojedine
Zivotu pokazuje nam neurotiear tolrtoie
Otizat Jvqatu, foji onii. l orrrlxnente nagona seksualnosti rade svaka za sebe na postizanju
tra da i samim svojim mislima moLe jinenitispoljni "
svet. ,',rrlrrvoljstva i nalaze zadovoljenje na sopstvenom telu. Ovaj stadi-
Primame prisilne radnje ovih neurotidara
. u stvari su sasvirrr lurrr rrirziva se autoerotizam,koga smenjuje izbor objekta.
magidne prirode. Ako nisu.vradZbine, one
su, onda, ipak, protiv- l'rilikom daljeg proudavanjapokazalo se kao korisno, dak
-vradZbine usmerene na
q{bryny od odekivanla n.rr.d. sa kojorn n('ol)llodno, da se izmedu ova dva stadijuma umetne treii ili, ako
obidnoi pidinje netnoza. Uvek kada Hh uspeo ja
prodrem u tajnu .t bui Zeli, da se prvi stadijum autoerotizma podeli na dva. U
gokazalo bi se da odekivanje nesreie ima za ,iirZui
smrt. prernn , !\ ()nr rnedustadijumu, Llji znahj tokom istraZivanja postaje sve
Sopenhaue-ru, smrtje pristup svake filozofije;
bilo ie redi da i fornri_ r,'t'i. ranije usamljene seksualne teZnje vei su se sjedinile u
rar!'e psihidkrh predstava i verovanje u
demone, sto karakterise ani- 1,'rlnLr.jedinicu i naile objekt; ovaj objekt, medutim, nrje spoljni,
mizum,potidu od utiska koji na doveka ostavlja's,mrt.
Da li ove prvc
prisilne iliodbrambene radnie slede princip motiv za ovo pomeranje na najmanje akcije opisan je u naiem
siifnosti, odnosno i<on-
r r.r r r'tlnom izlaganju.
-osDalji
 (23e)
(238)
primitivnih
individui stran, vec je to sopstveno, u to vreme oformljeno irl, il.,r lrtsttto u prisustvu svemoii misli kod
narcizma, tada bismo mogli da
se
obzirom na patolo5ku fiksaciju ovog stanja, koja se zapaLa =,,.i
l, J r
':rglcclamo'dokaz svetu uporedi
nije, ovaj novi stadijum nazivuno narcizam. Osoba se ,r=,',lrrr, ,Ir llzvojni put dovekovog stava.prema
,',.' ' razvoja pojedinca' U tom
tako kao da je zalllbljena sama u sebe; na5om analizom sc i faza
',',rii.inima'libidinoznog
lu, lilho vremenski tako-i sadrZajno' animistidka
ne mogu razdvojiti egocentridne teZnje od libidinoznih Zelja, -=l,,,.rrrr
nalaLe.t4a
Iako nam joi nije moguino da pruZimo dovoljno jasnu kar ,,,1st, i' r r,r ir tlttrcizmu' reiigiozna faza ovom stupnju
I

za roditelje' a naudna fazatma

rakteristiku ovog narcistidkog stadijuma, u kome se do tada tlis0r ,,,u r , , t',,ii t orakteriSe veianost
onot stadijumu zrelosti individue koja
cirane seksualne teZnje spajaju u jednu jedinicu i sopstveno,f4 =',,r' l,'ll)unu kopdu u
,',','',', r,rl, irrin.lpu ,ud*otj'tuu i
prilagodujuii se realnosti'
poseduju kao objekt, ipak vei nasluiujemo da se ova narcistir)kt ='
organizacija nikada neie potpuno izgubiti. U izvesnoj meri, d0. l.i:r ,,lrlt'[l tr spoljnom svetu''07 je saduvana
vek ostaje narcistidan i poltoje na5ao spoljne objekte za svoj li. :',,,lr,, nu lednom polju i u na6oj kulturi-ostala
i to u umetnosti' Samo se jo$ u umetnosti sreie
:.
bido; osvajanja objekta koja on preduzima istovremeno su clluli 'r.( rrtisli",
,
,," ,,,,11. ,,,rpin1an zeljffi stvori neito ilidno zadovoljenju
i
nacije u njegovomTa zaslalog libida i mogu se poluii nazutl, dtkll1l]
,lrluur;u3uii umetnickoj iluziji^- rzaziva
Psiholo5ki Iako zna(,a1na stanja zaljubljenosti, normalni protoIip ,i.:
,,
', ;,,;,' ,
se govorl
S pravom
,i', krto da ta tudi o nedemu realnom'
psihoze, u visokom stepenu odgovaraju ovim emanacijanrn lt ,,1
Ali ovo
poredi sa darobnjakom'
poredenju prema nivou samoljublja. ,, ;,,,'i,,, tr tnetnosti a umetnik se
Sto to izgleda' Umetnost'
Lako je pojmljivo da se ovo visoko cenjenje psihiikih ,,,,i rrr rlt'nic ie moZda znadajnije nego
piur t'arf' prvobitno se nalazi-
akcija * a koje se po nalem gledi3tu molc nazvati precenjivt. ;:, ,l ;;l;J;;;;;;i;;;
rart
veCim delom dinas uga3ene'
\{edu
i,, ,r ',lrrzbi tcndencija koje
-
nje Sto smo ga sreli kod primitivnih i neurotidara, dovedc u 'u
.,,rrrr lcrrtlcnciiumu, mo'ze se pretpostaviti, postojale
i
su neke
vezu sa narcizmom i da se shvati kao njegov bitni sastojak. Mi
bismo rekli da je mi5ljenje primitivnih jo3 u velikoj meri seksrr- rrrrl' ri t tc slttemice.'o*
alizirano, odatle potide verovanje u svemoi misli, nepokolebl.ji"
vo ubedenje u moguinost vladanja svetom i nepristupadnost rr
odnosu na iskustva koja se mogu lako steii a koja doveku mogu
da ukaZu na njegovo stvamo mesto u svetu. Kod neurotidara.je,
narcizam deteta odludujuii za
s jedne strane, konstitucionalno zaostao zna(ajan deo ovog pri. "'l'otrcbnoje napomenuti daje prvobitni
k;;;ilt";i iskljuduje pretpostavku postojanja
mitivnog stava, s druge strane nastalo seksualno potiskivanjc r, ,,t,,,'1c ;i;;;;;;#-k" da
vrednosli kod deteta'
rn,,rrlr\ r{'g o"ta.uii, ni2e
dovodi do nove seksualizacije procesa mi5ljenja. Psihidke poslc- 'S Rcinach, t'o'r d t) i'o'ginuzbirci
Crlies Mythcs etReliglon'Ist'
umetnici, koji su nam ostavili
dice moraju biti iste u oba sludaja, kako kod prvobitnog tako i r r I ) \. tl. I 36. - Renak ,**iu a'u primitivni
njima hteli da
kod regresivne libidinozne preokupacije mi5ljenja; intelektualni ir , ;.,rc ili obojene slike zi""ti"Lt "'ptci"Tt^Ftilc^l:l:..ltsu time sto se ovt
, ,;,;;, ;";;;;j;';u.c ou,,Jo-duruju swan* on to objasnjava
narcizam, svemoi misli.'uu kajevima peiine i Sto se
,,r, /r ralaze u najmracntlrm inajnipristupa0nijim
modemes par-
r06lt
is almost an axiom with writers on this subject that a sort ol' zvcri'od'koiih'se covek plaii"'Les
','; ;;ii;;;t; nuiur..ntzi pinceau ou du ciseau d'un grand
,,Solipsism or Berkleianism" ias Professor Sully tenns it as he hnds it in thc l. :i()uvont, par hyperbole, ;t"i;;;i;;
'r{r ,lr' Entendu en sense propre' qui est
child) operates in the savage to make him refuse to recognize death as a lacl. rr 0t, en g6n6ra1, d. h ;;;';;"lhtt
exerc6e par la volont6 de l'homme
sur
* Marett, Preanimistic Religion Folklore, vol. XI, 1900, sh. 178. ,,lrrr rl'une constrainte tyJiq:ut
n'est plus admissible;
Aksioma skoro svih pisaca po ovom pitanju da neka vrsta,,solipsizma ili bcrk. ,l,rrrltcs volont6s ou sur les choses, cette expression
qu'Art jiuit autrefois rigoureusement' vraie' du motns
lilanizma" (kako to naziva profesor Sali jer je nalazi kod dece) pokeie divljakl rrr,rs rotls avons vu
i primorava ga da odbija priznavanje smrli kao dinjenicu. (Prim. prev.) ,l.rrrs I'opinion des arlistes" (str' 136)'
 (240) (241)

4 1,r,,,
(',(' izvan samoga sebe, sasvim slidno duhovitom paranotOaru
ref'lekto-
1,,,
1',,,, (Schreber), [ojije spojeve i razreienja svog libida
Prvo shvatanje sveta koje su stvorili ljudi, animizam, bilo .,lxrilim nacima'' koje je sim kombinovao-'"'
',r,,
je psiholo5ko, a za svoju osnovu nije imalo potrebe za naukom ( )vtle, kao i jednim ianijim povodom,trr z9obict iemo pro-
jer ova nastupa tek onda kada dovek uvidi da ne poznaje svet i lrlr rrr otlakl€ uop3ti potide sklonost da se psihidki
procesl projlcl-
pretpostavku
da stoga moratraLitt puteve da ga upozna. Ali animizam je bio r,r1rr rurpttlje, ototni svet. Ali smemo sebi dozvoliti
primitivnim ljudima prirodan i odigledan, on je znao kakvo jo ,1,, ,,r,,,'sklonost stide pojadanje onde gde projekcrja sa sobom
ustrojstvo sveta, a isto tako i kako dovek doLivljava samoga sc. psihidtog olak5anja' Ovakva prednost moZe se
,l,,rr,,sr pl'ednost
be. Stoga smo spremni da zakljudimo da je primitivni dovck , ,, , l ,u,,ii sa sigumo5iu ak-o su stremljenja
za svemoii medusobno
strukturne odnose sopstvene psihe preme5tao u spoljni svet,r"'$ ,1,,',1;r u sukob; u tom sludaju, sva odigledno ne mogu postati
druge strane, mogli bismo da nadinimo poku5aj da prebacimo u ,\, nroL'lla. Bolesni proces paianoje stvamo se koristi projekcrlom
ljudsku du5u ono Sto animizam udi o prirodi stvari. ,l,r lrr tcsio takve [onflikie nastile u du5evnom Zivotu' Dobar
Tehnika animizma, magija, najjasnije i najpotpunije narn t',,,,,., takvog konflikta
je i konflikt izmedu -oba dlana jednog
pokazuje nameru nametanja zakona du5evnog iivota realnim stava.koji smo detaljro
i,,u,, ,,,frotnJrti, sludaj imbivalentnog
stvarima, pri demu duhovi jo5 ne moraju igrati neku ulogu, dok ,,,',,|,,,,iji u situaciji oZalo5ienog zbog smrti voljenog rodaka'
i oni mogu biti objekt magijskog postupka. Postavke magije, l,rl,rrv slucaj biie narodito podesan da se motiviSe stvaranje tvo-
onih
dakle, prvobitnije su i starije od teorije duhova koja dini jezgro ,,lrnr', p'":.i.ije. Ovde ,. ionouo susreiemo sa miSljenjem
animizma. U ovome se na5e psihoanalitidko tumadenje slaZe sn ,, ,,,,,,,
't*uii
t*uttulu da su medu duhovima prvo stvoreni zli dusi
udenjem Mareta (R. R. Marett), koji smatra da je animiznru ,l,r rrrrstitnak psihidkih predstava potide od utiska koji smrt ostav-
' po tome Sto ne
prethodio preanimistiiki stadijum, diji se karakter najbolje ocr. 11,' ,,,r preZiveie. Mi se bA niitt razlikujemo-samo
tava u naziw animatizam (udenje o op5tem oZivljenju). Iz isku. ri.tr, e rilo na prvom mestu inielektualni problem
koji Zivirna pruZa
stva se vrlo malo moZe reii o preanimizmu po5to se jo5 nije srco '.rrrrt. vci snagu koja nagoni na ispitivanje nalazimo u oseiajnom
narod kojije bez predstave duhova.'r0 ,rrholrrr tt kojiova situacija gura preZivelog'
Dok magija joi zadrLava svu svemoi misli, animizam.je l'rvo ieorijsko eovetrovo d-elo - swaranje duhova - dakle'
jedan deo te svemoii grepustio duhovima i na taj nadin utro pul prva obidajna ogranidenja kojimasu
l,,,lrcrlo bi iz istog izvora kao i
za stvaranje religije. Sta je primitivne podstaklo na ovo prvrr :,r , tabua' Ipak, ne treba.istovehiost javlja-
l,,xlvrgnuti -Iz propisa
je stvarrlo situacija
odricanje? Malo je verovatno da je to uvid u netadnost sopstve. ,,,,, ,1,, pr.judi.ira i iitovremenost postanka' Ako
nih postavki jer se i dalje zadrLala magijska tehnika. ono nad dim se primitivni dovek
1,,,'r,u.log u odnosu na smrt bila
Duhovi i demoni nisu ni5ta drugo do, kao Sto je vei napomc- ,,,',1,,. ,oitirlio, koja ga je prisilila da jedan deo svoje svemoii
nuto na drugom mestu, projekcije oseiajnih podsticanja primitivnog ,, .i,,1,i tluhovimu i Ou tttt^i. deo slobodne volj.e svog delanja' onda
doveka;"' od svojih afektivnih preokupacija on stvara osobe kojinrn l,r rrvrr kultuma worevina bila prvo pnznanje Anagc$ koja se
,rrlrnrtstavlja dovekovom narcizmu. Primitilni bi se
nastanjuje svet i tako ponovo nalazi sopstvene unuha5nje du5evnc poklonio
loePoznatu smrti istim gestom kojim je izgledalo da ovu poride'
pod takozvanim endopsihidkim opaZanjem. ',,,,lrrrt,ii
rr0R.
R. Marett, Pre-animistic Religion Folklore, XI sv. No. 2, Londotr, bolesnika' 1903' Frojd'
1900. - Up. Wundt, Mythus und Religion,ll sv., str. 171 i sl. '-Schreber, RazmiSljania jednog nervnog
triSmatramo l' tlt,tttrrtrlitiike napomene o'aitobiografski napisanom sluiaju paranoie'
da su u ovom ranom narcistidkom stadijumu popunjavl,
| ') I I ( (
'cl. dela, sv. VIII).
nja iz libidinoznih ili drugih izvoranadralaja moZda joi nerazdvojivo motlu iUp poslednji citirani odeljak o Sreberu' Ccl' dela' sv VIII'
sobno sjedinjena. '
 (242)
Ako bismo imali hrabrostr za dalju eksploataciju na3ih
pretpostavki, mogli bismo zapitati koji bitni deo na5e psiholo5ke
strukture nalazi svoj odraz i ponavljanje u projekcionim tvore.
vinama du5e i duhova. U tom sludajuje te5ko opovrgnuti da so
primitivna predstava du5e, iako se jo5 uvek nalazi vrlo daleko od
kasnije potpuno nematerijalne du5e, ipak, suitinski dodiruje sa
ovom, dakle, lice ili stvar shvata kao dvojinu, na dija su oba su.
stavna dela raspodeljene poznate osobine i promene celine. OvqJ
prvobitni dualitet * prema nazivu H. Spensera,"o vei je identidun
sa onim dualizmom koji se ispoljava dobro poznatim razdva.
janjem duie i tela a diji neuni5tivi govomi odraz sreiemo, na pri.
mer, u opisivanju besvesnih ili sumanutrh: on nije pri sebi."'
Ono Sto mi, sasvim slidno primitirmom doveku, projiciranto
u spoljnu realnost, jedva da moZe biti Sta drugo do shvatanje sto.
nja u kome je jedna stvar primljena dulima i sveiiu prisutnu,
pored koga postoji i neko drugo stanje u kome je to islo latentno,
ali se moZe ponovo pojaviti kao koegzistencija predstave i scCu.
nja, ili, preneseno u op5tija zna(enja, egzistencija nesvesnih t\v.
Sevnih procesa pored svesnih."(' Moglo bi se reii da je ,,duh"
nekog lica ili stvari u kajnjoj analizimoc seianja i predstavljanjn
objekta kada su ta sfvar ili osoba uklonjeni iz svesnog opaZaniu,
Ne moZe se, naravno, odekivati ni od primitivne ni od tlu.
na5nje predstave o ,,du5i" da se pri njenom razgranidenju od
onog drugog dela pridrZava linije koju danainja nauka povladl
izmedu svesne i nesvesne duievne delatnosti. Animistidka duIn,
naprotiv, u sebi objedinjuje oznake sa obe strane. Njena nestal.
nost i poketljivost, njena sposobnost da napusti telo, da se truj-
no ili prolazno nastani u nekom drugom telu - to su osobenosti
koje odigledno podseiaju na suitinu svesnog. Ali nadin na koii
se ona skriva izalilne pojave podseia na nesvesno; nepromcn.
ljivost i neuni5tivost danas vi5e ne pripisujemo svesnim, vei nc-
svesnim procesima, ove, pak, smatramo pravim nosiocima du-
Sevne delatnosti.
*U Lu.sci Principi sociologije.
rr5H.
Spencer, n. d., str. 179.
"uUporedi moj mali prikaz'. A Note on the Unconscious in Ps.w'ho
analysis, in the Proceedings ofthe SocietyJor Psychical Research, deo LXVI,
tom XXVI. 1912.
(243
Mllopre smo rekli da je animizam sistem.mi5licnja' prva
y,,tl,unir tcorija sveta, sada 6ismo iz psihoanalitidkog shvatania
i,,ti,,,1, takvog sistema izlukli izvesne zakljudke'
Naia svako-
,1,,, ,,,. iskusiva stalno nam predodavaju ove glavne osobenosti
t,11, ..'1slg112('. Mi sanjamo noiu a naudili smo da san tumadimo
,1,,r,1'r San moZe, bez opovrgavanja svoje prirode,izgledalizbr-
[,n r lrczvezan, ali, nasuprot tome, moZe i podraZavati sredenost
irtr',,rl,rr icdnog doZivljaji, moZe jedan dogadaj izvoditiiz drugog
,1,'tr rricgovo gsadrLajapreneti na neki drugi' U tome san uspe-
'r
r,, , boiie das gore, gotouo nikada ne uspeva potpuno tako da
',,
.,r
|,r'r rcgdepojavi apsurd, pukotina u njegovgm.sklopu' Ako san
1,,,,1r,11,i.*o tumadenju, doci iemo
do zakljudka da je nekon-
,,rrrrrtrro i treravnomemo redanje njegovih sastavnih delova neva-
:rr(l /ir razumevanje sna. Bitno u snu su njegove misli' koje su
povezane i uredne. Ali njihov poredak je sa-
'\;rl\;rl(o smisaone,
,,r rrrr th'ugadiji od onog kojeg se seiamo u manifestnom sadrZaju
,,,,, tii,uJzanost mislisna je napu5tena i ona moZe ili ostati sa-
,,, rrrr izgubljena ili biti zamenjena novom povezano5iu sadrZaja
,rr;r Skoro ie uvek sreie, osim saZimanja elemenata sna' pre-
,,r',prrrlcla elemenata koja je vi5e ili manje nezavisna od ranijeg
lrrrr't'thu.U zakljudku m-oZe*o reii da je ono Sto je rad sna nadi
rrr,, ,rtlrnaterijaia misli sna bilo podvrgnuto novom uticaju, tako-
,r,uu,i ,,.sekundarnoj obradi", dija je namera odigledno usmer-
' n;r
nl to da odstraninepovezanost i nerazumljivost koje proisti-
r il t/ luda sna i da svemu da nov ,,smisao". Ovaj novi,
sekundar-
rr,,rn obradom postignuti smisao, vi3e nije smisao misli sna'
Sckundarna obrada produkata tvorevinaje izvrstan primer
,u;,tne i zahteva jednog sistema. Intelektualna funkcija u nama
.,,rlrtt'va jedinstvo, pove.-zanost i razumljivost od svakog materi-
1,'1,' ,,paZaja ili misljenja kojim
raspolaLe i nepreza od toga da
,1,'r ctic do netadne povezanosti ako zbog posebne situacije nije
rlrtrrrtiu da ispravno shvati. Ovakvo formiranje sistema ne po-
.'nirt(:nro samo u snu vei i kod fobija, prisilnog mi5ljenja i nekih
l,,rrrri sumanutosti. Kod du5evne bolesti (paranoja) formiranje
,r',tcrtta je neSto najupadljivije, ovaj ovladavaklinidkom slikom,
,,lr sc ovakvo formirinje sisiemu ne sme prevideti ni kod drugih
,'lrlilia psihoza. Tada u svim sludajevimamoZemo dokazati da je
 (244)
do5lo do prestrojavanja psihidkog materijala usmerenog
novom cilju, desto u svojoj osnovi wlo Zestokog, iako ovo
strojavanje izgledashvatljivo samo sa gledi5ta sistema. U tom
daju najbolja oznaka formiranja sistema je 5to se u svakom od
govih produkata mogu otkiti najmanje dve motivacije - jedna
postavki sistema, dakle, eventualno sumanuta, a druga skri
ali koju moramo smatrati upravo delotvornom i realnom.
U cilju razja5njenja uzmimo primer neuroza: u odeljku
tabuu pomenuo sam bolesnicu dije se prisilne zabrane i
podudaraju satabtom Maora."' Neuroza ove Zene usmerena.ic
njenog muZa; vrhunac neuroze sastoji se u odbrani protiv ncsvp
sne Zelje njegove smrti. Njena manifestna, sistematizovana iirhijf
uop5te je
liSena pomena smrti, pri demu je njen muZ potpuno h
kljuden i nikad mje bio objekt njene svesne brige. Jednoga dnfi
dula je muZa kada je rekao da se njegov tup brijad odnese u orlr€"
denu o5tradku radnju. Gonjena neobidnim nemirom, sama.jo otl.
5la do te radnje, a po powatku sa tog izvidanja zahtevala.jc od
muLa da se zauvek mora otarasiti brijada jer je otkila da se porod
radnje kojuje on pomenuo nalaziprodavnica mrtvadkih sandukq
venaca i sl. Brijad se, s obzirom na svoju namenu, na5ao u n6r
razdvojnoj vezi sa mislima o smrti. Ovo je vei sistematizovnne
motivacija zabrane. Mogli bismo biti sigumi da bi se bolesniec
vratila kuii sa zabranom drlanja brijada u stanu i da nije videlc
onu susednu prodavnicu. Jer, bilo bi joj dovoljno da je na putu rio
radnje srela neku osobu u cmini ili nosada sa pogrebnim vencctnr
MreZa uslova blla je razapeta dovoljno Siroko da bi u svakon
sludaju ulovila plen; od nje je zavisilo da li ie powii mreZu ili no,
MoZe se sigumo doneti zakljudak da ona nije aktivirala uslovt
zabrane u drugim situacijama. Tada je to znadilo da je za nju hio
,,bolji dan". Stvarni wok zabrane brrjada bio je, prirodno, ht
moZemo lako pogoditi, njeno opiranje protiv zadovoljstva kojc re
javljalo pri pomisli da bi njen muZ mogao sebi prerezati vmt
zaoitrenim brijadem.
Na sasvim slidan nadin se popunjava i ra5dlanjuje porelue-
iajhoda, abazlja ili agorafobija, ako se jednom uspelo da se,
osim simptomom, stvori zamena za neku nesvesnu Zelju i otl.
"Stt. r sl.
(24s)
t,r,rrrir rrrl nje. Ono 5to inade bolesnik jo5 poseduje u nesvesnoj
jed-
larrl,rzr;i i u delotvomoj reminiscenciji, gomila se koz ovaj
rrrrrrr rilvt)fen tzlaztobliku simptomatskog odraza i dovodi do
-, r',r',lrotltlog novog poretka u okviru poremeiaja hoda' Bio bi
rr:;rlrrtlrrn, uptuuo bezuman podetak, kada bi neko hteo da osno-
i rr' ',unl)tome i pojedinosti - na primer, agorafobije - razume na
lrirrr'lpr osnovne pretpostavke. Sve doslednosti i jadina pove-
r:rr.r',lr salro su prividne. Pronicljivije posmatranje moZe, kao
l,,rl lorrniranja faiade sna, otkiti najgoru neCoslednost i samo-
,,, I r li rlrniranja simptoma. Pojedinosti takve sistematike fobija
I
r
,'.',,,',, ;', svoju realnu motivaciju od skivenih determinanti, koj e
., nr(;ririu imati ni3ta zajednidko sa poremeiajem hoda i zbog
rrrsr;1 "1' klinidki oblici jedne takve fobije kod razliditih
osoba
r,rl.,, rrzttovrsni i tako protiwredni.
Al<o se vratimo na animizam, sistem koji nas interesuje,
t,rrlfl (.('nro sa na3eg aspekta o drugim psiholo5kim sistemima
,llr r tkr zakljudka da motivacija jednog jedinog obidaja ili pro-
l,r',,r rr .,sujeverju", dak i kod
primitivnih, ne mora biti jedina i
obaveza trai'enja
i,,,,,,, ,r,utiuacija tako da nas to ne oslobada
.!rrr,'nih motiva. Pod prevla5iu animistidkog sistema mje dru-
s,r,'r;r'rtroguie do da ivaki propis i svaka delatnost
sadrZi si-
,,t, rrirrlsko obrazloLenje koje danas nazivamo ,,sujevernim"'
'irr1t'vcrje" je kao i ,,strah", ,,san", ,,demon", jedan od privreme-
,,,t, l,r,l,tiloskih termina koji se tope pred psihoanalitidkim istra-
;ri,rrr1crt.t. Ako se zade tza ove konstrukcije, koja kao vetrobran
,,1,r,'ilvit sagledavanje, onda se dolazi do zakljudka da je du5e-
''n,,rn Zivotu
i kulturnom nivou divljaka do danas posvecen sa-
rrr,r rlt'lii onoga Sto zaslluLluju.
Ako se potiskivanje nagona uzme kao merilo postignutog
t rrltrrrrrog nivoa, onda se-mora pnznati da je i u animistidkom sis-
rr rnr (loilo do napretka i razvirka, koji se nepravedno malo cene
.1,,r1, rr.iihove sujeveme motivacije. Ako saznamo da su ratnici
,,, k,,1', ciivljeg plemena sebi nametnuli najveiu uzdrZljivost i disto-
r,, , ,,'r l<renu-u ratni pohod,"'tada je r'r1o blisko obja5njenje da time
,,,1 :trrn juju svoju nedistoiu da neprijatelju ne bi do3ao u posed ovaj
,t, ,, ,'liirove lidnosti, dime bi mogao da im nanese Stetu magijskim
I t ,,,crlJaboo and the Perils of the Soul, str. 158'
 (246) (247)
putem, dok bismo za njihovo uzdriavanje
mogli pretpos l'ornenucu jo5 jednu grupu do tu6u nslaz,ja5njenih tabu
analognu sujevemu motivaciju. I pored toga, ostajE
finjenica pr,,pr:iir. po5to ona psihoanalitidaru dozvoljava pouzdana obja-
canja nagona, sludaj iemo sigumo bilje razumeti arrlr'rrtrr. Kod mnogih divljih naroda je pod najrazliditijim uslovi-
1 ako
postavimo divlji ratnik nameie sebi ovakva ogranidenja
.da rrrir z:rlrranjeno da se u kuii drZe o5tra oruda i sediva.''"Frejzer
rawoteZu jer se nalazi na.pragu potpunog zadov:oljenja,"inu0f
,rtrr;r ncrnadko sujeverje, po kome se noZ ne sme ostaviti sa
zabranjenih surovih i nepll3teljskih ielja."Isto
vaZi" i La
sludgeye s.eksualnog ogranidenji,,,n u periodu dok je
Aiiil ,.tr( onr okenutom nagore: bog i andeli mogli bi da se ozlede
osoba zaurJ ,, rrlrr Zur u ovom tabuu ne treba prepoznati nagove3taj izvesnih
ta te5kim ili odgovomim poslovima. Iako se
osnoua ovih zabranl rrrnlrlornatskih radnji" zakoje bi se moglo, preko nesvesnih
moZe dovesti u vezu sa magijom, ipak je odevidna
nl.nu fun,li n, 1'rr;uIcljskih podsticaja, upotrebiti oitro orude?
mentalna namena - sticanje veie snage putem
odricanja z;";;li;
-
nja nagona a isto tako se ne moZ6 zapostaviti higijenski
koffi
zabrane pored magijske racionalizacije.'Ako
su muSkarci nckoc IV
divljeg plemena po5li u lov, u ribolov, u rat, u berbu
dragoc.ril#
dora, tada njihove Zene ostaju kod kuie, podwgnu6
brqniin I INFANTILNI POVRATAK TOTEMIZMA
t:lkm ggrarudenjima, kojuna sami divljaci pripiirju t4-"r,uruo
dejstvo koje i na daljinu upliviSe nu urplh pifroOr.
trebna neka narodita oitroumnost da bi ie uodilo
fp.f., ,U;;; lll tr clra se brinuti da ie psihoanaliza, koja je prva otkila redo-
du ono sto i.tup r rrrr viicstruku uslovljenost psihidkih radnji i tvorevina, poku5ati
i na daljimr nije ni5ta drugo do polilug na powatak kuCi, rl,r rrr:ito tako komplikovano kao Sto je religija izvede izjednog
eol{ii
da se iza ouog paruvuna kije izvanredan psihololki
?drlTf,.i uvid' ;r'rIrrrog izvora. Ako jepsihoanalizaprinudenada, po duZnosti jed-
oa ce Uudl dafl nalvi5e od sebe ako su potpuno
spokojni u odnorq rr:,tllulo, iznese samo jedan od izvora ove institucije, onda ona
na boravi5te iena koje su ostale bez rcdzora. ponekad
," nrpu*d rlrl)slc ne smatra da je on jedini, a jo5 manje da zauzima pwo
d.no, magijske motivacije, smatra da bradno neverstvo
9.rZ Zr.lno r rrls t r rrredu sadej str,ujuiim momentima. Tek sinteza iz razlilitih
I

dovodi do. neuspeha odgovome delatnosti odsutnoga

muZa. ,rl'l;rsli istraZivanja moLe odluditi koji relativni znatal u genezi
Bezbrojni labu propisi kojima se podwgavajriiene
divljakn u r,'lr11rjc pripada mehanizmu koji iemo ovde izloLiti; ali takav rad
to$.menstruacije motiviSuse sujevemom pfiSnlorn
od kvi loia u I'rr'virzilazi kako sredstva tako i nameru psihoanalize.
sebi ima i realnu osnow. Ali ne Li bilo pravo pievideti
rnogrCn,xt
da ova plainja od krvi ovde ima estetsku i higijensku
ufogu,"Loi,, ie
u svakom sludaju prekrivena magijskom moiivaci;om.
1

Mi se ne zavaravamo da se ovakvi. pokusuli*a ob.jn.

lljenja izlaLemo zamerci da dana5njim divljacima pilplsulciiro U prvom poglavlju ove knjige upoznali smo pojam totemiz-
finoiu du5evne delatnosti koja daieko prilazi granice vcn,. rnr ('uli
,
smo da je totemizam sistem koji kod izvesnih primitivnih
vatnog. Ja lidno smatram da bi nam se sa psihologljom
ovih nt. rr,rrrxla Australije, Amerike, Afrike zauzima mesto religije i pre-
roda, zaostalih na animistidkom stupnju, tat<o
mo[to desiti ka' i Poznato nam je da je Skot-
sa du5evnim Zivotom deteta, koji mi, odrasli, 'l',trrvlja osnow socijalne organizaclje.
vi5e ne raztlmen.to, l,rrrtlrrnin Maklenan 1869. prir,ukao opite interesovanje zadotada
zbog &ga smo tako mnogo potcenjivali njegovo
bogatstvo i l,;rrr l<uriozum valece fenomene totemizma inazivli sumnju da bi
tananu oseiajnost. r,lrlii broj obidaja i navika u razliditim starim kao i modemim
|eFrazet,
n. d., str. 200.
'f-.r, n. d., str.237.
 248) (24e)
druStvima trebalo smatrati zaostatkom totemistidke
je u potpunosti primala ovaj mataj totemizma.
epohe. Na ll Clanovi totemskog plemena desto veruju da su spojeni
Kao jedno :,r t,rt('nrskom Zivotinjom vezom zajednidkog porekla.
poslednjih mj5ljenja o ouom pitaniu na ovom
mestu citira; bih ele. t )vaj katehizis totemske religije moZe se proceniti tek onda
mente iz psihologije naroda V Vunta (1912)rr,:,,Ako
sve ovo Lirl;r ,ir' uzrne u obzir da je Renak ovde uneo sve znake i zaostatke
uzmemo t obzir, tada sa velikom verovatnoiiu proi*il*inu
f"u1U 1,,,t;r\;r rz kojih se moZe dokuditi nekadaSnje postojanje totemisti-
da je totemistidka kultura swda predstavljata
pn i stepen kasniiJi , !,,ti :iistr.:ma. Poseban stav autora prema problemu ogleda se u
razvitka i prelami stupanj izmedu epohe heroja t
i .p"fl! U"g"rrl. rrrrrrt' (lo donekle zapostavlja bitna obeleZja totemizma. Uve-
Namere ovih naiih raspravi_ primorivaju nu, r r, , r r( ) s0 da od dva glavna motiva totemistidkog katehizisa jedan
nidubryu
analizl karaktera totemizma. i,
razlogakoji ie kasnrle brti jasnl g'rr;;lrrrjc drugi u pozadinu i potpuno prelazi preko njega.
o.v{e prednost izlaganju S. R-enaka, koji je fo*uii*u
.{ajgm I)l
bi se stekla ispravna slika karaktera totemizma, obrati-
sledeii ,,Code du tot6misme.."ltotemistiiki toAe6)
u dvanacst koji je ovoj temi posvetio delo u ietiri knjige, koje
',(' irutoru
dlanova, Sto je istovremeno i katehizis totemistidke'religUe;;i" 'r"
!:r. rrrrjlrotpunlla zbirka opaLanla objedinjuje probleme koji
Zivotinje s9
19 gmeju
ubijati niti iesti,"aii tludl lrrrrntrcr.r iz produbljene diskusije. Ostajemo i dalje obavezni za
podlzu _-llTrne
-^,,,.1 prrmerke ovih Zivotinjskih vrsta i neeuiu ih. :ir,l'rol.istvo i pouku Dr..DL. Frejzeru, autoru dela Totemism
,^,,.- ?.,Slu9ajn9
uginula Zivorinja biva o2aijena i pokopana su
rstrm poeastrma kao dlan plemena.
i
,ttt,l l',rogumy (1910), dak ako psihoanalitidka istraLivanja
,1,'r tlo rezultata koji daleko odstupaju od njegovih.'"
Z.abranajela ponekad se odnosi samo na odredeni 'tlt'
_3. dco
tela Zivotinje. 'MoZda bi bilo dobro da ditaocu navedemo teikoie sa kojima se mora-
4. Ako se neka obidno po5tedivana Livolinjamora ,i, l,,,rtr or)i koji izvode zakljudke na ovom polju: Najpre, lica koja sakupljaju
ubiti, u lrrl,rtl,t rrisu ista koja ih proraduju i proudavaju: prva su putnici i misionari,
sludaju nuZde, tada joj.se iziinjavaju, a ksenje"tabua,
ubistvo, '1,r1,;r ';tlrrinjaci koji moZda nikada nisu videli objekt njihovog proudavanja.
trude se da omalovaZe brojnim izgovorima i lukavstvima. ,1',,r,vrrnrcvanje sa divljacima nije lako. Svi posmatraii nisu poznavali jezik

f
.S".*Zivotinja ritualno Zrhul'e, biva svedano oplakana. ,lii lllr plcrrcna vei su morali da se pomaZu tumadima i1i da se sporazumevaju
6. Pri izvesnim svedanim prilikama, verskim :,r r',t)rturikom pomoiu pomoinog jezika,,pidgin-english"*. Divljaci ne saop5-
..irroniiu. ur,rlrr l:rlio dinjenice o najintimnijim stvarima njihove kulture i poveravaju sc
ma, obladi se koZa izvesnih Zivotinja. Tamo gde joS
ufaOa toir,. -..rln oninr strancima koji su proveli niz godina u njihovoj sredini. Iz najra-
mizam, to su totemske Zivotinje. .1,, rtrtrlr nrotiva oni desto daju pogreina i1i laZna obaveitenja (Up. Frazel ,,The
7 Pl:p:lu i pojedinci nose imena Livotinja, ilpravo ona il, I'nninrs of Religion and Totemism among the Australian Aborigines",
od totemskih Zivotinja. t ,q rtttvlttltt Review,1905, T and Ex.,I, str 150). Ne sme se zaboraviti da pri-
,,, trr rri rrurodi nisu mladi narodi vei isto toliko stari koliko i civilizovani i da nije
8. Mnoga plemena koriste slike Zivotinja
. . za grbovei njirnn
svoje oruZje; mu5karci crtaju likove iiiotinjap"
'

'!,nr(:;lu
odckivati da su oni svoje prvobitne ideje i institucije saduvali za na5e
,19T*u:u t.Lii l,r,,rr irvur.ie bez ikakvog razvitka i izmena. Mnogo je izvesnije da su se kod
lrt tm se ovt urezuJu teloviranjem. I'rrrrrrirvrrih desile duboke promene u svima pravcima, tako da se nikad bez re-
Ako totem prigadl Zivotinji koja je . r \ ( n(' moZe odluditi Sta je u njihovom sada5njem stanju i miSljenju saduvalo
_,^, opasna i od kojc se
prase. ?
smatra se da ova itedi ilanove plemena koje nosi njeno irlc. t,rrrrlrrtrru pro5lost po principu petrifikacije a 5ta odgovara deformacijama i
,:r'( niunir istih. Ovo i uslovljava beskonadne rasprave medu autorima oko toga
10. Totemska Zivotinja iuva i opominje pripadnike
pl.,n.,ru, r,r rr osobcnostima primitivne kulture treba shvatiti kao primamo, a 5ta kao ka-
11. Totemska iivotinja predskizuje iuoiirn prvobitnog stanja uvek je stvar
vernima budrr. ",1,' r,cliundamo formiranje. Dakle, utvrdivanje
inost i sluZi im kao voda. I ',,, .1r ul(cle. - Najzad, nije lako uZiveti se u nadin miSljenja primitiwog doveka.
l, l',r pogrcino shvatamo isto tako lako kao decu i uvek smo skloni da njegove
',
"N,d, str. 139. r,' , rr rt)l( e i oseianja tumacimo prema na5oj sopstvenoj psihidkoj konstelaciji.
.ielrrr oktobar I900. slampana u autorovom dcrrr rxr 'l'idZin engleski dijalekt od engleskih redi u prometu, kao jezik spo-
....t''Revue,stient.ifique.
loma. Culre:. ll4ythe: et Religion.,, tqOS, t. Jrr.
iZ isl , ! ,nr( vanja medu momarima ili sa domorocima.
 (2s0)
Totem je, pi3e Frejzer u svome pruom radu,',' materi.julen
objekt kome divljak ukazuje sujeverno po5tovanje, po3to vcmj6
da izmedu njegove sopsfvene lidnosti i svakog od predmeta ovf
vrste postoji sasvim posebna povezanost. Yeza izmedu dovcka I
njegovog totema je nzajamna, totem Stiti doveka a dovek clokg
zuje svoju paLnju prema totemu narazlltite nadine, tako, na prli
mer, on ga ne ubija ako je to Livotinja, ne bere ako je biljka. 'l'e
tem se razlikuje od feti5a u tome Sto se nikada ne sastoji od poie.
dinadnog predmeta kao ovaj, vei je uvek u obliku neke vrstc, p€
pravilu Zivotinjske ili biljne, rede neke klase neZivih predmctl, E
joi rede od ve5tadki proizvedenih stvari.
Mogu se razlikovati najmanje tri vrste totema:
1. plemenski totem u kome ima udela celo pleme a koji re
nasledno prenosi sajedne generacije na sledeiu;
2. polni totem koji pripada svim mu5kim ili svim Zenskim
dlanovima jednog plemena iskljudujuii suprotni pol, i
3. individualni totem koji pripada jednoj osobi, a nc pr€.
nosi se na njeno potomstvo.
Dve poslednje vrste totema po znadaju ne dolaze u obzir U
poredenju sa plemenskim totemom. To su, ako se ne varall.lol
pozne i za su5tinu totema malo znai,ajne formacije.
Plemenski totem (totem klana) objektje oboZavanja grupe,
ljudi i Zena koji nose ime po totemu, sebe smatraju knmo srodnirn
potomcima zajednidkog pretka a medusobno su povezani zrjed.
nidkim duinostima, kao i zajednidkim verovanjem u isti totem,.
Totemizam je kako religiozan tako i socijalan sistem. N.jo.
gova religiozna strana sastoji se u odnosu medusobnog po5tovu.
nja i duvanja izmedu doveka i njegovog totema, socijalna strutre
u obavezama dlanova klana medusobno i u odnosu na druga ple.
mena. U kasnijem razvitk.u totemizma njegove obe strane pokn.
zuju sklonost karazllainnju; socijalni sistem desto nadZivljave
religiozni i obrnuto - ostaci totemizma zaostaju u religiji onih
zemalja u kojima je iSdezao socijalni sistem zasnovan na totcnr.
izmu. Kakav je bio prvobitni medusobni odnos ovih dveju strn.
na totemizma ne moZemo sa sigurnoiiu reii, s obzirom na nl$s
" fotn*inn, Edinburgh, 1887, Starnpano u prvoj svesci velikog dcll
and Ex.
(2s7)
irr'1r,rzr111yi11js njegovog porekla. Ipak, sve u svemu, postoji veli-
! rr r crovatnoi a za to da su obe strane totemizma u podetku bile
rr.rirzrlvojng jedna od druge. Drugim redima, Sto se vi5e vraia-
rr,r nrirzad, to se jasnije pokazuje da pripadnici plemena sebe
rrlrr;1;;1j11 u istu vrstu kao i svoj totem i da se njihov stav prema
t,'ti nru ne razlikuje od onog prema pripadniku plemena.
t) posebnom opisu totemizma kao religioznog sistema
lr,lzcr istide da se dlanovi jednog plemena zovu prema svom
ri,tr'rrlr i da po pravilu i veruju da od njega potiiu. Posledica
"\,t' vcrovanja je da totemske Zivotinje ne love, ne ubrjaju ih
rrrrr ;t'tlu, i da se odridu svake druge upotrebe totema ako je ovaj
rr ,rl'liliu nedega drugog a ne Zivotinje. Zabrane da se totem ne
nl lrr i nc jede nisu jedini tabui koji se odnose na njega; ponekad
'r
;, rrrlrranjeno i doticati ga se, dak i pogledati; u nizu sludajeva
r, :inrc se totem nazvati svojim pravim imenom. Prekoradenje
,,rrlr lrrbu Z,abrana koje Stite totem automatski se kalnjavate-
,k rrn oboljenjem ili smriu.r25
I'rimerke totemske Zivotinje ponekad odgaja klan i duva ih
rr rrlrricniStw."u Nadena mftva totemska Zivotinja biva oLaljena
r pol.opana kao pripadnik klana. Ako mora da se ubije totemska
;rvoliuja, onda se to desava uz propisane rituale izvinjava-nja i
r,,prrilan ja.
Od svog totema pleme je odekivalo zaititu i poitedu. Ako
1
r' a neka opasna Liv otinja (zv er, zmija otrovnica), smatralo
t r r lr i I
',,' tln neie udiniti naZao svojim drugovima, a gde se ova pret-
qrosllvk? nije potvrdila, tu bi o5teienog iskljudili iz plemena.
/;rk le tve su, smatra Frejzer, prvobitno bile ordalije;- na taj nadin
t'tt'rnu j0 bilo prepuiteno da odluduje o mnogim probama na
;rrrrcl<lo i autentidnost. Totem pomale u bolesti, daje plemenu
1'rt'rlznake i opomene. Pojava totemske Zivotinje u blizini kuie
r r':ito se smatra predskazivanjemnedije smrti. Totem je doiao da
,',lvcde svog rodaka.'tt
'"Uporedi odeljak o tabuu.
't"Kao Sto se danas jo5 uvek nalaze r,ukovi u kavezu na stepeniBtu
l. rpilola u Rimu, medvedi u kulama Bema.
-Ordalije
l' : boZji sud (Prim. prev.).
'ttDakle kao bela Zena nekih plemiikih porodica.
 (2s2) (zs3)
U mnogim znadajnimsituacijama pripadnik klana traLi na. l ,rzt'. ,,Totemska Zivotinja smatra se za iivotinju pretka
dine da podlude svoju srodnost sa totemom, pri demu se trudi
da rl.trtr)0 grupe.'Totem' je, dakle, s jedne strane ime grupe, a s
vjge lidi na njega, uvija se u njegovu koZu, urezuje lik totemn
9tg rlrrrl,t', por€kla; u vezi sa ovim, to jest, poreklom, ovo ime
i sl. U svedanim prilikama rodenja, praznovanja zamomtavanji
r',to\'rcrneno ima i mitolo5ko znadenje. Ali ova upotreba pojma
dedaka, po_greba, sprovodi se u redi-i delu ovi identifikacija .,i lnc(iusobno pretapa a pojedina od ovih zna(,enja mogu se
sa
totemom. Igre, pri kojima se svi dlanovi plemena preoblade
u r.,1'rrhiti, tako da su u nekim sludajevima totemi postali skoro
svog totema i pona5aju kao on, sluZe razliditim magrjskim i reli.
',.rno obidan postupak nomenklature pojedinih plemenskih
gioznim ciljevima. Najzad, postoje i ceremonije
svedano ubija totemska Zivotinja.r,8
fri toliru ,o u drugim zadriavaju predstavu porekla ili se u
rrrr;rrr. dok
1,rr,rrr planu nalazi kultni zna(aj totema... Pojam totema je
Socijalna shana totemizma izraLava se, pre svega, u shogo
pridrZavanoj zabrani i u izvanrednim ogranidinjimai rripadni'ci lr,'riu(lrrn u raiilanjavanju plemena i organizaciji plemena. Sa
jednog totemskog klana su braia i sestre, obaveznl
,,\ru normama i sa njihovim udvr5ienjem u verovanju i
dui.Onl a*ge ,',,'t'ln.iu pripadnika plemena povezana je i dinjenica da se
i
gomaZu Stite; u sludaju ubistva pripadnika klana od straile trrtt'rnqka Zivotinja prvobitno nrje smatrala samo imenom jedne
kakvog stranca, celo pleme udinioci vizuje se za zlodin a klan
yrrrlrc plemenskih pripadnika, vei je Livotinja najde5ie vaZila
ubijenog oseia se solidamim u zahteru zi otkajanjem prolivene
.r,r l)r'iroca dotidne podgrupe... S tim je, zatim, povezano i to da
krvi. Totemske veze su.jade od porodiinih veza u na3em smislu
te ',rr z.ivotinje preci vaZile kao kult... Ovaj kult Zivotinja prvobit-
redi; one se ne podudaraju sa ovima, po5to se prenoienje totemt
rr,, sc ispoljavao nezavisno od odredenih ceremonija i obrednih
po pravilu odvija nasledem po majdinoj liniji a prvobitno
nasledivanje po odevoj liniji uop5te nije priinavano,
moiclu 1'r,rznika, pre svega u stavu prema totemskoj Zivotinji i ne
',,rrrro pojedina Livotinja vei svaki predstavnik iste vrste u
Odgovarajuia tabu ogranidenja sistoje se u zabrani da sc
r,'\ csnom stepenu je posveiena Zivotinja, pripadniku totema je
dlanovi istog totemskog klana ne mogu ieniti i da uopite ne
,',rlrli11,.|.no ili samo u izvesnim uslovima dozvoljeno da jede
smeju medusobno stupiti u seksualni odnos. To je duvena i
zu. rrr,'so totemske Zivotinje. Ovome odgovara u ovakvom odnosu
gonetna za totemizam yezana egzogamija. Njo.1' smo posvetili
.'rr:rcrr.jna protivurednost da se u izvesnim uslovima sreie neka
ceo prvi deo ove knjige stogaje potrebno ovde saro
I du nupu. \ r\tir ceremonijalnog uLivanja mesa totemske Zivotinje..."
menemo daizrye proistide pojadani zazor odincesta kod prirn.
.,... NajvaZnija socijalna strana ovog totemistidkog ple-
itivnih naroda, da ie ova mera biti potpuno razumljiva kao
obezbedenje incesta kod grupnih brikova, da je ona najprc \nrr'nskog ra5dlanjavanja sastoji se u tome Sto su s njom
lrovczane odredene norme obidaja koje se odnose na meduso-
imala.za cilj spredavanje incesta kod mladih genlracija i da.ic
l,rrr otlnos grupa. Medu ovim normama na pn/om mesfu su one
tek u kasnijem razvitku postala prepreka i zistarije g.n.ru.i.
l, rrlt' rcguli5u bradne odnose. Tako je ovo ra5dlanjavanje pleme-
je.''n
n.r l)ovczano sajednom vaZnom pojavom koja se prvi putjavlja
. N1 ovo Frejzerovo izlaganje o totemizmu, jedno otl
najranijih u literaturi o ovom problemu, Zeleo bih da naclo.
r r lr rlcmistidkom dobu: sa egzogamij om.
Ako bismo hteli, uzimajuii u obzir i sve kasnije izmene ili
vei,em nekoliko izvoda iz poslednjih zakljuhka. U svom dclu
rrlrlrrlavanja, da dopremo do karakteristike prvobitnog totemi-
o elementima psihologij e naroda, obj avlj enom I g 12, V.Vun r,,,
t ,'rrrr. tada ptoiztlaze sledeie bitne crte: Prvobitno su totemi bili
tN. a, str. 45, vidi navode o Zrtvovanju.
t,rrtto iivotinje, one su vaiile kao preci pojedinih plemena.
r'eVidi
prvi deo. littl'111 s" nasledivao samo po ienskoj liniji, bilo je zabranjeno
''ostr. I I 6. ttl,ilttti totem (ili ga jesti, Sto je za primitivne odnose jedno te
 (2s4)
isto); ilanovima jednog totema bilo je zabranjeno da metlu,rn,
bno odriavaju seksualne odnose."t31
Upadljivo je da se u ,,Code du tot6misme" koji je postavio
Renak uop5te ne sreiejedan od glavnih tabta, egzogamija, dok
se pretpostavka drugog, poreklo od totemske Zivotinje, ponrirlje
samo usputno. Medutim, ja sam odabrao izlaganje Renaka, vrlo
zashtLnog autora o ovoj problematici, da bih pripremio raznti.
moilaZenje u mi5ljenjima kojima treba da se pozabavimo.
2 i!n[ I q]zogamiji; dak i ovde izloZena, a tzjednog Frejzerovog
Sto se vi5e nametalo uverenje da je totemizam formirno
redovnu fazu svih kultura, tim je neodloZnija postajala potrehc
za shvatanjem totemizma, reSenje zagonetke njegove suitine,
Dodu5e, na totemizmu je sve zagonetno; odludujuia pitan jl su
ona koja se odnose na poreklo totemskog ra5dlanjavanja, na
"U tttudu sa ovim tekstom glasi i izvod iz tolemizma koji izvlu0l
Frejzer u svom drugom radu o ovom problemu: ,,The Origin of Totcmislr",
Fortnightly Review, 1899.,,Thus, totemism has commonly been treatc<l rtn g
primitive system both of religion and of society. As a system of religion ll
embraces the mystic union of the savage with his totem; as a system ol socie.
ty it comprises the relations in which men and women olthe same toten stnrrd
to each other and to the members of other totemic groups. And conespotrdirrg
to these two sides of the system are two rough-and-ready tests or canorrs uf
totemism: first, the nrle that a man may not kill or eat his totem animtl ot
plant, and second, the rule that he may not marry or cohabit with'a woman uf
the same totem." (sh. 101) Frejzer zatim dodaje ono Sto nas dovodi u srctlilte
diskusije o totemizmu: ,,Whether the two sides the religious and the sooill
have always coexisted or are essentially independent, is a question whiclr ltlr
been variously answered."
(,,Stoga je totemizam obidno tretiran kao primitivan sistem kako u okvilrr
religije tako i druitva. Kao religiozni sistem on obuhvata tajanstvenu sporrq
divljaka sa njegovim totemom; kao druitveni sistem obuhvata medusolrrre
odnose mu5karaca i i.ena, pripadnika istog totema i njihov odnos prema l)ti
padnicima drugih totemskih grupa. Nasuprot ove dve strane sistema stojc tlvn
gruba testa ili kanona totemizma: prvo, pravilo da mu5karac ne sme ubiti rrili
jesti svoju totemsku Zivotinju ili biljku, i drugo, pravilo da se ne sme oicnrtl
ili imati odnos sa ienom istog totema." ,,Da li su ove dve strane - religiozrrrr i
druitvena - uvek istovremeno postojale ili su one u osnovi nezavisne jednu rrrl
druge, pitanjc je na koje se odgovara razlidito.") (Prim. prev.).
(2ss)
rl,,rrr,rtiju egzogamije (odnosno tabu incesta kojin jc ova
ir,,r,r ./rstupljena) i na vezu izmedu obe
totemske organi-
j,tr rtr' r /irbrane incesta. Tumadenje treba ujedno da bude isto-
ri;,1,,r r psiholo5ko, to jest, da objasni pod kojim se uslovima
i,r. r rt,rll ova neobidna instituciia i kako se odrazila na dove-
t,,, rr psilridku potrebu.
('itiroci ie se verovatno zaduditi kada saznaju sa koliko se
r:r..lrr rlrlr glcdiSta pokuiavalo da odgovori na ova pitanja i koliko
--, r r 11 l( rf,( ) r azrlaze miSljenj a strudnih izudav alaca o ovome. MoZe
se uop5te twdilo o totemi-
=, ,l,,rr'sli u pitanje gotovo sve Sto bi
-1'r',:r, rrlrjuvljenog 1887. godine, izvadena slika ne moZe da mi-
rr r,' r,1..' li. ri t idku zamerku da izraLav a proizvoljnu naklonost izve-
=tit, llrr^ litr.ioj bi danas i sam Frejzer, koji
je viSe puta menjao svoje
rrrr.llt'n jc o ovom predmetu, mnogo Sto5ta prigovorio.'t'
lllrzu je pameti pretpostavka da bismo su5tinu totemizma
i . ry,p,lrniie najpre mogli shvatiti ako bismo se pribliZili pore-
I lr ,'r rlr tlveju institucrla. Ali onda ne lreba zaboruviti primedbu
I rr,I nrr l.anga da ni primitivni narodi vi5e nisu saduvali prvobi-
rr'' l.nn0 institucija i uslove za njihovo nastajanje, tako da osta-
ii'i!r(, Ul)r.rceni jedino na hipoteze da bismo nadoknadili nedo-
.,i,rt,rL cin jcnica.'3r Medu iznesenim pokuSajima obja5njenja ne-
l'trvodom ovakve promene miSljenja napisaoje sledeie lepe redenicc:
''
diffrcult questions are final, I am not so fool-
i lr,rt rrry conolusions on these
i-lr ,r, lo protcnd. I have changed my views repeatedly, and I am resolved to
,t!,,rl,L tlrcuragainwitheverychangeoftheevidence,forlikeacharneleonthe
;rr'rrrrrr'r sluruld shift his colours with the shifting colours ofthe ground he
ir, ,r,1, I'r'cclgovor I sv. Tbtemism and Exogamy, 1910.
r t t,, r r r urpitc tvrditi da su moji zakljudci po ovom te3kom pitanju konadni. Ja
..',,,, ,t,rlrro rnenjao svoje stavove i resen sam da ih opet promenim sa svakom
dokaza, jer isto kao i kameleon, ispitivad mora da menja svoje boje
',..' ',,,t'n()nr
r'r,,rr('r)orn boje tla po kome gazi").
"',,lly the naturi of the case, as the origin of totemism lies farbeyond
,!ii lr.\\,('r( olhistorical examination or of experiment, we must have recourse
,, r, r,,r(ls this matter, to conjecture", Andrew Lang, Secret of the Totem, str.
l'1, rrvlrcrc do we see absolutely primitive man, and a totemic system in the
,,,
'l rrrr"',
<tr-. 29.
, l',, pr rrrrtli sludaja, a kako poreklo totemizma leZi daleko izvan naiih moii
,irrrr1,l,,ll ispitivinja ili eksperimenata, moramo u ovoj stvari pribegavati
r1',,,lrrvkuma", Endru Lang, Tajna totema, str.27. ,,Nigde ne vidimo apso-
'.,,
i',r',, ' pr rrrrrtivnog doveka i totemski sistem u stvaranju.")
 2s6)
ka su, prema proceni psihologa, vec unapred izgledalancntlph
vatna. ona su isuvi5e racionalna i prilikom objasnjavanja nc
uL
maju 11 obzir oseiajni karakter stvari. Druga pofivalu na pr*
postavkama koje nisu pofvrdene posmatranjimu; nrku
,.'pS
pozivaju na materijal kome bi bolje odgovaralo drugadije
turd
denje. Opovrgavanje razlititih stavova po pravilu n. fhi
hltc,
ie; autori su obidno u kritici, koju upuiulu iedan drugonr,
.ja6l
no u svojoj delatnosti. Non tiquit je krajnli rcz;lt*
.sopstvenoj
mnogih tretiranih problema. Stoga se ne-trebl fuditiako re
najnovijoj, ovde veiinom proudenoj literaturi o ovom problerni,
t rnnl;t'njc .javlja se vekovima kasnije u etnologryi A. K. Kina
sreie odevidno nastojanje da se op5te re5enje totemistiSkog prd
blema odbaci kao neizvodljivo. Tiko, nu p.i,n.r, navodi C.tilero
t
weiser J. of Am. Folklore XXIII, 1l1b (Referat u Britunlef
Yearbook,1913). Dozvoljavam sebi da pri iznoSenju ovih pro.
tivurednih hipoteza zadrLim vremenski r'edosled.
a) Poreklo totemizma
Pitanje nastanka totemizma moZe se formulisati i ovukol
kako su primitivni ljudi doili na to da sebe (svoja plemena) nnzl.
vaju p9 Livotinjama, biljkama, neZivim predmetima?',0
Skotlandanin Maklenan, kome nauka duguje otkriie lote.
mizma i egzogamije,l3' lzdriao se od objavljiianja stava o
nc.
stanku totemizma. Prema jednom saop5tinju E. ianga',n,
nekd
vreme je bio sklon da totemizam dovede u u.^ sa tetoviranierR,
Objavljene telf:e o poreklu totemizma skupio bifr u tri giupoi
u) nominalistidke, B) socioloike, y) psiholo5ie.
---"qr'."ouutno
prvobitno samo po Zivotinjama.
_W.or9hip of Animals and ilants,, (Fortnightly Rcvitu,,
.^,^ ,'llT.h.
1869 1870).
,,Primitive Ma*iage,,, 1g65; oba dela su objavljena ponov,, u
Srudics in Ancient Hisrory. 1876: dnrgo izdanje. lgg6.
'oThe Set rat ol rhe Totem. q05,
1 srr. j4.
(2s7)
. r\ Nominalistiike teorije
Srurp5tenja o ovim teorijama opravdaie njihovo grupisanje
1,,',1 urslovoil] koji sam upotrebio.
Vtc.ie Garsilaso de la Vega, potomak peruanskih Inka,koji
1,' rr \ V I I veku napisao istoriju svoga naroda, ono Sto mu je bilo
I',,.'n,rl() o totemistidkim fenomenima dovodio u vezu sa potre-
1,,'rrr lrlcrnena da se medusobno razlikuju po imenima.r3' Isto
{}.
'',m('): totem
je potekao iz ,,heraldic badges" (znahka grba)
Itrlililil sLl htele da se medusobno razlikuju osobe, porodice i ple-
lirrr:r ' ri Maks Miler izrazio je isto mi5ljenje o znadaju totema u
.:
r,,l r (' ttntributions to the Science of Mythology.'3e Totem bi bio:
rr r
I 'zrrirlia klana;2. ime klana; 3. ime praoca klana; 4. ime pre-
rhrrrt;r lioga klan oboZava. Kasnije, 1899, piSe J. Pikler: ,,Ljudima
tE ./;r-lirupe i lica potrebno trajno, pismeno fiksirano ime... Tako
rntr, nrizam ne proistide iz religioznih ve( iz tremenih svako-
rIr r potreba dovekovih. Jezgro totemi zma, naziv, posledica j e
i' r' r r i I r
I
rr tehnike pisanja. Karakter totema je u pisanim macima
rr rrrI i v r.rc
[ se lako mogu predstaviti. Tek kada su divljaci dobili ime neke
' '1
.:rrrrtin jc, izveli su odatle ideju o srodnosti sa tom Zivotinjom".'a0
Ilcrbert Spenser'o' takode je pridavao davanju imena odlu-
r'rr1rr,:i znadaj zanastanaktotemizma. Pojedine osobe, navodi on,
.r,';rrr osobinamaizazivale
su okolinu da ih zow po nekoj Zivo-
trrrlr i tako se do5lo do podasnih imena i nadimaka koji su se pre-
\rr,r,.rlr rra potomke. Zbog neodredenosti i nerazumljivosti primi-
tr rrrlr .iczika ova imena su od kasnijih generacija tako shvaiena
l.,r,r rlu su dokaz njihovog porekla od same Zivotinje. Tako bi
L, r' r r I i zirm bio posledica po gre5nog oboLav anja predaka.
I
Sasvim slidno, ali ne podvladeii nesporazum, lord Eveberi
t \rt'lrrrry), poznatlji po svom ranijem imenu Ser DZon Labok
'i?, E. Lungu,
,''lbid.
Secret of the Totem, str.34.
"'Po E. Langu.
l"Pikler
i Somlo, Poreklo totemizma.Autori s pravom oznadavaju ovaj
1,,'l,rr.rrj razja5njenja kao,,prilog materijalistidkoj teoriji istorije".
'r-The Origin of Animal Worship" (Fortnightly Review, 1870). Prin-
, s ttl P,sychologt,vol.I, paragrafi 169 do 176.
'1,1,
 (2s8)
(259)
(Sir John Lubbock), ocenio je nastanak totemizma:
ako ir,rr r.r to cla prihvati postojanje tajanstvene i zna(,ajne veze
hteli da objasnimo kult Zivotinja, ne smemo zaboraviti
i=*ri,lu nlcllove lidnosti i te Zivotinjske vrste. Koja bi to, inade,
rgr
1f
o y d;,t. i;d,k,',1llll'?i;.,11"'ffff #lTl'J-l; dr',1,,1 , t'zrr rnogla doii u obzir do krvno srodstvo? Ali kada je
sledbenici doveka, koga su nazivalimedvedom ili lavorn,
na er rr ;r'rlrront prihvaieno, s obzirom na istovetnost imena, iztoga
yno. q
su od toga stvarali plemensko ime. Odatle
1e pnristJi *r pr rr1,,11'Ill kao neposredna posledica svi propisi totema u vezi
daje i samoj Zivotinji dodeljivana izvesna painji, u n,,ired aa r,rlrronr krvi, ukljudujuii i egzogamrju.
poStovanje.
Nrr rnore than these three things - a group animal name
Fajson je izneo kako.izgleda neoborivi prigovor
. prol nt rtttl,urtrnt origin; belief in a transcendental connection
guukyog dovodenja u vezu imena totema sa iminima osoha. l+trtr'r'u trll bearers, human and bestial, of the same name; and
On ukazuje na odnose u Australiji gde je totem uvek
oznakrr t', tt, I ut tlrc ltlood superstitions
pe ljlgi a nikada pojedinaca. Oile Utio drugadije - were needed to give rise to all
i da.jo tr tti, r,ttr'rnit creeds and practices, including exogamy" (Secret of
prvobitno bio ime jednog doveka, tada sistei
nuil.du po ,
noj liruji nikad ne bi mogao preii na njegovu decu.
i4 lt'tt,tu. str. 126).-
I rrrruovo obja5njenje takoreii je ,,dvotaktno". Ono izvodi
Do sada navedene teorije, uostaioi, nedovoljne su
u tlrr rrrr:,tiiki sistem, s obzirom na psiholo5ku nuZnost, iz dinjeni-
n1
T:u lu:l".obja5njavanja. one, donekle, obja5njavaju zrr Fr lrr.,t()liutia totemskih imena pod pretpostavkom da je poreklo
imena Zivotinj a za primitivna plemena, uil niiuto ne i zrrt
koji je za njih dobilo ovo davanje imena, to jest,
totemistir)ki 'ipiilrlr rrnenir zaboravljeno. Drugi deo teorije poku5ava da razja-
stem. Najvrednijapainje iz ove grupe je ona koju lro,ililflAk ovih imena; videiemo da ovaj deo ima sasvim dru-
iznosi Ii. I C,r' rl(.01)0lczje.
u svojim knjigama Social Origin
lilO:y i ihe Secrer ol t )vai drugi deo Langove teorije ne udaljava se bitno od
Totem (1905). Ova teorija jo5 uvek'smatra
davanje in.,.,i,, je ,r''t rr r li o jc sam nazvao,,nominalistidkim". Ovo,, naming
zgrom problema, ali ona obraduje dva interesantna psiholoib
I rI
from
rirltrtttt 'osobenost je Langove konstrukcrje 5to su imena, ova-
momentai na taj nadin pretenduje na to da je ,agoneikatotcrni
[,' rr,1.1,,1,t, uzeta od Zivotinja, te nije tako upadljivo i od strane
zma dovela do konadnog re5enja.
E. Lang, pre svega, smatra da je svejedno na koji l,rrrrrrtrvnih ne mora da je shvatano kao uvreda ili ismevanje.
,_,
klanovr dospeli do njihovih imena Zivotinja. MoZemo
nadin fl I
',',trrknr, Lang nikada nije na5ao usamljene sludajeve iz kasni-
san.,., pdi ptlr r'pohir istorije kada su prvobitno kao ismevanje stvorena
hvatiti.da im je jednoga
!7na doprlo do svesti da nor. uo,,[ri
imena i da nisu znali daobjasne odakle. porekro
rnr, nir, (lata spolja, obeleZeni prihvatili i spremno nosili
ovih imentt rtiii 1r i, r)r,'r, Whigs i Tories). Pretpostavka je da je poreklo tih ime-
je zaboravljeno.Tada su poku5ali da ovo
objasne spekulacijo6 r'r \ r('nrcnom zaboravljeno, i da spaja ovaj drugi deo Langove
i, s obzirom na njihovo ulrerenje o znatajuimena, neophotlrro
rg ri , rl(' sir prethodno iznesenim prvim.
morali doii na sve one ideje koje sadriitotemistidki 'r
sistcnr, Zi
primitivce - kao i za danainje divljake, pa dak za
naiu docurii=
ime nije ne5to nevaZno i konvencionaln'o kako se
to nama f inl,
vei neito znatalno i bitno. Ime jednog doveka glavni
.ic I ra_i
stavni deo njegove lidnosti, d-eo njegove duic. lslu=
^oZdaje primitiinog
vetnost imena sa Zivotinjom morala
dovckl rl+ ..Slrno su ove tri stvari - grupno Zivotinjsko ime nepoznatog porekla;
o'] ,',r,rrrjc u transcendentalnu vezu izmedu svih nosilaca, ljudi ili Zivotinja, sa
Kamilaroi i Kurmai. str- I 65, g g0 (po E. Langt, Secret of th e .
I I i t t r u, ilrl I r,,, rn('lrorn, i verovanje u krvne predrasude - bile potrebne da doprinesu svim
'' up. gore odellak o tabuu.
' 'r,l'rnr verovanjima ipraksi, ukljudujuii egzogamiju." -(Prim. prev.)

[J) Socioloike teorije
S. Renak, koji je uspe5no pronaiao ostatke totemisti
sistema u kultu i obidajima kasnijih perioda ali koji je od poCcl
tka malo cenio momenat porekla od t,otemske zivotinje, izratnvl
na jednom mestu bez dvoumljenja da mu totemizamne
izgled
ni5ta drugo do ,,une hypertrophie de I'instict social...144
Izgleda da se isti stav provladi u novom delu E. Dirkcrnl
Les formes 1ldmentaires de la vie religieuse. Le systime
tuti
mique en Australie, 1912. Totem je vidljivi repreientant s'clr
jalne religije ovih naroda. On otelotvoruje zajednicu, koju
,[
pravi predmet oboZavanja
Drugi autori traZili su bliZa obrazloLenja za ovo urjr:lC0
socijalnog nagona u formiranju totemistidkih institucija. Tako
A,
C. Hadon (Haddon) pretpostavlja da je svako primitivno plorni
prvobitno Zivelo od neke posebne vrste Liiotinja ili bilik€;
moZda je trgovalo sa ovim prehrambenim artiklomi drugirn ple.
menima davalo ga u razmeni. Na taj nadin je neizbeZio rreko
pleme drugom bilo poznato pod imenom Zivoiinje, koja je ignrli
tako vaZnu ulogu u njegovom Zivofu. Istovremino moiala-sc
u '1. Arunta imaju posebnu teonju zateia i vasksenja. Oni
tom plemenu razviti narodita prisnost sa dotidnom Zivotinlon
I
neka vrsta interesa za nju, ali one nisu bile zasnovane nir hilo
kom drugom psihidkom motivu do na najelementarnilol
I I'r ,',1,' prcko ovog mesta. Kada se rodi dete, majka oznadava me-
najpredoj dovekovoj potrebi - gladi.l,'
Prigovori ovoj najracionalnijoj od svih teorija totema uka.
.
njuna to da se ovakvo stanje ishrane ne moZe naii nigrJc kod
primitivnih i da verovatno nikada nije ni postojalo. niv[i n'ni.
di su sva5tojedi, i to utoliko vi5e ukolikb se nalaze na nilun
:FpnI razvitka. Dalje, nije shvarljivo kako se iz ovakve rsklju.
dive dijete mogao razviti skoro religiozan odnos prema totcntu
koji se ogledao u apsolutnom uzdrLavanjuod najdraZe hranc,
Prva od tri teorije koju je izneo Frejzer o nastanku tole.
.
mizma bila je psiholo5ka; o njoj ie biti redi na drugom mcstrr,
I, str.4l.
'ooN. d.,
ttsAddress
to the AnthropoLogicar section, British Association, Bcrr*rr
1902, po Frazeru, n. d., vol. Iy str. 50.
t26lt
l)ruga Frejzerova teorija, koju iemo razmotriti, nastala je
1,'r,l rrlrlivom zna(,ajne publikacije dvojice istraZivada o
rrr,'r lt'r icima centralne Australije. ro6
r
Spcnser i Gilen opisuju kod grupe plemena, takozvanih
lrrrrrlrr-naroda, niz neobidnih institucija, obidaja verovanjal i
Ir';zr'r'sc pridruZio njihovom zakljudku koji smatra da ove po-
,, 1'r rosl i treba smatrati karakteristikama primitivnog stanja, koje
irr,,1'rr tluti objainjenje o prva5njem i pravom smislu totemizma.
( )vc osobenosti su kod lrunta-plemena fiednog dela Aru-
,rr,r rurroda) sledeie:
l. Kod njih postoji
ra5dlanjavanje u totemske klanove, ali
,'r' t'lt'nr vei je odreden individualno
ne prenosi putem nasleda,
tn;r nrcin koji ie biti opisan kasnije).
'lbtemski klanovi nisu egzogami, Zenidbena ogranidenja
.1.
,,,h 2:rvrriu se putem visoko razvijene podele u Zenidbene klase,
[,,1r' rrcrnaju nikakve veze sa totemom.
i. Funkcrja totemskog klana sastoji se u izvodenju cere-
nrlnrlc koja na izvanredno magijski nadin uslovljava prehram-
lrrrrt' ltr(cmske objekte (ova ceremonija se zove Intichiuma).
\ r'rrlu (la na odredenim mestima njihove zemlje dekaju duhovi
rrrrrrlilr koji su pripadali istom totemu i prodiru u telo Zene koja
',lrr tf 1;f1ey2 na kome veruje da je zateladete. Po ovome se odre-
rlrrlr' totcm deteta. Dalje se smatra da su duhovi (umrlih kao i va-
,\:;lih) vezani za posebne kamene amajlije (nazivane Churin-
r,,r), rurtiene na tim mestima.
I4leda da su dva momenta podstakla Frejzera u uverenju
,l,r 1r' rr uredenj:u Arunta naden najstarui oblik totemizma. Prvo,
lrrr',ttrj11pjs izvesnih mitova koji tvrde da su se Arunti redovno
lrr,rrrili svojim totemom i da se nisu Zenili drugim Zenama osim
r.' .(
'l)s(venog
totema. Drugo, prividno zapostavljanje polnog di-
,r.r rr rrlihovoj teorijizadeia. Ljudi koji jo5 nisu shvatili da jeza-
,,( ( lx)sledica polnog odnosa mogu se smatrati najzaostalijim i
,,,r ;1rr i nritivnijim medu danas postojeiim.
'u Ualdwin Spencer i H. J. Gillen, The Native Trihes of Central Austra-
', I,rrrtlon, 1891.
 (263)
(262)
nekom bicu po-
Uzimajuii za procenu totemizma Intichiuma cerenl( i,lrrtrlrl(ircijom sa totemom, ili iz teZnje da.se.u
Frejzer ne skriva
i,,,,t, i,t'i,nJrt na taj nadin Sio ce se ono Stedeti'
Frejzeru se totemistidki sistem prlkazao u sasvim izmenir a isto tako nije u
;:-i,,..',' i",J; u sebiki.le ovakvo obja3njenje,'*'
svetlu, i to kao sasvim praktidna organizac1a sa ciljem dit sklapanja braka u.okviru
;,nrtu (Lr navede kojim putemje oUifal
miri najprirodnije dovekove potrebe (up. gore Hadon)''a'Si do egzogamtl e'
r,,r,' I r, utveden u mitovima,4 runta, dospeo
je bio jednostavno izvanredno delo ,,cooperative magic"' rr r

potvrduje se r
l:';i;;va teorija zasnovana na Iitichiamu
mitivni ljudi obrazovali su, takoreii, magijsku zadrugu Arunt a'
r, pri ztav anj"empritimitivne prirode' inslitucrje
izvodnje i potroinje. Svaki totemski klan preuzimao je zi ,,
1,,, 1,,' u n
rl, ,l1,tcda n.rnogri. prihvatiti steggn- primitivnog razvirka
da obezbedi obilje odredene Zivotne namimice. Ako se ni.ie
,",',r,"'p'i',ttOilito1E tu i^.li
Dirkem'in i Lang''o' Arunta izgleda
lo o totemu koji je sluZio zahrantt, nego o Stetnim Zivotini plemena
kiSi, vehu i sl., tada je duZnost totemskog klana bila da
,l',',,,', rtnngo verovatnije najrazvijenija australijanska
preditavnlci.podetaka totemizma'
va ovaj deo prirode i daje brani od njegove Stetnosti. Posti 'k;i1-; osipanja no
r"'' ', t,.JU-,rtt
'i;,,,'r, tako veliki utisak na Frejzera' posto'
nadinili
tim uspesima svakog pojedinog klana koristili su se svi ttrl
.', 1,,,,, im vaZeiim institucij ama, dozvolj avaju- slobo-
iu*nj
klanovi. Ako neki klan od svog totema uopite ne bi sutctt, ",, lako se
,l,J,l'r t.rtcm sbtLi zahranu i Zenidbu u okviru totema'
smeo daiede samo delii, tada bi ovaj ovim dragocentm pro5losti' sli-
,,,, 1q, ulriasniti kao fantazij aLellaprojektovanih u
snabdevao druge, a u zamenu zato njega su snabdevali onittt
t r ri tlvima o starim, zlalnim vremenlma'
su drugi smatrali svojom socijalnom totemskom obavezottt,
r rr r t I

svetlu ovog shvatanja nastalog posredstvom Intichiumu ccttfr

monije Frejzeru izgledakao da je zbog zaslepljenosti zahntttrtil
,t\ Psiholoike teorije
kori5ienj a sopstveno g totema za hr anu zanemar era n a.; v rr ln$
strana ovog obidaja, naime, zapoved da se 3to je mogucno vill pre nego 3to
pripremi totema pogodnih za jelo za potrebe drugih. l'rva psiholo5ka Frejzerova teorija' poteklajo3
',,' ,,1,,,rrtoo'ru opaZanjima Spensera i Gilena' podivala je na vero-
Frelzerje prihvatao tradiciju Arunta da je, prvobitno, ivts sigumo
kom totemskom klanu bez ogranidenja sopsfveni totem slulio * ,' ,,spoljnu du5u"."' Totem je tt9b119 da predstavlja
',,,,i, povukla da bi izbesla opasnosti koje
ishranu. U tom sludaju vrlo je teSko shvatiti kasniji razvitnk g ;';;i; r;ili;liu toj. bi se
smestio svoju du3uu totem' sAm
kome se klan zadovoljavao s tim da totem osigura za druge d* i 'i r,'.'.. nii":e primitivni dovek o3teti
se sam skoro potpuno odricao od takvog uLivanja. Frejzu ltte&
ri lostliao neoowediv, a nara\rro da se dwao od toga da
ti,,,],,,,.,i't"pt-,".en. ous.. Ali, buduii da nije znao koja je Zivotinja
postavlja da ova ogranidenja ni u kom sludaju nisu proistckltt lil
i.'trl;lvc vrste bila nosilac njegove du3e, vrlo lako se
zadelo
neke viste religioznog po3tovanja, vei verovatno iz opaialrin t[ mogu-
r, ',r'rr1c tlo Stedi celu vrstu. Kasnije je sam Frejzer odbacio
se nijedna Zivotinja ne hrani pripadnicima sopstvene vrstc, lnh€ postojanje du5e'
, rr, ,';t proisticanja totemizma iz verovanja u
da bi se takvim ksenjem na5kodilo moii koja se Zelela prxtlrll
ka,la se upoznao sa opaZanjima Spensera i Gilena'
posta-
-- *t'h.t. is nothing vague or mystical about it, nothing of thll lll€l*: ,,,, ,oriolosko teoiiju, koja je prethodno iznesena' ali
1. r.trugu
physical haze which some witers love to conjure up over the humblcst hcgln=
nings of human speculation but which is utterly foreign to the simplc, scttru=
''Nl. d., str. 120.
ous, and concrete modes ofthe savage. (Totemism and Exogamy, I, slt. I I /l V[l i na drugim mestima' Videti
"l''annde sociologique, sv' I,
V'
(,,U ovome nema nidega neodredenog ili mistidnog, nideg od one nclll'irif h ,,,,,,,, rto odeljak ,,Sur 1e tot6misme", sv' V, 1901'
magle koju neki pisci vole da stvore o najskomnijim podecima lirrrlrlug
"'social Origins i Secret oJ the Totem'
razmisljanla, ali kojaje apsolutno shanajednostavnim, senzualnim i korrhref'
''' The Golden Bough,ll, str' 332'
nim nadinima Zivota divljaka.") - Prim. prev.
 (264)
je zatim i sdm doiao do zakljudka da je motiv izkoga prorsli0l
totemizam isuvi5e ,,racionalan", a da, pri tom, pretpostavlja te.
kvu socijalnu organizacrju koja je isuvi5e komplikovana da bi l3
smela nazvati primitivnom.' " Magij ska zadruLna udruZenj a sndl
su mu se dinila pre kasni plodovi nego klica totemizma. On Jl
traZio jednostavniji faktor, neko primitivno sujeverje iza svlh
formacija iz kojih bi mogao nastati totemizam. Ovaj prvobitnl
faktor na5ao je u dudnovatoj teoriji zad,eca Arunta.
Kao Sto je vei napomentto, Arunti odbacuju vezu zaCcdl
sa polnim aktom. Kada se neka Lena oseia majkom, to znadi dl
je u tom trenutku u njeno telo prodrojedan od duhova koji ncrlrr
pljivo deka na ponovno radanje na najbliZem steci5tu dLrhova I
taLena ie ga ponova roditi u oblidju deteta. Ovo dete inlr il{
totem kao i svi duhovi koji lutaju na odredenom mestu. Ova leor
rlja za(,eca ne moZe da objasni totemizam jer vei pretpostlv[l
postojanje totema. Ali ako se pode korak dalje tnazad i ako rf
prihvati da je Lenapnobitno verovala da je Zivotinja, bil.ikf,
kamen, predmet koji je u trenutku kada se prvi put osetila rrr{r
kom obuzimao njene misli stvarno prodro u nju a zatim sc nxll0
u ljudskom obliku, tada bi preko verovanja majke stvarno hlo
osnovan identitet nekog doveka sa njegovim totemom, a orlnlll
bi se mogle lako slediti sve dalje totemske zapovedi (sa izuze.
tkom egzogamije). Covek bi se odricao da jede tu Zivotirrju ill
biljku jer bi na taj nadin jeo samoga sebe. Ali ponekad hi t;
naiao pobudenim da prilikom obreda ne5to pojede od svol
totema, po5to time moZe pojadati svoju identifikaciju sa lul*
mom, koja je i bitna u totemizmu. OpaLanja V. N. R. Rivcrsrt 0
urodenicima ostrva Banks, izgleda, ukazuju na direktnu itlcttllr
fikaciju doveka sa njegovim totemom na osnow takvc lcotlll
za(eia."'
-lt unlikely that a comrrunity of savages should delibcratcly purr,gl
out the reahn" of nature into provinces, assign each province to a pirrlir'ult
band of magicians, and bid all the bands to work their magic and wctvc tlrell
spells for the common good. Totemism and Exogamy, sv. IV, str. 57. (,,Mrlu le
verovatno da bi jedna zajednica divljaka namemo iseckala prirorlrrrr prrir,
transtva u provincije, dodelila svaku provinciju odredenoj grupi vraiir i trnilh
od svih grupa da svoju magiju i svoje darolije usmere za op5te dobro.")
ltlTotemism
and Exogamy, II sv., str. 89. i IV, str. 59.
(26s)
I'trslcdnji izvor totemizma bio bi, dakle, nepoznavanjc
t,r,,,,,,ir daljeg nastavljanja vrste kod ljudi i Zivotinja od strane
,lrr l1.rl'rr; narodito nepoznavanje uloge koju igra muZjak prili-
!r,rrr ,'1t1,,,1.n a. Ovo nepoznavanje mora da je olakiano dugim
rrrr, rr;rlonr kojije umetnut izmedu akta oplodenja i rodenja de-
Ir t;r (rlr osciaja prvih poketa ploda). Totemizam, stoga, nrle
tlri,'lrl\l rnu5kog vei Zenskog duha. Zelje trudne Zene (sick./'an-
,r, rl l,rrcn su totemizma. ,,Anything indeed that struck a wo-
,tt,trt ,tt tltdl mysterious moment of her life when she Jirst knows
tt, t,,, lf to ltc a mother might easily be identffied by her wilh the
,ltrl,l rrt ltcr womb. Such maternalfancies, so natural and seem-
rrrr,/r rrr rttriversal, appear to be the root of totemism.t'ts1
t ilrrvni prigovor protiv ove treie Frejzerove teorije je isti
,rn,rl \ ('(r rraveden protiv druge, sociolo5ke. Arunta izgleda da su
,l,rl, l,,r ot|nakli od podetaka totemizma. Njihovo poricanje odin-
*tr,r. rzgleda, ne podiva na primitivnom neznanju; oni dak u
rr, l. rrrr oblustima poznaju naslede po odevoj lintji. Cini se da su
,,rl,( nrstvo Zrtvovali nekoj vrsti spekulacije, koja treba da sluZi
[,r'r l)oi itst duhovima predaka.'" Ako ovaj narod mit o bezgre-
,nr,ln zlacilr preko duha uzdtLe kao opifu teoriju za(,eca, onda
rrrrr .,t' slosl1, u odnosu na nepoznavanje uslova oplodenja, moZe
r',t' tolrlio malo zameriti koliko i starim narodima u vreme na-
,t,r t,r r lr lrriSianskih mitova.
ugadiju psiholoiku teoriju porekla totemizma postavio
I )r
1, llolirrrtianin Vileken (G. A. Wileken). Ona predstavlja spoj
rrrlr'ilil/nlu sa seobom dusa. ,,Ona Livotinja u koju, prema
',lrll('nl vcrovanju, prelazi du5a umrlog postaje kvni srodnik,
pr, rl;rl. i kao takva je slavljena." Ali verovanje u prelazak du5e
,r .'rrrrtirr.ju izgleda da je mnogo pre proisteklo iz totemizma
,r, 1',
'
,rll|nLlto.l5{'
fV s!r. 63. ,,Zaista, bilo sta Sto je Zena ugledala u tom tajan-
N 1f.,
r , lrcnutku svoga Zivota, kada onajedina saznaje daje postala majka,
',,rr
,',,, rr./( lako identifikovati sa detetom u njenoj utrobi. Takva umi5ljanja
,,r rri r r:rl,o plirodna i naizgled tako univerzalna,izglcda da su koren totemiz-
,, r ll'r itn. prev.)
.. 1 hut belief is a philosophy far from primitivc", Andrew Lang, ,Secrel
ttt, l)ttr'nt, str. 192. (,,To verovanje je filozofija dalcko od primitivne.")
'l raz.cr, Totentism and Exogamy, sv. lV, str. 45.
 (266)
(267)
J:dlu drugu teoriju_totemizma zastupaju
. ,
etnolozi, Boas iHil-Tut (Fr. B.oas, Hilf
izvrsni anrcrl I sl,,,r r ri rslu la dva suprotm shvatanja: jedno, koje polazeii od prvo-
r

foiiidr. Ona polnzl litrrrh lr,rl:rvt, smatm egzogamiju bitnim delom totemistidkog si-
opaLanja na totemistidkim indijanski;
pl;;"ira i tvrtli dt Ek nir r. ( hrgo, koje osporava ovakvu vezu i smatra sludajnom podu-

:fT"tfl"rlpj^:-:lill,ni
pig ql:kg
duh nekog pretru
sna a zarim preneo na svole
iotomsrvo. Vei
rogal. nu,,i
smtr
i &rrr,r',t ovih dveju pojava najstarijih loltura. Frejzer je odludno za-
c{rprr, thugo gledi5te u svojim kasnijim radovima.
se svele5koie sreiu prilikom poku5aja '\'t)
*".I1^yy
nja totem izma nasledi vanj., pr.n.ii
r
ob.ju I rtrttst request the reader to bear constantly in mind that
vr5ena uAushaliji ni u kom,iueu;,
r; ;;fi *;] ;;lil
,
th. trt) rtr,t'litutions of totemism and exogamy are fundamental-
f:.T:li,?. .v rqu u I
ne idu Ir ,l rttrrr'l in origin and nature though they have accidentally
dovodenja u vezrr totema ,u
d;h;ff
r

rustitnirrr rlrrr'r/ rtrul blended in many tribes" (Totemism and Exogamy,I

r
psiholo5kih teorija koju je izneo
^,?1r,*!e$ju Vurrr XII).-
^.. odludujuie
su 9.0
dve dinjenice: prva, da j. p,.lodirni frrr rl11;1111, str.
,or.nl_ t hr tlircktno opominje da se treba duvati suprotnog stava
_"]l1j^r, .t"".:stala. najra5irenija Livotinji, i, druga, da su l,r,r t/\'o|it beskrajnih teskoia i nesporazuma. Nasuprot ovome,
rotemskim,2ivotinjama opet najstarij.
;"; ;d;ilr.'lir,,, rhrr!'r rrrlori na5li su put da egzogamiju shvate kao neminovnu
o]]lom, kao ptice, zmije, gu5teri, mi5evi,
.sa svojom brzorrr
kretlj ivo5iu, letom kroz azOirf, i 1',,.l, rlrt u osnovnih totemistidkih stavova. Dirkem u svojim rado-
.i a-gi; orollnuru toj. l, rrrrr,r' rurvodi da tabu vezafi za totem mora sa sobom doneti
vaju dudenje i uZas kao da su predodrJd.". ,, duic ,rrl'r;uu tlu se Zena iz istog totema koristi za polno op5tenje.
napuSta telo. Totemska Zivotinja je "orioce
izdanak preoOraZala ijur lrrrt 1p,. ocl iste krvi kao i dovek i stoga lrrvnaveza zabranjuje (s
Zivotinju. Na ovaj,naiin Vr"t
ly I
mizam sa verovanjem u du5u in anhirmom.
pouerrlle r
".p""Jlii ll,,'1, rnt rra defloraciju i menstruacrju) seksualni odnos sa Zenom
l'1;r pripirda istom totemu't'E. Lang, koji se u ovome slaZe sa
Itrrlt'rrroril, smatra dak da tabu krvi nije morao da dejstvuje u
,rrhr{r\u nil zabranu op5tenja sa Zenama iz istog plemena.'60 Op5ti
b) i c) Poreklo egzogamije i njene veze
sa totemizmonr lrrl'rr nrllvih koji, na primeq zabranjtle sedenje u senci totemskog

Teorije totemizma iqgo sam prilidno rlrrlt;r bio bi dovoljan za oyo. E. Lang, navodi, uostalom, jo5
iscrpno, pa sc ipEl
pla.im da sam naneo Stete 1',hro porcklo egzogamije (v. dole), ostavljajuii nera5di3ieno ka-
1j1]rov9j
,p.d.r1,i;";;izbog neophtxlrrlh t, r,t' ova dva obja5njenja odnose jedno prema drugom.
skaiivanja. U odnosu na Oa5a.pitanla, u,iini** rit fr.u,,iffi
jos [ ] odnosu na vremenski redosled, veiina autora prihvata
opseirulih,"2ffiu. nirtusrle
ij:l^*'r]"_m
Jl roremskrh naroda zbog prirode kori5ienog
o egzognml, trrr',11r'rrjc da je totemizam staija institucija kojoj se kasnije
materijala iu lrr egzogamija.t''
1'r r, lr rrZi
ko_mplikovane i nep.egi-edne, ,ogr; bi;. i.cillurr.*r.
"*"tT,,,
Cili .v:
t*p_ruy. dozvoljavami da se ognoiei. na izrolenje nekoliko
'.,M;ur zamolitiditaoca da stalno ima na umu da se dve institucije
vo.
deiih linija i da ukaZem na telmeljnije pil."""j. r,,r, rr/nrir i cgzogamije fundamentalno razlikuju po poreklu i karakteru iako
problema u viie puta citiranim strllnim
,rrOf, ,,r,,f , lrr, rrirrtr ukritaju i stapaju kod mnogih plemena." - (Prim. prev.).
iasopisima. ' L'unnde sociologique, 1 898-1 904.
"

ytora prema proble.iru .grog';j., prirodno, rrile

.Stav ' 'Vidi kitiku Dirkemovih stavova kod Frej zera, T. and Ex.IV, str. 10I
n.:*tr3 o.d njegove sklonosti ovoj ili ilfiitotema. Nckl rxl
t"\),\u'rel,
etc., str. 125.
.

ovih obja5njenja totemizna. odbacuju "*J "''Npr. Frejzer, n. d., IV, str. 75: ,,The totemic clan is a totally different
Uifo liafcmtzu sa egzoglrnl.
jom, tako da se obe ove institucije ,,, r,rl oluanism from the exoganous class, and we have good grounds for
raziliy,c, rlrrrrl. rrr1l lhat it is far older." (,,Totemski klan je sasvim drugadiji socijalni orga-
--- .+r.lr.r n. d., str. 4g.
"tA,,"U"r:.O""starmo i
ll, .rlll o(l cgzogamske klase imamo dovoljno razloga da smatramo da je
',,',,'1,,r sliriji.") -
(Prim. prev.)
 (268)
--- (26e)
- ogranidenja sa
Medu teorijama koje se trude da objasne egzogarrrilrr tr,,i,,rl('nlc vezu egzogamskih seksualnih
Ll
doprinosi ;t
razumevanju moti-
visno od totemizma pomenuiemo samo nekoliko kojc r F,, r',,, l, r r r I I I I rlAmeram;"is-;
r

potide u posled-
vaju razlidite stavove autora prema problemu incesta. 11 :t,.,g, I ,1';t ;txtuor.nu
ouu;tttt"tijt' Odakle
korenom
Maklenan"'' duhovito obja5njava egzogamiju orl -. ... .i . , , .,'r r ir r zazor od incesta koji se mora smatrati
'
zazoraod
obidaja koji ukazuju na nekadainju otmicu iena. Orr Ej,.=.,, I ,' ,;:;J;".
"'J.
oouoril'o
I "bltll].'"j'
odvratnost pfema seksualnom
stavlja da je u pradavnim vremenima bio opiti obida.j rll se Fi*.=t'r l,i,/rvrl(i se na rnstinktivnu od
to jest' na dinjenicu zazora
tzima tz stranog plemena i da je postepeno postala nctlor Hrl'',, ,lr rf t( (lrl krvnim t'oOnlt-i*' ovo-
da incest uprkos
na Zenidba sa Zenom iz sopstvenog plemena po5to jc bilrr il.''' ; ; .;,;; ;ljuinn trt*wa pokazull
pquuu Eak i u naiem danaSnjem
bidajena.163 Motiv za ovaklu naviku egzogamije tralio ic rtdl u,=',,, ,,'i,,,, uupst. n,1t "ittu
ugtlJu na sludajeve gde je
nedostatku Zena kod onih primitivnih plemena gde jc lxrr di'=i: rr r l.rrrlrt istorijst. f*1li1t9 lica'
tbaveza nekih privilegovanih
obidaj ubijanja veiine Zenske dece jo5 pri rodenju. Ovdc ' ' 'L ,,r, l,r'iik bio enlazazotaod- incesta'
i,,i.,
mo nameru da traZimo dokaze koji bi potvrdili tadnost txlr t g,,,t,,g obja3nj Je,stglnark''-nay-o"
kakve pretpostavlja Maklenan. Daleko vi5e nas interesu jc ,1, ," lr',,;in orouu lioje
zive zajedno od,detinjstva postolt
pa poSto su ove osobe po
ment, koji je ipak ostao nerasvetljen i pored autorovih pr *,,,,,, '., ,,,fur,rtnost od poinog odnoia'
stavki, zaito su se muiki dlanovi plemena trudili dl ufiil i,,'",,',, ,'''',i'rlooni.i,
ffi;?d;
i luttonl-u sreie se prirodni
medu bliZimsrod-
nepristupadnim vei i onako mali broj Zena sopstvene krvi r rtg i:,*i , (xlvratnort, p"t"u'foino* 9dn9su odvratnostt u
din kako je ovde potpuno izostavljen problem incesta.r,'', rli' Mada osporava nagonski karakter -ove
!rr,r Elis ipak
Nasuprot ovome, i odigledno sa vi3e prava, drugi istlnll= =' ,,1rrrr \tttrllt'
s in the'ity,:f"t"gi1 ol Sex,,Hejvelok
i kaze: "Normalno izostajanje
vadi shvataju egzogamiju kao institucij u za zaltitl od inccstn,rtr ..,"J,'u','' ,,'-.*,ini irto ili o
,u "oi;*j;"j;
pu"nitt'ttuOa se radi o b1a9i i sestrama
Ako se postepeno obuhvate sve veie komplikacije australijshlh 1,,'1,rr, trrgotl& detinjstva spada u
Zive od
Zenidbenih ogranidenja, tada je nemoguino postupiti drugadiie rrr,pt ,1. i rrrl.;nnl i deracimaioji
'uitO"o Slo u ovakvim situaci-
i r ,t,r l('lr.iltivnu pojaw ft":"
ttgg,u
se sloZiti sa stavovima Morgana, Frejzera, Hovita, Baltlviue ""'t":t nagon za paren1em
Spenserz'66, koji smatraju da ove mere nose u sebi make hotiltrifrrg ; , ;; nJoo'tu1u pieduslovi koj i bude
;;;il..;; navika je
namere (,deliberate design" po Frejzeru), kojima se htelo postiii rrrrtr
'
I r r.ctlu osoba koje
"atu'i-"'ida'
;;;jt*"
odrasle od detinjstva
sluha i dodira' usmerila ih na
u demu se stvarno i uspelo. ,,In no other way does it seeni possihk fit ,, ;;,;'i,,';;; ;urn.
erplain in all its details a system at once so complex and so reguhrt: "tu' ',,'r, \(' nrirne nattono'ii
i opustoSila snagu koja prouzrokule
Interesantno je istaii da su prua ogranidenja seksualnc skr- l, r t'i LudraZaj neophodan za nastajanje polne tumescencue'
bode, stvorena uvodenjem Zenidbenih klasa, pogodila mladu gcrrr rJ* daVestlmark ovu urodenu
irei.a;i;c utio
odvrat-
sa kojima se delilo de-
raciju, dakle, incest izmedu braie i sestara i sinova sa majkom, tlok i,,,,r t)r'cnla polnom J;;;9.ttPT3
predstavnikom biolo-
je incest izmedu ierke i oca zabranjentek kasnijim odredbarna. | !rr vo istovremeno ttnu* ptiftofo5kim
t'rl
Stetan po vrstu' Ovakav bio-
.l rlr cinienica - to:esi,^Oall'incest
162
P rimit ive Marr iage, 1865.
instinkt u manlttstacijama i5ao bi tako
*oji* piifiofoJttit
I, r',1, r vr-
'ot,,Improper because it was unusual." kfinift ttoOnika Stetnih po produZenje
'o Prazer, n. d., IV, str. 73 do 92. 'l,rlr'ko cla bi, umesto nevine zivotne saputntke
ro5Up.
prvo poglavlje. .r, l)(lgadao u ovom pogledu sasvim
r..z'o tucu olnjiSte. sebi ne mogu da dozvolim
za istu liiio
,IV, str. 105.
'uoMorgan, Ancient Society, 1877, Frejzer, Tbtemism arul Exogamy, sv. r
i zala-
fPoreklo i razvitak moralnih pojmova'Il' Brak 1 909 lsto tako
.167Frejzer,
n. d., str. 106. (,,Ni na jedan drugi nadin ne izgleda moguirrr
poznatih prigovora'
objasniti u svim detaljima sistem kojijc istowemeno tako sloien i tako pravilan.,,) r',rrlo auforovo protiv njemu
 (270) (211)
da ne navedem izvanrednu kitiku koju Frejzer vrlo rano primetili kakvim opasnostima preti
suprotstll rurrr)cli
Vestermarkovim tvrdenjima. Frejzer rrrrut u neshvatljivim 'riir,u
p,,!,,!, rr;rnur rodoskvrna veza i da su stoga svesno uspostavili
dn
seksualno uzbudenje uop5te ne urmeruuu protiv
odnosa sa I : al,r'1 1 1 1 1 rr rccsta. Prigovori protiv ovakvih poku5aj a obj a5nj enj a
novima Sire porodice, dok je zazor od incesta, biti starija od
koji treba rlo ;u 1,, .lrro jrri.'7(' Ne samo Sto zabrana incesta mora
sam.o izdanak tog otpora, i danas tako je o dejstw
nadmoino razrastao. -=rr,,,r,,tvr. preko koga dovek mogao steii iskustvo
dublje dopiru ostale Frejzerove primedbe, koje
navodim u r,,,1,, ,1, r r rc veze na osobine rase, vei i stoga Sto Stetne posledice
skraienom obliku jer se u su5tini slaZu sa rnojirn i,,,1,, ,1, r rr0 veze jo5 ni danas nisu sasvim sigumo utvrdene, a
argumenti
iznesenim u odeljku o tabuu.
!,rrl r r rr,'t'l(ir se vrlo te5ko mogu dokazati. Dalje, sve ono Sto zna-
,,Ne moZe se lako shvatiti za5to bi jednom duboko ukorg +r,,, ,, ,l:rrr:rin jim divljacimaukazuje da je vrlo neverovatno da su
njenom ljudskom instinktu bilo potrebno ojadanle putem lr vei bile okupirane za-
ncko! ,,,, rrlrlrovih najudaljenijih predaka
zakona. Nema zakona koji bi ljudimu nur.d,uuo
ir;fi
i il;'in
im zabranjivao da stavljaju_ruke u vatru. Ljudi j.Oi, pijr,',frti
Elrr,rrr otl itete koju bi moglo imati njihovo potomstvo. Zvudi
I E',1,,\ r, sn)o3no kada se ovim ljudskim biiima, koja Zive bez ika-
ruke dalje.od vatre, instinktivno, iz straia oO prirodnin',, t, higijenski i eugenidni motivi
rlr grrt'tlrrbedenja, Zele da pripiSu
ni
zakonskih
\gn1 koje bi navukti ksenjem 2;k;; t,,;r ;t tlvrr da se uzimaju u obzir u na5oj danainjoj kulturi."'
zabranluje ljudima samo ono Sto bi mogli""ih;"t;;;.
da udi"ne pod pri. Nrr;zad, mora se priznati da iz praktidno higijenskih moti-
tiskom svojih nagona. Ono ito_ sama priroja zabranjtjeif.rZif ,,r l,r,rrslckla zabrana rodoskvrnavljenja, kao veze koja slabi
u.
va to ne mora da zabranjuje ikaLnjavazakon.
Stoga roi*o niri. ,,r*rr. ru;ilcda sasvim neodmerena da bi objasnila duboku odvrat-
Zemo pretpostaviti da su prestupi, koji su zakonom
zabranicni, lrrr,r l'11;,, nase drustvo gaji prema incesfu. Kao sto sam izneo na
prestupi koje bi mnogi ljudi radb podinili
iz prirodne sttorl,sti, ,lrrrl'rrln mestu'7', dini se da je ovaj zazor od incesta kod da-
Da ne postoji ovakva sklonost, ne 6i dolazilo
io ovakvih prcstrr. ,r,r ,rr;rlr yrrirnitivnih naroda Zivlji i jadi nego kod civilizovanih.
pa, a ako_se ovakvi prestupi ne dine, za5to
ih onda treba zabrn. lrrlio se moglo odekivali da za poreklo zazota od incesta
njivati? Umesto Sto se iz zikonske zabraneincesta ,,r',lr nir raspolagarlu izbor izmedu sociolo3kih, biolo5kih i psi-
zakljudu.jc tla
postoji prirodna odvratnost prema
ry'emu, trebalo Ur, Auf.l.,-frre lr,rl,r';liilr rnoguinosti obja5njenja, pri demu bi moZda psiholo5ke
iz.vuci zakljudak da neki.prirodan instinkt goni
na inr.rt i ,tii rrr,trvt' Irebalo smatrati predstavnicima biolo5kih sila, na kaju
potiskuje ovaj nagon kao i drug"e prirodne
il: :1*
ovo.tma svog osnova u uvidu civilizovanog eoveka
nug,,,,r, r',rr;r., ivirrrja mora se prihvatiti Frejzerova rezignitana konstata-
da zad"ovo- , r1,r Mi rre poznajemo poreklo zazota od incesta i dak ne znamo
ljenje ovih prirodnih nagona donosi Stete dir5wu..,'* p,l, lrcba da ga traLimo. Nijedno do sada izneto re5enje zago-
Ovoj dragocenoj argumentaciji Frejzerovoj mogu jo5
, ..
da iskustva psrhoanalize ukazuju na popunu
dotkrt! rri tlr' n0 izgleda nam zadovoljavajuie.'"
nemogucnost prihvn
tanja urodene odvratnosti prema inceitn'om ""tJtr Durkheim, La Prohibition de I'Inceste (L'ann6e Sociologique, I,
odnosulona, naproriv, l','r{r /).
udi da su prvi seksualni podsticaji mladih ljudi po
praviiu inccstrr ''i. Darvin misli o divljacima: ,,They are not likely to reflect on dis-
ome prirode i da ovakvi poqsluti podsticaji kao i rrrr .r,ils to their progeny." (Nije verovatno da ie razmiiljati o udaljenim opas-
nagonska sn,,gu
kasnijih-neuroza igraju ulogu koja se sigumo
ne precenjuje.
,',',lrrr po njihovo potomstvo.)
Mgra se, dakle, odbaciti shvatary'e da je zazor od '''lJp. prvi odeljak.
. inccstrr
",,Thus the ultimate origin of exogamy and with it the law of incest -
urodeni instinkt. Ni5ta bolje ne prolaze ni druga
tumadenja zir ! ! ! { cxogamy was devised to prevent incestremains a problem nearly as dark

brane incesta, sa brojnim piistuli.a*u, a koja ,.,!er'." Totemism and Exogamy, I, str. 165. (,,Stoga krajnje poreklo
siratraju da sir pri -
---rFw-. d.,,tr. g7. , , ..,,rlrrnrijo a tako i zakon incesta po5to je egzogamija stvorena da spredi
i', ( st ostaje problem nerazjainjen kao i nekad.")
 (273\
(272)
tumadenju--egzogamrje'
Ali
Moram pomenuti jo5 jedan pokuiaj obja5njenja I I ;trtg''i se prikljudio ovom
teorilu' koja
zazora od incesta koji je sasvim drugadije vrste od svih r, ,r r.r,,t kniizi zasrupl"'i i*;t
(Dirkemovu)
do
-
po*rtoi*it p?oi'ittto* iz totemskih pravi-
rE'"r!,rrrrIII \rnatra
iznetih. Ovaj bi se mogao okarakterisati kao istorijski. oba ova shvatanla] u prvom
Ovaj poku5aj oslanja se na hipotezu C. Darvina o f6 'rr1r l,r[o .tcdnostavno spojiii bi bila
sl11t,r1rr r'1'u ogttmija
je po'tujufu pre totemizma' u drugom
nom socijalnom stanju doveka. Darvin je na osnovu nadinl
rlrr ;t lotctnizma'r76
vota vi5ih majmuna do5ao do zakljudka da je i dovek Frr.l,
Ziveo u manjim doporima u okviru kojih je ljubomora na.j
jeg i najjadeg muZjaka spredavala promiskuitet. ,,U stvari, ntt
3
novu onoga Sto znamo o ljubomori svih sisara, od kojih su
gi snabdeveni posebnim oruZjem za borbu sa suparnicimn, baca psihoanalitidko is-
moZemo zakljuditi da je op5te me5anje polova u prirodi i
l,'tlirri svetao zrakkrozolu tamu
redno malo verovatno... Ako se stoga dovoljno daleko vrati t""" 'i,,,,u slidnosti sa stavom
deteta prema zivotinji ima-mnogo.
unatrag tokom vremenske struje i procenimo socijalne jos ne pokazuje trago-
prrnrrr\ rrog coveka.p"*u
Ziuoiinii' Dete
dovekove, onakve kakve su danas, najverovatnijije zakljuduk civilizovanog coveka
je dovek prvobitno Ziveo u malim zajednicama, svaki rrrr(ltneno*' *o1u ioittCt oO*tfog'
,
' "r( p"''JOu osi*m linuo; razgtantdava od sve-
sa jednom Zenom ili, ako je bio dovoljno moian, sa viSe ko.jo rl,r .r rrtll strpstvenu
ljubomorno branio od svih ostalih mu5karaca. Ili on nije \,,tr't oftheTotem'slt' ll4' 143'
on the lines of Mr'
biti socrjalna Zivotinja, pa ipak je sam mogao Ziveti sa vi5e lenl ..ll ir be g'unrtO tf'ut t*og;mi e*isttd in practice'
before trtt iitttitiiift itnt to'tttt practice a sacred sanclton'
\ tlrcory,
kao gorila;jer svi se urodenici slaZu u tome da se u doporu moll II
' $ rt il:il;i;;i"i,,r' yil.t* that olthe jealous
,,r' ,r r' r\ rclaiirclv
videti samo jedan odrastao muZjak. Kada mladi muZjak narlrrtttl "',
,r, N(, rrlllc5 to touch trtt'ftttrti it my camp" with expulsion of adoles-
would be'No mar-
tada nastaje borba o prevlast i jadi se, kada je drugog ubio ill ', r,r'r,n\ lrr clflux "f titt
*ti't"ft' fec6ming'habitual such as
g.rp.;'f.i.*'f.rit.,. to.uigtoup, receive names
oterao, nameie za vodu grupe (dr SevidZ u Boston Journul qf ,r,rr,, u,il'i'
,, the local within
I rnrr', ('r.ws, opossums, $;t*it-'
;;; ioit uito*tt 'No maniage
Natur. Hist., V 1845. do 1847). Mladi muZjaci koji izbadeni na ;;:;ili;'p;to "ry'113i;
r', r,'r: r g*rup of animar ?Jl;li$'ltJilf,l
ovaj nadin lutaju okolo, ako nqzad uspeju da nadu Zenku, they would become so as s oi
' $crc not exogamous
'r,'rr,r.tlrrrrs vcgetable' and other names
spredavaie isuvi5e blisko parenje u okviru dlanovajedne te isto ,r,'l *.,c denelopei"jli:iffi;ffi;l' tq)'
porodice."rt* rir,rll l,re itl Secret of the lbtem's.tr'
groups." , ' teortle
pt postavkama
Atkinson izgleda da je pwi otkio da su odnosi ove Darvi. r \1", l)rihvatirno au 1t tg'"i{tirt pt""j^ft : lltl::i
praksi dala sveru sanKcuu'
,, t r;rrr ina, pre no Slo t, i;;.;;k;
verovinja,ovoj
liubomornog gospo-
pravilo
nove prahorde praktidki morali da sprovode egzogamiju mladih
,,,, z.rtlrrtak bi bio relativn"olil: P*;
prakiieno
u lono* - u poodrasli
mu5karaca. Svaki od ovih isteranih mogao je da osnuje slidnu ,r'r,r l,il. bi: Nijedan t't'k';t sme di'ati zene
To'm ie usvoiilo glasilo
bi
n3."1r9 koje
hordu, u kojoj je, zahvaljujuii ljubomori vode,vaLila ista zabru- rrr.r r tri sc isrerivali. T"kfi ";;;; """
z..ti'i::',*l:#if.*1i:ff5;nil1
na polnog odnosa, i tokom vremena iz ovakvog odnosa proi- ', ^' ik,rkvi brakovi u'"i;il'ilijSljuke t pll]ll^::'9,"k.
i ,,,, *i,,'t* ernui, Vrane, oposumi' r.'". ri". "z."l,i
stekloje sada kao zakonpoznato pravilo: nikakvi seksualni otl- ,, ,,ltiru lokalne grupe iitog Zivotinjskog rmcna;
sU
titt tg'ogutnske' one ic to posta-
nosi sa dlanovima istog ognji5ta. Posle uvodenja totemizma prl- llrl.nr." Ali. ukoliko ilH"l# ilq" ni'"u
bilinih i drugih imcna
ii'JiititTivorinjskih'
vilo se preformiralo u drugadiji oblik: nikakvi seksualni odnosi ,, ,,,r) sc totemski
'n"ou'-itluuui
unutar totema.
IIliii:i:itXfffi "rJtooromprobremu:l?,t!t::i,::^::i::Jili,Xlt:":H'3'
po kome bi egzogamtla
pottc
t .,,,u Ja'ie odbaiio stav
"'fh, Origin oJ Man (Poreklo ioveka),sv. II, pogl. 20, str. 603 4. ,,,1,iicg totemskog) tabua'
 (274)
(27s)
ga osta log Zivotin i sko s.
D ete b ezdvoumlj enj a priznaj
e i,iv otl ,i trr,, ,l litcrature, iz tega ne bi trebalo zakljuditi da bi se naia

**:i::,: : i:l i.ydl"".ry

rnnogo srodnije sa
p o.znav aniu svoj ih p
Zluotinlam;;g;;ft#;
otreb a o o r r
=lrr,
i, i,l, rr;:r rropite mogla osloniti samo na usamljena opaZanja. Na-
3leia
zagonetnim odraslima. rE-:i il il,r lrlirner, autora koji se sa puno razumevanja bavio neu-

U ovom izvanrednom slaganju izmedu ;r,=arr;r rlt'r:jc dobi - M. Vulfa (Odesa).U vezi sa istorijom bo-
deteta i Zivtrtl iF=ri t' 'ln(11l devetogodi5njeg dedaka on iznosi da se ovaj vei od
l":T* ::3,.*
pla*i odredene i:gly,l,.,
g,t"j. n. t" l#nada p o d i rj e
=:',,1, 11l1r1ls godine pla3io pasa. ,,Kada bi na ulici spazio psa,
s.e vrste Zivotinj"
da. svih jedinki re vrste. Javlja
ru;;d;ffi;"rTl
"s,ika
r

ytel r,, lrr r vikao: ,Dragi psu, nemoj me odneti, biiu dobar'. Pod
se ki";;k; zot h, rr ,Lrlr;u';rodrazumevao je: 'viSe neiu svirati violinu'(onani-
j e d n o g o d n aj i e
i h p,', o * u rl e,. n' il r:i r;
S i
ri r

u" "
i' ::" :',1i,'^:;t { I

:::::
pogada Zivorinje
"yl::i':? "9-T i, : v' "s "
je der'e
u
y ffi "
il' i'" u,r, po p n rv r
=ait
l',rr rutor rezimira kasnije: ,,Njegova fobija od pasa je u
;;";;;;"i.;r,i,r,i"rlill
r
za koje
=r'ir n:r l)sa prenesen strah od oca, jer se dedakova neobidna
t
ilJ:ll::":"l::Y'l ;
Zivotinjom. : I;j:Zi""rf":.'1":.
".; ;;3 ;il;;;,
sa po j c,r i !.1'ri,r I'su, biiu dobar - to jest neiu masturbirati - odnosi u
Izbor iimedu ;;;""d#': =ir,rr nr oca koji je zabranio masturbaciju." U jednoj notici pi-
ntie.veriki. to ,u rion;t, p,i, nl
3jj:-]5:1*l-T,1',loJi'u
rede ptice, upadIiivo cesro
siinrye zi"o,inL."r,uo'rd;tJ'i'i;lifi =,r, ,l,rrl:rjc ono Sto se potpuno podudara sa mojim iskustvima a
i:rrrr 11'111g11s svedodi o velikom broju ovakvih iskustava: ,,Ova-
l?,.**'l:tin1;, koje su deteiu;;;;il;;te samo nrorJ ti, lrrlrrje (fobije od konja, pasa, madki, koko5iju i ostalih do-
slikovnica ili b;jki, oortu;"
ffi o.Jrrir.""r: ffi,iffi;
."1, r"ilu,;"'rl'd'e 'en
rlr zivotinja) verujem, u dedjoj dobi bar su toliko proiirene
:lilll T:;: l."nu:11. f.d 6 uspeva trn !r,lrl,rr r ltuvor nocturnzs i skoro se uvek analizom razotkrivaju
:ll'f trag,kojim
nr.srg r."uiiri
J.
oblekla srraha. Tako dugujem ir,'oi""'!jrl,li.T
K. Abiahamu
!,r,' prr'rncStanje straha od roditelja na Zivotinje. Ne bih mogao
zahvalnost rl tr rrlirrr da li toliko raiirena fobija od mi5eva i pacova ima isti
saopstenje o jednom sruda]u
samo objasnilo iziavom'da ga
u k"r.J;l;;r*: ,l*r, 'l,r
rrr, lr.rruzltm."
boje ; ilr; ".'i.rrir!
osinog tr,upl prvoj svesci Godiinjaka za psihoanalilitka i psihopato-
tJ
p"dr.!q,..r ra tigrajod koga se, pr.ru ,u..u-Sto je dulo,
balo plaSiti. tre= l,',,1,,r t,sltuiivanja izneo sam u dlanku pod naslovom ,,Analiza
Zoofobiie dece io5 nisu postale l,rl'r1t' pctogodi5njeg dedaka" podatke koje mi je stavio na ras-
predmet paZljivijeg lnnli=
trckog istraZivanja iakl to zastuZulu ;"'l,r1,rrn jc otac malog pacijenta. Radilo se o strahu od konja, 3to
u rr!".,t_ u.penu. Tcikrdc
analize sa decom u tako neZno"; lr rrirlo za posledicu da se dedak opirao da izidenaulicu. On se
motiv ovog propusta. Stoga se -.rJ;-;;;;vatno da su t,l,r',ro tla bi konj mogao da ude u sobu i da ga ujede. Ispostavilo
n. ,oZ."t
r.airi iu ,. pozna.jc 'ile
op. ., ,lrr jc ovo trebalo da bude kaznaza njegow Zelju po kojoj se
Sti smisao ovih oboljenia.,jahdno;;;ilJ ouul n. bi sre,rr
smatrati i edins fvenim. fu L'ntu slutilo da padne (umre). Po5to je dete ubedivanjem poste-
i ir.t"rit" rr'rur*?"iu r usmeren
blle sy nlstu.n arne anatizi ituto
i r r r rs 1,, rr,r oslobodeno straha od oca, ispostavilo se da se ono borilo
n:; ?ly",i:1.
rsprlrvaiu. U svim sluiajevima radilo se j;;;
oOut. svoju rrrjrrrr
l,rirllv le[je diji je sadrZaj bio nestanak (odlazak, smrt) oca. On
je u osnovi bio od oca.;k.;;lril;;;;;#lldeiaci. re isrom: strlrh l{ ()sccilo oca, kako je isuvi5e jasno pokazao, kao konkurenta u
"
ovaj bio pomeren na iivotir1tt. san,o r(, ,rrlnr)Sr"l na naklonost majke, na koju su bile usmerene njegove u
Svako ko ima iskustva u psihoanalizi r,rrrrrrirn slutnjama zadete seksualne Zelje. Dedak se, dakle, nala-
sigurno je video ovn ir. u onom tipidnom odnosu mu3kardiia prema roditeljima koji
:g!," ,,,;;i,;i'rpi[',.,,
i o njima
Il:.,'l:,:,:.
pozvatt samo na mali broj
iscrpnih
ovo ,,,oH,,
ilu.
puOtilracNa. To je sirnrrr Wulff, ,,Prilozi infantilnom seksualitetu", Centralni list za psiho-
.,'t,tlr:rr, 1912, II, str. 1, str. l5 i sl.
 (216)
nazivamo ,,Edipovim kompleksom" a koji smatramo jezgrov-
nim kompleksom neuroza uopite. Ono novo Sto saznajemo iz
analize,,maloga Hansa" jeste za totemizam zna(ajna dinjenica
da dete u takvim uslovima deo svojih oseianja prenosi sa oca nl
Zivotinju.
Analizom se dokazuje kako sadrZajno znadajni tako i slLr-
dajni asocijativni putevi kojim se odvrjaju ova pomeranja. Njonr
se mogu odgonetnuti i motivi svih pomeranj a. MrLnja nastala Lr
suparnidkoj ulozi prema majci nrje mogla da se nesmetano
razvije u du5evnom Zivotu dedaka, on je morao da se bori sir
stalnom neZno5iu i divljenjem prema istoj osobi, dete se nalazi
u dvosmislenom ambiyalentnom oseiajnom stavu prema ocu
i postiZe olak5anje u ovom ambivalentnom konfliktu ako prc-
nese svoja neprijateljska i strailjiva oseianja na neki objekt koji
zamcnjuje oca. Pomeranje svakako ne moZe otkloniti konflikt
tako da dovede do jasnog razdvajanja neZnih od neprijateljskih
oseianja konflikt se upravo nastavlja na prenesenom objektLr,
ambivalenca obuhvata ovaj objekt zamene. Odigledno je da mali
Hans prema konjima ne gaji samo strah vei i po5tovanje i intc-
resovanje. Kada se njegov strah sti5ao, on se sam identifikovao
sa Zivotinjom od koje se plaii, paje skakao kao konj, pri denru
je ujedao oca.''8 U drugom stadijumu popuitanja fobije on vrkr
lako identifikuje roditelje sa drugim velikim Zivotinjama.'"
Skoro se ne sme izgovoriti utisak da se u ovim dedjirl
fobijama od Zivotinja vraiaju izvesne cfte totemizma u njego-
vim negativnim odrazima. Medutim, Ferencrju (S. Ferenczi)
dugujemo retko lep opis jednog sludaja koji se moZe oznadili
jedino kao pozitivan totemizam kod deteta.''u Kod malog
Arpada, o kome pi5e Ferenci, totemistidko interesovanje svaka-
ko ne nastaje direktno vezano za Edipov kompleks, vei na temc-
lju narcistidke podloge ovog kompleksa - strahu od kastracijc.
Ali ko paZljivo razmolri istoriju malog Hansa u njoj ie naii
mnoitvo dokaza za Io kako se prema ocu gaji divljenje zbog
ttNl., (Sabrana dela, sv. Vll).
rteFantazije
o Zirafi.
't"S. Ferenczi, ,,Mali deiak pelao", Medunuruttlni iusopis za lekarsl'tt
psihoanalizu,1913, I, str. 3.
(211)
poscdovanja velikih genitahja, ali se on smatra i pretnjom nad-
r iicnom nad sopstvene genitalije. U Edipovom kao i u kastraci-
,'rurm kompleksu otac igra isfu ulogu protivnika stra5ljivih in-
I r nt i lnih seksualnih interesovanj a. Kastracij a i oslepljivanje kao
:
./rnrena za isti dinje kazna koja preti sa odeve strane.'''
Kada je mali Arpad imao dve i po godine, za vreme letnjeg
,xlnrora na selu poku5ao je da se pomokri u koko5amik, pn demu
lrr jc jedna koko5 kljunula za:ud ili se ustremila na njegov ud. Ka-
,l.r se godinu dana kasnije vratio na isto mesto. postao je i sam
Lolioi. on se sada interesovao sarno za kokoiamik i za sve 3ta se
l;rnro deiavalo, dok je ljudski govor zamenio kokodakanjem i kre-
',llnjcm. U vreme ispitivarla (u dedakovoj petoj godini) ponovo je
,'ovorio, ali njegov rednik se iskljudivo bavio koko5ima i drugom
zivinom. Nrje se igrao nekom drugom igradkom, pevao je samo one
j)csrre u kojima se pominjala perad. Njegovo ponaSanje prema
totcnrskoj Zivotinji bilo je izrazito ambivalentno preterana rtrLnja
r liLrbav. Najradrja igra mu je bila klanje kokoii. ,,Klanje pernate
rivine za njega je uop5te bio praznik. Bio je u stanju da satima
rrzbudeno igra oko zaklane koko5i." Ali potom bi liubio i milovao
zll<lanu Zivotinju, distio i mazio koko5 koju je sam zlostavljao.
Mali Arpad se sam postarao za to da ne ostane skiven
vnisao njegovih postupaka. On je povremeno prevodio svoje
zclie sa totemistidkog nadina izraLavanjana svakodnevni rednik.
.,Moj otac je petao", rekao je jednom. ,,Ja sam sada mali, sada
srrrn pile. Kada porastem, biiu kokoS. Kada jo3 vi5e porastem,
lricu petao." Drugom prilikom je iznenadazaLeleo da jede ,,maj-
l, u u SoSU" (po analogiji pileta u sosu). On je bio Stedar u ka-stra-
cionim pretnjama upuienim drugima koje je sAm upoznao i
u bog onanistidkih manipulacija sopstvenim udom.
Izvor njegovog interesovanja za dogadaje u Zivinarniku je,
lrrcnra Ferenciju, nesumnjiv: ,,Zivi seksualni odnos izmedu pe-
tla i kokoiiju, polaganje jaja i leZenje piliia" zadovoljavali su
njcgovo ljubopitstvo koje se upravo odnosilo na ljudske poro-
,lidne odnose. Prema uzoru Zivota kokoiaka oformio je i objek-
kastracije oslepljenjem koja sc srcie r u mitu o Edipu, vide-
tr rzvcitaje ^rn.nr
Rajtera, Ferencija, Ranka i Edera u Mcdunurodnom iasopisu za
--o()
l,'kursku psihoanalizu,1913, sv. I, br. 2.
 (278)
te svojih ielja tako da je jednom rekao susetki'. ,,Ja (u uzeti vnt
za Lenu i vaSu sestru i tri moje neiake i kuvaricu, ne, umcsto
kuvarice radije majku". .
Kasnije iemo upotpuniti zakljudke ovog opaZanja; sada ,je
potrebno samo podruii dva momenta koji predstavljaju dragoccno
slidnosti sa totemizmom: potpunu identifikaciju sa totemskom
Zivotinjom;'8' ambivalenhri oseiajni stav u odnosu na nju. Prcrne
ovom opaZanju smatramo opravdanim da u obrascu tolemizma- re
odraslog doveka stavimo oca na mesto totemske Zivotinje. lirda
primeiujemo da time nismo nadinili nikakav novi ili narodito smell
korak. Primitiwi narodi i sami, onde gde je jo5 totemistidki siston
na snazi, smatraju totem svojim praocem i pretkom. Mi smo sarug
zapisali izjave ovih naroda sa kojima etnolozi nisu ziali ita th
otpodnu i stoga su ih rado gurali u pozadinu. Nasuprot tome, psi.
hoanaliza nas podstide da ishaZimo upravo ovo podrudje i da z€
nj ega veZemo poku5aj e obj a5nj enj a totemizma. I 83
Prvi rezultat na5e zamene je vrlo zanimljiv. Ako je totcrn.
ska Zivotinja otac, tada se obe glavne zapovedi totemizma - tlva
pravila tabua koja dine njegovojezgro: da se ne ubija totem i dA
se seksualno ne op5ti sa Zenom koja pripada istom totemu =
su3tinski stapaju sa Edipovim prestupom, koji je ubio ocn I
oZenio se majkom, i sa obema praieljamadeteta dije nedovoljno
potiskivanje ili ponovno javljanje moLda predstavljaju jezgro
svih psihoneuroza. Ako je ovo izjednatavanle ne5to vi5e ncgo
varljiva igra sludaja, onda bi nam ono moralo dozvoliti da osvo.
tlimo nastajanje totemizma u pradavnim vremenima. Drugim
redima, moralo bi nam uspeti da udinimo verovatnim da je tttte,
mistidki sistem proistekao iz uslova Edipovog kompleksa kro I
fobija od Livotinja ,,maloga Hansa" i perverzije ,,maloga
Arpada". Sledeii ovu moguinost, na narednim stranicama pnl.
udiiemo osobenosti totemistidkog sistema ili, kako bismo mogli
reii, totemske religije o kojoj dosad jedva da je bilo i pomcnn,
toio.ije po Frejzeru data sustina totemizma: ,,Totemism is an irlcn.
tification of a man with his totem". Totemism and Exogamy, sv. IV, str. 5.
'&O. Ranku dugujem izveitaj jednog sludaja fobije od pasa kotl rn
teligenhog rnladog doveka d1e objainjenje kakoje doiao do ove smetnjc rrpu.
-"'u
dljivo podseia na ranije pomenutu totemsku teoriju Arunta. On je verovao rht ;e
saznao od oca da se njegova majka za vreme trudnoie s njim preplaiila od pse
(21e)
4
Godine 1894. preminuli V R. Smit (W. Roberlson Smith),
lrzri'lq filolog, kitidar Svetoga pisma i arheolog, kako svestran tako
r pronicljiv i slobodouman duh, imeo je u svome delu o religiji Semi-
t,r"'. objavljenom 1889, pretpostavku daje neobidni obred, takozvani
trttr'nt,\ki obred, od samog podetka predstavljao bitan sastarmi deo
tolt'mistidkog sistema. Kao potkepljenje ove preQostavke tada muje
l,ro rra raspolaganju samo jedan jedini opis ovog obred4 poreklom iz
V vtrl<a na5e ere, ali on je uspeo da analizom su5tine htve ovih obre-
,l,r liod starih Semita ow pretpostavku uzdigne na visok stepen
r t'r t rvatnoi€. Po5to Zrtva pretpostavlja postojanje jednog boZanskog
lr, rr, posredi je zakljudak koji se, polazeii od jedne vi5e faze reli-
t,r()/nog rituala, odnosi na njegow najn]d]ufant, na totemizam.
Poku5aiu da iz izvrsne knjige Robertsona Smita izdvojim
rr niric interesovanje odludujuie redenice o poreklu i zna(aju
,,lrrt:da Zrtvovanja izostavljajuii ove, desto privladne detalje, sa
,lrrslcclnim zapostavljanjem kasnijeg razvitka. Sasvim je isklju-
i cno da se u ovakvom izvoru ditaocu prenese ne5to od lucidnosti
rlr rrlrcdljivostiizlaganjakoji se sreiu u originalu.
Robeftson Smit navodi da je Lftva na oltaru bila bitni deo
rrtuirla stare religije. Ona igra istu ulogu u svima religijama tako
i
rl;r rr jcno poreklo mora biti op5te vezano za tzroke koji su
',r rrtluimali isti delujuii uzrok.
Zwa - sveta radnj a c a t exo ch(sacrifi cium, i e ronr$ ia
1rr
vobitno je
znadrla neSto drugo no 3to se kasnije podrazumevalo
,;rrrtlovim:prilaganje boZanstvu :uznakpomirenja ili dabi se ono
,',hrbrovoljilo (profana upotreba redi nastala je od sekundamog
inlrc'cnja samoodricanja). Zrwaje prvobitno bila niSta drugo do
rtt u()t oJ social fellowship between the deity and his worship-
/,r'l:\"', akt drugarstva, zbhLenjavernika sa njihovim bogom.
Na Zrtrm su prino5ena jela i pica; isto ono dime se hranio -
rrrcso, Zitarice, voie, vino i ulje dovekje prinosio na Zrtvu i svo-
rrr,' bogu. Samo u odnosu na Zrtvovano meso postojala su ograni-
,, rrjl i odstupanja. Od Zrtvovane Zivotinje jeo je bog zajedno sa
*\r/. Rob.rtron Smith, Ifte Religion of the Semites, drugo izdanje,
l,'rrrlon 1907.
 (280)
svojim vemicima, Zffvovane biljke prepu5tane su samo njemu,
Biljne Zrtve vode poreklo od prino5enja prvenaca od svih plodova
i odgovaraju danku koji se plaiao gospodaru zemlji5ta i drZave.
Ali Zrtvovanje Zivotinja starije je od zemljoradnje.
Izvesno je, na osnovu ostataka u govoru, da se prven.
stveno odredeni deo Zrtve namenjen bogu smatrao njegovom
stvarnom hranom. Sa progresivnom dematerij alizacljom boZan.
skog bica, postalaje ova predstava neprilidna; ova se izbegavala
na taj nadin Sto se boZanstvu namenjivao samo tedni deo obeda,
Kasnije je upotreba vatre, koja je meso Zrtve na oltaru raznosila
u obliku dima, slidno onome kako se priprema i ljudska hrana,
omoguiila nadin prikladniji boZanskom biiu. Prvobitno je krv
Zrtvovane Zivotinje bila materija tedne Zrtve; vino je kasnijo
postalo zamena zal<rv. Vino je od starih naroda smatrano kao
,,krv vinove loze", kako gajo5 i danas nazivaju pesnici.
Najstariji oblik Zrtve, stariji od upotrebe vatre i poznavu.
nja zemljoradnje, bio je, dakle, Zrtvovanje Zivotinja, dije su mc-
so i krv zajedno uZivali bog i njegovi oboZavaoci. Bilo je vaino
da svaki udesnik dobije svoj deo obeda.
Ovakvo Lrtvovanje bilojejavni obred, praznik celog kla-
na. Religija je uop5te bila delo od op3teg znaiaja, religioznc
duZnosti deo socijalnih obaveza. Kod svih naroda podudaraju se
Lwovanje i praznici, svako Zrtvovanje nosi sa sobom praznik,
dok se praznik ne moZe slaviti bez Lrtve. Praznik Zrtve bio .jc
prilika radosnog uzdizanja iznad lidnih interesa, nagla5avanju
jedinstva kako medu sobom tako i sa boZanstvom.
Moralna snaga jawog Zrtvenidkog obeda podiva na pr$.
staroj predstavi zna(,aja zajednidkog jela i piia. Jesti i piti su
nekim drugim bio je istovremeno simbol i jadanje socijalne zu-
jednice i preuzimanje medusobnih obaveza; Zrtvenidki obed do-
vodio je do direktnog odraza da su bog i njegovi oboZavaoci
Commensalen, ali su time obuhvaiene i sve ostale medusobnc
veze. Obidaji koji sujoi uvek na snazi kodArapa u pustinjantn
pokazuju da spona pri zajednidkom obedu nije religiozni rno-
menat, vei sam akt jela. Ko je sa takvim Beduinom podelio i
najmanji zalogal ili popio gutljaj od njegovog mleka taj vi5c rre
mora da ga se pla5i kao od neprijatelja vei moZe biti siguran u
(281)
rt('liovLl za5titu i pomoi. U svakom sludaju ne vedito; strogo
u/('\/. samo onoliko dugo koliko zajednidki uzeta materija osta-
t'' u tclu. Veza jedinstva se shvata tako realistidki; potrebna su
da bi se ova pojadala i produZila.
'lrrrrrvljanja
Ali za5to se zajednidkom jelu i piiu pripisuje ova moi uza-
t,nurog vezivanja? U najprimitiwijim zajednicama postoji samo
l,'(lnr veza koja sjedinjuje bezuslovno ibez iztnetka - to je ple-
r r rt'rrska zalednica (kinship). elanovi ove zajednice solidamo nastu-
1,;r1rr icdan za drugog, kin
je grupa osoba diji je Livotvezanu jedin-
',trcrru fizidku celinu tako da se moZe smatrati delovima zaje-
, hrre kog Zivota. Stoga se prilikom ubistva pojedinca iz kina ne kaZe:
je naSa krv. Hebrejska
lrrolivcna je krv ovog ili onog, vei prolivena
lr rzir kojom se priznaje plemensko rodaiwo glasi: ti si moja noga i
rrrojc rneso. Kinship - dakle madi posedovati deo op5te materije.
I'rrnrclno da se ovo ne temelji samo na dinjenici da je dovek deo
rnrrlcrije svoje majke koja ga je rodila i kanila mlekom, vei i da
lu rrnr koja se kasnije uZiva i kojom se obnavlja telo moZe da stekne
r oyala kinship. Deleii obed sa bogom, uraLava se uverenje da je
, ovek od istog matenjala kao i bog; ako se neko smatrao strancem,
.,;r rrjirn se nije delio obed.
Zrtveni obed, dakle, prvobitno je bio svedani obed ple-
rrrerrskih rodaka, shodno zakonu da samo plemenski rodaci
rrrogu jesti zajedno. U na5em druStr,u obed sjedinjuje dlanove
lrrrrrrdice, aIi Lrtveni obed nema nideg zajednidkog sa porodi-
ton. Kinship je stariji od porodidnog Livota; najstarije nama
;rozrrate porodice objedinjuju, po pravilu, osobe koje
pripadaju
i\rrladkim granama. Muikarci se Zene Lenama iz stranog klana,
,lt'ca nasleduju majdin klan; izmedu mu5karaca i ostalih dlanova
porrrdic€ ne postoji plemensko srodstvo. U takvoj porodici nema
zrrjeclnidkog obeda. Divljaci jo5 dan-danas jedu izdvojeni i sami,
rt'lisiozne zabrane totemizma u odnosu na jelo desto im onemo-
llrrcuju zajednidko obedovanje sa Zenom i decom.
Vratimo se sada Zrtvovanoi Zivotinji. Kao Sto smo duli, nije
lrrkr plemenskog skupabez Zrtvovane Zivotinje, ali, 5to je znadajmje
rri klanja Zivotinje izvan ovakvih svedanih prilika. Ljudi su se
l,ezbriZno hranili voiem, divljaci i mlekom domaiih Zivotinja, ali
rt'ligiozna pravila onemoguiavala su pojedincu da domaiu Zivoti-
 (282)
nju zakolje za sopsfvene pohebe. Nema ni haga sumnje, kale
Robertson Smit, da je prvobitno svaka Zfiva bilairtuakJana i da.je
ubtjanje irtve klanjem prvobitno spadalo u one radnje koje su
zabranjene pojedincu a dopuitene samo onda ako celo pleme
preuzima odgovornost. Kod primitimih postoji samo jedna vrsta
radnji koju pogada ova karakteristika, naime radnje koje diralu u
svetinju plemenu zajednidke krvi. Zivot koji ne sme,oduieti nijecftrn
pojedinac, a koji se moLe Lrfiovati samo uz saglasnost i uz udc$Cc
svih pripadnika klana, nalazi se na istom nivou kao i Zivot pripn.
dnika plemena. Pravilo da svaki gost htvenog obeda mora da jcrle
meso Zrtvovane Zivotinje ima isti smisao kao i propis da izvrsonie
kame nad dlanom plemena koji je podinio neku gre5ku nrorfl
sprovesti celo pleme. Drugim redima: lfivovana Zivotinja se snll.
trala dlanom plemena, zajednica koja prinosi irtvu, njen hog I
irtvovana Zivotinja bili su iste lvvi, pipadnici istog klana.
Robertson Smit na osnovu bogatih podataka poistoveiujo
Zrtvovanu Zivotinju sa starom totemskom Zivotinjom. U poznif int
etapama staroga veka postojale su dve wste Zrtava -- onc'od
domaiih Zivotinja koje su obidno sluZile za jelo i neobidne lrtve
Zivotinja koje su, kao nediste, bile zabranjene. BliZe ishaZivanjo
ukazuje da su ove nediste Zivotinje bile svete Zivotinje, da su
prino5ene kao htva bogovima kojima su posveiene, da su ovc
Zivotinje prvobitno bile identidne sa samim bogovima i da su ver.
nici na neki nadin prihkom Lrtvovanlanaglaiavali svoje knno srotl.
stvo sa Zivotinjom i bogom. U joi ranijim wemenima nije posto.jula
ova razlka izmedu obidnih i ,,mistidnih" Zrwi. Prvobitno su sv€
Zivotinje svete, njihovo meso je zabranjeno i sme se tLivatisamo u
svedanim prilikama uz ude5ie celoga plemena. Klanje Zivotin jc.je
isto Sto i prolivanje plemenske krvi i mora se sprovesti pod istirrt
predoshoZnostima i w oprezbez i jedne zamerke.
i
Pripitomljavanje domaiih Zivotinja podetak njihovog
gajenja izgleda da su sruda znatlli i podetak kaja distog i stnr.
gog totemizma prastarih vremena.'85 Ali ono Sto je u ,,pastorill"
*;ft. inference is that the domestication to which totemism lcrtrlt
(when there are any animals capable of domestication) is fatal to totemisrrr ,,
Jevons, Introduction to the History ofReligion,1911, peto izdanje, str. 120.
(,,Zakljudak je da je pripitomljavanje do koga dovodi totemizam (kada posto
je Zivotinje koje se mogu pripitomiti) fatalan po totemizam.")
(283)
rrrrn" religijama preostalo u odnosu na svetost domaiih Zivoti-
rr1,r, rlovoljno je jasno da se u tome prepozna prvobitni totemski
L;u rl(ter. JoS u kasnije klasidno doba na pojedinirn mestima pro-
1'r',r su nalagali da onaj ko prinosi Zrllu posle prino5enja Sto pre
l, rlrcgue kao da treba da izbegne neku kaznu. U Grdkoj mora da
It' nckada vladalo op5te shvatanje da je klanje vola prestup.
I'rrlikom atinskog praznlka Bouphonia pryo se nad Zrtvom vr5i-
hr lirnnalno sudenje, pri demu su se saslu5avali svi prisutni. Naj-
.',rtl lri se sloZili da je krivac za delo ubistva noZ koga su onda
I'rrr'trli u more.
Uprkos bojazni koja Stiti Zivot svete Zivotinje kao pripa-
rlrril'u plemena, povremeno se nameie potreba da se takva Zivo-
trrrjl, s vremena na vreme, svedano i zajednidki ubije i da se nje-
no nrcso i krv razdele medu pripadnike klana. Motiv koji nalaZe
,rlo tlclo otkriva najdublji smisao prino3enja Zrtve. iuli smo da
ul'rrsrrijim vremenima svaki zajednidki obed, uzimanje iste sup-
',trrrrcc koja se unosi u telo, predstavlja svetu vezu medu svima
I'rr1i jedu za istim stolom; u najstarijim epohama izgleda da se
,,vrrj znadaj pripisivao samo uzimanju od supstancije jedne svete
:ttvc. Sveta misterija usmriivanja irtve opravdava se time ito
r,' icdino na ovaj naiin moie uspostaviti sveta veza koja sjedi-
rrlrtjc uiesnike medusobno i sa njihovim bogom.'ro
Ova veza nije ni5ta drugo do Zivot Zffvovane Zivotinje koji se
rr;rlrzi u njenom mesu i njenoj krvi i koji se preko Zrtvenog obeda
;'rt'rrosi na sve udesnike. Ova predstava leZi u osnovi svake krrme
r,'zc koja je joi u kasnijim vremenima ljude medusobno obavezi-
r;rl:r. Skroz realistidko shvatanje knne zajednice kao identiteta sup-
',1;rrrcije dozvoljava razumevanje pohebe da se ova, s vremena na
r rt'nrc, obnovi preko fizidkog procesa Zrtvenog obeda.
Prekinimo ovde izlaganja Robeftsona Smita da bismo u
rr;rjliraiim cfiama rezimirali njihovo jezgro: javljanjem shvata-
rrlrr privatnog vlasni5tva Lrtva je shvatana kao dar boZanstr.u,
lrrtr lrrenoienje dovekove sopstvenosti nabofi:u. Ali samo ovo
:rrlccnje ostavlja nerasvetljene sve osobenosti Zrtvenih obidaja.
I I rrajstarijim vremenima bila je Zftvena Zivotinja i sama sveta,
r1t'rr Zivot je bio nepovrediv; mogao je biti oduzet jedino uz
''nN. d.. str. 113.
 (284)
ude5ie i sukivicu celoga plemena i u prisustvu boga da bi pru
Zio svetu supstanciju dije je uZivanje osiguravalo pripadniciril
klana materijalni identitet medusobno i sa boZanstvom. Zrtvu Je
bila sveta tajna, sama Zftvovana Zivotinja pripadnik plemcnt. U
su5tini je to bila stara totemska Zivotinja, sam primitivni bog, 6b
jim su ubijanjem i jedenjem dlanovi klana obnavljali i osigU.
ravali svoju slidnost sa boZanstvom.
Iz ove analize su5tine Zrtve Robertson Smit je izvukm
zakljudak da su powemeno ubijanje i komadanje totema u pcriorlu
pre oboZavanja tovekolikih boianstavabili znalajan deo totcrnlh
religije. On smatra da nam se takav totemski obed zadrLao u opiru
nadina Zrtvovanja iz kasnijih vremena. Sv. Nilus izve5tava o.io&
nom Zrtvenom obidaju beduina.u Sinajskoj pustinji kajem detvnof
veka posle Flristovog rodenja. Lrtvase,vezanakamlla, polagalrr ni
oltar od nabacanog kamenja; poglavica plemena bi naloZio eh
udesnici tri puta uz pesmu obidu oltar, pri tom bi zadavao prvu rnnu
Zivotinji i poZudno pio krv koja je odatle Sikljala; zatim bi sc oclr
druitna srudila na Zrtvu i madevima odsecala komade Zivog mcra,
proZdiruii ga srovog takvom iurbom da, u kratkom periodu izrno.
du javljanja zomjade kojoj se prinosila ovaLrNa i gubljenja zvcalo
pri pojavi prvih sundevih zrakova,ne bi preostalo nitagaod Zrtvo.
vane Zivotinje - tela, kostiju, koZe, mesa i utrobe. Ovaj varvarskl
obred iz najstarijih wemena prema svim dokazlma nije bio usnrn.
ljen nadin vei opita prvobitna forma totemske irVe, koja je kasnl.
je doZivela razlliite izmene.
Mnogi autori su se opirali da pridaju vaZnost koncepciJl
totemskog obeda, po5to je nisu mogli potvrditi direktnim posmu.
tranjem naroda na nivou totemizma. I sdm Robertson Srnll
ukazao je na primere u kojima izgleda sigumo sveto znadcnjo
prino5enja irtve, na primer, ljudske Zrtve Asteka, i na druge ko jl
podseiaju na uslove totemskog obeda, Zrtvovanje medveda plo.
mena medveda Uataha u Americi i praznik medveda Ainosu u
Japanu. Frejzer je iscrpno izneo ove i slidne sludajeve u dvu
poslednja poglavlja svoga velikog dela.'87 Jedno indijansko
t\'The Golden Bough (Zlatna grana),
deo V; ,,Spirits ofthe Com antl of
the Wild", 1912, u poglavljima: ,,Eating the God Killing the Divine Aninurl"
(Obedovanje boga i ubijanje boZanske Zivotinje).
(28s)
I'1,'rrrc u Kaliforniji koje oboZava veliku pticu
grabljivicu
tnrsir) ubrja je jednom godi5nje na praznidnoj svedanosti, pri
r' I I sc ov a oaali a nj ena koZa sa perj em se duva. lndijanci Cuni
'
f I I I
rr Novom Meksiku isto tako posfupaju sa njihovim svetim kor-
illir( llllla.
tj
ceremonijam a Intichiuma, centralnoaustralijanskog ple-
rrr,'rrir. primeiena je jedna pojedinostkoja se izvanredno slaZe sa
prctgrostavkama Robertsona Smita. Svako pleme koje sprovodi
rrr,rl',iju u cilju umnoZavanja svog totema, dije mu je pak uZiva-
rr1,' zrrbranjeno, ima pravo da uzme neito od svog tolema za
\r('nrc ceremonije pre no Sto je ovaj pristupadan drugim ple-
rrr,'rrinra. Najlep3i primer svetog uZivanja, inade zabranjenog
tnt('nrir, prema Frejzeru treba da se sreie kod Binia u zapadnoj
it:i u vezi sa pogrebnom ceremonijom ovih plemena.'tt
,\ lr
Mi bismo se ipak pridruZili Robertsonu Smitu u shvatanju
i
rl,r su."sveto ubijanje zajednidko jedenje inade zabranjene
loIcrrrske Zivotinje bile znadajne osobenosti totemske religije.'"
5
I)redstavimo scenu nekog takvog totemskog obeda i dodaj-
rrr,' jo.jjo5 nekoliko verovatnih osobina koje do sada nisu mogle
lrrtr trzete u obzir. Klan, koji svoju totemsku Zivotinju u svedanoj
tr'rlrci najsurovije ubija i sirovu proZdire, kry meso i kosti; pri
r,nre su pripadnici plemena preobudeni tako da lide na totem,
,';rtrrrirsaju njegov zov i pokete kao da Lele da podwku svoj i
rrlt liov identitet. Zna se pri tom da se izvodi radnja zabranjena
',r rrliorn pojedincu koja se jedino moZe opravdati ude5iem svih;
rrrlo se ne sme izdvojiti od ubijanja i obeda. Posle ovog dina
rrl,rjcrra Zivotinja se oplakuje i oLali. TuLbalica je prisilna,
nrrnctnuta od preteie osvete, njena glavna namena je usmerena
*Fr-.t, T. and Ex. T. II, str. 590.
"Primedbe mzliditih autora (Mariller, Hubert i Mants i dr.) protiv ove
r,,,rrjc lrtve nisu mi ostale nepoznate, ali bitno nisu uplivisale na stav prema
,r, , rrjrr Robertsona Smita.
 (286)
n3 to, kao Sto primeiuje Robertson Smit u jednoj analognuJ
situaciji, da se sa sebe skine odgovornost za ubistvo.,no
Ali posle ove Zalosti sledi najbudnije praznidno vescli€l
oslobadanje svih nagona i prihvatanje svih zadovoljstava. Uvid
u su(tinu praznika ovde nam se pruLabezneke narodite teikoCo,
Praznik je dozvoljeni, mnogo pre naredeni izgred,svedilno
_
k5enje zabrane. Ne dine ljudi prestupe zbog toga Sio ih nekakuv
propis dini veselim, vei izgred leZi u suitini praznika;praznidno
raspoloZenje postize se oslobadanjem inade zabranjenog.
Cemu onda uvod u ovo praznidno raspoloZenje, Zalort
zbog smrti totemske Zivotinje? Ako se dovek raduje ibog uhi.
janja totema, koje je inade zabranjeno, za5to i Zali ibog toga,/
Culi smo da se pripadnici klana uZivanjem totema posvo.
iuju, ojadavaju svoju identifikaciju s njim i medusobno. To.Ilo
su uneli sveti Zivot, diji je nosilac supstanca totema, moglo bi dC
objasni praznl(no raspoloZenje i sve ono Sto sledi posle togl.
Psihoanaliza nam je otkila da je totemska Zivotinja s1vnr.
no zamena za oca i s tim se slaZe protiwrednost da ju je int0e
zabranjeno ubijati i daje njeno ubijanje postalo praznovinjc, tle
se Zivotinja ubija a ipak oplakuje. Ambivalentni oseiajni stuv,
koji jo5 danas odlikuje kompleks oca kod na5e dece i destu rro
nastavlja i u Zivot odraslog, pro5irivao bi se i na zamenu za ()eE
totemske Zivotinje.
Ali ako se psihoanalitidko tumadenje totema poveic Ht
totemskim obedom i Darvinovom hipotezom o iskonskom slu.
nju ljudske zajednice, dobija se mogucnost dubljeg raaimcvn.
nja, sagledavanja jedne hipoteze koja moZe izgGdati fantn.
stidna, ali ima prednost da stvara neodekivano jedinstvo nrctlu
do sada odvojenim nizovima fenomena.
U Darvinovoj prahordi, prirodno, nema mesta za podctko
totemizma. Tu je osion, ljubomoran otac koji sve Zenlie znth.
Lava za sebe a narasle sinove rasteruje, ni5ta
viie. Ovo prvohit.
no stanje druitva joi
nigde nije bilo predmet posmatranja. Orll
Sto sreiemo kao najprimitivniju organizacijt, ito je jo5 i dalrat
na snazi kod izvesnih plemena, to su udruZenja mu5karaca, kojn
se sastoje od ravnopravnih dlanova i podleZu ogranidenjima to"
----Gnaigion
of the Semites (Retigija Semita) drugo izdanje, 1907, str 4l
(287)
tr'rrristidkog sistema, uz naslednost po majdinoj liniji. Da li je
1, ,lno moglo da proistekne iz drugoga i ko.jim putem je to bilo
Irroti11rjgf
Pozivanje na praznovanje totemskog obeda dozvoljava
rr,rrrr odgovor: jednog dana''' skupila su se prognana braia, ubila
r glricla oca i udinila kaj postojanja odeve horde. UdruZeni su se
l,,rrrlili i sproveli do kraja ono Sto je pojedincu bilo nemoguie.
{l\lrztla im je neki kultumi napredak, otkriie kakvog novog
,,rrulu dalo oseianje nadmoii.) Sto su ubijenog i pojeli, samo po
',,lri jc razumljivo za divljake kanibale. Osioni praotac sigumo
1, lrio uzor kome je zavideo i od koga se pla5io svaki pojedinac
r,' p,ornile zdrui,ene braie. Aktom jedenja sproveli su rdenti-
lrl'rrci.ju sa njim, svako od njih je dobio deo njegove snage.
lott'nrski obed, moZda prvi praznik dovedanstva, bio bi pona-
r llrrrr jc i parastos ovog znamenitog, presfupnidkog dela u kome
','' nirlazi podetak mnogo dega - socijalnih organizacija, obidaj-
rrrlr ogiranidenja i religija.rn'
'Ouorrr izlaganju,koje bi se inade moglo pogreino razumeti, molim da
,, l;ro korektiv dodaju poslednjc redenice iz sledeie primedbe.
"'rNaizgled dudovi5na pretpostavka svrgavanja i ubijanja tiranskog oca
,,rl ,,trrnc zdruZenih prognanih sinova bila bi, po Atkinsonu, direktna posledica
lr,rrvirrove prahorde: ,,A youthful band of brother living together in lorced
, , lllr;p1y, or at most in polyandrous relation with some single female captive. A
lrlrrle irS yet weak in their impubescence they are, but they would, when
,tr( n1tlh was gained with time, inevitably wrench by combined attacks,
r' r( \\'ctl again and again, both wife and life from the patemal tyrant." (Primal
/,),r. rlr. 220-1). lMladalacka grupa braie koja zajedno L,tvt u prisilnom celi-
l',rtrr, ili rnoZda poliandrijskoj vezi sa nekim zarobljenicima. Horda jo5 uvek
,l.rl'rr rr zrelosti, ali ie, sticanjem snage neizbeZno izvuii, udruZenim napadima,
tu'rrrrvl.iitnim vi3e puta, i Zenu i Zivot od oca tiranina).
\rl,rnson, koji je uostalom Ziveo u Novoj Kaledoniji, gde je imao nesvako-
,lrr, r rrrr priliku da proudava domoroce, poziva se na to da se prahorda, onakvom
l.,rl' r orn jc zami5lja Darvin, moZe sresti kod dopora divljih goveda i konja koja
1',' lrrirvilu dovodi do ubistva Zivotinje-oca. On dalje smaha da posle odstra-
,rl( ntir oca dolazi do raspada horde zbog ogordene medusobne borbe sinova-
t', ,lrrlnika. Na ovaj nadin nikada se nije stvarala nova organizacija druStva: ,,An
, \( r rccurring violent succession to the solitary patemal tyrant by sons, whose
1',rtr rt itkrl hands were so soon again clenched in fratricidal strife" (str. 228).
r Nr'prostano nasilno smenjivanje usamljenog oca-tiranina od strane sinova,
J
,1, srr oceubiladke ruke tako brzo ponovo bile zauzete bratskim sukobima.").
 (288)
Da bi, nezavisno od pretpostavke, ove posledice izglcrlrr[.
verovatne, potrebno je samo prihvatiti da je ova zdiuicrr;r
gomila braie bila opsednuta istirn protivurecnim oseianjirrrr rr
odnosu na oca, onim istim koje sreiemo kao sadrZinu u,.,.,[.,iu,,
lencije kompleksa oca kod svakog od naSe dece i naiih rrt,rr
rotiiara. Oni su mrzeli oca koji im se tako moino ispreiio nrr
putu njihove Lelje za vlasiu i njihovih seksualnih zaltev.. ,rrr
su ga voleli i divili mu se. poito su ga odstranili, zadovoljrlr
svoju_ mrZnju i s njim sproveli svoju -elju za identifikacijorrr
morali su ih pri tom nadvladati neZni podsticaji.,o, To se rxlvr
jalo u obliku kajanja, javljalo re turnunle krivrce, koja
se ovrl,,
stapa sa op5tim oseianjem kajanja. Mrtav bi postajao jaii rr,,
Stoje bio zaLivota, isto onako kao Sto se i danai deiava sa liu,l
skim sudbinama. Ono ito je ranrje spredavao svojim posr,ii,,,,
jem, sada su oni sami zabranji.vali preko psihilke .situi,..,1,.
nama u psihoanalizi dobro poznate ,,nakniclne poslu,ino,r.tar,.
9q rl opozivah svoje delo trme ito su oglasili zabranjcrrrrn
ubijanje odeve zamene totema, i odrekli si njegovih plirtl,,r,,
ogradujuii se od oslobocienih Zena. Tako su
iz o.sc,,,,,t1,,
sittovljeve krivice stvorila dva osnovna tabua totemizma. l\olr
stoga i moraju da se slivaju sa dvema potisnutim
nasilan.prelaz od prahorde do sledeie roilitn. faze, u i<ojoj zajeclniilii zrr,.
mnogobrojni muskarci u miroljubivoj zajednici, smatra da'je takva
proleta,'aterinskom ijubavlju, tako da su u podetku ostajali
najmladi a kasnije i ostali sinovi, za ovo su ovi tolerisani llanovi prizrr:rr,rr,
sek'sualno pravo oca u obliku potpunog odricanja seksualnih
zerja u od'r,srr rr,,
majku i sestre.
Toliko o vrlo znadajnoj Atkinsonovoj teoriji, njenom sraganju
ma sa ovde izloZenim i njenim odstupanjima od ovoga, kija sa sobom
odric.anje od vezivanja sa mnogo dinr diuginr.
Neodredenost, vrcme'sku skraienost i sadrZajnu konciznost podataka
jim navodima smatrao bih uzdrzrjivosiu nameinutu samom prirodom
materije. Isto tako, bilo bi besmisleno t.aiiti u ovoj matcriji egzaktnosr
bi bilo ncpravedno zahrevrri pouzdrno:t podrrakn.
"'9uuj ror,i osct:ajni stav morao.je
. . da sc javi stoga ito dclo nijc rrr,,1,1,,
doneti zadovoljstvo nijednom uiiniocu. o'o.ic'u izveslnom smislu
I'rdno. Nijedan od sinova nrje mogao ,pruu.rii prvobitnu iclju
odevo mcsto. Neuspeh je, kao ito znanio, mnogo povoljniji za moralrru
crju nego uspch.
(2Be)
Llrporrog kompleksa. Ko bi se ogrcsio o ovo bio je kriv za dva
;,, rrr prestup a za kola se brinulo pri rr i ti vno dru5tvo. ""
I rr
Oba tabua totemizma, sa kojirna pocinje ljudski moral.
1' .rlroloiki nemaju istu vrednost. Samo jedan, duvanje totcmske
riotinje, sasvim podiva na oseiajnim motivitla; otac je bio
,il l.l1jsn i realno se tu vi5e niSta nrje moglo popraviti. Drugi
je dvrstu, praktidnu osnovu. Sel<su-
1,.,1.. zabrana incesta, imao
potreba ne sjedinjuje mu5karce, vei ih razdvaja' Ako su se
'lrrrr
t,' rt'rr s.jedinila da nadvladaju oca, onda ie svako bio drugomc
,,1,,rrrrilr u odnosu naLene. Svaki je hteo, kao i otac, da ih sve
,,,r:r za scbe i u borbi svih protiv svakog raspala se nova organi-
r, rtr. Tako je preostalo braii, ako su htela da Zive zajcdno
l,,, lrnrdiv5i verovatno te5ke meduperiode -
da stvore zabranu
iri ( sta! kojom su se svi istovremeno odrekli Zeljenih ieta,zbog
| ,,trlr su na prvom mestu i odstranili oca. Tako su spasli organi-
. iiu hoja ih je udinila jakim a Sto je moglo podivati i na
tr,'rn()seksualnim oseianjima i radnjama, koje su se mogle poja-
rtr rrrcdu njima u periodu izgnanstva. MoZda je to bila situaci-
i
kojoj se zadela klica one institucije koju je Bahofen
'rlf ;rtrrlrof-en)
I
nazvao materinsko prqvoi dok ovo nije zamenjeno
Zcl.jrrrrr,r iarhalnim porodidnirn poretkom.
1',rt r i
.It""' Drugi tabu koji Stiti Zivot totemske Zivotinje, nasuprot
,rlrlcvima totemizma, moZe se smatrati prvim pokuiajem religi-
zirjctrrrr, ,,
1, Alio se oseianjima sinova Zivotinja nudila lcao prirodna i naj-
Lr hor,il *,,,,,,,
l,lrzrr zamena za oca, tada se u njihovom prisilno uslovljenom
t,r\u prema ovoj nalazilo nesto mnogo vi5e do potreba da se
,.,rrrzi kajanje. Sa odevom zamenoln mogao je da se nadini
u bitnirn rrrt r,r
l,,,liLriaj utoljavanja vatrenog oseianja krivice, da se sa ocem
,, ,lvur i neka vrsta pomirenja. Totemistidki sistem bio je istovre-
rrrrrr,,.,,
i ilrr'llo Lrgovor sa ocem, po kome je ovaj obeiavao sve ono Sto se
!
rr rrr,,
1,,, rlcdjoj fantaziji smelo od njega odekivati, zaitita,
briga i du-
iz|r1,.rrr, jc, pri demu se druga strana obavezivala da po5tuje njegov
',rrr
riir,,,,r,,
"r,,Murder and incest, or olfenccs of like kind against the sacred 1aw of
i i,rorl are in primitive socicty the only crimcs of which the community as such
bir. rr.,, LL,r's cognizance..." Religion ol the Semites, str. 419.
- da pr.crrzrr,, r , llristvo i incest, ili prekriaji slidne vrste protiv svetog zakona kmi u primi-
r,.,,t
r,rr,,rrrdruStvujedinisuzlodini kojczajednicakaotakvapriznaje.'.").ReLigiiu
', utilu. str.419.
 290) (29I)
Zivot, Sto zn:ati da u delu ne ponovi.nad njim
ono zbog dega.jO rlrrrllvtr. Ova su tvorac izraza posveiivanja zajednidke krvi u
izgubio Zivot stvarni otac. U totemizmu postojao j.
ipofusqi rr,r1'liriavanju solidarnosti svih Zivota istoga klana. Osigurava-
opravdanja. ,,Da je
otac sa nama postupao ovafo mo td.r, i;]i
nikada ne bismo do5li u isku5enje da ga ubijemo.,, ;rrr'r tako jedan drugome Livote, braia se zavetuju da se prema
Tako je tote. lrrkr kom od njih ne sme postupati onako kako oni svi postupa-
yniTampripomogao ulep5avanjuodnoia i ziboravljarytOoguiiu.
ja kome duguje svoje nastajanje. tu :iir ocem. Oni iskljuduju ponavljanje odeve sudbine. Uz religi-

Ovde su stvorene osobenosti koje ie ostati odludujucc ',rrro uslovljenu zabranu ubijanja totema, dodaje se socijalno
za rr,,ltrvl.jena zabrana bratoubistva. Proii ie jo5 dugo vremena dok
kala]<t91 religije. Totemska religija proirt.klu
1, iz svestisinovi ..;rlx)vcd obuhvati ogranidenja i u odnosu na pripadnike pleme-
o krivici, kao poku5aj da se ovo-osicanje ublaZi
i da se naknu. rrr r l)oprimi jednostavan obllk: ,,ne ubij".Najpreje na mesto
dnom poslu5no5iu uvredeni otac primiri. Sve kasnije
refigljo t't ut,\'l(a horde stupio bratski klan,koji se osigurao krvnim veza-
pokazale su se kao poku5aji re5enja istog problema,
ji se razlikuju zavisno od itepena kultuie na kojem se vrSe, i ii,.
pof.Suj u,r l)ru5tvo sada podiva na sukivici zbog zajednrdki podinje-
i rirl rrol', prestupa, religija na svesti kivice i kajanla zbog ovoga, mo-
qravT kojim idu, ali to su sve istosmerne reakiije na isti vclikl
r;rl tlclom na potrebama ovog druStva, drugim delom na ispaita-
dogadaj sa kojimje otpodela kultura i koji od tada dovedanstvu
rrlrr proisteklom iz oseianja kivice.
ne dd da se smiri.
Nasuprot novijim, a oslanjajuii se na starija shvatanja to-
Ijedna druga karakteristika, kojuje verno saduvala religl.
.
j.a, javila tada u totemirrr. A*"biuulentna t,'rrrrstidkog sistema, psihoanaliza, dakle, zastupa unutarnju po-
.'re( se napetost biln \ r'Fonost i istovremeni nastanak totemizma i egzogamije.
je, izgleda, isuvi5e velikada bi
se mogla uskladiti ,u Uito tofi,n
institucijom, ili psiholoski usrovi uopi-te nisu bili povoljni
zri ro.
SauanJg ovih osecajnih protiwrednosti. U svakom slulaju, pri.
6
metno je da se ambivalencija vezanaza kompleks
o* nurtoii;e
u totemizmu kao i u religijama uopSte. neligiia
totema ne obu. Nalazim se pod dejstvom velikog broja jakih motiva koji
hvata.samo izrazekajanja ipoku5aje pomirJrja,
vei sluZi i kno rrrr' zrrdrZavaju od poku5aja da izloLim dalji razvitak religije od
seianje. na trijumf nad ocem. Zadovbljenje
ovoga uslovilo .jo rrlr'rxrg podetka u totemizmu do dana5njeg stanja. Ja iu pratiti
stvaranje komemorativnog praznika totemskog
o-beda, kada io ',,rrrur dve niti onde gde ih narodito jasno vidim u opitem tkiw:
uklanjaju ogranidenja naknidne posluinosti, u'z obavezu
da no rrrrrtiv totemske irtve i odnos sina prema ocu.'n'
zlodin oceubistva iznova ponavlja u obliku zrtvovanlatotemski
Robertson Smit nam je ukazao da je stari totemski obed pon-
Zivotinje. i to.kad god postoji.opasnost da se prisvojena
zbog promenjenih Zivotnih uticaja. Njtreba
svojstvi ,rr lirrrr.je prvobitne forme Zrtvovanja. Smisao radnje je
isti:
9c2.izWbe da rrnr
dudi Sto se i deo sinovljevog prkosa, desto najdudnije 1','sveienje koz udeiie u zajednidkom obedu; pri tom se zadriala
preru$ur i , ,rl' i svest krivice koja se moZe prigu5iti samo solidamoiiu svih
zmenJel, ponovo javlja u kasnijim velikim formacijama.
r, r'snik?. Novi dodatak je plemensko boZanstvo dije zami5ljeno
pratimo religiju i moralne propise, koji u totemizrrrrt
.Ako ;rrrsrrstvo po-stoji prilikom irtvovarya, koje uzima udeiia u obedu
Jos nlsu dovoljno o5tro izdvojeni, odnosno posledice u kajarrje
l.,ro ilan plemena i sa kojim se identifikuju prisutni uZivanjem delo-
li:191*ih
n:^l slrujSnja u odnosu nu o.u, ipak ne treba prn.
r,r zr1ve. Kako se bog na5ao u njemu prvobitro stranoj situaciji?
vrdelr da u su5tini pobeduje rendencija koja goni
na oceubistvo,
Socijalna bratska osecanja na kojima poeiu"u veliki
prevrat rxl
tada jo5 dugo vremena zadrLaviju najdublji delom sa drugadijeg gledi5ta oformljen rad C. G. Junga,
uticaj na razvitll
-Uporedi
|'r,rucne isimboli libidat'',Godiinjakpsihoanalitiikih istruiivanja,IV, 1912.
 (2e2)
(2e3)
Odgovor bi mogao da glasi: pojavila se _
ne zna se txln. Ovakve promene mogu se lako ustanoviti dak i ako se pre-
ft9 -1Oeja boga i potdinita ritigtoiniziuoi mo
je htelo da opstane, morao je i t"otemski I ,*;.;s; ir; r rr[: podeci psihidkog otudivanja od Zivotinje i raspada totemi-
obridu AoUl:, ,pii',l.u ..r'rr zbog domestikacije.'e7 U situaciji nastaloj svrgavanjem oca
sa novim sistemom. Vei psihoanalitidko
prouda*ni. pq.jl,,.e rr;rLrzio se elemenat koji je tokom vremena morao da uslovi
pokazuje, i to narodito.upbdatljivo, d,a je
iaruutogu Uog ,tu,ri,r r.,r'rrrrredni porast deZnje za oeem. Braia koja su se sjedinila pri
prema ocu, da njegov lidni stav prernu
bogu zaviii od ij.g,ruug rrlrrslvu oca bila su, svaki ponaosob, opsednuta Zeljom da
stava prema stvarnom ocu, koleba se i
ienja o ,uuirnoiti ,,i t,.slrnu isti kao otac i ovoj Zelji dali su odu5ka uno3enjem dela
ovog odnosa i da bog u suitini nije ni5ta drugo
do uzviieni otrrc,l rl('ltove zamerre tokom totemskog obeda. Zbog pritiska koji je
Psihoanaliza i ovde, kao i u sludaju totemiZma,
savefuje cla se r r:rrrr skup klutabrace na svakog udesnika ova Lelja morala je
vernicima veruje kada boga naziiaju ocem
kao Sto su i btern ,l;r ostane neispunjena. ViSe nije mogao i vi5e nije smeo niko da
nazivali pretkom. Ako psihoan aliza"zasluiuj.
Uifo tuf.u"p,,Si,, ihrsligne svemoi odelu, za kojom su svi ipak deznuli. Tako je
vanje, onda ovo mora biti, nezavisno od
Orugih porekla i znadujc t.l'om dugog perioda vremena popustilo ogordenje protilu oca
boga, koje psihoanaliza nije u stanju oa ia'svetti,
vrro verik'r l,,r1rr.jc teralo na delo, rasla&Lnjazanjim, tako da je mogao da
obzirom na udeo oca u ideji o bogu. Ali tad;
bi u'rltuur,.;ipiii,r. n,rsture ideal dija je osnova svemoi i bezgranidnost nekadainjeg
itivnog irtvovarla otac.bio dva
luta zastupljen _ jednom krru polrcdenog praoca, uz spremnost da mu se pokore. Prvobitna
bog a zatim kao totemska Lrtvoiana Zivotinja _
talo da sc pr:i I l('r rokratska ravnopravnost svakog pojedinog pripadnika ple-
r
svem znanju sa ogranicenim mogucnostima
psihoanalitidkilr ie. lir,'rur viSe se nije mogla odrLatizbog dubokih kultumih prome-
zapitati da ti je r*o moguino'i t ut uog ,o
l:r?ro
:.T.1 smtsla.
rmatl
,.,,,,j0 niri r.rporedo s tim pokazivala se telrya, razrasla na osnovi
prrstrvanja pojedinog doveka koji se razlikovao od ostalih, da se
Znamo da izmedu boga i svete Zivotinje (totem,
Zrtvovlrrc pon()vo oZivi stari ideal oca stvaranjem bogova. Da dovek moZe
iivotinja) postoje.nogort uk. veze: L,uuilo,
Uogu obif,r., j; postati bog i da bog moZe umreti, ono 3to nam danas izgleda kao
posvedena jedna Zivotinjl
19r9tko i vi5e njih; Z. f.J
narodito svetih Zrtava, ,,mistidkih,,,
grrelpostavka protiv koje bi svako ustao, ni u kom sludaju nije
".friii
bogu se piinosi na Lrtvu
pravo onal njemuposveiena Zivotrnja;0,:.
,t,tr.
r[rllzilo u sukob sa predstavama nazorima u vremenima i
bog se desto oboilva l. I rrs irine antike.'e'
u Iiku Zivolinje ili. drugim iecima, 2iiotinie su u7ivrrlc
,neke
Dozansko poStovanje dugo jo5 posle perioda
totJmizma; 4, rr
mitovima se desto bog pretvara u Zivotinju, desto u ilni d i ran ii a
njcrrrii i z Ia ganj a.
posveienu. Tako se vrlo.lako dolazi
do pretpostavke da je'sriur '"',,To us moderns, lor whom the breach which divides the human and
bog bio totemska Livotinjai da se u pornyiiiuruma ,lrr inc has deepened into an impassable gulfl, such mimicry may appear impi-
religioznilr
oseianja razvio iz totemske Zivotinje. Svake ,,rr',, but it was otherwise with the ancients. To their thinking gods and men
darye Oirtuiljrl jr,,. , r r' ukin, lor many families traced their descent from a divinity, and the deifi-
Steduje nas okolnost da sdm totem nije ',
niSta drugo do zamena za I irrr()n of a man probably seemed as little extraordinary to them as the canon-
gT O.n moZe biti prvi oblik ru..nl za
oca, big kasniji, orrtln r. ,rrrtrrr of a saint seems to a modem Catholic." Frazer, The Golden Bough, I;
kada je otac ponovo stekao ljudst o ottie-i.. I lt, Xlugic Art and the Evolution ofKings, II, str. 177.
Takva novrr
fvorevina izkorena svih religijskih forrnacrja, r. ./ir nas modeme, za koje se ponor koji deli ljudsko od boZanskog produbio u
teinja za ourtt, ,', l,rcrrrostil'n prepreku, takva mimikrija moZda izgleda nepoboZna, ali kod
mogla je da postane moguini, ako se tokom
vremena otlrros r.rr rh.jc to bilo drugadije. Po njihovom shvatanju bogovi i ljudi su bili slidni,
prema ocu -molda i prema Zivotinji _
izmenio u svojoj suitirrr rr'r su rilnoge porodice poticale od boZanstva, a dcifikacija doveka verovatno
----'*noU.,tson 'r,r te bila isto tako malo neobidna kao Sto
je i kanonizacija svetaca savre-
Smith, Religion fi the Semites. ,'r, rrirn katolicima.") - (Prim. prev.)
 (2e4)
Podizanjejednom ubijenog oca na nivo boga, od koga vo
di poreklo pleme, bio je daleko ozbiljniji poku5al ispa5tanja rrc
go svojevremeno ugovor sa totemom.
Gde se u ovom razvitku nalazi mesto velikih materinskilr
boZanstava, koja su verovatno uopite prethodila bogu ocu, nc hih
znao da odredim. Ali izgleda sigumo da se odnos prema ocu nijr,
ogranidavao samo na religiozno podrudje, vei da je obuhvalati r
onu stranu ljudskog Zivota kojaje zavisila od odstranjenja ocu
socijalnu organ izaciju. U spostavlj anj em oca-boZanstva postepcr ro
se druStvo, liSeno oca, preobraZavalo u patrgarhalni poredrrl,
Porodicaje bila vaskrsavanje nekada5nje prahorde i vratilaje tx.rr
veliki deo njegovih ranijih prava. Sada je ponova postojao otirr.,
ali socijalne tekovine bratskog klana jo5 nisu bile odbadenc ;r
faktidka razllka izmedu novog oca porodice i svemoguinog pnro
ca horde bila je dovoljno velika da bi osigurala opstanak-rcli
gioznih potreba, oduvanje nezadovoljene deZnje za ocem.
. U sceni Zrtvovanja plemenskom bogu stvamo je dva prrlrr
prisutan otac, kao bog i kao totemska irtvena Livotinla. Ali
poku5aju da se razurne ova situacija duvaiemo se tumalenja kolrr
ovu pojavu, povrino shvatajuii, Zele da protumade kao kakw ali.
goriju, zaboravijajuii pri tom istorijski reclosled. Dvojno prr
sustvo oca odgovara dvarna, vremenski razliditirn, znadenjirrur
scene. Ovde je na5ao plastidan izraz ambw alentni stav prerta ocr r,
a isto tako pobeda neZnih oseianja sina nad sopstvenim, nepr i
jateljskim. Scena poraza oca, njegovog najveiegponiZenja, ovtlt.
jj postala materijal za predstavljanje njegovog najveieg tiijum[r
Znahj koji je uopSte steklo Zrtvovanje leii upravo u tome Sto sr.
ocr"r, u cilju zadovoljenja zaponiienje sprovedeno nad njim, pruirr
ista radnja koja i nastavlja seianje na ovo nedelo.
U daljem toku Zivotinja gubi svoju svetost aLrtvavezu sir
totemskim praznikom; irtva postaje obidno prino5enje boZlrr
stvu, samoodricanje u korist boga. Sdrn bog se sada tako visolio
izdigao iznad ljudi da se s njim rnoZe saobraiati samo posrctl
stvom sveitenika. lstovremeno socijalni poredak zna za bogu
ravne klaljeve koji prenose patrijarhalni sistem na drZavu. Mir
ramo reii da je osveta svrgnutog i ponovo ustolidenog oca po
stala dvrsta, vladavina autoriteta nalazi se na najvi5im vriru
(29s)
l',rl'orcr.ri sinovi koristili su se novim ()(|rosorn th [ri .ioS viSe
,,,;tcrctili svoje oseianje krivice. Zilva, l<al<va.jc sada, sasvitn
rltri iz okvira njihove odgovomosti. Sanr bog.je zahtcva i odre-
,lrrlt' Ovoj fazipripadaju mitovi u kojrnra sarn bog ubija Zivo-
rrn;rr kojs rnu je posveiena, kojaje upravo on sant. To je krajn-
r( lx)ricanje vefikog nedela sa kojirn jc podclo clrudtvo i svest o
,,grsll'enoj krivici. Ne sme se prevideti jedno drugo znadenje
-joi
,'r:rkvog prikazivanja Zrtve. Ono izraLava zadovoljstvo 51o je
r rrrilr zamena za oca napuStena u korist viSe predstave o bogu.
l',r1'1ills alegoridni prevod te scene ovde se otprilike slaZe sa
rt( nirn psihoanalitidkim tumadenjem. On glasi:prikazuje se ka-
1,, jc bog nadvladao Zivotinjski deo svog biia.'""
Ililo bi, medutim, pogreino verovati da su u ovorn perio-
,lrr obnovljenog autoriteta oca potpuno otupeli neprijateljski
1',,rlsticaji koji pripadaju kompleksu oca.lz prve faze dominaci-
1, rrhc'ju novih fonnacija zamene za oca. bogova i kaljeva, po-
rr;rtl sr.r nam najenergidnrja praZnjenja one ambivalencrje, koja
prr ,',1;ric karakteristidna za religrju.
lrrejzer je u svor]r velikorn delu The Golden Bough (Zlutna
''t!utu)izrazio pretpostavku da su prvi kraljevi latinskih pleme-
rrrr bili stranci, koli su igrali ulogu boga i svedano Zrtvovani na
,lrrrr odredenog praznika. Godi5nje Zrtvovanje (varijanta: sarno-
'rtvovanie) boga kao da je bilo bitno obeleZje semitskih religi-
1,r ('eremonijal prinoienja na LrIvu doveka na najrazliditrjim
rrrrscl.jcnim mestima zenrlje, bez sumnje, ukazuje da su ovi ljudi
,l,,7ivl.javali svoj kraj kao predstavnici boZanstava, a ovaj nadin
,, r I vovanja zamenoln Zivog doveka pomoiu neZivog opona5anja
,lrlii.ja (lutka) moZe se sleditijo5 u kasnijim vremenima. Tean-
rr()l)ska boZanska Zfiva, koju, naZalost, ovde ne mogu analizo-
r,rli sa istim udubljavanjem kao Zftve iivotinja, bacajarko svet-
lrr na nekoda5nji smisao stanjih oblika Zrlvovanja. Te5ko se
""Nadvladavanjc jednc generacije bogova ocl strane dmgc, kao ito jc
I'r,u rrl1o, u mitologiji oznadava istorijski proces zarnenjivanja jcdnog religi-
r,l.os sistema novirn. bilo porobljavanjern od stranog naroda ili putem psi-
lr,,loikog razvitka. U drugom sluiaju mit sc priblilava ,,lirnkcionalnim feno-
rrL rrinrir" u smislu kojije dao H. Silberer. Da je bog koji ubija Zivotinlu sim-
,,,1 librda, kako tvrdi Ci. G. JLing (n. d.), prctpostavl.ll polanr libida drugacijim
rrl t)no-{? kojijc do sada vaZio i uopite mi izglcda sLrnrnjiv.
 (2e6)
moZe prevideti da je objekt Zrtvovanja bio uvek istovetan, istrr
ono Sto se oboZava kao bog, dakle, otac. Pitanje odnosa Zivoti.
njske i ljudske Zrtve sada dobija prosto re5enje. Prvobitna livo.
tinjska Lrtvabilaje vei zamena za ljudsku Lrtvlu. Za svcdtrrrr
ubijanje oca, a kada je zamena za oea opet zadobila ljutlsko
oblidje, ponovo je Zivotinjska Lrtva mogla da se preobrazi u
ljudsku Zrtvu.
Tako se uspomena na onaj prvi veliki din Zrtvovanja pokn.
zala neuni5tivom, uprkos svima nastojanjima da se ovaj zubo.
ravi, i upravo kada se htelo da se najvi5e udalji od njegovih
motiva, moralo se javiti njegovo neizmenjeno ponavljanjc u
obliku boZanske Zrtve. Kako je razvitak religioznog mi5ljcnjl
kao racionalizacije omogucio ovo ponavljanje nije potrebno tla
navodim na ovom mestu. Robertson Smit, kome je strano rrulo
dovodenje u vezu Zrtvovanja sa onim velikim dogadajcrl rt
dovekovoj praistoriji, navodi da su ceremonije onih prazniks
kojima su stari Semiti slavili smrt nekog boZanstva tumadcrr!
kao ,,commemoration of a mythical tragedy" a da naricanjc prl
tom nije imalo karakter spontanog ude5ia, vei je u sebi nosilo
ne5to prisilno, nametnuto strahom od boZanskog gneva.'"" Vcru.
jemo da moZemo prihvatiti ovo tumadenje kao tadno i da su use.
canja ovih koji slave imala svoje izvanredno obja5njenje u sulti.
ni osnove same situacije.
Prihvatimo sada kao dinjenicu da se i na daljem razvitku
religija nikad nisu ugasila oba poketadka faktora, svest o krivi.
ci sinova i njihov prkos. Postepeno se napuita svaki poku$t{
re5enja religijskog problema, svaka vrsta mirenja ovih dvc.jrt
protivurednih duievnih sila, verovatno, pod kombinovanim uti.
2utReligion
of the Semites, str. 412413.,,The mouming is not a sporrla,
neous expression ofsympathy with the divine tragedy, but obligatory and cnlirrrtrl
by fear of supematural anger. And a chief object of the moumers is to discltint
responsibility for the god's death - a point which has already come beforo rrr il
connexion with theantlropic sacrifices, such as the 'ox-murder at Athens'."
(Religija Semita, str. 4l24l3.,,Naricanje nije spontani izraz saoseiarrju rl
boianskon.r tragedijom, vei obavezno i prisiljeno shahom od natpriroclnc lju=
tnje. Glavni cilj oZalo5ienih jeste da skinu odgovornost za smft boga poj rrvu
sa kojom smo se vei susreli u vezi sa teantropskim Zrtvama, kao Sto jc 'rrhi
janje vola u Atini'.")
(2e7)
, ir;t'rn istorijskih dogadaja, kulturnih prolnena i unutarnjih psi-
lrr, I'ih rnenjanja.
Sve jasnije se pojavljuje teZnja sina da se postavi na mesto
lrr,1'r rica. Uvodenjem zemljoradnje raste znadaj sina u patrijarhal-
r' lrorodici. On dopu5ta novei.naze svog incestuomog libida, koji
'1
n.rlrzi svoje simbolidko zadovoljenje u obradivanju majke zemlje.
N;r,rtrrju oblidja bogova kao Atis, Adonis i dr. duhovi rastinja a
r', crneno mladaladka boZanstva koj a uZivaju ljubavnu naklonost
I ( ) v r
rrr,rtcrinskih boZanstava i sprovode, za inat ocl, materinski incest.
sVeSt krivice, koja mje slabljena ovakvim tvorevinama,
";lnl
r.,r;r7rva se u mitovima koji ovim mladenadkim ljubavnicima
rrrrrrt'rirrskih boginja odreduju katak Zivotni vek ili ih kainjavajt
,'rlrzinranjem muSkosti ili pretvaraju u Zivotinje zbog besa boga-
,rr'rr. Adonisa ubija Eber, sveta Zivotinja Afrodite; Atis, Kibelin
lprlrrvnik, umire od Skopljenja.'o' Oplakivanje i radost zbog vask-
,,rr ;rrr ja ovih boZanstava pre5lo je u ritual jednog drugog boga-sina,
,'r r t't lcnog za tralntle uspehe.
I
Kada je hri5ianstvo zapodelo svoj pohod u antidki svet,
rr,rrilo jc na konkurenciju religije Mitra i izvesno vreme bilo je
,rrrnrr.jivo kome ie boZanstvu pripasti pobeda.
Svetloiiu ozarena, prilika persijskog mladiia-boga ipak je
,r',trrll u tami pred na5im shvatanjem. MoZda se sme iz prida u
l,rlirrra Mitra ubija bika zakljuditi da on predstavlja onog sina
1,,'1i .jc sam obavio Zrlvovanje oca i time oslobodio braiu od
rn,'re sukdvice. Postojao je i drugadiji put sti5avanja ovog ose-
, .rrrjr krivice a njim je krenuo tek Hristos. On je po3ao njime i
,rI\
ovao sopstveni Zivot i time oslobodio braiu od pragreha.
lstrun oa kastracije igra izvanredno veliku ulogu u smetnjama odnosa
1r, r):r oclr kod naiih mladih neurotidara. Videli smo u lepom Ferencijcvom
t',r1.;ru tr kako dedak prepoznaje totem u onoj Zivotinji koja poseZe za njego-
, rr rnlim udom. Kada na5a deca saznaju za ritualno obrezivanje ovaj din
,rrrrrsljirju slidnim kastraciji. Koliko znarn, joS nije nadena etnopsiholo5ka
1, rr,rlclrr za ovaj stav dece. Obrezivanje, tako desto u starim vremenima i kod
I'rrrrritivnih naroda, odgovara dobu praznovanja podetka muZevnosti i u tome
,rr,r;r inati svo.j znadaj, sekundamo je ovo pomercno u raniji uzrast. Vrlo je
,,,r( r\'s:urtno da je obrezivanje kod primitivnih naroda kombinovano ili zame-
,,1' rrrr sr SiSanjem kose ili izbijanjemzubaa da na5a deca, koja niSta ne mogu
'l.r .,nriu o ovoj povezanosti, u svojim reakcijama straha obe ove operacije
I r rr u stvamo ekvivalentima kastracije.
, r r, r j
 (298) t299t

Udenje o predadkom grehu je orfidkog porekla; ono se txlr L,n( s0 posveiuje i identifikuje sa njim. Kroz bcsl<raj vrcmena
Zalo u mistenjama a odatle prodrlo u filozofske Skole stare Grclie rrrr/t se pratiti identidnost totemskog- obcda sa lrlvovanjem Zivo-
,,

Ljudi su bili potomci titana koji su ubili i raskomadali mreurtli,r ir!p. tcanfopskom ljudslcom Zftvom i sa hriiianskom pnde5iu i u
Dionisa-Zagreusa;' njih je pritiskivao teret ovoga ziodina. U jrLi r jinir niima prepoznati odjek onog zlodina kojije taho pritiskivao
nom fragmentu Anaksimandra-- se kaie da je jedinsfvo sveta .i*r lrrr,lL'. a na koji su ipak morali biti tako ponosni. Hri5iansko
Seno jednim pradavnim zlodinom i da sve ito je odatle proislel*kr
1,", r'!dc je u osnovi ponovno odstra-njenje oca, ponavljanle dela
mora dalje da snosi kaznu za to.r,,r Delo titana zbog udruZivrrr,y,,, l,,l, lrcba da se okaje. Pnmeiujemo koliko je tadna Frejzerova
ubistva i komadanja dovoljno jasno podseia na tote'rsko Zrtv.v;r , , r'nic? da je ,,the Christian communion has ab,sorbed within itsel/'
nje koje je opisao sv. Nilus - kao uostalom i mnogi drugr antir.l,r r ,, trl'unl€t'tt which is doubtless Jar older than Christianity. "''"
mitovi, na primeq i sama Orfejeva smfi pa ipak nam ovde srrrr,l;r
odstupanje Sto je ubrstvo izvrieno nad mladim bogom.
U hri5ianskom mitu prvobitni greh neosp"omo je sagrcit, 1
nje prema bogu ocu. Ako je Hristos oslobodio ljude od'irr,,r,.
pruobitnog greha trme Sto je Zrlvovao sopstveni iivot, lo rrrrlrr l)ogadaj kao Sto je svrgavanje praoca od strane zdrtLene
nameie zakljuiak da je taj greh bio ubistvo. prema u ljutlsrirrrr l,r,ri:t: mor&o je za sobom ostaviti neizbrisive tragove u ljudskoj
oseianjima duboko ukorenjenom zakonu odmazde, ubisiv. rrr,, ' t,rr i ji i zbog toga dati odraza u naknadnim tvorevinama utoliko
Ze biti okajano samo Zrlvovanjem drugog Livota; sAmo ir.lvo rrrrrorobrojnijim ukoliko se manje Zelelo opominjati na ovo de-
vanje ukazuje na dug u krvi.,0,A ako ovo irtvovanje Sopstverrtrl, l', " .la se klonim puta iskuienja tako da ne istraZujem ove tra-
Zivota dovodi do pomrrenja sa bogom ocern, tada pestup za l.,,yr ,', c u mitologiji, gde ih nije teSko naii, vei se obraiam jednoj
'r
se ispaita ne moZe biti do ubistvo oca. ,l'rrrio.j oblasti u kojoj iu pratiti pokazatelje Sto ih je pruZio S.
Tako u lri3ianskom udenju dovedansfvo najoWorenijc prr l:( nirl( u sadrZajnom odeljku o Orfejevoj smfti.2"
znaje svoju knvicu za pradavno delo poitoje ono u Zrtvi Zivolorrr
\,J{.iSiunrko pridciic je preuzelo sebi sveti obred svetotajstva koji jc
onog jednog sina na51o najizdainije ispaitanje za to. Izmircrrjt, :,;r , , ,rrrrrnjivo daleko stariji od hriiianstva."') Eating the God,... str. 5l... Niko
ocem utoliko je temeljmje ito uz ovu Zrtl,u sledi i poguno odri,.,,i, | ,, 1r' rrpoznat sa literaturom iz ove oblasti neie smatrati daje dovodenjc u vczu
je od Zene radi koje se iustalo protiv oca. Ali ipiiholoika 1,,,1, i,r r',trrrnskog pridciia sa totemskini obedom ideja pisca ove rasprave.
AIf I(t il nulf '
ambivalencrje zahteva svoja prava. Istim delom koje.ocu ,,r,,
1r, t"utl iathom /ive rhy /ather Lies:
najveie rnoguie pokajanje, postiZe i sin cilj svojih Zei1-a pr.,rr,, ,,, ,, Of his bones are coral made
I on sdm postaje bog dije se mesto nalizifored, upravo c,,1, ,
Those are pearls that were his e.yes;
namesto oca. Religija sina smenjuje religiju oca. Kab znali t,r, Nothing ol him that dothfade
zamene ponova se.oiivljava stari totemski obed u obliku prii.cir',r. Ilut doth suffbr a sea-change
Into somel.hing rich and strange...
pri kome skupina bmie uzima od mesa i krvi sina, ne vi.ic ,x.,r, ,
-- aDR-.in".
h, Cultes, Mythes et Religiotts,II, str.75.
Ota('tvoj leii pet hvati duboko.
Kosti. mu sada po,staju korali;
Zagreus (Raskomadanil jedan je od nadirnaka boga Dionisa. rr;,.r,, Ona.j biser tamo njegovo.je oko;
titanr raslr3nu ali orr opct r rskrsne. . lit.im. prrr.l Snu'tne delove menjaju ti vali
.. .Anakslmaudar.
grcki ltlozof izVI veka pre naie ere, od dijih srr :1,r ., U neito tako divno, drogoceno;
saduvani samo fi'agmenti. Fosmrtrut mL{ zvotto ttimfb zttone eno.
t03,,Une
sofie de p6ch6 procthnique,,, n. cl.. str 76. (U prcpcvu Zivojina Simiia i Sime Pandr-rrovica.)
rcSanroubiladl<i t"t,,La mod
. impulsi naiih neurotidara po pravilu se pokazrrlrr 1,.,,, d'Orph6e" u ovde iesto citirano.j kn.jizi Cuhes, M1,t]es et
samokaZnjavanje za ubilaikc ielje usmercne protiv nikog drugog. t' lit:iu'Ls. sv. II, str. 100 i sl.
 (300)
_
U istoriji grdke umetnosti sreie se situacija koja poklzrrje
upadljive slidnosti i ne manje duboke razlidnosti sa scenom trrtrrn.
skog obeda kako ju je opisao Robertson Smit. To je situacija
u rrr{,
stan3oj tragediji. Gomila osoba, jednako odevenih iledrurkL
-grdkoj
nzvanih, opkoljava jednog jedinog od dijih su pokreta i rcti lvl
zavisni; to je hor i prvobitni jedini glumaC herqske uloge. K.srrili
razvitak doveo je na scenu drugog i treieg grumta da biiredrt'viii
protivnikei razdvajanje osobina junaka, ili karakter junaka, k'. i
njegov odnos prema horu, ostali su nepromenjeni. Junak tragcrlije
morao je da pati; to je i danas su5tinski sadrZaj tragedrle. On jc
sche
opteretio takozvanom,,tragidnom krivicom.,, diju osn-ou, nijc
uvck
lako shvatiti; ona desto uop3te nije kivica u gradanskom smislrr
te
redi. Najdeiie se sastojala iz pobune protiv boianskog ili rjudsk.g
autoriteta, hor je pratio junaka oseianjima simpatije, p"ot
rSuuu,,,t!
gazadfii, opomene, ispravi i oprakivao
ga postb bina-sao zasrurcrru
kaznu za svoj smeli poduhvat.
Ali za5to junak tragedrje mora da pati j lta znail njcgovn
,,tragidna" kivica? Brzim odgovorom prekinuiemo dislisiiu,
On mora.da pati jer je praotac, junak one velike pruduuna
jr1g9dr1e, koja ovde nalazi tendenciozno ponavljanje, a tragidrrn
krivica je ono Sto mora da primi na sebe da bi dlanove horairslo
bodio njihove krivice. Scena na bini je kroz smisaono izvrg,rr
vanje, moglo bi se reii, u sluZbi rafiniranog licemerstva, pr.tiis.
teklaiz istorijske scene. U onoj staroj stvarnostiupruuo.r, dl,,_
novi hora bili ti koji su prouzrokovali patnjejunakove; ovclc se
pak.oni iscrpljuju udeiiem ijadikovkama, a junak je
sam kriv zrr
svojep_atnje Na njega navaljeni zlo(in,razre5enje i pobuna pro
tiv velikog autoriteta upravoje ono Sto u stvarnosti pritiska ill
nove hora, zdrulenl braiu. Tako se od tragidnog junaka _ pn,
tiv njegove volje - stvara spasilac hora.
.Ako su posebno u grdkoj tragediji patnje boZanskog jar.cn
Dionisa i jadikovke sa njim identifikovinih pratilaca jarreia
lritc
sadrtaj izvodenja, onda je lako razumljiuo du s. vei ugalcrrn
d_rama ponovo rasplamsala u srednjem veku nad stradinjirrrn
Hristovim.
Na kaju ovog izvanredno skraienog izlagaryaZeleo brh rlir
.
iznesem zakljudak da se u Edipovom kompleksu sreiu poicci
(301)
r' lry'r1t', rnorala, dru5tva i umefirosti, i to u potpunoj saglasnosti sa
r, .'rrltrrtirna psihoanalize, da ovaj kompleks predstavlja jezgro svrh
r, ilrr),/u. na osnow onoga sto smo uspeli da shvatimo proudava-
"1' 1rsihoanalize.Izgledami kao veliko iznenadenje Sto iproble-
rrr
rrrr rlrricvnog Zivota naroda mogu da nadu svoje re5enje, polazeci
,',1 1r'tlnc jedine konkretne tadke kao Sto je odnos prema ocu. Mo-
:rl.r t e sc sa ovim povezati dak i jedan drugi psiholoiki problem.
r r ,ito srno imali priliku da ukaZemo na to da je oseiajna ambiva-
l, rrt rj;r u pravom smislu te redi, dakle, susret ljubavi i mrZnje pre-
rrr,r rstoln objektu, koren vaZnih kulfumih tvorevina. Mi ni5ta ne
.'n,un() o poreklu ove ambivalencije. MoZe se pretpostaviti da je
,,n,r linclamentalni fenomen na5eg oseiajnog Zivota. Ali dini mi se
i
,l,r ;t' i druga moguinost wedna paLnje, to jest, da je ona prvobi-
Irr. bil11stranau oseiajnom Zivotu i da ju je dovedansfvo steklo tek
rr.' I'trmpleks oca,'n* gde i danas u psihoanalitidkom istraZivanju
l'{,I( (Iinaca nalazimo njenu najjadu iziaienost.'lg
. I)re nego Sto zavrlim, moram primetiti da nas visoki stepen
l,,,nvcrgencije ka jednoj opseZnoj povezanoj celini, koji smo
lrrrsliuli u ovom rzlaganju, ne moZe zaslepiti u odnosu na nesigur-
rr,r,.r rraiih pretpostavki i te5koie na5ih rezultata. Od ovih pome-
rrrrtrrr .ioi samo dva, koja su, moLda, vec zapazlli neki ditaoci.
Najpre, nikome nije promaklo da mi svuda u osnovi prihva-
t,rrrur clu5u mase u kojoj se du5evni procesi odvijaju kao u du-
',('\,norn Zivotu pojedinca. Mi, pre svega, smatramo da svest kivice
,'lrrr.icdnog dela opstaje mnogo hiljada godina i deluje na gene-
r,r,rjc koje o ovome delu ne mogu ni5ta da znajt. Mi dozvo-
l;rrvurno da se oseiajni proces koji je mogao nastati u jednoj ge-
rrt'rrrciji sinova, koje je zlostavljao otac, prenosi i na noru generaci-
je izbegla ovakav postupak bai zahvaljujuii odstranjenju
lrr koja
ro o dn
o rno kompl e k s roditelj
t"ol.{aviknut
a.
na nesporamme ne smatram suviSnirn da izridito istaknem
,l,r rropite nisam zaboravio kompleksnu prirodu ovde navedenih fenomena i da
,,rrr plcdstavljaju samo novi momenat uz vei poznata ili joS nepoznata porekla
i
r,lrgi.jc, morala dru5tva, koji proistidu iz sagledavanja psihoanalitidkih
r,trllivanja. Sinteza obja5njenja celine mora se prepustiti drugima. Ali i u
l,r rlotli ovih novih momenata proistide da u takvoj sintczi ne mogu igrati drugu
rrlosu do centralnu ulogu, iako se mora savladati vcliki afcktivni otpor pre
r{ rto (to se prihvati ovakav znadaj.
 (302)
(303)
oca. Ovo su, svakako_ wlo-ozbiljne
objaSnjenje koje bi mogio
primedbe i svaku r l',lrrrr clrugadija primedba mogla bi se postaviti upravo sa
zaobici;;;r:trffi;e imakr hr ,i,,,1.,,1 g analitidkog nadina rezonovanj a.
nost nad ovim 1 11 1 I

Samo, dalja procexa ukazuje l\lr srno prue moralne propise i obidajna ogranidenja pri-
da ne snosimo sanri odg arl rol, tlru5tva shvatili kao reakciju na delo koje je za njegove
p,.etq",i,;k;; i' '
L#,"":l#i:J*y"::*:l
konti nuiteru u o seca inorn 9.,,
ljft;,"I.j; Hil.i:l1.
psih r *e, 'lrri,rrrrlrr o'tna(avao pojam zlodina. Oni su se pokajali zbog
4""-"
d, il"l
ln ::,rl ,,.,,r, ,1,'ll i odludili da ono ne treba vi3e da se ponovi i da nje-
;IXT.ffi
vidua. psiholosiiafi
"l,i "l nr
l:f '.' -""'rrrrrr;],d"r",i,'i.l
rqurlr usreu nestattkir
h[ktil;;;"i:ffiJ'l1iT9pste ne bi mogla postojati
n.,, n, k r iltd$
r{g r i

rr,'1ui,
rr
=,,,,, ,provndenje ne sme doneti koristi. Ova stvaraladka svest
t
!ir, r, ni rnedu nama nije ugaiena. Njeno asocijalno dejstvo
i'", ; f,T.:i.J ;:i ==!i, rrro liod neurotidara u stvaranju novih moralnih
r propisa,
"il; il:1ffi.;;"il:i:::,il
r

'.",, i |Ji,i rr.r rli r rrovih ogranidenja kao kajanje za udinjena i kao pre-
podrudju ne" bi bilo napretkai g","i"
postavljaju se dva nova pi*:n razvitka. tinrnq ,!,,.trrzrurst protiv novih nedela koja bi se mogla podiniti. Ali,
"jt#og psifrletog huntl=
;t+r;lu?eo
nuiteta medu nizovimu g.L.*.r!u.t ,it ,' l,.tl ovih neurotidara potraZimo dela koja su pobudila ova-
i kolrm se sredstvima i pril€: t i rr r('irl(ci.iu, biiemo razo(arani. Mi ne nalazimo dela vei samo
vima korisri iedna sener;crla
Ua Ui p;;ili; svoja psihiekl
na sledeiu. Ne rvrdlm sturll; ;irrlrrrl.;r', oseiajne podsticaje koji su teLlhka zlu ali dije je izvo-
Ou ,, oui pro[i.ri'O*",1r"
da su direkrno saonsravanj. objain jcrrr tll ,!! rt{' :il)r'Oieno. U osnovi oseianja kivice neurotidara leZe samo
I qJJl.a", ,. nulpr. porrrrrll,
dovoljni da udovoiie ovom "rtu t,.rlrrt lic rcalnosti, ne faktidke. Neurozu karakteri3e to 5to psihi-
zahrew. erihofog,Ju naroda
uopilc ,l.er rr'rlnost natkriljuje faktidku, na pomisao reaguje isto tako
se vrlo malo brine na
nuirer u dusevnom
kojirril;;;;il,ffi n.opr,odni tiorrt. ,r.=lrrllrro kao notmalan na stvarnost.
,i1.13 s.*r;f[;;.r;.raciju.
Ir
zadatka izgl eda da isnu.njava Dcu.v's Nisu li moZda primitivni narodi imali slidan nadin reago-
n as I edi vanje-prl n iet. ispozir. ,,rrlr'.r'"' Imamo osnove da im pripi5emo izvanredno precenji-
ati zahteva izvesne
"farirJ. ,]ffit,ffiffi d
zivotu tta tri rp
r
1e,

',rrrtt' sopstvenih psihidkih radnji kao delimidni odraz njihove

fllgt njeno dejstvo.
sto sl nasledio od
fo moZe
Uiit'rrjr."'.rCi pesnika: orro
oraca.,. zaslu,Zi.d,
rrirrr'rsliike organizacije.'" Po tome su mogli biti dovoljni samo
big; i ;;;o. problem izgla rrnlrulsi neprijateljstva prema ocu, postojanj e Lella:ufanlaziji da
da jo5 teZi ako prihvatimo
aa ima piiirietii reut r,la
mogu rako nepovrarno porisnuri kojr: se ,, otlc ubije i pojede, da uslovi onu moralnu reakciju koja je
nikakve tragove. Samo. iakvih
lr';; ;;;;, ne osravtjrrjrr ,.trolila totemizam i tabu. Na ovaj nadin moZe se izbeii nemi-
vanje mora ostavili Dros.tora
,lr[.ar"r#l. Nuiiue. porirr, rrrrvnost da se podetak na5eg kulturnog poseda, na koji smo, s
za irmeiiena-rrr"nrku osecirrrjir
reakcije koie stede iz ovih.
A;il;;rr" ,'nlll, or.,oorraviri rtrr
i l,rrv()nr, toliko ponosni, dovodi u vezu sa uZasnim zlodinom ko-
sr vrccia na5a oseianja. Pri tom ne bi pretrpela nikakvu Stetu
l!".jlj.r*.".u1 I u. :,]ill, d, ;i;#;irikrrle znaial rr jc rrzrtrclra vezakoja potide od onog podetka i dopire do u na5u
ousevne procese. Naim "; i

y" r,, : ;;i ;;'il j:, '..r,lrrinjost, jer je psihidka realnost bila dovoljno zna(ajna da
; :, li;t'r'.i'. j
I: d'X
Jl: il
koJr mu omoguiuje datuhaiifr\.u;,;;;;r., n:X,.1; Ulji I rr.si sve ove posledice. Ovome se moZe prigovoriti da je stvamo
tspravlja izvrgavania koja ryroi. ro jesr, rtrr rloilo do promene druStva, od oblika odinske horde do bratskog
su a",gi ;r.kli-;u osnow
oseianja. Ovim putem nesvesnog njegovih l,.l;rrra. Ovo je jak argumenat, ali ipak ne i odludujuii. Promena
iazumevanjasu obidaji,
monije i propisi. koii su ccrt, ',r' mogla postiii i na manje nasilan nadin a da ovaj u sebi ipak
ortrll [uo oJ r:^r' ,rii^prema pra()cr, ',rrrllli uslove za nastaianje moralnih reakcija. Dok se oseialo
budu preuietl tuo o'.c-u1nJ
#fi:'d' "rir.i. io sredeiih gcrr
t'uUp.
drugi deo ove knjige o tabuu.
'"Vidi odeljak o animizmu, magiji i svemoii misli
 (.r05 )
(304)

ugnjetavanjc od strane praoca, bila su opravdana nepriirlt ll',1'u ,r l lll'c svcga kodi od delanja. kod rl.icga-lc ntislto llotpLtna
"Prirritrvni
,,rL rrrr zit clelo. dovei< tretlta koitliclt' tnisao sc bcz
oseianja u odnosu na njega, a kajanla zbog ovih lrrr.rtlrt ,r'
pridekati nclti clrugi vrerrenski trenutak. Isto tako, nuth, , l,,laruuru tt delo, dclo mu jc, tal<otcci' pt'c zr'ttttcnlt za ttti-
, , ,t,,rln slnatram cla se, ne Zeleii da prctlzlllclll sigurnost po-
1,

odrZiv i drugi prigovor, da sve Sto poticc iz ambivalerrlrr,'g

smc prihvatiti
odnosa prema ocu, tabu i obrcdni propisi prinoienja Zrtvc, rr ',, I'r t,,r,' ,,Llltrke, za problem o komc raspravl-iatrlo
ima na.lozbiljnrli karakter i potpunu realnost. 'lakocic, i r,r' I t rr yt(etlttr bele clelo.

monijal i koienja pLisilnih neurotidara pokazujr"r ovakav k;rr,rl Milcliic

Prcveo Pilry'e
ter ipotidu, ipak, samo iz psihidke realnosti, iz namere r n('rr.'
sprovocicnja u dclo. Moramo se cuvati da rz naieg trc/\'t tt,'g
sveta, koji .jc pr,rn naterijalnih vrcdnosti, prenosirno polr'L rr1r
vanje onog samo zauriSljenog i Teljenog, postojeicg sun' *
unutraSnjem bogatom svetu prirnitivnog doveka i neuroticrurr
Ovde se nalazimo pred orllukom koja nam stvalno rrii,' l,r
ka. Podnimo sa utvrdcnor.n din jenicom da razlika. koja tlrulrrrr,'
rnoie izgledati fr-rndanrentalna, u na5em sudu ne pogada strslrrrrr
stvari. Ako za primitivnog covcka 2e1je i impulsr irnliLr p()lllrrrl
vrcdnost din jcnica, onda je. na narna, da slcdimo takva slrr:rt.r
nja sa puno razuurevarla, umesto da ih korigLrjemo prcnrir In:'rrl
rurelilima. Ali tada cemo jasnije uociti postavku neuroze lioi;r rr,r .

.je dovela u ovakvu ncdoumicu. Nije tadno da se prisilrti rr, rr

rottiarr, koji se danas nalaze pod pritiskom supermorala. lrrrrr,
sauio ocl iskuienja psihicke realnosti i kaZnjavaju sarro zlr,r1'
doZivljenih irnpulsa. Pri tom postoji i deo istori.jske l'ealnoslr rr
njihovorr detinjstvu ovi l.yudi nisu doZrvljavali ni5ta clrttgo ,1,,
zle impulse i ovc rmpulse su, koliko su mogli u dedjo-i rresr,
snosti. preobraiali i u radnje. Svaki od ovih predobrih ljutli irru,,
je u detinjstvu svoj loS period. perverznll fazu kao prethodltir rr r

osnovu kasnije superrloralne. Analogrya primitivnog dovckrt :,,r

neurotidarom postaje. daklc, mnogo osnovanija ako pretposlrrr r

mo cla se kod prirnitivnog doveka psihidka realnost, diji .ie :':r

stav nesumnjiv, prvobitno stapala sa faktidnorn realnoScu i tlrr ,'rr
primitivni ljLrcli stvamo dirrili ono Sto su prena sr im Lrr elcniitr','
imali nameru da udine.
lpak, analogga sa neuroticaritla nc snte i suviSc uticlrli rr.r
nai sud o primitivnorl dovekLL. Tlcba uzeti u obzir ilirzlil,'
Sigurno da kod svih, divljaka ineurotiiara, kao Sto vidinto. rr,
postqi oitro lazcivajanje izmeciu miiljenja i delanja. Salt.to ttt rr
 BUDUCNOST JEDN E ILIJZTIF.

Ako ,*o dugo Ziveli unutar odredene kulture i desto sc trudili

,lrr otkrijemo njene izvore i put njenog razvoja, pre ili kasnrje
l,iccmo u rskuienju da pogled usmerimo u drugom pravcu i da
rrpitamo kakva ie da bude njena dalja sudbina i kroz kakve ie
l)r()mene ona da prode. Medutim, ubrzo iemo uvideti da zbog
rrt'koliko okolnosti takvo istraZivanje gubi vrednost od samog
poictka. Gubije, pre svega, zato Sto samo mali broj ljudi moZe
I I rrrlsku delatnost da sagleda u svom njenom obirnu. Veiina ljudi

nr()nr da se ogranidi najednu ili na nekoliko oblasti; a Sto 6ovek

ruur.je zna o proilosti i je nepouzdanrji njegov
sada5njosti, to
,rrrl o buduinosti. Zatim, gubi je zbog toga Sto upravo u tom
';rrtlu subjektivna odekivanja pojedinca igraju ulogu koju.le te-
,lo oceniti; ona zavise od disto lidnih rnomenata u njegovonr
,opstvenom iskustvu, od veie ili manje optimistidnosti njego-
r oq stav? prema Zivotu, koju mu nameie temperament, uspeh ili

r('uspeh. I najzad, gubi je zbog neobidne dinjenice da, uop5te

',ri'1,,
ljudi svoju sadainjost doZivljavaju takoreii naivno, ne
, ( nciinjene sadrl.aje, oni najpre moraju da imajr"r distancu pre-
rrrrr n joj, to jest, sada3njost mora da postane proilost da bi narn
1,,'sluZila kao oslonac u proceni buduinosti.
Ko, dakle, ne moZe a da ne kaZe kako zami5lja verovatnu
I'rrtluinost naie kulfure, dobro ie postupiti ako na umu bude
rniro pomenute te5koie, kao i neizvesnost svakog prorodanstva.
\lrnc lidno sve to nagoni da brzo dignem ruke od preopiirnog
;rrlrrtka i da odmah potraZim malu oblast koja je i dosad zaoku-
I'l;rrll moju paZnju, nakon 3to sam bio odredio njeno mesto u
r,'obuhvatnoj celini.
 (308r
Ljudska kultura - ja imam u vidu sve u demu se lj
Livot izdigao iznad svojih biolo5kih uslova i dime se on raz,l
je od Zivota Zivotinja, pri demu zanemarujem razllku izl.t
kulture i civilizacije - pokazuje posmatradu, kao Sto je
dve strane. Ona obuhvata, prvo, sva znarya i umenja koin
ljudi sticali da bi ovladali prirodnim silama i da bi od prirl{g
uzeli dobra za zadovoljenje svojih potreba i, drugo, sve ustan&
ve koje su neophodne za medivanje meduljudskih odnosu, I rr,' llrtlc prisile, veiina ljudi prihvatiti posla koji je neophodan za
narodito za raspodelu raspoloZivih dobara. Oba ta pravca kultun
medusobno su povezana, pwo, zato Sto na odnose medu ljudirnl
jako utide mera u kojoj su nagoni zadovoljeni i koju omoguCrqlU
postojeia dobra; drugo, zato 5to dovek moZe s drugim dovckoti
da se poveZe kao dobro, ukoliko taj drugi koristi njegovu rildRU
snagu ili gaizabere za seksualni objekt; i heie, zato Stoje svuki
pojedinac virtualno neprijatelj kulture, koja ipak treba da budg
stvar ditavog ljudskog roda. iudno je Sto ljudi, ma koliko nrnlo
bili sposobni da Live izolovano, Zrtve koje od njih traZi kLrltura
radi zajednitkog Zivota oseiaju ipak kao veliki teret. Kulture,
dakle, mora da se brani od pojedinca, i njene ustanove, organi.
zaclje t zapovesti sluZe izvr5enju tog zadatka, one teZe ne satno
da obezbede izvesnu raspodelu dobara, vei i da datu raspodclu
odrZe; 5taviSe, one moraju da od dovekovih neprijateljskih pori.
vazallite sve Sto sluZi pokoravanju prirode i proizvodnji dobnru,
Lako je uniStiti delo ljudskih ruku, a nauka i tehnika, koje su ge
stvorile, mogu da se upotrebe i za njegovo uni5tenje.
Tako se stide utisak da je kultura neito Sto je suprotstav.
ljenoj veiini nametnula manjina koja je uspela da osvoji sredstva
moii i prisile. Nameie se, naravno, preeostavka da te te5koCe
nisu svojstvene samoj su5tini kulture, vei ih uslovljavaju ncsu.
w5enosti kultumih oblika koji su se dosad nzvlli.I, zaista, ni.je
teiko da se pokaZu ti nedostaci. Dokje dovedanstvo stalno napre-
dovalo u potdinjavanju prirode, pa se s pravom odekujejo5 i vcCi
napredak, ne moZe se sa sigumoSiu reii da slidan napredak po.
stoji u uredivanju meduljudskih odnosa, i verovatno su se u svirrr
epohama, kao 5to se to i sada dini, mnogi ljudi pitali da li uop$tc
vredi da se taj deo kulturne tekovine brani. Trebalo bi da se misli
(30e)
,l,r ;r' nroguie preuredenje ljudskih odnosa, posle koga nestaju
r;r,rri nezadovoljstva kulfurom, buduci da se ona odride prisile i
p,,trsli.ivanja nagona, tako da se ljudi, neometani svojim
urrrtrrinjim razdorom, mogu posvetiti sticanju dobara i uZivanju
rr rrlirrra. To bi bilo zlatno doba, ali postavlja se pitanje da li je
tirlvo stanje dostiZno. Pre ie biti da se svaka kultura izgraduje na
1r r:; rli i na odricanju od
nagona; dak nije sigumo da ce se, ako vi5e
,trr'rrrric novih Zivotnih dobara. Treba, po meni, radunati s dinjeni-
, )nr (la u svim ljudima postoje destruktivne, to jest, antisocijalne
'
r irrrlil<ulturne i
da su one kod velikog broja osoba do-
tendencije
r,,l1nojake da odrede njihovo ponaSanje u ljudskom druStvu.
Ta psiholo5ka dinjenica od presudnog je znahja za oQen'
lrvrrrr jc ljudske kulture. Ako se u podetku
joi moglo misliti da je
,,rrttina kulture u ovladavanju prirodom radi sticanja Zivotnih
rliT{nra i da se opasnosti koje joj prete mogu otkloniti odgovara-
lrrt'orn raspodelom dobara medu ljudima, sadaje, izgleda,teZi5te
l)onr0reno s materijalnog na dusevno. Presudno
je da li je, i u
l',, jo j meri, moguie da se smanji teret Zrlvovanja nagona koje se
trrrii od ljudi, da se ljudi pomire sa Zrlvovanjima koja nuZno
rrstirfu i
dazauzvralbudu obesteieni. Kao Sto se ne moLebez
rrrude
;rr u kultumom radu, isto se tako ne moZe ni bez vladanja
rrrlnjine masom, jer su mase trome i glupe; one ne vole da se
,tllidu nagona, prihvataj:urazloge tog odricanja, ijedinke ko-
ne
1r' ih sadinjavaju uzajamno se bodre u neobuzdanom
ponaianju.
Sruno primeme jedinke, koje one piznaju za svoje vode, mogu
rlrr ih podstaknu narudt odricanja, bez kojih nema kulture. Sve
;c dobro ako su te vode osobe koje odlidno razumeju Zivotne
rrcrninovnosti i koje su ovladale sopstvenim nagonima. Postoji,
rrrcdutim, opasnost da one, kako ne bi izgubile uticaj, popuste
rrrasi vi5e nego Sto ona popu5ta njima, pa je zato neophodno da
,rnc, imajuii sredstva moii, budu nezavisne od mase. Ukratko,
I'od ljudi vrlo desto nalazimo dva obeleija koja su ,,ktiva" Sto se
lirrltune ustanove mogu odrZati samo izvesnom merom prisile,
ttr jest, Sto se oni spontano ne prihvataju posla i 3to se tazlozima
rriita ne moZe udiniti protiv njihovih strasti.
 (311
(310)
koji se
Jaznamdime ie se osporavati ti moji zakljudci. ReCi d€ utc nuucra da ocenjujem veliki kulturni eksperiment
izmedu Evrope Ja nemam
da su i sama pomenuta obeleZja ljudskih masa, koja trcba .n,1,, ,ru.,,li u ogro.*jremlji ifttjt'
da
dokaZu neminovnost prisile u kulturnom radu, samo ui ',, ni ,p"oroUnotti da sudim o njegovoj izvodljivosti'
',riu
i*1,,,,,,.,,,r ,urrirhodnort primenjenih metoda
da merim ili
nedostataka kultumih ustanova, zbog kojih su ljudi postali
jazaiime&tnamere i postignutog' Ono Sto
,.1,.,,',, neizbeZnog-nije
osvetoljubivi i zatvoreni. Nova pokolenja, odgajana s lj
.,. ,,",,,, priprema gotovo i zato.ne moZe.da se istraZuje;
naudena da visoko cene mi5ljenje, koja su pravovremeno
gr;rrlrr zit'istiaZivanje nudi na5a vei odavno
sredena kultura'
vela blagodeti kulture, drugadije ie se i odnositi prema njoj,
cace da je ona njihova svojina, biie spremna da se, radodl
odriduii se zadovoljenja svojih nagona, Zrtvuju, Stoje
no za njeno postojanje. Ona ie moii da radebez prinude i
il
ie se razlikovati od svojih voda. Ako dosad nijedna kultur$
imala takve ljudske mase, to je zato Sto jo5 nijedna kulturn
Mi smo neprimetno izekonomske pre5li u psiholoiku
stvorila ustanove koje bi na ljude uticale na taj nadin, i to od
,rlrlrrst. U podetkubili smo skloni da kultumo
bogatstvovidimo
mog detinjstva. raspodelu' Sa
,, ;;;;il dobrima i u ustanovama za njihow
Postoji nedoumica da li je uop5te, ili vei sada, pri sutl*
,.irl'.uiem da svaka kultura podiva na prisiljavanju na rad i na
Snjem stanju na5e kontrole nad prirodom, moguie da se osnqll
,,,1'',c,,niu od nagona i da zato neizbeZno
izaziva otpor u ontma
takve kulturne ustanove. Postavlja se pitanje gde naii dovolirl je jasno da sama dobra'
[,,;,,uu'ru ti zailtevi upuieni, postalo
broj izvanrednih, nepokolebljivih i nekoristoljubivih voda koJl mogu
].,,],Lrtuu sticanje i nadini njihove.raspodele ne
za njihovo
bi bili vaspitadi buduiih pokolenja. Mogui je strah od ogromnlh
irr''d, gf"uni ili jedinisadrZaj kulture'.jer njih
ugroZavaju
razmera prinude koja je potrebna za ostvarenje tih namuB, ,i,
kulturi' Pored dobara' sada
irSmfm strast udesniki u
Velidanstvenost tog plana, njegov zna(aj za buduinost ljudske lrollrna i pri-
'r, dstva koja sluLe zaodbranu kulture' sredstva
kulture ne moZe da se ospori. On nesumnjivo podiva na psiho. r.rtui" tt i ih
i'ilg. sredstva koja ljude treba da pom.rre s njom da
lo5kom saznanju da se u doveku nalaze zaleci najraznovrsniiih ''r,.;
ohcitete zI podnesene Znve' fa potonja sredstva mogu da se
nagona kojima doZivljaji u ranom detinjstw daju kona0no
usmerenje. A iz istog razloga granice dovekove vaspitljivosli r,piiu kao psiholo5ki imetak kulture'
'nadijednoobraznosti utztaLavanjumi iemo
dinjenicu da
ogranidavaju uspe5nost takve promene u njegovoj kulturl, propis-ko-
Postavlja se pitanje da li i u kojoj meri neka druga kulturna sro. nirgon ne moZe da se zadovolji nazvatifrustracijom'
zabt a-
frustracij a zabianom, a stanj e koie izaziv a
;;; ; ; ;t"td"l e
dina moZe da ukloni oba obeleZja ljudskih masa, koja toliko ;
tazllka izmedu
oteLavaju vodenje ljudskih poslova. Eksperiment jo5 nije izvc. ,,,, f t*""t:...
Sledeii lorak biie da se napravi
vei
den. Verovatno ie izvestan procenat dovedanstva - zbog pato. i;,*"tu;i"tpogadaju sve i li5avanja koja ne pogadaju sve'
sa za-
loike dispozicije ili prevelike snage nagona - zauvek ostati astt. ;il;;p.; klaie ili dak pojedince' Prua su najstarija:
li5avanja kultura je.podela' pre ko
iloi. uuod. ta zna
cijalan, ali ako bi bilo izvodljivo da se veiina koja je darlrt r,r,,nutiu
prvobitnog
neprijateljski nastrojena prema kulturi svede na manjinu, bio hi r,,,iit" ftili"o, godina, da odvaji doveka od njegovog
to vrlo velik uspeh, moZda sve Sto bi moglo da se postigne. ;i;hj;?;; ,6nju. diu ,*o uto-u iznenadeni kada smo otkili
,, irli'Sr""":a jo"Suvek deluju, da i dalje- dine srZ neprijateljskog
Ne bih Zeleo da neko pomisli kako sam se suvi5e udaljio ,f

od naznadenog puta svog istraZivanja. Zato naglalavam da ttti ;;.c*j; t**u tuttoti. Nagonske Zelje koje su njima osujeiene
 (312)
(313)
ponovo se radaju sa svakim
detetom; postojijedna vrsta lj
neurotidari, koji vei na te frustracle ;u',1 pr rtrsltl.r.r spoljne prinude, to jest, samo tamo gde ta prinuda
,ragul; JsocUalnim
s?lj.T Takve nagonske zelje;.ru ,ooo"r[".nu,
nr rrr,, 'i r i samo dotle dok ona uliva strah. To se odnosi i na
lir tlcluje

zvuri
iil;#,l_k;
kaia,. z.t ; k;j^;ludi j edn otr u rn
,,rrr t,rlrt)zVofie moralne zahteve kulture, koji jednako vaLe za
:31':if:.,:!::,9yano
oydlju uporeduju s onim.Zeljam. -.r,rlror' Nalveii deo onog Sto se sazna o moralnoj nepouzdanosti
t":irl ,.'u na5oj kult lpr,lr ,,prrtla u tu oblast. Vrlo mnogo kultumih ljudi, koji bi ustuknuli
l

"
da.li da se Ooprrt"
tli-Ju se-zabrane; nsil
115,:,ty
loiki, laspravlja: t,r,,l rrlristvom ili rodoskvmuiem, ne uskraiuje sebi zadovoljenje
medutim, opravdano je. to porrc.n1"
prema.tim najstarijim nagonskim
il,;ffliiil; , \,,
tr' 1,,r'lunzivosti, svoje agresiwosti, svojih seksualnih prohteva,
ieljamanrje isti. frgf.,lu ,l,i'ii priliku da drugog slaZu, prevare, oklevetaju, ako pri
;'rr'puitaju
samo ljudoZderstvo svima zabranjeio
razmatranje, potpuno.savladano.
da' je, i
neanalitirlko
',,
r',rl lrlor-tlr da produ bezkazne: i to je, nema sumnje, uvek bilo tako
l

"a
snugr rojorkrvnih z;riil l;;
moZemo da osetimo r,,1,, kultumih epoha.
rrrr rrrnogih
ba zabrane tak;h Zelj;, a u odredcrrim
uslovima na5a kultura joS vr5i Ako pogledamo ogranidenja koja se odnose samo na odre-
ubistva, dak nareduje ubijitrrjo, rL rrt' liluse druStva, suodiiemo se s prostom i uvek jasnom situ-
MoLda predstoje faze u razvoju kulturs to;irnu ce zadovoljc, !rr rlonr. Kao 3to se i moglo odekivati, nepovla5iene klase zavi-
nje i drugih, danas potpuno dopuStenih "
zrijul'ireleauti isb r.ko ,1r,,' ljudima koji uZivaju povlastice i uradiie sve samo da bi se
neprihvatljivo kao Sto je sada ljudoZderstvo
neprihvatljivo. ,'.,l,rlrodile sopstvenog viSka liSavanja. Gde to nije moguie, unu-
Vec u tim naistarijim odricanjima
od nagonu ukljudcn t,rr tlrrlc kulture postoji stalno nezadovoljstvo koje moZe da do-
jedan psiholoski iinirac .jo
koji ostaje ,it^i^:^ iza sva sledeia
orrri. r ,'tlc tio opasnih pobuna. Ako, medutim, kultura ne moZe da pre-
canja od nagona. Niie taino Oa
ie tluasta psih, n4e razvijala rxl r,rzitic stanje u kojem je pretpostavka zadovoljstva odredenog
najdrevnijih wer.n, i ,luj.,
danas joi
uvek onakva "^rpd;.;rt" ""*.
;;d.rku
i tehnike, or,r I'rolr n jenih predstavnika ugnjetavanje drugih, moZda veiine, a
.k.n"r:i bih
moZemo da navedemo jedan
istorije. ovtlc t,, ;c sludaj u svim danainjim kulturama, onda je razumljivo Sto
primer tog psihitkog nupr.*u ii
skl{y s pravcem naseg iazvoja;este tr rrqnieteni oseiaju veliko neprijateljstvo prema kulturi koja
oa siJlnu i.inuda postep.,r,,
qostaj:.u1utamJ a, jer je posebna psihiet"mrtuniu, lrosloji zahvaljujuii njihovom radu, ali u drjirn dobrima imaju
covekovo natl.
-ja, ukljuduje u svoje zapovesti. lrrernali udeo. Interiorizacija kultumih zabrana, u tom sludaju,
Sv.k" d;;;;l;zuje nam proccs rrt' nroZe se odekivati od ugnjetenih; oni, Stavi5e, nisu spremni da
tak-v.e.halsformacije; teli zahvalj$uci
d"l p"rr.Je moralno i te zabrane priznajt; nastoje da uni5te samu kulturu, dak moZda
biie. To jaianje naOla "'""
leste ,r1"*0",1i kuttumi dobirak
:*U1"9
na psiholoikom t[r uklone pretpostavke na kojima ona podiva. Neprijateljstvo tih
polju. OsoUe u t<olima j. naO_jftaeuf
o pr.wurai,, L llsa prema kulturi toliko je odigledno da se usled njega gubi iz
se od protivnika kulture u njene nosioce.
Utoiitoje njihov bro.1 u
n:\:r kulrumom krugu. veci,_ uroliko je
; il*"
obezbeden ija,
v tla prikrivenije neprij atelj stvo opskrblj enij ih druStvenih sloj e-
i

utoliko pre ona moLe dabude bez vr. Nije potrebno da se kaZe da kultura koja tako veliki broj svo-
s.eOstava *lj;.
prinude. Nivo
te interiorizacije vrlo je razlidit ,u po1e,a;i"'rinane lilr udesnika ostavlja nezadovoljen i podstide na pobunu niti ima
nagona. Zu rzgleda da dugo postoji niti to zasluZuje.
pomenute najstarije kultume
zahteve intenorizacija, ako ostavimo
po stra.ni nepoZeljan jzuzetak neurotiiara, Velidina interiorizacije kuhumih propisa - popularno i ne-
postignuta je, dini se, u
matnoj meri. Situacija se menja.kaOu psiholoSki redeno: moralni nivo udesnika u kulturi - nije jedino
poif.Auni'o druge nagonskc
zahteve. Sa iznenadeno.iu i za"brinut"*";;;;lmecujemo psihidko dobro koje treba uzimati u obzir pri oceni kulture. Ima
da sc liultura i druga bogatstva - ideale i umetnidka dela, to jest, zado-
veiina ljudi odgovarajuiim kultumirn
ruAnui[rru povinuje samo voljstva koja pruZaju ideali i umetnidka dela.
 (314) (31-s.1

Ljudi su i suvi5e skloni da ideale neke kuiture, (o

procene Sta su najviia i najvrednija dostignuia,
;r.,,t
ukljude rr u;i.rr
imetak. Isprva se dini da ti ideali odreduju dostignuia
datrg rrrl
tumog kruga; biie, medutim, da stvari stoje ovako: iclcrrlr ,,..
gbSzuju posle prvih dostignuia, koji su porl.di.u zajeclrrii.kls
delovanja spoljnih okolnosti kulture i njene unutra5nje
obtlru,.
nosti, i ta prva dostignuca fiksiraju se u idealu koji ptdstiir.
,l,r
se ona ponavljaju. Zadovoljstvo koje ideal pruZa
udesnicirrur ,r
kulturijeste, dakle, narcistidke prirode; ono podiva na njihovorrr
ponosu zbog vei postignutog uspeha. Da bi se
upotpunikr. tu
zadovoljstvo treba da se uporedi s drugrm kulturama, :,rr kojr,
teZile d',gadrjim dostignuiima i koje su iazvile drugadije
irie;rr,,
Na osnovu tthrazllka svaka kultura prisvaja sebi privo
da rlrrrp,,
potcenjuje. Na taj nadin, kultumi ideali postaju
izvor raznirrlr
i ir, rroSt pruZa zadovoljstva koja su zilutcna za niijstarija ijoi
,' , I rrrrjdnblje proZivljena odricanja od kultLrre, i zato ona, bolje
,' L\ ('ltir drugog, navodi doveka da se pomiri sa Zrtvama koje je
i,,'rlrri'r) rr ime kulfure. S druge strane, utnetnidka dela, pruZajuii
rIrI,rrzu zajednidko doZivljavanje visokoccnjenih emocrja, po-
1,
, i, ,!\rirl dovekovo oseianje poistoveienosti; ali ona sluZe i nar-
, r rr, liom zadovoljavanju onda kad pokazuju dostignuia poseb-
". l rrllure i kada na upedatljiv nadin podseiaju doveka na njene
,,1, .rlr'.
l)o sada joi nije pominjano ono Sto je moZda najvai.nlji
. l, psihidkog
, inventara kulture. To su njene religijske predstave
'
,r,r1sir.cln smislu, drugim redima (kasnrje ie uslediti obrazlo-
',
, rryr'). [o su njene iluzije.
r

neprijateljstava izmedu razliditih kultumih krugova, ito

sc rrrrl
lepSc vidi u sluia.ju nacija.
Narcistidko zadovoljstvo koje pruZa kulturni ideal sprrrl,r
r ilt
u one snage koje se uspeino nose s neprijateljstvom prcnra
l\ul
turi.unutar datog kulturnog kruga. To iadovolistvo mogu ,1,,
tJ demu je posebna vrednost religijskih predstava? Razma-
imaju ne samo povlaiiene klase vei i ugnjeteni, po5to je
ir,,,,,, rr,rlr srno neprijateljstvo prema kulturi izazvano njenim pritiskom
da preziru strance nadoknada ru n.pruu,l, koju trpe
u sopslvc
nom krugu. Neka sam ja bedni, dugovima i ritnim duZniistirrr,r ',.' ,rtlricanja od nagona. Ako zamislirno da su njene zabrane
,rl, rrrulc i da tada za seksualni objekt moiemo da izaberemo svaku
mudeni plebejac, alj zauzvratja sam Riml.1-anin, udestvujerrr ', rru l<oja nam se dopada, da bez ikakvih premi5ljanja moZemo da
rr
pokoravanju drugih naroda i u donoienju zakona
za njih. 1,, irlrricnro onog ko je bacio oko na istu Zenu ili nekog drugog ko
poistoveiivanje ugnjetenih sa svojim goipodarima i izrablliv,,
se na5ao na putu, da moZemo, i ne pitajuii, da uzmemo neito
dima samo je deo veie cefine. S druge stiane, ugnjeteni rii,,p,, ',.'rrr
afektivno da budu povezani sa svojim tlaiiteljima, mogu, ul)r
,',1 rrcdije imovine - koja lepota, kakav bi niz zadovoljstava bio
r,rrirr nai Zivotl Dodu5e, odmah se suodavamo sa sledeiom
kos nepnjateljstvu, svoje ideale da vide u svojim gospodari,i,,,
1',rlcil<oiom: svako ima iste Zelje kao i ja ineie se prema meni
Da medu njima ne postoje takvi, u osnovi radovoljavajuii
otlrro ,,,hrositi s vi3e obzira nego Sto se ja odnosim prema njemu. U
si, re bi moglo da se shvati kako to da su se tako
dugo oclr.zrrlt, ,lvuri, samo jedan jedini dovek moZe da bude beskrajno sreian
tolike kulture i pored opravdanog neprijateljstva velikog ,l,og ukidanja svih kultumih ogranidenja, a to je tiranin, diktator,
bl,y,,
ljudi prema njirna.
L r r1 i u svojim rukama drZi svu vlast; a dak i on tma razloga da Leli
Drugadrj eje zadovolj stvo koj e umetnos L pruLaudesn ic i r r rl ,[r sc drugi drZe bar jedne kultume zapovesti ne ubij.
u nekom kulturnom krugu, iako je ona obidno nedostupna
iil, Kako je, medutim, nezahvalno, kako je uopite kratkovido
kim slojevima druitva, koji se bave iznurujuiim radom i kojirrr;r
rt )iti ukidanju kulture! Ono Sto bi tada ostalo bilo bi prirodno
nedostaje lidno vaspitanje. Kao ito nam je vei odavno
poznat{} ;tirnje, i bilo bi ga mnogo teie podnositi. Tadno je da priroda ne
 (316)
bi od nas traLlla da ogranidavamo svoje nagone, ona bi rtnttl
dozvolila da radimo Sta hoiemo; ali ona ima vrlo uspe5an rrrrlin
kako da nas ogranidi; ona nas ubija, hladno, okrutno, bezub=
zirno, kako nam se dini, i moZda upravo onim stvarima kojc nt1
izazvale na5e zadovoljstvo. BaS zbog tih opasnosti kojirna rtnnl
priroda preti mi smo se udruZili i stvorili kulturu, koja, izrrterlu
ostalog, treba da omoguii i nai zajednidki Zivot. Glavni zarlnlnk
kulture, pravi razlog njenog postojanja i jeste da nas brani td
prirode.
Poznato je da ona u mnogo demu vei sada kako-tnkrt
ispunjava svoj zadatak i, naravno, kako vreme bude odmicrrltt,
ona ie to raditi mnogo bolje. Niko se, medutim. neie prcvrrrttl
pa poverovati da je priroda vei sada pobedena; malo ko srttc rlH
se nada da ie ona jednog dana biti sasvim potdinjena dovcktt,
Postoje elementi koji kao da izmidu svakoj dovekovoj korrlroll
zemljakoja podrhtava,puea,zatrpava sve ljudsko, sve 3to jc r'u
vek stvorio; voda koja, uskome5ana, sve preplavljuje i uniilrrvu,
oluja koja nosi sve pred sobom; postoje bolesti u kojima snto lr'h
nedavno prepoznali napade drugih Zivih bica i, najzad, posloll
bolna zagonetka smrti protiv koje lek do sada nije pronaden i,
verovatno, neie ni biti pronaden. Tim silama priroda uclatrr tt6
nas, velidanstvena, surova, neumoljiva, ona nam opet poklzrtle
na5u slabost i bespomoinost, od koje smo nameravali tlrt sF
spasemo kulturnim radom. Jedan od malobrojnih prrjalrrrlr i
uzvi5enih prizora koje dovedanstvo moZe da ponudi jestc knde
ono, pred elementamom katastrofom, zaboravi svoju kullrtttttt
rastrojenost, sve unutrainje teSkoie i neprijateljstva, i sr.rli rF
velikog zajednidkog zadatka samoodrZanja u borbi pnrttv
ogromne moii prirode.
Zivotje teZak kako za dovedanstvo u celini tako i za svrtLu
jedinku ponaosob. Jedan deo li3avanja jedinki nameie kLrllrrrn tt
kojoj ona udesfi,uje, a izvesnu kolidinu muka zadaju jo.j tlr'rrgl
ljudi, ili uprkos kulturnim propisima ili usled nesavr5enoslr lp
kulture. Tome treba da se doda Steta koju joj nanosi nepokotlttrt
priroda - ona to naziva sudbinom. Posledica tog stanja tlclrrrhr
bi da budu stalno bojaZljivo iSdekivanje i tebka povreda plrru
(3t1)
,lrr,,ll nArcizma. Kako jedinka reaguje na Stctu koju.loj nanose
l, rrltrrra i drugi ljudi, mi vei znamo: ona u sebi stvara
odgovara-
In( u rneru otpora prema kultumim ustanovama, stvara odgo-
,,rr:riuiu meru neprijateljstva prema kulturi. Ali kako se ona
,,,lrrpirc ogromnim silama prirode, sudbine, koje prete kako njoj
t,rl,o i svemu drugom?
Kultura joj olak5ava taj zadatak; ona ga izvr5ava na isti
rr,rr'in za sve; neobidno je, takode, da gotovo sve kulture deluju
rr lorn pogledu isto. Kultura nikad ne daje sebi predaha u
r,.r r luvanju svog zadatka - odbrani doveka od prirode - ona sa-
,,,,, l.rroduZava da radi drugim sredstvima' Zadatakje tu viSe-
.r,,,Ii. Ozbiljno ugroZeno dovekovo samooseianje traZi utehu;
',rt't i Zivot treba osloboditi svih uZasa, osim toga, i dovekova
r;rtkrznalost, koju, naravno, pokeie najjadi praktidni interes,
.,,rlrlcva odgovor.
Prvim korakom postignuto je vei vrlo mnogo' A taj prvi
l ,ml< jeste humanizacija prirode. Bezlidnim silama i sudbini mi
,,,1 da se pribliZimo, one nam uvek ostaju daleke' Ali
',roZemo
,rl.o rr e lementima besne strasti kao u naSoj duii, ako dak ni smrl
rnlt: ni5ta spontano, vei nasilni din neke zle volje, ako nas sluda
rr prrrodi okruZuju bica kakva nalazimo u sopstvenom dru5tr'u,
odahnemo, moZemo usred uZasa da se osecamo
t,rrlrr rnoZemo da
l,rro kod kuie, moZemo psihidki da obradimo svoj besmisleni
'.trrrlr. MoZda smo mi jo5 neza5tiieni, ali vi3e nismo sasvim
l,r'slromoini, moZemo bar da reagujemo; dak, moLda' nismo ni
,','zlitiieni; protiv nadljudskih nasilnika' to jest protiv sila
',pol.jne prirode, moZemo da primenimo ista sredstva kojima se
',i,,;,irno-u svom druStru; moZemo pokuiati da ih pridobijemo,
rrrrrilostivimo, potkupimo, i da im na taj nadin oduzmemo deo
rrroci. Takva zamena prirodne nauke psihologijom ne samo da
prrrza trenutno olak5anje vei i pokazuje put ka daljem ovlada-
r rrrr ju situacijom.
Jer, ta situaciia nije ni3ta novo. Ona ima infantilni prototip
i r1i .ic, u stvari, samo nastavak. Jer, mi smo se vei jednom nala-
rrli u slidnom stanju bespomocnosti - kao mala deca prema ro-
,lrtcljima. Imali smo ruzloga da ih se bojirno, pogotovo oca' ali
 (31e)
(318)

zaitititi od opasnostirflza koir ',.r(l,r tc na bogovima da uklone mane kulture i nadoknade Stete
bili smo i sigurni da ie nas on
je, prirodno da sc te d{ L,lr' lrr on? nanela, da imaju u vidu muke koje ljudi, Ziveii u
u tom uzrasiu znali. Bilo dakle, sasvim
,.r1,',lrrici, pridinjavaju jedni drugima, i da vode raduna o izvr-
situacije uporede. Tu je,- kao i u snovima, svoju ulogtr irn{
-Spavada i,,r\;uriu kultumih propisa, kojih se ljudi tako malo drZe. Samim
Zelja. obuzima predoseianje smrti, koje hoic rlc il trrrr prnpisima pripisuje se boZansko poreklo; oni ne vaZe samo
r*.tti , grob. Ali rad sna zna kako da tzabere uslov potl koJlfl .''r llrrtlsko druStvo vei i za prirodu i sva zbivanja u svetu.
ie i taj stl3ni dogudaj da se pretvori u ispunjenje Zeljc: srrev{ 'lako se stvara riznica predstava nastalih iz potrebe da se
vidi sebe u staroj etrurskoj grobnici, u koju je bio siSao, stcd*
lprrl:;liu bespomoinost udini sno5ljivom, sazdanih od materijala
sto ie zadovoljiti svoja arheoloska interesovanja. Na slidrttt tt*
',,', ;rrrju na bespomoinost naieg sopstvenog detinjstva i detinj-
din dovek ne pretvara prirodne sile prosto u ljude s kojimir ittolf
p6 ,,tr;r ljudskog roda. Sasvim lepo se vidi da je dovek, imajuii te
da se druZi kio sa sebi ravnima, a Sto i ne bi bilo u skladtr I
ostavljaju, vei im daje kanrkk* pr,'rlsllve, zaiticen u dva pravca: zaStiienje od opasnosti priro-
jakim utiskom koji one na njega
oca, pretvara ih ubogove, sledeii pri tom ne samo infantilrri v{ ,h' r srrclbin€, i od povreda koje mu nanosi ljudsko dru5tvo. Su5ti-
Ir;r :rlvrrri jeste u sledeiem: Zivot u ovom svetu sluZi nekom vi-
i, kao Sto sam pokuiao da pokaZem, f,rlogenetski prototip'
:;,'rrr c:il.ju, koji, dodu5e, mje lako odgonetnuti, ali koji nesumnji-
S vremenom izvode se i prua posmatranja pravilnosti t rts
\rr /nilai usavr5avanje ljudske prirode. Verovatno duhovni deo
konitosti u prirodnim pojavama, pa prirodne sile gubc svttJ3
,rvt'lu - du5a, koja se tokom vremena polako i nevoljno odva-
ljudske crte. Ali dovekova bespomoinost ostaje, a s njorn i rtle=
tirl;r.(ld tela, treba da bude predmeLtoguzdizanla i oplemenji-
gova Zudnja za ocemi bogovi. Bogovi zadrLauaju svoj troslrukl
{ r,rrrjrr. Sve Sto se u ovom svetu dogadajeste sprovodenje na-
Zadatak: oni moraju da prognaju uZase prirode, moruitt
rrrcn nekog od nas jadeg uma, koji na kraju, iako je te3ko sledi-
pomire ljude s okrutnom sudbinom, koja se, pre svega' poirrvliu=
je u obliku smrti, i moraju da ih obe5tete za patnje i liiavuttll' tr njegove puteve i stranputice, sve okeie na dobro, to jest sve
rr;rrrr ,iini prijatnim. Nad svakim od nas bde dobronamerna, samo
koje im je nametnuo kulturni Zivot u zajednici'
rr;rizgled stroga Promisao, koja ne dopu5ta da postanemo igradka
Medutim, unutar tih funkcija naglasak se postcl)en€
lrrcjakih nemilosrdnih prirodnih sila; ni sama smfi nije uni-
i
pomera. Primeiuje se da se prirodne pojave, sledeii unulrtrt{€
ircrrjc, nrje povratak u neorgansku beZivotnost, vei podetak
nuZnosti, odvijaju same po sebi; naravno, bogovi su gosprxlarl
rrovog Zivota koji je na putu razvoja ka nedem vi5em. A, s druge
prirode, oni s"ii ustrojilida bude takva kakva jeste.i mogu sndl
',trrrnc, isti moralni zakoni, koje su postavile na5e kulture,
da je prepuste njoj samoj. Samo, s vremena na vreme, olll r€
rrprlvljaju i svim dogadajima u svetu, samo Sto najvi5a sudska
postedttuom takozvanih duda upliiu u njen tok, kao da Zclc dl
prvobitne moii' Sto re rrrstanca s nmogo veiom moii i dosledno5iu nadzire njihovo
iokazu da se nisu odrekli ni deliia svoje ,rplrvodenje. Svako dobro na kaju se nagraduje, svako zlo ka-
iif.Ooa.qiuanja sudbina, i dalje ostaje neprijatna slutn.il da
zrrjava se, ako ne vei u ovom Zivotu, onda u Zivotu koji podinje
smetenosti i bespomoinosti ljudskog roda nema leka' Tu bogovl
posle smfti. Na taj nadin svi uZasi, patnje i te5koie u Zivotu
ponajpre zatale; ako su oni sami tvorci sudbine, njihova odltrke
,'tlledeni su da budu izbrisani; Zivot posle smr1i, kojim se na-
.o.u t. smatrati nedokudivom; najdarovitiji narod starog vcke
r;tlvlja na3 ovozemaljski Zivot kao Sto se nevidljivi deo spektra
uvida da je Mojra iznad bogova i da i sami bogovi imaju svo;e
urdovezuje na njegov vidljivi deo, donosi svima nama savr-
I
sudbine. Sto samostalnija biva priroda, Sto se viSe bogovl
icnstvo koje smo ovde moZda propustili. A velika mudrost koja
povlade iz nje, to se sva odekivartlala1e usredsreduju na trcCtt
rrpravlja tim tokom stvari, beskrajna dobrota koja se u njemu
funkciju bogova, to vi3e moral postaje njihova prava oblitst
 (320)
ispoljava, pravednost koja u njemu postiZe svoj cilj to su
-
sfva boZanskih biia, koja su stvorila i nas i ceo svet. Ili, ta0rr
to su svojstvajednog boZanskog biia u koje su se, u naioj
turi, saZeli svi bogovi iz pro5losti. Narod koji je prvi uspco
sjedini pomenuta boZanska svojstva mnogo se ponosio I
napretkom. On je otkio oca koji se sve vreme krio iza svuk
boZanskog lika kao njegovojezgro; bio je to, u stvari,
istorijskim podecima ideje o Bogu. Sada kada je Bog bio
jedan, dovekovi odnosi prema njemu mogli su ponovo da tru$
prisni i jaki kao odnos deteta prema ocu. Ako su toliko udilrili
oca, ljudi su hteli da budu i nagradeni, ili bar da budu ni
jedino voljeno dete, njegov izabrani narod. Mnogo kasnije, pC
boZna Amerika traii da bude God's own counfi l, Sto sc ii6a
jednog od oblika u kojima ljudi po5tuju boZanstvo, taj zahte
v Jq
nema sumnje, opravdan.
Religijske predstave, koje sam gore saZeto izneo, irnirle ig
naravno, dug razvojni proces, i razne kulture zadri,ale su ih
U
raznim fazama. Ja sam uzeo samo jednu taklu fazu, koja olpdr
like odgovara zavrinoj formi naie dana5nje bele hri5ianske kuh
ture. Nije te5ko uoditi da se svi delovi te celine ne slaZu pot[je&
nako dobro jedan s drugim, da se na sva goruia pitanja ne rriolS
odgovoriti, da se samo s mukom mogu ukloniti protivrcdrroltl
svakodnevnog iskustva. Ali takve kakve su, te predstavc rellr
gijske u naj5irem smislu - smatraju se najdragocenijim inre lkofi
kulture, najvrednijom stvari koju ona ima da ponudi svoilfl
udesnicima, nedim Sto se vi5e ceni od svih ve5tina u dobijrtr{{
rudnog blaga ili u snabdevanju ljudi hranom ili u sprcrilvar{U
njihovih bolesti itd. Ljudi oseiaju da bi Zivot bio nepotlnotliiV
ako bi religrjske predstave izgubile vrednost koju im pripisrriri,
I
postavlja pitanje: Sta su te predstave u svetlosti prl=
:ugu ::
hologije, otkud to da se one toliko cene i, da udinimo.lol
ietlen
bojaZljivi korak, Staje njihova prava vrednost?
(321)
IV
lstraZivanje koje se nesmetano odvija kao monolog nije
iir',\ rr) bezopasan posao. Lako podleZemo iskuSenju da u stranu
Fiurn'nro misli koje hoie da ga prekinu, a
zatzvral u nama se
lirr lgrr oseianje nesigurnosti koje, na kraju,
pokuiavamo da su-
rl,rt,'rno prevelikom odludno5cu' Zamisliiu zato protivnika koji
r'r' , rrcvcricom da prati moja obrazloienja, i dopustiiu mu, da s
i tr'rtcrla na vreme iznese svoje primedbe.
i'u1em ga gde kaZe: ,,Vi ste u nekoliko navrata upotrebili
,,'r.,r.: 'iultura stvara te religijske predstave','kultura ih stavlja
rur rrrsgtolaganje svojim udesnicima'. lma tu nesto Sto mi izgleda
r'u(luo. Sam ne mogu da kaZem zalto, alito nije tako obidno kao
L,rrl :lr kaZe da je kultura stvorila pravila o raspodeli proizvoda
rirrfu rli da je uoblidila pravne norme koje se tidu Zena i dece'"
.la ipak mislim da je moj nadiniztaLavanja opravdan' Po-
I'rr',rro sam da pokaZem da su religijske predstave nastale iz iste
1r.trt'bc kao i sve druge kultume tekovine: iz potrebe da se bra-
joS
,,',,',, ,,,1 poraZavajuie premoci prirode. Tome treba dodati
1,',lrrrr rnotiv nastojanje da
se otklone mudne mane kulture'
poklanja te predstave
',t,rvr!c, vrlo je umesno reii da kultura
lrr,lctlirrcu, jer ih on vec zatt(e; one
mu se daju gotove, kao da
irrl, rr stanju da ih sam nade. Ono Sto pojedinac dobija jeste
ir;r',lctlc mnogih pokolenja, i on ga preuzima kao tablicu
rrrrrrrzr:nio, geometriju itd. Postoji, naravno' i jedna tazhka, ali
jo5 je rano da je analiziram' Vaie
'rr;r lc Lr nedem drugom,
'rrlrnic moZda je izazvano dinjenicom da nam se skup religi-
I .l rlr plcdstava obidno pokazuje kao boZansko otkivenje' Ali i
,iuno lo pokazivanje vei je deo religijskog sistema, i ono sasvim
:.'r('nurruje dobro nam poznati razvoj tth ideja u svoj njihovoj
r, r., rr I i kosti u razntm epohama i kulturama.
r r
,.lma jedna druga stvar, koja je, dini mi se, vaZnija' Vi
rr rrlrlt: da humanizacija prirode proistide iz potrebe da okon-
, ,rrrr,r svoju zbunjenost i bespomoinost pred strainim prirodnim
.,l.rrrrrr. cla stupimo u vezu s njima i danalzad utidemo na njih'
 (322)
Ali takav motiv izgleda da je suvi3an. Primitivan dovek nema
izbora; on ne moZe da razmi5lja na drugi nalin. Za njega jc
prirodno, kao da muje to urodeno, da sebe projektuje u svet, d6
svaki dogadaj koji vidi smatra ispoljenjem biia koja su mu u
osnovi slidna. To je jedini metod njegovog poimanja. I sasvim.je
neshvatljivo, biie da je posredi dudan sticaj okolnosti, kako mu
polazi za rukom da takvim pu5tanjem na volju svojoj prirodnoj
sklonosti zadovolji jednu od svojih velikih potreba.',
Ja tu ne vidim niSta Etdno. Zar vi pretpostavljate da ljudsko
mi5ljenje nema praktidnih motiva, da je ono samo tzraz radoz,.
nalosti koja je sama sebi svrha? To je ipak malo verovahro. pre bih
poverovao da dovek, kada prirodne sile predstavlja kao lidnosti,
opet sledi infantilni model. Dolazeciu dodir s ljudima koji su bili
njegova prva okolina, on je naudio da uspostavljanje odnosa s
njima jeste nadin da se na njih utide, i zato se on kasnije, imajuii
isti cilj u vidu, prema svemu Sto je sretao odnosio na isti nadin kao
Sto se odnosio prema tim ljudima. Ja, dakle, ne osporavam valu
opisnu napomenu - doveku je zaista svojstveno da personifikujc
sve Sto hoie da shvati kako bi time kasnije vladao (psihidko
savladivanje kao priprema za fizi(ko savladivanje) - ali prilaZcnr
motiv i genezu te osobenosti l.1-udskog mi5ljenja.
,,A sada evo i treie stvari. Poreklom religije vi ste sejed-
nom vei bavili u svojoj knjizi Totem i tabu. Alito tamo izgledu
drugadije. Sve se svodi na odnos sin-otac, bog je uzvi5eni otac,
(,elnja za ocem koren je potrebe za religijom. Otad ste, izgleda,
otkrili dinilac ljudske slabosti i bespomoinosti, kojem se obidno
pripisuje glavna uloga u obrazovanju religije, i sada na tu bespo-
moinost prenosite sve Sto ste ranije nazivali odevim komplek-
som. Mogu li da vas zamolim da mi objasnite tu promenu?.,
Vrlo rado. Samo sam dekao da me to zamolite. Da li.lc
zaistaret, o promeni? U Tbtemu i tabuu nisam imao nameru da
objasnim nastanak religija vei samo totemizma. MoZete li, s
bilo kojeg od vama poznatih stanovi5ta, da objasnite dinjenicu
da je prva forma u kojoj se doveku javio bog za5titnik bila Zivo-
tinja, daje bilo zabranjeno ubijanje ijedenje te Zivotinje, a da.jc
ipak postojao svedani obidaj daje zajednidki, jednom godi3njc,
(323)
Upravo se to dogada u totemizmu' l.lcdva da ima
rrlrrlrr i pojedu?
*. oko toga da li totemizam treba nazvati religi-
.,,,',sla sporiti
1,,r,' On je tesno povezan s kasnijim, na dovekolikirn
boZan-
,,tvirna zasnovanim religijama; Zivotinje totemi postaju svete
irvo-tinje bogova. I prva ali najosnovnija moralna ogranidenja -
lrl,rana ubistva i rodoskvrnuia - nastaju u totemizmu' Bilo da 11
Totema i tabua,ja se na-
lrrilrvatate ili ne prihvatate zakljudke
,1,,'rr da celepriznatida je u toj knjizi niz vrlo znadajnih nepove- l
zlnih dinjenica objedinjen u konzistentnu celinu'
Zaito,nakraiu krajeva, Zivotinjski bog nije bio dovoljan i
rrrito je bio zamenjen ljudskim bogom, to je u Tbtemu i tabuu
1r'tlva dotaknuto; drugi problemi obrazovanja
religije uop3te se
ir., pominju u toj knjizi. Smatrate li da je takvo ogranidenje isto
sto i opovrgavanje? Moj rad dobar je primer strogog izdvajanja
og razmatranja re5enju religi-
1,,,.ebnog doprinosa psihoanalitidk
drugi, manje
Irkog proUte-a. Ako sada poku5am da dodam
,t.ririeni deo, nemojte mi prigovoriti da protivredim samom sebi,
kuo Sto ste mi rantje prigovorili da sam jednostran' Naravno,
rrro.ia je duZnost da pokaZem veze izmedu onog Sto sam
rekao
,,',,t1. i onog sto sada iznosim, izmedu dubljih i manifestnih mo-
tiva, izmedu odevog kompleksa i dovekove bespomoinosti i po-
trcbe za za5titom.
Te veze nije te5ko pronaii. One se sastoje u odnosu dedje
bcspomoinosti prema bespomoinosti odraslog, koja je njen na-
stavak. Kao Stoie i moglo odekivati, motivi obrazovanja religi-
t ;c koie je otkila psihoanaliza
postaju infantilan doprinos mani-
i'cstnirnmotivima njenog obrazovanla. Prenesimo se u du5evni
i ivot malog deteta. Vi se seiate izbora objekta u skladu s ana-
klitidkim tipom, o demu govori psihoanaliza' Libido sledi pute-
ve narcistiEkih potreba i vezuje koji obezbeduju
se za objekte
zadovoljenje tih potreba. Tako majka, koja utoljuje detetovu
glad, postaje prvi objekt njegove ljubavi i' naravno, njegova
prva za5tita od svih neodredenih opasnosti koje mu prete u
spolj nom svetu, moZemo reii : nj e gov a pw a zaltita od straha'
U toj funkcqi majku ubrzo potiskuje jadi otac, i tu funkci-
za5tite on ima dalje u detinjstw. Medutim' detetov odnos
pre-
.ju
 (324t-
./--- (32s)
ma ocu obojen
ie iudr ambivalentnosiu' Sarn
ttuutju ;p;;;;;;'r; Ii,.'"t ,lry
zbog ranijeg detetovog ftta;r", l)ro sirm tamo i mogu da potvrdim da taj lepi grad leZi na
b"'; ;;;"&lllil'
prema maici. 7,ato on I r r.lrltrgjczera koje svi tamo5nji Litelji nazivaju Bodensko.
ruffi r:# ;: ';flil'""'^Tili,
:T li, ,rnr I iil potpuno uveren u tadnost date tvrdnje geografske
ocu duboko s,, ,,riah,.+; .l l: ilbi":].ntnosri ripona$rrrriu
";i"#ff:'::liliTllrr;l;;ffi:";;:iilil'lil,x prl' ii lrnr u vezi, seiam se jednog drugog, wlo dudnog doZi-
srasava primetiAu
tliql,r l.r srrnr vei bio zreo dovek kada sam prvi put stajao na
da uvek osrnne dele. d;;l#;;";:t:T:XJil),j;
osrane rrpra ,_,11,U"iu i,ii io i;t:rl1l,rr ltinskog Akropolja, usred ruSevina hrama, s pogledom
moinih nepoznatih sila. i€ pl;rr, rrrore. lzvesno dudenje meSalo mi se s rado3iu. Kao da
silama ora daje odeve
sebii bosove
seb kniit crk, flrr 1,' 1,.vorilo: ,,Dakle, sve je zaista onako kako smo udili u
bogo ve koj i h se
"^ u;i r-!i#;,:;i,":,; ff;Ji,;:' ;,
":,,tiT I
il1i jj::i,': *l: :"ji 'lk;;','*#;#j',,
5f ,'l r je povr5na i slaba bila moja tada5nja vera u istinitost
h rrlio
u,.,,, *rtt,rt, '.,to sum duo ako se danas toliko dudim! Ali ja neiu da pre-
*resl,r',rnr znadaj tog doZivljaja; zamoje dudenje postoji i drugo
fil,
daje i{ii;il: ;un, ry .,
laie karakteristidne
karakte.isrii.o ^*^ --- ,
crt
u. *t*:",li.;ffi
"v swwJv u'rlromocnostt;eslcHH tt lh;ir,,r;e rr jc, koje mi tada nije palo na um, a koje je sasvim sub-
odraslog doveka n,
moinost koju on *oru .l1'ltt:t
cl r-r!.s_ rvarlur
reakciji KoJaJe
I jr l rrr rrt' prirode i koje je povezano s osobeno5iu tog mesta.
zovanie relioiieAli
zovanie religije. or, mi
koja je upra\
rpr,,u,,
^lu-pjrrna
I'r€rhzl'ro nameru da Svir takva udenja lraLe, dakle, da se veruje u njihove sadr-
ruruojio.l.i';"n;; 'u ouj.. dalje isrrrr rrr;,. rrli navode iruzloge za taj svoj zahtev. Ona nam se nude
imamo posla s gotovom
religijskih
relisiiskih predstJva,
^,o.r.,.1.,^
, rJ,r*
rO, pi.fi[;::liHt ri
', tir,, ,;lirirceni rezultat duZeg misaonog procesa zasnovanog na
;r,',rrrrrllanju, kao i na zakljudivanju; ko hoie sam da prode kroz
rrrl l)rt)ccS umesto da prihvati njegov tezu'ltat, ona mu pokazuju

V lirl,rr lrr da uradi. Sem toga, nama se uvek navodi izvor znanja
[rl(' r)iun ona prenose, osim kada je taj izvor odigledan, kao Sto
Vratimo se svom isfaZivanju. g'' to sludaj s tvrdnjama u geograhji. Primera radi, Zemlja ima
retigijske predsrave. Sta. dakle, psiholo5ki
zrrafi ,,lrlrli kugle; kao dokazi navode se Fukoov ogled s klatnom,
m.##d*ftouutit Na rrkvo
kako ih
ods""",il p;;; p,rrrrrianje linije horizonta i moguinost da Zernlju oplovimo.
il:l?ffi!:iil:i:l offiu-;u niza r,rrrnu. llrrrlrrii da je, kao Sto sva zainteresovana lica znaju, nemoguie
rvrd'1je"di;;;;;ii-:1,1*h,Tl'U:i;ffi ,rrrliog udenika poslati na put oko sveta, mi se zadovoljavamo
nosti, rwdnje koje nam
rr"ps,;;;j;;.!#r,.'Jrr, njsmo
ll';,il;Tiln prrrrranjem Skolske mudrosti ,,na golu red", ali znamo da put ka
xoletraze da im verujemo nir$ri
l'"s19lrrr;;;;b.;;r"aju o ononr rto
I I rcrrom osvedodavanju ostaje otvoren.
Poku5ajmo istom merom da merimo i religijska udenja. Ako
rrpitarno na demu se temelji njihov zahtev da im se veruje,
,.t,iffi ,lii;l"il*:+: n,,i,, rkrbiiemo tri odgovora, koja se, zadudo, lo5e slaZu jedan s dru-
fi:lJ;tffi:x:i&1iu,li. yiirn. Prvo, ta udenja zasluZuju da im se veruje zato Sto su im vei

:i:1F; ;;f iiljl,,ii:tlruff ti

pnmer, geografrju. ,:3,ilT;tfi::i il]
r rraSi preci verovali; drugo, mi imamo dokaze kojipotidu upravo
rz tih prvobitnih vremena i, treie, zabranjenoje postavljati pita-
Na dasu geograFrje
nastar,znik nu, kaZe:
Konstanca tezi na gratl n jc o dokazima njihove verodostojnosti. Svaka takva drskost rani-
pesma dodaje: ko
obati B;de;;l;,*" j;#,]:dnastudenlsk'
ne veruje, n.t poi. icje najstroZe kalnjavana,ajoi i danas druStvo s neodobravanjem
LrJ iieri
se. Sasvinr gleda na svaki poku5aj ponovnog postavljanja tog pitanja.
 (326) (327)
Tatrecatadkamora u nama dapobudi
najveiu sumn ju, ,f Al.o svi dokazi koji se navode u prilog vcrodostojnosti re-
zabranamoLe da ima samoj.aun,jog,
dru-;;;ll wo o,,bnr lrgrl',1'rlr udenja potidu iz pro3losti, ne bi li takve dokaze mogla
nata neosnovanost zahteva koji
ono poitavlja u prilog svofih
jskih udenja. Inade bi ono rlir il,ilil PruZi i sada3njost, o kojoj nam je lak5e da sudimo nego
bito i il f.rtJ,p.ir*o a, n, ,r 1r,r';krsii. Ako bismo na taj nadin uspeli da otklonimo svaku
ry$atte
sravi. na raspolaganje r""k", ill# ;; ;;;,1'. ilrrrtrr rnakar i u jedan jedini deo religijskog sistema, onda bi i
Zato s velikim nepovereqjem prisrr
l*T"9],::::.::lojno;t ,, lrrr;r bila mnogo verodostojnija. Nedim slidnim zanimaju se
analizi druga dva razloga. Mi rreba
d; *rufi;ffi illj
preci verovali. Ali ti na5i praroditelji,""dil;;qle rlrrrrtrsli; oni veruju u zagrobni Zivot individualne du5e i poku-
znali txl -i,r\,rIr (lu nas uvere u istinitost tog svog udenja. NaZalost, oni ne
oni su verovali u srvari koje mi d;"^
*;;;eol ou pritru, rr vrrju da opovrgnu tvrdnju da su pojava i redi duhova koje su
da i religrlska uffirpaaalu '1,t
3"::rn:jl!1,1odonenje
Dokazi koje su nam ona ostavila
u 1'rrzr;rli samo proizvod njihove sopstvene psihidke delatnosti.
11v,1 nalaze si" f."Jig^rir, ilJ t trrr srr prizivali duhove najveiih ljudi i najistaknutijih mislilaca,
nepouzdane. Oni su protivredni; preradivarri
::,:,Xi:rypuno
falsifikovani; ru ,rlr ';vc izjave i informacije koje su od njih dobili bile su tako
gde govore o diryenicnim n"#ffi";;;;ii';
*:so ako se rvrdi i;le,r1tr,ou
p,lrrlle i beznadajne da se tu ni u Sta ne moZe verovati sem u spo-
lTj_Tj::
tekst : l.,o:T:r.-
il i samo
dos lov{ ,,,rlnost duhova da se prilagode krugu ljudi koji ih prizivaju.
L. i,,.i]'#J;,
sadrZa i bo'ansko' otkriv"";.,1.,
doktrina iiju
iill Moram sada da pomenem dva poku5aja da se izbegne
:1,/.*, neod moZe
postavka
verodostojnoit t .Uu proueriti, a
da bude samoi
r- nijcrlr[ pr,rlrlcrn, oba ta poku5aja lide na grdevita nastojanja. Jedan, po
sebi dokaz. ir olo j prirodi nasilan, star je; drugi je suptilan i savremen. Prvi
Dolazimo tako do neobidnog zakljudka
da su najmanjc pu.
tvrdene upravo one informacle ;, ,'rro ,,credo quia absurdum" crkvenog oca. To znadi da religi-
n-aSe mftorc
gle da budu od naiveieg ,nltuiu, ti za nas n!(,,
to:. 1',lrr rrr)enja ne podleZu zahtevima raztJma, da su ona iznad nje-
f,"iirn.l. ;rdarak da rurrfl ;'r N.jihow istinitost moramo da osetimo, ne treba da ih shvati-
gb{u:i. zagonetku ru.tu i au nu, pori'r.^ru'Ziuotnl, patnjlrrrn,
rrrrr. Ali to credo interesantno je samo kao samoispovest, kao
Cak i jednu takw, zanas nepobitnu
einl.niru, tuo je Sto din jcnl, rr;rrcclba ono nema snagu obaveznosti. Da li ja moram da veru-
ca da.kitovi radaju mladunce
umesto AipotaAt laiami ne bisrno
mogli prihvatimo ,,na golu ..d,,; onu 1,'rrr u svaku besmislicu? Ako ne moram, za5to bih verovao upra-
$
potkeplj ena bolj im dokazima.
Ui-'morata da burle rrr tr tu besmislicu. Nema instance iznadrazrrma. Ako istinitost
religgskih udenja zavisi od unutarnjeg doZivljaja koji svedodi o
_ To stanje sfvari samo je po sebi vrlo neobidan psiholo$ki to j istinitosti, Sta da se radi sa velikim brojem ljudi koji nemaju
problem. I neka niko ne misii
du ono V"
guinosti da se dokaze istinitost..rigijrkih ".C
,", rekao
o ncmu- t;ri retki doZivljaj? Od svih se moZe traLiti da upotrebljavaju
rdJnja sadrZi nc.r, rrrzum koji imaju, ali ne moZe se op3te vaLenje neke obaveze
novo. Ta nemoguinost uvek se
os.i-aiu, or.Cuii ,u;. ,igr.n,;'i tcmeljiti na motilu koji postoji kod sasvim malog broja ljudi.
na5i preci, koji su nam ostavili
takvo naslede. Verovatno su Ako se neko posle ekstaze dvrsto uverio u istinitost religijskih
mnogi od njih nosili u sebi iste
sumnje f,uo irni, ali oni su bili
pod prevelikim pritiskom da rrCcnja, od kakvogje to znataja za ostale ljude?
bi se uruofi au'irr-'iznesu. I od r.g Drugi poku5aj je onaj koji je napravila filozof,rja ,,kao da".
vremena mnoge ljude razdirale
su iste sumnje; oni su se trucliii
I vrdi se da na5a misaona delatnost ukljuduje vrlo veliki broj
da ih porisnu. jer su mistili da irn j. d;;;;lia verulu; mnogi pretpostavki dije smo neosnovanosti, dak besmislenosti potpuno
sjajni umovi slomili su se u tom
konfliktu, mnogi karakteri svesni. Nazivaju ih fikcijama, ali bismo zbog niza praktidnih
o5teieni su zbog kompromisa u kojima
*
t rliii izlaz iz njega, rirzloga morali da se ponaSamo ,,kao da" verujemo u te fikcije.
 (328i-
/_ t329t
gij.skim udenj ima
s ret
l"^:;,rlld.; i
zbog njihove
znostt za opstanak liuds .jcrt i r r I r
Ira1',1r r ,lrorl rniSljenja, one su iluzije, ispunjenja najstarijih, naj-
dru5tva. Takva argurncrrh
daleko od .,credo
dareko
^rt ;-;;il;;:i i,,',l,::ilH: lllillit
o"oA^ q^.-.:_
; foS f* ih r rr,r;rreoclloZnijih Zelja dovedanstva; tajna njihove snage le-
- Mi vei zramo da je uZasavajuie oseianje
;;#il,;i irvuk nf
lftj;i.'*ffi iilffT o, p*t,uifilozofije (
fi rr ,rr,rzr tilr Zelja.
h 4 |,,, I ( (: st i u detinj stvu izazv alo potrebu za zaltitom, za za-
r r r rI( )

orihvrti tqi o^t+^-..- .Lajstorije

prihvati nikad np/ ncCc
taj zahtev; r, !rl,,rrr p,rrnoiu ljubavi, i tu potrebu zadovoljavao je otac; saz-
"i:i:J;I onr"r"ji;,i:#hTJn par11, , Lr tir lrcspomoinost traje celog Zivota budila je veru u po-
I'J:::tff Tl,::li:i.:ili*3'N;;#,.1"J,n1.g,,,,0ur ir,'t;ilrl( rrcl<akvog oca, ali sada vei moinijeg. Dobra vlast boZje
lil:j.?'qi ;tJ l*#r::: a:#:::i lfi 1l
za svei'i;#{;
svoje
fllrrrrrr',lr srnanjuje strah od opasnosti koje sa sobom nosi Zivot;
^t
rla se
se da ./a
ioA^^ od,"':
oo jedno obidne aktivnosti. SI
1,,1r,'',t:rvIjauje moralnog poretka u svefu obezbeduje ispunjenje
Kada bismo deci priialir
g4 F,fi;#i,ffli'i,)ij;ii \;r za pravedno$iu, koji je unutar ljudske kultr"rre desto
koju bi paztliuo ':rlrr,
bi prislo
br prisro i upitaro:
uniraro. n,
,'," r1. .j,1ffiil#,Fiil?ill,lusrrla,
,"1^k1l1ik1'
lif:
,r,r,r1,ro ilcispunjen; produZenje ovozemaljskog postojanja u bu-
rll, r'rrr zivotu daje prostorni i vremenski okvir u kojem treba
3:.;i:,1':"ie :^1:g"1".1il-#ffi
odekivari da se tiudr irur"^p"".iri,
,,'u' ri.u M.,r l, r L \ rt i ispunjenje tih Zelja. Odgovori na pitanja koja su veli-
r

rel igijskim bajkama tnr, "J,i,Xrll?ro,X Lr ,,,r1ionctka doveku, na pitanja kao Sto su pitanje o postanku
, kos zalaganjima tog .,kao da...
Donoo
Danas se ^_:Ronasaju
^^ oni ,r, t;r rli pitanje o odnosu izmedu telesnog i duievnog, daju se u
menrma religijske predstave, j::lr,il;*f.,'liifil
U.,
;l.,,,,, * ,,l l,rrlu s pretpostavkama tog sistema. Ogromno je olakSanje za
oUriru n-u ,,Joiu ,
us wrvvors'a rluosKl I',1('(linucnu psihu ako se konflikti svojstveni dedjem uzrastu,
ff fi ,::i:',";,;ll,T'^llt"'i::ii{FTJil;tili:;rilll,l'ffi
psiholo5ki probiem. M#--- rod' ltr,ic tt61 l,'lrrnrr.jc korenu odevomkompleksu i koji se nikadne prevazi-

::?:: il ;'*;.
h d".Tffi:X'"'Jijl";' j,.il:,'.' ::l; ll',,* ljrlr' lx)tpuno, uklone od nje i razre3e na opiteprihvaien nadin.
oelorvomost koja je l(ada kaZem da su sve to iluzije, duZan sam da odredim
nezavisnu oA togn Ai
fi :. ,#rn priznajc, ,,rr;rccrr.je te redi.Iluzija nije isto 5to i zabluda, niti je ona obave-
,'rlr zabluda. Aristotelovo mi5ljenje da se insekti radaju iz nedi-
',totrc (to mi5ljenje joS i danas prihvata prost svet) bilo je zablu-
VI rlrr. isto kao i mi3ljenje ranije generacije lekara da je tabes dor-
',rrlis posledica seksualne neumerenosti. Pogre5ili bismo ako
Mislim da smo r,.f11gljnoL lrrsrrro te zablude nazvali tluzljama. S druge strane, Kolumbovo
meri pripremjli sve uslovc
dobijanje odgovora zrl
na ta dva pitarj, odg;;;;cemo rrriiljenje da je otkrio novi pomorskiputza Indiju bilo je iluzlja.
p,ainiu dobiri
::l:11T. koje
predstave' ', o:il:l;;;;;il";ff;ijliin
se izdaiu za udenja,
p'..o,ruu, r* 'k' I lrlco njegove Zelje u toj zabludi vrlo je jasan. Iluzrjom moZemo
tnv,vati tvrdnju nekih nacionalista da su Indoevropljani jedini u
piJr.ii.a iskustva rriti
- "i* stirnju da stvaraju kulturu, ili verovanje, koje je tek psihoanaliza
, fVram se da mu ne n
nepravdu sto filozola sirsvim potisnula, da je dete biie bez seksualnosti. Karakteristi-
'.kao da"
liocima: ..u
-irrr lu'or.or;;i:?:it shvatania koje koiije rvorac narclrr
nije srrano ni drugim rrris
i'rra cfta iluzije jeste da proistide iz ljudskih i,elja.tJ tom pogle-
"ui.r,i
'i.,';liYlil:
r;;*,.1*li[**i*ti;,rj:llrrffiTifirff j:?t"::Ti*il'[ tlu onaje bliska psihijatrijskoj deluziji, ali razlikuje se i od nje,
ffi
dopuSra
neiemo da;rlh;;;#;y\a.rkoJe,nc
- dozvoljavamo
da ;J l, .a_r""ili.ili nc uzimajuii u obzir sloZenu gradu deluzije. U deluziji mi, kao
fikcija, ali r,..,..riui.'iii"' da sve 10 nnsroji r,r.
to odurnire..' tHans p*rrii,r,, bitnu crtu, istidemo njeno neslaganje sa stvarno5iu. Iluzija ne
Falhinger. 1922. 6g).
rrrora obavezno da bude laLna, to jest, neostvarljiva ili u neskla-
 (330)
(331)
du sastvarno3{y. Devolla iz gradanske
porodice moZe, nu p Na ovom mestu moZe se odekivati sledeci prigovor: ,,Ako,
mer, d.a Zivi u iluziji da ie doii princ i s njom se oZeniti. ,lb
moguie; bilo je takvih sludajeva. Da ie rlirllc. iak izagriLeni skeptidari priznaju da se religijske tvrdnje
doii Mesija i udaritl nl rr()gr-r opovrgnuti razumom, zaSto onda da u njih ne verujem,
melje zlatnom dobu, mnogo je manje
u.ro*tno. Da li Cc nr lrrr,lrrci da je toliko toga na njihovoj strani - tradicija, op5ta pri-
to verovanje da klasifikuje kao iluziju
ili kao nesto analogno Irr rrtrt'nost i sve ono ute5no u njima?" Da, za5to da ne? Kao Sto
luziji, zav.niie od njegovog lidnog ,iuuu.
Ni;.-f*o naii nrirr ,'' rrilio ne moZe prisiliti da veruje, isto tako niko se ne moZe
iluzrja koje su se obistiniti, ari ili.oiiaurr,.rieara
da se svi r rr;rlcrr{i da ne veruje, Aline zavaravajmo se da nas takva obraz-
jiy:*-r:l/ol1i u zlato jeste, trgi.au,leonu oA,uil,.
l.ii, Irzcn ja vode putem ispravnog miSljenja. Ako je ikad postojao
se ima mnogo zlata, da se zlata i.',
t"iif."
u.rotou.j: oslabila zbog na5eg dana5njeg
g.;lr';;,; lir{liur izgovor, imamo ga tu. Neznanje je neznanje; nikakvo
uvija u uslove
sfva, ali hemija vi5e ne smatra l,r;rvo cla se u ne5to veruje ne proistide iznjega. Nijedan razu-
n.roguiirrr pretvaranje mctnir
e nazivami imzrlim raaa je ispur{er
t rrrirrr cuvek neie u drugim stvarima postupati tako lakomisleno i
:3'9:,Y1"9:!1:l:".1y,":
nje iirrhrvoljavati se tako bednim obrazloZenjima svojih sudova i
Zelje istaknuti dinilac u njegovoj rotd;ii,-i;; ffil;;X; 'itirvova. On sebi to dopubta samo u najvi5im i najsvetijim stvari-
marujemo njegov odnos prema stvarnosti
i sama iluzija odride svojih potvrda,
isto onako kao $r't rrr;r A, u su5tini, on se samo trudi da obmane sebe ili druge kako
';t' ;oi uvek dvrsto drZi religije, iako se vei odavno odvojio od
.. ..*o se, imajuii u vidu ono Sto smo gore rekli, vrntilng
religijskim doktrinama, moZemo opet rrlt'. Kada je red o religijskim pitanjima, ljudi su kivi za svaku
da ,r.ii" o, sve su or{ uroltucu neiskenost i intelektualnu nekorektnost. Filozofi Sire
lluzije, xe mogu se dokazati, nikog
ne treba prisiljavati dn lh ruricnje redi sve dok u njima gotovo ni5ta ne ostane od izvor-
smatra istinitim, da u njih veruje. weke
oa nim toUio,u nruil rr,rg srnisla. Nekakw nejasnu apstrakciju koju su za sebe stvo-
rov.atne,. toliko protiweie svemu Sto smo s mukom
saznali O rrlr, oni nazivaju ,,bogom", pa su sada i deisti - bogoverujuii,
realnosti sveta, da ih moiemo _ ne
zanemarujuii psiholo5kc rru. pretlcelim svetom, i mogu se hvaliti da su do5li do viSeg, disti-
like - uporediti s deluzijama. O tome koliko je
veiina niili'u
skladu s realnim stanjem stvari ne 1t'11 pojma o Bogu, mada je njihov bog samo ni5tavna senka i
mozemo da sudimo. Ka'ito
ne mogu da se dokaZu, isto tako nric vi5e moina lidnost religijskog udenja. Kritidari istrajavaju
ne mogu ni da se opovrgnu,
dalje premalo znamo da bismo I r;r tome da,duboko religioznim" proglase doveka koji priznaje
t
iri.ti p"rirpifi. Zagonotke ,rsccanje dovekove siiu5nosti i nemoii pred svemirom, iako
sveta samo se polako otryyu naSim ^
istraZivanjem; postoje mno.
gapitanjana koja naukajo5 ne moZe 'rrritinu relgioznosti ne dini to oseianje, vei tek sledeii korak,
da oOgovori. Medutim, nn.
udni radjedinije nadin da upoznamo rt'rrkcija na njega, kojatrali leka tom oseianju. Ko ne pravi taj
stua.iosiizuan nas. Tako [orak, ko se skruSeno zadovoljava tridavom ulogom doveka u
iluzija akone5to odekujero oJinrot.,;e
$]: :ll"
cUe; one nam mogu dati samo teiko
i introspck. ve likom svetu, taj je pre ireligiozan u naj5irem smislu redi.
obja5njive pojedinosti o U okvir ovog na5eg istraZivanja neulazi procena istinitosti
naiem du5evnom iivotu, a nikad ni5ta
o plt"ilrnu na koja reli. rcligijskih doktrina. Nama je dovoljno Sto smo saznali da su one,
gijska doktrina tako lako odgovaru.
n'o'uiJ"sko ako bi nek,
praznint popunio sopstvenom proizvoljnoiiu lro svojoj psiholo5koj prirodi, iluzije. Ali mi ne treba da kijemo
i at o bi po liOruij tll to otkriie jako utide i na na3 odnos prema pitanju koje mnogi-
proceni
9.vaj
ili onaj deo religijskog sistema proglasio
viic ili
manje prihvatljivim. zatako nesto nra rrora daizgledakao najvaZnije. Mi manje-viSe znamo kada
tipitanjasi i s'uvrse ,";d,;i. srr stvorene religijske doktrine i kakvi su ih ljudi stvorili. Ako
na, mogli bismo reii: i suvi5e sveta.
1oi saznamo motive koji su tome vodili, na5 stav prerna religij-
 l

It
(332)
(333) I

skom problemtznatno ie se promeniti. Sami sebi kaZorrro

fi :otrpirtr orrc koji u njima stanuju. Religijske doktrine nisu nika-
lll:"::
postojao dobar
k"jil;;;r.
l* promisao, moralni-poi.auk
ako bi postojao Bog
svcr. nto lar prrtlrrrct o kojem moZemo mudrovati kao o bilo kojem dru-
ili"Idg j:
i
sueta zugnoli
E,rrir llrc(lnretu. NaSa kultura izgradena je na njima; pretpostavka
T\?:, Zeleti. u.gadljwo ou;. ,ui-io iro ruo ao ,ui I uh jirrtir l.iudskog druStva jeste da vecina ljudi veruje u istinitost
moramo A bilo bi jot eudnue Au ,u nusiiuOni,
slobodni preci uspeli da rese sve
ncuki, rh rh'klrina. Ako se ljudima kaie da nema svemoinog i
te teske zagonetke svctu,
.r,.1'rrvctlnog Boga, boZanskog svetskog poretka ni zagrobnog
ltr,t;r. oni neie oseiati obavezu da se pridrZavaju kulturnih l

lrrlu:r. Svako ie nesputano, bez straha da sledi svoje asoci-

l*lrrr', cgoistidne nagone, poku5ace da ispolji svoju moi i opet ie
VII ,l,r p.('nc haos koji smo uklonili viSemilenijumskim kulturnim
lr,Lrrrr ('ak i ako bismo znali i mogli dokazati da religija ne po-
smo u religijskim doktrinama prepoznati
odmah39llU:
nam se nameie sledece_pitan1.,-;u;
it n,'rlu;r' islinu, morali bismo to da preiutimo i da se pona5amo
druga,kulturna svojina koju visoko
ii-r'li#;ril[i ,,rr,rl o lirrko to zahteva filozohja'kao da'. U interesu odrLanla
l.i,rn"li";": dopu$tlnro
nasim Zivotom? Ne moramo t,
d
',r rlrr I bcz obzira na opasnost poduhvata, bila bi to besmislena
lryavlja ;;';ril,i"J*il'1il# ,lrrrtrrost. Ogroman brq ljudi svoju jedinu utehu nalazi u reli-
,,3li,n jn::':l'" ii koj ima podivaju nase drzavne
m tu,,., vd pr1,,l rrr doktrinama, i samo uz njiholu pomoi moZe da podnese
Nis.u,li odnosi medu polovima.
u y1"i
erotskom iluzijom ili nizom takvih
f."fr"tlffi;;ffi;l tr'il't zivota. Vi hoiete da im otmete taj oslonac, a da im zauzvrat
iluzrj;iati,rno.;.dnonr
pr rrt' tl;rtc ni5ta bolje. Svi se slaZu da nauka danas ne pruZa mnogo;
deli da sumnjamo, onda se
yi9m9 nrotonp rr r';rl' i da je mnogo viSe napredovala, ne bi zadovoljila ljude.
li bolje da obrazloLimo svoje ubed."j; "prlsiri"ipi,anja:
menom posmatranja i misljenja
;;;"
u stanju dl prlr ( ,\('l( irna i druge preke potrebe, koje hladna nauka nikad ne
u naudnom ,uau ,u,nur,i,,Jitg
o spoljnoj stvamosfi? NiSta ne rrr,'zt' dir zadovolji, i veoma je dudno to je prosto vrhunac
-
sme_Ou nu, ,pr.e i
svoje sopstveno biie i da o njemu
d;;;;;;,;;;,; rr,'rLrslcdnosti - da psiholog koji je uvek isticao kako u ljudskom
f..itieti iar.i5ljamo. Nu t'ti ,'notrr inteligencija ima malu ulogu u poredenju s nagonima, da
polju pruza se prilika za"niz tst.iz'ani.
lam
presudni za izgr adnju,,pogl
lh ui rezurrari hilr ',rulrr tirj psiholog pokuiava da ljudima otme dragoceni nadin
eda. na ru.t,.. fril, iutoC.,
i; il i ;. ,',rtlrrvoljavanjaLelja i da im zavzvrat dd intelektualnu hranu."
mo da j1{an napor leie biti uzalud.; "r,
.jakav
opravdati na5e podozrerue. Ali pisac
;;.
bar del i nr i0no Koliko optuibi odjednom! Ali ja sam spreman da ih sve
ovihredilra nema snagc z! .lx)vrgnem a, osim toga, zastupadu lezu da kulturi preti veia
tako obiman zadatak.ouie,p.inuce"
cenje jedne jeoine oo iih l
dr;;;;;;; ogranidi na pr6, r'prrsrrost ako saduvamo njenu sada5nju vezu s religijom nego
iluzije.
_
irtiu *-;*;;;;;;o** rel i g ij ske ,rlo tu vezu prekinemo.
Ne znam samo kako da podnem svoj odgovor. MoZda s
_ Gromki glas naSeg
Treba da odgovaramo za ono
protivnika zapovedanam da stancnt(t, tr rrlcnjem da svoj poduhvat i sam smatram potpuno bezazlenim
Sto dinimo, u Sio
Protivnik namkai,e.. i. zabranjerro, r lrczopasnim. Ovog puta nisam ja taj koji precenjuje intelekt.
'\l,o su ljudi takvi kao Sto ih opisuju moji protivnici - a ja neiu
,,Arheolojka interesovanja svakako zasluZuju
ali ne.zapoilryu se iskopavanla ,.L"
vclikrr -
', njirna da se sporim onda nema nikakve opasnosti da neki
lll::9
vlma mogu potkopati kuce Zivih
gO. se tim rarto.
;',rlroZni dovek, prihvativ5i moje zakljudke, napusti svoju veru.
ljudi, gde ,. ori. ,ogu sruiiti i :,('rr) toga, ja nisam rekao ni5ta Sto pre menc nisu drugi, bolji

(334)
ljudi rekli na mnogo potpuniji, ubedljiviji i upedatljiviji rrurlin,
Poznata su rg'ihova imena; ja ih neiu navoditi kako sc ne bl
stekao utisak da sebe svrstavam medu njih. Ja sam kritici svoith
velikih prethodnika samo dodao izvesno psiholo3ko obrazlolc,
nje, i to je jedina novina u mom izlaganju. Te5ko je odekivlti &
ie_upravo taj dodatak proizvesti dejstvo koje nisu imali nrrr1|l
poku5aji. Naravno, mogao bi me neko sada upitati Bta jc svrhf
pisanja takvih stvari ako sam uveren da one nemaju nikakvo rlel=
stvo. Ali tome iemo se vratiti kasnije.
Jedina osoba kojoj moZe da na5kodi ovaj spis to sarrr
ii,
Meni ie se na najneprijatniji nadin prigovarati da sam povrlnn,
ograniden, da nemam idealizma ni razumevanja za najvilc inl€.
rese ljudskog roda. Medutim, s jedne strane, za mene ti prigo-
vori nisu niSta novo, a s druge, ako je neko vei u mladosti nrne=
marivao nezadovoljstvo svojih savremenika, ita mu to molc rrt=
uditi u starosti, kada je uveren dacetbrzo biti van svake rnikrrtl
ili nemilosti. Ranije je bilo drugadije. Tada se zbog takvih iela=
va doveku sigumo skraiivao ovozemaljski Livot i vrlo hlrrr
imao bi priliku da lidno stekne iskustvo o zagrobnom iivolrr,
Ali, ponavljam, ta vremena su proila, pa je danas ovakvo pisuui=
je bezopasno dak i po samog autora. U najgorem sludaju, njcgo.
vu knjigu ne prevode ili ne prodaju u ovoj ili onoj zemlji. ltuzrr=
me se, upravo u zemlji koja je uverena u visok nivo svojc kullrt=
re. Ali ako se dovek uop5te zalaie zaodricanje odieljai za pre.
pu5tanje sudbini, onda on mora biti kadar da podnese i tu $tetrr,
Sledeie pitanje s kojim sam se suodio bilo je: ncde lt
objavljivanje ovog spisa ipak da ikodi, da Skodi ne ovoj ili urroJ
lidnosti nego jednoj stvari - stvari psihoanalize. Nema niklkve
sumnje da sam ja stvorio psihoanalizu, i ljudi su prema n jo j lrrll
vrlo nepoverljivi i zlonamemi. Ako ja sada istupim s tako ncpli
hvatljivim izjavama, oni ie poZuriti da svoju mrZnju preusltrttre
sa moje lidnosti na psihoanalizu. Sada se vidi, reii ie oni, kurla
psihoanaliza vodi. Maska je pala; ona vodi poricanju Boga i rrro.
ralnog ideala, kao Sto smo to uvek i pretpostavljali. Da to rre
bismo otkrili, nas su obmanjivali twdnjom da psihoanalizl rrrle
pogled na svet i da ne moZe stvoriti pogled na svet.
l
(33s)
la buka zaista ce mi biti neprijatna zbog mnogih mojih
,,,rr,rrlrrika, odkojih neki uop5te ne misle kao ja o religijskim
grrrrlrlelrrifi)?. Alipsihoanaliza 1e vec preZivela mnoge oluje, pa
s,' r;rlirr izloLiti i toj novoj oluji. U stvari,
psihoanalizaie istraLi-
,'r,'I'i rnetod, nepristrasno orude, kao, recimo, infinitezimalni
r,r, rur. Ako bi fizttar pomoiu tog raduna utvrdio da ce Zemlja
1,,,',le odredenog vremena nestati, mi bismo ipak oklevali da
iriililonr radunu pripi5emo destruktivne tendencije i da ga zbog
t, r1';r zubranimo. Nidemu 3to sam ovde rekao protiv istinitosti re-
lrlirlrr nije bila potrebna psihoanaliza; sve to drugi su rekli mno-
1,il 1rr'0 r10go Sto je psihoanaliza i stvorena. Ako se
primenom psi-
lrr,,rnrlize moZe dobiti novi dokaz protiv istinitosti religije, uto-
lrl ,r gore po religiju; ali s istim pravom branioci religije sluZiie
',, ;rsihoanalizom da bi pridali punu vrednost afektivnom
'rr,rt en.iureligijske doktrine.
A sad da nastavimo sa svojom odbranom. Ljudskoj kulturi
r,'lr11ijt.je odigledno udinila velike usluge. Ona je mnogo dopri-
rr,'lrr savladivanju asocijalnih nagona. Ali ne u dovoljnoj meri.
nrrrr ic hiljadama godina vladala ljudskim druStvom, i imala je
\ rrnrcna da pokaZe 3ta je kadra da postigne' Da je uspela da
r,'r'inu ljudi usreii, ute5i, pomiri sa Zivotom, da od njih napravi
rrrr:;iocc kulfure, nikom ne bi palo na pamet da menja postojece
,r lrrosc. Sta umesto toga vidimo? Vidimo da je veoma velik broj
lprtli nezadovoljan kulturom, da je u njoj nesreian, da je oseia
l,,rrr jaram koji treba zbacitisa sebe; da ti ljudi ili sve svoje snage
l,r,ristc da bi promenili tu kulturu, ili u svom neprijateljstvu
1,r..'rru njoj idu tako daleko da neie da imaju nikakve
veze s kul-
Irrronr ni sa ogranidavanjem nagona. Na ovom mestu ie nam se
1,r ryiovoriti daje to stanje
stvari posledica dinjenice daje religi-
1;r tlco svog uticaja na ljudske mase izgubila upravo zbog Lalo-
,rrrrg udinka naudnog progresa. Zapamlicemo to priznanje i nje-
1,,,vo obrazloZenje da bismo ga kasnije upotrebili za svoje cilje-
r t' Ali sam prigovor je bezvredan.
Neuverljiva je tvrdnja da su, u celini uzev, ljudi bili sreiniji
rr vl'olne neogranidene vladavine religijskih udenja nego danas;
rrxrrulniji sigumo nisu bili. Oni su uvek znali kako da eksteriori-
 (336)
(337)

3ll,:*ij:ke
propise i da na taj nadin izigrajuono Sto
proplsrma nametalo. se
1r'rlrnr su bili dosledni. Inade se neizbeLan prelaz izvodi polo-
je duZiori Ultu Ou nrd
Sve5tenici, dija
pokoravanje retigiji, pomagali rro i neiskreno.
,r" # ;;;r. no4u a.
r r,

;#::l**
z.rt\nr ili se kajali.
gd,l
"Ttposte cega su lyq, l, ** u ^t ^ pn
ii'i",
Kultura ne treba da se boji obrazovanih ljudi ni onih koji
qr lrrvc umnim radom. U njima bi zamena religijskih motiva
s,e da zakf-uei d,
biii slobod"nr;; #;jrJ,iii;
je s;;""."0h,i0* kako lrrltrrlnog pona5anja drugim, svetovnim motivima tekla tiho, a
ly::,:::::ll blazenstuimag"id;;fil;;;F,;: bi
uzivalo u svim rlrrr toga oni su i sami u velikoj meri nosioci kulture. Drugadije
j: ftfi rtvrui stoje s velikom masom neobrazovanih i potladenih, koji
odigredno je d; ,u',ul*.n,.,
#Tfll"::::ji_q*-o^*!: mogri
t d1 rrrrirlrr sve razloge da budu neprijatelji kulture. Dok oni ne sa-
g"r;i ;;;1,; ;#ffi ffi ffi i,ff
drze ma e u re liei ko p:kg.
s
i is
paka iovekovoi nauonikoi rrrrrju da svet vi5e ne veruje u Boga, sve je dobro. Ali oni ie to
jedino je Bogjak iiobar.
prirodi. i;i,; ,.
pri sledeceml ',rtirrrno saznati dak i ako ovaj moj spis ne bude objavljen. I oni
"ro,"
a,Sou.t rfuU ig.Su"r,. U ruirn vremeni. ,,rr spremni da prihvate rezultate naudnog mi5ljenja, ostajuii ne-
ma nemoralnost se oslanjala.na
religiju"isto kof,to i moralnost,
Ako religija ne moZe daiokai,e"t5,"il1il'onog rlollknuti promenom koju naudno mi5ljenje proizvodi u doveku.
Sto je postigle
u usreiivar{u, kulfumom osposobljavanju Nt' postoji li tu opasnost da se neprijateljstvo tih masa prema
i moralnom obuzdu. lrrlturi obru3i na slabu tadku koju su otkrili u svojoj gospodari-
ljuai,.
onda se ipak nameie
lgju
nlenu neophodnost dovedanstvu
;t,;#;; precenjujemo li rni lr'/ Ako ja ne smem da ubijem svoga bliZnjeg samo zato 5to je
i da i rnd;
'''-*' postupamo ako trr tlragi Bog zabranio i Sto za taj zlodin surovo kaLnjavau ovom
svoje kulturne zahtevetemeljimo
n"njoj
Razmislimo o odiglednoj srAaSnloi rlr trndm Zivotu, onda iu ja, kada saznam da Boga nema i da ne
situaciji. priznaje se tlu
religija nema lrcba da se bojim njegove kazne, sigumo, nimalo ne oklevajuii,
vi5e istiulicaj rt"j.il'. *nii..
", fiazf"glor.'il. foua. je red o
evropskoj hriScanskoi kulturi-) rla ubijem svoga bliZnjeg, i samo ovozemaljska sila moZe me
da su se njena obeiania
f.il u dinjenici sprcditi da to ne udinim. Dakle, ilinajstroZe starateljsfvo nad tim
smanjila. u.C lu if.rlrlAi smatraju
verodostojnim. priznajmo manjc t r pasnim masama, najbriZlj ivij e i skljudivanj e svake moguino sti
gu j9 uzroLi.;r,;;". jadanje
inog duha u gornjim slojevima nau_ rluhovnog budenja, ili temeljna revizija odnosa izmedu kulture i
ljudskog AruSruu. (To moZda
i jedini uzrok.) nijc rcligije.
Kririka ii potkopata O"t:.r"" rn"C religijskih do-
kumenara, prirodna
Loj. ,. u njima na_
"urt, "kur'uru
laze' atporedno istrazivanje "#il
otkilo kJbnu slioiost izmedu reri_
flll:l1h
*.q'rava koje p"s"tuj.;; i ffi;;#;;"izvoda
fivnrh naroda primi_ VIII
i epoha.
Naudni duh proizvodi odreden
. pred
odnos prema stvarima
Trebalo bi poii od toga da na putu izvodenja tog posled-
f^r,:i,y"r'
rraju r tu prelazi
religrjsk im srva rima' orlrrl:.,
ok leva. pa na njeg pedloga nema posebnih te5koia. Tadno je da se ljudi tada
oreko U torn pro..r, n-ema zastoja;
t:r,Oi kojima je dostupnary1sa. Sto nedeg odridu, ali moZda vi5e dobijaju, i izbegava se velika opa-
],i,b1-"j nzniia ,nui1u'urCi.to sve vi5e
nzma maha odvajanje od religije. snost. Ali svako se toga plaSi, kao da na taj nadin kulturu izlaZe
irprvo,. lAUacuju njene za_ jo5 veioj opasnosti. Kadaje sveti Bonifacije posekao drvo koje
starele i sablaZnjive forme,
a
ke. Amerikanci, koji su u Dajtonu
irii,
i'nirn. ornoun. pretpostav_
su Saksonci po5tovali kao sveto, okupljeni su odekivali da se de-
zato Sto je u Skoli izlagao
,ft,fi-;;;"niku biologije si ne5to stra5no kao posledica tog svetogrda. Ali niSta se nije do-
Ou-inouo t o.ifu'i po..ttu vrsta,
godilo, i Saksonci su prihvatili k3tenje.
 (338)
(33e)
Kada_je kultura postavila zahtev da ne
.
jeg mrziS, koji ti stoji na.puru iti dije
ubije5 kom5iju I lrt nrorarno da ih podvrgnemo, u neZeljenoj meri podriva i uva-
imanje prlZ.tjtuj.Sl to t.r\;uric drugih, opravdanijih kulturnih zahteva. Po5to je te5ko
odigledno bilo udinjeno da bi ljudi Ziveli z4edno,
Sto bi i rlir ';t'ono 5to je sam Bog zahtevao odvoji od onog Sto pre pro-
bilo nemoguie. Jer, rodaci ubijenog nastojali Li
da se osveto rqtrr-t' iz autoriteta svemoinog parlamenta ili nekog visokog dr-
ci, a sem toga ubici bi potajno zavrdelidrugi koji
isto toliko i trr\ ilog organa, dobro bi bilo ako bismo Boga zanemarili i
ginju nasilju. On se, dakle, ne bi dugo raa'ovao
zbog osvcto
pljadke, vei bi po svoj prilici ubrzo i njega ;r,r;,tt'nu priznali da sve kulturne odredbe i propisi imaju disto
nrto uUlo] CuL-i llrrrl:;lio poreklo. Zajedno s toboZnjom sveto5iu, ti zakoni i za-
bi se neobidnom snagom i oprezno5iu ,"uStitio od
svojih nr l,r,rnc izgubili bi takode svoju krutost i nepromenljivost. Ljudi bi
jatelja pojedina(no tzev, on bi neizbeZno
pretrpeo poraz od r,r/unrcli da su zakoni stvoreni ne toliko da njima vladaju koliko
veza slabih. Ako se takav savez ne bi obrazovao,
utijanje bi ,ll nr sluZe; oni bi se prijateljski odnosili prema njima, teZili bi
nastavilo u nedogled i, na kraju kajeva, ljudi
-Ul bi ,."uruiu,onO rrr'tkr ilr ukinu nego samo da ih pobolj5aju. Bio bi to vaZan korak
istrebili. Izmedu pojedinaca viadali oOnosi koji joi p,,*tuji rrirprcrl na putu ka mirenju s teretom kulture.
medu porodicama na Korzici, a inade ,urno
rnedunu.iiu,ni, NaSe zalaganje da se kultumi propisi disto racionalno
Zivotna nesigurnost, koja podjednako ugroZava
sve, ujediniqff rrlrrrzkrZe, to jest, da se izvedu iz socijalne nuZnosti, ovde se,
1

ljude u druStvo koje pojedincu zabranjJje ubrjanje

i ,udri,iail rrr,'rhrlirn, prekida neodekivanom sumnjom. Kao primer uzeli
p:av9 na zajednidko ubijanje svakog kopiekr5i zabranu. Tu, dg. ,,rlro"'nilstanak zabrane ubistva. Da li na3 opis odgovara istorij-
kle, imamo pravdu i kaznu. i

rkol istini? Bojimo se da ne odgovara; on je, dini se, samo racio-

_ ..
Ali mi ne prihvatamo to racionalno obja5njenje zabrunl
l;rlrstiika konstrukcija. Upravo taj deo istorije ljudske kulture
ubijanja, vei tvrdimo da zabranadolazi od Boga.
Mi se, dnkle, Ir,rui'avali smo pomoiu psihoanalize i, oslanjajuii se na rezul-
usudujemo da pogadamo njegove namere i i

otklivamo Oa ni oi tirl(' svoga rada, moramo reii da se, u stvari, sve dogodilo
ne Zeli da se ljudi uzajamno istrebe. postupajuii I

tako, mi kul, ,lrrrliirdije. iisto racionalni motivi, dak i kod savremenog dove-
turnu zabranu okruiujemo posebnom torZesivinoiiu,
ali pri torl I'ir. rrrirlo mogu da udine protiv njegovih strasnih poriva. Koliko
rizikujemo da potdinjavanje toj zabrani udinimo
zavisnim od ,irr rrcrnoiniji oni morali da budu kod prvobitnog doveka Zivo- l

verovanja u Boga. Ako mr odustanemo od tog i

koraka, ako svuju trnlt'! MoZda bi se jo5 i danas njegovi potomci, nimalo se ne
volju viSe ne pripisujemo Bogu i ako se ne zidovoliavamo
soci; jedno od onih ubistava nije
jalnim obrazloienjem. mi smo se, dodu5e,
odrekli preobralcrrjn
. rr,,trrriavajuii, medusobno ubijali da
lrrlrr rrbistvo prvobitnog oca, koje je izazvalo neodoljiw
emo-
kulfurne zabrane, ali smo..izbegli i njeno ugroiivanje.
Z,hig trrrrrr reakciju s te5kim posledicama. Iz nje proistide zapovest:
nekakve difuzije ili infekcije kaiakter svetori,
n.pour.div.sli, rrr rrlrij. U totemizmu ta zapovest bila je ogranidena na oca za-
mogli bismo reii: onostranosti, pro.irio se s nekoiiko
vaZniiih rri,'rru, kasnije se proiirila i na druge ljude, ali se joS ni danas ne
zabnnana sve druge kulturne odiedbe, zakonei propise.
N.iirira, ', g r r t r vodi bez izuzetka.
medutim, desto ne stoji lepo sjaj svetosti; ne
samo Sto sc onl Ali onaj praotac, kao Sto su pokazala istraZivanja koja ov-
uzajamno obezvreduju dajuii suprotne odluke
u raznim vre. rlt' rrciu ponavljati, bio je praslika Boga, model po kojem su po-
menima i na ramim mestima vei i pokazuju
sve znakove ljurl. t.rrjc generacije napravile likboZji. Prema tome, religijsko obja-
skog nesavrienstva. Medu njima lafo je piepoznati
one ko.ji su je tadno; Bog je zaista udestvovao u stvaranju pomenute
,rrle n je
samo proizvod katkovide bojaZljivosii, izraz
sebidnosti ilizn, .,,rlrllne; nju je stvorio njegov uticaj, a ne shvatanje socijalne
kljudak zasnovan na nedovoljnim pretpostavkama.
Kritika, ko. rrrrznosti. I preme5tanje dovekove volje na Boga potpuno je
 .lt
(341)
(340)

opravdano. Jer, ljudi su znali da su nasilno uklonili oca i, u rcak. ;rrurlogijom. Ako, s jedne strane, religija dorrosi sobom prisilna
ciji na svoje zlodinadko delo, oni su odludili da po5tuju njegovu ,,gronfdenja, bai kao Sto je to sludaj s individualnorn prisilnorn
volju. Dakle, religijska doktrina saop5tava nam istorijsku istinu, ,,,",roro*, ona, s druge strane, sadrZi sistem Zcltenih iluzilaza-
to u rzdvo.ienom vidu na-
naravno donekle preobraZenu i preru5enu, dok je naS racionalrti ;ctlno s poricanjem stvarnosti, kao Sto
i,,rimo samo kod amencije, blaZene halucinatorne konfuzije' To
prikaz poride.
da shvatimo jednu
Mi sada primeiuj emo da riznrca reli gij skih predstava satl r. 'lr samo poredenja pomoiu kojih nastojimo
,lruitvenu pojavu; individualna patologrja ne daje nam punovre-
Zi ne samo ispunjenja Leljavec ivaLne istorijske reminiscenci.
je. To zajednidko delovanje proilosti i buduinosti - koju nroC rlrrLr analogiju.
U vi5e navrataukazivano je (ukazivao sam ja, a narodito
ono daje religiji! Ali moZda ie nam analogija pomoii da ovtle
shvatimo jo5 ne5to. Nije dobro da se pojmovi presaduju dalcko ;c ukazivao Teodor Rajk) do kojih se sve pojedinosti moZe prati-
odtla iz kojeg su ponikli, ali mi moramo da formuliSemo panr. ii analogija izmedu t.iigi.i. i prisilne neuroze, koliko se poseb-
rrih crta"itbrta u nastanku religije na taj nadin moZe razumeti'
S
lelizam koji smo uodili. Poznato nam je da dete ne moZe uspc-
rcdenim dobro se slaZe i to da je vernik u velikoj meri zastiien
Sno da prede put svog kulturnograzvoja ako ne prode kroz lrzu
neuroze, kod nekoga vi5e a kod nekoga manje jasnu. To je ztto ,rtl izvesnih neuroza; njegovo prihvatanje op5te neuroze oslo-
Sto dete mnogobrojne nagonske zahteve, koji ie kasnije biti nc. lraiia ga zadatka da napravi lidnu neurozu'
"Surnunj.
upotrebljivi, ne moZe da suzbije racionalnom operacijom svog istorij ske vrednosti izvesnih religij skih doktrina
intelekta, vei ih mora obuzdati aktima potiskivanja, iza kojih.ie '-rrugoni nas da ih vi5e poitujemo, ali se time ne obezvreduje na3
kada se obja3njavaju kul-
po pravilu motiv straha. Veiina tih dedjih neuroza spontano sc l,rJdlog da se one ne uzimaju u obzir
savladuje tokom odrastanja, a to je narodito tatno za prisilnu i,,rn. io*.. Naprotiv! Ti istorijski ostaci pomogli su nam da
pa
neurozu u detinjstlu. Ostatak moZe kasnije da se ukloni psiho- rcligrjske dogme shvatimo kao svojevrsne neurotidne relikte,
je
,adi moZemo reii da verovatno do51o vreme da se, kao Sto se
analitidkim tretmanom. Na sasvim isti nadin moZe se prcl'
Iu radi u analitidkom ledenju neurotibara, uspesi potiskivanja
postaviti da dovedanstvo kao celina, u svom vi5evekovnom rl-
pre-
zvojt, dolazi u stanja koja su analognanerrozama, i to iz istilr zamene rezultatima racionalnog rada intelekta' Da se pri toj
r acli neie ostati samo na odricanju
od torZestvenog preobraZenja
razloga, naime, zato Sto su u vremenima neznanja i intelektualne
slabosti odricanja od nagona koja su preko potrebna za zajctl- kultumih propisa, da ie se op3tom revizijom tih propisa ukinu]i
da
nidki Zivot ljudi postizana samo pomoiu disto afektivnih snaga, rnnogi od njih, to moZemo predvideti, ali zbog toga ne treba
zaliJo. Naiaj nadin ce nal zadatak da pomirimo ljude s kultu-
Posledice procesa koji su se odvijali u prastaro doba i koji su
slidni potiskivanju dugo su jo3 pratile kulturu. Religija bi tako rom u znatnoj meri biti reien. Mi ne treba da Zalimo Sto se

bila op5teljudska prisilna neuroza, kojaje, kao i dedja prisilnl
neuroza, proistekla iz Edipovog kompleksa, iz odnosa premir
ocu. Akoje to tadno, onda treba pretpostaviti da se odvajanje od
religije odvija s kobnom neumitnoSiu ra5ienja i da se mi upra-
vo sada nalazimo usred te razvolne faze. Trebalo bi zato da se
pona5amo kao razuman vaspitad koji se ne opire predstojeicru
novom razvoju, vei nastoji da ga podrZi i ublaZi nasilnost njc-
govog nadiranja. Su5tina religrja ne iscrpljuje se, naravno, tonl
.dridemo istoiijske istine kada racionalno obraz,laLemo kultume
propise. Istine koje se nalaze u religijskim doktrinama ipak su
izoblidene i sistematski preruSavane da mnogi ne mogu u
iolito
njima da prepoznaju istinu. To je isto kao kada detetu pridamo
cla roda donosi novorodendad. I tu mi iznosimo istinu u
sim-
bolidkom ruhu, jer znamo sta ta velika pticaznali' Ali dete to ne
zna. Ono duje samo izoblideni deo pride i misli da
je obmanuto'
a mi znamo kako desto upravo iz tog utiska proistidu njegovo
 (342) (343)

nepoverenje prema odraslima i njegova tvrdoglavost. Uvcrill lrol(aZete njenu slidnost

s neurozom' Ljude, kaLeIe' treba oslo-
ne tide'"
smo se da je bolje da izbegavamo takva simbolidka prikivanje l,,rtliti neuroze. A Sta ie se pri tom izgubiti, to se vas
verovatno je nastao zato Sto sam pre-
istine kada deci ne5to pridamo, i da im ne uskaiujemo znanja o Utisak protivrednosti
Ali to donekle moZemo po-
stvarnosti, znanja koja ie biti prilagodena stupnju njihovog l,rzo govorio o sloZenim stvarima'
je moj u izvesnom pogledu sa-
1,,,'uif,. Ja i dalje tvrdim da
spis
duhovnog ruzvoja.
:,ui,n bezopasun. fi
ru slidni argumenti neie-nijednog vernika
veze s
g,r,kolebatiu njegovoj veri. Vernik ima odredene neZne
mnogo drugih koji nisu ver-
re ligrjskim saarZaiima. Sigurno ima

x ,',.iu to* istom smislu. Oni se pokoravaju kulturnim nonnama

zirto 3to ozbiljno shvataju pretnje religije, i boje se nje sve dok
je smatraju delom stvarnosti koja ih ogranidava' Oni
,,Vi dopuitate protivrednosti koje je teiko pomiriti. Na.jpro da
tvrdite da je spis kao va5 sasvim bezopasan, da niko ncCo llr ti'koji menjaju svoje pona5anje dim podnu da ne veruju u
','..,r0.1o
Oni
dopustiti da mu se takvim razmatranjima oduzme vera. Ali polttt r.,rlnu wednost religiji' Ah tu nu njih ne utidu argumenti'
prcstaju da se boje t.tigtJ. kada primete da se nje ni drugi ne
vi ipak, kako se kasnije pokazuje, nameravate da podrijetc tu
veru, postavlja se pitanje: za{to vi, u stvari, objavljujete svuJ i,,,1.,ilu sam za njih wiAlo Ou ie saznati za slabljenje uticaja
spis? Na jednom drugom mestu vi, medutim, priznajete da mole 11:ligije dak ako i ne objavim svoj spis'
da bude opasno, dak vrlo opasno, ako neko sazna da ljudi vi$e - "'V.*j.*, medutim, da veii naiaj i sami pridajete dryeo1
prekorevate' Po3to ljudi retko kad
ne veruju u Boga. Onje dotad bio pokoran, ali sada neie da so lrlotivrednosti za koju me
drZi kulturnih propisa. VaSa tvrdnja da je religijska utemeljenost iu,slu3aju glas razuma
i po5to njima potpuno vladaju nagonske
z.'lic, za5ti da im se uskati zadovoljenje nagona i da
se ono
kulturnih zapovesti opasnost za kulturu podiva na pretpostavci
jeste
.,rineni racionalnim razloz\ma. Ljudi su, naravno, takvi,
ali
da se od vernika moZe napraviti nevernik, a Sto je ipak potpunn
protivrednost. li sl zapitali da li takvi moraju da budu, da li ihnjihova natdyUtll
j',i'oOu goni da budu takvi. MoZe li antropologija dati kanioloSki
Druga protivrednost jeste kada, s jedne strane, priznajetc da
,,rr-tet s riroda u kojem postoji obidaj da se
odmalena detetu glava
inteligencija ne upravlja dovekom, da njime vladaju strasti i nu-
rlclbrmi3e zavojima? Pomislite samo na obeshrabrujuiu
suprot
goni, a s druge, predlaZete da se afektivne osnove njegove po.
kornosti kulturi zamene racionalnim osnovama. Pa sad, nek lrt rrost izmedu sjajne inteligencije zdravog deteta
i slabih umnih
MoZemo li biti sasvim sigurni da upravo
raz\me ko moZe. Meni se dini da mora da bude ili jedno ili drugo, ruoii prosednog doveka.
rcligijsko vaspitanje ne snosi veliki deo krivice za tu relativnu
Uostalom, zat vas istorija nidemu nije naudila? Vei jc.lc-
nego Sto bi
dnom, zvanidno i u velikom stilu, poku5ano da se religija zanrc- ,,iro?iui Cini mi t. auul proteklo mnogo vre-menapre
,lcte na koje se mje uticalo podelo da razmiilja o Bogu i stvarima
ni razumom. Valjda se seiate Francuske revolucije i Robesp.jc.
imale
ra? Ali i kratkovednosti i potpunog neuspeha tog eksperimentu, ,, ,agrobiogZivota' UoZdu bi nitgout misli o tim stvarima
"kao mi
On se sada ponovo izvodi u Rusiji, i ne treba da se pitamo kakav ,rti iruuu. i
misli njegovih predaka, ali neiemo da

r,,detamo tal razvoj,vei dete upomajemo s religijskim

doktrina-
ie njegov ishod da bude. Ne dini li vam se da moZemo prcl-
rrra u uzrastu kada ono niti je zainteresovano
za nlilh niti je sposo-
postaviti da dovek ne moZe bez religije?
glar'ne tadke
I sami ste rekli da je religija neito vi5e od prisilne neurozc. lrno da shvati njihov smisao. Zarnrjetadno da su dve
Ali tu njenu drugu stranu vi niste dotakli. Vama je dovoljno tlrt u programu dana5nje pedagogije usporavanjc seksualnog nnqa
 (344) (34s)
i prerano religijsko uticanje? A kada se zatim probudi detetov
un, ',urislcn poduhvat. Pre svega zato Stoje beznadeZan. Vernik se ni
u njegovoj svesti religijske doktrine vei iu neprikosnovcnl ,rrlirrrnentima nizabranamane moZe naterati da ne veruje. A ako
Mislite li da je za jadanje inteligencije veoma korisno da
.ioi 6 I'r se uspelo kod nekih, bilo bi to bezduino. Ko je godinama uzi-
onemoguii pristup jednoj tako vaZnoj oblasti time Sto Cc
F rrrrro tablete za spavanje, ne moZe, naravno, da spava ako mu se
zapretiti paklenom kaznom? Ako je neko ubedio samog
sebc di ,rrlrrzrru. Da se delovanje religijskih uteha moZe izjednaditi s de-
nekitidki prihvata sve besmislice s kojima se suodava u rcligil.
lovunjem narkotika, lepo ilustruje ono Sto se dogada u Americi.
skim doktrinama, pa dak i da previda protivrednosti medu niiiui,
lrrro sada poku5avaju - odigledno pod uticajem Zena - da ljudi-
ne treba mnogo da se dudimo slabosti njegovog umu. eli
rni rrrrr uskrate sve stimulanse, intoksikante i druga sredstva za
nemamo drugo sredsfvo da vladamo svojom nagonskom priro
uzivanje, a za.uzvrat ih prekljukavaju bogobojaZljivo5iu. Ne
dom sem svoje inteligencije. Kako od ljudi kojima se zabrarrjujC
z;rrirra nas mnogo ni ishod tog eksperimenta.
dl
ItlF odekivati da postignu psiholoiki ideai primat inteligen.
cije? Vi znate, takode, da se Lenamauop5te pripisuje takozvnnc
Ja se, dakle, ne slaZem s vama kada vi i dalje dokazujete
rlrr iovek uop5te ne moZe da bude bez utehe religijske iluzije, da
,,psiholo5ka slaboumnost", to jest, tvrdi se da su manje inteli_ lrr'z te iluzije ne bi podneo Zivotno breme, nemilosrdnu stvar-
gentne nego mu5karci. Sama ta dinjenica spoma je;
njeno tunra. rrrrst. To je, naravno, Ia(no za doveka kojem ste odmalena ubriz-
denje je sumnjivo, ali jedan argument u koriit sekundarne prinxle
p1;rvlli slatki - ili slatkogorki - otrov. Ali 5ta je s dovekom koji
te.intelektualne atrofrl'e glasi: zenama je wlo rano bilo strogo
+' lrczveno vaspitavan? MoZda onome koji ne pati od neuroze i
zabranjeno da razmi5ljaju o onom Sto ih najvi5e zanima,to jcst,-tt
rrt' lleba narkotik za anestezrjL U tom sludaju, dovek ie se si-
problemima seksualnog iivota. Sve dok na dovekove rane godine
y,rrlno naii u te5koj situaciji. Morace sebi da prizna da je u
deluje ne samo sputavanje razmiiljanja u oblasti seksualnih
tcrrrc ruriineriji sveta potpuno bespomoian, siiu5an, da vi5e nije cen-
vei i sputavanje razmiiljanja u oblasti religijskih i iz njih izvc. tru stvaranja, predmet neZne brige blagonaklonog Promisla.
denih pravnih tema, mi zaistane moZemo reCi t at<vo je on
biCe, llicc u istom poloZaju kao dete kojeje napustilo oderu kuiu gde
Ali ublaZiiu svoju Zustrinu i dopustiti moguinost da i.ja rrru.je bilo tako toplo i ugodno. Alizar nije tadno da je infan-
jurim iluziju. Moida udinak religijski zabrane mi3ljenja
niis trlizmu sudeno da bude savladan? iovek ne moZe vedno da
tako rdav kao Sto pretpostavljam; moidaie se pokazaii
d; liud. rrslarre dete; onnajzad mora da izade u,,neprijateljski Livot".
ska priroda ostaje ista dak i ako se vaspitanje ne zloripotrebljavu
Mrriemo Io nazvati,,vaspitavanjem za realnost". Treba li da
zapotdinjavanle ljudi religiji. Ja to ne znam, ani vi to ne moicte
vrrrrr priznam da je jedini cilj moga spisa da tkale na nuZnost
znati. Ne samo da krupni problemi na5eg Zivota u ovom
dasu tog koraka napred.
izgledaju nere5ivi; i na mnogo sitnija pitanja te5ko je da
se otl. Vi se verovatno bojite da dovek nece izdrLati te5ku pro-
goyori. Ali morate prtznati da s punim pravom ga1lmo nadu u r elu?Ali dopustite nam da se ipak nadamo. ZnaIi da si upuien
buduinost; da iemo moLdaotkiti blago toje ie obogatiti kultu.
nrr svoje sopstvene snage to vei ne5to znad| U tom sludaju
ru; da vredi poku5ati s nereligijskim vaspitanjem. Ako taj poku_
rri'ii da ih pravilno koristi5. iovek nije sasvim bespomoian.
Saj bude neuspesan, spreman sam da dignem ruke
od relornrc i l'oicv od prepotopskih dana, nauka ga je mnogo demu naudila i
da_se vratim ranijem, disto opisnom mi5ljenju: dovek je
biCc n jcgovu ie moi jo5 vi5e da uveia. A Sto se tide velikih sudbin-
slabe inteligencije kojim vladaju njegove nagonske Zelje. ,;liih nuZnosti, protiv njih se niSta ne moZe; on ie nauditi da ih
U jednoj drugoj tadki s vama se potpuno slaZem. Namcrrr
lrrrkorno podnosi. Zalto gazavaravati velikim posedom na Me-
da se religija odjednom i nasilno ukine to je nesumnjivo
- bc. se cu, diji rod jo5 niko nije video? Kao destit seljak s malim pose-
 (346) (341)
domna ovoj zemlji, on ce znatida obraduje svoju njivu
cla br 1,;r \ oliilivaspitne zahteve. Avaspitanja nc rrolctc da sc odrckncte.
ona hranila. Prestav5i da iSta odekuje od zagiobnog
iivorrr r I rrrg ic put od odojdeta do kulturnog dovcka, nrnogo bi rnladih
usredsredivsi sve oslobodene snage nu ouor.rigski
zi=vot, .rr r,,, .,;rlutalo na tom putu i ne bi blagovremeno dospelo do svojih Zi-
verovatno postiii da Livot svi'ra bude podnosljiv i
da kurtrr'r razvoju bili prepuiteni samima
nikog viSe ne pritiska. Tada ie, zajedno s jednim od nalilr ',rlrrih zadataka ako bi u svom
thrr ,L'bi. Doktrine koje se primenjuju u njihovom vaspitanju uvek ie
gova nevemika,bez ialjenja moii da kaZe: ,'r,,rlnidavati mi5ljenje u ryihovim zrehjim godinama, a to je
ullrirvo ono 3to danas radi religija i zbog degaje vi prekorevate.
|llebo prepuitamo /rrr ne primeiujete da je neotklonljivi urodeni nedostatak naie i
Andelima i vrapcima. ',r lkc kulture da ona dete koje vode nagoni i dtli je um slab goni
,l;r clonosi odluke hoje moZe da opravda samo zrela inteligenci-
1:r odraslog doveka? Ali kultura drugadrje i ne moZe da postupa
,,;rlo 5to se viSevekovnt razvoj dovedanstva sabrja u nekoliko go-
, l rna detinjstva, i dete samo afektivne sile mogu da podstaknu na

X rciavanje postavljenog mu zadatka. To su, dakle, perspektive

lrricg'primata intelekta'.
.. ,,Po to zvuti sjajno. iovedanstvo koje se odreklo svih ilrr Nemojte se duditi Sto se ja zalai,em za oduvanje religijskog
na taj nadin postalo sposobno da Zivot na zemljiudini
1!yi srro ,lol<trinarnog sistema kao osnove vaspitanja r zajednidkog Zivota
Sljivim! Ali ja ne delim va5a odekivanja. Ne zato Sto sam tvr
l;rrdi. Toje praktidan problem a ne pitanje realne vrednosti nedeg.
doglavi reakcionaE kakvim me moida smatrate. Ne, vei
zato ir' l'oito mi, da bismo saduvali svoju kulturu, ne moZemo odlagati
sam razuman. iini mi se da smo sada zamenili
uloge: vi se pojl vrspitanje pojedinca dok ne bude kulnrmo zreo (mnogi nikad to
vljujete kao sanjar kojeg nose iluzije, a ja zastupam zahtt:vc
re bi bili), poito moramo detetu da nametnemo bilo kakav sistem
razilma, pravo na sumnju. Sve Sto ste izloZili podiva,
dini nri sc, tloktrina koji de kod njega da deluje kao neosporan aksiom, dini
na zabludama koje, sledeii va5 primer, mogu da nazovem
iltrzi rni se da je religLjski sistem najpogodniji za to. Razume se, upra-
jama jer dovoljno jasno pokazuju uticaj
vaiih Zelja. Svoju. narlrr vo zbog svoje snage da ispuni Zelje i da uteSi, snage u kojoj ste,
vezujete za moguinost da ie pokolenja koja u ranom
deiinlstv,r rtvrdite, prepoznali 'iluziju'. lmajuii u vidu pote5koie da se neito
nisu.iskusila uticaj religijskih doktrina lako postiii
zeljeni pr.r sr:4ua o stvamosti, uzimajuii u obzir dak i sumnju da je to uop5te
mat inteligencrje nad nagonskim Zivotom. Tole svakako
iluz,ijrr; i rnoguie, ipak neiemo prevideti da su i ljudske potrebe deo
teiko da ie se u tom presudnom smislu ljudska priroda pro,r.i,i
slvamosti, i to njen vaZan deo, deo koji nas se posebno tide.
ti. Ako ne gre5im - tako malo znamo o Orugim kulturama
r Drugu prednost religijske doktrine vidim u jednoj od nje-
dan-danas postoje narodi koji ne rastu pod tiretom
religrjskoli rrih karakteristika, zbog koje, izgleda, narodito negodujete. Ona
sistema_i ne pribliZavaju se va5em idealu viie oO
Orugil. Al,, tlopu5ta prediSiavanje i sublimaciju pojmova, u kojoj moZe da
hoiete_da iz na5e evropske kulture uklonite religiju,
to-moicte sc ukloni gotovo sve 3to ima tragove primitivnog i infantilnog
da uradite samo pomoiu drugog sistema doktrin;, i
takav jeclarr rni5ljenja. Ono 3to tada preostaje jeste sadrZaj ideja kojima nau-
sistem odmah bi preuzeo sve psiholoike crte religije
istu svc lia vi5e ne protivredi i koje ona ne moie da opovrgne. Te modi-
tost, krutost i netrpeljivost, istu zabranu miiljerla _
radi svojc likacije religijske doktrine, koje ste vi osudili kao polovidnosti i
odbrane. Ne5to poput toga morate da imate kako
biste zaclo Itompromise, omogucuju da se izbegne procep izmedu neobra-
 (348) (34e)
-
zovane mase i filozofskog mislioca, duvl vczrr rzrrrcrlu da se
il,ti,,ir ll .rlr ()llil sitma po sebi mnogo zna(i'Iznje.mogu
je tako vainaza obezbedenje kulturc. 'lirrlir sr, trr, ltlhs je sigumo u dalekoj' vrlo
:lr Ii rrrur
Ftrr ,||rrl,r rrrrtlc. Primat intelekta
ie dovek iznaroda saznati da gornji slojcvr rhuit\rt ,tl3 buduinosti' A po5to
irtrt() nc i beskonadno dalekoj
A, i ,t' i, .,\
vi5e u Boga'. Mislim da sam sada pokazirir tlr sr, r rral
nta *, =,t,, \, r()\itltlo cla postavi iste ciljeve kao 3to su oni dije
de na poku5aj da se proverena i afektivrro vn,rhrrr grani-
rlurlli .,.,,,, ', ,,,,'l.ttictc odsvog Boga (naravno, u ljudskim
drugom, neproverenom i afektivno ncu(r.lrlrrrrrrr ,' su dov;;
o *,,,'t ,, t,, ,lx)lillsnia realnost, Ananka, doqr5t3), lo
a
Nemojte misliti da vaia kritika rrc tloprrr, tlu , ,,,',,,,"icttic patnje, mi moZemo jedan drugom da
;gl
znam kako je teSko da se izbegnu iluziic; rrr,,r,i,r ,,, 'l,li,,,, ,',,',,.' ,tcslaganje samo privremeno, da se
ono moze
je sam se izjasnio iluzome. Ali ja irrsistir.rrrrr rrrr
I rraS= ,,,.' ,,
;r.rltr{ n, ;. r \ I r .', 1 rrrrtI isto, ali nestrpljiviji, zahtevniji i - zaito
vi ste
Moje iluzije - ne uzimajuii u obzir iirrjerrrcrr rlrr rukt rrr :r'lrri'niii od mene i mojih istomi5ljenika' Vi hoiete
6 r,i,',
kaZnjen ako ih ne prihvata
- nisu rrcp,,pr;rvl1rr,, le€ if e:' r i r ' r, l)( )( ltc utlnrah posle smrti, traZite od njega nemoguie
nepopravljive religijske. One nema.ju kirrrktt,r rlr,lurlls
ne meni vei drugima posle mene ko.ji lrrkotlr rrrrrle
i=.,, ,,,,u1,,',lrrnctc od zahtcva pojedinca- Nai Bog ali
Logost
on ce,to
pokale da smo se prevarili, mi ienro sc orlrctir ,,rrrplll
L,,', ,,,1 trlr zt'l1rt otto 5to priroda izvan nas dopu5ta' pokole-
*i ,,1,, ,g',,r,,,'tck u nedoglednoj buduinosti, za.nova
nja. Smatrajte moj pokuiaj onim ito on.jcslt,, l,r,rlrrrlrrg patimo od Zivota'
t t,',',,'1,, r,,t,',tt.,c3tecenj-e za nas koji te5ko
kako je te5ko snaii seu ovolTl svetu trtrtli st,rllr,, trul moraju da
l*rrr I r t',nr {lirlck()111 cilju vaie religijske doktrine
canstva sudi na osnovu ono malo zltilltil it(r biti neuspe3ni' ili da
1,. rtuli 1,,,,t,,,,1 rz t r ;r Iul to cla li ie prvi pokuSaji
udavajuii psihidke procese u pojedincu lol(ont lrf rgrnr{ tral-
ja od deteta do odraslog doveka. pri lorn rrrr sr. rrrulet,F , t,, ,
,rr{ n(' (lll bLrclu slabe. Vi znate za5to: ni5ta ne moZe
pro-
rlq ,,,1,,1,\.r rirlrrrrltl iskustvu, a religija suvise odigledno
i
s_e religija moZe uporediti s neurozonr mogu daizbegnu tu
iz rlt.trrr;,itrn. I i ,,1,,r.,r Nr pnrii3cene religijske ideje ne
dovoljno optimizma da pretpostavi cla cc i,o\,(,r.rtiullt utehe.religije'
,,,,, t,,l r',,, I l,r rtltr nastoj ale da saduvaju neito
od
vazide tu neurotidnu fazu, ba5 kao lto nutollt rh,r,t u vise duhovno
,,1 ,, ,t' olle o$Bllidavaju na verovanje
svoju slidnu neuront. MoZda su ta sazrrirn jrr rz rrrrlir ',,,,
, ii, r ,, ,r ,l)rrc rlco"dredljive'a namere nesaznatljive'.za5tiiene
hologije nedovoljna; moidaje njihova na ljudskom
1,,:i,,,.,,,, ,,,, ,*, ,n, ,"',,, rr, lrtlili,c, ali se iakode viSe ne temelje
rod neopravdana, a njegov optimizaln rrcostr,rvlrr \lal
!le=rr
vama da sve to podleZe sumnji. Ali dcsto nc rrro)r.i ilrls
Ha i ,1,,r'',, ,,lrtlttitc paZnju na razliku izmedu va3eg i mog
Sta misli5, i pravda5 se time Sto svojc nriiljerrlr. rr, intiilgf snagom da
p,4=,i,!t,r 1,,,,,',r ilttziii. Vi morate svom svojom
nijim nego Sto ono jeste. je zaista
,,,,, ,, 1,,',t l',r iltrzi.iu. Ako se ona obezvredi - a.ona
Na dvema tadkama moram malo viic tl;r st, rirrhil*i
I,' ,,,',,,t,'",' vaS se svet ruSi' NiSta vam drugo ne pre-
,
slabost moje pozicrje ne jada vaiu pozicijrr. Mrslrrrr rlrnI
izgubljenu stvar. Mi moZemo koliko nani th.ir11r rLr rtlll:p1;j
I !0,,, ,,',,, ,l:r .i'a.javate zbog svega, zbog kulturc r.zbog
',,,
1 moJl
L,,-,',.,',, |, ' r,\ ( ( lttlstva' Od tog ropstva slobodni smo Ja
dovekov intelekt slab u poredenju s njegovirrr lnlionnrrt dela
I rb :"r ,,,! ii, rrr, r l'rtslo rnlo rpratlni da se odreknemo velikog
mo u pravu. Pa tpak, ima nedeg posebog u vczi s turrr ,rLtllr#r se neka na5a
i,!',rrl,irtrlrrtlr iclia, kadri smo da podnesemo da
intelekta je tih, ali on neie utihnuti pr. n.g,, ikr st, rr,,lrst
Na i, iirl r 1,,,1';tztt iluzrjama.
posle bezbrojnih odbijanja, on biva usliScrr. lir
1t. 1r,,lir,r ,€
brqnih taiaka u kojima moZemo, Sto sc ticc lrrrrltrr,rr,r,l rla i , r ', ,,. .r I r)sos Ananka holandskog pisca Multatulija'
 (3s1)
(3s0)
irocla stvari izvan nas ostaje
nedostupna' Pri
Vaspitanje oslobodeno pritiska religiiskih rhrh Filr -11:ilil;r Pr

I"=,,,'' ,r r,,1a nekoliko momenata 0"1i,:t^:U^l::"i:i:

neie mnogo promeniti psiholo5ku prirodu rlovrrkl je
.""."', ,',,'"i; nuJ;;g rada' Zanemaruje se' prvo'
da
Logos moZda nije tako svemoian; on moic tll ispunl i ' - razvijenaupravo u
rsihidki aparat)
deo onog Sto su njegovi prethodnici obeiali. Akn tu FiEalr:;tr r1:r (lo.;est nas 1
spoljni wet i da je zato morala
d"::1"]:1
prihvatimo, prihvatiiemo mirne duie. Zbog logn t iiul," '',r,,,ii drugo' daje ona
tzvcstan stepen celishodnosti;
i rLr,r |,nl
biti zanimanje za svet i L;ot,jer imamo porrzrlrrtt i i t:.111:
i.,',,,,,,;' svcta koji tieba da istraZujemo' q"
vama nedostaje. Mi verujemo da se naudnirr rurloln 'i,,!
,,' r'.lrrrlivanje; treie, da je zadatak 1auk3 n3tPuno
neka saznanja o realnosti sveta kojima nroicrrur tS
rl',rl tuntc{uogiuniSimo na to da pokaZe kako
svoju moi i da, shodno njima, uredimo svoi 2tvrrl. 'i=r '
FE=Fn Ir''',t....'rtlr'rrtr
organuac{e; ce-
,,,,,,,r r)p,lctlirti usled osobenosti na3e
verovanie 1luzya, mi smo u istom poloZa1u kiur i vl, zbo g nadina
';.'.,;' i., ;;', ;..1'' i t t, t"l rcztltat\,upravo 9j ]
nam je svojim mnogobrojnim i znadajnirn usl)ciruui EE =rr r..'rr,'. "t-
na5om organizactlom vec t
da ona nije iluzija. Nauka ima mnogo otvorcnlh I *ritl' ,1,',1,,. rrslovljeni.ne samo
ghl r! uir lu org,iulrzac{u delovalo t:\I'.ud'
dt]t pi11-"1^t,:
skrivenih neprijatelja medu onima kojijqi n0 nr(|Eu aparat opaLanla'
,,, t,r. llcz obzira na na5 psihidki
je obesnaZila religijsku veru i 5to preti da.ie sttt3i ',i
varaju da nas je malo demu naudila i da .jrr rrr u,, ,, ,,., ,1,r tiic'a.sv.ak"g nrl\lii,Y,1Tll1?^
,,o,n.,nnir
stvari ostavila u mraku. Ali se, pri tom, zaborrrvlln il'',,,;.',,';l;|l;:;;;u;
'11,,,r,,,,,
lt verovanje
ri1i'Ali iluzija bi bilo
ona ne moZe da
,'resttt mtZemo dobiti ono Sto
mlada, kako su teiki bili njeni podeci i kako je vrlo
mena proteklo od trenutka kada je ljudski un rk
zanlene zadatke. Ne dinimo li svi istu greiku liruln Preveo Boiidar Zec
temeljimo na suvi3e kratkim vremenskim pcriotlrtnn'l
da se ugledamo na geologe. Ljudi se Zalc zhog t
nauke; kaiu: ona danas proglaiava zakonoltt ottrt llfti
generacija smatra gre3kom i zamenjuje novirrr rnkru
takode kratkog veka. Ali to je nepravedno i, r[rlrrrrtFn$r
Promene naudnog mi5ljenja jesu razvoj, napre tkrvrtt{i,
Senje. Zakon koji je isprva bezuslovno vitlio p,rhnr{
poseban sludaj obuhvatnije zakonomernosti ilt re
drugim zakonom, koji se otkiva tek kasnijc; pqrrtlrrr
nje istini zamenjuje se podesnijim pribl ilit vrt tt ;r't tt,
odekuje dalje usavr3avanje. U ruznim oblaslittrn tttl
prevazi5li fazuistraLivanla u kojoj poku$aviuuo s 1

ma koje ubrzo odbacujemo kao nepodesnc; rr rh rrgtrrr r

medutim, mi vei imamo obezbedeno i skoro tte gttrrt
gro saznanja. Na kraju je poku5ano da sc ttitttltrn art
puno obezvredi tvrdnjom da ono, po5tojc veziuru ?rl
sopstvene organizac4e, moZe da dd samo srrbit'l lrtrre
 PESNIK I FANTAZIRANJE'

M,, lrrici, uvek smo jako zagolicani da saznamo odakle ta du-

,hrrrr rrlir lidnost, pesnik, uzima svoju gradu - otprilike u smislu
l,rt,urtir ito ga je onaj kardinal uputio Ariostu'- i kako on uspe-
\ r(lir nirs, zahvaljujuii njoj, toliko dirne, u namaizazove:uzb:u-
rlr nlir za koja ni mi sami nismo smatrali, moZda, da smo kadri.
ll,ri,t' srJ interesovanje za to samo pojadava u okolnostimakada
pesnika propitujemo, a on nam ne daje nikakav ili nije-
*,i;ililolt
-,l,rrr
zrrdovoljavajuii odgovor. To se interesovanje ne rastade ni
l',ulrr znamo da nam ni najbolji uvid u uslove poetskog izbora
It'otpuou i konadnu verziju ovoga teksta Frojd je prvi put objavio,
1r,,,r'lliorn 1908. godine, ujednom novoosnovanom knjiZevnom dasopisu u
lt,tlnln 11,1ru, Revue,sv. 1/10, marl 1908). Medutim, tekst podiva na tran-
,l r r1rtrr prcdavanja kojeje Frojd odrZao prethodne, 1907. godine, 6. decembra,

1,r,'rl tlcvedesetak sluialaca, u prostorijama bedkog izdavada i knjiZara Huga

I l, lt r rr. lduieg dana se u bedkorn dnevnom listu Die Zeit pojavio rezirne tog

1,r, ,Irvltnja.
I t,r trcnutka nastanka ovog teksta, Frojd se vei kratko dotakao pitanja stvara-
rr;.r krrjiZevnog dela u svom radu o Jensenovoj pripovesti Gradiva. Godinu ili
,lre prc toga, sliinu temu nalazimo i u neobjavljenom radu o psihopatskim li-
L'vinla na pozornici. Premda je tema u mnogim vidovima pretresana u spo-
rr( nutom radu o Jensenovoj Gradivi, ovaj tekst je, po meni, iuzetno zanimljiv
.,lrrrgjasnog i ubedljivog raspravljanja problematike fantaziranla (uobraZava-
r r : r. stvaranja fantazmi).
;

l)tt lrtcr, Dichtung jesu nemabki termini koje Frojd koristi u izvomijim zna-
,,njinra koja su vezana za pisca, umetnidkog stvaraoca uopite, odnosno
l rrlrlcvno i/ili umetnidko stuaranje kao takvo. Tako da nazive ,,pesnik" i ,,pe-
,,rrr!lvo" u prevodu, kojije pred vama, moZete sasvim slobodno shvatiti u spo-
izvornijim i Sirim znadenjima. - (Prim. prev.)
'rcnutirn
'Red je o pesniku Lodoviku Ariostu, autoru glasov:itog speva Orlando
I trrioso, posveienog pesnikovom prijatelju kardinalu Ipolitu d'Este. Kada je
Lrrnlinal dobio delo u ruke, jedino Sto je rekao povodom njega bilo je pitanje:
.Ma. odakle, Lodoviko, uzimai te silne pride?" (Prim. prev.)
 ffffi;J,'H ,;=
(3ss)

rjiva, mogu da postanu za slu5aoca i gledaoca pesnikovog

a izvor zadovoljstva.
ZadrLimo se za trenutak joS, radi jednog drugog odnosa,
suprotnosti stvamosti i igre! Kada je dete poraslo i prestalo
se igra, kada je ono, tokom decenija, psihidki (seelisch)
isiljeno da s neophodnom ozbiljno5cu prihvati stvarnosti
fta, tada se jednoga dana moZe zadesiti u psihidkoj dispozi-
i koja ponovo ukida suprotnost izmedu igre stvarnosti. i
klraslome moZe pasti na pamet s kojom se velikom ozbiljnoiiu
rrrr nekada upu5tao u svoje dedje igre, i pri tom poredi sad svoje
rrlvodno ozbiljne poslove sa onim dedjim igmma: stresa tada sa
i
rtrbe odvei te5ki pritisak Livota sebi izvojevava vrhunsko
zrrilovolj stvo t humoru.'
Onaj koji odrasta prestaje, tako, da se igra, odride se pri-
viclno zadovoljstva kojeg je crpeo iz igre. Ali, ko poznaje dove-
kov du5evni Livot, zna da jedva ima ideg drugog tako te5kog kao
ito je odricanje od jednom upoznatog zadovoljstva. Zapravo,mi
rrismo kadri da se ideg odreknemo, samo jedno zamenjujemo
rlrugim; ono Sto izgleda kao odricanje, u stvarnosti je neka za-
rnenska ili surogatna tvorevina. Tako, onaj koji odrasta, presta-
iuii da se igra, odustaje samo od oslanjanja o realne predmete;
rrrnesto da se igra, on sada fantazira. Gradi sebi dvorce ni na
rrcbu ni na zemlji, stvara ono Sto se naziva budni snovi
(Tagtriiume, sanjarije). Verujem da veiina ljudi, u nekom dobu
svoga Zivota, stvaraju sebi fantazije. To je dinjenica koja se vei
tlugo previda iEiji znalaj stoga nije dovoljno ocenjen.

mru*fim,"tr;'mHru*ml je lako zapaziti fantaziranje kod ljudi od igranja

Manje
kod dece. Dete se, dodu5e, igra takode samo, ili s drugom decom
, obrazuje zatvoreni psihidki sistem u cilju igre, ali ako se i ne
igra pred odraslima, ono, ipak, ne kije svoje igranje od njih.
Odrasli se, pak, stidi svojih fantaztja i skriva ih pred drugima,
ititi ih kao svoje najlidnije intimnosti: po pravilu, radije ie pri-
m'gnff{tff#'f+-**"all#i znati svoje gre3ke nego saopititi svoje fantaztje. MoZe se dogo-

f rO ovom momentu se precizrije govori u Frojdovorl radu Dosetkn i nien

odnos prema nesvesnom, prvi put objavljenom I 905. godine. - (Prim. prev.)
 (3s6) (3s7)

diti da se on ofuda smatra jedinim koji pravi takve
da i ne sluti o op5toj ra5irenosti sasvim slidnih tvorcvinn
drugih. Ta razlitita pona5anja onoga koji se igra i onogn
fantazira svoju pralu osno\u nalaze t motivima obc.
medusobno nadovezujuie delatnosti.
Detetovo igranje vodeno je ieljama, zapravo onom
koja pomaZe njegovom razvitku, Zeljom da bude veliki
stao. Ono se uvek igra,,biti velik", u igrama oponaia ono $lo
je poznato u Zivotu velikih. Pa nema nikakvog razlogr tli
titrr=r'nro suprotstavljenost ove dve usmerenosti, nego pre nJl-
hrrr rr t t'slu objedinjinmt. Kao Sto je u mnogim oltarskim Zivo-
donatora, tako i u veiini
llrlrilil;r il n.t ot ugtuvidljiv
portret
i,'.it.lrlt'prrilt fantairjau nekom kutku moZemo da otkrijemo
g,,,'1,,,, ,,,1,,,g koje jeiantast izvr5io sva ta junadka dela i podno
potoZioiavsvoj uspeh' Vidite, ovde leZe dosta
jaki
i,,p,,, 1,,j
i ,,,,,t,, , ,,,,'prikrivanle;dobro vaspitanoj Zeni odobrava se, ugla-
,,,,,,,, ,,,,t,n minimurn erotskih potreba, mladii treba da naudi
rl'1 ||r('l\()nlc4e samooseianja (egoizma), sto ga nosi
sa sobom iz

Zelju krije. Drukdije je kod odraslog; on, s jedne stranc, zn6
se od njega odekuje da se vi5e ne igra ilifantazira, nego dn
-
u sfvarnom svetu, a s druge strane medu ieljama kojc
zvode njegovefantaz1e ponekeje uglavnom nuZno kritr. I
se on stidi svojih fantaziranja kao detinjastih i nedopustivih,
Zapitaiete otkuda se, ipak, o fantaziranju ljudi toliko
i tadno zna, ako se ono obvija u toliko tajansfvenosti. No,
stoji vrsta ljudi kojimaje, dodu5e ne neki bog, veijedna
boginja - nuZnost - uputila nalog da kazuju od dega patc i
se raduju. To su oni nervozni koji lekaru, odekujuii od
oporavak psihidkim tretmanom, moraju da priznaju i svo.jc
tazije. Iz toga izvora potide na5e najpouzdanije
(Kenntnis), i onda smo, s dobro zasnovanom slutnjom,
do toga da nam na5i bolesnici ne saop3tavaju ni5ta drugo nef
Sto bismo mogli da saznamo i od zdravih.
u detinlstw, potiskuje u cilju prilagodavanja na
r,,r,',,'r.rtosti
rliir',lrrr krcato zahtevnim pojedincima slidnim njemu'
l'ririzvode te fantazijske delatnosti, pojedine fantazlje'
lirl,' rr vlzduhu ili budne ,nou., n. smemo sebi da predstavimo
l,rrr ru'ilo nepomidnoi nepromenljivo' Oni se oblikuju
pre po
rr:",t,rlrrirtt Tivotnim utiscima, menjaju se sa svakim
podrhtava-
nlr rrr zrvotttog poloiaja, od svakog novog uticajnijeg utiska pri-
ll,rlu lll(ozvani ,,vremcnski beleg". Odnos fantaztje prema vre-
iir, rrn ;c. uglavnom,veoma znadajan. MoZemo rcct"
fantaziia
l.l,,lr p,rtlicinako iznredu tri vremena, tri trenutka na$e moii
,l',trrvliarrla. Psihiiki (seelische) rad vezuje se za neki aktual-
1,r,
,,, ,,t,r,rl<, povod muje u savremenosti, u stanju je da probudi
nI'rr orl velikih Ze$ lidnosti, odatle seZe nazad prema uspo-
nrt'nr nl nekiraniji,vecinom infantilni doZivljaj u kojem je ta
I i,'lq,r lrrla ispunjena,a onda stvara neku za buduinostvezanu
i

Pokuiajmo da upoznamo neke od odlika fantaziranja, nrtrr,r, iiu koja se prerJstavlja kao ispunjenje te Zelje, otuda
budni
Ze se reii da sreian dovek nikada ne fantazira,jedino ',irrr
rli u sebi tragove svog porekla iz
lirntazija koja, tako, nosi
voljnik. Nezadovoljene Zelje su pogonska snaga fantazijn, rlirlrrl, 1r,,voda ioriot.n.. Tako se pro5lo, savremeno i buduie
, 'rr Izrr1u icdno na dngo kao po niti svudaprotiduce Lelje'
svaka poj edin a(na fantazija j e i spunj enj e neke Zelj e, korck tutl
nezadovoljavajuie stvarnosti. Podstiduie Lelje su razliditc 1p Nriibanalniji pLrmer objasnice vam moju postavku ' Zami-
polu, karakteru i Zivotnim situacijama osobe koja fantazira. Onf lrt, slrtiaj nekog siLornainog mladiia, koji je sirode, i kojem ste
bi se, bez nategnutosti, mogle grupisati po dve glavne usmer€r ,l,rllrtltesu nekogposlodavca kod kojeg on, moZda, moLe da
nosti. To su ili dastohlepne Zelje koje sluZe uzvi3avanju lidnoltl, rr,r,l,'niunc5tenj.. Prtt.n.t ce se on moidapredati sanjarenju
koje
ili erotske. Kod mlade Zene iskljudivo preovladuju erotske icljt, 1r,
t' i primerenole nicgovoj situaciji. SadrZaj te fantazije biie'
rrrr
jer su ljubavna stremljenja, po pravilu, progutala nicno ,,t1'rrlili.c, da su gatarno primili, da se dopao svom novom Sefu'
dastoljublje. Kod mladiia su, pored erotskih, jako izraiene cgo. ,lr .r' viic ne moie bcz njega u preduzeiu, da je prihvaien u
istidne (eigensiichtigen) i dastohlepne Zelje. Ipak, ne bismo dt r',r.'rlnoi porodici,rla *. oz.nio draZesnom najmladom ierkom
 (3s8) (3se)
u kuii, a onda
sebe vidi ka,o suvlasnika i kasnije kao
p.reduzeca.I pri tom sanjad vaspostavlja
naslcdrrlfl l,nrirna, novela i pripovesti, koji zato nalaze najbrojnrje i naj-
ono iro.y, irnuo u
inom detinjstvu: za5titnidki dom, vofene roditelji
,ri 1,,,rljivije ditaoce i ditateljke. U tvorevinama ovih pripovedada
i p*. pr, uolr nam u odi upasti pre svegajedna crta: sve one imaju nekog
mete svoje neZne naklonosti. U takvom primeru
vidiie kaito lrrrrrrka koji je u sredi5tu interesovanja, za kojeg pesnik svim
Zelja koristi povodom iz savremenosti
da bi, po uzoru proSlrxti ',r,'tlstvima poku3ava da zadobije na5u simpatiju i koga kao da
ocrtala sliku buduinosti.
l;rroiito providenje Stiti. Ako sam na kaju jednog poglavlja u
Miggl toga bi jo5 imalo da se kaZe o fantazijama, ali.iu
dl rr)nriulu junaka ostavio bez svesti, dok mu iz te5kih rana lipti
se.ograniditi na najneophodnije nagove5taje. pretujnost
i"pri !,rr,, onda sam siguran da iu ga na podetku sledeieg zateii
ovladavanje fantazijastvara uslove Ja pad
u neurozu ili psihorur ,rl rrrlcnog briZnom negom i na putu oporavka, a ako je prva
Fantazije. su, takode, prvi. psihidki predstupnjevi
simptoma pai. ',r'csl<a okondala s brodolomom usred morske oluje, u kojoj se
nje na koje se nai bolesniktaZi. Odavde
,. p*Zu Siroki put lojl rr;rsrro na3junak, onda sam siguran da cu na podetku sledeie sve-
vodi prema patologiji.
',1't' iitati o njegovom dudesnom spasavanju, bez kojeg, uosta-
Ali, ne mogu da predem preko odnosa fantazija
. prcrnq l,rrrr, roman ne bi mogao ni da se nastavi. Osecaj sigurnosti s ko-
snovima. I nasi noini snovi nisu nistu a*et1r
od takviir fant'zil prr pratimjunaka tokom njegove opasne sudbinejeste isti onaj
ju, Sto smo i pokazali pomoiu tumadenja
fu9 snova.a Jezik.jc. 1 ', Lojim se neki stvarni junak baca u vodu da bi spasao davljeni-
svojoj nenadma5noj mudrosti, odavno re5io pitanje
o suStini'srio. l rr ili se izlaLe neprijateljskoj vatri da bi na juri5 zauzeo neku
va time Sto je vazduiaste fvorevine onih
koji se prepu5taju lirn. lr;rlcri.ju. To je upravo onaj junadki oseiaj kome je jedan od na5ih
taziranju nazvao budni.sno.vi. Ako nam,
uprkos tom putokazu, *rr;rllxrljih pesnika poklonio dragoceni izraz: ,,Ni5ta ti se ne moZe
smisao naiih snova najde5ie ostaje nejasan, je
to otuda Sto sc U ,lt'siti." (Ancengruber.)5 Smatram da se u ovom obeleZju nepo-
nama noiu bude itakve Zelje kojih ,e
,tidiro i foje i pred soborrr vrrtlivosti, koje se ovako izdaje, bez muke prepoznaje - Njego-
moramo da skrivamo, te su ba5 zato potisnute,
odgumutc u r o Vclidanstvo Ja, junak svih budnih snova, kao i romana.u
nesvesno. Takve potisnute Lelje i njihovi
izdanci ne-mogu so Na istu srodnost ukazuju i druge tipidne crte tih egocen-
otuda nikako drukdije izrazitinigo kai veoma
izoblid.n".
naudnim putem uspelo da se objasni izobliiavanjesza,
riaali trre nih prida. Ako se sve Zene u romanu neprestano zaljubljuju u
vi5e niii ;uraka, onda se to jedva moZe pojmiti kao slika stvarnosti, ali se
bilo teiko saznati da su noini sntvi isto tako
ispunjenjezelja ka, l;rko dd raz.umeti kao nuZni sastojak budnog sna. Takode, ako se
Sto su to i dnevni, one svima nam dobropo
znat[ fantaziie. ,rstali likovi u romanu o5tro dele na dobre i zle, odride se one
Tolikg o funtazijama. i predimo ,udu nu pesnikat
,. . .
li doista pokuiati da pesnika uporedimo ,u
Smemo ,irrrolikosti ljudskog karaktera koja se zapaLa u realnosti. ,,Do-
,,ruiiud.,
usred da. lrri" su upravo pomagadi, a ,,zli" neprljatelji i konkurenti Ja koje
na", njegove tvorevine s budnim snovima?
Tu lsksava odmah ,;c pretvorilo u junaka.
prvo razlikovanje; moramo razliilto da gledamo
na pesnike ko.ji Neiemo pogreiiti ako smatramo da su mnoga pesnidka os-
preuzimaju gotolu gradu,_kao ito su
stari epidari i tragieaii, tvrrrcnja veoma daleko od uzora 3to ga nudi naivni budni san, ali
nego.na one koji svoju gradu slobodno
stvaraju. Zadrhimi se na
nale porede4je ne traiimo rpruuo one pesnike fo1. o.i{.ni Frojdov citat; navodi ga i u svom tekstu o ratu i smrti, iz
,dryghl .a..za
koje je kitika visoko ocenila, nego nepreten.iorn. l') I 5. godine. Inade, u pitanju je bedki pisac i dramatidar Ludwig Anzengruber
pripovedadc
( I lilg 1889). Citat je iz jedne Ancengruberove korncdiic. ' (Prim. prev,)
nO
oUporedite tome se moie videti i u zakljudku II poglavlia liro.idov<tg Priktga
autorovo Tumatenje snova, 1900
trr,nlu u narcisizam (1914). - (Prim. prev.)
 (360)
(361)
ja, ipak, mogu da potisnem slutnju cla hr r r
.ne l, lrrlrl,. pokuiaja koje sam preduzeo, bio sam sklon da
odstupanja mogla da se preko neisprekidanog
rrirrr
du u vezu s tim modelom. I u mnogi, t01.,r",,,,,i,i !*ri' n'l.r trrlitrv nadin posmatranja poetskih kreacija ne mo-
romanima mi je padalo u odi da je samo ! i=1,,1,111, istica-
1:rlov. Ne zaboravite da se moZda neobidno
junak, iznutra opisan. U njegovoj .jcrllrr lrh, r=;l,,,rr' r,'
rz dctinjstva u pesnikovom Zivotu rukovodi, u
duii sctli, tnkurertll r1,,; lrrrrlr. plctpostavkom da je pesni5tvo, kao i budni san,
druge likove posmatra spolja. psiholoSki nrurnrr
ukatko, svoju posebnost iklonosti modcrnol3
I ir r,rl r /iur)ona nekadaSnjeg dedjeg igran:a.
f,.,ri,itl ..,rlr,)rrvinro da se vratimo onoj vrsti pesnidkih dela u
Ja.samoposmatranjem cepa na parcijalna
.lii i, prt,rrrs E 'r'
d r.
nr.riullo da gledamo slobodna ostvarenja, nego
fliktne.tokove svoga duievnog Zivoiu p.rr,,,,ilik,,;n
u Ir gr,rr,rr (' I lx)znate grade. I tu pesnik zadrLava deo samo-
ka. Izgleda da u sasvim posebnoj suprotnosti
lrrnrro ll rr L,t.r ,,(' rrroZc ispoljiti u biranju grade i u desto daleko-
gn1 stoje romani koji bi se mogli oznaditi kao .,ekrr irr lrrr 111,11,;1111'r iste. No, ukoliko je gradadata, onapotide iz
kojima lice uvedeno kao junak igra po aktivn,ntr
rr ,r, I'l;rl'rr rr rnitovima, predanjima i bajkama. IstraZivanje
ulogu, radije kao posmatrad gleJa Oeta i patrric
,hrrgth Fqr,,, h r, rl r', rI roloil< i h tvorevina joS
nikako nije zakljudeno, ali
ryegaprolaze. Od te vrste su mnogi kasniii Z,iirrrr r,rrna -r,, ,r' tr( ('. rra primer, mitova, sasvim je verovatno da Oni
moram da primetim da nam je psiholoika
anirlizrr I r, q r,r r z r rl r I icn i m preosta cima fantazljd Lelje (Wunsch-
I r r i
pojedinaca, koji u mnogim tadfama
odstupa j u rxl tt 4':', rt I rt:rvih rracija, sekularnim snovima mladog dove-
me, ponudila analogne varijacije budnih snovir
rr t,+
zadov oljav a ulogom posmatrada.
Da bi imalo neku v,rednost, naie izjcclrrli,lvnrrle
l ir j,r, r't(' tlrr sarn vam daleko vi5e pridao o fantazijamane-
pl F lf,',nrl,r. I'oji sc, ipak, nalazi na prvom mestu u naslovu
budnim sanjadem, pesnidkog stvaranja s
butllrirrr rnrrrq i;l,rl';rrlir Znam to i poku5avam da se izvinim ukazujuii
prvenstveno, na bilo koji nadin, mora pokazirtr
plrrrlrui, €4,1:r',rtr' ,,trrrrjc naSeg saznanja. Mogao sarn jedino da vas
5ajmo, dakle, da na5 napred izloLenirtuu
o o,t,.r,,r,i tu,,i, ilrr, nr r l)ozovem da iz izutavanja fanlazija prenesete
ma tri vremend i swdaprotiduioj Zelji, prinrcrrirrro
ue
snikd i.uz.njegow po*oi proudimo olnor. ' ri,r ;rr,rlrlt'nr poetskog tzbora grade. JoS uop5te nismo ni
iz.rrrc.ftr 1rc, lr r,rt ,lrulii problem: pomoiu kojih sredstava pesnik u
Livota i njegovih tvorevina. Uop5te se nijc
znnl., r Ir4i y,,1r111111;1' rrlcktc koje proizvodi svojim ostvarenjima. Hteo
tezama (Erwartungsvorstellungen) priii lonr p
ro h c rrg, I r b,r,,,rr ,l,r urrrr joi pokaZem koji put vodi od naSeg pretre-
odnos. desto predstavljan odve? pojednostavl juro,
I, q l:'rr,r.,rlir plcrna problemima poetskog efekta.
uvida koji smo stekli o fantaziiama, morali
bisrrro rlrl '., trr, lr ,u', rckli smo da budni sanjad briZljivo skiva od
sledeie stanje stvari: ,np?n
neki ranij
doZivljaj
*.T?lni t,,r,tnr il rsil, , ,,;, jer nasluiuje da ima razlogada ih se stidi.
l;rrrtrrzi.jc,
ItfT^.1],,1?
toga dolivljaja
i
_doZivljaj,
vei i nonr ir r tcr rrr
;
rrfi [,,,,,, ,,1 du on, fak I mA bi nam ih saop5tio, ne bi
g,r 1111,11;1jt-'il1o
sad izvire i,eljakolisvoje ispun jc,,,1. ,,,i1**li
snidkom delu. U samom pesnidkom deiu H* rrrrr,,tl,rrvrurjcllt priredio nikakvo zadovoljstvo. Ako ih i
mog,i'*c istn Inl€ g',,:,,'i,,,,' t.rl'r,c rras fantazije odbijaju ili ostajemo apsolutno
poznati elernenti nedavnog povoda,
kao i staic uspoltelt€ li. t,,, 1,,, rrr.r rr;urril. No, kada pesnik igra pred nama svoje igre
Ne strahujte od komplikovanosti ove fornrulc;
rlrrillf ili ',,,,,, t,r',r.n() ito smo skloni daprotumadimo kao njegove
nlT.r: ona u zbilji pokazati kao suvi5e sironrairrl slrr,nn
f1i,,= t,,r,lrr, ,,rrovt:. tAda oseiamo izlzelno zadovoljstvo, koje se,
njoj bi, ipak, mogla biti prva pribliznost realnorrr
srrrrr|i rr . ,,r,i,i ,rr( ( i/ tnnogih izvora. Kako to pesnik postiZe, nje-
 I

(s62)=_
gova j:, najv.lastitija tajna. prava
ar,\ l)o(tit.tt
prevazilailenja one odbojnosri ltrr{lfll M II( ELANDELOV MOJSIJE
koja i.. 1r,rugi,,,u,, 1
granice koje se diZu izmedu l

svakog p,ii.,fi,,,it.-,,,,c
MoZemo da pogodimo dva sredstvi;;;il;;;k;..r; f
Lava karakter egoisridkih budnih
,""", p;;;;;;i;;,ot;i
njima i pecka nas disto formalni.,
r";li,';;i*rf ,tn
sfvom koje nam on nudi predstavljaniein
l;u,rif','inn,
diji nam je dobitak;";;.;;,
ii*:J:,:l
bilo omoguieno oslo-badun;. u.c.f
,i,'i,;l;
o;.;;,,i;;il;
l

z.rpretenijih psihidkih izv ora, ,l r.'l,rvljrricur da nisam nikakav poznavalac umetnosti,

naziva-sc
ttipriim_ie ) ili p re t h od ec e z a,t,,
r ut,r4r,, t, l, t n l61f I r",to srun primetio da me sadrZaj nekog umetnidkog
!Y:f:.*
sUenJa sam da svako
)), t w,,r, 1
grr, l,r, r ;:u t' od njegovih formalnih i tehnidkih svojstava,
estetsko zadovoljstvo. krr;c
pesnik, ima karakter takvog prrtfroa.C.g'rr,ii, I u r,- I lr rr tla j c prvenstvenu vaZnost. Za mnoga izraiajna
r rrr
1
i
I

pravo uZivanje u pesnidkorndilu

prolrf,,ili ir', lgr 4 I 1,',111'li1r rlcjstvo umetnosti nedostaje mi, u stvari, pra-
napetosti u na5oj duii. MoZda, f,errrrr,'r,rn;t'. ( )vo moram da kaZem da bih obezbedio blago
nosi i to da nas pesnik dovodi
dak toln u*p"|,,, ,,u 6i | !rrrlr',\'{)llir poku5aja.
u ,tun;. ,lu,'Sr,,ui*c, f*f
prebacivanja i stida uZivamo u sopstveninr lirrrlurll lrlr, trrrrl,;r rlcla, medutim, snaZno deluju na mene, naro-
qlrrtur r tlcll plastike, rede slikarstva. Sklon sam da se u
nalazimo na podetku novih. zaninrfi,u,f,
i^l: Tk. ali
istraLivanja,
,
irrr rlrl'rrrrrlr dugo zadrZim pred njima, hteo sam da ih
pr
- ovoga puta Uur_ na t",,r.,',,l,i,f ,
r t' t{':it, objasnim sebi dime ona deluju. Onde gde ovo
rgr r,r pr rrrrcr u muzici, skoro da sam nesposoban dauLi-
lrrr,vert l.{, l' r;r, rorurlistidka ili moZda analitidka sklonost buni se
'r
I llrrtl\ logl da budem nedim dimut, a da ne znamzalto
i il'l il l',t {1il nut.
f'r t,,nrr' rni .ic privukla paZnju prividno paradoksalna
rlr '.il ltl)r'ilvo neka izvanredna i nenadmasna dela ume-
rlrr
rE 'r\ riliilrlir ostala na5em razumevanju nejasna. iovek im
Ci,i ,',,,r,r st'o(l njih savladan, ali ne znada kaZe Sta ona
tri l;;s;1, lrr rrisanr dovoljno naditan da bih znao da li je ovo
l,!,' rl,, ro, ili je neki estetidar prona5ao da je ovakva
rt',, r,,,,t rrrrlcg razuma dak nuZan uslov za najdublje dej-

' r.!,,;, l'1v rrructnidko delo treba daizazove. TeSko bih se

11,

i', ,l,r pu\'('nljcrn u ovakav uslov.

7U
t r r' ..n r( r rllr poznavalac umetnosti ili entuzijasta ne na-
spomenutoj Froidor roj knjizi o
y:ii* o*"r,^r rizvija,.
nirr Meti^o srpske), -^__::l rl,,qi,:4
dosetki (pr.cvcrlcur r lrrrrl il6a.
L.. ,,' , I r,l,i rrrrr) hvale takvo umetnidko delo. Pre sam miSlje-
:11
napomena se nalazi i u psihopatskim : ;";iil5iffi ii;l J, I ;:; Jli: i J.r i.,,i11 ,'r,rl'vilt redi imaju dovoljno. Ali o takvom vrhun-
likoiima ," p")r,:,iii, , tt,i m ) j,.,,, .t. l,r rrrrt trrrliil svaki, po pravilu, kaZe nesto drugo, a niko
 (364)
de-
i vayedno umetnidko
ono Sto obidnom oboZavaocu re5ava zagonetku. ottu l€
lltltto drugo ovakvo zagonetno
tako snaZno zahvata moZe biti, po mome miSljcnitr, mtil ,,,,, u:,,,.,.,n. ; "l r. y
t, j: :[,':,?I i[,Xl J,il5'i.
- a.
y]":::l ft",',,1*l
mera umetnikova i to ukoliko je uspeo da ovu nuncltl H lilrrt" l'ictrott nadgrobnog
kao deo onog ogromnog
za moinos papu
l;,ff;i1:,::#i"H ;;;tk :dadi
izrazi i onda nam prepusti da je shvatimo. Znarn dit rtr h€
samo o racionalnom poimanju; potrebno je da u nitttttt :::: ;::,

btde izazvano afektivno stanje, psihidka konstelacr.il, ir r,'r 1,, II Svakiput ";;;'il; f:il':::H.TLi[m;
,,,,,rrr lilitl. kao. na
prlmer' "da je- to.krunt-t:': nije na
kod umetnika proiza5la poketadka snaga stvaranja. Ali rnlftl likount umetnosti
ne bi mogla navesti i redima izraziti namera umetnikit kntt rll, urrrrrr Grim)' Lt' "':tlno-dtlo deslo uspiniao strmim ste-
;e
koja druga dinjenica duievnog Livota? MoZda ovo ne tttutl ,,,,,,, t,,a'c delovalo' KJltk;"; oo-utu*r1"*g trga na kome
uspe kod velikih umetnidkih dela bez primene analizc, rrr irr'ir ruznog Ktt;tl*";;; da odolim pre-
'rr p'otistttt"Ji "i"tt,tilt^Y
l,r,,rr *rpustenu .rt uu. prikradao
delo mora omoguiiti ovu analizu, ako je ono Sto na nlts ponutftud sam se
izraznamera i nastojanja umetnika. A da bih ovu namclu ,rrr. litttitom pogteouffiu''u pri padam rulj i

dio, moram najpre da pronadem smisao i sadrZal onog llo /.() iz polumraka uJi,:it'-*t:tiill,
,,, l, (' koja 9t'.'^::*nije u stan]u 0a
pfgrtd' rulj1
,'., l','itr je upravljen nitg""
-Ou
po-
predstavljeno u umetnidkom delu, da mogu, dakle, da gn pte ntCt ieka niti da ima
rr',r;nrc prijednom iluziju
tumadim. Moguino je da jedno ovakvo umetnidko delo znlttcvl "ttltil'ffiu 1t ponoua dobila
tumadenje i da tek posle toga mogu doznati zaSto podleicrrr ieS ,,'rt'.iit i koja razdragt*jiri'Jiuiu
nom onako snaZnom utisku. Ja, dak, gajim nadu da ovakitv tttlr Ne postoji ni
"'"t"'ofi zaito ow statuu nazivam zagonetnom?
sak neie biti umanjen kada takva analiza uspe.
l' a nj a sumnj a {3 t"#'o"'" ri' :],li' 6*i-"iil :?#
r'^

Setimo se Hamleta,majstorskog Sekspirovog dela, strrnrg r r, r

sa svetim zapovestrma'
preko 300 godina.' Pratim psihoanalitidku literaturu i prikl.itrt\tt. I lit,.'i"i il;;'iablice Lo"""ort912) iedan umet-
rrr,. ali nista uis. or*Kogu.'i.r. je da
jem se tvrdenju, po kome je tek psihoanaliza, svodenjem stttlr.
Zu*'i*d (Max Sauerlandt)" mogao
rrreki kritibar' Vuf' delu u svetu nue
Laja na edipalnu temu, re5ila zagonetku dejsfva ove tragctli.io,
ncse miSlje":t'
"Nio ltAno*'u*onitkom
ouo* Mojsiju sa
Ali pre ovoga, kakvo mno5tvo razliditih, medusobno nepornirl.ii.
vih pokuiaja tumadenja, kakva razliditost mi5ljenja'o karaktcrtt
ru

tl.ueseno .*;
toliko proi#;;i;;;""t Iu:-:
junaka i namerama pisca! Da li je Sekspir pobudio na5e saosc' ;,,,, ffi y:. 1;#,TXjy*5lx:'ii,['iJ!,]11i,';
punim suprotno$l m1 za shva- i.
canje za nekog bolesnika ili inferiornog doveka, i1i nekog idcrr' -- ^l] i, ir *^ *"-*urn vezuju
o'i.,i' i' "u n
l]rrt

listu koji je isuvi5e dobar za realan svet? I koliko nas ovakvih

flll,Ll fL'J t l li;l:'9-Jl il
tumadenja ostavljaju hladnim, ne uspevajuii ni5ta da postignu u lxm:ll, L::
;::;1;;l nu:uorrt zarazumevanle
ovos

obja3njavanju dejstva ovog speva, vei nas pre upuiuju da obra- lczi sakriveno ""t
dela'l
trmetnidkog
zloLimo njegovu daroliju samo utiskom izredenih misli i blista-
voiiu jezika! Pa ipak, ne govore li upravo ovi napori u prilog
tome da se oseia potreba za iznalai,eryem daljih izvora ovog od godine 15 I 2'
statua je bila radena
dejstva? ----4o Htn'iju Todu (Henry Thode)
uo tttfn.n" rtela'lknj\ga'
Tod'Mikelandek)'
Krititka istraiivanjanjegottih

\g*no moZda prvi put 1602. godinc. i908.

 L

(366) I

I - |,,,
l"i, r':,
rs,,p,ot* l*llll;;ilX$ilffi;fiii1':,T:
rnicligencijel u nabranom
celu IZtazsr"

Mikelandelov Mojsije predstavljen .ic rhilr, I t t rilo s Yttevo1.e'*du

ril{lI,Ll'Iorrrrr0g sneva' "":;*1f i11"
r
(GUillaUme,
t t
:T#"}*iilf;
tir' Cllot
lH:ilji ;ffi ;i*:rl*:t
rr
je okrenut napred, glava sa moinom brlrftlu
trup I
, :l l'I I' iI ;:, X,,'
j:ii:l
o u're' Mojsrjev
okenutim ulevo, desna noga podiva mirno rlr :
o''n.'g'j
tako postavljena da samo prstima dodirujc zcrrrljrr, L,:l' : i, I : I' li,llil"fi'fir',il;;
g{ rr1" r''tt 1c .il dopusta ilii:
r,.rr lc .a buducn"-i.
ououurr"
"1,1t3ltt,l'j: Minc
tablicama dodiruje jedan deo brade, leva rukir.jc 1x '1,, Slidno ff'"|".]|
lu. Ako bih hteo da pruZim jo5 tadniji opis, rnornu hlh ";,.0;;;.
iznesem neito Sto sam mislio da ostavim za klsrrije,
ll"1 't1t r l)oBruu ""'"'.*"ig
'li:,t::;ltl:'ill,'-il;'lii",::-rX1*lil*'i*lTki"l
ko.1e.1e on
jedini svestan".
"u-",r,*r^t
Za staln-
rrI1, rr rrr rrristcriju "1.1":.i:: nnoouu^..
autora ponekad su dudnovato netadna. Orto llrt jl.ffluti.urti
1,,i,,',,,,,,,,
t t tt t t:tl lll )
uu ui ttto1t4.
ttvaJ ""u:ltl:"1*lt
j.rr"te..
shvaieno, bilo je, takode, netadno opaZeno ili izrnlprB, 1 1'rl'
,
", ltuJ)r'j'r"..]"* vec kaljevski

" "' ;ffii;i"**:

(H. Grimm) kai,e da desna ruka ,,pod dijom rrrilieom
(fi il-
btrt! 1I r'1"t ll'::I.ili:
ll,':l rrc srIrs fl;?l':ff:l"i.
put opra-
tablice zakonazahvata braduo'. Isto tako V. l,ihke
I Hr
;;;.ti na delu, poslednji
ilI l, I l( r. sil otlsjajem
Vl
,,Potresen, hvata on svojom desnom rukom divrttt
talasasto spu5ta nadole..." Springer (Springcr): ,,1 avg y:ll'l'#fi::il111
;,:: ;:ll, It l;:l,Xlr,
llrh, nw.;tt'.'* M'ryq*]"-:
tlltlllrrr r"iiry ^'".<i.ni na pn-
tiskuje Mojsije uztelo, drugu, kao da nesvcsno rrplir!€ da to iznesu. Tako.
|p r t rrr.,rr triIi dovolJnopfi1;;;iilis), ..Th.r. i, un
ustalasanu bradu." K. Justi (C. Justi) smatrl tlrr rr,
r t t' zr-: n'.
Sake igraju bradom ,,kao Sto to dini civilizovan tovsk u i
c rI ir t I t'
conceptton'
t r
",?o:::::,') wnlurr precludes
which Prvvru"-"
J.'::i ;;,,,','i'rg in the general "" """ti.".
nju sa lancem od sata". Igranje bradom istidr: luko&
,,," l't
[5 0
cins
-sulttctug'-]
I,r ststrl lI -surfi t,.1;:l^:::"iJ,:f
pojum samozado-
it;j:' :'fgl;
(Miintz). H. Tode govorio,,mirnom i dvrstonr stuvu 1+f
i"i. itnli'ruje
Frrl'r rr .lt\rtr' da ni drugi
na uspravljenim tablicama". On ne vidi dak ni korl
rsllrr rr'll(lc
ts'l'|r rtlll(lc.") ")'['uilj].l;i#;;i,;dnrurnu
Covek1e
uout* ]:;i, - rr^i^iirr rrei s' Sg okenuli
okenuli
nervomu igru, kao Sto to hoie Justi i Boito. ,,l{ukn oi"iro", vei su se
"r zbog sriino-
poloZaju u kome se nalazila kada je zahvatala hrrulu,
Sto je titan okenuo glavu u stranu". Jakob llrrrkhefr lilll J IiJll)lff fi t"]fl,ffii"l"ir] er'*
I

Burkhardt) konstatuje ,,da glasovita leva ruka ncntH U *' -tii"J.:ffil

ni5ta drugo da radi nego da ovu bradu pritisnc uz lt lr!",
h =i,,,
,hr\rr,, /l)(ll"
li,:'
i'cga )u
rlrtrll uuBd
;

su Pos
I I',11,,,,r. r zai sta
*"*-l"ani
;

se po-
ff }-[:n:d:t_
Kako se opisivanja ne slaZu, neiemo sc zlCtrrllll
medutim' drugo pitanje kome
It,,l,r\ ltul(' sc. ltdlo. :tK^" tl""'*ik"fundelo u
sti shvatanja pojedinih crta statue. Mislim, doduic, rln ri
r, ,,,r'', ,,r',,rrrosti
rr l' I rr rrostr lako
taKo
I n"1;l;*;nsiu",stiku
podreduju
karaktera ii
"o:li,jt"Hll?araktera
I
Ze bolje okarakterisati Mojsijev izrazlica ncgo ito le lB
stvon vanv,rv'::"i:::;;redenom i to
1r Nlrl 'rltr lrtco da
predstavro junakal]:g::9i::1'r u.ulli
Tode kada je u njemu proditao ,,meiavinu gncva, lrola
1c preostav;ffi;"rtovom
I
tr'r" rlt
,lrr,r,,r,,
p'lrrrr rli ic zivotu? Veiina
gneva u preteii stisnutim obrvama, bol u poglcrlu,
isturenoj donjoj usni i nadole povijenim ugluvilrru l
;|:'l:::,,1"1;:'il';il,"ffi:iig"i:]r;i:3;"b""'*.,T:il,':
[: l' l' l ; : ), ; :i,, ;; ykol*U,l;HiXn::" .?"ff ;' ;f ii;
drugi oboZavaoci mora da su gledali drugirn odirrrn lnlu
:
pati (Dupaty) mislio: ,,Ce front auguste semblc n'ilrc qu'g;
le transparent, qui couvre d peine un esprit imnrcrrse ," (,, lF SlE.l ,, ,, ',ttr:tllt. na
' . ,-^-:^ ,r" .r, Ievre[ u mgduvfemgnu
su Jevrelt
r,toa je ipazio da
Seno delo izgleda kao proziran veo koji jedva skrrvn ff,::', ',,:"i"i,'
 (369)
(368)

napravili zlatno tele kome su klicali obigravajuii ga. Nl ovS HermanGrim:',Nekauzvi3enostispunjavaovajlik'samo-

stojc na raspola-
scenu upravljen je njegov pogled, ovo Sto je opazio izazivu I ,r,'*,turi, nlto or..*i. kao da ovome doveku
ali on se savladuje pre nego Sto ie da im di
njemu oseianja koja su izraLena u crtama njegovog lica, kojn dl , ,','i,, g."l""ineba,
,fr,t,"u odekivanju da li ie se neprijatelji
koje hoce da uniSti
uskoro izazvati najZe5iu akciju snaZnog lika. Mikelandckr .fe ,
, ',,',iiii Ou gu nupudnu. on tu sedi,
kao da se upravo sprema da
izabrao da prikale momenat poslednjeg oklevanja, mir pro{
',[;;;, gi;"; *"
se nud rumenima gordo izdize'
rukom pod dijom
buru; u sledeiem momenfu Mojsije ie skoditi leva noga sc vod
bradu koja u te-
odvojila od zemlje - razbice tablice o zemlju i izliie svo.j grroy ,,,,,i.f-t" pofivaju tablice zakona, zahvatajuci
i,l,,''t pada na grudi' Siroko rasirenih nozdrva
i
na otpadnike. pru*.novima
,triu na dijim usnama kao da podrhtavaju
redi'"
U pojedinostima tog tumadenja raztlaze se medusobno t\nk rr
'- paZnja kao. da je
i njegove pristalice. Hi, Vifton (Heath Wilsonf kaZe: "Mojsije'''a
r,,'e irn izazvana, on se sprema
da skodi' ali jo5 okleva' Pogled' u
Jakob Burkhart: ,,Izgleda da je Mojsije predstavlicn rr
jo3 postati s{1lji1'"
onom momentu kada je opazio oboZavanje zlatnogteleta i klrla i.,,,,r.'* po.eSani srdZba i prezir, mog39 bi
Razlog
hoie da skodi. U njegovom liku Zivi priprema zajedan snnlun v.inin (WiilfTlin) govori o,,uidtiu'.o^ pokrefu"'
teZi u votliiame lidnosti' to
je poslednji momenat
pokret, koji se, s obzirom na fizidku moc koja mu je podarcna,
'rr,lrlavanju
',,,,rruobuziavanja pred prolomom' to znadi pred
skokom'
moZe da odekuje samo sa zebnjom."
je tumadenje koje podiva na
V. Libke: ,,Kao da su odi koje sevaju ba5 ugledale bogo- K. Justi pruZio najpodrobnije
ovakvim shvata-
hulstvo oboZavanja zlatnog teleta, tako snaZno jedan unutarnii ,,1,,,;rniu zlanogteGta, a;vodeii u vezu sa
na statui' On nam skre-
pokret potresa ditav lik. Potresen, zahvata desnom rukom divrur - ,i;,,-r nfk. do taJa neuodtne pojedinosti
tablica zakona' koie
talasastu bradu, kao da bi hteo da savladajo5 za trenutak svoje (e pogled na stvarno upadljiv poloZaj obeju
kutlno sediSte: bi dakle mogag:
uzbudenje, kako bi zatim sebi dao jo5 silniji odu5ak." l',r,r cl"a ce skliznuti nu "Mojsije
predoseianja' ili bi
Springer se prikljuduje ovom gledi5tu, izraLavajuci ipuh rlr rla gleda u pravcu buke sa izrazomloieg
kao udarac koji o5a-
dvoumljenje koje ce jo5 i dalje zaokupljati na5u paZnju: ,,2n. to bio prizor samog uZasa koji ga pogada
Laren od snage i revnosti, junak samo s mukom savladuje unu. ,rl,'cuje. Dr3iuii od prezira i bola seo je'"'
',bn je na brdu ostao detrdeset dana i noii' bio
je dakle
tarnje uzbudenje... I nehotice, pomi5ljamo pri tome na neku tlru.
zlodin, dak i sreia, mo-
matidnu scenu i smatramo da je Mojsije pikazanu trenutku ku. ,,,,,,or.n. lrieki znadajan preoket sudbine,
trenutku' ali ne i shvatiti njihova
da je spazio oboZavanje zlatnog teleta i kada u ljutini hoic dn i,,' t. a"A"St opazitiu ieOnom
l.',,siinu, dubina, posledice. U jednom trenutku.dini mu se njegovo
skodi. Ova pretpostavka te5ko da se podudara sa stvarnom umct.
U ovakvim trenuci-
nikovom namerom, jer je Mojsije, kao i ostalih pet sedeiih sta- tlclo razoreno' on odajava zbog ovog naroda'
malim pokretima'
tua gornje gradevine,o imao prvenstveno da deluje dekorativno; ,'r, se unutamje kome5anje u nehoticnim'

statua ipak moile da vaZi kao blistavo svedodanstvo Zivotne pu. ,," "Jtl-
ptrJ" da obe tabtice koje je dtL.ag desnoj t ruci skliznu na
l,,,neno sedi3te i od podlaktice, pritisnute
uz gtudi' one-su se
noie i intimnog biia Mojsijevog lika."
pruza prema grudima i
Nekoliko autora koji se nisu ba5 odludili za scenu sa zlat- z.ustavile na ivici. Ruka se, medutim,
nim teletom slaZu se sa ovim tumadenjem u bitnim crtama, --:rr.uu primetiti da briZljiv raspored 9'lcc^c o,k9 nogu hgure l"lL::11
naime, da se ovaj Mojsije sprema da skodi i prede u akciju. , i,ri ,po*it *uj prvi deo Justijevog
izlaganja' Prt- bi se moralo pretpostavttt
je Mojsije p,itu'- t tiinom"staui sedcnla' niita ne odekujuii i tada
I'rrko
aNaime,
nadgrobnog spomenika pape, ,,,licdnom biva trgnut nekim iznenadnim opaZanlcm'
 I

(370)
(371)
bradi, pri oketaniu vrat
on:'m9ra da powde bradu
lew shanu i da nanrsi ,,;l-li:"" ,i,r.,\rn cudnovato drZanje tablica, koje su ipak neito vrlo sveto, a
ovog iirokog mu5kog uLrural
se- kan da,se,prsti
rtq co ^*^+i ,__,naotJu I rr, lrrkr koji uzgredni predmet koji sme da se smesti bilo kako u
il Li" tgru:r, illoofi;;;i"";;H? :flffii
y.,,tonr, nalazi solidno obja5njenje u pretpostavci da su one skli-
fff*,;:i:X{:nju
sa lancem
od sata. L.r,rur,,,. zaivaun
na trbuhu (u starom Zavetu irurlt' onome koji ih drZi usled uzbudenja i da ie potom pasti na
utroba jerraisr.,ir.,lj
o"*u i',tu,*ilffi:.,
iiil# l ;, rrrljrr. Tako bismo domali da ova Mojsijeva statua predstavlja
i:ce ffi #":"T
skoiiti, 2,iyi!:u
psihidka rnunu nr"i; ll""
tuucem trenufl,
ftenutk u
1,,1;rrr odreden, ma(ajan momenat iz Livota ovog doveka, te ne
ce se pokenrri, ,ubli.itl^teci ^"]ll:,1 na volju' desna
ce sa
osefanja
I'r.,rno bili u opasnosti da pogre5no fumadimo ovaj momenat.
ce pastr na zemlju
"'f,* ri r!r\L
reke N
Sramofu OtpadniStva...". ^ krvi
vt uKiU8el
ok: Ali nam Todeove primedbe ponova otimaju ono Sto smo
'uo ,,, m o men at
dil:,,""J" jfJ,]!::.fl
L o s u r uo, al,slun i i
akc iitr r,'tr poverovali da posedujemo. Ovaj posmatrad kaZe da on ne
r rrli lablice kako klize, vei kako ,,dvrsto stoje". On konstatuje

:: ;Hmrm:;il il;. fffiiil t,ff :llJ till:

dtiila. rakode.,1":$ru; .,nrilno, dvrsto drZanje desne ruke na poduprtim tablicama".
,\l'rr sami pogledamo moramo, bezrezewe,Todeu dati zapravo.
umljenja,
blica: .,Njega. koii "r:,yyi. poket ru. lrrhlice su dvrsto postavljene i ne postoji opasnost da skliznu.
ie upravo jos "rr"".Steni
bio ,er.ru
odvraiaju zemaljski"Sumg."i svojim bogom, l)esrra ruka ih podupire ili se oslanja na njih. Usled toga, dodu-
d" ci. O*r, Or.tu usralasanog
::i"d,r,k"Ji
se put
peva i igra budi ga
tr#r."#. ucr, glava, okrcCu ',t', nije obja5njen njihov poloZaj, ali on se viSe ne moZe koristi-
tr za tumadenje Justija i ostalih.
buke. UZasavanje, g".n
maju u momentu oiuovsti
,* rirrii. Oiuqif, strasti proli. - Druga primedba je jo5 u veioj meri odludujuia. Tode
ngu;. T;ilr";akona podinju
ktize, pasie na zemtiu.i.razbic;;;;;; drr poclseia da je ,,ova statua zami5ljena kao jedna od Sest i da je
vitlao u masu otnadniik"g.rr;r"dr';r"rn"ul'i bude razjario za- ;; i u sedeiem poloZaju. I jedno i drugo protivuredi
bran je ovaj momenaifr:ru; ..ri gneva.., Iza-
1r'cdstavljena
prctpostavci da je Mikelandelo hteo da fiksira jedan odreden
d,:li-ld t ""*;;,;d.::.Knap
dakle, pripremu na naglasava,
rstorijski trenutak. Jer, Sto se tide prve, zadatak predstavljanja
uzdrhau anja usled prekom.rog69:;;;k"rivanje podetnog ligura koje sede jedna pored druge kao tipova ljudskog karak-
urbrd.niu.'''
Neiemo poricati a3 tcra (Vita activa, Vita contemplativa) iskljuduje predstavljanje
n"f.r"Szui t rnrl.n;u tuo ovi Justiia
Knap,a,.na pojedinih istorijskih dogadaja. A u odnosu na drugu, protivuredi
kaju pomenuri, *r:, n.r,o'i^r*r*"
i
pnvlatno. Za
ovo dejsrvo oni imaju aa
iunvii;;;s.;;. ogranidavaju na
predstavljanje sedeieg pololaja, kojeje bilo uslovljeno ditavom
figure. vecporu.Crj, tumetnidkom koncepcijom spomenika karakteru onog dogadaja,
:f::.l,irp
Denostrma koiima iovek
pJnj, o";.d*i, njenim oso_ naime silasku sa Sinajske gore u 1ogor".
inade propri,u.iu'pokloni painju.
savladan i u isto rr.eme
paralis." Da usvojimo Todeovu sumnju; mislim da cemo je moii
tanje glave i odiju u stranu, d;rilGsilm. oatuono okre_
cak i produbiti. Trebalo je da Mojsije ukasi postament grobnice
se dobro sa pretpostavkom
na ngrri inut. ln napred, slaie
sa pet (u jednom kasnijem nacrtu sa tri) drugih statua. Pavle je
da_sejam" "rr"J
privladi na sebe pazriu Bto imenada
onog t ".r,"""gfrillo
G;d#. trebalo da bude sledeia, nasuprot njega postavljena figura. Dve
Bl'r.r,;. odignuta
noga jedva dopusta
----uf.o
a,.lgo-'t
"1r,"
rr;;jffi i,lor.*u na skoku i druge, Wta activa i contemplativa, izvedene su kao Lea i Rahela
na danas postojeiem, Zalosno propalom spomeniku, ali u sto-
1. leva noga Du lijana koji mimo
naiin odignuta.' - sedi u Kapeli Medidi na
slidan jeiem staw. Ova Mojsijeva pripadnost grupi dini nemoguinom
Giuliano della Rovera, kasniji
papa Julije II.
pretpostavku da figura treba da probudi u posmatradu odekiva-
- (prim. prev.)
nje da tek 5to nije skodila sa svoga sedi5ta, jurnula i na svoju
 (373)
(312)
koji je vir activus Kapele
ruku nadala viku. Ako ostale figure nisu predstavljane upnrvo I r,',t'r'. lo su iste pojave kao u Eulijana
produbljene istican-
pripremi zatako snaZnu akciju - Sto je vrlo neverovatno ,rr* it,.,ti.i. Oue op$t. kurakteristike biC.. dutlt
genije koji 9ut1t1tj.e
bi ostavilo najloiiji utisak kada bi nam upravo ovajedna rrxrg[ ,.' r.,nnir.,u, u t.o1n. jedan -ovakav
da pruLi iluziju da ie da napusti svoje mesto i svoje drugovq
',ri:anstvo dobija op3te crte: afekti gneva'
prezira' bola' dobi-
' 'r\ natdoveka
dakle, da izbegne da izvr5i zadatak u sklopu spomenika. lir bf r I Bezouogu'ustinu 1ed1og ovakvog
ipidan izraz'
istorij ski lik'
r
1,r 1

objasniti; iviikelandelo mje. stvorio

\,
bio grub nesklad koji se ne bi smeo pripisati velikom unretrrih{ i;'1,' ;; ;"g1"
koja ukroiuje svet
bez krajnje nuZde. Jedna figura koja se sprema da tako jurnc hll: ,,1. r.4"" tip karaktera nesavladive energije,
karakterne cfte' predstav-
l

bi kajnje nepodno3ljiva u atmosferi koju ditava grobnica lreht ,,; ,i,;;; suprotstavlja, uoblidavajuii je
doZivljaje' utiske kole
da pobudi. l;,'nc u Bibliii'u ,op*tnt unut;l'nje
Ovaj Mojsije ne bi smeo, dakle, da skodi, on mora biti U tntr,valalidnost Julqa ntkt crte od Savonaroline bor-
i veruje*
stanju da zadfii wvlieni mir kao i ostale figure, kao i name rR. Irt'ttoSti.
Knakfusove (Ifuackfuss)
vani kip samog pape (koji potom Mikelandelo nije napravio), Ovakvom izlaganju pribliZuju se
*iska ktji rzaziva Mojsije podiva na
;i;
Ali tada Mojsrje koga mi posmatramo ne moZe biti predstavl.jen 1,,i,...Ju., c1uu"" gnutarnje vatre i spolja3njeg mi-
kao dovek kogaje obuzeo gnev, koji silazi sa Sinaja, zatide svoi rrrrrctnidkoj ,uprotno'tii'medu
narod u otpadni5tvu i baca svete tablice da se razbiju. I zaistn, r rrog drZanja.
seiam se svoga razodarenja kada bih pri ranijim posetama u S, Ni5ta sebi 3to bi se protivilo Todeovom
ne nalazim u
MoZda se to javlja
Pietro in Vincoli sedao pred statuu u odekivanju da iu sada vitlc- ,,t,laSnjenju, pa ipak-ml-ne3to nedostaje' junaka
ti kako ie ona odignutom nogom poskoditi odjednom uvis, kaku - ;,;lt#f"prirni3 pwe'unotti izmeduduSevnog stanj a
o1

i one suprotnosti ,priuidnog mira" i 'pnutra3njeg

i
uzbudenja"'
ie baciti tablice na zemlju i iskaliti svoj gnev. NiSta se od togrr
nije desilo; umesto toga, kamen je postajao sve tvrdi, neka svctir r r.r aLene u nj egovom drZanju'
ti5ina koja skoro pritiska izbilala je iz njega, i ja sam morao rlrr
osetim - ovde je prikazano ne5to Sto mora da ostane ovako
nepromenjeno: ovaj Mojsije vedno ie sedeti tu u gnevu.
Ako, medutim, moramo napustiti tumadenje statue u mo-
I
mentu pred izbrjwye gneva pri pogledu na idola, onda nam malo
da. dujem o psi-
Sta drugo preostaje nego da usvojimo shvatanje koje u ovakvom Davno pre nego Sto sam ne5to mogao
je neki ruski poznavalac umetnostr'
Mojsiju hoie da vidi karakterni lik. Todeov sud izgleda onda hoanalizi, doznao sam da
na nemadkom
lvan Lermolijef, dUi so p'vi dlanci
objavljeni
ponajviSe osloboden samovolje i najbolje oslonjen na analizu
iszo. proizveli qttYlst u evropskim galerija-
motiva figure: ,,Ovde kao i uvek, njemu je stalo do uoblidava- i.rir,, "J isza. oo
nja jednog karakternog tipa. On stvara sliku jednog strasnog '*r, t.tiOitr:uii pripisivanjt *nogih slika pojedinim slikarima'
vode dovedanstva koji, svestan svoga boZanskog zadatka iu,iittou*:u kopia od orrginala i konstruiSuii
dono3enja zakona, nallazi rra retaztrman otpor kod ljudi. Da bi
"l.ci--tgt*". individualnosti iz"dela oslobodenih ranijih obe-
okarakterisao jednog ovakvog doveka od dela, nije bilo drugog
""". i ovome je uspeo, na taj nadin' 3to je pozivao da se
l"Z:^.""i.i"lfke
glavnih crta neke.;like i 11i13
sredstva no istaknuti energiju volje, a ovo je bilo jedino mogu- odvrati paLnjaoO opSteg utiska i
rnuf .n3i podredenih detalj a'
takvih neznatnostt
ino predodavanjem pokreta koji proiima prividan miq koji se t"t"fi.iit,if"o
ni p;ttitu' donji deo u5ne Skoljke' oreol
ispoljava u okretanju glave, u zategnutosti mi5iia i poloZaju leve kao Sto su oblik nokttlu
 (316) (377

nja teikoie i
-
dopu5ta nam da naslutimo.jctlrn rrov \ r, rrrr' l(' tla izvudeno zakljudak' Pretpostavili smo da
je
jednom
na Mojsijevoj figuri levo pramenje bradc lcir grnrl .,,r1 ,r lrrlrr rurlpre izvan brade, da se zatim u 3o3tl.
bi
desnog kaZiprsta, onda bi se to, moZda, nroglo I liaprl, ,rlt'litivne napetosti pruZila ka levoj strani' da
povladeii jedan
ostatak nekog odnosa izmedu desne ruke i lcvr pr ,s*il', l,r.r,ltt i cla se k-onadno ponova vratila
Fr,r,l, ,.r ''olrottt. Mi smo ovom desnom Sakom tako po-
koji je u ranijem, od ovog prikazanog monrcrrlr htrr sa
niji. Desna Saka je moZda mnogo energitnile rrhvnl elr Lr,, ,Lr nroZemo njome slobodno da raspolaZemo'

bila je prodrla do njene leve ivice i kada sc povulrlt I rrr, , lr' I )ir li jc ouu ,uku zaista slobodna? Zar ona ne treba
l, r

i*=, ,1, ,1,, ,r,,si wcte tablice, nisu li joj ovakve mimidke
eks-
kakav sada vidimo na kipu, po5ao je za njorrr i inlntt
I dalje, 5ta je to
i sada svedodi o poketu koji se ovde desio. ( iillurrrls -i i, i,ll'r lenc zbog njenog v aLnog zadatkal
. r r r

nekom ja-
bi trag puta kojije Saka pre3la. 1,,,1,, r,,',,uetl" na pokerunazad, akoje sledila
Na ovaj nadin, dakle, odgonetnuli bisnr() l)ovttlif ,'"rr, r ,Lr rritpttsti svoj prvobitni poloZaj?
r r , ,r ';:rtllt zaista nove teskoie' Svakako, desna ruka spa-
desne Sake. Prva pretpostavka nameie narn nerruluvllg '
Nada fantazija dopunjava zbivanje, diji je.lctlurr tlcrr ru== r,rlrlrr ,. Ali ni ovde ne mozemo poricati da nam nedostaje
osnow traga u bradi i neusiljeno nas vraca slrvrrlrrtrfu 1 1,,1r lrr nl()gao da podstakne desnu ruku na zakljudeno
je Mojsije koji se odmara bio trgnut bukonr rrlrorlu I larr'r, l,'rrli,,'bi, medutim' bilo kada bi se obe te5koie
na zlatno tele. On je sedeo tu mirno, s bradorrr ko;rr rF I',' .!',,,1(' rciitr i tek onda pruZile razumljiv tok zbivanja
Sto se upravo sa tablicama
spu5ta napred, i sam okrenut napred; Saka vcrovrrlrru ;,,,,,,,',,,,' l..ltla bi nam^ne5to
nikakve veze sa bradom. Tada dopire graja do n jcplovilt r,1 .lr1,r,rrrlrr ltokret ruke"
okeie glaw i pogled u pravcu iz koga dollzr rr'r ,,\ urr rrrblicarna ima Stoita da se opazi Sto do sada nije
scenu i shvata je. Sada ga obuzimaju gnev i ncgrxh =rr,rt r,rr
vrctlnitrt zapaLanja.'
rr
bi da skodi, dakazni i uni3ti bogohulnike. (incv kuli r 1,,r,rr rlo sc: ruka se oslanja na tablice, ili: ruka podupire
njegov predmet jo5 daleko pretvara se u meduvrcnr(lnrl g r , | ;rl , r ',t' rtocavaju obe, medusobno priljubljene,
pravouga-
protiv sopstvenog tela. Nestrpljiva, na delo sprcnura tal,lr, ,' l,;rl'o stoic na ivici. Ako se paZljivije pogleda' otkiva
vata bradu koja je sledila okrefu glave, pritiskl jc d, 1, ,1,',,1,, ',tr,rnir tablica drugadije oblikovana odgomje' koso
stiskom izmedu palca i dlana sa skupljenim prsliurrr **,,,', ,,,,,",, ttltllred. Gomja ivica
je pravolinijski omedena'
snage i Zestine koji moie da podseti na druga Mr , p,,karuje u svome prednjem delu jednu izbodinu'
i,,,', lr r I r t t r.
dela. Tada, medutim, nastupa promena, ne znan'lo ioi rrvfr rrr Ir r,rl, , ,,1,r,tuo ovom izbodinom tablice
dodiruju kameno
i zaito; pruiena, u bradu utonula Saka, naglo sc povlndll , l ,rl r,, rroic da bude znadenje ovog detalja koji je inace
zahvat oslobada bradu, prsti se odvajaju od njc, ali knhrt
i, ,l,r,,rrr r , ltliottt gipsanom odliw u
zbirci bedke Akademije
u nju duboko ukopani, to pri svome povladcrrjrr ,, ,,,1, ,rnl ln()sti sasvim netadno pttkazan? Jedva moZe da se
sobom jedan snaZan pramen sa leve na desnu sllrurrr, rl,1 ,rrrti log treba da oznaii. u odnosu na napisano'
l!:r,,,,,rtr
mora pod pritiskom jednog, najduZeg i najgornjcg prslrr uuulu(lJsrrwJvje uo gornja strana
samo bvrr.Je
da r4rrrv ovakvih
I,,,,,,'
Jrilrirt
,'t' trr, llrr lill)llcil.
t,rlrlicrt. U"oUieajeno
nad desnim pramenovima. I ovaj novi poloZaj, koli ic t Tablice' dakle'
samo na osnovtr izvodenja iz prethodnog pokrcta, siuln C€
!" ',,,,,,,,,,,,1, trrblica bude zaobljena 1 rztezana'

zadrLan.
I , i,,t, r,r.llirk(). To je vrlo dudnovat postupak sa ovako sve-

,.1, '1, t rll:lrl'c L),

 (378)
(37e)
tim predmetima. One su naopako postavljenc
reci balansiraju, samo na svom
i orh,lnvqjg .rrir.r,rl(' lrril<c oslonca, da se ivicom koja je pre toga bila
vrhu. Kakav yc lirrrrtrrlnl rL,t,rl,rru rrajpre zemlje i o nju razbiju. Da bi ovo spredila,
I
mogao da utide na ovakvo oblikovanje?
Ilijc, rrrolln, I rq ',t' povladi i oslobada bradu, diji deo ona nenamerno
bio rar,nodu3an umetniku? '1..r
la, r ',lrzt' ioi da uhvati ivicu tablica i podupre ih blizu

pojavljuje shvatanje da su i tlblicc

, _lrdu.r: rknpel :,r,ln;t'1i, sada gornjeg ugla. Tako proizlazi dudnovata,
por,,.r,,,,1,, r, uy{
f*
bio ::1j, "1'1.:,j:9:g
zavisan l.o,,,vedenog
od pretpostavli.ne prom"en";i;
I ,l
rr, lrrrrotlnit skupina brade, ruke i o vrh uprtog paruta-
;i;rl;,,';i e r.= ',tr;r\rolt pokreta ruke i njegovih dobro obrazloZenih
rugj:. strane. nagni,,, .,u,, r,rhrr
f::i:11J,rykt:,,:uDogadaji sa rukom;;,,i ;;, rtt,trrnrar
6i Ir,,r ,'\krr Tclimo daponi5timo tragove zbrkeizazvanepo-
IT'j.u sledeie jedinstvo: Na podetku,
Ju se_
Tylu:.lj:: n ,,n,lir s(' nlora izdici prednji, gornji ugao tablica i ugu-
dok
.jc
je tablice ,sp.auno ispod desnc'rniiicc
ligurn rdJ n,rlr,r1' rr rrrvun slike, time udaljiti prednji, donji ugao (sa
1o, fzala. lte l ot l liiuncnog sedi5ta, ruka se mora spustiti i smestiti
lrr, ,rrr
i opirala se o naPr.crt rrlmv
flrrllr.j":leivice,tablica
bodinu. Ovakvo olak3anje pri noSenju
rl ,,,r,1,rlrorrzontalno postavljene donje ivice tablica.
l',,r r, ro slru od jednog umetnika da mi nadini tri cfteLa
fada ""rri,,rlirl,'i
za5to su tablice bile drZane obrnuto.
jc ,,,,rii,., ,,u, rrrlr,r rl;r rluslluju moje opisivanje. Treii crteZ predstavlja
da je mir bio ometen grEom.
Mojsije t;k;;;;,;,; ;i;;il rrrrrrl, \ n krro Sto je vidimo; ostala dva predstavljaju pre-

fi:::"1,1;*J:'l?11" t,i,o,,
nogu r."pok rcnLrtr r ;,,, ;i,E ,t,rrlr;rrrrrc koji potkepljuju moje tumadenje, prvi onaj u
i po5la je naleio i *g,,r,^',i,, t,,,,,1r,
l.^j^ryf,il1tablice
noce.da lspollr r,L,rt,I ju napetost, spremnost na skok, uklanjanje ruke
l, rrr1rr
na sopsfvenom lelu svoje ncgotkrvrrrrle
su bile sada prepu3tene pritisku
miSice koj,, ii rr.r,lrrrlu rle I r"t,t,' , r rr;rlrovo zapodeto sklizavanje. Vredno je spomenuti
tisne o grudni koj. Ali ovo fiksiranje !A', ,,'' , t,r rl,,rz;r, litla je moj crtad dopunio, dajlzapravo nedo-
[if,, tl.,v,,l1rr,r, |trlirr i r r r "l r', I r r r I r ln ij ih autora. Mikelandelov savremenik, Kon-
y
r
",1.
ngde]e daklize napred i nadole, ranile lroriz,,rrrnhtr
gorn;a luca upravila se napred J' i rr ,,rrrlrr r1 rcliao je: ,,Mojsije, knez i voda Hebrejaca, sedi u
i nadole, tlorrjrr rvlrd, i* ,' ,,rrrrr'.1;r'rrog ntudraca, drli pod desnom miiicom tablice
svog,a oslonca, prrbliiila se svojim
prednjirrr vlltoirr ldtlu ,Lrl l,'vorrt rukom podupire bradu (!), kao neko ko je
sedistu. JoS jedan trenurak i tabiice
fji ,"rrf. ,;;, .,;,';;;;;
3:rr ',,
g1,r ,'r r g,rr11 lrl igip." Ovo Se, doduSe, ne vidi na statui Mike-
 (380)
(381)
landela, ali se skoro poklapa
sa pretpostavkurrr koln dlil
pwog crteLa. V. Libke je pisao l,r,l,r ',rr orrc podele da klize nanile, dospele su u opasnost
kab i ostali posrrrnlt F i,, .l,rtu { )vo ga je opomenulo. Setio se svoje misije i radi
tresen, on svoju desnu Saku u divnu frl,,ii,,
Sariva f ,,ta ;- ,,rhr l.,ro zrrdovoljavanja svoga afekta. Njegova ruka trgla
sto-spu5ta,.." Ovo. je netadno
ako se odnosi rrir slrku
naSem dru.gom crteZu. Justi i
frlr.r1, ,p,rslrr ic tablice koje su padale joi pre nego Sto su
1d91vara KnaP vrrlrlt rg, je, i takvog ga je Mike-
1epomenuto, da tablice klize nadole i nahzc 'l,r1,;rrlrrrr. tJ takvom sta\u ostao
s(, u nn{ 1,, l<ao duvara nadgrobnog spomenika.
se.razbiju. Njih je Tode morao ispraviti 1,r 11.,17'111
da sl rrrhlllJ I r,;, 1'r'roj lrguri u vertikalnom pravcu izray',ava se tro-
rukgm sigurno fiksirane, ali Ui oniUiiir'pruu,,'t,,,1,r
ne statuu, vei na5 srednji stadijum.
t,f e ,1,,;, rrlrrsl. U izraz:ulica ogledaju se afekti koji su pre-
Mogk, bi sc rhrnu ti rr '.rctlirri figure vidljivi su znaci suzbijenog poketa,
da su se ovi autori oslobodili"lic,,oii.
i',,. zrraludl i ,.'',',' loi poloZaj nameravane akcije, kao da je savla-
analizu.motiva poketa koja ih j. 1,,,1
Oou.iu tl,, iri,t, irri, ,,,rl,r,,krvtrlo odozgo nadole. Leva ruka, o kojoj joS nije
smo mi postavili svesnije i izriditije.
p;,, , r,'1,h rlrr tla zahteva svoj udeo u na5em tumadenju. Nje-
ll lrl ,r rrr, ko podiva u kilu i obuhvata, kao da miluje, za-
. l,r,r,l, l,o jrr sc talasasto spu5ta. Dobija se utisak kao da
rl,r prrl11' zcstinu kojom je druga ruka, trenutak ranije,
III
ih l,r,rrlrt
r!r,l,r i, null sc, medutim, prigovoriti: to ipak nije biblij-
Ako se ne varam,,sada ie nam biti
mogrrr(rto rlt lf,,1 ,r1, 1.,;r jc stvamo pao u gnev i tablice zavitlao tako da
plgdg-u.. naiih napora. iuli
smo t"t"'r.',,.ri,ir,,,,,,
nalaztli pod utiskom statue nametnulo i ft ra,l,rlr t )vo bi bio sasvim drugadrji Mojsije od onog kako
turn,,tcrri,, ,lu r p rLrirr',r rrrrrctnik; ovaj bi sebi dopustio da ispravlja sveti
M oj srl pod. ur i caj em p;;,;;;,,'r.,;,;',1.
f:|'-t:l!,i
ro0 otpadlo r igra oko1
idola. Ali ovo lutnai,crrj. ,,,,,r,r11
*u,U r ,1., t,rl,rlrlirrjc karakter boZanskog doveka. Smemo li pri-
stiti, po5to se ono nastavilo oeekivary., i ,,, ,,lr[,r ,rhrbocle Mikelandelu koja, moZda, nrje daleko od
,f,, .,llnr,,rrrte
momenta skoditi, ruzbiti tablice r
El'l'r'
i izvriiti dckr orrvcl€, Alr ,rrr rr lliltliii koje izve5tava o Mojsijevom drZanju u
opet protiluredilo nameni statue
kao sastavrrt[ rrcr' r* Jl'ilr,I' tt'lctu glasi ovako':
II, pored rri ili pet drugilriiirln l
:l?::likiJylija
poloZaju. Sada, mi smemo ponovo prihvatiti
rll l, rr1ry,;1 Mo.jsijeva, 32. glava,7. stih): ,,A Gospod rede
,,rp,,r,l# *iirr l,lr ';rrli, jcr se pokvari tvoj narod, koji si izveo izzem-
na5 Mojsije neie sloditi,
::ll.:/* "iri
ol ,.f,.',,rilril,nt I lfi.ir l,'
li) llrzo zado5e s puta koji sam im zapovjedio;
Ono Sto mi na njemu vidimo
",j.
;;j;
,,.r,,',,,,r,1,,s irr j-, I'r lt le liveno i pokloni5e mu se i prinesoie mu Zrtlu
,
pokreta. b nupuo, b"rr,,, ,,,,
:;:":r:11proteklog
skodi, r, t ,.:, rrr rr ,;rr bogovi woji, Izrailju, koji te izvedoie izzemlje
da se sveti, ziboravljajuc, tubii..,
,,rii. ,,,rf,li# i,=l , ', r l,'s rcic Gospod Mojsrju: pogledah narod ovaj i eto,
Senje; on ie sada ostati da
nom s prezirom. Ni tablice neie
,.ci, ,uuUauu;l ;;;J,, lr,lu d ' ,1 i, r' r,l,r vrrrta. l0) I sada pusti me, da se raspali gnjev moj
odbaciti du'r. ,, t.',,,,,u,,
radi njih obuzdao ,uoi gn."-i,
r,i;t, , rl.r rlr rstrr.icbim; ali od tebe iu udiniti narod velik. 1l)
t::]: Tii""
ovladao je svojom itrasiu. ruau
,trr t,r rrirh ! l .r ,r, ,, zrtrrroli Gospodu Bogu svome i rede: zasto se,
rJ p?rp;r;l,;"r;, ;,,,:' ;,8
revohu, morao je da zapostavi
tablice, a, p,,r,,t., rrrlrr lrrf;f
I ! , r, l ,l prcvod je E. Danidiia Starog Zaveta na srpski jczik.
 l

(382) (383)

Gosqo{e,.raspaljuje --
gnjev tvoj na narocl tvoj, 1l
kr{l r ;, istorijski delovi Knjige, koji se bave Izlaskom,
rl;r srr
zemlje Misirske silom velikom i rukom krcpkorn,/
,,, 1r, t r; rr
rrI I
1-
j i vij im nepodudarnostima i protivrednostima.

se Gospodu udiniti zlo narodu svome kojc redrr,

ljl /o llrrtlt' rcnesanse nije, naravno, bio mogui ovakav
Mojsrje i side s gore s dve plode svjedodanstvn rt itrr\ lucnlir biblijskom tekstu, oni su morali da prihvate
I

ru
i plode brjahu pisane s obe strane. iO; t Uilatru plodri
l,r r n('ito logidno, pa su i smatrali da nije lako na njega
i pismo bija5e urezano na plodama. t Z; A'.loluri
Orrvli rr rrrr liliovno prikazivanje. Mojsije iz Biblije bio je vei
rodu, kad vikahu, rede Mojsiju: vika ubojna
u ,,lrof1 r 'r niuodnom oboZavanju idola, stavio se na stranu
rede: nije to vika kako vidu koji su jadi, niti
ic vllf I r rrproslir ju, a ipak je tada podlegao iznenadnom napadu
koji suslabiji, nego dujem viku onih loji p.icvriiu. l,rrlrr 1r' rrglcdao zlatno tele i gomilu koja je igrala. Ne bi
l9j I

blizu okola, ugleda tele i igre, te se ,urg,ilevi'MoJd lrr ,l;rl'lt'. zaduditi ako se umetnik, koji je hteo da prikale
ruku svojih plode i razbi ih pod gorori. Zff y 1,u
bijahu nadinili i spali ga ognjem i satr ga u pnrh pi
i; I ililtirkir nil ovo bolno iznenadenje, iz unutarnjih pobuda
I at,rlr' rr otlrrosu na biblijski tekst. Ovakva odstupanja od
vodi i zapoji sinove Izrailjeve... 30) A sulrarhirr rc0e
11rrp lllrrl'r Svetog Pisma i iz neznatnijih motiva nisu bila I

rodu: vi ljuto sagresiste; zato sada idem gorc kn (

ku1 Irrlr,' ,,lrri'rrirr ncobidna, niti umetniku zabranjena. Cuveno
li ga umolio da vam oprosti greh.3lj I vnrti le'l ltrn\'{) 1l)arnrigianino) platno u njegovom rodnom gra-
Gospodu i rede: molim ti se, narod ovaj l;uto sngrtf
rli rlr' niur Mojsiia, kako sedi na vrhu brda i baca tablice
sebi bogove od zlata. 32) Ali oprosti im grllcirl
ila rr r;rLrr slrh Biblije izridito kaLe: i razbi ih pod gorom.
i{lill *:
f
iz knjige svoje koju si napisao.-.r.it a tH sarr, lrrliirzivanje Mojsija kako sedi ne nalazi nikakvu
Mojsiju: ko mi je zgrijeiio, onoga iu izbrislti ir
ru rr lrrlrlijskom tekstu i dini se da pre daje za pravo onim
34) A sada idi, vodi taj narod kuda sam ti klzno,
lrrrr I'oji su pretpostavili da Mikelandelova statua ne
andeo iii pred tobom, a kad ih pohodim, pohotlitru
Rt r l;rr rrrkrrkirv odreden momenat iz junakovog iivota.
jeh njihov. 35) I Gospod kazni narod za
to $lo rrnlinll a!!'rr'rrlilrl(' otl izneveravanja svetog teksta je svakako iz-
sali Aron."
|rlu lc Mikclandelo, prema na5em tumadenju, izveo sa
Pod uticajem modernih kritidara Bihliic
r lrrr Lllrrktcrom. Covek Mojsije, prema svedodanstvima
je da ditamo ova mesta, a da u njima ne nadcrno zunlil
;ri lrrn 1c plahovit i podloZan izlivima strasti. U jednom
sastavljanja iz vi5e izvora. U g. stihu sanr. tiorpod I r,rp;r(lu grrcva, on je ubio Egipianina koji je zlostavljao
Mojsiju da narod otpadio i nadinio sebi icloll,
se
lrr,r,'lrtr:rrrina, pa je stoga morao da beZi u pustinju. U
gre5nike. Ipak se u 18. stihu pona5a prema .losui
lnko r ,,lrr rronr rzlivu afekta, razbio je obe tablice koje je sam
nije znao irazjari se u iznenadnom gnevu (stih lr))
I r*f r,l'r',;ro. Kada tradicija izveitava o ovakvim karakter-
oboZavanje idola. U 14. stihu on je vci poxtrg{o !rtiru,r. ,,ur onda nije tendenciozna i saduvala je utisak o
Gospoda za svoj greini narod, u :1. itihu i tlirlje,
rrta ', lrl,rr; li('nusti koja je jednom Zivela. Ali Mikelandelo je
se ponova penje na goru da bi izmolio ovaj oprollnj,
lerlgr,'l'rrr sporncnik papi posadio jednog drugog Mojsija
Gospoda o otpadniitvu naroda i dobija obcCnrrjc u
H4,[rr,rirrl('onog istorijskog ili tradicionalnog. On je prera-
kazne; 35. stih odnosi se na kaZnjavanje narrxhr rxl
i \ f ,l.i | | l('t r i h tablica zakona, on ne dopusta da ih Mojsije
irr,'f )

l!o{u: o demu nije niita saopiteno, dot je u srilrovtrng pe,rl,r.'l't;r'. vci ovaj gnev ublaZuje pretnjom da bi se one
20. i 30. opisano izvr5enje kazne koje je sarn Moprtle
I flle r,r lrrtr rli ga bar zaustavlja na putu osfvarenja. On.je
 (384) ( l8-5)
ovlm uneo ne5to novo, nadljudsko u Mojsijevu
telesna masa i njegova muskulatura tl,r rlrrtlenr do ovog spisa od 46 stranica, njegov sadfiaj
i, f,,,1* iiiUe je to prilika da na sop-
1r, rr rrrcni razhfta oseianja. Bila
samo fi zidko izr aLajno sredstvo za kr
ai n.i"i ps i tr i ii hl -
pan jednom doveku, za savladivanj. Iri'rrosti ponova iskusim kako nedostojni infantilni
,oprtur,,u
po nalogu jedne misije kojoj se posvetio.
itl i pnrrrkrtl doprinose na5em radu u sluZbi neke velike
Ovde bi tumadenje Mikelandelovc stutue lninlro sam Sto je Lojd toliko toga vei naSao i objavio
.
okondano. Moglo bi se jo5 nabaciti pih;i;i Irrerrr lrrlo dragoceno kao reztitat mojih sopstvenih napo-

pokretali umetnika kada je odredio

M,,iriiri i te
I lr.L rrrr tlrugom mestu mogao sam da se radujem
inadenog Mojsija za nadgrobni ,por.ni't '1i,rpe lr irrrrrrr potvrdivanju. Pri svemu tome, po jednoj presud-
m19qlh strana sloZno je tkazano^ na to
J tl rrrzrlrrzc se na5i putevi.
dt'iive I l;rl ;r rur jpre primetio da je uobidajeno opisivanje hgure
!u1!ti y karakteru pape i u odnosu unrctnika r
rc Mojsije ne diZe,'o da desna Saka ne zahvatabtadu,
,. rlrr
Julije II bio je Mikelandelu po tome sroclurr
Jt,i i6 f bradi." On je takode uvideo,
Iu 1ni n;rru kaZiprst podiva na
da ostvari veliko i silno, pre suega ucliJi,lu
,it*g &r nrrroplr vi5e znadi, da prikazani poloZaj statue moZe da
bio.iovek od dela, njegov cilj je iio u,lro.lc,r,'on
dTJe:Ju ltalije pod papskom vla5iu. rr rirnru povezivanjem sa jednim ranijim momentom
Ono $to.ic trt
tek vi5e stotina godina kasnije, sadejstvorn iUF prlrir/ln i da povladenje levih pramenova brade nade-
tli,irglh
to Zeleo da postigne sAm, kao pojeiinac, kslrrr rl;r rtirgovesti da su desna Saka i leva polovina brade
,, lLejkr
vremena, i pomoiu vlasti koja mu €trt;*' ,r rrrtirnniiem, prirodno uslovljenom odnosu. Ali on
.jc triln datll rhugrrrr putem da bi ponovo uspostavio ow blizinu do
putem nasilja. On je znao da ceni
Mikclnntlelc li
ittrrr rrrrzrrtr do5li, on naime ne nalazi da se Saka zativalau
ynog, ali ga je desto izvrgavao svojo.j plrrlrov
bzirnosti.. Umetnik je bio svestan "p"-i.fi,i,fiu , rr-r' rlir ie iaka bila uz bradu. On objainjava da se mora
stremljenja u sebi i, moLda jet uo ,lrlitu. lll rlir jtr ,,glava statue neposredno pre naglog uznemra-
t,iii't hlkr okrr.rrruta sasvim nadesno iznad ruke, koja i tom pri-
va, naslutio bezuspeinost na koju su
obojicn liill
je svoga Mojsija smestio na papinu grobni..,, lrrr r sir(la, drZi tablice zakora". Pritisak tablica o dlan,
i,e rrr rhrvotli do toga da se prsti ispod talasastih kovrdZa
vanja umrlome, a kao opomenu samom
sebi, irzdl lrrltllo okretanie glave na drugu stranu ima za posledicu
kritikom nad samim sobom. . ri

llrrt lrr' rs not rising or preparing to rise; the bust is fully upright, not
l lrrrrr,rrrl lirr lhc alteration ofbalance preparatory for such a move-
pot-
r
"tr,rrrir I 0). (,,Ali on se ne diZe, niti se priprema za to; prsa su mu
rr-.|,f !ri rrr, rrrsrr isturena napred za promenu ravnoteZe, spremne zatakav
IV lr
'.rr, lr ,r rlt'scription is altogether effoneous; the fillets ofthe beard are
i tlr,' riglrt hand, but they are not held, nor grasped, enclosed or
1,1
fo{ine 1863. Englez V. Vatkis Lo.itl (W, h,,lrl rrl
llrcy are even detained but momentarily momentarily
posvetio je Mikelandelovom Mojsiju jerinu
kn jilrcu., ,l Ilr, \ .u { orr lhc point of being free for disengagement" (strana I 1). -
r ',1r'i rr(r/(r potpuno da dovede u zabludu; pramenove brade dotide
"W Watkiss Llovd. .nr lllJLl
irlr trlll pridrZavani llrr
rrisu Pllulz4vdlll dotaknuti, odnosno obuhvaieni, niti ih
n:iti uuLaNru
The Moses of Michelangr,/o. Lrrrrrlrrit, n!
=i!.i illl
=it.l
Norgate,1863. t,lii, lnr ,,rr ilk rdoticani, ali trenutno, za henutak dodirnuti, taman
,: ,l.r |,rrlrr oslobodeni dodira.")
 (386) - (387)
da jedan deo pramenja brade
zatr.elluLrl, lrrr,l,
koja rniruje, stvarajuii ovako onu gir.lirrrrlrr :: ',,'rr ,l,r i runctnik treba zajedno sa interpretatorom da
se shvati kao trag prethodnog pokrJt,,
1u,,,,, ,.,,," ,,
(,,u,,,t, lr
F ,,, ,,r , rovu-nesigumost. Mikelandeto je dovoljno desto
Od druge moguinosti jednog riulrl(,Ji ,1,1,.,, .,,,1, i! ,i , ,rrrlulaitvrr do krajnje granice onoga Sto urnetnost
Sake i leve polovine brade Ltjda
1,,
= i , r'r nrolcla i sa Mojsijem nije potpuno uspeo, ako
iari^'r,i,,',,,u,t,, ,rrr;. |,qi , l,rl,r rurntcra, da naslutimo proteklu buru snaZnih
kazuje koliko je on bio blizu na5enr i
1,,,,,,,, ,.u;,, , ,, ,, ,,*,I , ,,i! !, .,n:rliovA
uzbudenju nije mogucno da je prorok koji su zaostali posle nje u rniru.
nrol,;r(),,., , ,,,,,,,,
bi svoju bradu tako sklonio u itranu. tj
t',,r,r,. ,.1,,,.,r,,,,*
sasvim drugi poloZaj prstUu. a osirrr
tor,;1. ,,,.;,,, ,, ,."-
,,,d
pridrZavane rr,,.,,,
:::i.^b^i la!lice, ;,,1,,,,,[,,,,r rt, r,. ,r{] . 'i, I \I.. S I'(JI)IJIO MIKELANDELOVOM MOJSIru
padnu. osim ako se pretpostavi da.jc ligrrr:r,,1, f r , ,.,.,,,=
da nrogle d.a zadrie, uiinila neki iasui,,,
n(.,,1,rr r,r, t,,,l ,Ef
predstavljanje u stvari znadi I "l l ,r lotlina posle objavljivanja moje studije o Mike-
srozlv,,,,1,. ,1,', ,,,,,,,,',, ,'t . ',, \lolsi1Lr. koja je bila Stampana 1914. u dasopisu
by a.gesture so awkrvrrrtt, r1,,,, ,,, ,,,,,=,,i
lYll.::lrched
profanation". -,,Sem ako.je rce r ;',rrrrirr.junja moga imena,'' doiao mi je do rukr"r, za-
o tak,,rrerli, ,,,,,, ,, ;, ,*l
bi bilo skrnavljenye,.) ' r I l )zonsonovoj (8. Jones) dobroti, jedan broj
Lako je videti u demu le2i autotl)v t ', \1,t.:',itint' for Connois.seurs (Nr. CCXVII, Vol.
nost brade tadno protumaiio kao
l)rol)r,.t { rrr i. l t irt '1'r rl l()J I ), ko-ii je iznova morao da skrene n-roju pa-
znirk pl rt,.l, L r1, ,. J,,,1 1e
. , r,",ll()/('no tumadenje statue. U tom broju nalazi
onda propustio da isti zakljudak pr.irucrri F se
rr:r rrr rr,iiri, ri
pojedinosti o poloZaju tabllca. I L', rl ll l'
Midela (H. P. Mitchell) o dvema bronzanim
On sc k'rrstr ,,.r,,,,, :ra, i :,:. r, Il ielirr. trenutno uAslimolean Muscum. Oksford.
bradi, a ne i na tablicarna, drji polo2aj
,,,, ,,r,,,,,, ,. ,,,,i,, ,=
bitan. Tako sebizatvaraputkashvata,ri,, 1i,t r,rlu jcdnom izvanrednom umetniku onog doba,
1,,,,,,i,, I,,,r:, l l"i ,,1, rr ,l,orrr (Nicholas von Verdun). Od ovog doveka sa-
:_t:^"-1
q..,.enj ivanja nekih neupatl I j i v r, 1,. r,,
r I
1, r,, =s,=, -
r j , t,,, i rilrrga dela i to u Turneju (Tournay), Arasu
lznenaduJuceg tumadenja citave E

Sta, medutim, ako se i

ligrrrc i n;t.rrrlr ,,,,,,,,, , I , ' l,,,tlrrrojtrurgu (Klostemeuburg) kod Beda; kao nje-
1
ied,,i i.l,.,;,,';,,,;; ,,,r,,,,a rl , ',' i ,L kr rafi kovdeg Sveta Tri Ikalja r-r Kelnu.
Snom putu? Ako smatramo vainirn I
i zr,,ir,;,,,,,, 1,1, rti',
su umetniku bile ravnoduine, koje.ja
=ri ' i,' , 'r I olrc statue kojirna se pozabavio Midel jeste Moj-
,,,, ,,,.,r.,,,, 1,,,,, , ri16r , I ;'r, l, . .l I ccntimetra), oznaien van svake sumnje tabh-
zbog nekih formalnih razloga oblikova,,
seii u njih ni5ta tajanstv.not Stu ako tkriivrrrr,r
t,,1,,,,. 1,.,t ,, . ,,. r I r | ,ro rrlributina. I ovaj Mojsije prikazan je u sedeiem
,rrrIr,rii: r
,
lnterpretatora koji su smatrali ,1, rrrrt rr;rlrlunirt.t ogtadem, njegovo lice iskazu.je strasna
da jaslto uo(.ir\,rlu ,,r,, :r
nik nrje hteo da stvori ni svesno ni nesrt.srr,,'r, , ',,, ,1r illi ojadenost, a njegova desna Saka obuhvata
;:,,*ffiffi:'i:i'lJl}ili,i,l,,liili:l ,,,,,,,,. , l r rt( l)tunenove steZe kao kle5tima izmcciu dlana i
tniku kao Sto je Mikelandelo, u dijin
t, : , ;.,
',,,;,.
l, :,1** ,li ,l,rile isti pokret kao na slici 2. nrojc raspravc, kao
tlclirn;r ,,,i;; ,
onog sadrZaja teLi dadode do izraza,.jctlrrr
. ,; , ,,,i, (,ros pr.etpostavljenog poloZaja u konrc rni sada
o\;rl,, r ij.i :,r .::{ l l Lrrrrit'lovog Mojsrla kao da je okarnenjcn.
da lije
ovo prihvatljivo upravo r,, ,,j,.,,,,j, . , ,:
fredenos.ti
tne cfie Mojsijeve statue. Najzad,
srnckr lr .,, , rt,, t.. ,,.r s ,,' Lr \ i,njizi.
 (388) ---
Pogled na priloZenu sliku dozvoljavir
.. rlr re u{ ATZ DETINJSTVA
I ISPOMEN
jp.predstavljan;ar.,i.,,,,,rril
i1,!:\1::\u:obl:?d
::,"?lll1
godina. Mojsij lorrinikog
e_ umcrn i kutr r I grr II (;I;'I'EOVOM PESNISTV(] I ISTII{T
taDrlca levom rukom i naslanja
ih na svojc kolcrro; slo
prenesu na drugu stranu. ipovere
desnoj nrcl. rlrltrtfS
polazna. situacija za Mikelandelovog
Vf,firii,, Aku I
moje shv_atanje pokreta hvatanja UiO.,'l,,ii,i ,,,,,,,
momenat bujicc osct lrr;rr, rfuf
il
1t 19:.*"1i":preds.tavlja
S. Pierro in Vincoli predstavlja
ri,
pori, b. ;;, f,' lr{}l\uiilnro da se setimo onoga Sto nam se de5avalo u
Mislim da ovaj ovde sabp5teni nalaz, potkr
.
noiutumadenja, koje sam poku5ao
rpllrtlt *rrry, rrrtlctinjstvu, dest je sludaj da ono 5to su nam drugi
da dam Lr sv,,1,r1 ltrd i. rrlr rr(",iullo sa onim Sto je doista na5e sopstveno iskustvo."
Molda je nekom poznavaocu umetnosti
o\11
,,,,,g,,.,,,,,
vremensku provaliju izmedu Mojsija
,i rr il,rlilill('nu iznosi Gete na prvim stranicama zivotopisa na
Nikolc
majstora italijanske renesanse navodenjcrrr
! rrr 1r' poi:co da radi u starosti od Sezdeset godina. ispred
tllrovn rtrrlrr',r1111, lcksta stoje samo nekoliko obave5tenja o njego-
ovog meduvremena.
r rr',1,r'lrrnr rodenju ,,28. avgusta 1749. godine, tadno na
rdr",,rr lx)(llrovni odzvon". Zvezdana konstelacija mu je bila
1,,il1, r;r r vcrovatno je doprinela da se odrZi u Zivofu, jer je
t, i r ,Irrro .,gotovo mrtav", i tek zahvaljujuii mnogim napo-
rr',1,r'o je da ugleda svetlo dana. Posle te napomene sledi
,,pn huic i mesta na kojem su se deca on i njegova -
l,r ',, ,trrnajradije zadrLavala. No, potom, Gete pripoveda
rri,,,;;ililo o lednoj zgodi koja bi mogla da se smesti u
je, izgleda'
Ftelr,ulrl, tletinjstvo" (do defvrte godine?) i o kojoj
|r =,rr
r \ ;ro liintt uspomenu.
i omileh trojici braie fon Oksen5tajn,
l,r prit:u glasi: ,,...
s*,\ rnir Prt:ruinulog nadelnika op3tine, koja stanovahu u sused-
pt, rr p,r ',rr sc bavili sa mnom i svakojako me zadirkivali".

l ,rl r;rrl, kro 5to se evocira i u samom teksfu, upuiuje na dva preda-
rr,i,, i,'r.r ;, lrojd odrZao pred dlanovima Bedkog psihoanalitidkog druStva,
I i i
1.,, rrrlrr;r l()16. godine i8. aprila 1917. godine. Kako Ernest DZons,
',, , L,,l,l,it lrrograhje, obaveitava, sdm rukopis je okondan tek septernbra
t,! : ,',,,lrr( r l() u vozu, prilikom autorovog povratka s letnjeg odtnora u
r,r, :,,,, l, l ,t jc prvi put objavljen u dasopisu Imago, ali je datum publiko-
.'',,,,1,',rrzr[r], buduii daje dasopis, zbog ratnih okolnosti, izlazio u to
,' , ,,rr,r rre rcdovno. O bilnim zakljudnim elementima ovoga svoga tcks-
!, 1 1 1,r ' r rr.lctlno.j oplirnoj napomeni, kojuje, 1919. godinc, pridodao ll
, =r, r1'r r,,lt slurlije (objavljene, u prevodu, i kod nas, u izdaniu Maticc
, , ,, 1, ,lrroj uspomeni iz detinjstva Leonarda da Vincija". (l'rim. prct'.)
r
 (3ei)
(390t
takvih uspomena iz detinjstva
,,Moji su pridali rado o svakakvim ugursuzlucima ktrj Svakako, visoka vrednost
on9 tu veiinom izgle-
su me draZili ti, inade, ozbiljni i usamljeni ljudi. Naveiiu r,,r,' ,."oiiiu ,umo u retkim-sluduieuitu' kako
pu1. nulptt ostalo.neshvaieno
jednu od tih ludorija. Bio je upravo gmdarski va5ar, a nijo rlrrlc nevaZne, ealn niStavne, koji ih
ptkoi" amneziji' Pa i onaj
jedino kuhinja opskrbila za ubuduie glinenim posudem, nego r' rla su upravo c'ne uspele da dobro
inama, deci, kupili slidno, umanjet\o,za igranje. Jednog rt' tokom niza gordina
d;;d"
svoje lidno uspomensko
je pridao' Da
ttni od stranca kom.e ih
popodneva, dok je u kuii vladao potpuni mir, vriljao srrtn 1,,,.')"".'l""tri istu uist tuma-
neophodan je izvestan rad
svojim dancima i loncima po Gercims-t'(spomenuto mcskr r,rsrrro s'.znali nrjihov znataj -
je
gleda na ulicu) ,,ipo5to izloga vi5e ni5ta zabavno nije proi l:;li:: ilffi;i"li
'" "t"'uro
ttfti*
nu to kako
drugiT' ili da
njihov
bi
sadrzaj
se pokazala
lo, bacio sam jedan londii na ulicu i obradovao se kadn so ,n.rgao da bude zamenit"
vainim doZivljajima. dije su
veselo razbio. Oksenitajnovi, koji su videli kako sam u ,;:lii;;;;;, a*girl ;.osporno
takozvane polcrivne uspomene
uZivao, da sam dak radosno zataplao rudicama, dovikivtli l$ ,'l.i;;;;l* {u
'uu'^ukao
'JoS!'Nisam oklevao, nego i gmac, a na stalno ponavljani poflT tl )cckerinnerungen)'
neke Zivotne istorije na
'joS!', jedni za drugima na plodnik polete5e svi danci, zdcliuf I U svakoj psihoanalitidkoj obradl iz najranijeg
tanjiriii. Moji susedi su nastavili da mi odu5evljeno odobruvqlg tirl nadin uspeva Ot * "U.itt"ilnaeen;e Yspomena ona uspo-
tako, po pravilu. da se upravo
,t.lti,Ustua. Desava se,
a ja sam bio jako radostan Sto im pridinjavam zadovoljstvg
istu; ; prvi plan' koju najpre pripove-
Moja zaliha je bila potroiena, a oni su neprekidno dovikivElll rncna, koju anallizovani
'Jo5!' PoZurio san stoga strmoglavo u kuhinju i uzeo zcrn[iu{
- ,il ;i;iil,,e"rilUt *trt 211'"'"""oridu'.pokazuje kao naj-
za tajne odaje njegovog
tanjir dije je lomljenje, razumljivo, proizvelo jo5 veseliji prizml t,')"':il f." on'u toju u ttUi rtttlt kljud dtfit zgode' ispridane u
i tako sam ja trdao tamo-amo, donosio tanjir za tanjirom, svo p0 rlrricvnog Livota'No, u sludaju
tult
nizu koji sam mogao da dohvatim na polici, a po5to se oni nhtl !'tlrniitvu i istini,'nulo Sta \ilaz\ t susret.naiem iSdekivanju'
sredstva i.putevi koii nas
u
nikako zadovoljavali - produZih da pravim rusvaj i sa svln ( )vtle nam, pri'oOno, ntdostaju
sudem koje sam bio kadar da ponesem. Tek kasnije se pojnvlo iai u na5ih pacij en;ilffi tumurtnj u; i)gledada'do g1da1'
traZenu vezu s vaznim zivot-
', I r r

onu*fostavi
neko da bi branio i spredavao. Nesreiaje bila udinjena, i za ono. ;;,';'bj,;u;6o*ouun
liko slomljenog posuda dobili smo bar veselu pridu kojom su 6 rrtttt utiscima po'ntJtg d;tu' Vragolija 1a (tetu domaiinswa'
doista' nije neka odgovarajuia
osobito zlodesti zttetnicizabavljali do kraja svog Zivota." rzvcdena pod tudim u:ticajem'
iz svog bogatog
To se u preanalitidkim vremenima ditalobez povoda rln rl ,u ,nt ono-Sio bete ima da saopdti
rrrrlcpnica neskla-
potpunog
zastane i zadudi. No, kasnije se probudila analitidka savcsl, U zivota. Ta uspo*tnu it attln;stva stvara.utiiak
da se saglasi-
rlr i nepovezatl"ui t'"t* t'"4
bilo' i skloni smo
pogledu uspomena iz nayanljeg detinjstva obrazovala su rl niti je
odredena mi5ljenja i odekivanja, po kojima im se rado pripirl' rrr. cla se ne noze ;;;;
,;h*ati od psihoanalize,
mesttma
valo opite vaLenje. Nije bilo nevaZno, niti se preko toga rnoglo pr rmenjivati na neprimerenim
u svojim razmi5ljanjima zanemano
preii ravnodu5no, da je neka pojedino st iz Livota u dedjern tkrhu Bio sam vec poduZe
dgveX pacijenta sa slidnom
izmaklaposvema3nj em zaboravlj anj u detinj stva. Stavi5e, nl rg lo trri rnali problem rttJ *i.lt.sludaj Bio je to
se pretpostaviti da ono 5to se saduvalo u pamienju jestc i rr{1. ,;l'#;J;"i' ot'injttuu' ali u prozirnijem sklopu'
i daroviti mu5karac'
znahjnije u ditavom periodu Zivota, i to bilo da jetavaZnost 1xr- ,lr ldcsetosmogoo"nji' visokoobiazo-vani
i.;ffi;ff;ttiiio p'oztt konfliktorn sa svojom majkom'
stojala vei u onom trenutku ili, pak, da je ona stedena nakrtn. intcrcse Zivota i pod dijint
dnim uticaj em kasnijih doZivlj aja. l...lliktom ko1t tt ;;;; t*ouo u tut
 < (3e3)
(3e2) <
protumadi kao priznanje da
mu' u trenutku
delovanjem jebio te5ko sputan razvitak mladiievih sposotrnor sc bez nategnutosti bio poznat
dugi niz godina pre toga' nije
sti za ljubav i njegovo samostalno vodenje Livota. KonlliktJl ;';"r;';ilatno,
sezao daleko udetinjstvo; moglo bi se reii dak do detvrte gotllnl iu,,tiv niegovog delanja' sestra Korneli'ia
je da su Joh' Volfgang i.njegova
mladiievog Lircta. Do toga je on bio veoma slabo, uvek bol* Poznato dece'
prezivelih iz vtt"iko[ ni'u veoma slabadke
Sljivo dete, a irak su njegove uspomene to hudo doba prcohrts r,ili
"uiri"ri:ii :t *" ri"ul*^^f,umipribavi datume koii su
,,,'##;duif
zile u raj,jer tlda je posedovao neogranidenu, ni s kim dcl.ion[ sestre i brace'
Geteove
majdinu neZnct. Kada on joi nije imao ni detiri godine, rrxllo sc odnosili na te rano preminule
Geteova braca i sestre:
mu se - i danas jo5 Liv -brat, a u reakciji na taj poremeia.j 00
H.*t"-f*oU, tt'Sttn u ponedeljak' 27' novembra
se promenio u tvrdoglavka i neposlu5nika, neprestano izlv,ivll nedelja' po-
juii ""i
1752. uodine, dosegao sarost od Sest godina i Sest
majdinu st:ogost. Nikada se vi5e nije vratio na pravi pul,
sodine'
Kada je doiao kod mene na tretman - za to nije bio rr{r I'trpitn"l 3. januara 1759'
'"''""ot-*'ui;;,,tu Erl-utlu' ktsttnu u ponedeljak' 9' septembra
manji razlog da se njegova bigotna majka plaiila psihoanaliz€ = godine
1754. godine, potop'nu
u"itwttuft' 22' decembra 1755'
ljubomora prema drugorodenom bratu, koja se svojevrcrrrcno
meseca)'
ispoljila dak i uvidu atentatana odojde u kolevci, bila je otlrtvn0 tstara lodinu i detiri
zaboravljena. 0n se ophodio sada prema svome mladem brnlu I c) iohana M*tJt, il;;na u utorak' 2 9^ marta 1757' godi-
puno obzira, ali dudni sludajni dinovi kojima je on izncttnfi o JorJopu* t Jil-ii' avgusta 1759' godine
(stara dve
je njen
teiko ozledivac inade voljene Zivotinje, kao Sto je njegov lovc. ;ilil;J* ,n""ujl1o i''i i"ilif:::\1^""'koju
''..
lrrat uzvelidao kao veoma
lepu draZesnu devojdicu')
dki pas ili ptice Sto ih je briZno negovao, mogli su se, svnkttko, l5' juna 1760' godinel
u nedelju'
razumeti kao &leki odjek onih neprijateljskih impulsa pratttl d; Georg nOoff rcsteti
malom bratu.
od o-'ut
,ia"rosti *t"ti'
u sredu' l8' februara 1761'

Taj pacijert prida da je jednom, negde u vreme atcttlntl ',,,r<'upln]u

lpdine.
protiv njemu mrskog deteta, sve dostupno posude izbacio nrt ttll'
sestr4^ Komelij a Friderika
cu koz prozor seoske kuie. Dakle, isto ono Sto i Gete pridn lt Geteova po starosti najbliLa. je
rtrirtiiana, ;iiu jt
Jttt*utu 1?50" godine' kada on
l'
svog detinjstvau Pesniitvu i istini! Dodajem da je moj paci,ionl 'odinu (15 meseci)' Ona je' zbog te neznatne
strane nacionalnosti i da nije vaspitavan u nemaikim Skolruttal inrto pet detvrtina goJint ljubo-
da je mogla biti predmet
dtltk";;;a
Geteov Zivotopb nikada nije proditao. rirzlike u starosti, nikada
Ovo saop(tenje moralo bi da me podrZi u pokuilju dl nrore. Poznato
je kffi te t"oe'niittnve
da ;;;;'
strasti'
sestrama 3to su vec
Geteovu uspomenu iz detinjstva protumadim u smislu koji re rrc razvijaju Zestoke;;k;ilp;t*abtacil Pa
oo'uoino't uperena p-T-lu louopridoSlima'
ispostavlja u istoriji moga pacijenta. No, da li bi u pesnikovotn s nc-
'..'"#;r;;ova da protumacirno' nezdruZiva ic
detinjstw bilo rnoguino ukazali na uslove koji dopu5taju ttkvo rri scena, koju se t*airno Kornc-
shvatanje? SAm Gete prebacuje, doduie, odgovomost za svrilu ;;'t;e;t..;t goo;;*u u irenutku ili odmah posle
dedju vragoliju;ra gospodu fon Oksenitajn. Ali, sAmo njcgovo lrlrnog rodenja'
bi']l:' llcrtnaut 'lrtkoba'
pridanje dopu5ta da se shvati da su ga odrasli susedi.ictlirtn Prilikom rodenja prvog mladeq
t ictc je imao tri g"Oii' ioi
tittttu' dtprilikc tlvc goclinc kitsui-
ohrabrivali da produZi sa svojim delom. On je spontano polco, tlt'trgir scstra' ol)rr
rr'. I'ada je on
imao ti" ptt g"oi"u; lgitl'l ic
a motivacija koju on daje za to podinjanje, ,,po5to iz toga (ptt. postttlit'
:trrl't)SIlil doba dolaze tUa"it za datiranic izbltcivrrrtirt
likom igre) vi5eni5ta nije zabavno proizllazllo", dozvoljavitrlE '
 (394; ---------------
Prvo ima moZda (3es)
prednost i nm^^,,;^_.- ,
,'i"e"oi". iffi
di:ffl,: ;fffff rodenja
:,i,::l'e,j?i;.ii1l3X,"l''e prilikom
slagan jc w
::":oljesvoga
br'rn I
,1,, ;,'; r,rugoliji trajno mesto u seianju odraslog. Ne oklevamo ni
,l,r rr,,lohrjavamo motivactju dina, pripisujuii mu i druge ele-
Herman Jakob,
. bre
kojem se, otuda rrr,'rrtt'. l)cte koje, razbije posude dobro zna da dini ne5to rdavo,
r;;;*r4;;:'lPrema
lokusaj t"tt, iltl ;1,,,1,,.*o ie ga odrasli grditi, a ako ga to znanje nemoleza-
trereovoi dei ioi
fi:,ff ".r
soh ; ;. :l:l "it#ffi #l'l: ,!r..,rrr, onda verclvatno ima da izdovolji neku piznu prema ro-
zivombj
.,;.J,"'# ii f 1*:1
"irtorl:i;l;;':-']'qa lTil
ne lfi:,;,#
osvrie ni na
ft :l il: rht' l;rrnu; ono Zeli da se pokaZe rdavim.
lcli li da se izdovolji u zadovoljshu lomljenja razbi- i
fl, l#J 1;i, y"mx p*t"e:f ? ff nf#*ilfi 1, rr,1', tlcte baca,
jednostavno, lomljive predmete na tlo. Pri tom
,,,r,r;t' lrcz obja5njenja izbacivanje kroz prozor na ulicu. Izgleda
ffTl^!*?if *]ffi :f.,,x;,;''Jilit,lll"ffi i
;'f ,l,r tt' to ,,napoljie" suStinski deo vradZbinskog dina i potide iz
. .J,ti nati Geri niio')"i)'))'"^., , r
,lrrvcrrog smisla istog. Novo dete treba da bude izbadeno, po
rrrr r1'ucstvu l<roz prozor,jer je koz prozor i do5lo. Tada je ditav
,,ra;rd rZrosrra
ie sledeie:'Mrj.ij. njcsovl
*,'**-1"*!i"H#:,il.,;ff ;#;,;-j1.."19.
i1;,,i::i#yirilJ;,,f 'n
('l(vivalentan s doslovnom reakcijom nekog deteta, o kojoj
#'; ;;;;; ;;iJ:1"-HHt,liili
fifi 'lfiiilf .:":g:'pre.je ,rr rrrc obavestili, kada su mu saop5tili da je roda donela bracu.
izgredalo * Nt'lil ga ona opet odnese" - uzvratio je.'
Louii ro?i,.i;i
il|]?' t

i:\: ^,;; il ;:; 91

l'1"_'1?" l'* {ao
gomi
:f# *,
;
u pup iri, ;;
I
Hxr
il;:",l, f,lo/
ffi
l,rjru,
u sob u,
l lfl;

1"d i snr
Ne prenebregavamo, medutim, koliko je sfvar tugaljiva
, ,rl. i bez obzirana sve unutra5nje nesigurnosti - zasnivati fuma-
r cnje nekog dedjeg dina na jednoj jedinoj analogiji. Zato sam i
-

xlinarna zadrLavao za sebe svoje shvatanje male scene iz Pesni-

;:1 1:,';i -f iffl ?il [l i
1,,

iii:i'''ffi
pokaziu.ao
ru ,, kuo nadreden... ;d H:*,'.1d
- {ao oca lis mlactirrr i
ttrrt i istine. No, jednog dana doiao mi je pacijent koji je svoju
;rurlizu zapodeo sledeiim redenicama (verno sam ih zabeleiio):
. . toMogli bismo.
" sroga., da
fomislimo Oa i" izba ,,Ja sam najstariji od osmoro ili devetoro braie i sestara.a
i j i, r;;; tadnije.
ca. bi s i m bo I idn
t<o.yrm dere
I
,; 1,, Tj 9:, {. c va nje pos r.
(c.r., tuot9lT.opacijen vradliinsn (magischc) cirr
;
i
r
lctlrra od mojih prvih uspomena je da mi je otac, sedeii u

5 u, oorrrui;;;;r1
j:-' t) snazno i'ruzuri
ru q, ir
nocnom ogrtabu na svom kevetu, smejuii pridao da sam dobio
uieg lrrirta. Imao sam tada tri godine i devet meseci, tolika je razhka
zadovoljsrvo
i til;'u"1Tt1ruj
u ljeza. Ne
atttt' a?r,l"t tott se osp,r'ili
rr godinama izmedu mene i moga po godinama najbliZeg brata.
crn vec po sebi o;t
prrzr"jl-l ako ncki
l'otom znam da sam kratko vreme posle toga (ili je to bilo godi-
cavanJe, nego pre Lir'.rti-,edmete;
nikukuo tP"-
rru dana ranije?)' jednom razlidite predmete, detke - ili je to bila
ponavlja, ma
i u ,rrra-lUfni* 1v.tl";G.;4t'
^ui,|!:,'o!lt'""'
''"*!*;; ; ilfi i*ililf#J,;:J::il:fij1il rOva pridica o rodi se spominje i u Frojdovom Tumaienju snova
t 1900), u V poglavlju. - (Prim. prev.)
aProlazna zabhda dija priroda ne moZe a da ne bude uodena.
Ncmogucno je ne shvatiti da je bolesnik vei indukovan tendencijom odstra-
jivarrja u pogledu brata. (Up. Ferenci: O prolaznon Jbrniranju simptoma to-
rr

*;ryff-x***ffiffi#*,xfr';;,*ffi l,om analize /Ferencszi: Uber passagere Symptomhildung wrihrend der

.lnulyse/, tekstu objavljenom 1912. godine.)
5Ovu
nesigurnost,kao inaz otpora, vezanu za bitnu tadku u saopitenju,
plcijentje gotovo odmah samostalno povukao.

I
ST
 (3e6) 1397)
i
-
samo jodna detka? cipele i drugo izbacivao koz prurtf 1r ,rlr Nir sanr
rodendan svoga oca - imao, je,!1da tri godine
kojeg
ulicu. Seiam se i jo5 nedega ranijeg. Kada sam imao dvc Ard ,, rr r r lro meseca - b"'; j;;
uiicu teski resteni valjak'
na treiem
prenoiio sam s roditeljima u nekoj hotelskoj sobi u l,irrcu, ,,
i' rturtiop u tobu' kroz llYo:.**u otiSli avanski
kisnije istim putem su
putu u salcbur5ku pokrajinu. Te noii sam bio toliko ncrrrh .,,r,rtrr Nekoliko dana koje je najpre
toliko $ derao da je otac morao da me istude." ,,1'. z.tim par teskih
ri,,"',',i,.'l'1"""it""
J;;ih'ilt;;arskih cipela'
ppsle tog iskaza sve moje sumnje su nestale.
,,,,r, ,,, ,lu \:lfrrc tz
Ako pri ormara'6
ili osmom mesecu trudnoie udinila
analitidtog razgovora dve sfvari stojejedna pored druge, kto r[ lada ie majka u sedmom
izredene u jednom dahu, tada tu blizinu valja da protumar)inro I ,,,,,,,,)ili*iiil"'l"e.e.rg.tnt"*::t:'::'j-eno'pametno' je govo-
njihovuspregu. Bilo je, dakle, kao da je pacijent rekao: ,,Budtu,l rrrrrrtprtp i mimo". U
ptti* ili Sestom mqsTl neprekidno
pritisnucu ti
sarn saz0ao da sam dobio brata, nedugo zatim izbacio siurt
ttot'rt"ili'\4amice'
rr. trt:tlcii'Mamice' 'kJ;;';i "t vei moram da dobi-
stvari ne ulicu". Izbacivanje deiljeva, obuie itd., moZe sc ,r,.*tk'. Auotifausse c;'h";";;i"b*:,'Ako
nati kao reakcija na rodenje brata. I nije nepoZeljno da i iil;;;k;io uuo' bar posle BoZica''"
;::,",
predmet u ovom sludaju nisu bili sudovi, nego drugc
verovat!, one kojih se dete u tom henu moglo dodepati... Znhtgi II
d2 5s i2ftacuje (L,rozprozor, na ulicu) pokazu.1e se tako kao sultlfl
dina, a ztdovoljstvo u lomljenju, pravljenju buke, i vrsta stvtri,
fl "redna*l?ll1ffi ::"r'."j:'#?'t#'l:#,'i:,*:=:'
kojima s,l ,,odigmva egzekucija", kao neito varljivo i nebitno.
"' "' ".\).'?, ala.'p"*nu da izmil im'
ftlrumljivo, zahtev o sprezanju proteie se i na treiu uspr ;'L"'l:iff.,u;;l;; nevalj
N; Jt"t: solja za belu
menu iz letinjstva pacijenta, koja se, iako najranija, stavlja na [r{ ,',lirn ispod t'p"u"1ffi";;;' ]t-:"'t
ptrcelanu - koju
malog nira. Zahtev je lako ispuniti. Razumemo da je dvogotli$r{i vidim mustru na
pred toU'ot
l,,rlrr ios jasno
dsfe fifsnemimo zato jer nije moglo da podnese da otac i rtlrlhf ,',',rr bai u irenutku f#Uttt J"'l u sobu htela da bacim koz
budu u igom kevetu. Na putovanju nije moglo svakako da hrrtle
ll()20f. oko- menebrinuo a u meduvremenu
drukdije lego da dete bude svedok te zajednice. U njemu je ostnle Niko se, nalme' nije
skorup. sto mi je uvek
izgledalo
gordina pema Zeni, koja vodi poreklo iz oseianja koja su sc tnl6l ,,,. .a belcj kafi obrazJvao
pokrenulz u malom ljubomomiku, gordina koja je za poslcrlierr je joS'
u/lsno, a i danas brat' pa niko
imala trajri poremeiaj njegovog razvt:tkau ljubavi. moj dve i po godine mladi
Toga dana
Kar? som, posle oba ova iskustva, u krugu psihoann. mao
" 'oi'o
ic
litidkog du5tva izneo mi5ljenje da dogadaji te vrste ne bi srncli ;i,il!llfiff'll1:?1i::: iiff :1ffi5::ilt,1
da budu r:tkost kod male dece, gospoda dr f. Hug-Helmut stavi. ,,,,An. runn bacila najomiljeniju.tannu 111.
flilinitu,i od jutra do uvece bila
u
la mi je ni raspolaganje dva dalja opaLanja,koja ovde prenosirrr; viSe p'tu l'p'tlJt'u
'rrm 'uo1u tuott besu sam iskidala lutkicu
nlirdavijon'u'poroilnlu''iu'
I ;'iil irilikom kuPanja'"'
,,S t/ i po godine (cirka) mali Erih je'iznenada, uobidajio
da sve St( mu nije odgovaralo bacakroz prozor. No, on jc kr j: ur..-lb]:." teske predmete'" . Ltt'pobaciri. . (prim. prev.\
francuskt tlrnl
radio i s pedmetima koji mu se nisu nalazlli na putu niti ga sc 'fiord koristi' u izvorniku'
-.-or
 (3ee)
(3e8)
vodi do
ubedenost u uspeh' fgje nelillo.doista
Navedeni sludajevi jedva da iziskuju neki komentar. Bez r,r' [() osecanje.
ljeg analitidkog truda oni potvrduju da se ogordenost detetn r*t It Gete je'
,1,, hr.
rr',r,t 1e' t ot'".'.:'ril;1""?
'*1;1I":;l;"1* ilH:?J'l"HH:
snaga imala koren
u mome
ove r'rstt
odekivanim ili dogodenim nastupom nekog konkurenta inal,$vA ,t,,vr rrapomenu
bacanju predmeta T,rozprozor, kao i u obliku drugih akata zlod€ ,,r lrrttstl Prema maJcl'
Preveo JoYica
Aiin
Ledizarazaranjem. U prvom opaLanju,,,te5ki predmeti" si
svakako, sdmu majku, prema kojoj se usmerava detetov bes do$
god novo dete nije joS tu. Troipogodi5nj i detakmazamajdinu tru&
noiu i ne sumnja u to da ona detetu pruZa konak u svom telu. Ov{
se moramo prisetiti ,,rnaloga Hansa"t i njegovog straha pred tolkg
natovarenim kolima.n U drugom opaZanju painju zasluiujc izu.
zetna detetova mladost, dve i po godine.
Ako se sada vratimo na Geteolu uspomenu iz detinjstva I
na njeno mesto, u Pesniitvu i istini, stavimo ono Sto veruicrno
da smo pogodili na osnovrl posmatranja druge dece, tada iskrsn.
va besprekorna sprega koju, inade, ne bismo otkrili. Onda, on6
znadi: bio sam sreino dete, sudbina me je odrZala u Zivotu, irko
sam gotovo mrtav do5ao na svet. No, pogodila je moga bratrt,
tako da nije bilo potrebno ni sa kim da delim majdinu ljubav. I
zatim se nit misli produZava, ide prema nekom drugom, u ttr
davno vreme preminulom, prema baki koja je, poput prijatcfi.
skog, spokojnog duha, Llelau nekom drugom stanu.
No, na drugom mesfu sam vei rekao:'o ako ste bili nco.
spomi majdin miljenik, tada i tokom Livota odrLavate ono osvu-
sTekst Anqliza
fobije jednog petogodiinjeg deiaka. ((lanak o Iont
sludaju Frojdje obelodanio 1909. godine. (Prim. prev.)
eZa
ovu simboliku trudnoie, pre nekog vremena, dala mijejedna vilc
nego pedesetogodi5nja dama noru potvrdu. Neprekidno sujoj pridali daje onl
kao malo dete, jedva umeii da govori, sa uzbudeno5iu r'ukla svog oca prenrfi
prozoru kad god bi neka kola natovarena teikim nameitajem prolazila ulicom.
S obzirom na njene uspomene yezane za preseljavanje, moZe se utwditi da.jc
ona tada bila mlada od dve godine i devet meseci. U to vreme se rodio njen po
i
starosti joj najbliZi brat, stan su promenili zbog tog porodidnog prirasta.
Skoro istovremeno, ona je desto pred spavanje oseiala strah pred nedim uznc-
miravajuie stranim (unheimlich) i velikim koje joj se primicalo, i pri tom bi
joj ,,ruke postajale veoma debele".
10I
ovde, kao i u nizu drugih napomena, zahvaljujem priredivadima
nernadkog studijskog izdanjanaukazivanje da Frojd aludira najednu primed-
bu (koja je to,,drugo mesto") Sto ju je 1911. godine pridodao VI poglavlju,
negde pri kaju odeljka D, svoga Tumaienja snova. - (Prim. prev.)
 DOSTOJEVSKI I OCEUBISTVO

U bogatoj lidnosti Dostojevskog mogli bismo razlikovati detiri

lirsade: pisca, neurotitara, etl(ara i gre5nika. Kako da se snade-
rno u ovoj sloZenosti koja zbunjuje?
U odnosu na pisca ima najmanje sumnje. njegovo mesto
rrije daleko iza Sekspira. Braia Karamazovi su najvelidanstve-
rriji roman kojije ikada napisan, epizoda o Velikom Inkvizitoru
lcdno od vrhunskih dostignuia svetske literature, koje te5ko da
sc moZe preceniti. NaZalost, analiza mora da poloZi oruZje pred
problemom pisca.
Najlak5e je napasti etidara u Dostdevskom. Ako ga ielimo
uzdiii kao moralnog doveka, sa obrazloZenjem da samo onaj do-
stiZe najvi5i stupanj moralnosti koji je bio najveii gre5nik, onda
olako prelazimo preko jednog pngovora. Moralan je onaj koji
rcaguje vei i na iskuienje koje doZivljava u samom sebi, ne pre-
puitajuii mu se. Onaj koji naizmenidno gre5i, a potom, kajuii se,
postavlja visoke moralne zahteve, izlaLe se prekoru da je sebi
isuvi5e olak5ao situaciju. On nije osfvario ono Sto je bitno u moral-
nosti: odricanje, jer je moralni nadin Zivljenja praktidan interes
dovedansfva. On podseia na varvare iz doba Seobe naroda, koji
ubrjaju i zbog toga v$e pokoru, pri demu okajavanje postaje prava
tehnika koja omoguiava ubistvo. Ni Ivan Grozni se ne pona5a
drukdije; upravo ovakvo porawanje sa moralnoiiu je karakten-
stidna ruska crta. Ni konadni ishod moralne borbe Dostojevskog
nije slavan. Posle najZe5iih borbi da izmiri nagonske zahteve indi-
vidue sa zahtevima ljudskog druStva, on se spu5ta do potdinjava-
nja, najpre svetskom, a onda duhovnom autoritetu, do strahopo5to-
vanja pred carem i hri5ianskim bogom i do uskogrudog ruskog
nacionalizma,jedne pozicije do koje su dospcli i siiu5ni umovi sa
 *r+orr
(403)

ffi f ,#ff;ff'"i,*1T ::,:ffi ,f:'i:,tT, """::,*:*r: ,l,,srrodo uraLala kao mazohizam i oseianje krivice. Pri svemu
preostajejoi dosta sadistidkih crta, koje se
torrrc u njegovoj lidnosti

*'n*f**n*lNffi
r,lxrljavaju u njegovoj nzdralljivosti, potrebi za mudenjem, netr-
pt'ljivosti, dak i prema voljenim osobama, kao i u nadinu kako on,
l;ur autor, postupa sa svojim ditaocima; dakle, u malim stvarima
,,rrrlist prema spolja, u velikim
sadist prema unutra, dakle mazohist,
',to zna1i najmek5i, najdobroiudniji dovek, koji je najspremnUi da
pr rtckne u pomoi.
J,:n,*:'"t'*-**5n*,'-{"*#ffi nn Iz komplikovane lidnosti Dostojevskog izr,ukli smo fri faktora,
lctlan kvantitativan i dva kvalitativna: izvanredna snaga njegovog

fiffiffd#-*,$ffiffi
r r lcktivnog LivoIa, puvermanagonska dispozicij4 koja ga je morala
opr-cdeliti za sadomazohistu ili zlodinca, i umefiridka obdarenost, koja
sc rre moZe analiztrati. Ovakav spoj osobina mogao bi sasvim dobro

t
:l$i"rin:,
rarre dobrore,
*nry;nl;
il i*j *r*fr ,[rfi * ,i:p"L."rm rlir se odrZi ibeznewoze;postoje, naime, potpuni mazohistikoji nisu

koja ga je;;r;ai liiiltll,::t.

t
p,.ir. .rrcurotidni. Po odnosu snaga izmedu nagonskih prohteva i prepreka
koje se ovima suprotstavljaju (plus raspoloZivi putevi sublimacije),
'j3!'e: da mrzi i d;
r; -;"f i::von Pomaae t or"" *0.r.1r,-,
I )ostdevski bi jof uvek mogao da bude klasifikovan kao takozvani

,,nagonski karakter". Ali situacija postaje zamr5ena prisutno5iu neu-

-****tlil;*,i,rff'nrffi rurze, koja, kao Sto je redeno, pod ovim uslovima ne bi morala biti
rreminowa, ali koja se utoliko pre pojavljuje ukoliko su mno-
gobrojnrye komplikacije koje Ja ima da savlada. Neuroza, u stvmi, i
jeste znak da Ja nije uspelo izvrtiti ovakw sintezu, daje pri ovakvom
f#?,:i:f,Tlt*:;i,;;;T':u lfiffJgrun,f poku5aju izgubilo svoju jedinstvenost.
rul Cime se, dakle, u shogom smislu redi, dokazuje netxoza?
Dostojevski je samog sebe nazivao i drugi su ga smatrali epilep-
tidarem, na osnow njegovih te5kih napada, pracenih gubitkom
svesti, mi5iinim grdevima i neraspoloZenjem koje je sledilo napadi-

Wil'H#*[t*i*i**:tr',,,' ma. Vrlo je verovatno da je ova takozvana epilepsija bila samo

simptom njegove neuroze i da bi se morala klasifikovati kao his-
teroepilepsija, Sto znadi kao te5ka histerija. lz dva razloga nije
moguino postiii punu sigumost: prvo, jer su anamnestidki podaci
i
o takozvanoj epilepsiji Dostojevskog nepotpuni nepouzdani,
drugo, jer mi5ljenja o bolesnim stanjima povezanim sa epileptoid-
fiff nim napadima nisu razjaSnjena.
Da podemo od ove druge tadke. Suvi5no je ovde ponavljati
ditaw patologiju epilepsije, koja ne pruia niSta odludujuie, pa ipak
 (404)
(40s)

I'rr1rr srr u osnovi toksidki izazvana; vei su najstariji lekari nazivali

na izg ed
n i i i m n enrovo. " ck i vnnlt lrrrtrrs rnalom epilepsijom, prepomali su, dakle, u seksualnom aktu
ru n in,', gri.";;ri, ;^v^o1 1 1oc
I

karakrcra u smislu pn,rrror{ rl rlirZavanje i adaptiranje epileptidkog praZnjenja nadraLaja.

smanjivanjem svih
i
razdralljivosti u*.rl,,Tl19una,
r progrcsiv{
r

duhovnih'm"li. o,, ,,Epileptidna reakcija", kako se ovo zajednidko moZe nazvati,

ma rasplinjuje u neSto
i"lllfilsn* nu svirrr stredd ,,trrvlia se u sluZbu neuroze,(1jase su5tina sastoji u tome da se obil-
neodredeno. Napadi
n'11
sa
.rljedgm zi
jeztk i umokavffi
il"j:'i:yfi,
;;ffi
bn r tn hl 1,' rrzbudenja sa kojima ona
psihidki ne moZe daizade na kraj oslo-
epileptidnog stut ,'
p. )iv€l lrorli telesnim putem. Epileptidni napad postaje tako simptom hi-
"u,
r.o;ioouoai oo'fffi':#:li:'9s
ipak svesfi i na krarke r;*;.;:::.:::1' :oloo:tecenJa. rrrogu I ,tt'rijc, adaptiran i modifikovan njome, slidno simptomu notmalnog
,,t'lisualnog prainjenja. PoQuno je na mestu razlikovanje organske
lffi ffi"tr T,".t :Fl":',Hitr'fiH:ffi lru lr #'r ,xl ,,afektivne" epilepsije. Praktidno znadenjeje sledeie: ko boluje
na nepojmrjiv
nasrati i usred nekog ",u;
u11l'ijttlfl',*nf:'i" 'o"'n
iu,,fr rrtl pnve - organski je bolesnik, a ko boluje od druge - neurotidar. U
ei,. o,s."noeil#i#ili:iilTli:lJffif prvom sludaju du5evni Zivot podleZejednom stranom uticaju spo-
reaguJu na duSevna l;rr, u drugom smetnja je inazsunogdu5evnog Zivota.
intelekrualni pad za
uzbudenja.
ogr:ryu urCinu stuefe"ua
t4" ffik;
oro karakterisrit\ul
Vrlo je verovatno da je epilepsija Dostojevskog ove druge
slucaj poznat u kome ipak je barjufiu
Oof.rt n,;."rilJjJ, vrstc. To se ne moZe strogo dokazati, zato bi trebalo da budemo

ii,ff I "imj* yF
,
u stanju da dovedemo u vezu prvi nastup i kasnija kolebanja u
,T,f i?dfiistim T1jj#1il'
su tlt podlezu
;
:11 rurpadima sa njegovim du5evnim iivotom, ali se o tome isuvi5e
rlrdrJ D;t,"r..}!ffi:l,tr
utisak orupet*,i, ;r]i^*^koje
',ff
sumnjamu kuo i vrrii
pate od epilepsll'e
m"*;;"ril;
rnalo zna. Opisi samih napada ni5ta nam ne kaZu, obave3tenja o
vczi izmedu napada i doZivljaja oskudna su i desto protivredna.
Nqverovatnijaje pretpostavka da su napadi otpodeli rano, u de-
l,:t'lJil:i',;#j'ffi 'ffi.TJ;:3-:*I;:T."i,','.i
jeo stike bolesri; rri tinjstw Dostojevskog, da su najpre bili obeleZeni blaZim simp-
:?::Tlr*
rijacijama. desavaju """t"i
irroil tornima i tek se posle potresnog doZivljaja u osamnaestoj godi-
*.i.!o9 *,*';ffi,.;l:',il,#r#Jii;
r?'u*.j koj. ni, posle ubistva oca, pojavili u epileptidnoj formi.'Dobro bi
,*,,:::
vor3no savladan i.r.. ,ro",r.r""rr r,",Ljak. veiinom netttn trdgovaralo kada bi se potvrdilo da su ovi napadi za vreme izdr-
afektimi.Zivr.,Ni,t.i"]"
;;; ui" se pod ovakvirrr
r.avanjakazne u Sibiru potpuno prestali, ali drugi podaci ovome
ffi lillT;,[lH,TT,:-cn
im da ;;;;"dJne pri jedin swen,,i
inaiaja u ir."h"rii j:-1]: "epilepsfa"' ono sto dolazi dri ryot.Oi dlanak ,,Sveta bolest Dostojevskog" od Rene Filep-Milera u
/.nanje i iivot,1924, sveska 19/20. Narodito interesovanje izaziva saopdtenje

ft$X#I#H*#it*j: ty aFil",T;"trjff '#:i: da se u pi5devom detinjstvu desilo ,,neito straino, nezaboravno i mudno",
icrrru trcba pripisati prve predznake njegove bolesti (Suvorin ujednom dlanku

'-rlei,i*"1i"'"i;;:;# lllll'lj*'
pn smerrjama
ispoljava
" pod 'ui'in' u ,,Novoje ut.:u" iz 1881, po citatu u uvodu,,Dostojevski za ruletom" s'
Xt-V). Dage Orest Miler (O. Miller) u Autobiografskim zapisima Dosto-
osrrinLru ffi;"
trstog mozdane
delaL"rrirrl.,i
;' ild;1,1.-.*r,' Hffi;"-,,: Ttr*. j*Xf;
::g:r! energije
ous.evne
jevskog'.,,O bolesti Fjodora Mihajlovida postoji, dodu5e, jo5 jedna znadajna
izjava,kojase odnosi na njegolu ranu mladost i koja do'"odi u vezu bolest sa
jeinim tragidnim sludajem u porodidnom Zivotu roditelja Dostojevskog' Ali
podlo2no u"A^i^."'ii"ou.' ouoln. podeic
naslucuJe ov
se ruv,'urorir inada mi jJ ovu izjavu usmeno saop5tio dovek koji je bio blizak Fjodoru Mi-
identidnost m?nafizm?na
mehanizma u^;ll^:"j^
n^ kojem ,. ,urniuu
, hajlovidu,ja se, kalo nisam dobio ni sa koje strane potvrdu ove vesti, ne mogu
nagona. Nisu daleko
od ovog ,.t ffi.n;.
uni#u ni"r.liruurnu odiuditi da pomenuti podatak ovde ponovim op5imo i tadno" (strana 140)'
zbivania, Biograhja i istraZivanje neuroza ne mogu biti zahvalni za ovu diskeciju'
 --_- (01)
(406) zbog
satnokaZnlavanje
nazvan histeridnim'
protivrede.r Nesumnj iva v eza izmedu ubistva oca u IJ n nt I l* rrt,rr ir llilpad' 1l'
mazovima i sudbine Dostojevskovog oca vi5e je ncgo I,':;1,'lili,ll;ffi;5,1l1:',:ll;'"*:'rjTlli'J1,"JjJ::fill;
biografu pala u odi i podstakla ih da ukaZu na ,,izvesliln I
psiholo5ki pravac". Psihoanalitidko shvatanje, jer sc rta

*,' ii't'l+ru
-i*
tlllll;#t**::"*t,:x**tln
mislilo, poku5ava da u ovome dogadaju vidi najteZu t

reakciji Dostojevskog da prepozna stoZer njegove ncur()rt,

ii,
) za,
t', t pot t cbe.za i zahteva-ra-
Kada se, medutim, prihvatam da ovo gledi5tc psi I r r, :'-0,.. ::iil:iitll"vana

t'[ $ff[*t*t*H*sff**
tidki obrazloZim, moram strahovati da ie ono ostati rrcru
vo svima onima koji nisu upoznati sa nadinom izri
udenjem psihoanalize.
Miimamo jednu sigumu polaznu tadku. Nama ic
smisao prvih napada Dostojevskog u njegovim mladirtt gr ar rr r,lt'trtiltkaciji.:t1t .s4."*iliti." O. bude kao
ma, davno pre izbijanja ,,epilepsije". Ovi napadi irlnll
znadenje smrti, nastali su usled straha od smrti, a saslojrtll S il t:li ll,i,l'&tg*1:;3 T',**:"1'#:i;*{fi '*y[u.
od letargidnih stanja spavanja. JoS kadaje bio dedak, hrrlerf
ovladala njime, kao iznenadna, bezrazloLna seta; ncko
,, u,,,,, z n o.'
-.'r."irt*;:i:i:$$ilq
i;'ill'llll,ll':,l,:ilir:iiifl1;it*:urru,,,-uhu.dur.r.,"t::::
ric
tako je on kasnije pridao svome prijatelju Solovjevu, kno S

o,nll,.l5 k *f:,;,ff
morati smesta da umre; i zaista usledilo bi stanje potputto rl
stvamoj smrti... Njegov brat Andreja izneo nam je dl ic ii,; l,llill' i'lji
i,"::* ;;;,*
,,,,,,,,,,,, u ncsvesvesn"i;il' lru *anj a. normarnu
vei u mladosti imao obidaj da pre spavanja ostavi ccrhill ;p,;ti.
'rrrrr,rlurrrro tllt sn smo o ""Till1.rsvakako iemo 1os
kojoj je bilo redi o njegovoj bojazni da ie u toku noCi
rt t tt
,Oir*", kompleksa;
t rrkozvazvonoifJffi
t
ll Oopunu'
san slidan smrti i da zbog toga moli da ga sahrane tck pnrl€ errr
am g,
H,,ff*?r,ij. .\"1:;
,,,,, r,, r r r tr.d uJ
. r, a "u ji[r',XtJ;
dana (Dostojevski za ruletom, Uvod, strana LX).
It'tlttrt daljaalla \tlffiil#;t t"ii tto ff t[
Mi poznajemo smisao i nameru ovakvih napitrlrt 1.iuskosti biti ojaeana
smrti. Oni znade identifikaciju sa nekim umrlim, ne kortt r
koja je zaista umrla, ili koja je jo5 u Zivotu a dija sc strttl ' I 11,,, I ir,[ :l g yi;i1:l#j*r';*;;1 unj u,.u.'no
kao tjuuaylLe^
go

.l rst skrctar-tanja
Ova poslednja moguinost je vaLnija. Napad dobija lnrln
l, ,rr,
i pr.*iranla nlene uloge
nost kaZnjavanja. Nekom drugom se Zelela smrt, ali uslerl il.lJ'ilu*r" H: *'ay1;
. l, : i. I' illilJ ;:t"il]il:L'#:
tifikacije, ja sAm sam onaj drugi i ja sam mrtav. Na ov()nut "nu
il,il,l.llll"lili*e$,ili,ifi
psihoanalitidko udenje tvrdi da je ovaj drugi za dedakl pn
l!:,lffi i*1.*.,:til;:,
3Veiina podataka, medu njima obaveStenje samog Dostojcvshrp, tt{* rll,i:ll:.,u,,1ru ,.Hrffi
tiv wrde daje bolest tek za vreme kaznenih godina u Sibiru dotrihr svll rhft
tivni, epileptidni karakter. Na Zalost, ima razloga da se posumn jl tt tttttrhlrgf iil.
',',1""',''
I
*t pt
usled straha hTTff
::;;*':,*
napustena
ska saopStenja neurotidara. Iskustvo pokazuje da njihovo seianjc vrir lrrlrlFlG
vanja, koja imaju za cilj da raskinu neki neprijatan kauzalni odnos, lprrh ro ff{ "tt''il1biii sveska lX)
dokazanim da je boravak u sibirskoj tamnici znatno izmenio i sltnlc lrtl{ i tabu (Sabranadcla'
'Vrtlr od afd arloftTotefl
Dostojevskog. Poredi uz ovo: Sveta bolest Dostoievstog (strana I I lit'1
 ---.-.--.=1=

(408)
opasnoicu (kasfticiie (40e)
):
xao unurrasni,
,rr;rrt.'1'^1ll*::' I oca. medurim, reriru
nu no11n1rr';#ffiTili"ilrTt. koja se ipak p,trsrruta. Nad-ja je postalo sadistidko, Ja postaje rnazohistidko,
u osnovi svt
'.t' znodi, u osnovi Zenski pasivno. U Ja nastaje velika potreba
lr srrrnokaZnjavanjem, koja se delom izraLava kao predavanje
;fr r';ilf,ffi#tr,,dHtin:HTxil#,,Tf ,'ff i ,rrrllrini, a delom, nalazi zadovoljenje u surovom postupanju
l'1rrrl-.ja (svest o krivici). Svaka kazna je u osnovi kastracija i kao
t:rliva sprovodenje starog. pasivnog stava prema ocu. Konadno
;t' i sudbina samo jedna kasnrja projekcija oca.
Normalna zbivanla pri formiranju savesti bice da su slidna
,,virn ovde prikazanim abnormalnim. JoS nismo uspeli da izvriimo

ffi'ffi# r;rzuranidenje izmedu njih. Odigledno je da se ovde najveci udeo u

rslrodu pasiwe komponente pripisuje potisnutoj Zenstvenosti. Osim
lrss 6613 da je madajan sporedan fahoq to da lije otac, koji u
svukorn sludaju zadaje strah, i u stvamosti bio narodito brutalan. U
#fi"*rf'xt*fi*f'#i'**ffi*ro
pokaniu.mnosip;;;;'fijl,"'"",i,ffffi:eksualnoscu.ffi
lalim, ali ne
;,i
sluiaju Dostojevskogje tako bilo i dinjenicu njegovog izvanrednog
oscianja kivice, kao i njegovog mazohistidkog nadina Zivota, pn-
pisaiemo narodito jakoj femininoj komponenti. Tako formula za
lbstojevskog glasi: neobidno snaZno biseksualno disponirana
rrsoba, koja s naroditim intenzitetom mole da se brani od zavisno-
fln'*:ei*ffirili'.u?''"",',*,
;i.,fl oil ;:' I'9
k as t,a cion i f
i tr' s ru v is'. r,,x,
sti od veoma strogog oca. Ovakav karakter biseksualnosti nadove-
zujemo na ranije sagledane komponente njegovog biia. Rani simp-
f LT*ITA k

tom ,,napada umiranja" moZe se dakle razumeti kao jedno, od

,ypj1"""".";;;;;l:"ixrff t[fJ,tf#ii'lifiiliJ,lil; strane Nad-ja dopuiteno kaZnjavanje putem identif,rkovanja Ja sa

:, ,*r,, n.u,#irrve idopustu nu' iu ocem. Ti si hteo da ubije5 oca da bi sam postao otac. Sada si ti otac,
,J,fl:ffiff:,Tijj,i": ali mrfvi otac; to je obidan mehanizam histeridnih simptoma. A uz

..
rrft *rll*liTtr!ffi rri:'ru ir*
i?tpotfut iuunlu;;;,:":Ti taopsreno nisu
to: sada tebe ubija otac. Za Ja je simptom umiranja zadovoljenje
niuike Zelje u fantaziji iu isto vreme mazohistidko zadovoljenje; za
iscr
Nad-ja zadovoljenje putem kaZnjavanja, dakle, sadistidko zadovo-
,TH#',*#'.'t**U****t*tt'ffi ljenje. I Ja i Nad-ja i dalje igraju ulogu oca. U celini se odnos
-

ffi fti#ffi r?
iltif :: y,., e,1,
izmedu liinosti i odevog objekta, uz odfiavanje njegovog sadrLaja,
preobrazio u odnos izmedu Ja i Nad-ja, to je nova inscenacija na
jednoj drugoj pozomici. Ovakve infantilne reakcije, proizaSle iz
Edipovog kompleksa, mogu da se ugase ako im realnost nc pruZa

.#;,,,tfrtfr#]:;ffffi nikakvu dalju luanu. Ali karakter oca ostaje isti, ne, on se pogoriava
sa godinama, pa se tako i mrZnja Dostojevskog prema ocu odrZava,
kao i ielja za smrcu togzlog oca. Opasnost nastaje kada realnost
ispuni ovakve potisnute ielje. Fantazija je postala realnost, sva
 (410)
(411)
sredstua odbrane
se sad r
,:rtiro nepromeileniza svih kasnijih naslaga. Sme se reii da se
ffi11,,.fi;Ti.:;f #{liT;;'.:,};j;i'",JT:iJUJ:,1Jlll l)ostojevski nije nikada oslobodio tereta savesti zbog namere
su. medurim, sfa5ni,
,T{:1nos
uzasna smfi samos oca i<Jr"'ffir
,::fl:,"1."j31i strasni, kao
ka, I ,r'cubistva Taj teret je odredio i njegovo drianje prema drugim
:111,
ovi napadi jos dobili, Jhl',"lt',
posebno seksualni,
r

ne roz, ,, ,u#u
;*'ut, ,lvcma oblastima u kojima je odnos prema ocu presudan, i to
Jednoje dudno:
. . u auri napada A"Zi"l; prcrna drZavnom autoritetu i veri u boga. U prvoj oblasti, onje

ffffi l?:f:T:i1'
--v rlllrtri
i; ;!;;# ;',lI# ffif ;T:ll rlrspco do potpune potdinjenosti baiuiki caru, koji je jednom s
a posle koga odmah rrjrrne u stvarnosti izveo komediju ubijanja, a nju mu je njegov
,i1u iitni.' :l.d,u.;;;i;; *" rurpad tako iesto ponavljao. Kajanje je ovde preovladalo. U reli-

;rri,*ffi l1,:,illiTfi Hfii;,:ltTHTi#tr

llioznoj oblasti preostalo mu je vi5e slobode; prema verovatno
lrrinim izve5tajirna, navodno se do poslednjeg trenutka svoga
" 1,*"i,
#d.il|il'til:J sil;
nT;:J'".temskeonda ro sam'
il; i ivota kolebao izmedu verovanja i ateizma. Njegov veliki inte-
1.,".11-9.,d.:.ru
mu napadi biti njegovo
rur"llSll: lckt onemoguiavao mu je da previdi bilo koju misaonu te5koiu
vrse nlsu bili poheb
j,*xf ;lftT#:'",y,',j'#'1,;,3::'lli tlo koje dovodi verovanje. Ponavljajuii individualno jedan op-
itcistorijski razvoj, nadao se da ce u Hristu kao idealu pronaii
r?,,:"_!"\-,;,r;;'i
ousevnu ekonomiku
;;;ii;'
;'iil if ,i:iJ,l i :$:: tr izlaz i oslobodenje od kivice. a na osnvu sopstvenih patnji moii
pro sao koz god i ne P:'FI ponizenja'
p"riri,L"g t ,i.r'i],,ogot osuoa oosiol;;**'ffi;
;l tla polaZe pravo na ulogu Hrista. To 5to u celini nije mogao da
postigne slobodu i Sto je postao reakcionar dolazi otuda Sto je
j:rurtlx,xx"iHlliilfijff H:r:r??#:,#*; op5teljudska kivica sina, na kojoj se gradi religiozno oseianje,
dostigla u njega natprosednujadinu, koju dak ni njegova velika

r*::**utlffittit:it$r#T,'lfi :';;;i*j
opravdanja za kaznei::,t^t- p;"'d;;;
ti grpu'rroii;;;' jT:::e.od
t"ir, i-.;, ffi#::'.,3j',k'1n1'
nanefi jedan deo
inteligencija nije mogla da savlada. Mi se ovde izlaLemo preko-
ru da napu5tamo nepristrasnost analize i da podvrgavamo Do-
stojevskog ocenjivanju kakvoje opravdano samo sa pristrasnog
strane drustva. lstrna
je da veri-
stanovi5ta izvesnog pogleda na svet. Neki konzervativac stavio
Njilrovo Nad-ja zahreva
gffi :"'::lli;;; bi se na stranu Velikog Inkvizitora i drukdije sudio o Dostojev-
skom. Taj prekor je opravdan, adabi se on ublaZio, moZe se

",'jf,t**.:::i**xiiffi
sni:,1,,ffi [t*: *]1'ft fi iH:';, :l#:l l# samo reii da je opredeljivanje Dostojevskog bilo uslovljeno in-
hibicijama u mi5ljenju usled njegove neuroze.
Tedko bi se moglo smatrati sludajem Sto tri epohalna dela
literature svih wemena obraduju istu temu, i to oceubistvo:
Kralj Edip Sofoklov, Hamlet Sekspirov i Braca Karamazovi
Dostojevskog. U sva tri dela izloienje i motiv za ovakav din,
seksualno rivalstvo zbog Lene. Najiskenije j e zacelo prikaziva-
nje u drami koja se vezuje za gr(ki mit. Ovde je delo izvr5io jo5
junak lidno. Ali poetska obrada nije moguina bezublaLavanjai
,,4 Dd nepoznatom kivicom. prikivanja. Golo priznanje namere da se ubije otac, kao 5to to
mi postiZemo u analizi, bilo bi, dini se, ncpodno5ljivo bez anali-
 (412) (413)
tidke pripreme. U grdkoj drami
neizostavno ublaZavanje, uz odr_
psihologiju je samo vaZno ko ga je Zeleo i hteo u svo.;im ose-
sranja stvari, porrignuio j. ia majstorski
i,yy!: lai,nog
fime Sto je herojev nesvesni motiv, nadin ianlima i kome je ono, kada se odigralo, bilo dobrodoSlo, i zbog
kao neka njemu tudu p;i;,;
toga su sva braia, izuzimquci kontrasnu Aljoiinu hguru, pod-
da sudbine, projiciran u realno.
H.roj;;;a delo bez svesn. yednako kriva: nagonski raspusnik, skeptidni cinik i epileptidni
namere, prividno bez i.entnoguticaja;
i o ovoj pou.runorii ,pot zlodinac. rJ Braii Karamazovima nalazi se jedna, za Dosto-
se vodi raduna time ito on
moie di zuOoU,J.-tiulji.u_rnujt r-rJ, je u razgovom sa
po5to je ponovio delona nemani koja simbilis. o.".
ievskog, krajnje karakteristidna scena. Starac
gova kivica
ruJ1. Dimitrijem video da ovaj nosi u sebi spremnost da ubije oca i
otkrivena, on ne pokuSava daje sa "1._
vajuii se na pomoinu konstrukciju ,rObi'"rf..
sebe skine pozi_ pada pred njime nidice. Ovo ne moZe biti izraz divljenja, vei
priznaje ikaLnjavakao
prinude, vei jc irora znaditi da sveti dovek odbija iskuienje da prezre ubicu ili
lekl ,u.riu, p"O""" f,ri"icu; kada se o
tome razmisli, to moZe da izgledan.pruu.dno, da ga se gnu5a i zbog toga se pred njime ponizuje. Simpatija
ali je psiholo3ki Doslojevskog za zlo(inca zaista ne poznaje granice, ona daleko
potpuno ispravno. prikazivanje
u engleskoj drami je indirektni_
je, heroj nije s6m podiniodelo, prevaztlazisaZaljenje na koje nesreinik ima pravo, njegova sim-
ma znadenje oceubistva. Usled ".C
*6fi;; , zakogaono ne- patija podseia na svetu zebnju, sa kojom su se u starini odnosrli
toga sabtaZniivi motiv seksual_
nog rivalstva zbog Lene ne-mora premaepileptidaru i duSevno poremeienom ' Zlo(inac je zanje'
brti prikiven. I herojev Edipov
kompleks sagledamo u odbijenoj ga skoro kao iskupitelj, koji je uzeo na sebe krivicu koja bi inade
,u.tfoJi-iirn. Sto na njemLr pala na druge. Ubistvo vi5e nije potrebno, po3to je on vec ubio,
vidimo dejstvo akta koji je drugi poeinio.
on br da osveti ali zbog ovoga mu dovek mora biti zahvalan, inade bi morao
delo, oseia se, medutim, na dulnlvat ',oruo
nuein, n.rporobnim
znamo, njega paraliie oseianje r.riur..;
za to. sam da ubija. To nrje samo dobrodu5no saZaljenje, vec identi-
nu-nudin sasvim sao_ fikacija na osnovu istih ubiladkih impulsa, u stvari, neznatno
br azan neurotidnim zbiu anjimi,"
opaZanje sopsrvene nedoraslosli
r.i""J ;' k;i.. 1. porll.r.no n o pomeren narcizam. Time se ne osporava etidka vrednost ove do-
ra izvisenle oG ;;;;;r;. ;;;;
znakoua da heroj ovu kivicu brote. MoZda je ovo uopite mehanizam dobronamemog saose-
dozivljava kio o.t, nadindividu_
alnu. on ne prezire druge manje ianja sa drugim ljudima, koji se narodito lako moZe prozreti u
svakim prema njegovim zasrugam.',
,;;;;
".g; p, r."-c.s.be. ,,rort rpal so ekstremnom sludaju pisca, koji je obuzet svesiu o kivici' Nema
izbeii sibe.,, U sumnje da je kod Dostojevskog ova simpatija identifikovanja
ovom pravcu roman Rusa ide_za
korak dalje. I ouA.;. n.f,o presudno uticala na izbor teme. Ali on je najpre opisivao obidne
drugi podinio ubistvo, ali neko ko pr.;;u;;;om
sinovskom odnosu kao i heroj
stoji u istom zlodince iz sebidnosti, politidke i religiozne, da bi se tek pred
nmtnje,;i;1, motiv seksu_ kraj svoga Zivota vratio na ptazlo(inca' oceubicu i koz njega
alnog rrvalstva otvoreno piiznaje;
A.gi j.0"" brat, komc izrazro svoje poetsko Priznanje.
Dostojevski, Sto je vredno
19Oa]aiia,nu,ouuIu1. svoju sopstve_
nu bolest, toboZnju epilepsiju, Objavljivanje njegove zaostav3tine i dnevnika njegove Zcne
kao d;je hre;-iuprirnu,epilep_
tiiar. neurotiiar u menije oceubica. o5tro osvetljavajednu epizodu u njegovom Zivotu, period kadaje
i"u ,o ,f.0,, u pledoajeLr Dostojevski bio u Nemadkoj opsednut kockarskom stra5iu
pred sudom,.duveno podsmevanje
".;;;;;;ologije,
navodno batina sa dva kaja. Izianredanpf"sr,
koja je (Dosnievski za ruletom). Odigledan napad patoloike strasti, koji
f.":i treba samo niko nije mogao drugadrje da oceni' Bilo je i dosta racionalizaci-
3.:,::,:,1:::lol
sroJevskog. ll':pronasao najdubrji
Ne zasluzuje psihologija podsmeh,
ili;;"shvatanja Do_ je u pogledu ovog dudnovatog i nedostojnog pona5anja' Oseianje
vei sudskl istra_ krivice stvoriloie sebi, kao 3to to desto biva kocl neurotidara, opi-
zni posrupak. Sasvim j! wejedno"k"
]. J;il;ir;inu podinio, za pljivog zastupnika u teretu dugova i Dostoicvski.ic rTrogao tvrditi
 (414) (41-s)
da dobitkom u igri Zeli da stekne moguinost
povratka u Rusiju, ir claje uwde neodekivan Zivotni utisak. Kacla sc novcla podvrgne
da pri tom ne bude uhan.gl od svojiir pou.rilu.u.
Ali ovo je bio analitidkorn tumadenju, a jedno ovakvo lumadcnjc sc toliko na-
samo izg.ovor iDostojevskije bio dwoljno
o5trouman da to uvidi, rneie da se ono ne m,oZe odbiti, ona onda kazujc nrrtogo vi5e,
a i dovoljno po5ten da to prizna. On je
znao da je glavna stvuL predstavlja, bez takve izvinjavajuie tendcncijc, ncito sasvim
sama igra, ,,le jeu pour Svepojedinosti nlegJvog nugon drugo, ne5to op5teljudsko, ili tadnije opitcmu5ko. Karakteristi-
ski bezumnog pona5anja.lejeu,.6
ovo dokazujq ijo5 nesto drugo. On sc cno je za prirodu umettnidkog stvaranja da ie na rnoje pitanjc pi-
nije smirivao dok ne bi sve zgubio. fgra
mu je takorie blla put za sac, sa kojim sam u prijateljstw, mogao zajemditi da je saoplte-
layo.kaZnjavanje. On bi bezbrol puta-davao ied ili dasnu r.S ,uu_ rro fumadenje potpuno strano njegovom znanju i nameri, iako su
joj mladoj Leni daneie vi5e igr{i, il
da neie toga dana vi5e igrari, Lr pridanje upleteni neki detalji koji izgledaju upravo proradunati
i.prekrsio bi je, kao Sto ona kaZe, skoro
uvek. i<ada bi gubiikorri da ukaZu na taj tajni trag. U Cvajgovoj noveli jedna otmena,
doveo sebe i nju u kajnju bedu, izvladio
bi iz togadrugo pato_ starija dama prida piscu doZivljaj kojijoj se desio pre vi5e od
lo5ko zadovoljenje. Mogao je.pred
njom sam sebe-da gril, dvadeset godina. Rano obudovela majka dva sina, koji vi5e nisu
i.ava, daie tera da gaprezire,da je saZaljeva ioni_
Sto se udali ra'njega, imali potrebe za njom, koja se odrekla svakog odekivanja u Zi-
starog gre5nika, a posle ovog rastereienja
savesti igra se idiri;g votu, dospela je u svojoj detrdeset i drugoj godini, tokom jednog
dana nastavlja. I mlada Zena se navikla
nu tu1 .iklrs,l".rje primeti od svojih besciljnih putovanja, u kockamicu Kasina u Monaku,
la da.ono od dega se u stvamostijedino
nje,literama.produkcija, nrkaOa nile i5la
rnogfo Ou ol.nj. ,pur._ u kojojje uskoro, medu svim dudnovatim utiscima mesta, bila
bJlle nego po5to bi svc lascinirana pogledom na dve ruke, koje su izgledale da odaju sa
izgubili. i zalohili poslednji imetak.
Ona, ni*uno, nije shvatil' potresnom iskreno5iu i jadinom, sva oseianja nesreinog igrada.
medusobnu vezu. Kada je njegovo oseianje
kivice biio zadovo_ Ove ruke pripadale su jednom lepom mladiiu - pisac mu prida-
ljeno kaZnjavanjem kojeje on ,u, sebi
dosudio, popu5tala bi prc_ je, kao nenameffro, rstarost prvog sina dame koja ga posmatra.
preka za rad, tada bi dopu5tao sebi
da nadini nekoliko korakl Po5to je sve izgubio, mladii napuita salu u krajrlem odajanju,
prema uspehu.'
verovatno sa namerom da u parku okonda svoj beznadeLniLivot.
Koji je deo davno zattpanog detinjstva sebi
iznudio po_ Neka neobja5njiva simpatija je nagoni da pode za njim i pre-
navljanje.u opsesiju igranja n4e tesko oigonetnuti,
uz pomoc cluzme sve pokuSaje, da ga spase. On je smatra za jednu od onih
novele jednog mladeg pisca. Stefan
Cvajg,"koji je n,,_ brojnih nametljivih lenana tome mestu i hoie da je se otrese, ali
stojevskom sam posverio_jednu srudrju "";of.,i"
lfri ,aifuno), prida u ona ostaje uz njega i nekako je sasvim prirodno primorana da
svojoj zbirci triju novela.po metnla osecania,istoriju
t oju1. nr_ podeli sa njime njegov sme5taj u hotelu r konadno i njegov kre-
zvao: ,,Dvadeset i detiri dasa u Zivotu jedne
Zene,.. Malo remek_ vet. Posle ove improvizovane ljubavne noii, zatraLt i dobije od
-delo hoie navodno samo da pokaZe
kakvo je neodgovomo biie prividno umirenog mladica svedano uveravanje da vi5e nikada
iena,u kakva sve, za nju samu iznenadujuiaprekoiadenja
mo7c neie igrati, snabde ga novcem zapovratak kuii i obeia da ie se
---iCluun, stvar je sanra igra.,, piie on u jednon.r naii s njim na stanici pred polazak voza. Tada se, medutim, u
od svojih pisama..,Zl
se. ne radl se pri tomc o pontepi ,u'noucer,
Ilg.l-"y
potreba n. "
iako mi.je on nadasvc njoj probudi velika neZnostzanjega, ona hoce sve da Zrlvuje da
'Uvek je tako duso ostajao za igradkim stolom, dok ne bi ga zadrLala, odludi da s njim putu.ie, urnesto da se s njirn
bi sve izgubro,
dok nc bi, stajao.tu put-puno uniiten."Samo
f.ra, ,.'*r.C. potpuno isprr oprosti. Opredne sludajnosti zadrLavaju jc taho da zakasni na
tlarala. uklonio bi se korrai,o dcmon sa ,U.t.;;ra;.
;repuStajuci mcstrr voz; u deZnji za i5dezlim, ona ponova potra7i kockarnicu i uZa-
stvaraladkorn genij u. (Rene F i r ep-Mi r eL, n o, i rir rri i) io re t o m, strana 8 6\. snuta nalazi tamo ponovo ruke koje su najprc probudile njene
 (4\7)
\416)
suclbina moZc da
simpatrje; zaboravivSi svoje obecanje, on se vratio igri. Ona ga bavi na sina i na ovom neza3ticenoln mcstu 'ie
strast, sa svojim bezuspeSnim borbama
podseti na njegovo obeianje, ali on, opsednut stra5iu, izgrdi jc ,gt.Ui.'nf." kockarska
pred-
Sto mu kvari igru, tera je i baca joj novac sa kojim je htela da ga ,,l"if.."-:. i svojim moguinostima za samokaZnjavanjc' duditi 5to
otkupi. Duboko osramoiena, ona mora dabeli i kasnije dozna ;"tj; p""."f:.* prinuie onanije, onda se.neietno
Mi ne
,l*'u zluot, bortoj.u,ttog tako veliko mesto'
da ga nije uspela saduvati od samoubistva.
'uuti^u zado-
Ova sjajno ispridana, besprekorno motivisana prida sposo- sluraj teSie neuroze u kome autoerotsko
bnaje zacelo da opstane takva kakvaje i da snaZno utide na di-
',;i.;;
;;tj^*". "ij.dan
u detinjstw i pubertetu nije odigralo svoju ulogu' a

potisne i straha od oca su isuviSe

taoca. Analiza, medutim, pokazuje da njena zamisao podiva nl u.i. ir*.Au nupoiu da se ono
praosnovi maitanja o jednoj ieljiiz puberletskog doba, ma5tanja poznate da bi ih trebalo ponavljati''
kojeg se neke osobe mogu dak svesno da sete. Fantazija glasi:
Preveo Vladeta Jerotic
majka bi mogla sama da uvede mladiia u seksualni Zivot da bi
ga spasla od Stetnosti onanije koje se pribojava. Tako deste pc-
snidke tvorevine o iskupljenju su istog porekla. ,,Porok" onani-
je zamenjenje kockarskom stra5iu, nagla5avanje strasne delal-
nosti ruku upravo ukazuje na takav zakljudak. Zaistaje bes igra-
nja ekvivalent za nekada5nju prinudu onanije; nikakvom dru-
gom redi nego ,,igranjem" oznadava se u dedjoj sobi baratanic
rukama oko genitalija. Neodoljivost isku5enja, svete, a ipak ni-
kad neodrZavane namere da se to viSe nikad ne dini, omamlju-
juce zadovoljstvo i nedista savest da samog sebe upropaSiujenro
- ostaju nepromenjeni pri zameni. Cvajgovu novelu prida, do-
du5e, majka, ne sin. Sinu mora da laska pomisao: kada bi maj kir
znalau kakve me opasnosti dovodi onanija, zacelo bi me spaslir
njih, dopu5tajuii mi sve neZnosti na njenom sopstvenom telu.
Izjednadavanje rnajke sa prostitutkom, koje mladii vr5i u Cvui-
govoj noveli, spada u sklop ove iste fantazrje. Ona dini od nedo-
stiZnog lako dostupno; nedista savest koja prati ovaklu fantatJ-
ju uslovljava 1o5 ishod ovog dela. Interesantno je, takode, kako
fasada koju je pisac dao noveli teLi da sakrije njen analitiiki
smisao. Jer vrlo je sporno da se ljubavni Livot Lene nalazi prxl
vla5iu iznenadnih i zagonetnih impulsa. Analiza,naprotiv, otkri
va dovoljnu motivisanost za iznena&t1uce pona5anje Zene, ko jrr
dotle nije pomi5ljala na ljubav. Vema uspomeni na svoga izgrr-
-=--ry*nu izvr-sno.i raspravi Johana
bljenog supruga, ona se naoruZala protiv svih njoj slidnih zahtc ovde iznetih gledi5ta sadrZann .ic tr
s kica z ti n i a gt t r l t i ho
a n ul izu' koi.t sc
va, ali - u tome ima pravo sinovljeva fantazlja- kao majka, orrir N f.ld; ij;h;" Neufeld), oitiii i'it'i' t s

"i
p,rjavila 1923. godine.
nrje umakla jednom njoj potpuno nesvesnorn. preno5enju l.yrr
 II ,I)NA USP,POMENA IZ DETINJSTVA
LEONNARDA DA VINdIJA

K,rrl;r lckarsko ispitPitivanje duievnog Livota,koje se inade svodi

nrr ',lrrlririan ljudski ki materijal, pride jednom velikanu ljudskog
r,r,l;r. ,rr(la se ono 1r ne povodi za motivima koje mu tako desto
1rr
rlrr:irrjrr laici. Ovovo ispitivanje ne teLi,,da ono blistavo ocrni i
rrrr' rrzviicno baci t:i u praSinu"; ne pridinjava mu nikakvo zado-
rll;,,1y.1 da smaniirji rastojanje izmedu ove savrienosti i nedo-
r,r',Lrsrr svojih uoLilbidajenih objekata. Ono ne moZe drukdije da
lrrrltulri no da smatratra vrednim razumevanja sve ono 5to se na tim
l,r,rrrzrr.ipra moZe rF razaznati
i misli da niko nije tako veliki da bi
,ir ntc,tl bilo sramnrnno Sto podleZe istim zakonima koji sa pod-
;r'rlurliorr.r strogoiir5iu vladaju kako normalnim tako i bolesnim
;r,,rrlrslt|t jem.
najveiih ljudi italijanske renesanse, Leona-
Kao jedan 66 od
rrl' tlir Vindi (1452152-1519) izazvao je vei kod svojih savremeni-
Iir rlrvl.jcn-je, a ipapak im se dinio zagonetan, kao uostalom i nama
rliyrs. Kao svestrdtran genije, ,,dije se granice mogu samo da na-
,,lrrtt.. trli nikada 6a da dokude"'' on je, kao slikar, imao presudan
rrtrr';rl rur svoje do$oba; na nama je ostalo da odgonetnemo velidinu
r,.tr,rzivuia prirod,ode (i inZenjera), koji se u njemu sjedinio sa
rlrrt'trrikorn. Iako jlo je za sobom ostavio majstorska slikarska dela,
,l,rl srr njegova ta.naudna otkriia ostala neobjavljena i neisko-
n'.{i('nr, ipak u njr njegovom razvoju istraZivad nikada nije sasvim
,,,,t:rvi. na miru xu umetnika, vei mu je desto dak Skodio i moZda
y r nir t(raju i podjodjarmio.Yazari (Vasari) mu u poslednjim trenu-
,l,rL,,rna
redimdima Jakoba Burkharta (Jacob Burckhardt), citiranim prema
rt, l.,,rriltlri 1161s1611tantinovoj, Razvoj tipa Madone kotl Leonarula da Wniija,
,rr.r,,l,ilr.s 1gg7, prifrilozi istoriji prouiavanja inostrane umelnosti, sveska 54.
',,, h t it.s r.q,:sc h 11'pichte des Aus landes)'
 A20t-
(421)
cima njegovog Zivota
s
Boga i ljude, j.rnii.
iro,l1Yli:
- v uvvJu '
svoju"t,a.samoprckor
uuzlusl
duznost u
rfur rt rrs
ulttclttrtsll
ttlnctttrtsll
Iri,'nr('rr, pa se dini kao da je sneg napadao na njegow grbu, a
rvo Vazariiev
ovo Vazarijevoo tailuun;
lrJir^.t'!'^one sadrzi mnogo
'Fl
'Fl rlr';r111';1 l<uca puna je raspr5enog kamena i pra3ine. Kod slikara,
trasnje #;r;.,;::e : pnpada
nisn.l;'lrr1o ni
legendi, koja sc oko ll rilrtrrrr. sasvim je neito drugo ... jer slikar, lepo obuden, sedi
nos ,merniLa
nog umernika n^X^r^
podela da r lalu i,rorrnr trdobno pred svojom tvorevinom i polagano pomide
ispr.ori"il,
;?ll,'i
"rffi;il:l,ll,!!i Lr' r,,nr liupkim bojama. Obuden je onako lepo kako se to
;HTil:ffiil'i;i;'"1i"#J"iil:,1., i,,,e,g np, rrrrr tlopada. A njegova kuia je puna divnih slika i blistavo

Leonardova iz,rri'ah
l,,rir ( 'csto je u svetu muzike ili ditalaca razliditih lepih dela i
'.cr r;..?:xff',*il1je licloltsvakako
mnogoshanort ni"o^.,;l'T^tl^tka? da rtt rriic
lc ltlblll
I .\, to sluia sa velikim zadovoljstvom, bez tutnjave od udaraca
irl "
l'il, ,,;i::ll
l._19,so1o1nost
njegovih ooour.norti I I
I
I
r=.,,lr, ,r ili neke druge buke."
S;rsvim je moguino da predstava o ozarcfiom i u
u

k";; k';" * " ffi

f, i;:, *1, ::"0,.^ I,l.T !., ", ""'.
o I o" ll J: ;
rr;rr,rrrirrrrir razdraganom Leonardu odgovara samo onom
I:,,:: : i,.^19q
KoJl Je sam nadinio; : ',!;Tilff , I i?iii; jlj_ii pr\,un, tluiem Zivotnom razdoblju majstorovom. Od trenutka
a ni
j:,upurio ono dudno
:, I:' :
h *, i,uo;.'.po,oi
u kome hvati svnio
nlera. Jer u vreme
"^^"1?jl"
n ;:ii-:td ;fi ili;:
r"n.run*" ii;;, su
Ud: ;,"i:;"-"]li:,itltl
bili
Pisrrrrr
:ll I
t'::t'ttlttttg
'
I !,rrl;r 1'rr ic pad vladavine Lodovika Mora prinudio da napusti
lrlrl;rrro, rncsto gde je radio i gde mu je bio obezbeden poloZaj, i

ljfl ?:ffi"" ;;ltllinlri r -d ::Hi:l'l,] :: :

lm;avanie svesrrenih *ill navikli nit .vakv6
,l,r r.tlr ncstalan iivot, manje bogat spoljnim uspesima, sve do
1r,',,|t'tlrrjcg azila u Francuskoj, verovatno je sjaj njegovog raspo-
l,
u onorne rin, opnii^r-:lajblistavijih primera. Nijc on lr hrrlrrl;r svc vi5e bledeo, a neke iznenadujuie crte njegovog biia

#,'il#,'i;iiffi ,:q fli*Tffi ffiirmr llr, l

'iu rlolazile do izraLaja. Tokom godina, njegovo intereso-
\iurl(' ric sve vi5e odvaja od umetnosti i obraia nauci, Sto je
,?ffiT i f; fi f ;lll ::,:;#"##:ff
bio
'r
lr,Jillifi
vrv visok, ravnomorn()
vrsuK'
rl,'1 rr t' o produblj ivanj u jaza izmedu nj egove lidnosti i njegov-
rrr I

inro' :i-""
ravnolnclll(l l/lll
savrSeno
savrSeno ,enoo lica .';^^l_-up,lotrl
lepog li.o rrFl rlr ',:nrcrncnika. Sve opite, na kojima je on, po miSljenju tih
'!rt\r('nrcnika, samo gubio vreme, umesto da po porudZbinama
;th,f ,Hj*iTj
p9q u stuarima koj.
ooecu r cenio svaku
,ls3 iiTil'dffi J':.?;;x.,xiill, t;Jj,f
;k ;;.do,":iii:l,,l,l1l rr,r ltrvo sli-ka i da se na taj nadin bogati, kao Sto je to radio nje-
nrr p,,r' rrt'l<udainji udenik Perudino (Perugino), oni su smatrali nas-
,
tnesfu U qr/^ba
meSfu 7_."^t.., .3frnJenost
u 'qvlllu
naiinu zrvota.
Zivota. Nrt
Nrr fel
SVOme Traktati r
trrrr{}nl igrarijom ili
su dak podozrevali da se on bavi ,,crnom
govu vedru sposobnosr lako znaia.y,,i,,,, )a
i,r",.)!'!,:^""
uzt.vanJa, uporedio je rr,r,'rlonl". Mi ga u ovome bolje razumemo, jer iz njegovih pri-
llm srorlnim ,rh^+-^^.j slikaistvo su,
lr, 1, 7',; ', saznajemo kojim se veStinama posveiivao. U vremenu
:il.:'"# ;ffi n"i*{""..*l; i.prekiveno
'rrvrurvsrru
J'iT#
?.'; ::i T:l il I T
rr l,ornc .jc autoritet antike tek podeo da zamenjuje autoritet
I daJe'--neki pekar. sav je
nom, tako izotoA^ r,-:21u!o
daizgledaka( mermcnroln
tnermcrttttttt
tako rla llf{l r
' rl rt', u vremenu koje
joS nije poznavalo nepristrasno istra-
potriu,], nifr .:r\.rrlc. on, kao preteda i nimalo nedostojan takmac Bekona i
------l-;;-
udtivosri, l.',1)('nrika, morao je nuZno biti usamljen. Obducirajuii leieve
",*,' Hl|'ii,l' Jlffi ;r:r:t,,li,:_:o"l,iz
;' or
l,'nlrr i ljudi, gradeii letelice, proudavajuii ishranu biljaka i nji-
if Ii [i' [,t:*,'.;}f,1i' iu * ,i"';iii;;.';*'t,l;il ;,;n'f lr,'rr rclrkcije na otrove, udaljavao se znatno od Aristotelovih
* novo izdanje sa uvodom l',rrrt'nlura ipribliZavao prezrenim alhernidarirna, u dijirn je lab-
;[{f "' Marije Hr:rc I i.tr I M*t
"*";,{1!{^!,i ',r.rlor ijurna, u to nepovoljno vreme, eksperimcntalno istlaZi-
r

rrrl, jcdino nalazrlo utodi5ta.

 (423)
Sve je to delovalo
nJeggvg slikarsfvo
mao kieicu u;d::il
la rrrqlrJtr
gao nedovrseno i mqr^ Jv it rede
reoe slikao,
i on.jc rru,€
sllkao. zap.cctrr
f* f h ,,come quasi intentenne di futte le cose sue... " (,,Kao da
r\ r',('r)c
ljao
tuio l?"jt
1l
;'b;;';,lt brtnuo
zitpoccl. I <+ rr,'1 ,, rrnlcsao u sve njegove stvari"). Lomaco (Lomazzo)', koji je
.oyg i" ,utoa.]
za daliu sudbini, -;;;;;i
-^"" Lul*ranJa
zameranja nlegovih
njegovih ,,,u,u,*
H4f'ilil{ I lo(ltru koptjl Tajne vetere, pomao se u jednom sonetu na
Kolrma je
kojima nieo^.,
ie njegov sitvlelil
^^^^^'.:og
oOno, lxrrrrirlu l,conardow nesposobnost da do kaja ne5to naslika:
."
.Salo ViS.lilrr#.?rlrema umetnosti osrao zagorrctftt,
Jalo je da
le izhri{c
"'""'''uvttt
jl-lut9ovih iz
tz xasntieq
izbriSe -r,,. hepostojanosti
kasnijeg vrct
vrcnr(,nfl r l'r'otogen6 che il penel di sue pitture
-J;
oni su i"riiriiLtutlu u nieniu,,rrr
no ito. se zamera teo"nart'ttr Nt)tt levava, agguaglio il Wnci Divo,
osobenosf crzih ,,^r:r-:r
lti t'rri opra non d finita pure.

***l;tfi.,,;il;;iffi;ff
,llti*fl f.x#"r,u f;
Sena. sro rreba
da
illJ;:lx:i,1,;
I'tr)tosen, koji sa svojih slika nije
A poneka litrtl podizao kitice,
ffitiJi.ffi[ff]ffn: urr o: J4ur 'r'iri
r",u.'",ri,rir rr,r
rt r

liro jc podoban boianskom Viniiju,

djni
crnr uoblideni,
uoblideni_ _,;.,^.1,J..._ to
ro rvrdro.
turdio. Onoono it,,
ikr
,uirtor,.r" dllom' to
:urn re r
r'iic tlelo takode nikad nije bilo dovrieno.
etoe o.lu ie za
lbi"r"';i"';::1T "ur',,,',',,rr1
i
reznli; dok ftu u drrh, ,"111""t^:!:*;uie otelovljcrric
:l;ffj
;"": ;ilflY;tT ; Sporost s kojom je Leonardo radio bila je poslovidna.
":#Ji U ;#:fi nt* -t"'' Jys je rtaJlrlillll€ lttttnt li'i'aru, u manastiru Santa Maria delle Grazie u Milanu,
_^lJe. """ 1v
umetnika
umemika '1::o.loorr^*;* najmanje lspravll(t
ispravrrrr rl
odgovomim ,, r l-i"',,1t' tcrncljnih prethodnih studija, slikao je tri godine. Jedan
r"rit" g"o";## I3ny :udbinu
uu]n, opravdanja
njegovih tlcl',
i'r r('nrcnik! pisac novela Mateo Bandeli (Matteo Bandelli), koji
yoru, ona n€ ,.,nrerr.r^,.^,l
voru, "r'qrvsttt<t lrlosll.da
mogu
ne opravdavai da txftrlc
rxftrla pl
1lr trr tloba Ziveo u manastiru kao mlad monah, prida da se Leo-
Leonarda ;;#;#' iiT, ill"fuuroa
'q*'ranle
borba
swl'i s k'i
sa svoiim
svojim
irr r re rr:ilrl{r ail:slo vei u zoru penjao na skelu, ne ispustajuii kidicu iz
bekstvo pr.a
Dred nii_ ,i ,u;'""i'"
tuir Art,,,,i.
dekrttt. kr
L,,iu
"^..]l.,ri prema. njegovoj rrrl.rr :rvc do sumraka, ne pomi5ljajuii na jelo i piie. A onda bi
nr,lavrie se ikod,r"n,Tt::ost thliol
*' u5ttt umetnika:
urrICITltxa: ali 1,r,,1:rzrli tlani a on sliku ne bi ni taknuo, stajao bi katkad satima
sanle rsnoliilo
Sanje ispoljilo kod
L^^ Leo]
, ^:ll.1tgrh alt se ov;tkvrr
ov;rkvrr
u najveioj I'r,',1 rrjorrr, zadovoljavajuii se samo time da je ispituje u samom
solmi'ri,irr'ilr* l#lt'
rog od njegovih
mogrino; ,',*,i,
,, 1r1 l )111gsp prilikom, stizao bi u manastir neposredno iz dvo-
a-d
act osni orn
ogni ora tro_-^^_^ "*'Jstuvln udenika:
ucentka; ..1\ttt,v.
,,1'(ttt't'il,
ftemasse. o-,-'o rr ,r;r rrrilanskog dvora, u kome je radio za Frandeska Sforcu na
di'd; ,,,; i;;";;2,X:::':si poneva a dipingen, ,, 1n*t t l- rprr l.orr.janika, samo da bi napravio nekoliko poteza kidicom po
t c om in c i a I a, i o
ggrand
r a n d eezz a, ti't' a n
*"-,ii:i !.r'rZ'irli,f il int ilrhr
n;; i il
I
zz a de
"
e,, o r, i r"i[i
^':
Ji;"i?
n.s' t't
1,n
r t n
rr, l, , r r I iku, a zatim bi brzo odlazio. Na portretu Mona Lize, su-
r

t,r rt',' lrirentinca Frandeska del Dokonde, prema Vazarijevim

{::i",!i!{(:,:;:#^.{iiii,ir,'r xliffil,il 1,,,,l,rt rnla, radio je detiri godine, a ipak ga nije doveo do kraj-
je
't' I' sirvr'Sensfva, demu mogla doprineti i okolnost
u vidu uzviSenosr Sto slika
;!V[ fn,,T llj^.;.,^r*rcr uftcIrrosrr rrrr
r l, l i lrr isporudena, vei je ostala kod Leonarda, koji ju je poneo

gW*"f*Xrr#*;,:f'^y,:*iil:*
r r

,r ,,rlror1.l u Francusku. Otkupljena od kralja Fransoa I, ona

,l,rrr,r'; prcdstavlja jednu od najveiih vrednosti Luvra.

,**## ;3, t'#H:J::: fiX.Tff : fl ,i..".J rj sa b'.,,,, i,,,, r, r'*

tirrcl Skonjamihja (Scognamiglio)'. Ricert he Drst'umcnti sul lu gktvi nez-
., ,lt I r'rtrturdo da Vinci, Napoli 1900.
" il,fi ' ..f)l otogen, grdki umetnik, duven sa svojc vrodnoic" . (l'rim. prt'v.)
 (42s)
(424)
U doba Ydl-:: wako trudio da
r,,,rl,trtttttsti indiferentnosti' i
sto nije moglo proii
Kada ovakve izveitaje o Leonardovom naditttr lnrlt bez
Zemo sa svedodansfvima izvanredno brojnih saduvtttttlt ,' '\,,rr \lo iire polje oii svojom tihom
'u 'uJfu-Ottutnost'
p'otiu oijJiil' "t 1t ptOtg'u
studija, na kojima se svaki motiv sa njegovih slikrr v "11'1'rtn rrgresija i sukoba' Bio je
q*,rrrrrl1ti.iiu. ttuo i i'ueiaEut"Jtt;fuistva hranu'
najrazliditije nadine, prinudeni smo da odbacimo slr navodno, je. mesnatu
kome su crte povr5nosti i nestalnosti u njegovonr krrlnhleil t','ur pr.*u ,n,*i. lOUiiuo
l,l,rr, r Zivot' a
gle da imaju i najmanji uticaj na njegov odnos prcttttt st r, r,
r ,rrrirlrao ntp'uutdnit"iu"t ""otinlama.oduzima
ptice koje bi kupio
,,,,,,,{ rto zadovoljstvo #;ft;"juuuto'Ou
umetnosti. Naprotiv, primeiuje se izvanredno portititttle tl
r, r 1'r1,rt I Pttsti na slobodu'" ne
nu, bogatstvo moguinosti, izmedu kojih sa oklevittt;cttt e'o-ve-fa ie smatrao
t )strtiivao je rat r frolivanJe f<rvi',a
dnu, zahtevi kojima se jedva moZe udovoljiti i spullrrusl 1H
fi;ilil?' veinajgorom medu divljim
varivanju tihzahteva, koja se, ipak, ne moZe tumltilt katt g,,.q,,,,1:r'crn nad svima ntle
r" vrtout'*"
ouu'ltn=rt u neznost" u osecanjima
, | .,,r I I I | :r I lli-l. da bi
zaostajanje umetnika za idealnom zamisli. Sporosl. holn fF
sve
prati osudent zloeince
J;;;tlti;'
vek bila uodljiva u Leonardovom radu, ukazuje sc ktto 1, r ,1rt.trrvilla
da'
u11t' skicirao ih u i
-,,,{t,,,r() rriihova ritu""i'?urietnl'"J
ove sputanosti, kao ono 5to ie prethoditi njegovorrr rxlvt
;:,';''j;i,: .. ;1,,i;'i' p't
da izmislja n1:'vir'epija l:l:-
od slikarstva.'Ona je odredila i sudbinu Taina Vcior', n 'p"i'"'r'
Cezura BordZiie kao
nlegov
Leonardo snosi odgovomost. On se nije mogao prihlrlrlt ,lr, i.r rrtttTjit i Ou 'tuibu prema dobru
stw ,,al fresco", koje zahteva brzrad, dokje osnovit ttn
'tupi"u
Ftr,\,,, rirr.i inzenjer'
tiJstl11 #o- 1"oir11tan
posebmm merilom'
r ,lrr. rli .ic zahtevao;;fu;tttnjivan
slika jo3 vlaLna; zato je izabrao uljane boje, dijc nrtt ;t'
:,',,,.' i""[tiit' "ettty"1i: je u Cezarovom
i odlucujuii"
dopuitalo da odugovladi sa dovr5enjem slike, prcnttt
Zenju i slobodnom vremenu. Ove boje, medutirn, otlvrtlnle tf ,, "x
rrr rir I
j ;'
)d r. kKoJri Jc
,,,r,,"nr txlhodu.
tri'
)h (
;;
i:q'. .'-!::: l'"';,'"'Jll[:i] l]:'.
Romanje. Nijedan
od osnovice na koju su bile stavljene, a koja ih jc utl ztrln
I
"j T;il;;;;ri**r.
'l'lllll$:'Jlil';i$:'r"""ff;;;;j' rit'r'" puk saueesie
vala; nedostaci ovoga zida i sudbine samog proslotit Ii 'ii
nt moZe'sasvim odbaciti
pore-
,r ,1,'1':uirtlittla onin oana'"6iJt "
su, kako izgleda, neumitnom propadanju slike.n
rlr .rr' ,;r ( icleom za
vreme rata u Francutkoj'-
Zbog neuspeha jednog slidnog tehnidkog poku$t1r, '' da prodre do
da da je propala slika Bitka konjanika kod Angiuri.iu lhng
\l'. rtcki uiog'ut'Jii'iirt'usui "Jittu"zeli
onda sme da prede
,, dusevnog zi"o'r""g. iunuka. .ne
koju je kasnije podeo da slika na zidu sale dcl ('orulglp r r r r r(.viuria

Firenci, u konkurenciji sa Mikelandelom, a koju ie , titkrxle, :i:il".;i:lh*Tt'.,1*'il:il,t'iJ:ff

vio nedovr5enu. iini se da je neki stran interes, i to itrk'ter t"*ip"iledu
li[+i:ItJffi?$:
o*Leonardu pomato
nedo-
perimentatora, najpre pojadavao onaj umetnidki, da lti rntittl rr,,.'llrrrrsli. ()no Sto 1t " wemenu
.,'lrn. r('.lli. iako *lo"je macajno:-Yjtdno*
Skodio umetnidkom delu. "tA""of:""' iu mmdnom askezom'
Karakter Leonardov pokazivao je jo5 neke drttge tu'r ,r t.'rr' \c .eobuzdan;';;il;i uont' seksualnosti' Sto se ne bi
| , ,,',,r(lo ic bio primer
fft#";;dbtlt"l'
crte i prividne protivrednosti. Odevidna je u njcnrrr rrrhrt
(pismo
'I de Pt:i'' II?'l: strlna l8
Vinci'
Mrtte (E. Mijnlz' Leonard ovu
7W.
Pater: Die Renaissance (Renesansa). Sa englcskttg. I )rrrgrr lrdElt
,r,,,,r, ,,r\r.rcr',itta iz tndrle"'ri'i,ii.." i.o;91 Mctlitiiu.ru()\tilxva
.l lr,r pteft
, ", ,,,,,,'l,l',,."il;":* i:dr:ffi*l}:'.;ll;;
1906. ,,lpakje sigumo daje on u izvesnom periodu svoga Tivol:r
jao da bude umetnik." ,*',',''^',"',',,i,,1,,,'n)^,
sPoredi kod lon Zajdlica (v. Seidlitz), I tom, Istori.iu I llotirci (F' Botazzl'
!il)l\u\tutt .F.,{' 1910'
racije i spasavanja (Die Geschichte der Restaurations untl llt'llrurt'tr', t ru hil '.,,/r,r,' sllillla 186,
 (427)
(426)
Colonna)' Dok
je Ziveo kao udenik u
odekivalo od umetnika i slikara Zenske lepote. Solmi" ctlitc \rrrrn()nr Kolona (Vittona
Leonardolu redenicu, koja karakteri5e njegoru liigithrnrl
-
lllil:llllJ",': jry**;,;f;i.""fffitJiiff
no- f T,l,'3ti
sno5aj i sve Stoje s njim povezano takoje nesto gnustrr th H l1rr,lttttrt, tbog zabranleno$
Zenske grudi Pokazujudva
brzo izumrli kad to ne bi predstavljalo stari obidaj i kltl ttc hl r nedostatka. i to,
inedostatka,tto' Prvo' .u
\lull.
:'k -i. r:;ij
jala lepu5kasta lica i dulne nastrojenosti." U spisirna koie ;e '6c-t)-t umetnickom smislu, 1er
n1t-

za sobom, a koji ne obraduju samo najmadajnije naudttt'

vei sadrZe i takve bezazlenosti koje nam se dinejedva tlttslr
velikog duha (alegorijska prirodna istorij4 basne, lirkrtltle,
-l$=. \ll;t,lt'lE:fi#:**
i i-QS:!i '.
I
1
hova kontura

erudi, a &uc:,t" l""l-"j-

je
istra-
1 ;k;* Pogledu' ier
danstvar'?) i koje su do te mere dudne, moglo bi sc dnk le'rll --n' i liuueu I-J*utda' odevidno'
nentske, da bi i danas predstavljale dudo u delima lcpc kr
U spisima se tako odludno izbegava sve Sto je seksullttrr hnt
^\trfiiT't.'iiiffi
szrm eros, koji odrZava sve Sto je Zivo, ne predstavlja tkrsloiutl
ijal za proudavanje istraiivada Zeljnog samanja.'' Poznitto ia I
velih umetnici uZivali da puste na volju svojoj fantaziii
a).(ffiI
-
f]i
YJ i *i*"
'to 6ia. Piimetida mle-

\.r'Ns
rr
I odvo-
ti*ii iz rizlititih.
dak grubo nepristqnim prikazivanjima; od Leonarda, niqnrrllv, i' I j.nir' iltu'nii' rlata !;1t
lo nam je samo nekoliko anatomskih cfieiao unutra$niirrt got ,i.
.
$
nardo j e, medutim,.nacrtao
ma Lene, o poloZaju ploda u materici i slidno.'' "r.-i
Nije sigumo da li je Leonardo ikada imao tterktt i€il
ljubavnom zagrljajn, niti se i5ta ma o nekoj njegovoi tttl
duhovnoj vezi s nekom ienom, kakvu je vezu imao Mike
1'E. Solmi, Leonardo da trlnci. Nemadki prevod od lirrrl ll
W\filffi*#*n$ )a. tani u nekoj vezi
seksualnim organima -Sva-
i sa

(Emmi Hirschberg) Berlin 1908. i.uto t.rnotuJ'"ti u obzir i

L2Marie
Herzfeld, Leonardo da Vinii, mislilac, istruiitttti' i 1nn'hl (:t lo da 1e studiraq g.unutr?sn:
nardo da Vinci, der Denker, Forscher und Poet). Drugo izdanic. .lt'rrl I
r3Moida lakrdijske pride belle facezie koje je on prikttphr, E
- -
i:' if}--d
t'. [\ I jih ;is'"' d"y9:j.c,,l:11,:
'ono-'ut.*. bilo krajnje
nisu prevedene, (ine inzerak, uostalom, beznadajan. Uporcdi I icrc lr'ld, ll I \ .v I sto se
I otezano zbog togasmatralo
V., s. CLI I \ !I I i ;;;i""r' udrlih
raJedan Leonardov crteZ koji predstavlja polni akt rr
\ /A ! I't*uurjtnjttle5aiStose
Da li
nu-lriroz. taZnjavalo'
anatomskom preseku, a koji se, zacelo, ne moZe nazvati nepristoirrrrrr,
je nekoliko znaiajnih gre5aka, koje je otkrio dr R. Raitlcr (l( ir. l sta1ao

iI \,-\' *
ll ieieonardo. kome Je
(Internacionalni iasopis za psihoanalizu IV, 1916lI7), opisLrlLrCi rlr rr
L natan materijal ;:t:.m
\'r,jT':iit1,"t
II .-. za seclra'

/_.*- _l i#j:'iffi.#19:i:#[r
ovde datih Leonardovih karakteristika: F-
I ) .r' 1,^ da^ n nos.
,,I ovaj isuvi5e inaleni nagon za istraiivanjem upravo je pri pn',lrllvlJfl -^x+^
polnog akta - naravno, samo usled joS prekomemijeg seksualnog polrrhlvnt$ =
u potpunosti izneverio. Muiko telo nacftano je u celini, Zensko sitttto rl,'lltttll;r
Kada bi se nekom nepristrasnom posmatradu pokazao ovaj njegov crlt'), I ll
5to bi se osim glave prekrili svi delovi ispod nje, moglo bi sc sir srprttlr{{
l* ,,'.,,,,,,,,,,',',i
,, : ]]:,]
tffi tlti*,#.i]iil:"til:? ,
kojabi se tako rnosra tt
;':l;;lii:-"lol'on' iupljiiu
odekivati da bi on tu glaru smatrao glavom neke Zene. Talasasti trvolt t, lrrtlrtf, ,,,,,,
.,.,r',,,,,l,iini
rr ii,,i kanar o#Jiliil;il..
kanal koji dopiretosouolle'svsuuurrrrlr!r"'"
:1._;:::'::Ull,l:[1,1[,lt.iJi?::-
olctt lttt.dapred-
prednjem delu glave, tako i oni koji se lelujaju niz leda, otprilike thr 'l i
tlt ,,, ,,';i;:i,"ltiilr,q;:.1."11:iff;,lliJ:'il\;llilll'filJ,.:;;;;;;,r,,dnocc
dorzalnog priljena, odludno karakteriSu glaw viSe kao Zensku ncgo krtn riiit*s , ,, r, rrrt ttsko Podudaranle Pr
 (42e)
(428)
istog mi3ljen1a
osloboden. Izgleda daje ovakva sumnja palananjega zlhr ltl i ,.,,nrtttlo ga je odredio i
za naslednikt
ttil.ltk" ily: odbacuju
je kao model posluZio neki ozlogla5en dedak.rs Kao rnaisloq
fl !,rr, lrrtttardovi modemi bi"-gttfi 'u,*1,tTn(iu
i njegovih ucenika kao
okuZen lepim dedacima i mladiiima, koje je uzimao ,t,u seksualnih oOno'u iTttau njegl
kao mnoso
'.,r,rr:n()st ioveka' mozemo ipak
Poslednji od ovih udenika, Frandesko Melci (Iranocsen l,:::';;il";"tt "trir"e prema mladrn ljudr-
pratio ga je u Francusku, ostao do njegove smrti porctl ', lrrr:rrttilc uzed da
ttttil5";;il;;;ardovi popn-
s njim stanovali' nisu
,,,1" i:,,' i;.;;;;l'otstit* "fidaju' prevelika seksu-
Ako i opravdamo umetnikovo nedovoljno pomavanje anatomije, uzirrur;rrrtl
t.t'u seksualnrh U;;itb*' nikakva

,ii,ffin.ui " "dil;'

B ,,, rlr
uslove koji su vladali u njegovo doba, ipak pada u odi da Leononl. l'(,r rpr
i. njemu smelaPdP':d ,
obradio upravo ienske genitalije. Vagina se jo5 moie prepoznati, :;':, i oseiajnog
^ zivota
( )sobenost L."r#;;;; seksualnog
lttnlht
samo nagove5ten, materica je, medutim, nacrtana sasvim nejasnin linijnnra
naein: nJe govom dvostrukom
S druge strane, Leonardo je muike genitalije predstavio mnogo tlirrilr,. tS r', r. sc obj asniti r.# ;; ;"d; je
uiogtufa kojima psi-
I /
na.primer, nije zadovoljio da nacrla samo testikule, vei je sasvinr tlt'rro rhlgg
1rrrr.rht.r. umetnika
i i'i*zii'"t* r)*tau
epididimis. stran' resenju zago-
Sasvim je.neobidan poloZaj u kome Leonardo predstavlja odvijlrrlr, I * r, r.:; li i r adin
posmatr""r t ;;i9i1tt sasvim^
r

f e-dan'
a to je Edm'
pribliZio. s9
,,, ll , r)rt rnome mi3ljenju
Postoje slike i crteZi istaknutih umehrika koji predstavljajJ koirus rr rr,rgrr,
tr 1m-o za junaka
ere, itd., ali nacrtani polni akt u stojeiem poloZaju gonina prctlu,stnilri
uzrok.ovakvog retkog, skoro grotesknog predstavljanja vrio
d ',,,1r,''. rtli i pisac k"jii;
Leonarda izabrao
svoJlm
":l'I::
.ilk,r rchH Sergejevii M^ereskovski'
uiilit"i"
potiskivanje. Ako se Zeli dafiiva, ondaie to obieno fini takri't|r lrrirb r,r'r r;sli.og romana'
$
1loguino udobnije. Ovo vaZi, naravno, za oba osnovna nagun,,, u,r gld l ;, ; ;':;e i:,li ":: i"T;
.'.'.|;J" I f n;;i.,-";;,tL ::ru;:il
;, :
,
ljubav. Najveii deo naroda starog veka leZao je pri obedima,-pri l<,,itiiir rl
- asti Jni m izr;zima' "
dno i danas leZi, isto tako udobno kao ito su io na5i preci dinlli. Lcln,lcrt
mei izraiava Lelja da se u ovakvoj situaciji provede it() (hrlr vrci#
l:;
: i lll ll; ? ?i'i;kil;;. ;' da upozna
lzvgsnoj
Pa i crte lica na feminiziranoj glavi muikoj istriZivaju upravo txlhtlErdi ',,,lttrr stttli o Ltonu'Ju luutot "Neutoljiva 'Zudnia naj-
dokuei
nezadovoljstvom. Obrve su nabrane, pogled je saizrazomustcr.rr j, ,r(teH
,,.,, :ito ga okruiuje ft""ti#il;-;"d*9*"scu
je Leonardova dela da
stranu, usne su stisnute, a njihovi uglovi powdeni nadole. Ovrikvtr llr,€
,lllrllrr ta.inu
odaje zaistanizadovoljstvo onoga koji daruje ljubav ni blaZcnslvo orrlga
Je pnma; ono tzazlya samo nezadovoljstvo i gadenje.
'"t, '-it^*"-"ttJift n:^-.^.^+;
i,,,|;rtttt ltcdovrsena"'tt ine citra se vJa-
Najgrublju oma5ku nadinio je Leonardo ipak pii
crlanju obir thrrrlc
" "'' " "
;';;;;;riuot'o "ui'tt c."'f"'*-i':i::n't
i
.,r r,.,'.udova. koja oluj. nrtg*o "jtTJ^l l,,o*t l!:uj,l
Trebalo je, naime, da noga mu5karca bude desnafpo5to je Lconanhr grrilnf
predstavio u sagitalnom preseku, leva noga mudliarca morala jc rln'lrr*l€ pun amare nc oat-
; l, ;;':;*- ;;;go"og uii;' "Nui'uno
cosa.si
povr5ini slike, i obratno, iz istog razloga trebalo je da Zeninri rropu pl ("Nikalcrru stvar
levoj shani. U stvari, Leonardo je zamenio Zensko i muiko. I.'igrrrri rrriri ,t, ',r' Iviffia 'i no-iogniion di quella"'18'
p*otobro ne upoma'')
ila jgdnu levu, a ienina jednu desnu nogu. Najbolje razabirarrx, ,,vrr r
,,\ , l\
'on
rnoze ni dt ;;?;;i' urt"jt
ako obratimo paZnju na to da paldevi pripadajuunutra5njoj strarri rroge ' "tli ;
Y.: rir ovaj anatomski crleZ bio bi dovoljan da se ,,otkrije potiskrvirrle lllp
da koje je ovog velikog umetnika i istraZivada gotovo smutilo,. rrr,,
'L'
, ) rkre

'tt'kli
: Mi
".,;;;ffi :li l1n$;'1tr1"T"11:
temeljno saznanje njegove
sustlne'
se' izgleda'
Ovakvo Rajtlerwo izlaganje naiilo je na kritiku, koja mu jc prrhlr rrtle
{
'r ,,riu(lo nu jednommeito;'i;i;;' o slikarsuu'gde
|'
nije dozvol;eno izvladiti tako ozbiljne zakljudke iz jednog povrirrrrg r rtelei sa prelcetnite W
kome dak nije sigumo da delovi crteZa pripadaju jedan drugornc, 'Mcrcikovski' Leonordo ritt Vinii' Bi:g-iof:ki ':*'on
Laipcig 1903' Srednji
C t Cilschow't'
. .. .'tryu ovaj nezgodan dogadaj odnosi r., pi.ru Skoijanriliirr lStrrg€G ', r , \, rrt:tcki prevod "';il*;'ie' "Hii't i 'qntitl'i"" Druge dre knltge
miglio) (n. d., str. 49), i jedno tamno i razlidito tumadeno nrcri,, rr r ,=lJg ,' lrl'c trilogije romana
't' " 'Iliiir"ttit
Atlan.ticus-n:,,Quanto io feci Domeneddio putto voi mi mettcslc irr priplrra;
ora yio lo fo grande, voimi farete peggio.,,'(,,Kada sam pretlstlvro i,,,ltuE
;
, :l':,,rri;-"Ap;**';;.?:# "$:H;.tl'Hl r,rnc KirSbcrg Berrin
Boga kao dedaka, vi ste me stavili u zatvor, ako ga pak budcrr rlrl,r,rr r,,',"h !'ruir
" "i
',11.46. (o' !;tL. 193.
kim, udiniiete mi joi gore.") ' l' iiipo Bolazzt, Leonardo biologo e anutomt
 (430i-
./-- (437)
brani od prekora o odsusfvu
vere: ,,Thkvi klevetnici
nokrr rrl 1,1:rvnc vodene struje, po5to je dao pogonsku snagu za delo. Na
t"rye
rn""gl, J.r, l";m,,.
:J: i::l':i
ovo je pur da *,:,:ryy
zavorimo tuto urr*ogliinl,rrrli"jlii,l,ii,il' r rlrrrrrt u saznanja, kadaje veliki deo uzrodne povezanosti uspeo da

+,rpl,'rlrr, zahvata ga patos i on zanesenjadkim redima hvali veli-

'::!:::*l:::1li'-{",i:.i"1,''y;u;iiluri,a,,k,,le
je, li;i uoprtr'*;;ffiil;ili,.1,1*,'.,,
pozna13s, maro ies -'n'.tv('nost
onog dela stvaranja koji je proudavao ili, redima ode-
r,,nnr rr religiozno ruho, slavi velidinu njegovog tvorca. Solmi je
mad,ajne psiholoske
^ru,,*'1i,1':,::;l
l,:d"il"*i
dinjenice, ".
i.a'i,'
j;, ;;;;"?#1il,,1
i,,i.,,,ilu n\,rt l)r'occs transformacije u Leonardu tadno shvatio. Poito je citi-
odevidno
_._ je pogreino,
pw6rssr.ru, Sto ie on morrn
r'u l( (lno takvo mesto gde Leonardo slavi uzvi5enu zakonitost
_ _:." Jw sro Je ;cr^ +^t.^
morao isto )^t_,
tako dobnr
i znntl rn r,'r t' (,,(-) mirab ile neces s it d..."), on kaZe :,,Tal e transfigurazi one

:il :'qi, ;i y*':,b."'iu i rrr t6l

l
;

;:l il"'rn:i:
dok l'f
predmet na r<oii ir nr d & lltt \t i(nza della natura in emozione, quasi direi, religiosa, d uno
" Ti;F'""ffi:$:.;i;!:'l'fil l:t tttttti ruratteristici de' manoscritti vinciani, e si trova cento
iljl':iJ::1,i1,"1-llprotiuoni,,or,*iui,r"*l,puu,uro,Jt
oseianj a. koj i'u t;:,lJ:i tltltt t'.\'l)t'(,,\ta...'o'0 (,,Takav preobraiaj nauke o prirodi u emociju, da
,T,"^t lTi
I
*j:T nemaj u
osvesiivanje :u- i ru^lisryun;.' ilJgr"iu,r,,,r,,
",,.; I' r,rlrr rt'iom, poboZnu, jedna je od karakteristidnih crta Vindijevih
i::"::*:
Leonardo je, dakre, mos;
d;;#ffi rrli'llrsr i izraiena je (tamo) stotinu puta...')
;;H',il,,ilTi,,# Zlrrrg njegove nenasite i
neiscrpne potrebe za islraLiva-
lllili uef ia ui *, u t i^u"
;fJ*av, pro.ellt. " " "
i"ri iir. u n r,,, r,rJ
.;; ;,;;:;ffiill rr;,'rrr, l,conarda su nazivali italijanskim Faustom. Ali ako osta-
l9:1' I:r"lom. a r9j< noste
I lrr, l)o strani sumnju u moguinost ponovnog preobraZavanja
ispit mistjenja. sr,i,#"'d. jc
da je t"]:,i.
namkne
;X1',_.;N"":,:r,.: orrh t;rtlrr/rvirckog nagona u LeljuzaZivotom, koju moramo uzeti kao
u
"j.s, sr;;;;;iil"#., #lii,ll'I,?E pl tposlirvku za Faustow tragediju, usudujemo se primetiti da
O"*T^9_1 pre.ma 353,
ljubaviimrznj i odnor" kuo- on.
Kod njega je, iisteda. zai | , rrnrrtkrv razvoj dotide spinozistidki nadin mi5ljenja.
_si;rffi;; _ilovi ;r ti.k r i tr li'lnsformacija psihidke pogonske sile u razlidite forme
#,1*"i;^y:_rl,l,:yri",.L.rlrp,il;i',ini
mrzeo, vec se pitao odakle
jcv'ter rlll,rtrrrrsti rnoZda je isto tako nemogu(nabez ispa5tanja kao i
.""dolazi !;;;;; i. tr*rr',lolnracija fizidkih snaga. Leonardov primer nas udi na kako
,:l:#:j ""iil,,lllilil
rnuh moruo d"u dr,",;i""
39-,-.:f*i d.'6o'l covr,k td
indiferentan prerna dobru rrrrrrl,rv llqTnih elemenata treba obratiti painju pri takvim procesi-
t ff;1";XT:Xil,i n,r l/ loga Sto odlaZemo voljenje tek po5to smo spoznali, nasta-
#:
make l':ff#1
i preobraiailY:T'
;ili,o*i ff# ;dscbc tlv,
ate se u. intelekt'al;;ffi;"_,1:J
s rpe
ir' ',urollat. Kada prodre do saznanja, tada se vi5e niti voli niti
lt, rrrrrr. ostaje se s onu stranu ljubavi i mrZnje. U stvari, umesto da
L:""::**:1"^P::T"n,;;"ilr;rii#f'o'Jun,H.i,.r'e
je, posredno ili neposredno,
pogonska snaga _,
rr' \ nll. istraZuje se. I zbog toga je, moilda, Leonardov Zivot bio
;li|il,;ffiI
:ffff, Jf;9:i""1 i:9*: i : ::j. ; * ;ffi
',r,,nririniii u ljubavi od Zivota drugih velikana i umetrika. Bume
r, us I
saznanjem; on se predivag. iistrazivaniu
lanoSiu i poniraniem..,krrji proistidu
;;ffi',o'"i,,,0,, r

,,iil:1,:lill
r rr h
"tr,r,,tr lio
jc uzdlluirastrZu, tokom kojih su drugi doZivljavali ono
r('(lni.io u Zivotu, njega kao da nisu obuzimale.
iz strasti, da bi rrrr 'irt\
rlrrhnrm^^.^, ^ _) ,
duhovnograda,posre*9i"'ffi v A inra i drugih posledica. IstraZivalo se umesto da se dela,
,** *r,ri,lr["j?Jl,,i,,ll,jillfl rl,r ',r' stvara. Onaj koji je podeo da sluti velidanstvenu pove-
ue, da sloboano ot,:#
*,:l.,izb
Inleonardo
t"." . J"uli" r^dvit(.(nvflil
u, vi c x vr
r r I *il r,rrrrr',t urriverzlmai njegove zakonitosti, taj lako izgubi svoje
, , da Vindi. Traknt o slikar.snu. prema
lrr rr'. rnulo Ja. Utonuo u divljenje, postavii zaista smeran, za-
ilf;'silil,xT:x',1l:;3|' *o oauni' i u uoai; ;;'ilf ill;Iil,,i ff |i5
'Srrlrni, La resurrezione etc., s. lI.
 (432t._
(433)
boravlja vrlo lako da
ie i sam deo tih delotvomih
j:, r, r"ii--
snrrgn i { llrr l
ijcfltscije svojih interesovanja i izmenjene prirode svoga
or
ir"5;:1
derii onog ::,.,T:_o :j:
nuznos,rk;;;]'; i,*j,
"io,.r" ffi rii,,,,n,,
_l#:,il,fii;,lll
g,,,, u r n ;rrrlrrr Lorr rada. Na slici ga je, pre svega, interesovao
jedan prob-
dudesne i znadajnJod
velikih. k,rrr ;r posle njega video je gde isksava bezbroj drugih proble-
L:o:ugo je. moZda, kako n,r l\ro ito je to bio navikao u beskajnom istraZivanju prirode,
_,,
nJma sluzeci svoioi
misli Solmi, zapoico vr
lr
zakonesriorr^.+;
um ehosti;2' trudio se
i^-:^ da upozttrr rvt
f
';r' ';r' rrc moZe okondati. On se vi5e nije mogao privoleti da
il^"::
svetrosti,
u9ju. r.rro,
i*n.r,;dr'il,"u1.,,,,,,,,
T,ll*i,,i '!r,nrci zahtev problema da izoluje umetnidko delo, da ga otr-
grr, ,'rl vclike celine kojoj, kao Stoje i sam dobro znao, delo pri-
j:*:rlanj u nrilode i CI' u,,
o,eir,
iX,:.:
,T::I1T",
on j9 vei, tada
tmaJu za umehrika.
.
p*;il; f.d,i" j,lflrill lll,,, lr!r'l,r l)oslc krajnje iscrpljujuiih pokuSaja da u njemu izrazi sve
itr, ',r' rr rr.jegovim mislima vezivalo za umetnidko delo morao je
Zatint_gu.ia gonilo da, sledujuii jo3
slikarsku orijentaciju, ,,_
slikarsla, nr-ijan+^^::,, rrvol ,l,r 1,,r ostirvi nedovr5eno ili da ga proglasi nedovr5enim.
ir*^:l-.,?i.'r.,.
ilffiHgJlll il1 t lrrrctnik je jednom uzeo u sluZbu istraZivada kao nadni-
H,,r"".1?: li:11gg
unuhasnje 19ra, 1d;gi ;J;;;iffi#,uu ,,,u,,,, .rilir. :r sluga je sad ojadao i podjarmio svoga gospodara.
konstrukciie r.ru i nj;s;# rffin^ii;lllil:
l',rula u karakteru neke osobe pronademo prejako izraien
?d,yu usporjnoj i"i,, i' **" i^'iuc. n,
l*:i.::lf:rnajzadsg jeioriropo;.;;G;;"" ru u,
rhrrr ;etlini nagon, kao u Leonarda radoznalost, onda se radi ob-
::.::111
j^ltlr,ry^..ru*l,nlirr'rj.rrovc*
il d 1r

lrrr,ill('illir pozivamo na jednu posebnu sklonost, o dijoj se, verova-

ff T,;q.:."*,].
on otkiva opste zakone m.r,rn*e jo5 ni5ta pouzdano fle zrra. Zahva-
l;;;';;;"rr;ffi:ri
':::':,:j_"" -111,' rrrlirrrrskoj, uslovljenosti
vanja u dolini reke
verikim
velikim srovima
A-" ,;;J;l
*oseii' naposletku' u svolt
I
; rrr,' r rlii m
1
r psihoanalitidkim
r studijama nervoznih ljudi, naginje-
."*.-r^.o',,
slovim, sazn ani : i r rrr, rlvt'nrir vrstama odekivanja, koja bismo voleli da vidimo
r, ii#)J7 [i;,i,,r,ii
e
"i*'- ") D\uru rvc
1 1,i,,
;rrtrrrlerra u svakom pojedinadnom sludaju. Smatramo verovat-
HffJifl:i':,:;:"*l
nauka, u svakoj od niih bj ' kr::r;;;il;:r:b,i
's s i lllll
oDlilsll
iliu najmaniu
l, rrlrr tllr sc onaj prejaki nagon ispoljavao vei u ranom detinjsfiu
skazivai i #irt]J' aK, llonu'uzad'
,"jl/t nJegova iudnja za znartjcttt
rtrktt, .,
rrr lrl osr)bc, da je njegova nadmoc udwiiena utiscima iz detinj-
upravljena
uDravliene na c^^ri^:-::.
nq spol ,,r\,r, l)ir zatim pretpostavljamo da je prvobitno, radi svog jadanja,
jasnf i ry,'". ru_,9 ;; ilil;#' li:, I, lilt il;rl1on privukao seksualne nagonske snage, tako da je kasnije
:fi''ll,;,Tlll,-:::*g:Firi.;,i"'Iiou1)inoii.u*rn rrrr ,1,rro tkr zameni jedan deo seksualnogLivota. Takav bi se dovek,
i;ilif | ff fftfi**;;;,;; dil il ":ft ;;ff Hl t #
-
i
rrir pr inrcr', predavao istraZivanju onom stra3iu s kojom se drugi
Ako je pak pokuiavao pr, r l:r1c Ijubavi, on bi mogao da istraZuje umesto da voli. Ne samo
umetnosti, od koje je
i po5ao, {a1e
od istraZivanja opct yf Lrrlrr ;c u pitanju istraZivadki nagon, vei i u veiini drugih sludaje-
A.zi"f:r"_;.ii.,n;. rtu,g,,f
-----ttl ,,r rr l<ojima jedan nagon pokazuje narodit intenzitet dopustili
', La resurrezione etc..
l,r ,rrro scbi zakljudak da su ga pojadale seksualne snage.
tore' lo studio della naft'a.... "l-9onut6o aveva poslo
"11';^8' l)osmatranje svakodnevnogLivota ljudi pokazuje nam da
lfl kr.::,,r,i...0,1i.i.1#T:,i1'Jl',.','if #i1fiTTr#ilil:il,ffi ,,r ru
uspeva da prenese zflatanudeo svoje seksualne nagonske
.r.rt'(' u svoju profesionalnu delatnost. Seksualni nagon je naro-
iftr;fjl*ji,:{lt##,Hii,,ijffi f :ii'J;J,{,i*'"',"'.""'u'u,i
r'r rr' r{l
r rr'r rl r

, rt,' lx)godan da daje ovakve doprinose, jer se odlikuje sposob-

"vidi opisivan ie n,#Tooi "t'no'ii''ut!"nu-;u'lornr
uvodu Marrje Hercrild o'r"",ii'i'i$Jl]l'li,li;::l;,h ,, rr sublimacije, Sto zna1i da moZe da napusti svoj neposred-
irfou',lllun'
Fio,enrine'. i'it0.'i;;;;*iiff.,l,nff.'' ' pojedinim .'.Li"',, i,ii,ii',.,I ',,,
r' , rl;. u korist drugih, uzvi5enijih, i to ncscksualnih ciljeva. Mi
,,r ,rIrrv proces smatramo dokazanim ako nam istorija detinjstva,
 1435)
14341
iostane
mora da presahne
dece' njegovo istrazivanje
dakle, istorija psihidkog razvoja neke osobe poklitc dr ,l,rtl.rr stvuranja p'voj probi
preterano snaZan nagon u detinjstvu sluZio seksualttirtt ,,,,1,,\r\c.o. cini se *lffi:tft;J-^titryT;pri
*tlne n.'uui'no"'l
Jujt" i otu"rt,oeprimuaiuci'"
-
ma. Daliu potvrdu nalazimo u sludajevima u kojirttu re tl rr rr, l,'li
l(irda se pt'ioO
t t
istraZivanja
infunffit "fti'1f""e
okonca
tt iz rane
jim godinama odraLava upadljivo zakiljavanje scksutt
vota, kao da je deo seksualne aktivnosti sada zamctt.ictt rr,rtr.r.r) cnergicnog
,J;;;;"; potiskivanja. ..Toeu
sa seksualnim interesovanlem
r' rr /irrrt)Sli istrazivaeko!";;;;il
sudbinu' Ili
Siu onog prejakog nagona.
*";;;;l'u litgoT,daliu
r

iini se da primena ovih odekivanja na sluditi t ,,',',ti tri razlicite osta-

istraZivadkog nagonanailazina posebne te3koie, jer sc rL'r'i l€ r.rr,rzrr:rnle dozivljava

Jilil;t6utittL zttlu ta manjem
isu;e ni ovaj ozbiljni nagon, ni matnije seksualno t ,1,:ii,ii:til;;;;rl,:l#:,*Ji:*:;*rrulr,n#;ii
Ipak, ove teikoie se mogu lako otkloniti. O radoznalosli ttul€ l#i1ufi ocno'o'-"-':lf U:l''#i5;';
svedodi niihovo neumorno postavljanje pitanja, Sto ulritsktttl€ ;,'ll'''':ll,ii,:';j'.::#ffije tip neurotidne
da zagonefiro sve dok ne shvati da su sva ova pitaniit snttxt i,,,,',,1.'rcligrja. ovo :3Ii::' povoljne pre-
ntsljenja pruZa
r'r/rrrrrcnro da ovakva'*et'nuSuUo't
li5enja i da nemaju kaja jer dete njima Zeli da zamctti sttttttt tipa' intelek-
ne.'i,"":';o|o;;tl'lil
**og
,t r,l,'rc za izbijanje ,u
pitanje, koje ipak ne postavlja. Kada dete poodraste i poslntte
r r, r t r t rtzvoj it
oouori# J odoli seksualnom potisktvanlu'
inffi infan-
vnije, ova radomalost se desto naglo izgubi. Potputut tt t I r
posle okoniania faze
*f ,,1 lrr1 razvoj ometa'Hff;';*e osla-
pruLa nam, medutim, psihoanalitidko istraZivanje, kuic nr t

r,,r' scksualn"r'*'J1;;;;
il;lt'
-""P:ncija ojaiana'
mnoga deca, moZda veiina njih, svakako ona naroriilo t svoiu pomoc u zao-
pout'unost' ona nudi
I r

' sc na svoju uuil

rr1,r1ttt't
negde od treie godine preZivljuju period koji bi se ntogtttr
rriilr;':rli#*:tt"ff
kao seksualno istraiivanje. Koliko mamo, tnth
ffintilno
dece ovog unasta ne budi se spontano, vei je probudettn t
*:[*tt,".'I;ff ]t;ilj'r*,ffi
nekog znadajnog doZivljaja-rodenjem brata ili sestrc, ili slrnhrxd
I ll in* i u*:*n;*:
i:"ffi r, "ri
"i:"J:i,.1lili zbivanjima'
r

ovakve moguinosti, izazv anm nekim spoljnim iskust v i r t t, tttr

',rr;tltttrtr, koji su #:ffi il-tttit" leksualnim

rodenju dete vidi pretnju za svoje egoistidne interese. lstt'tt
usmerava na pitanje: odakle dolaze deca? - kao da dctc ttltrttvo rrt,'rcktualno"o'ut'liii'"n"-t;4;;;::i"'fi1##,'fi".:l"i;1:
mislima' raz{?sl
,i ,ltlc*re resavanja u
nadin i put da spredijedan takav neZeljen dogadaj. Tako sl 0r ",'.
',,,,,,csro seksua#tffi;;'*t;t'
ffi;il#uil *-Yl*l'J, TH:";,:
',
doZivljavamo da dete odbija da poveru.1e u obja3njen;a l<oirt ttlu non-riu *'
daju, na primer, energidno odbija, sa mitolo3kog gk:tlitta *
t i lllifi.:i:;:tl"f. i sto trazen ;L[trJ::
:" nkad nema kraja
duhovitu, pridu o rodi i od tog frenutka neverovanja datirrr rtieg*tfr
intelekualna nezavisnost, ono se oseca u snalnoj opozicilr pfl ,,'i
'
'"";;;-;iu
.,"'i.'t.ii"iJ
i;ii,ajredi 'tutno
i
izmiie sve dalje'
..1ff.'Uili;ilif,ll:1 l'ffii,i,il::';i:"i
odraslima, kojima, u stvari, nikada vi5e ne opraita 5to.ir: hiln ffi , rt,r1 tlisPoziciji, da
um
vareno. Dete istraZuje na svoju rukq nasluiuje da clcte lroievl I
majdinom telu i, vodeno porivima sopstvenog seksualileln, rtv€
predstaru o zadeiu deteta putem jedenja, njegovom rodcrrirr ptteH 'Lbi,.potkrepiro:;X[]r,fi
.r,t,r ttttttiza
]i;.',i,]:lllif .;iilT$jliil
lotijn lrdno*rdi)oi,."31.J"i,,"."U!.4.,
creva, o te5ko dokudivoj ulozi oca i vei tada sluti posloilrt;c ,reltg
I :l.l n..,,,riu u7o, za
r,,,,,,rrrlrugaslicna'uouti:'.b;"';;rist1un1.i."T].iil;brurirecpt,kuSajc...
sav

,rrrr,..r;r'. 1e08. naptsao

tli:#;;;;;i ncuipeh p,rrLrtii
alnog akta, koji mu se dini kao neSto neprijateljsko i ttitsrltto A}l
I r nllt lllisSoni rad na Probt'
kako njegova sopstvena seksualna konstitucija jo5 nijc tlottuln r*
 (437)
neurotiinoj prinudi
miSl seksualnog p.liskrvat{f
zr.doduse i ovde,
uli onoil?l'^3^1 r|,|';rzc njen trag. Pouzdano obave5tenje o Leonardovom de-
da potisne
od parciiatnih ;;t";;;1t^llnevait u ncsvcplf
;1 iT:lilxt j :f yi* ::iiF, ff ,x:i il iliil*fi1
podetka sublimira
tul',tvu pruZa samo jedan sluZbeni dokument, iz 1457. godine,
lllrrlirrski poreski katastar, u koji je, sa ukuianima porodice
dru.zuje il;;j;;ffiud u
',,.'t.,r,,Jt,,rJ
sna2nom nagonu \'nii, uveden i Leonardo kao petogodi5nje vanbradno dete Ser
ts,,aiivrrio islnr)lyr
'vde
'xlff ffi iffi: n*:
^^.,^,lonako,
"4:r
;", J 6lff:'ffi illill
razliiitosri psilttdllhl
i
l'r1'rrr. Ilrak Ser Pijera sa nekom Donna Albijerom ostao je bez
t'. llko da je mali Leonardo mogao da bude vaspitan u kuci
cesa koji im le2e
leie, orn, t--- "vrvu'tr tazttcltoslt
..,^::":1,1,911'n: prit'rclti 'l''r
u
(t'|limacija namesto pr,nl,,rr {\,r,'r oca. Nije znano koliko mu je bilo godina kad je napustio
svesnog), neuroza
,* nj"J ofpada i vczittt'sl
d ,r','\,u kuiu, odlazeci da kao udenik stupi u radionicuAndrea del
bitne
orlne kompletra -u"'qvuuJe' orpada
;,r".,,,Ii{Ai,je
komplek*o inan, voziur(}$t l/r I
\i'rrrliija (Andrea del Venocchio). Godine 1472. Leonardovo
moz. rrofJjilr'::'i,linog seksualnos isrralivirnil j
rrrr,' :;c vci nalaziu spisku dlanova,,Compagnia dei Pittori". To
nJa. o seksualffi intelektualnrg irrro
rarog
ranog ribida
;,'#:^l,tlltb.u koje ga je dopri'.s'1rr5 l,"vc.
libida t.,tir.^
toriko poiadarq
,rrrfT: ^^,^.I];'anlu'
bavi seksuatnim
il'd;i;# ;:lil:illll illil
:.e temama.
. Kao^O:
tipidan
rrmo Leonardu.
primer
treieg tipa, skloni srrro il
toa tonlnlieg tu*:i:}o rfg
nalost, koia rtornini.^.;1 kako intelcktuirlrrp
Koliko mi je poznato, Leonardo je u svojim naudnim spisi-
i:'fi LIff i;tili,';::;';ff
r

pllron:ke '::[:,:'li:';lJlilill,:
vtorurrsK€ nomoseksualltosli. rrr,r 1t'tlan jedini put pomenuo detalj iz svoga detinjstva. Na jed-
Leonardo urp.o homoseksualnosti.
usnen rta Or,^^^ll
ool'v lil,
lir mnr lucstu, gde raspravlja o letu kraguja, Leonardo naglo preki-
ntitnog perioda intctckrrrrrlne
vnosri u ,rriii*Lrrifl jf Interesovanja,
lnti ,lrr rzllganje da bi sledio uspomenu iz vrlo ranog detinjstva koja
ga libida ;ffi#il:rhrrq6vlr'
nagon, bili
uilt ot
sublimira vct'irhu
bi jezgro ri rl('rnu oZivljava.
biia..Medutim,
brca. Merfrrti- A^1.^_^
aoWr' Jezgro i tninir rrial6l
tainir rrit,r,
.,Cini mi se da mije jo3 ranije bilo predodredeno da se
;iHlx;trTH";j#isffi
53',1X",,i:.ffi
#,ffi iil[#dl
'ff#,fl:".11fiffiH"';rar<vom'rrrtorif
tlrrrt'ljno pozabavim kagujem, jer mi pada na pamet jedno
',1';virn rano seianje, dok sam jo5 leZao u kolevci, da je neki
l,r;ry'rrj sleteo k meni, otvorio mi svojim repom usta i vi5e puta
rrrt' lirn repom udario po usnama."to
e i zmi
ne r ac ij
t u p ainj
Mi znamo- vrlo ,
; g;;' -'"u "j l"i it::il' l',ilJ
i;ffi l! I)akle, jedna uspomena iz detinjstva i to kajnje neobidna.
I'{'obidna kako zbog svoga sadrZaja tako i zbog uzrasta kojem
1452, umalom
r.r,, l?j?,o'-Leolar{9voj mladosti. llrfspl p ,, 1rripisuje. MoZda inije nemoguino da neko saduva uspomenu
rz rhrbu kada je bio odojde, ali to nipoito ne moZe da vaZi kao
',r1'rrlo. Ono Sto se, medutim, ovim Leonardovim seianjem

rrftTim*tr*fn,ii#[rffifif
,:KfiTffi"-T l? T.'tu t'ffi';i;:"a n,i,iki K *r
tr rtli da je neki kraguj svojim repom otvorio detetu usta zludi

scriver si distintamente del nibio par che sia mio destino,

"I:i
novnika vrrerr. tjiJ.Lrdala
se kasntlt.ullonog dnrg'g t,, r, lrc -',puesto
prima ricordatione della mia infantia e mi parea che essendo
nolla mia
n.po;uur;,;.fu ,,i'ii.XT.ilJ,,?:*"1,*Tj:,iit
rr1
jilf r,' rr culla, che un nibio venissi a me e mi aprissi la bocca colla sua coda e
rrr,,lrt voltcmi percuotessecontal codadentroallclabbra"(Cod.atlant.prema
,l,,rrjrrrniliju).
 (43e)
tako neverovatno,
tako basnoslovno,
da se namece
.jctlrra .lrl;rirr josti nego odraz pro5losti, jer se mnogo toga bilo izgubi-
llJi".#??j;
te5koiu je'bliia
akoja T:jl,
"^u uuanuern .,"
/,.^tlt #,
"au,,.m ottilanla i jcdrrrr
j cd r
rasudivaniu'
rr r ii { l,r rz scianja naroda, drugo se, opet, izopadilo, po neki trag
r"rgr;[1.-nasem JccanJe' Neie bi'i ir,'
scena.sa
seianje' vec
vef je
ti ;rro:,krsti tumadio se pogre5no kao sada5njost, a uz sve to, istori-
Ko1u je
re on kasnrye;;;:'"""'
kasnii. ;e ona prc Ilhn!
!9ju "^,^:lo:uo
a onda preneo ;ir r nijc bila pisana u objektivnoj telnji za saznanjem, vei iz
Nasa seianjai u svojc tlctir
i"i"jr,r"" wwotu ,elfit{u drugog
drusos porcklrt;
,','llt' rla se utide na savremenike, da se oni podstaknu, uzdignu,
bivaju
brvaiu fiksiianu
fiksira n^ u .iril'
,, n^^,,u,.a..11tj:
t l.tltit -po"navl
i onda
porckl,; ofl rlr rlrr irn se predodi primer. Pisanje istorije, dakle, moZe sasvim
;e to sludaj sa svesnim 511?ti{'iz.zrelog i,,,rr,,' kd l',pt'!no da se uporedi sa svesnim seianjem nekog doveka na
njena. falsifir,""rrr" doba. vcc( ra, td
r,iiiarytmau sluZbu il,irvliile iz njegovog zrelog doba, dok njegova secanja iz det
rzvla&tek u rtonniio_ neke kasrriic iei
^,1uJ.1u rrl',tvir, po prirodi njihovog nasajarya i pouzdanosti, odgovaraju
;'Jli?'ft iTH'#"1"9 ru uui! !l?i"i
vv!rr('
lf,' *ilii:,, f rr ',tvrrri kasnijoj i tendenciozno preinadenoj istoriji prastarog we-
va priroda naihnrio talttaztn'
fantizija. Moirlir
Moitlir sur
najbolie moi'-
-^,^8l:d:fiti.od sc rrrt'rr:r jcdnog naroda.
j; 1 "-11''
stao, nUe mislio
;ip:.' ffi
na pisan
,. Ziu.io,.Uru;#r?;i_opstanak
",ff 1
H:il:;:1
'l': rsronJe; obradivata3:;lll;l
se zcrrrtjrr
l
rru
Ako je Leonardova prida o kaguju koji ga poseiuje u kolev-
i r rlrslir samo kasno rodena fantazija, ne bi wedelo, pomisliiemo,
rlrlrzrrvati se na njoj. Radi njenog obja5njenja mogli bismo se zado-
od suseda, teiilo sc.z1
lanlem niihorro za'*ti^-
lllf#i,:it T;;: gi., j,i
vrrllrli rrjegovom jasno inaLenom teZnjom da svome bavljenju
e6:;1' #"f;l
''J' rrqJruPrlu qrugo
J li,' ll,,i.i: 1, iil ;'r'lrlcrrom leta ptica podari oreol sudbinskog predodredenja. Ali
narod podeo
poieo da ,r.,,a,;j,i.?^nastupilo.drugo doba'
aoua, u t ,,,',i]
,, ftl)l
rasuduit t: oseia bogatim i moc(rrirrr, ,ttirl(vinr omalovaZavanjem udinila bi se slidna nepravda kao kada
se rodita d;;;ilr''rt^lou wudnrs se ooslo
I I'r ',t' rrlako odbacili materijal kazivanja, tradicija i tumadenja u
Io. pisci
lo. Pisci istnriio
istorije L^i; ::u"oluyli- do5lo iI kakvirrt
kakvirtt rc;lt
rc
toil su
su"*-r'q
^.. zapodeli da stalno
ri prt'rstorijijednog naroda. Uprkos svim preinadenjima i nesporazu-
aus',1orti oruhii', o.lez. aug,r.l,,io'i;
rrrrlrrr, ipak je realnost pro5losti u njima predstavljena; oni su ono
prikupljali pr.J,,,,i,i
van1a, tumad,ili {r, ;. ,, f,f-tgslott'
JHI#,T il ll :: m:l ri::;t fffifJ:1H1li;),,i [, il{r l(: narod stvorio na osnow doZivljaja svog najranijeg doba, pod
,'rrrrZrrirrr dejstvom nekada moinih, ali i danas jo5 delotvomih moti-
zaeiy"uu najranrjeg doba. Itito'te
zbezno da sva p"i,t*fu
,5Hejvelok
Elis (Havel
;;#
nr";.r^",?lr:rl:.lt
Ti:'?# LliJ;.1,i| ii
jl, v;r. i kada bi se mogla, pomavanjem svih tih delotvomih snaga,
prrruiliti ta preinadenja, kao da do njih nikad nije doilo, ispod tog
lr'1'1'rrtlamog materijala morala bi se otkiti istorijska istina. Isti je
::e:;;,ii;tiiii#jji,i:lliif jfl i;"#.,i,"TrTffi rilitfl ,lrrt'rrj sa seianjima iz detinjstva lli fantazijama pojedinaca. Nije
l:,;;.;:: 1f*ilf "t*^i$:Hftf,;T:l;:llt:rull;lli ',v,';etlno tegaiz svog detinjstva neko veruje da se seia; po pravilu,
r r, rrr rccnjivi podaci za nalznatajnrje crte njegovog rartoja skiva-
;

plrt' izir tih, od njega samog neshvaienih, ostataka seianja.2u Kako

**fi***m$6ggfiui*ffiiff rr p:;ilroanalitidkoj tehnici raspolaZemo izvrsnim pomoinim sred-
.tvrrrra pomoiu kojih smo u stanju da ono Sto je skiveno osvetlimo,
rr, l rr niun bude dopu5teno dal<rozanalizuLeonardovih fanfazijaii

*mff+m-lrumffill-ffi tX
r 1,''; jcdnog
tada sam pokulao da objasnimjedno ncshvaicno scianje iz detinjst-
velikog doveka. U svojoj autobiografiji, ko.lujc napisao u Sezdese-
r,,1 1,, xlrni (Pesniino i istina),Gete nam na prvim stranicura saopitava kakojc po

i
,,r1i,\oru suseda bacao koz prozor na ulicu malc vclikc komadc posuda
 (441)
detinjsrva ispunimo praz .

*",,; g*g;{ffi*::ffii ,il:T"nffiistrrUivj

lli;,f l3
da mnoga druga
rl,r rriur.r kaZe Sta nta(i Leotardova fantazlja iz detinjstva;
rlrrrgc strane, Leonardo je na nedvosmislen nadin izneo pomenu-
s

ovome velitrn- ; -^^^-----enrcom trr lrrntaziju i mi se ne odridemo odekivanja, ili ako hoiete pre-
' ""''
ill t:Lffi :fr T:T :9-,;; ffi t
#illr, ; Tllil,il
tantazijt o kraguju posmatranro ,lr;rsrrcle, da takva fantazlja mora da ima neko znadenje, kao i
tnalitidkimniim^ ^_:- nrll .rrrlir psihidka tvorevina, kao san, vizija, delirijum. Zbog toga
ffi'fTjHHrl;l,l,l::1,::+".F.#:,ffi
nailazlli
T::?,ill,iil r,rrlrjc poklonimo za trenutak duZnu paZnju psihoanalitidkom
na nesto slirrnri?
da se usuduierno
usudujero rrc
au ouu n.^,tfl:li]
ai;!:;';:"t:r"*rlllTT;lliili;j r,r,lrr. koji, uostalom, jo5 nije rekao svoju poslednju red.
nog jezika na opsrerazum Sklonost da se muSki ud stavi u usta da bi se sisao, Sto se
lji,v
1ez:iF;;il#"Jra
;!::' : !:';'JvucrrJe
*; ;; Hoo veoma
u: usrncrnvl rr yilirrianskom druStw ubraja u gnusne seksualne perverzije,
n*n';::
i drugog naeina';'-"--
bola JJ"fr , poznillil
muikog polnog
pozn. lr rr r
rprrk sc desto javlja kod Zena nadeg vremena, a kako pokazuju
ianskom jezrtu n. run,lT::?:i^ uclir,
por!?t.no u drugim jezicirna: u ',t,rrrr slikarska dela, javljala se i u ranijim vremenima; izgledada
o'lsana ,. fcnro-::j ,_:," silr
# #Tf, #J'.":::'il' I l', : "nir u stanju zaljubljenosti potpuno gubi svoj odbojni karakter.
;H:TJ"ff iiffi f y, l;il'odgovara predstavi r.r".iii,
i, I
I t'l'rrr se susreie sa fantazijama koje se zasnivaju na ovoj
sualnog akta, pri 1;r. i ',l,lrrrrosti i u Zenskih osoba koje nisu ditale delo Psychopathia
je (r^ fantaziia
,lts!''
J-
-e -s qrvuutl
ud uveden u usta oruse
druge osobc, Vt
le iudno Sto fohr^_::^ Vur \{'\r/{///,r od Kraft-Ebinga, niti su nekim drugim putem dodle do
tak.o izrazib pasivin
podseca na izvesne;",,:i karirkt,'r; ',,rzurrr.ja o moguinosti ovakvog seksualnog zadovoljavanja.
r taytaziie iena ili pasivnit
sualaca (knii ,, ,,-,y tr,,rir,r ( rrri sc daje ienama lako da iz samih sebe produkuju ovakve
"-r.^,.^
,,t l;c rr fantazljama.'1 IstraZivanje nas, takode, udi da ovakva
',rtrrrcif a, teiko osudivana sa stanovi5tamorala, moZe poticati od
;d#1g;;til,;61;{f,,{,,,"."F,'ffi ;; rr,', t:g sasvim bezazlenog. Jer ona nije ni5ta drugo do prerada
u b.*ia,.,.,'*iolT,"il;l; ;.J;ff"ff 1,',lrrc druge situacije u kojoj smo se jednom svi mi vrlo prijatno
llXil ;'JH ,',,ccrrli, kada smo kao dojendad (,,essendo io in culla" - ,,knda

nl-Tryff
dAmosl ca .^;^-:i--

}ild;;#J#':#.****rr[r$
:,-
\tuu l)io u kolevci")uztmali u usta bradavicu majke ili dadilje da
l,r:;rrro.je sisali. Organski odraz ovog na5eg prvog ZivotnoguLi-
r;rnjrr ostao je, tzgleda, neizbrisivo utisnut u nama; kada dete
lt*li}:':l?ffi
j:3lHffi ;]1dil,Hff ogamr*rcgrrrrqi
Lirsnijc upozna kavlje vime, koje prema svojoj funkciji odgo-
l:#J:li,[,:''':,Tl fi r:rrrr bradavici, a po svome obliku i poloZaju u donjem delu tela
trilr#j"tr#d* g:1,*: il 1',rtlscia na penis, onda je ono dostiglo prethodni stupanj zakas-
ff :T",l:#i:T##{ilH li,,ii,fi
rrryt' lirrmiranje te nepristojne seksualne fantazije.
#i!;i'ii.iJ;ff i:l;h#i:,'"11..,.!"1".;F'.*Hl,iffi i:Jlil'Hf
Sada razumemo zaito je Leonardo preneo seianje tobo-
rrrlcg cloZivljaja sa kaguja u doba kada je sisao. Iz ove fantazi-
t( nr: skriva se ni5ta drugo do reminiscencija na sisanje mate-
rrrrilr grudi, ili nato da je bio dojen na takvirn grudima, Sto je
'.r cur velike i ljudske lepote, koju je i on, kao i toliki drugi
ff rrrrrt'lrrici, predstavio na slikama Majke boZfc sa detetom. Pri
?oredi Odlomak analize jedne hrsterle (Sabrana clcla, knjiga V) 1905.
 1443'1

j3ff,ti"J:ff,:Lffi1':x.1 ono.:tg joi uvek ne ri,z,,,,,.,*r,

y'znirtih autora, kao Sto su bili: Strabo, Plutarh, Aminianus Mar-
mu.karac I eennq,,r^ ji znadapuzl oha tr
frufianJu. ^L
--j:ly,podjednako
o n a rd o p,.,u
:,'gT Ostaviiemo o
or
;"jffi
iJ;,,".,
po strani pitanjc
il
|,,,,l
j_:
ll
, ,'lrrs, a delimice od nepoznatih i, po poreklu i vremenu kada su

1rr,;:rli, nepouzdanih autora, kao Sto

je Hiieroglififta Horapolo
nekapovezanortirm.ir'r,;,;"'*ilil:,;;:liiff
aeka Dovez,an ,.*^;.ftlltteno du li t
Nrlrrsa ili knjiga sve5tenidkog posveienja sa Istoka koja nam je
ntm grudima, pa iemo
", r:,il,i,,l
,. ,".1""r,r, ,^':::1,'.:"
j a tr adicija za ;rrt'tlanjem ostavljena pod imenom
jednog boga, Hermesa
Leonardu hom
r_eonardu homoseksuarT,;..*il r pr I
It rstttcgistosa. Iz tlh izvora saznajemo da je kraguj vaZio kao
ffiHfflllrillff
r s ri
osekc,, o r
":tj:g::titi ili
',rnrbol materinstva zbog toga Sto se verovalo da postoje samo
l' ilT,i"J#:: i:: il#i* i'y i
T",, v a,,,, {
:-L."..: : :* rt'rrski kaguji, a da muZjaci u ovom ptidjem rodu ne postoje.
o.r r r e rii
:

"'-T:j*y:, :
--".'""'^c
{"*ili-HffJ:il
NaSu paZnju zaoi "
:|X'#fil
'rvuZrll'
"
r
r
I'r rrodopis starog doba poznavao je i suprotan primer ovog ogra-
pre svega, rr( cnia; verovalo se da u skarabeja, vrste buba koje su Egipiani
crra Leonard;;.';r;;yoUa. ios iedna rrcsh,
r: detirystva. ,,lrolavali kao bogove, postoje samo muZjaci.''
Mi tumaiinro lirr
kaodojenjevezano#rl;,#;,,'r';,iltrtyffi1lll'rili
kao doienie vpTDh^ _^ lr
Kako bi onda trebalo da se kaguji oploduju ako su oni svi
" - flX*;,.i;::if:
a f;r,l
*., ;#i,ffi,. rt'rrlic'? Horapolo nam na jednom mestu daje obja3njenje'" U
ii* ;",il,jH:"T ilff ,,,i |',|fl
N m i e e j ed ,,i,s,
a e s n ,rthccleno doba, ove ptice zaustavljaju svoj let, otvaraju svoje
f '::::
odrei:]i u .'.,i# r',,.rogr r;rgine i bivaju oplodene od vetra.
;;ffi *:, ffif
J: J::l' ri rr* rrfr i rr
Sada smo neodekivano dospeli dotle da moZemo smatrati
ro vreme. **rjJ." eeipc,,",lo,I
obo'avati
obozavari,
no sa glavom kraguja,
, ,",11t1"^U^illl:T
,''1.': o:,;iil ##i;;l;*,:l,lilit,l ,*:,rsvirn verovatnim nesto Sto smo jo5 pre katkog wemena morali
,lrr otlbacimo kao apsurdno. Leonardo je, vrlo verovatno, ponla'
grava kraguja.,o Ime
ili,sa vise glava.
ove boginjeffi#,""JJrr,,
ffi;j;r.
bar.jcrftrn hlb
v;rrr naudnu bajku kojoj kaguj treba dazahvali 3to su Egipiani
rta li ,a nvl
;;:u,?#l-."r nl('g,ovom slikom predstavljali pojam majke. On je bio neumoran
*il:l ffi,1;'*fl:ilr;;ir odnosu.premu
sa,no sr, |'|,*r r rtirlac, dije je interesovanje obuhvatalo sve oblasti literature i
nt,,iri, nii'ii
nam to moZe
.f*l1tl:t
pomoiit zrurrr.ia. U delu Codex atlanticus imamo spisak svih knjiga koje je
rrn rr to vreme posedovao,tzto brojne beleSke o drugim knjiga-
;I"t,;H*,fJ#Iiff#"s1fi:n:f irT;f:l*;ill:.l,f rnrr koie je uzajmljivao od prijatelja, a po izvodima koje je Fr.
Bilo bi interesantn l(ilrtcr sastavio na osnolu njegovih pribeleZaka jedva bismo
su Egipianidoslirt.
ou t'uerjul;;;;;":,:31'ikako nsrva' r's rrrosli da preuvelidamo obim njegove lektire." Medu tim knjiga-
Egiptu [n.,,;;;';,"ii:-T::l Religrja i rr'rr k
rrur nalaze se i stara i savremena delaiz oblasti prirodnih nauka.
rrI r
-Tatel
Hj#fj:;:-T:,:':*T1ffi ff 1.":i*:Y3,'ls'.ff
u stanju da proditamo
l;,lillffi ;
Svc te knjige bile su u ono vreme vec Stampane, a Milano je upra-
spomenike, u.i *
nurlS^brlt .giil;;i; vo bio matica mlade Stamparske ve5tine u ltaliji.
o nj ima tajui
spotagunr u'o ;;dil;'#::::1i,'i9psl:"i' s r',,,r r,.

;ffi ;il:il T# :;::"'i.:,::::ill :: il

i!!T'nn,!,#,:ii:f:#:,:,#:11::::,;f ,ti;;:;;;,ii,y j:;,1,
;,
-uPluturh,
,l'rrrabcji
,,Veluti scarabaeos mares tantum esse putarunt Aegyptii sic
rrrlt:r vultures mares non inveniri statuerunt" (,,Egipiani su smatrali da kao Sto
postoje samo mu5ki, tako da medu jastrcbitna nctna muZjaka")'
tlHorapollinis Niloi H i ero glyphic a, rudi dit Conrad us Lccmanns Amstc-
Iil#fi
30H.
l,xlrrrni 1835. Odgovarajuie redi koje se odnosc na pol krlguia glasc: oni su
Hartleben, Sampolion. rrrrjlio, poito u toj vrsti Zivotinja ne postoje muiiaci.
Njegov iivot i njegovo delo,1906. tlE. Minc (E. Miintz), Leonardo da Vinii, Pariz I 1199, str. 2tJ2'
 (444)
(44s)
Ako nastavimona5a, istraLivanja, naiii
izve5taj koji moZe da cemo rrrr ,'r';rj sadrZaj modifikuju i izopaduju. Sada verujemo da smo u
oo do stepena sigumosti vclov
^^-^-:
io Leonardo
4q je r .veia
da znao ua;ru o
tor Horapolo primeiuii ) povodom --
kd;;;. u;;:Hilil';llij I r'{ )nardovom sludaju upoznali realni sadrZaj fantaztje; zamen-
;rvrrrr.jc majke kragujem ukazuje na to da je detetu nedostajao
172\: Cnoto,,,w L^.^-r- ,vei pomenutog cilnla
t72t:Caeterumhancitit"*iritirr,#Ii,ri)if r,trt i da je ostao sam sa majkom. iinjenica Leonardovog van-
,,:::::"!:,:::,1:,!:: u,na arsumento ,,,ii,:;,,:,::,
lrrri'nt)g rodenja podupire ovu fantaziju o kraguju; samo zato
ex rerum nututtt n
tu re n t e o s q u i Vi rs i n i s p
reJ u 1r' on i mogao da se uporedi sa kragujevim mladundetom. Ali
r, ; ;
a r iu g; ;, ;,' ; ;'; r::,::,:,:,:,;
Jere hujus rei nenfii o,,lyoit.(Uostalom, l .ro slcdeiu pouzdanu dinjenicu iz njegovog detinjstva doznali
_ p,"',.,uur i i .,r,u*
hn.,j*^ ;^-r-^ su ovu basnir o ,,rrro i to da je bio primljen u kuiu svoga oca kada mu je bilo
31 :1, larko r

"ii'Jl i,",;ilJ;:l li;1,il

one rqi su o".r*i, por(xrort€
1','l urrclina, kada se to zapravo desilo, da li nekoliko meseci
l,1lifli':i:'1.:::llryolr
vrce; i tako se ova srvai
spominje ,k;; p,rslc njegovog rodenja ili nekoliko nedelja pre onog poreskog
f; ,",h.,i"',',,,',0
,,,rpisrr, potpuno nam je nepoznato. Sada tumadenje one fanta-
u"".,1,?ti:1."*""::t:::ik'"g":"1":ii,"'".-*,ue.cu,,t1u
,::"t samo. anegdorr, ruo
,';:":*
:1. oiri rffi;ffi ffi,
;'lfi 'l'j
,r;r'o kraguju Leli da nas poudi da Leonardo nije proveo prve,
orllrriujuie godine svoga Zivota kod oca i maiehe, vei kod
* jry: k"j i, ;,,.i,;;ri
ffi *:lill; ;.i,",
u .rev, r,,rc I I c p1 ',roic sirote, napu3tene majke, tako da je imao dovoljno vre-
;i:,i,h:'tffif hlf i, ,i]fivuru{ ffi rrr,'rrlr da oseti odsutnost oca. To jo5 deluje kao mr5av i uz to
zasro se to isto ne n'
bi mogto ":il;"11**
-^j;*j1t T*:,d'.t: oplodujc
o,,i,i,r,,il;.0";;;ii"iti[,,,r'f;fr ',rrrco ishod psihoanalitidkog napora, koji ie, medutim, dobiti
njene primenljivosti, u zurdaju prilikom daljeg produbljivanja. Kao potkepljenje
..skoro ,vi; crkueni o.ii,r,
pridaju bajku o kaguiu. su uohifrrltll
tako da ,.;.J"u ,oi."posumnirrri I ,Irlrrzi.jo5 i ocena okolnosti u kojima je Leonardo proveo de-
preko rako modnih po
krovi telj-a, jitJ"ro.i,
rln rHft Irrr;stvo. Prema izve5tajima, njegov otac Ser Pijero da Vindi
Nastanak Leonardove "frr,*i.
L.on,,,.|,,.
",:'. ,'zt'rrio se otmenom Donna Albijerom one godine kad se
iti rr rr.a.ci
za.m isr "Lr*i.
r. rrl, lil;;;r#_Toic,r,.
i
rtal lft I ('()nurdo rodio; prema potvrdenim dokumentima, dedak je u
crkvenog o., i, n.r"r"le
i prir;G;;;ffi ;i'ffif :;, iil, ; [!E
r 1r,'toj godini primljen u odevu, tadnije dedinu kuiu, zahvalju-
ji zenke i kako su , ;rrrli lume 5to je brak ostao bez dece. Nije, medutim, uobida-
,,{,i1i,g, ,J;;:;i;',j;;bez
n'rrj'tl,1
nlemu je iskslo secanje
koje se preobrazilo u-onu ;,'rro da se mladoj Zeni koja joi raduna na materinstvo preda
fantazilr lofl
r t'tl tr podetku neki vanbradni potomak. Mora da su pro5le
j: ilffiffilili:'::::' ion
o'1' k'aguja-to1es,, trc,c
raf
t ocsi oVoril€ seianju pridruzi' l,rrtlirrc razolaranja pre nego Sto je odludeno da se, namesto
din nu r,":rlrt" r,ri sc' llll llp rrz;rlrrd odekivane dece u braku, uzme kao naknada vanbradno

f
os uzi*" oq.I ['##,-J Jffi;:T l[ ,|,'te koje se u meduvremenu verovatno divno razvilo. Sa
1u su stvorili pisci o "lio',:
,f
Devici sa Oetetom, ?uliiruo iJll:f trrrrirccnjem fantazije o kraguju odlidno se slaZe pretpostavka
umetnik ceni, doprinela je koirr svqlf ,lrr jc pro5lo najmanje tri, moLda i pet godina Leonardovog
da j. i;;;;;11,
,uo;, tirrrtrrltJts
smatrao dragocenom i ,ytuji9T, u ri,o(u, prs nego Sto je on svoju usamljenu majku mogao
,;k;;;,igao i rtrr reh€
,:1T l|-,ffi i ff :iff :'k"'il; #;; Jll'i;,; ; i,., r,,, 1, i *
u rrrrrcniti jednim roditeljskim parom. Tada je, rnedutim, bilo
r,'t' suvi5e kasno. U toku prve tri ili detiri godine Zivota fiksi-
Kadarazlalemo igdny fantaziju r,rtu sc utisci i formiraju nadin i reagovanja prcma spoljnom
iz detinjstva. rrri tr,i rnrl
da odvojimo reatni saazal ,rt'trr, diji znalaj ne moZe biti umanien nikakvirn kasnijim
;;;rr;".d'illirr,:,n rn.riv, r'fr ,1,,i ivl.jajima.
 -.-
(446\
(441)
Ako je tadno da nerazumljiva seianja
iz detinjstvn Ipak, ne smemo klonuti. Koliko nas je vei naizgled apsur-
:"":Y:::yy: sagradene fniazijeiltil;i onu rlrrilr snova prinudilo da im priznamo smisao! Za3to bi onda ne-
u njegovom du5evnom razvoju,onOu
*oru ''j,
aui-e od otllul Lrr tlcdja fanrazqazadavalavi5e teskoca nego neki san!
T toTT-j:
it!^*potkepljuje -
njegovog unutarnjeg Zivita bita
dir Podsetimo se da nije dobro ako se ne5to Sto je dudno nade
koju njegova tuitur4u i'toigrJ;;;# ;:ffiil rr,;rrrnljeno, pa se potrudimo da mu Sto pre dodamo ne5to joi
ll:, r:*.^',"^:
::_r:"
?:,
r*, u ;;j k;,n. ) c c I oJf
prou.o r r rrprrtlliivije.
nuislo nu 3.aun
,""t:::":T-:,fli-"juT
ra oeca.moraro
froul'., viic ncgo r Egipatsku boginju Mut, sa glavom kaguja, lik sasvim
pod uticajem
;e ovakvih okolnosti rrcizrrrrr lrt'zlir)nog karaktera, kako kaZe Dreksler (Drexler) u Roierovom
Oa o.ovoj_ zagonetki,u nu.oJi,*
131eti ^?r.gu srratrtu
I l,'l,,silutnu desto su sjedinjavali sa drugim boZanstvima materinstva,
rzranapostati istraZivad koga mude velika pitanja:
orlukh, rrrrrogo Zivlje individualnosti, kao Sto su Izida i Hator, ali je ona, pri
dolaze i kakva je uloga oca u njih*";';;#ffi. ,ffi;,il
r

ve,zanosti njegovih istraZivanja t,rnr, saduvala svoju posebnu egzistenciju i svoj kult. Egipatskom
su n;.gouil d;irnlstv,rr irnl nisu gubili u
trrrrlconu biloje svojstveno to 5to se pojedini bogovi
mila mu je kasnije uzvik kako je
""
ff *kli; r,i.,llii,i ,iiiE ,,rrrlirctizmu. U kompoziciji bogova, svaka figura boZanstva duvala
*T q" o"r.; j""s b o u r,, revl svoju samostalnost. BoZanstvo materinstva sa glavom k*guja
::"lilj Y:::|er::.P'i,rl':':
posetio jedan kraguj nas nareon] e ',uI
i
1t'
",
rrArirt.'
teiak, treba da poka2e da Leonardov,
Li:," *.tf i'ifr I f ipcani su veiinom predstavljali sa falusom;'o njeno telo, kome su
i",.i.f,*jf ,u.'t,,ri*ifi je i mu3ki ud u stanju erekcije.
koja se orijentisala na ler ptica, p*,rriA-i-iJivog "u lirrrrli davale Zensko obeleZje, imalo
-- -f,'b' intirrrttlruf . U boginje Mut nalazimo, dakle, isto sjedinjenje Zenskih i
seksualnog istraZivanja.
rrrrrikih odlika kao i u Leonardovoj fantaziji o kagujul Treba li ovu
;
x rt l udamost objasniti pretpostavkom da j e Leonardo, proudavajuii

L rriige, domao i za androginu prirodu materinskog kraguja? Ovakva

ilI lrrpoteza viSe je nego sumnjiva; u izvorima koji su Leonardu bili
rkrstupni dini se da nije bilo podataka o toj dudnoj okolnosti. ViSe je
U Leonardovoi fantazfi v,ezanoj za detinjstvo
kaguja,predstavtjaole realni sadrZaj cltrnt€S vclrvatno da se podudamost moZe pripisati jednom zajednidkom,
Leonardo sam posravio svoju fantaziju
;,*;;
celina u kojrr
fl ;oi uvek nepomatom motilu, koji je delovao i ovde i tamo.
sadrLaja za njegov kasniji Zivot. pri ";;;1;;,
znaic,rr.jc rrvul Mitologija nas udi da se androgina struktura, spoj mu5kih i
tivngm radu sukobljavamo se
;;;"lrljem
inrerlrott: zcrrskih seksualnih karaktera, ne pripisuje samo boginji Mut, vei i
sa dudnim p.obiemorn znlto
, h rrgim boZanstvima, kao Sto su Izida i Hator, alimoLda samo uko-
s.a{fgj secanja preraden u t ornor.t JE
3v3j *luln"u siruaciiu, Mrrlh li o su i ona imala materinsku prirodu i ukoliko su ih stapali sa Mut.
koja doji dete, tainiie: diju dojku.der.,i-ru+.Jr*rena.jc I r

guja, koji stavlja svoj rep u u k6= { )nir nas, dalje, udi da su i druga egipatska boZanstva' kao Neit iz

kraguja, u metaforidnom inadenju

detinja urtu.'iu.Ai,n o
,,t,rulu,, tltr S;risa, od koje je kasnije nastala grdka Atena, prvobitno bila
koje i*u u uobidajcnorrr gcv= 'rlrvaiena androgino, dakle hermafroditski i da se to shvatanje
oru, ne predstavlja ni5ta drugo
do mu5ki ud, penis. Ali rrri rrc , xlrrosilo na mnoge grike bogove,narodito na one oko Dionisija, ali
razumemo kako je delotvorna
fantazijamoglaia uprou,, ,,,,,,u=
rinsku pticu snabde obelezjem,"sk;;;i; r rur Afroditu, koja je kasnije bila samo boginja ljubavi. Mitologija
;;;li,a apsurctrr.sr rrar ;t', zatim, pokuiala da objasni kakoje falus, koji
je dodat Zenskom
dovodi u nedoumicu da li se ouu
,ht u i^"iLi:, uopsrc rrrute
svesti na racionalni smisao. ('XXXVI VIII'
'rUporedi slike kod Lancona (Lanzone), n. d.. l'.
 (448)
.?-
(44e)
telu, inaz primarne stvaraladke
snage prirode, i da svi ovl ',trt'1ri za svoju mu5kost, pri tom ceprezirati nesreina stvorenja nad
31191:lle":iinaiavquid.r"dioioj"J;r;or"oprcrtshvt l,rrlirna je, po njegovom mi3ljenju, svirepa kamave( izvriena.'u
boZanskog savriensrva m#
ou p."irt.ti,l
principa. Ipak, nijedna ;;;"p"rn.0u0,,
;;iil;;ffiI l)re nego Sto je detetom ovladao kastracioni kompleks, u vre-
^ir.fg -to - ,,. ,l rrr,' lirrd je Lemzanjega jo5 zradila punowednu osobu, podelo je kod
oa ,, d,k"';;;;;ija nc rrrrnr
l1*r*lik i1gil.1h,,"irry
jedan koji rreba da bude olidenjemtke"nolffiffi
rr1,'1irr cla se ispoljava, kao erotidna delatrost nagona, intenzivno

rut n1stuu,obeleZje mu3ke snage. J--- -rvvr v ffi; rrzrvrrnie u gledanju. Ono je Zelelo da vidi genitalije drugih osoba,
r;rll)rc, verovafiro, da bi ih poredilo sa sopstvenim. Erotidna
Odgovor nam daie reorija o infantilnoj
stojijedno doba u zivoru individr.
seksuirlrroril. h lrrn'lrrinost, koja je nallla iz majdine lidnosti, dostigla je ubrzo
mu.ki polni ud ne protivredi pr.o"tuui
;k;;;ie
ona rr.l'rtlr I i rlrrrnac u deZnji za njenim genitalijama, koje je jo5 uvek smatralo za

podne da upravlja svoju radoznalost

o ru;.r]lr,i, ,illlilrt osnow kasno stedenogsazrnnjadaLena nema penisa. ova
lrt rrrs. Na
ta, ono se nalazi pod dominacijom
na r#;;;,
potrrog ilvF ,r' t cZnja desto preobraZava u svoju suprotnost ustupajuii mesto

tvene polne organe. ovaj.deo

interesJv anja z.asvojc nfi ruh'mtnosti, koja u godinama puberteta moZe da postane uzrok
woga tela ono rirutru suvrro
dfi I mizoginije,
rit'l<c impotencije, fajne homoseksualnosti. Medutim,
f:.".:'#,:,::::lnl1
du bi mogro ;1p";;j;;;sa
n0,,,,,r,, ,,r*
1',,r

lrl:,rrcrja za ranji, tako iarko Zeljeru objekq penis Zene, ostavlja

be zakoje oseia da su mu totiko
,lenr. poltffiil iilffiE rr,'rzlrrisive tragove u duielnom Zivotu deteta, koje je ovaj stadijum
da postoji jo5 eyvivalentan
f^q?dt lefan t1f g.nitrt,,. orgt* * rrrIrrrlilnog seksualnog istraZivanja narodito intenzivno proZivelo. U
mora prerpostaviri da svi ljudi, dakG i 2.,,r,
:i:1f.,","" 1u,i*if l,'tr:;islidkom oboZavanju Zenske noge i cipele izgleda da je noga
1u rst takav ud. Ova nredrasuda je talo
duboko usadcrrl u llllF ',irnrrr sirrbol izamenazanekad oboZavani, azat'rm nestali ud Zene;
dom istraZivaiu da se ona ne
moZe razoitidak ni prilikont
posmatranja genitaliia llrvll rrrrr lioji odsecaju pletenice, igraju, i ne zrajuii to, ulogu osoba koje
devojdica. OpaZan1c,u,,. .t,,ilir{ rrr r srrvtju kasfracioni akt na Zenskom polnom organu.
kazuje da je u njih ne5to .malih
Arugo n.g;, ,li on ipirk rrtfc
stanju da prizna sebi tri
eSienicriru"gi":.1r,
o-puz"n:a dl u rlt,vr{r
I l)okle god se ne napusti stanoviSte naSeg kultumog potcenji-
r,rn1l ;rolnih organa i polnih funkcija, neie se moii postiii ispravan
dice ne moie da nade ud. luuO uopSiJ-*ii" a^nctkrstrrje,
{ rxhros prema pojavama dedje seksualnosti i
za ovakvu vrstu
nj ega j e taj ansrvena i nepodno5lj
nade neko srednje
i", ilJr;;ato
**"i::j a."i;ei* ,rr.t, id, samo.ic,jol vdc .po k rr rll vn {; ',,ropitcnja tvrdiie se da su neverovatna. Da bi se razumeo dedji
,lu:;t'vrri Zivot, potrebne su analogije iz praistorije. Genitalije su za
mali; kasnije ie porastii, Kada
si ;L;;;djivanic pr.i knn{r , uir,; vci tokom dugog niza generacija pudenda, predmeti srilma, a
ispuni.!.\Zumu se drugi irl,,r, ,,.1
l:1^fgttrolnju.ne
stoJlo u malih devojiica. alije i.. 1,0, 1'r r :rvcjadem seksualnom potiskivanju, dak i odwatne. Ako se baci
I odseien. a ni njeg,,u,,,,, ,,,u.ig
je,rana. Ovaj progres 1r,1,lctl na seksualni Zivot na3eg vremen4 narodito u onim slojevi-
.o_ltala u teoriji vec u.zima u obzir ltcru rrr,r li,oji su nosioci kulture, dovek je u isku5enju dakaLe: vecina
Iskustva koja su muina: on je
u r.Arur*.nu slu5ao pr.r,,trrle rllrrlr sAvremenika podvrgava se zakonima razmnoLavanja protiv
rh
je 1u_se
dragoceni organ oduzeti ako
se njime butl. isrrvll€
bavio. Pod uticajem te iretnje r, osecajuii pri tom da su powedeni i poniZeni u svom ljuds-
kasffa;ij;;, o'n'rro, rnorlilrlrrUE 'l1t'.
svoje shvatanje o zenskom polnom
.;g;";, ;; ie orl sirrhr rlH
,r r,
't" ini mi se da mogu da tvrdim da ovde leZc korcni elementarne i tako
r,rrrlno mrZnje zapadnih naroda prema Jcvrejima. L.judi su obrezivanje
saopstenja u,,Godisnjaku za psihoanalitidka
*-*F:.1i u rnternacionotnom
-ik;;i;' i ps rlr'prrr,I ril6 ( \ro iz.jednadavali sa kastracijom. Ako sc usuclimo da naSu hipotezu prc-
',,!' ,{\ rro
'fif;;^r^-, iisopisu'r" p,it,,,,,,,,,t,.,, t it u praistoriju dovedanstva, javlja se prctpostavka da jc obrczivanjc u
1,", , tl,rr sluZilo kao blaZi vid, kao zamena kastracijc.
 (4s0) (4511

da se interpretira: To
je bilo
kom dostojanstvu. Ostaci jednog drukdijeg shvatanja polrrog I trrrrardovoj fantazijimoZe sada ovako
upravljao ka majci i kada
medu nama ogranideni su na sirove, niZe slojeve narotlt; u il vrcme kada sam svoju neinu radomalost
bi jos jedan
ugladenijim slojevima, ono se skiva kao ne5to kuhunlr ,,,';;'
ilffiil; polni organ kao Sto je moj ovo bio
je' po naiem
wedno i sprovodi se u delo uz ogordene opomene ncCisft. It,lia:zzaleonardovo ranoieksualno iitrazivan1e' koje
Drukdue je bilo u praistoriji ljudskog roda. S mukonr *rlr ,,'i.i;"n1u, bilo odludujuie za njegov tamljl
Z1'ot
,
dokumenti istoridara civilizacijepokazuju nam da su polrri ,,ryfi| opominju da problem kagujevog
Ranni3ljanja nus, meduiiri,
podetku bili ponos i nada Zivih, predmet boZanskog kultn r
fi j ,, rr:r rr Leonardovoi dedioj fantaziji
jo5 nt ttt*o
smatrati resenim'
neito od boZanskih svojstava svojih funkcija prenosili ,, rnf, jos nesto sto ne shvatamo' Njena naj-
aktimosti kojima su ljudi ovladavali. Bezbrojna boZansrvl ,rdlj ';lil;il;iffiij1-a
,' l;,i d; ;*utt;n;,itu ulto 1t pt'wu*nj:
fi
sisanja materine dojke u
homoseksualnu situaciju'
su se sublimacijom iz njihove su5tine i u wemenu katll
ie pfr ,l,r;cu.ie, a time u pasl\llu i nesumnjivo
zanost zvanidne religije sa polnom delatno5iu vei bila skrivent
I ;iil;;;'fi;*" u"ouutnoit' prema kojoj se Leonardo
irtotilstt
pitanje: neukazu-
op5tu svest, ramitajnikultovitrudili su se da ih odr2c u tivotu
hi ,, )ir,u,iot.euo homoseksualno' namece nam se
detideg
izvesnog broja posveienih. Najzad je u toku kulturnog rarr{ ii ,t" l**tr19uzroonu povezanost LggnardovoB
iako ideal-
,',
doilo do toga daje iz seksualnosti izvudeno toliko bozarrsk.g i lviE rt h rosa prema rnu1.t . ni.gouom
kasnijom
T1illt*ot'
si usudili da iz ove izopadene
tog da je onaj bedni ostatak postao predmet prezira. Ali knhu rU ,,,,,,t ho'.o*k uutoosCu'"Nt bismo
prirodi svi du5evni hagovi neizbrisivi, ne smemo se dutliti lin
I ovalaru pretpostavku kada z
I *] ,t,onardove reminiscencije izvladimo
-"-i.-*f*fi.itt zrali
dak i najprimitivnije forme oboZavanja genitalija sve do tlurmr rF liomoseksualnih pacijenata ne bismo
ttOtrl
gu dokazati i Sto narodni jezik, obidaji i praznoverjc tkrrrnh{fi dubo.ka i nuZna'
,Lr ovakva veza postoJl, daje ona upravo
u nust dane preduzeli energidnu
akci-
dovedanstva sadrZe ostatke svih faza ovogaraztoja.t, Homoseksualci, ttoil
'u rado se
Znahjne biolo5ke analogije pripremile su nas na to rln ogranieenia svoje seksualne delatnosti'
lf ,,' pruriu zakonskog jedna od podetka
du5ewi razvoj pojedinca skraieno ponavljanje razvojacovcfnrrrlvq svojih teoretid*'.k?o
i,,if,,,r"f*, pr.t o giu.ouu medustupanj' kao
te zbog toga neiemo smafiati neverovatrim ono Sto narrr je p{= ,rrlvoiena seksualna u*1untu, ]<ao .seks111]ni
od
mustarctma diji su organski-uslovi
,,trr:ci pol". Oni ,. ,*ut'Jiu
hoanalitidko istrazivanje dedje duse pokazalo u vezi sa irrlirrrrilrrrxi
kod
ocenom wednosti genitalija. Dedja pretpostavka o majdinorrr
lxrrlrf zrrictka tako formiraniin it
namecu traZenje zadovoljstva
zajednidki je izvor b, koga prozlazn kako prefutave arxlnrglnlh a ne kod Zena' Ako se iz
humanih obzira i saglasimo sa
,r,rSf,.uru.u,
u pogledu njl*+
materinskih bolanstava, kao 5to je egipatska Mut, tako i ,,nxhtl rrlilxrvim zahlevima,ro*o biti uzdrZljivi
genezi homoseksualnosti'
kaguja u Leonardovoj fantnljiiz detinjstva. U medicinsk.rr snrrrru i,:,,t'lr, t"p ne vode tue*u o psihidkoj
popuni i da se stave
redi likove fih bozanstava pogresno nazivamo hermafroditskirrr, Nl
u ririintnuilu nudi sredstva da se ova praznina
homoseksualaca' iako je psihoanaliza
jednom od njih nisu spojene stvame genitalije oba pola, kixr $to ovom
ru ;',, ;t"b" wrCenlu broju osoba' sva dosa-
spojene u nekih rnkaza, od kojih odwaiamo pogled, dojkarnl, hur ,,,,ti,tLo mogla oigovoriti tek u neznablom
aftibutu materinstva, dodat je samo mudki ud, kao ito je to hilo i rt ,i,s,t'.lto#i" unlipoi*ntusu isti' iznenadujuii rezultat'" U svih
zab-
prvim detinjim predstavama o majdinom telu. Mitologijl jc re rrrriiS homoseksuamh muilaraca postojala je u ranom, kasnije
vezanost za neku Zensku
vernike saduvala ovakvo, po5tovanje dostojno, priklzivlrlle ,rrtvlienom, detinjstl'u-wlo jaka erotidna
majdinog tela, dijije koren t fantnlji.Isticanje kragujevog rcprnr
se prvenstveno odnosi na l'Sadgcrova ispitivanja' koja mgeu 1
"O* Osirn toga' poznato mr
. lU1*.Oi Ridard Pejn Najt (Richard
payne Ituight), Kult l,riirtltrt
tl e l,rlnorre da pofvrdim nu otno*
culte du Priape). Prevod sa engleskog, Brisel, 18g3. ;i';;il{;;s.d, i rt;t"ti u'op'tutnogti\u:lytl
dudimpe-sti doili tlo istih rczultata'
;::
 (452\---
./_ .=
-_=
(4s3)
osobu, po pravilu za maiku,
vezanost koju je bila izaz,vuluill
jf jopour,,c.,il€0r-
-- 'rrEJr\s' s PwstLdvat(r
F* Dublja psiholoika prosudivanja opravdavaju wr&nje da onaj
iz detetovog *:::'r:::y'u1t',uioolo:u
Zivota. Sads
povlitcetl;e
{ I'oji .je na ovaj nadin postao homoseksualan ostaje u nesvesnom
,.r,* in i,?*;;;til ::9'11"'. 9', "
'X'ili:,:1,', maj ke njegov l' i
r#
tuskobanjaste' zenc' crrcrgrfr
I
vt'/Lut za sliku majke u seianju. Potiskujuii ljubav prema majci, on
karaktemih crra,
karaktemih .',tn koie ::::'",
rr,r"rr. o. o"rir""""r#:, JTiliilil,ffi
kojp.,, tu ljLrbav duva netaknutu u nesvesnom i nadalje ostaje veran majci.
pnpada u porodici;
oon.tua"ruri ju;;; o,
l,rrrla se dini da kao ljubawik trdzadetacim4 on u stvari beZi od
jadi utisak u meru
itzazv.ay;, ,n
primcrirrr, nllfl ,lrugih Zena koje bi mogle da ga navedu na neverstvo. Prilikom
er,l;1ir?":,rlrp otac rxt poofr
nedosrajao, ilije rano n:r?9, rako da je O.,J ,lrrcktnog posmatranja pojedinaca mogli smo da potwdimo da onaj
tiro pod ncprckirlnfi
lTh uticajem. Moglo bi;.il;;#;;; I'o jc prividno prijemdiv samo za mu5ke draZi podleZe, kao i svaki
rrrrrrnalan dovek, privladnostima koje zrade iz Lena; ali on ie
iiilli'**"Ji'p,uun,ioar,,;'il;;;;';1i1Til:ll,."l',:,',fliffi lxriuriti da uzbudenje koje je izazvala iena prenese na mu5ki
Posle ovog prethodnog oh jckat, ponavljajuii na taj nadin, svaki put imova, mehanizam koji
. stadijuma nastun
liT i.'.
r' u n i
i.^*. rliL ffir.fi
:;1.1;: ll,l,# 1':r 1c i nadinio homoseksualnim.
^-m
Ljubav prema "s, "'.i';: jde Nije nam namera da preuvelidavamo zna(aj ovakvih obja-
::::?i^ri.aju.
razvoJem svesti, ona
majci ne
"Oeeat u korak sir krrsrr{llnl
rrrjcnja psihidke geneze homoseksualnosti. Ona jasno i o3tro pro-
biva potisnuta potisf.u;. ,*fi,, ii,ilrl
prema majci, stavljaiuci trvlode zvanidnim teorijama homoseksualaca, ali mi zramo da ona
hkd ;ffi;ffi S :*i#li ;,.,hli#fil,T,t#
nove objekte ljubavi koii
su sriini niemuiffi.
#:tr
portun hrrrrrx€I.
rrisu dovoljno obuhvatna da bi omoguiila konadno re5enje proble-
rr'la. Ono Sto se iz praktidnih razloga naziva homoseksualno5iu
suatan; u srvari, on se wafio
*,il;;;:F, Jr,r.,. ko.jc rrufl
r r rt rlc da proizide iz najrazlititijih psihoseksualnih procesa kodenja

5::
sopstvene ?fu:tr:l voli,.samo su zamena
:r*"
detinje lidnosti i on rl.sada
i nova izdania njr,govt
'rr r ovirj proces koji smo mi upoznali moLda je samo jedan od mnogih

r rrrolda se odnosi samo na jedan tip ,,homoseksualnosti". Moramo,

nadin na ko;l
majka njega volela. Mi kT:qq ""il;;; svoje
O" ." Uir,
f1 t:rliode, primati da kod naieg homoseksualnog tipa broj sludajeva u
"i;.*?
nadin. prema grekoj lesenJt;;##"Narcisu.
tjuhtvt il I'rrjirna se mole dokazati postojanje preduslova koje smo smatrali
:,X::iTiki
rusta nUe rako dopalo kao k.rrro lo
njegovi ,oprrr* ,iiia u
voci i koii r lrotrcbnim daleko nadma3uje brq onih sludajeva u kojima sfvamo
pretvorio u divan cvet rlolazi do inaiaja izvedeni efekat, tako da ni mi ne moZemo negi-
istog iniena.
r;rli sadejstvo nepomatih konstitucionalnih faktora koji se obidno
dve neoborive priprsuju homoseksualnosti. Mi, uopite, ne bismo imali razloga da
t-r*."Y"ff ffL:l||!f:,T ".'.*t"'nju
n^e smatrajuii da je
dinjenice cr.pr.r'ctt, ru
ro .tiorogij;ou;*i.?#lit"t'l; to istrazivanjc lirrrc rrrt.rlr '.c upuitamo u psihidku genezu ove forme homoseksualnosti koju
sKretanJa Prva je vei pomenuta
st<itr potieLa .r?.;i"fr, dkt,,;;i,';l;i;
iig :,rrxr proudavali, da ne postoji opravdana pretpostavka da upravo
,o1o!d lqosolna,J;;;,;di:frjitTff,i\,fi:j: ,ji;; ;:ll;llillllii I conardo, od dije smo fantazlje o kraguju i poSli, pripada ovom tipu
jos ilk ii;"d'1#irise
;:Hll il'#:!;','i:#'L*Tsnom suprornos srava. ove a"e
od ni.g,r r,,,rrii lrornoseksualaca.
kakozahtev-hom;fi:;; i;:J.r eia, ii.:ii1 jil,,iii Iako ni5ta bliZe ne zlamo o seksualnom pona5anju velkog
priznati k.ao .'t'.cipor".iuii,t;,;riil;'
van;e koje se smarralo
-uu",11i'9u
atirera. eosrojaffi r.r'n'l'a1{l3: urodenog i uie.t"e h,i,,,.,'ir,, urnctnika i istraZivada, ipak ne moZemo smatrati da su se njegovi
--T.tdu
tizma)o,aksiva,;;;il;;::ff ,,;rvremenici grubo prevarili u onome Sto su o tome rekli. U svetlosti
presudno' Sa Zarjenjem
,:,iii].lHlX!li[:f [.J,'[::.JjX:li,,'l*iil:
se mora konstar"*t'iir.urpriii prctlanja, on nam se ukazuje kao dovek dije su seksualne potrebe i
naucr nrsu niSta naudili homo.cksr,,rrrrrrr'r,
iz ovih potvrden,rl ,.rri,.,ril"irl#.rir.. ;rlilivnosti bile izvanredno male, kao da ga.le neko plcmcnitije strem-
l1L:rric uzdizalo imad grube animalne nuidc. Ostavirno po strani
 (4s5)
(4s4)
ti majstor (DAbacco)'9*tzt kvadraturu
Dabako
pitanje da li je Leonardo ikada i na koji nadin traZio dircklrro rclr ,Neka radi uredenja
r.rrrga..*, - Ili, povodom
ti.r."Jp"*:; ,i*;f lYl*
sualno zadovoljenje, ili je bio u stanju da ga se potpuno li3l, p torbe' Neka ti Boltrafio pokaZe
ti nup'uut Ou? iutne
svakom sludaju, imamo prava da i kod njega tralirrto rtfl r rtir ... traii da
" kniieu majstoru
',rruu i neka na njemu #;i:;d* kamen' oaj
tgot madenja: "U
oseianja koja druge zapovednidki nagone na seksualnu rlellfr
nost, jer ne moZemo verovati da postoji ijedno ljudsko hit{€ B it redesko.'*' l[;d; ;;;* tutl* mezda'kao Mesec' tlt
^rrtirei
',vtritri raspravi treba da
p#;;fi;FzemljS
dijem razviiu nije imala udela seksualna Lelja u najSircrrr stttls p:fklo Zemlje"*
,l,r ic slicna njemu id'
lu redi, libido, bez obzira na to koliko je ona bila udaljura o{ "d;;dJprtttnL i u dnevnicuna drugih
smrt-
prvobitnog cilja ili sputavana u realizaciji. U ovome d"t*tk"';;;**ri* ilipotpuno precutkuju'
desto

Kod Leonarda ne smemo odekivati ni3ta drugo clo lrngn6 rrikl. samo se sanekofik;';;il;lt' tt"lDenia' koja zbog
netransformisane seksualne naklonosti. Ipak, ovi tragovi uknrqfg rr;rlznacajruji dogadaji
dairll;ffi;jt "tltr*t beleike o malim
jedan pravac i dopuitaju nam da Leonarda ubrojimo u horrto$lr r ret,h icnosti
citiraju'"' J;;;'ili'';;t*i' l:j: kao da poticu od
na
rrutistorovim izdacima'
*ttl kajnje precime
podaci o
sualce. Oduvek se isticalo da je on uzimao za udenike sarno upnrl[l-
rrek.g sffogog f,rlistra i
"":
iJl":nit J"ilJtii'.u:\:*"*u umetrnik
vo lepe dedake i mladice. Bio je blag i popustljiv prema niinur, hd= ne govori'o tome da
se
tr()icniu veith suma "ii" ltlno od ourh knjizenja odnosi
nuo se za njih i negovao ih kada su bili bolesni, kao Sto ma jkn rtegk
u vodenju
"t"tt'"
d"#il;'
je svoju decu, kao Sto je, moZda, njegova majka negovtll ttiegl, Salainu:o'
',,r,,,tt.uuomantil ft":iit f'tp-i"
Po5to ih je birao prema lepoti, a ne prema talentu, nijedan rxl r{lhl ';t' na novi "fenikuAndrei o svima izdacima
Druga jedna *fo opS""" beleska govori i nje-
(ezare da Sesto, E. Boltrafio, Andrea Salaino, Frandesko Melul I
r.ic je imao zbog bs:slil;;. [0""e t*goe udenikaknJrgu
drugi nije postao zradajan slikar. Veiinom nisu uspevali tln r€ r+Jo sam ow 1

osamostale, i5dezavali su posle njegove smrti, ne ostavljirjttrti d 1,,,voj sklonosti

rt'uc"il'ii' ^ptilt rye1 kod mene' u
rrtstavio rad na konlu' ;;k#" je dosao
"#;; 'iu'
da'stanuie
sobom u istoriji umetnosti neku odredeniju fizionomiju. Drugc, krtJl tt'tugdutt'"'t t+qo' godine'"
,,v,rioj desetoj godini'
bi se prema umetnidkom stvaranju s pravom smeli nazvati uic14uv. piozdrliw') "Drugog dana
i
im udenicima, kao Sto su bili Luini Baci, nazvan Srxkrnu (I'rirnedba sa strane:il*';d;iav' i jedan prsluk' a
\..r dao da mu se tttijt" ;;;;#irit' rl*"r""eukao mi je novac
Leonardo verovatno nije lidno ni pomavao.
lirttla sam novu' oduoi'i'i*dJ;;h
;t 'wott ptutro'
Moramo da radunamo s prigovorom da Leonardovo pona- poSlo za rukom da
garrateramnaprlz-
rz novdanika i tifuO iti^:t
Sanje prema njegovim udenicima nema nikakve veze sa sckru.
- d.
alnim motivima i da ne dozvoljava nikakav zakljudak u poglcrlu "N.
oN. d.
njegove seksualne osobenosti. Protiv ovog prigovora molenu ,rLeonardo se ovde ponasa kao neko
-osobi
u:i.:ll?llj:l'"TT$iJl:
tlgt'l'rrrtl'll]: dnevnr k'
reii, sa punom opreznoSiu, da na5 nadin posmatranja osvctljuve ,',,*.ruuiffi koj u
neke dudne crte u majstorovom pona5anju, koje bi inadc oslnlc kod Mere5kovsrog '
i','i. pogledaj
ao l4nii' 1906"s CXLI'
zagonetne. Leonardo je vodio dnevnik; svojim sitnim, ztlcstt€
"*Ut'
" aaM' Hezfeld' ul'oAi
,,oortouni,.tu p"-rti*.stovskom' r.
nalevo pisanim rukopisom, on je zapisivao neke bele5kc utrrrc. fl ,JT rt1l;
Srebmibrokat'' : ";"f' -
njene samo njemu. U tome dnevniku on je na dudnoval nrrltrt Porub - "-12"
za
Crveni somot S
oslovljavao sebe sa,,ti": ,,Udi kod majstora Luke multiplikne i;u Gajtani .
korgna."oo Dugmad
rolli modela'
p'undesku Sforci na konju'
o0Edm. "spomtnik
Solmi, LeonardodaWnii. Qrlemadkiprevod, 1908, str. 15.)l
 (4s6) .---
(4s7)
nanje, iako sam bio sisur
on toudinio'"
4 lire ...) Izvestai orri;"i1--{'^ie @eleska.sa slnupl Jedini koji ume da kaZe ko je bila ta Katarina jeste pisac
sn nhroi,,-^*
se obradunom _^,,
_ -
von o nevaljalstvima mali5ana i ,uu*.il
Mcre5kovski. On zakljuduje, na osno\u druge dve katke bele5ke,
roskova: .U prvoj d;l;iil;T#?,]fll:
0",' U,'
d ffffi J#ira, rd
q
rll.je 1493. godine u Milano do5la Leonardova majka, siroma5na
il6#; #Ji Xlo.,,
I
*n
o'"**yT"
.
:11:::.^:,p-l,l
Leonardovi "k,: i
scljanka iz Vindija, da poseti svoga, u to weme 4l-godi3njeg sina i
zagonetku psihidkoe
zivota svoga j*"k;;;;;w
njegovih
u *, tlir sc tu nzbolela, da ju je Leonardo smestio u bolnicu, akada je
slabosti i osobina, oi'idno na ou. rrrrrrla, on ju je sahranio sa svima macima po5tovanja.'o
fuAo, oUruf,rnr.n"aAovezul, 'ralb
prirnor! Za ovu interpretaciju suptilnog romansijera nema dokaza, ali
|!"*",,,Htno:j;Lr,p"p,,rrji";,;;ff;'premanjog,vtn onu nosi u sebi toliko unutra5nje verovatnoie, ona se tako dobro
rrklapa u sve ono Sto mamo o Leonardovom oseiajnom Zivotu da
*ffi T,'JJ'tril',#"#f'h,h.l",T:**:li,n,f se ne mogu uzdrLati da joj ne prizram verodostojnost, Leonardo je
z"r.o au
zalstane
nurffi;"jjil: pripisati
19ze n*ou ,t, ji lrro u stanju da svoja oseianja zauzda jarmom istraZivanja i da osu-
usnosri.,n,,n uno
ti d, ;, j; ;;#ffif
lllp",,t"i,i , l"ryfl y #fi"| ;cti njihovo slobodno inaLavanje; ali se i njemu de5avalo da potis-
ovih zabelezaka.-Nrye rako rurta oseianja izbiju na povriinu i smrt njegove, nekada tako Zarko
proriiknuti
u.gtanju nijedan da navederno.,', ; [.';?flil ;llil$li
k"j,
volicne majke, bio je takav momenat. U ovome radunu o
ru.1e na5ao joS jedan raiun
* ,Jai-i."r*o*_ h.r1ij'ril troikovima sahrane pred nama je Lalostzamajkom tako izvitoper-
koji U;." n*"*.,flrt na ovc cutlfi
srtnriave beteske o odevanju
,j.nnul ;;;;;;, "',", crra da je ne moZemo prepoznati. Zaiudenismo kako je moglo doii
tlo tdkve izvitoperenosti, jer sa stanovi3ta normalnih du5evnih zbi-
-TroSkovi za Katarinjn pogreb vrnja ovo ne moZemo da razumemo. Ali nama su slidna stanja
I 27 florina
tunte voska rlobro poznata, i to pod abnormalnim uslovima neuroza, narodito
18
Za noienje i postavljan je lrrl<ozvanih prinudnih neuroza, Tu opaZamo ispoljavanje inten-
krsta 12
Katafalk .. .
4
zivnih oseianja, koja su usled potiskivanja postala nesvesna i
Nosadi sanduka lx)rnerena na beznadajne, dak i bedaste postupke. Suprotne sile su
8 'uraiavanle
4sve5tenikai+tlerita uspcle do te mere da smanje onih potisnutih oseianja
20
Ogla5avanje zvona tlrr bi se njihov intenzitet morao oceniti kao krajnje nematan; ali
Grobarima ....
2
rrcsavladljiva prinuda s kojom se ta sitna izraiqnaradnja ostvaruje
16
Za odobrenje olkriva pravu snagu onih impulsa diji je koren u nesvesnom i koje
- dinovnicima .
7,, lri svest htela da porekne. Samo ovakva analogija sa pona5anjem u
Suma 108 florina aeMereskovski,
n. d., s. 372. - Kao Zalostan dokaz o nepouzdanosti ion-
108 florina
Raniji izdaci: rr[o oskudnih podataka o Leonardovom intimnom iivotu napominjem da je
rrvirj isti spisak tro5kova pikazan i kod Solmija (nemadki prevod, str. 104),
Lekaru
4 florina r;;rrno sa znatnim izmenama. Najsumnjivije je Sto su u obradunu florini zamen-
Zaiecer i sveie 12 1t'rri soldima. MoZe se pretpostaviti da florini u ovome radunu ne znade stare
), 16 .zlirtne guldene", vei kasnije primenjivanu obradunsku meru, dija vrednost
,rthovara 1z: lire ili 33tl: soldija. Solmi smatra da je Katarina bila sluZavka
Ukupno l,rrjir .je izvesno vreme vodila Leonardovo domaiinstvo. lzvor iz koga su
124 florina,,',
lr pcne dve verzije ovog raduna nije mi bio dostupan.
"Pun doslovni tekst kod M. Hercfelda, 50,,Katarina je
n. d., s. XLV stigla 16. jula 1493" ,,Dovanina lice kao iz bajke -
rrrspitaj se kod Katarine u bolnici."
 (4s8) 4se)

majke i deteta' Nije te3ko odgonet-

prinudnoj neurozi moZe da objasni Leonardov spisak troikovn prl= r rtcnzitet erotskog odnosa izmedu
aktiwost majke
likom majdinog pogeba. U nesvesnom je on ostao vezan nl l{U dgi sadiaj seianj intz'tii'koji povezuje
",',i'"i Ju u'*' io bismo mogli da protumadimo
erotski obojenom naklono5iu, kao Stoje to bio u detinjstvu: sugrn*= ti irti.-,j.* 'oL Fantazija'
me je bezbroj puta strasno lj"Pili
'"g":.1 usta'
na snaga potiskivanja, koja je kasnije do5la do inaiaja,nijc dozvol. :;;;:;i M"j[ vei i ljubila''
javala da se ovoj detinjoj ljubavi u dnevniku podigne drugadiji. rh*
',i.ti;,
-.dtzt seianje da ga je majka 1: t3*o dojrla
"'"-'gl"g;taklonu
ptltoOu podarila je umetmku moi
da svoja
tojniji spomenik; ali kompromis koji je proiza5ao iz togl rreu,
izrazi
rotidnog konflikta morao je da bude realizovan, i to u fornri orug ruritananija i zaniega,u'*g tttiutnu du3tuou stremljenja
a da one
raduna koji je zapotomstvo ostao neobjainjiv. ,i;i,,o" r.li. o*t;i,out, nlpo'nate-umet.niku' uzbude' Zar
potice.ta uzbudenost'
Izgleda da nije suvi5e smelo ako uvid koii smo steki u vell ,'i;. * ut.]u da objasne odakle
delu nema
s tro5kovima za majtin pogreb prenesemo i na tro5kovc oko ir, ,. t"l. p*,postaviti da u Leonardovom Zivotnom
seianju saduvalo kao
driavanja udenika. Prema tome bi i ovo bio jedan od sludnjevt :vcdodanstva o onome Jto ,. u njegovom
odekivati' Ali ako se
u kome su oskudni ostaci libidinoznih stremljenja u Lcorrnr,tll rr,u"l."fi"iit.f. iz detinjstva? To bi se moralo
d"bokih tiun'fo'macij a mora da
p:tttpi
prinudno doili do izral,ajau izvitoperenom obliku. Majka i ude=
;
l;;illtk"
;
'.lk
11t:
Sto.doprinese stvaranlu
Tll
nici, idealne slike njegove sopstvene dedadke lepote, bili bi rrie= iz Zivota jednog umetnika pre nego
sveSce se upra-
govi seksualni objekti ukoliko seksualno potiskivanlc, kole
- ,;;";tdk"g d.lu, ,ihttu za pouzdano3iu dokaza
meru'
dominira njegovom lidnodiu, dopu5ta ovakvu oznaku - a prinu= vo kod Leonarda na sasvim skomnu
da, koja je Leonarda natenla da sa kajnjom precizno5iu bclrrll
koji je on do-
sve Sto je potroiio na njih, predstavljala bi iznenadujucc txla= ,','ti n*Ulfnog, osvajadkog i zagonetnog -osmeha
Nepomidan osmeh na
vanje tih rudimentarnih konflikata. Iz ovog proizlazi da [,conHr= i'urao na usnama ,uo1it' Z"tntttli likova'
usnama' osmeh koji je postao
za njega
dov ljubavni Livot zaista pripada onom tipu homoseksualrrosil ,;,1;;*, n Sto iwiieni*
diji smo psihidki razvoj mogli da otkijemo, a homoseksulhte lirrrakteristidan i koji se od tada naziva "leonardovski"'t'Posmatrade
osmeh na neobidno lepom licu
situacrja u njegovoj fantaziji o kaguju postaje time razunrl.jive, i. ""rf"f. -U"Aio LUunio potonO.. Taj osmeh zahtevao je neko
Ona ne oznatavani5ta drugo do ono Sto smo vec izneli o ovont€ trircntinke Mona Lize JJ
nijedno nije zado-
tipu. i tako bi ova fantazija zahtevala sledeii prevod: Ush.rrl le ;,;,;.d."J., i bilo ih:. utf" razliditih; *Lduti*'
Mona Liza pomucuie
erotske vezanosti za majkl postao sam homoseksualan.s I
r,'iiir". I utf, ro ce"bitti ietiri stoleca knko
,,t,riru ,iit onih koji
o i1o1 go'o* poito su ie dW Eledal|' ' '
Sto naroOito fascinira gleda-
Muter (Muthe4 kaZe:" ,,Ono
Stotine pesnika i pisaca
IV oca, to je demonska dur ouog osmeha'
osme-
t]"-" Zeni koja tao oa nam se ias zavodljivo
i,rrir. """: u prazninu' aio5 niko nije
NaSu paZnju i dalje zaokuplja Leonardovafantzijao kragrrjrr. i,,'i., e.t f.uo Ou hladno i odsutno zuri
osmeha koji se vida
Redima koje isuvi5e jasno ukazuju na opis seksualnog akta (,,1 svo --iFGuuuluc umetnosti setiie se dudnog'.ukodenog
na.primer' na eginetama sa
jim repom me je vi5e puta udario po ustima"), Leonardo naglitkrvtr ,,', lttortienim delima arhajske grcke umelnosti'.
i;";;;il, p'1'i' t'u
;;;,
't
eg,^, -
.t,eii;' '*'o'i
se stoga sa lzvosn
:l':l:".*,'iJ:f# iffiTl
"Eo-u pod kojom potisnuti libido u Leonarda sme da se manil'cstrrje .,,na"rdovog udltelja Verokija' te ie
podrobnost i interesovanje zanovac pripadaju crtama karaktera kojc prli rlrrlic izlaganje'
zlaze iz analne erotlke (Karakter i analna erotika, Charakter und Anul*intttr
srGriie (Gruyer) po Sajdiicu (Seidlitz)' t
Jtt V 'll knjiga' str' 280'
,
5alstorija slikarstvild"'ni':t'* der Malercil' l kniiga' str' 314'
1908, Sabrana dela, VII knjiga).
 (460)
(46r)
odgonetnuo njen osmeh,
niko protumadio njene mirti.
pejzai' tajansrveno sanjaratki, t,,rrk lc r srnatrao nedovr5enom, da je nije predao porudiocu, vei ju je
sti teske kao omorina pred r"*'
i;;;il;hrava
od nokc frrrru* lx)neo sa sobom u Francusku, gde je sliku otkupio zaLwr nje-
oluiu... gov za5titnik Fransoa I.
U vi5e kritidara probudih..:.:
sumnja da
nom osmehu sjedinjena dvarazlilitaelerienta. su u Morrrr l,lrl. Ostavimo nere5enu zagonetku Mona Lizinog izrazalica i
U izrazu lita lg= zabeleZimo nesumnjivu dinjenicu da njen osmeh nije manje

;ijilF::"lf ,";#iJi,#;n:'t*r,r"*-ff jji;f lirscinirao ni samog umetnika no sve one koji je posmatraju vei
cctiri stotine godina. Taj odaravajuii osmeh ponavljaie se od
neZnost punu predavanlu
iaezoi)iil;;i;;- n'ri koja tra2i i
i

tucla na svim njegovim slikama, kao i na slikama njegovih ude-

mu5karca kao nesto tude.
tiri stoleia Mona Li
Mrr(M;;;;'iu",a,,Vec ,,;tutnt t\t. rrika. Po5to je Leonardova MonaLizaportret, nemoguce je pret-
prydulbudti,;;,;:;;;,i;:;':l;"*f :'l,ir::ri:;!;:::',::;,:;l:i
postaviti daje Leonardo po svome nahodenju dao njenom licu
nik (stuZim se perom t,ko izrazite crte koje ona sama nije imala. iini se, ima malo
1rtyi"*"glirr,'t"ji'rr tcrije prxt plautht_
nimom piDrre de Corlay) rrzloga da posumnjamo u to da je on taj osmeh zapazio na svo-
,ii" tZio-iror;;r;'*, sustinu !ut,s,ty, rrrc modelu i da je njime toliko bio odaran da ga je prenosio na
nosti: neinost i kokete.riju,
itidliivost f poi*iito ,naortr.r,irt,,
tajnu srca ko.je se ustei.e, ,*? slobodne tvorevine svoje fantazije. Ovakvu interpretaciju daje i
mozga t"ir r**'iiti", liirutsti
na oprezi i od sebe daje fu*t lt Konstantinova:'o ,,Tokom dugog vremena u kome je majstor bio
sa,mi onis,o zroii....,, Italijan
Konti (Angelo Conti); vidi rlndphr zaokupljen Mona Lizinim portretom on se sa toliko predanosti
sliku u"iuiJ"" orrrtirnusurrr\r.vl*t
zrakom. Zena se smeskala rrliveo u fine crte lica ove Zene, narodito u njen tajanstveni
osvajanjem, za okrutnosi",
t
rf:."rU ,jrnl, nagoni xi*i ,l osmeh i dudni pogled, daje te crte prenosio na sve likove koje
.,:l;;.dig;;;;""s roda, ictjn ru jc kasnije slikao ili crtao, ova osobenost Dokondinog lica moZe
em. j vrebanj em, ulrtj
111odenj
okrutan iyl rj "**il"Urota k o j l s k rl vr
predlog, sve ovo.pojavf:r"f. da se zapazi dak i na slici Jovana Krstitelja u Luvru, ali pre sve-
je iza vela osmeika i'ropifo
lo
,. i ncslllit= girjasno izraLena na Marijinim crtama lica na slici Sveta Ana".
dobrog i opakog. okrutnog
,.', ""irrenidno
i.rri'n;.nog osrrrcha,,, Ipak, moZda se sve to i drugadije odigralo. ViSe biografa
i samitosnJg,"gru.iornog i nrrrfkn.
stog, ona se osmehivala... osctiloje potrebu da dublje obrazloiitu privladnu snagu s kojom
Leonardo ie rad. yc Dokondin osmeh ovladao umetnikom i kojeg se on vi5e nije

,503;;"i;b;;;;ffi :il:'fi j nrogao da oslobodi. V. Pejter, koji u portretu Mona Lize vidi
mu je bilo vei preko o.a.r.igoJi;i.,,LT:i:*:1Ti,il:'J'il,,; .,ovaploienje ditavog ljubavnog iskustva kultumog dovedan-
5taju, Leonardo ie za,vreme
i.;;';rrrijevonr izvrr stva" i koji vrlo suptilno govori ,,o onom nedokudivom osmehu
poziranja ove dame prirncrrjrvrro
lioji u Leonarda kao da je uvek povezan sa nekom mradnom
najprobranije u.irin. da
zadrLao na njenom ticu.
bije;r;;;; t';i1 orr.r, sr. 1l1,,rs slrrtnjom", navodi nas na jedan drugi trag svojom izjavom'."
oo"suih onilrl;";;;;i, koje je j.g'vn
kiiica prenela na plarno malo n
,,Slika je, uostalom, portret. MoZemo da pratimo kako se
se saduv.il;; slici u njcrlrrrr
danasnjem stanju; ,rva slika od detinjstva uvladi u tkivo njegovih snova i da sve-
dok ii:.:bil.a
kao ne5to najviSe Sto umltnoqf "
qrl
oceniivlrrrr ;r, tlodanstva ubedljivo ne govore protiv, poverovali bismo da je ta
"^r.;r";a,
,oz. Au pJrtrgne; sigur.rro
medutim, da sam Leonardo lr,, slika konadno pronadeni i otelovljeni Leonardov ideal Zene..."
n,;. Uio ,aOffian, i da jc slr[rr
----ldJonti,,,Leonardo "'N. 4., ,. +s.
sltkar,,, C onfe re nz e
f o re n t i n e,n. d.. sl r 9I
s'W.
Pater, Renesansa,2 izdanje, I 906, s. I 57 (sa onglcskog).
 (462) (463)
Slidno misli i M. Hercfeld, koji kaLe daje Leonarrftr
Mona Lizi susreo samog sebe i rt Slika Leonardova koja je vremenski najblila Mona Lizi
da je ,6";;;;, i mogao clir rrrrcrc
icste Sveta Ana, na kojoj je predstavljena sveta Ana s Marijom i
toliko deo svoga biia , lik,,iEe ,,i.n.,
ibri,,;ene tajansrvenoll rnalim Isusom. Leonardovski osmeh prlkazanje na najlepii na-
rirptijg*.: i ranije podivaie u rronurdo*1 duii,,.,,-
cin na obema Zenskim glavama. Ne moZe se dokuditi da lije
. . .loh_ruJ.no
je, dakle, da je
da jasnije razvrjemo ove nagoveStaje.
MogrrClur l,conardo olu sliku podeo da radi pre ili posle Mona Lizinog
Leonardo-bio fasciniran rtaoni
zlogtoga je taj osmeh u nlemu probuOi"'*Sr"
rirni, osrrrcrr'rl poftreta. Po5to je oba dela radio godinama, moie se pretposta-
Sto
ito je vcC rlugo viti da se njima Leonardo bavio u isto vreme. Na5em odekiva-
drgmllo u nlegovoj duSi, verovatno
seianje moralo je biti veoma znadajno jednom
nd
s-Lru usporncrru,
,tir
najviSe bi odgovarala pretpostavka da je upravo sve dublje
rr.ju
i, probudeno, nijc gn poniranje u Mona Lizine crte podstaklo Leonarda da na osnovu
vi5e ostavljalo na miru; on je
morao ;#;""
da ga izrntlva, slobodne fantaztle stvori kompoziciju Sveta Ana. Jer, ako je
tr,rdenje da smo kadri da p.utlnio
l.j,:ro]9
je
tuf,o se jedno licc knrr I)okondin osmeh probudio u njemu seianje na majku, onda je
Sto Mona Lizino od
fetlnjltrra "pfil. ,k". njegovih srrovn razumljivo da ga je to seianje podstaklo da prikaLe velidanje
verodostojnoje i zasluzuje da buoe " struac.no.
o'osto'no rnaterinstva i da osmeh koji je zapazio na otrnenoj dami ponovi
VyTi pominje kao prve Leonardove umetnidke
pokuluie na majdinom liku. Tako bismo sada smeli da naSe interesovanje
,,teste difemine, che ridono,,.'s
prenesemo sa portreta Mona Lize na ovu drugu, ne manje lepu
Evo toga mesta u nemadkom prevodu,
._ kome moZcrrro rltt sliku, koja se sada takode nalaziu Luvru.
poklonimo ouno poverenje jer
ne Zrii L'Ookaie:',
joj mladosti obrikovao.je o d ,,t.l sv'. Sveta Ana sa ierkom i unudetom tema je koju je italijan-
"iSt,
zemrje""k;iik;;r"rkih gravl kole sko slikarstvo retko obradivalo; Leonardova kompozicija
se sme5kaju i koje su bile umnoZen.
u gipru, i n.tolif,o ,i..riifr svakako je drugadija nego sve pomate. Muter piSe:62
glava,_tako lepih kao da ih je
pravilarnu]r'toitu .utu,,.
Saznajemo, dakle, da je njegova ,,Neki majstori, kao Hans Fries, stariji Holbajn i Dirolamo
urn"tnietu aktivnosl pu. dai Libri, postavljaju Anu da sedi pored Marije, a dete stavljaju
dela.predstavljanjem dve vrste
t":i nas moraju prxl izmedu njih. Drugi, kao Jakob Cornelisz, na slici u berlinskom
"U]rru,",
setiti na dve vrste seksualnih objekata
t".i.^.i". otkr'i u arr'rizr rnuzeju, predstavili su u doslovnom smislu redi 'Svetu Anu', tj.
njegove fantazije o kraguju. A[o
su i.fj. A'.e:. glave znirCih,, predstavili su je kako u rukama drZi malu Marijinu figuru, na
umnozavanje njegove sopsfv_ene
kojg s9 osmehuju umnozena Kata.in;,
detinje'ridnosii, 6nda *r, t;; kojoj se nalazi joi manja, Hristova." Na Leonardovoj slici
;.gou"urrrujtu; sadl vctr
nasluiujemo moguinost da je njegova'r":i.i"r.f. Marija sedi na materinom kilu, naginje se napred i pruZa ruke
onaj tajanst- prema detetu, koje se igra s jagnjetom, pomalo ga mudeii. Baka
y^el osmeh kyjije 9n izgub.ioii"]i gr;. i"-liko privukao kart gn
Je ponovo naSao u firentinske dame.i,
- .le jednu nezaklonjenu ruku stavila na kuk i posmatra ih s bla-
lenim osmehom. Kompozicija je neSto usiljena. Ali osmeh koji
--Iil-. Herzfe ld, L. d. I/.,str. titra na usnama obeju Zena, iako potpuno isti kao na slici Mona
LXXXVIil.
'"Kod Skonjamiljija.
n. d., srr. 32. Lize, izgubio je svoj uznemirujuii i zagonetni karakter i izra-
S"l (Schorn).
III knjiga, 184J. srr.6. iava samo usrdnost i tiho blaZenstvo.63
'uvo r
^,'l pretpostavka MereSkovskog.
Je
Leonardovom detinisrvu birn_o razlikuje
iako se njegova zarnisrrl l 6'?N.
d., str. 309.
fun?liiu o Lasuju. ou ...
al
"o "ti.
i":.
smo mi doiri irrrurr 63A.
Konstantinova, n. d.,: ,,Marija neZno posmatra svoga mezimca, uz
l::!,\l,i
tradrcua ne bi propustila
,lJru*. ililj"*"' rako osrnctrrv,,rr,
osmeh koji podseianazagonetni izraz Dokondin"; a z,atilm, na drugom mestu:
da nas obavesli o ,o1 poJuJurn*,
ir.uza
,.Na Marijinom licu lebdi Dokondin osmeh".
 (464 (465)

.. ,ULivljavajuii se dublje u ow sliku, posmatrad kao tln je

odjednom nesto razumeo: samo je
yc svojoj otmenoj suparnici morala da prepusti najpre muZa, a
teonanOo mogao da nnCirrl zatim i sina.6'
ovakw sliku, kao Sto j.e samo on mogao
Oa izmiji ;;fr;;,,;ii,; Tako smo, analizirajuii jedno drugo Leonardovo delo,
kraguju. U ovu sliku je unesena sinieza
,,irgouog detinjstvai tloili do potvrde na5e pretpostavke da je osmeh Mona Lize del
detalji
.slike mogu se objasniti nu;iifn,1i, utiscinrl
Leonardovog Livota. U kuii odevoj, il l)okonde probudio u Leonardu seianje na majku iz prvih godi-
on ;. ,u,.t uo nc suluu rrir njegovog detinjstva. Od tada su Madone i otmene dame na
dobru maiehu, Donna Albijeru, u.j'l
Uuiu, majku njcgovog slikama italijanskih slikara imale smerno povijene glave i dudno
oca,.l\{ona Ludiju, koja, pretpostavljamo,
n,;" Uitu pr.rr.ij.,iii blaZeni osmeh siromaine seljanke Katarine, koja je rodila svetu
manje.nezna nego Sro su to take inlre. bva ot<ofnort
pu,i*ii*. tlivnog sina, predodredenog za umetnost, istraZivanje i patnju.
la ga je da predstavi detinjstv.o koje
1e-prouro pod okriljcrn sPokuiaj da se na ovoj slici potpuno odvoje likovi Ane i Marijc ne bi lako
majke i bake. Jedna druga upadljiuu
f.u.uf.t"rirt,d ,fit. ,f,iiriu rrspco. Njih dve su, reklo bi se, kao nedovoljno zgusnuta oblidja iz snova tako sto-
jo1 v9!e znadenje. Sveti Ana, fr,far,:i". ,":ka I Isusova pljcne da je na pojedinim mes-
brrka,
koja bi morala da bude. vec starija z.nu, tima tc5ko recri gde isiezava
nurirt una je kao rrrr'rrn
Zena.neuvele lepote, iako nejto zrehja Ana a gde sc pojavljuje Marija.
i- izblfin4u oC ,u.ie Ono slo u kritidkorn posrna-
Leonardo je u stvari detetu podario
Y?rtjr. aue _,1,,u tranju deluje kao omaSka,

I:13 1l- ruke prema njemu i a.iu , "i.:t.,

porudini,
f

obattvc ra nedostatak kompozicrje. opra-

Dtazentm osmehom materinske sreie. Ova osobenost vdava se analizorn koja ukazu-
je dudenje kitidara; Muter, nu p.i*.r,
pobudila
slilre je na skriveni smisao. Obe
misli tlir ne majke njegovog detinjstva slile
Leonardo nije mogao odluditi Ou'nurfitu su se umetniku u jedan lik.
starost, n.jcrru
smeZuranost i bore, te da je zbog Osobito je interesantno ako se
toga i Anu naslikao kao lcrrrr
koja zradi lepotom. MoZemo n ,Jzujouof sveta Ana iz Luvra uporedi sa
iiitlrn oqusn jcrr jcrrr? duvenim londonskim kartonom
Drugi su nalli za shodno. da uop5te po..tnu koji prikazuje drugu kornpozi-
,,iste gorlinc
starosti majke i ierke,,. Ali Muierov'pokuiaj objal'rr jurla ciju sa istom temom. Ovde su
dve figure majke jo5 prisnije
dokazuje da je podmladena sveta
Anu utirul toir direktno iz'zr slivene, njihovo razgranidenje
va slika, a ne privid izazvan neiijom postaje jo5 nesigumije, tako da
tendenciiom.
Leonardovo detinjstvo bilole neobidno su kritidari koji su bili daleko
ufrruo kao i ovl od svakog pokuSaja psi-
slika. Imao je dve majke, Katarinu,
je bio otrgnut u doba izmedu
,uo;, ffi majku, od kojc holoSkog rumaienja morali reii
treie i'pete g;;in., i ,nUa, i da im se dini ,,kao da dve glave
maiehu, odevu Zenu Dona Albijeru. 'clrrrr rastu iz.jednog trupa".
lou".^iuCl tu dinjenicrr ir Vccina autora se slaZe u tome da je ovaj londonski karlon ranijeg datuma i da on
il:ft j:ltlr:fl3 11 nuipr. p.omenutom, sa prisutnoScu rnajkc r pripada Leonardovom pryom milanskom periodu (prc 1500). Adoll Rozenberg
D€Ke. sNaraJu.l
99 logu
me5ovito jedinstvo, u njemu sc rt,.lrht { Monograflrja, 1898) smatra, naprotiv, daje ova kompozicija na kartonu kasnije -
rucJa o KompoztcrJl Svete Ane. r srcinije - reienje iste skice i, oslanjajuii se na Antona Springera, veruje daje dak
Materinski lik malo dalji orl rle
teta, ko.ji se naziva bakom, svojom rrlslala posle Mona Lize. S na5im objainjenjem odlidno se podudara miSljenjc da
pojavom i fostorninr r,,1,r,, lt liarton rmogo starije delo. Nije teiko zamisliti kako jc iz kompozicije na kar-
:9t qrgry detetu odgovara njegovoj nekada5njoj,
pravoj rrnjr,r. toru nastala slika u Luvm, dok se obratni proccs nc bi nrogao objasniti. Ako
Katarini. BlaZenim osmehom nifi.u lxxicmo od kompozicije na kartonu, moZemo vidcti da.jc Lconardo osciao potre-
,u.t. an.'umetnik.jc lclur lrrr tla otkloni stopljenost kao u snu dveju Zena, koja.ic odgovarala rrjcgovim uspo-
da porekne i prikrije zavist koju je n.rr.cnl.u
,orala osecati k,rr r r rcnlma iz detinjstva, i da dve glave prostomo odvoji
.jctlnu ocl clrugc. To jc i ost-
 ,466)
(467)
Ako je Leonardo uspeo da na
licu Mona Lize
struki smisao ouog orrn.-hu, obecanje-bezgranidne izriv,i rlv$= rnajdina postalaje zanjega kobna, onaje odredila njegovu sud-
preteii nagove5taj nesrece ncZrrolll I
pejterovi, binu i li5avanja koja su ga odekivala. Zestinu milovanja, na koju
1po on je i u tu=
me ostao veran sadrZaju woje ^ie_.),
najranije urporn.nr. trpuiuje njegova fantazija o kaguju, bila je sasvim prirodna;
----- Jer, ncl'rut
na taj nadin Stojeglavu. iadna, napuStena majka morala je u materinsku ljubav da slije
'areno - ' - --'" "rqrurrrv6 uuvuJru
odvoj[-od
oo llKil
liL,, llxllle
povto
povro unapred. Da bi to .^-".jf:Tlj:.:::l'.'vrati.linog
rn pome ,,r,r;le II
morao je da spuiti rrtug t*,,rli'rr sva svoja secanja na doZivljene neZnosti, kao i svoju (,einju za
ma.reinoe
marcrnoc krira ,",,^T:l-:,:pT"tduo'
zpmri,, rako
krila na zemrju, da;ije';iserJrai; #:#rT;:rUrTJff,,il[X novim neZnostima; bila je na to prinudena ne samo kao na
i!
zamcnilo jagnie. naknadu Sto je ostala bez mluLa, vei i stoga Sto dete nije imalo
-Oskar
otkiolc rrir rlrr,l tt
Pfister
oca koji bi ga milovao. Tako je ona, poput svih nezadovoljenih
Luvru nesto neobii.no, fr,tntl
se, u svakom sluiaju, rrrurrr rnajki, postavila malog sina na odevo mesto i, podstiduii prera-
llr
Ktontn painja. iak i ako rtr,rrrrrr no sazrevanje njegove erotike, oduzela mu jedan deo njegove
spremni da to otkriclc lrr n,r rnuikosti. Ljubav majke prema odojdetu koje hrani i neguje jeste
ele r pnhvatirno. Orr lt, rrn
Marijinoj odeii. nr nirt,irr rlrr rrc5to dublje od kasnije privrZenosti detetu koje raste. Ova vrsta
Zcnoj i ne lako shvatljlvol, ptrr ljubavi predstavlja potpuno zadovoljstvo, ona ispunjava ne
nasaokonfure kragu jl. kolt,
macl kao nesvesnu slihu xlrrl
lrr srmo sve psihidke Zelje vei zasiiuje i sve fizidke potrebe. Ako
va1lcu orra sadinjava jedan od vidova sreie dostupne ljudima, onda to
Na. slici koja predstavljir rrrrre potide i otuda Sto u tom odnosu izmedu majke i deteta postoji
tnrkow majku vidi sc. sirsvlilr
nrogucnost da se bez prekorevanja zadovolje i davno potisnute,
1asno. kraguj - sinthol lrrnte
iak i perverzne Zelje.o5 U najsreinijim mladim brakovima otac
nnstva.
,,U_plavom Salu, koji prnlrtle oscia daje dete, narodito sin, postalo njegov suparnik i u njemu
vrdl3rv kod kuka Zenc u
irrvrrrrr sc rada rivalstvo, duboko ukorenjeno u nesvesnom, prema ono-
i
plaru koji se spuStir nnrrre
knlu i desnom kolenu, ltrarrru rnc kojije zadobio prvenstvo.
.Ju se krajnje karakteristiCrrl ghr Kada je Leonardo u svojim zrelim godinama ponovo sreo
-;.d"irri,l#iill":i,i:fl"*ilTp?uffi:,:;_q,T*,:l$:,:lt,:
p-"*lir,l.g^gt"sr.."i:.a"."*u.r".i,",1"i'#ifl onaj osmeh blaZenog ushiienja kakav je nekad titrao na usnama
n",*,lli::]:::
i:-ffi
nesvesna srika_st"ivarica *n
(,Xnptolali.l4 kriptogrirlilir rr jcgove majke dok ga je milovala, on je vei odavno postao Zr-

tutur^u rsraztvetua. Jahr ":ffI*;, C;;r;ki;;ii;";;i,l,i;,#ll,iii]i[,,,,i,, i lvom unutra5njeg sputavanja, koje mu je branilo da ikada vi5e
(:*:.::"::.,,1"i^l:!: tL osvchoanalyr u
fyrroanatyt. u. p11,.r1oponli";;;h;r9;V.liil,';|,,'
psychopath. Forschunpen y.
tt)ir
propusriii o,'p"li.a. priloienu zuieli takve neZnosti sa Zenskih usana. Ali on je postao slikar i
,Tj'JjHi'#,:lF xlt::9ie
ruuJ porazr konture kraguja
njoj.potrazi p,il"2.'* slikLr j rh rra
,i*,,'i'.i,i
n
kraeuia kojeje uoiio pnrr..
pfister. Fll,irurieu.
plavi Sal. iije
,u
zalo se trudio da taj osmeh oZivi kidicom, poklanjajuii ga svim
.skrivalicu. izrtvaie."""-;^.^l{i.{?,.r,"iio
se nu"r.pr.oduk'cuit,"
i";.
ivicc ei,,.'riii,,
ei,,..riii,,
,,lTlHX.J;Jl!].a
ni ostale odeie
r".ir",i""ilffire.m, hmnijoi p.zlrti svtlim slikama, bilo da ih je sam slikao, bilo da su ih naslikali
Pfister nastavlja: ..Ostaie vamo^pitanje: rricgovi udenici pod njegovim rukovodenjem, slikama kao Sto
dokle. dopire slika_skrivalica?
mo 5al. koji se ako o.tro izdr,aja Ako prlri
od svega St"l. poiev od srcdirrc hlrl,r su: Leda, Sveti Jovan, Bahus. Ova dva poslednja lika samo su
ii,,XllXli;lilfrj;ll;l,.. |?#iif : rd;; ;;.:",f,"l,L.gr.
;;fii;"';enine nosc s,,'. p varijante istog tipa. Muter kaZe: ,,Od askete iz Biblije koji je jeo

:"ei l+!:ile ;ffifi i;# l'lH:f

; skakavce, Leonardoje stvorio Bahusa, malog Apolona, koji nas,
pamJa na zrakasre linije.
koie il,JlT:t[:,:ifth1'j::,ii:1]l*n ii
liie na,konri" rncko prekr5tenih butina, sa zagonetnim osmehom na usnama,
KraJ upravljen taino kao u
-onom ;.,{t"'#;.;rieji rep. iii .ir tk,rrrr
sudbono;il i;i##"h snu iz dctirr;srr
y.e.1a deteto,yim. ustima, dakJe prema Leonardovim...
e

rr, posrnatra pogledom od kojeg se zavrti pamet". Ove slike odi5u

Auror nasravt;a da tumadi pojedinosti,
navodeii teSLie koje se pn to' javljrrjrr o'Uporedi
,,Tri priloga seksualnoj teonji", 5. u,rlan.ic, 1922.
 (468)
(46e)
nekom mistikom, u dlju se
tajnu dovek ne usuduje da protlre;
jedino sro se moZe Psihoanalitidar misli drugojadije; njemu niSta nije bezna-
r.^"j,y::],.,,:i;;;;;;;rde veza sa r,rrijirrr
Leonardovim ostvaienjima. iaino kao izraz skrivenih duSevnih zbivanja onje davno naudio
Lrkovi ,, p-onouo androgini,
vise u smislu fantazlje o.kaguju, llr rre tla su ovakve zaboravnostiili ponavljanja puni znadenja i da se
r,ii" lpi mladiii zcrrstve. upravo ,,rasejanosti" mora zahvaliti Sto dopuita da se otkriju
ne neZnosri, mekih obtika: ".o
;;.*l,iior,rO,
".:l.r,;
matraju rajanstveno_pobednidki, vei nas por. i nace skrivena stremljenja.
jumfalnu sreiu o
k.;-l; ; rpoznali nck u tri_ Rekli bismo da i ova beleSka Leonardova, kao i onaj spi-
kolij se,"rr'C"lri,
poznajemo od raniie,^joprsr",l*"ir'j."j.
"ealaua;rCi
osmch, kojl sak tro5kova za Katarinin pogreb i izdfiavanje udenika, pred-
r"ia o ljubavnoj rljrrr stavljaju sludaj u kojem Leonardo nije mogao da prigu5i afekat
Moidaje Leonardo snagom
suo.je ,reinosti u ovim
porekao i umetnidki nadvtadao likovirrrrr i gde su elementi vei dugo potiskivani, iako u preruSenom obli-
prikazavsi ispunienie zerie
;;.;;;-r""ga
ljubavnog tiv'rn, ku, prokrdili sebi put. Forma je takode slidna, ista pedantna ta-
dereta r.*i"g"rr:r,om u
blaZenom spoju muSkog r r'kvr' Cnost, ista nametljivost brojeva.
Zenskog biia.
Ovakvo ponavljanje nazivamo perseveracijom. Ona je iz-
vanredno pomoino sredstvo koje nas obave5tava o afektivnim
rukcentima. Setimo se, na primer, ljutitih redi svetoga Petra upu-
V ccnih njegovom nedostojnom zameniku na zemlji u Danteovom
llu ju:
Medu zabeleskama.u Leonardovim
dnevnicima nalazi sc I
1eO,n3 foja.privtadi pa2nju Uio".., irt"lU", Quegli ch'usurpa in terra il luogo mio,
sa drzaja," tak o
Ujulu
l ro"e :.0". ;;;"# ;;#**.Ju"og.,rn
ar) it
i t t, g
Illuogo mio, il luogo mio, che vaca
1504. onpiie: Nella presenza del Figliuol di Dio,
,.Adi 9 di Luslio I504_ mercoledi Fatto ha del cimiterio mio cloaca.67
a ore 7 mori Ser pie tu ltt
Vinci. notalio al ialozzo^det porcrtai,"^,o"
d'etd d'anni 80, iascid t0f glioli Orarr, a ora Z. l,,ittt
maschi e 2 femmnins.,,,, Onaj, ito dole ote moje s'jelo,
ova beleika se odnosi oun., Moje s'jelo, moje s'jelo gori
nu ,#t.onurdouog ,,.,,
Mala zabuna u formi sastoji se
dasova"
, ,"r.lr";.
eis smrti ,,u sctlirrrr Pred BoZijim Sinom opustjelo
j;;;;iu.oo nu kaju ror)crri
dv.a oyta ponovqen, kuo;; Groblje moje u brlog prenori...
da je.ovaj eas uei upisao
1,._11b.uyi"
srtnrca,
,, o"!.ik, Ovo jc sirrrro (Prevod F. Udelinija)
o kojqi neko ko.nije psihoanalitiia,.
MoLda jene bi ni pnmetiojreia;;i,;;ffi;
n.-ui vodio raturrfl,
niuuuuo, znadcrrj,r,
Jer se to svakom moZe desiti iz rasejanosti Bez Leonardove afektivne sputanosti, bele5ka bi mogla u
iii" .f*t .
tlncvniku da glasi ovako: Danas, u 7 sati, umro je moj otac, Ser
;.*1tr .Mincu. n..d.. str. 13. primedba. ..Dne 9. jula t504. u srcthr
rr /
l'ijero da Vindi, moj jadni otacl Pomeranjem perseveracije na
:ffi:?;.:T? f ffii* 4,, vi'ei'u.ri;;;"k ;
i:-o iil* gradonaicrr kr
godina' a ostavio je ia sobonr
i
rrajbeznadajniji detalj, na das smrti, Leonardova bele5ka je li5e-
toro muske i dvoje 2enske .l.ir,l'
Necu.ovde da govorim
o;;jf,uto** rra svakog patosa, 5to nam upravo omoguiuje da otkrijemo da
o ios ngeJeSci koju.,-
je Leonardo ovde postoji neito Sto se skiva i suzbija.
nacrnro prrpisujuci 77_godiSnjem
J1clj -'vrrd u oroj bclcir r
ocu S-O godinal
6'Pevanje
XXVil, V. 22-25.
 (410)
(7r)
se ocem svojih dela' 'Za
Ser Pr.lero da Vindi, javni beleZnik i potomak naraill;rr Svaki umetnik-stvaralac oseca jednu
sa ocem imala je \9-
beleZnika, bio je dovek velike Zivotne energije, koji je postignrr r-.onroouo slikarstvo identifikacija
on se za njega nije vi5e
ugled i blagostanje. On se detiri puta Zenio, prve dve lcrrt, 6"" p"-[0"u. NaslikavSi neko delo'
zanjega nije brinuo' Kasnije ode-
umrle su ne rodiv5i, tek sa treiom dobio je prvog zakonitog brinuo, kao Sto se njegov orac
pogledu ove prinude'
sina 1476, kada je Leonardo vei imao dvadeset i detiri gotlirrc ;;;-J. n,1e moglo ni5ta da izrneni udetinjswa' a ono Sto je
i vec odavno napustio odevu kuiu da bi oti5ao u atelje svogrr j;;orra pt" izlllaizutisaka najramjeg isku-
uditelja Verokija; sa detvrtom i poslednjom Zenom, kojonr se potisnuto i n.,u"'no ne mozt-se ispraviti kasniiim
ostalo
oZenio kao pedesetogodi3njak, imao je joi devet sinova i rlvc stvima.
i kasnije' svakom je ume-
kieri.o' U doba renesanse' kao uostalom
neki ugledni gospodin bude
poko-
Zacelo je i otac uticao na Leonardov psihoseksuirlrrr tr-rit<u Uito potrebno da mu
je"dobijao porudZbine i u dijim
razvoj i to ne samo u negativnom smislu, svojim odsustvon rr vitelj, tzv. ,,padrone", oO ttoltg je svoga
nasao
prvim godinama detinjstva, vei i svojim neposrednim pris ;;;i.;;. i;zala njegova tuduinu' Leonardo
koji je imao nadimak il Moro' u
ustvom u njegovom kasnrlem detinjstvu. Kada neko detc irrtli :;;il." u Lodoviku Sforci,
nestalnog i nepouzdanog ka-
za majkorn, ono ne moie da izbegne Zelju da se postuvi rrrr ambicioznom, lukavom Jiplomati'
dvoru u Milanu pro-
odevo mesto, da se s njim identifikuje u svojoj fantaziji i tll t.f.i.r., f.":l je voleo 'u'ko3' Na njegovom i najs-
kasnrle postavi sebi kao Zivotni zadatak da ga nadvlada. Kurlit ;;il;idouol ,ru'ui najblistavu; doba svoga Zivota
svedode i nje-
je Leonardo, pre svoje pete godine, bio primljen u dcclovskr i";"L,J" i'";"io ,uo1t 'tuu*ladke snage' o demu na kontu' Na-
Frandeska Sforce
dom, mlada maieha Albijera zamenilaje, nesumnjivo, ml jlirr g"""-O*lu, Taina Veierai statua
pustio je Milano p" ntgo Sto se na Lodovika Mora srudila
u njegovirn oseianjima i on se na5ao u ulozi rivala u odnosu nir
katastrofa; on je kao
u*19 o francuskoj tamnici' Ka-
oca, 5to se moZe nazvati normalnim. Opredeljenje za horrro 'u'oi'tlenlt
da je Leonardo ,u'nuo vesi
o sudbini svoga zaititnika' zapisao
seksualnost nastupa, kao Sto je poznato, tek s pribliZavan.jrrrr
ie u svoi dnevnik: ,,voiuoJule
izgubio svoju zemlju' posed' slo-
puberteta. Kada je ova odluka zaLeonarda pala, identifikaci.lir
'0"i, je
o.rJ koje pttdu"o nije. okondao'"uo
sa ocem izgubila je svaki zna(aj u njegovom seltsualnorrr ""'-
'lti.o""'.J zna(a1a 3to je svome "pa-
Zivotu, ali je nastavila da Livi u drugim oblastima koic nisrr Interesantno je i tuutulo nebez
dronu" uputio onaj i'ti p"tto'koji
ie potomstvo njemu uputiti'
erotske. Culi suro daje Leonardo voleo raskoi i lepa odell. rlr odevog ranga
je drLao sluge i konje, iako premaYazarijevim rgdima ,,skoro ;;;;t f fu da ueini'odgovornorn neku osobu
prekori
Sto je svoja deta ostavio
n".dourS.nu. U stvari, njegovi
ni5ta nije posedovao i malo je radio"; ove sklonosti prcrur
lepom ne moZemo pripisati samo njegovom smislu za lcpo, uput.nl vojvodi nisu bili neopravdani' ..
pro-
kao umetniku'
vei u njima raspoznajemo i prinudu da podraZava i nadrnrrir Ali ako mu je podraZavanje oca Stetilo
za njegovu' isto tako' veli-
oca. Otac je, u poredenju sa siroma3nom se-ljandicom, bio test protiv oca bio je infantilni uslov
Lidio jc' prema.'.lepom
otnen gospodin, otud je laoka u sinu ostala da i sam igrr cansfvenu delatnost kao istraZivada'
u mraku suvi5e ran-o
otmenog gospodina, potreba ,,to out-herod Herod", da bi ocrr ;;;a."1" Mereikovskog, na doveka-koji se
izgovorr
pokazao 5ta je to prava otmenost. irr"rr"Oll,, dok svi
ostaliloi spavaju''" On sc usudio da
----lJldu.uperselostatoelarobaelibcrtlroncssl.ltlilsttit(ll]L-l.ilsifinipet
da se Leonardo na onome mestu u dnev'iku prcvari. i rr
pogledu broja svoje braie i sestara, Stoje u dudnoj opreci sa njcgovonr privrrl lui." - v. Sajdlic iS.iOtit"), n d, II' str" 270

nom prccizno3iu. '"N.d.str'348'

-o'*uu
 (472)
(413)
smelu redenicu, koja sadrZi opravdanost svakog
slobodnog is_ kao izvanredne sublimacije oca i majke, jo5 viSe, kao obnavlja-
taLivanja: Ko se u borbi miiljenja poziva na autoritet,
taj ia rrt, nje i uspostavljanje predstava o njima iz ranog detinjstva. Bio-
sluZi svojim razumom, vec svojim pamcenjem.i,
Tako je poslir,, loiki, religioznost se svodi na dugotrajnu bespomoinost i potre-
prvi moderni istraZivat prirode, kome je obilje
saznanja r
bitost malog deteta, koje se, kada kasnr.le sagleda svoju stvamu
nasluiivanja bila nagrada za njegor,u hrabrost, p.ui,
od antid'k,r11 napuitenost i slabost u odnosu na moine sile Zivota, oseca slidno
vremena, koji je dirnuo u tajne prirode, oslanjijuCl
,. ,u,.,.,u ,,,,' kao u detinjstvu i neute5nost svoga poloZaja sada poku3ava da
posmatranje i sopstveno rasudivanje.
Ali ako je on malo corrio negira regresivnim obnavljanjem onih moii koje su ga Stitile u
autoritet i udio kako da se odbace po&ai,avarya,,starih,,,
upucu detinjshu. ZaStiIa koju religija nudi svojim vemicima protiv neu-
juii naproudavanje prirode kao na vrelo svake istine,
onj.'ru,,,,, rotidnih oboljenja obja5njava se ovako: ona ih oslobada rodi-
ponavljao, na doveku najvisi dostupni nadin
subfimirani strrv teljskog kompleksa za koji je yezaro oseianje kivice, kako indi-
koji se nametnuo malom dedaku vei kad je zaiudeno posmalr.iro
svet oko sebe. Ako to sa naudne apstrakcrje opet vidue, tako i celog dovedanstva, re5avajuii taj kompleks umesto
prevedemo ntr njih, dok onaj koji ne veruje mora ovaj zadatak sam da reSi.
konkretno, individualno iskustvo, onaa starima
i autoritetu ip,rr* Ne dini se da bi Leonardov primer mogao da obesnaZi
samo odgovata otac, dok priroda, opet, predstavlja
neZnu, doirr rr ovakvo shvatanje religioznosti. JoS za vreme Zivota bio je optu-
majku koja ga je othranila. Dok je u veCine Orugltr
ljudi, darurs Zivan kao nevernik, ili, 5to je u ono vreme znadilo isto, kao
kao i u prastaro doba, potreba zi nekom autorititivnom
poth* otpadnik od hri5ianstva, a to je na5lo odredenog odraza u onome
kom tako snaLrn da im se svet podinje da ljulja pod
nog,,,,,,, Sto je Vazari pisao u svojoj prvoj biografiji o Leonardu." U dru-
kadaje ovaj autoritet ugroZen, Leonardo nije fseiao
potre6u zir gom izdanju njegovih Vite (Zivotopisa),1568. godine, on je te
takvom podr5kom; a ne bi bio kadar da bude
bez
te podrikc
tlir primedbe izostavio. Nama je potpuno razumljivo Sto se Leonar-
u prvim godinama zivota nije naudio da tivibez
oca. smel.sr r do dak i u svojim beleikama uzdri,avao daizrazi svoj stav prema
nezavisnost njegovog kasnijeg naudnog istraiivanja
pretpostir v hri5ianstlu, s obzirom na izvanrednu osetljivost njegovog doba
ljaju neometano od oca infantilno sJksualno istiaZivanlc,
- h,, prema religiji. Kao istraZivad nije se dao nimalo zbuniti pridom
je se nastavlja odvraianjem od seksualnog. 2
Bilo_bi u o5troj suprotnosti sa onim ito odekujemo o stvaranju iz Svetog Pisma; poricao je, na primeq moguinost
irlio nekog sveopiteg potopa, vei je u geologrji, bez dvoumljenja,
bismo na5li daje neko koje, kao Leonardo, u ranom
detinjstvrr kao i moderni, radunao sa hiljadama godina.
izbegao odeva zastraiivanja i u svojim istraiivanjima
se.oslob.,. Medu njegovim ,,prorodanstvima" nalaze se poneka koja
dio okova autoriteta, ostao vemik, ne uspevajuii
da se oslob.tli su morala da povrede oseianja nekog poboZnog hri3ianina, kao
jarma.dogmatske religije. psihoanaliza
namje otkila intirnrrrr na primer ona koja se odnose na kult svetih slika."
vezu izmedu kompleksa._oca i verovanju , bogu,
ona narrr .jc
pokazala.da lidni bog, psiholo5ki gouor.ii, ,,Ljudi ie govoriti sa ljudima koji niita ne duju, koji imaju
nlie nlto drugi ncgo otvorene odi, a ne vide; oni ie im se obraiati, a nikakav odgo-
uzdignuti otac i ona nam svakog dana piedoeava
kako mlatlc vor neie dobiti; moliie za milost one koji imaju u5i, a ne duju;
939be Sybe
svoju religioznost dim,. u nyirrlu sru5i autoritet ocir, paliie sveie pred onima koji su slepi."
U kompleksu roditelja otkrivamo tako koren religiozne
potrcbe;
svemocni, pravedni bog i blagonaklona priroda pojavljuju s..:
?rchi
disputa alrcgando r'auJorita non adopra l'ingcgno
ma piutkrsl. rrr tzMinc,
memoria; Solm| Conf. /ior., str 13. n. d., Lconardova religija, n. d., str. 292
rrPo Hercfleldu.
str. 292.
 (414)
Ili o oplakivanju na Veliki petak (strana297):
,,U svim delovima Evrope, velike mase naroda oplakivaie
smfi jednog jedinog doveka koji je umro na lstoku.,,
O Leonardovoj umetnosti sudilo se daje on svete likove li5io
iposlednje veze sa crkvom, da ih je odenuo u ljudsko da bi njima
pikazao velidinu i lepotu ljudskih oseianja. Muter ga velida i LaZc
daje savladao dekadentno raspoloZenje svoje sredine i daje ljudi_
ma ponovo vratio pravo na dulnost i iivofiru radost. U bele5kama,
u kojirna se Leonardo otkriva kao prodoran istraZivad velikih tajni
prirode, izrazeno je divljenje prema stvaraocu, poslednjem urroi,
wih velidansn;enih tajni, ali ni5ta ne ukazuje na to dale on Zeleo
da uspostavi neki lidni odnos prema ovoj boZanskoj moii.
Redenice u koje je uneo duboku mudrost poslednjih godrna svog
Zivota odaju rezignaciju doveka koji se podwgava zakonima pri
rode (Ananke), ne odekujuii nikakvo olak5anje od boije dobrote
ili
milosti. Jedva moZe da se posumnja da se Leonardo izdigao iznatl
dogmatske i lidne religije i da se na osnovu svog naudnog rada
znatno udaljio od hri3ianskog pogleda na svet. , vog detinjstva prosto progoni jedna Zelja, Lella da odrastu kako
Naia saznanja koja se odnose narazvoj psihidkog iivota
deteta upuiuju nas na pretpostavku da se i Leonardo u prvinr
istraiivanjima u detinjstr,u bavio seksualnim problemima. Ovu
istinu nam, uostalom, on sam otkriva, kroz providne velovc,
vezujuii svoj istraZivadki nagon zafantazljlo kraguju i smatra-
juiida je problem leta ptice zadatak koji mu
ieiudbina, potl
naroditim okolnostima, dodelila. Jedno dosta nejasno mestro
njegovim beledkama, koje zvudi kao neko prorodanstvo, a ko.jc
raspravlja o ptidjem letu, najoditije dokazuje sa koliko je afci_
tivnog interesovanja bio vezan za i,el1u da i sam podraZavu
ve5tinu letenja: ,,Poleteie velika ptica sa leda svog velikog labu-
da, zapanjice univerzum, ispuniie svojom slavom sve ipisc i
vedna dast ie pripasti gnezdu u kom se izlegla.,,7a Nadao se,
verovatno, da ie i sam moii jednom da poleti, a iz snova koji
TPrelou M. Hercfeldu, L. d. V. str.32, ,,Veliki labud,,treba da znui.r
jedno brdo kraj Firence, Monte Cecero.
(41s)
prikazuju ostvarenje ljudskih i,el1a znamo kakvo se blaZenstvo
odekuje od ispunjenja ovakve nade.
Ali za5to toliko ljudi sarya o letu? Na ovo pitanje psi-
hoanahza pruZa odgovor: zato Sto leteti ili biti ptica znadi jednu
drugu preruSenu Zelju, do dijeg otkivanja vodi viSe jezidkih i
strudnih mostova. Kada se radoznaloj deci prida da velika ptica,
kao Stoje roda, donosi malu decu, kada stari narodi predstavlja-
ju falus sa krilima, kada u nemadkom jeziku uobidajeno ozna-
davanje polne delatnosti muikarca glasi,,vrigeln", a mulki ud na
talijanskom direktno se naziva I'uccello (ptica), onda su sve ovo
samo fragmenti jedne velike celine, koja nas udi da Zelja da se
leti u snu te znadini3ta drugo nego deZnju da se bude sposoban
za polnu delatnost.T' Ovo je Lelja iz ranog infantilnog doba. Ka-
da se odrasli seia svoga detinjstva, ono mu se dini kao sreino
doba kad se u svakom trenutku uZivalo ibez i.el1a i5lo u susret
buduinosti, i odrasli zbog toga zavide deci. Deca, medutim, ka-
da bi mogla ranrje da pruZe neko obave3tenje, verovatno bi
drukdije govorila. Cini se da detinjstvo nije blaZena idila u koju
ga mi naknadno pretvaramo, vei da decu, naprotiv, u toku dita-
bi mogla da postupaju onako kako postupaju odrasli. Ova Zelja
pokeie sve njihove igre. Kada deca u toku svog seksualnog
istraZivanja slute da odrasli ne5to izvanredno moZe da dini u
nekoj tajanstvenoj, a ipak tako znadajnoj oblasti, ne5to Sto je
njima uskaieno da n'njt i dine, te o tome sanjaju u vidu lete-
nia ili pripremaju prerusavanje ove Lelje za svoje kasnije snove
o letenju. Tako dakle i avijatika, kojaje u naie doba konadno po-
' stigla svoj cilj, ima svoje infantilne, erotske korene.
Kada nam Leonardo priznaje da je od detinjstva oseiao
poseban, lidni odnos prema problemima letenja, on nam samo
potvrduje da su njegova dedja istraZivanja bila usmerena na sek-
sualnu problematiku, Sto mi pretpostavljamo i za dana5nju decu
na osnovu na5ih ispitivanja. Bar je ovaj problem izmakao
potiskivanju, koje je kasnije otudilo Leonarda od seksualnosti,
TsPrema
istraZivanjima Paula Fedcrna, i norvcikog istlalivaia Mourly
Volda (1912), koji stoji po strani od psihoanalizc.
 (416)
od prvih godina detinjstva do pune intelektualne zrelos(i, rr
njemu se, uzmalaodsfupanja, oduvalo interesovary'e zataj prolt
lem i.sasvim je moguino da Zeljenu veitinu nije uspc,, ,1,,
ostvari ni u primamom, seksualnom smislu, ni prenoseJi
.jc rr,r
mehaniku i da su obe Zelje ostale neispunjene.
Veliki Leonardo ostao je uop5te ditavog svog Zivota u rrc
kim stvarima detinjast; kaZe se da svi veriki ljudi moraju cra s,
duvaju neito infantilno. I kao odrastao, on se igrao, Stole izuzi
valo dudenje i nerazumevanje u njegovih savrernenika. io ito.jc
za dvorske praznlke i svedane prijeme pravio najo5trounrrri'jc
izradene mehanidke igradke budi nezadovoljstvo samo u nantir,
jer ne Zelimo da vidimo rasipanje majstorove snage na takvc
tridarije; medutim, on se, izgleda, nije nerado bavio ovakvirl
stvarima, jer nam Vazari saop5tava daje slidno dinio i kacla rrrr
to nije bio primoran: ,,U Rimu je nadinio testo od voska i, katltr
bi ono postalo sasvim meko, pravio je od njega veoma sitrrc
Zivotinjice, ispunjene vazduhom, kada bi duvao u njih, letelc su,
kada vi5e nije bilo vazduhau njima, padale su na zemlju. Belver
derski vinogradar na5aoje nekog dudnog guitera, komeje Lctr
nardo od koie drugih gu5tera nadinio kila, napunio ih Zivorrr,
tako da su se pri hodu poketala i podrhtavala; na isti nadin orr
mu je napravio odi, bradu i rogove, pripitomio ga i drZao u ku(i
j1 plaieii njime svoje prijatelje.,.", Cesto.su mu ovakve igrari.jc
sluZile da izrazi neito dubokomisleno: ,,iesto bi naredio da sc
briZljivo odiste creva nekog ovna, tako da su mogla stati u iaku;
onda ihje unosio ujednu veliku sobu, a u susednu donosio nc_
koliko kovadkih mehova, pridvr3iivao zanjlhcreva, pa ih nadu-
vavao sve dok ne bi ispunila celu sobu, tako da se moralo beZali
u neki ugao. Tadabi pokazivao kako ova creva, ispunje na yal,-
duhom, postepeno postaju prozra(na i ukoliko su se creva, kojtr
su u podetku zauzimala mali prostor, sve viie i viie iirila u
velikoj sobi, uporedivao ih je sa genijem.,,77Isto uZivanje u igri
bezazlenog prikivanja i slikovitog umetnidkog zaodevanja
i,_
V"ju i njegove basne i zagonetke, ou. porGdny" irrui"nc
"Vu-.i, Sornov (Schom) prevod, 1g43.
navedcnoj knjizi, str 39.
"U
(71)
formi ,,prorodanstva", gotovo sve bogate idejama i u isti mah na
karakteristidan nadin liSene humora.
Ove igre i skokovi koje je Leonardo dopuitao svojoj fan-
taziji doveli su neke biografe koji nisu shvatili ovu stranu nje-
govog karaktera do teikih zabhfia. U milanskom Leonardovom
manuskiptu nalaze se,na primeq koncepti pisama za ,,Diodarija
od Sirije, namesnika svetog sultana Vavilonije". Leonardo se u
tim pismima prikazuje kao dovek koji je poslat u ove istodne
pokajine da izvr3i neke inZenjerske radove. On se brani od
prekora daje spor, opisuje gradove i brda i, najzad, neki veliki
prirodni dogadaj koji se zbio upravo za vreme njegovog borav-
ka u ovim krajevima.iE
J. P. Rihter (Richter) je na osno\u ovih dokumenata poku-
Sao 1881. g. da dokaZe da je Leonardo stvamo bio u sluZbi egi-
patskog sultana, da je tom prilikom napisao pomenute zapise i
na Istoku dak primio muhamedansku veru. Ovaj boravak se
toboZe desio pre 1483, dakle, pre preseljavanjana dvor milan-
skog vojvode. Drugim kritidarima nije bilo teiko da u ovim
toboZnjim zapisima sa Leonardovog puta na Istok vide ono Sto
oni u stvari i jesu: diste produkte fantaz4e mladog umetnika,
koje je sadinio radi sopstvene razonode i u kojima je, moZda,
izrazio svoje Zelje da vidi svet i doZivi pustolovine.
I ,,Academia Vinciana" je verovatno plod fantazije, jer
pretpostavka o njenom postojanju podiva samo na pet ili Sest
vrlo veito isprepletanih amblema s natpisom Akademije. Vazari
spominie ove cfteZe, ali ne i Akademiju.'e Minc, koji je ukrasio
korice svoga velikog dela o Leonardu jednim od ovih omame-
nata, bio je jedan od onih retkih koji su verovali da je ta
,,Academia Vinciana" stvarno postojala.
t8O
ovim pismima i kombinacijama koje se za njih vezuju vidi: Minc,
n. d., str. 82 doslovni tekst, kao i tekst sledciih beleiaka nalaze se kod M.
Ilercfelda, n. d., str. 223.
, to,,Osim
toga, on je gubio dosta vremena crtajuii uplctcne gajtane, pri
iemu se mogu pratiti njihove niti, s jednog kra.ja na clrugi, sve dok ne opiStr
savr5enu kruZnu figuru; vrlo komplikovan i lcp crlcl ovo vlstc.ic u bakrorezu,
a u sredini se ditaju redi: Leonardus Vinci Aoadr:nria (slr. 8)."
 (478)
Verovatno je ovaj Leonardov nagon za igrom i5dezao u
zrelim godinama, prelazeci u istraZivadku delatnost, koja je oz-
nadavala poslednji i najvi5i domet njegove lidnosti. Ali to Sto scr
ova potreba zaigrom tako dugo odrLalapokazuje nam kako sc
sporo odvaja od detinjstva onaj kojije u tome detinjstw doZivco
najvi3e erotsko blaZenstvo, koje od tada vi5e nije postigao.
VI
Bilo bi uzaludno da se zavaravamo: dana5nji ditaoci sma-
traju svaku patografiju neukusnom. Ova odbojnost zaodeva sc
prigovorom da se pri patografskoj sfudiji nekog velikog doveka
nikada ne postiZe razumevanje njegovog zna(,ajai njegovog dc-
la; otud je beskorisna pakost studirati na njemu ono Sto se moZc
naii u ma kog drugog doveka. Ovakva kritika je, medutim, tako
odevidno nepravidna da se moZe ruzumeti samo kao izgovor i
prikivanje. Patografija ne postavlja sebi uop3te kao cilj da
objasni delo velikog doveka; ne moZe se nikome prebaciti da
nije odrZao ono Sto nikad nije obeiao. Pravi motivi otpora dru-
gadije su prirode. Oni se otkrivaju ako se vodi raduna o dinjeni-
ci da su biografi na narodit nadin vezani za svoje heroje. Oni ih
desto biraju za objekt svojih studija zato 5to su prema njima
odranije oseiali naklonosti, dlji razlog leZi.u njihovom sop-
stvenom oseiajnom Zivotu. Tada se oni posveiuju idealizaciji,
koja ima za cilj da uvede velikog doveka u niz njihovih infantil-
nih uzora, da u njemu ponovo oZive detinju predstar,u o ocu.
Povodeii se za ovakvom Zeljom, oni bri5u individualne crte nje-
gove lidnosti, zatalkavaju tragove njegove Zivotne borbe sa unu-
trainjim i spoljainjim preprekama, ne trpe nikakve ostatke ljud-
skih slabosti ili nesavr5enosti u njemu i tada nam pruZaju, u
stvari, hladan i tud idealizovan lik umesto doveka sa kojim
bismo se oseiali pomalo srodni. To Sto oni tine je zaZaljenje, jer
time Zrlvuju istinu radi jedne iluzije i, u korist svoje infantilne
(419)
fantazije, odridu se moguinosti da prodru u najprivladnije tajne
ljudske prirode.'u
Ni sam Leonardo se ne bi, u svojoj ljubavi prema istini i
svojoj Zedi za znanlem protivio poku5aju da se uslovi njegovog
du5evnog i intelektualnog razvoja otkivaju na osnolu malih
nastranosti i zagonetaka njegovog biia. Mi mu odajemo poSto-
vanje udeii se na njemu. Njegow velidinu ne umanjuje to Sto
ispitujemo Zrlve kojima je morao placali svoj razvoj od deteta i
Sto skupljamo sve one momente koji su u njegov lik urezali tra-
gidnu crfu neuspeha.
Treba jasno da istaknemo da Leonarda nikada nismo ubra-
jali u neurotidare ili ,,nervne bolesnike", kako
se to na nespretan
nadin kaZe. Oni koji se Zale 5to se mi uop3te usudujemo da na
njega primenimo podatke dobijene iz patologije, jo3 uvek se
dvrsto drZe pred'rasuda koje smo mi danas s pravom napustili'
Mi ne verujemo da se stanje zdravlja i ili normal-
stanje bolesti,
no i nervozno stanje, mogu oitro deliti jedno od drugog, niti da
:' neurotidne crte treba da se smatraju kao dokaz opSte inferior-
nosti. Danas zramo da su neurotidni simptomi supstitutivne tvo-
revine zaizvesna potiskivanja, koja mi svi moramo da obavimo
tokom svoga nzvola od deteta do kultumog doveka, da svi
proizvodimo takve supstitutivne tvorevine i da samo broj, inten-
zitet i raspored tih tvorevina opravdavaju upotrebu praktidnog
pojma bolesti i dozvoljavaju zakljudak o postojanju konstitu-
cionalne inferiornosti. Prema malim znacima koje smo otkrili u
Leonarda, usudili bismo se da ga stavimo u blizinu onog neu-
rotidnog tipa koji oznadavamo kao opsesivan; njegovo
istraZivanje mogli bismo da uporedimo sa ,,prinudnim mozga-
njem" neurotliara, a njegove inhibicije s njihovom rakozva-
nom abulijom.
Cilj je obja5njenje inhibicija u Leonardo-
na5eg rada bio
vom seksualnom Zivofu niegovoj umetnidkoj delatnosti. Neka
i
nam je dopuSteno da u tu svrhu rezimiramo ono 3to smo mogli
da dokudimo o toku njegovog psihidkog razvoja.
s0Ova kritika je sasvim uopStena i nc odnosi sc spcciillno na
Leonardove biografe.
 (480)
O njegovim hereditarnim prilikama ne znamo ni5ta, ali
vidimo da su sludajne okolnosti iz njegovog detinjstva dovcrc
do dubokih poremeiaja. Kao vanbradnom detetu uskaien mu
je,molda do pete godine, odevuticaj iprepu5tenje
neLnomza_
vodenju majke, kojoj je bio jedina uteha. Rano seksualno
sazrev5i zbog njenog stalnog milovanja, mora biti da je uiao
u
fazu infantilne seksualne aktivnosti, dijejejedino sa sigurnosiu
potvrdeno ispoljavanje u intenzitetu njegovog infantilnog sek_
sualnog istraLivanja. Rani utisci iz detinjstvi najjade su" poC-
stakli nagon za gledaryem i saznanjem; usna erogena zona stc_
kla je znataj koji vi5e nikada neie izgubiti. Na osnor,u kasnijeg,
potpuno suprotnog pona5anja, kao i prekomemog saZaljenil
prema Zivotinjama, moZemo zakljuditi da su u ouom p.iioi.l,,
detinjstva bile prisutne ijako izraiene sadistidke crte.
Energidan zamah potiskivanja okondao je ovakva preteri_
vanja u detinjstw i utvrdio dispozicije koje ie se manifestovati
u gube{9tu, Odvraianje od svake grubo dulne aktivnosti bilo.jc
najupadljiviji rezultat ovog preobraLaja;Leonudo ie moii ja
Zivi kao apstinent i ostavljaie utisak aseksualnog doveka. Kada
na dedaka budu naiSle plime pubertetskog uzbudenja, one ga
neie udiniti bolesnim, nameiuii mu skupe i SkodljivL supstit"u_
tivne tvorevine; zahvaljujuii ranoj prevagi seksualne ,uiornu_
losti, veii deo polnih potreba moii ie da se sublimira u op5tu
Led za znanjem i da tako time izbegne potiskivanje. Daieko
manji deo libida ostaie usmeren prema seksualnim ciljevima i
predstavljaie zat:Lljalipolni zivot odrasle osobe. Usled potiski-
vanja_ ljubavi prema majci, ovaj ie deo biti pomeren prema
ho_
moseksualnom sta'vu i ispoljice se kao platonska ljubav prema
dedacima. Fiksacija za majkt i blaLsno seianje na kontakte s
njom saduvani su u nesvesnom i ostaju privremeno u neaktiv_
nom stanju. Na takav nadin potiskivanje, fiksiranje i sublimacija
udestvuju u raspodeli onog udela energije koji slksualni nagon
pruZa Leonardovom psihidkom Zivotu.
Iz tamnog dedadkog doba pred nama isksava Leonardo
kao umetnik, slikar i vajar, zahvaljujuii naroditoj obdarenosti,
koja za svoje pojadanje duguje rano probudenom nagonu za
(481)
posmatranjem u prvim godinama detinjstva. Rado bismo naveli
na koji se nadin umetnidka delatnost svodi na psihidke pranago-
ne kada upravo ovde ne bi otkazale naie moci. Zadovoljiiemo
se da istaknemo dinjenicu, koja gotovo vi5e i ne podleZe sum-
nji, da stvarala5tvo umetnika predstavlja i delimidno rastereiiva-
nje njegovih seksualnih Zelja. Sto se tide Leonarda, podsetimo
se Vazarijevih redi, da su medu njegovim pruim umetnidkim po-
ku5ajima padale u odi glave nasme3enih Zena i lepih dedaka, da-
kle, prikazivanje njegovih prvih seksualnih objekata. iini se da
je Leonardo u ranoj mladosti radio nesputano. Kao Sto u svom
spoljainjem nadinu Livota uzima oca za primer, tako u Milanu
proZivljava period mu5ke stvaraladke snage i umetnidke pro-
duktivnosti, jer mu tamo naklonost sudbine omoguiava da u
vojvodi Lodoviku Moru nade zamenu za oca. Ali ubrzo ie se na
njegovom primeru potvrditi iskustvo da gotovo potpuno suzbi-
janje stvarnog seksualnog Zivota ne pruZa najpovoljnije uslove
:" za ispoljavanje sublimiranih seksualnih teZnji. Dolazi do
izraLaja to da se ostali Zivot fotmira po ugledu na seksualni,
aktivnost i sposobnost za brzo odludivanje podinju da slabe,
sklonost ka odmeravanju i oklevanju negativno se odraZava vei
prilikom rada na Tajnoj Veieri i, uz tehridke dinioce, odreduje
sudbinu ovog izvanrednog dela. Postepeno se u Leonarda
deiavaju promene koje bi se mogle uporediti samo sa regresi-
jom u neurotidara. Umetnika koji se u njemu razvio u vreme
puberleta prev azllazi istraZivad iz ranog detinj stva; druga subli-
macija njegovih erotskih potreba zaostaje za onom pruobitnom,
koju su pripremila prva potiskivanja. On postaje istraLtva\
najpre u sluibi svoje umetnosti, a kasnije nezavisno od nje, da
bijoj najzad okenuo leda. Gubitak za5titnika koji mu je zamen-
jivao oca, sve teZe Zivotne prilike, doprinose jadanju ove regre-
sije. Leonardo postaje krajnje nestrpljiv za vreme slikanja, kako
to saop5tava korespondent grofice Izabele d'Este, koja je apso-
joi jednu sliku radenu njegovom rukom.''
lutno htela da ima
Pro5lost njegovog detinjstva ovladala je njimc. U istraZivanju,
8'v. seidlitz, lI, str. 271
 (482)
koje mu sada zamenjuje umetnidko stvaranje, dolaze do izraLala
neke crte koje karakteri3u delatnost nesvesnih nagona: nena-
sitost, bezobzirna krutost, nesposobnost prilagodavanja realnim
okolnostima.
Na vrhuncu svog Zivota, preiav5i pedesetu godinu, u doba
kada u Zene vei nastaje opadanje seksualnih funkcija, a u mu-
Skarca libido desto doZivljava joS jedan energidan proboj, Leo-
nardo doZivljuje novu promenu. Jo5 dublji slojevi njegovog du-
Sevnog sadiiala postaju ponovo aktivni; ali ova dalja regresija
koristi njegovoj umetnosti, koja je podinjala da zamire. On su-
sreie Zenu koja ga podseia na sreini i ushiieni osmeh njegove
majke i pod uticajem ovog budenja on ponova nalazi inspiraci-
ju koja ga je vodila u prvim umetnidkim poku3ajima, u vreme
kada je stvarao glave nasmeienih Zena. On slika Mona Lizu,
SvetuAnu ititav niztajanstvenih slikakoje se odlikuju zagonet-
nim osmehom. Uz pomoi svojih najstarijih erotskih impulsa, on
slavi trijumf; prepreka na putu njegove umetnosti jo5 jednom je
savladana. Ovaj poslednji uzlet rasplinjuje se za nas u tami sta-
rosti koja se pribliZava. Njegov intelekt se, pre no Sto ie doii do
toga, joi jednom vinuo do najvi5ih podviga jednog pogleda na
svet kojije ostavljao ideje svoga vremena daleko iza sebe.
U prethodnim poglavljima naveo sam ono Sto moZe da
opravda ovakav nadin prikazivanja Leonardovog razvojnog pu-
ta, ovakvo raidlanjavanje njegovog Livotai razja5njenje njego-
vih neprekidnih kolebanja izmedu nauke i umetnosti. Ako bi
mojaizlaganja, dak i u prijatelja ipoznavalacapsihoanalize, iza-
zvala mi3ljenje da sam samo napisao psihoanalitidki roman, od-
govoriiu da ne precenjujem verodostojnost ovih rezultata. I sam
sam, kao i drugi, podlegao privladnosti kojom zradi ovaj veliki i
zagonetni dovek, u dijem biiu kao da se oseiaju moine nagon-
ske strasti, koje su se, medutim, mogle ispoljiti samo u tako du-
dno priguienom obliku.
Bez obzirana to kakva je istina o Leonardovom Zivotu, ne
moZemo odustati od poku5aja da je psihoanalitidki objasnimo a
da nismo ispunili joi jedanzadatak. Moramo istaii op5te granice
koje se postavljaju psihoanalizi u oblasti biografLje da nam se
(483)
Psi-
svako izostavljeno objainjenje ne bi proglasilo za neuspeh'
hoanalitidko istraZivanje raspolaZe biografskim materijalom'
s
jedne strane, sludajnostima zbivanla i uticaja sredine, a s druge
,t un., saop3tenjima o reakcijama individue' Oslanjajuii se na
poznavanjepsinrtinmehanizama,psihoanalitidkoistraZivanje
nastoji ,udu-du dinamidki sagleda suStinu individue iz njenih
i qiho-
reukciia, da otkije njene prvobitne nagonske snage, kao
pona5anje
ve kasnije preobiaZaje itizvoj.Ako ovo uspe, ondaje
lidnosti, Ziuoto objasnjeno zajednidkim delovanjem konstituci-
je i sudbine, unutarnjih snaga i spolja3njih moii' Kada takav po-
duhvat, kao moZda u sludaju Leonardovom, ne postigne
nikakve
pouzdane rezultate,onda kivica nije do psihoanalitidke metode'
njene pogre5nosti ili nedovoljnosti, nego u nesigurnosti i nepot-
vezi dotidnom lidno-
p*o*ii riaterijala kojim raspolaZemo u sa
onda kada je prinudio
lCu. Zun.urp.h.1. odgovoran autor samo
psihoanalizuda donosi sud na osnol'rr takvog nedovoljnog ma-
terijala.
Ali dak i kada bismo raspolagali najobimnijom dokumen-
tacijom istorijskog materijala i kada bismo se ra najsigurniji na-
rin stuziti mehanizmima, psihoanalitidko istrazivanje
prirlrd,n
ne bi nam u dvema vaZnim tadkama moglo pruZiti uvid u
to da
je individua morala nuZno postati samo takva, a ne drugadija' U
sludaju, morali smo da zastupamo gledi5te da su
Leonurdouom
nje-
sludajnost njegovogvanbradnog rodenja i preterana neZnost
karak-
gove"majke olludujuii delovale na formiranje njegovog
posle ove faze
iera i njegovu kasniju sudbinu, i to tako Sto gaje,
detinjsivi, seksualno potiskivanje podstaklo da libido sublimira
za di-
r-Led,zaz:nanjemi utvrdilo njegow seksualnu neaktivnost
tav kasniji Zivot. Ali ovo potiskivanje, posle prvih erotskih za-
dovoljenja u detinjstvu, nije moralo da nastupi; u neke druge
inOiviOue moZda do njega ne bi ni doilo, ili bi ono bilo
znatno
slabije. Moramo ovde dopustiti izvestan stepen slobode' koji se
psihoanalitidki ne moZe objasniti. Isto tako, ishod ovog snaZnog
potiskivanja ne bismo smeli da postavirno kao lcdinu mogui-
nost. Neka druga osoba, verovatno, ne bi Lrspela da
glavni deo
libida saduva od potiskivanja putem sublirnaci.ie u led za zna
 (484) (4Bs)

njem; pod istim uslovima pod kakvim je bio Leonardo, neka sludaj proglasi za neito Sto nije dostojno da odluduje o na5oj
druga osoba ne bi imala trajne smetnje u misaonom radu, ili bi sudbini, onda to znadivracarye na religiozni pogled na svet, dije
se u njoj razvila neotklonjiva dispozicija za prinudnu neurozu. jeprevazllai.enje pripremio lidno Leonardo, kad je napisao da se
Psihoanaliza ostaje, dakle, nemoina kadje u pitanju obja5njenje Sunce ne keie. Mi se, naravno, oseiamo uvredenim Sto nas
ovih dveju Leonardovih osobenosti: njegove narodite sklonosti neki pravedni bog i dobronamerno providenje bolje ne Stite od
ka potiskivanju nagona i njegove izvanredne sposobnosti da su- ovakvih uticaia u doba kada smo najnemoiniji. Pri tome rado
blimira prvobitne nagone. zaboravljamo da je u na5em Zivotu, u stvari, sve sludajnost, po-
Ono Sto psihoanaliza kao kajnje moie da upozna to su dev od na5eg zadeia spajanjem spermatozoidai jajeta, sludajno-
nagoni i njihovi preobraiaji. Od te tadke ona ustupa mesto bio- sti koja, ipak, sudeluje u zakonitosti i nuZnosti prirode, iako je
lo5kom istraZivanju. Sklonost ka potiskivanju, kao i sposobnost li3ena veze sa na3im i,ellama i iluzijama. Linija koja bi delila
sublimacije, prinudeni smo da pripi5emo organskoj podlozi ka- na3u Zivotnu uslovljenost izmedu ,,nuZnosti" naie konstitucije i
,,sludajnosti" na5eg detinjstva moZe se diniti joi neodredenom u
raktera, na kojoj se uzdiZe psihidka zgrada. Kako su umetnidka
obdarenost i stvaraladka moi usko povezane sa sublimacijom, pojedinostima;u celini, ne moZe se vi5e sumnjati u znadaj upra-
moramo prtznati da nam je i su5tina umetnidkog stvaranja psi- vo prvih godina naSeg detinjstva. Mi svi pokazujemo suvi3e
hoanalitidki neprisfupadna. Biolo5ko istraZivanje na5eg doba malo po5tovanja prema prirodi, koja je, prema Leonardovim za-
sklono je da glavne crte organske konstitucije nekog doveka gonetnim redima Sto podseiaju na Hamletov govor, ,,puna bez-
objainjava me3anjem mu5kih i ienskih sklonosti u materijalnom brojnih uzroka koje nismo nikada iskusili" (La natura e piena
smislu; Leonardova telesna lepota i njegova levorukost dopu- d'inJinite ragioni che nonJurono mal in isperienza. M. Herzfeld,
Staju ovde izvesna porederya. Ipak, mi ne Zelimo da napu5tamo n. d., str. 11). Svako ljudsko bice medu nama odgovara jednom
tle disto psiholoikog istraZivanja. Nai cilj ostaje dokazivanje od bezbrojnih eksperimenata u kojima ovr ragioni (uzroci) pri-
uzrodne veze medu spolja5njim doZivljajima i redukcrjama li- rode nadiru u iskustvo.
dnosti na osno\.u ispoljavanja nagona. Ako nam psihoanaliza i
ne obja3njava zalto je Leonardo postao umetnik, ona nam bar Preveo Vladeta Jerotic
dini razumljivima manifestacije i ogranidenja u njegovoj umet-
nosti. Zaista se dini da je samo onaj koji je proZiVeo detinjstvo
kakvo je imao Leonardo mogao da naslika Mona Lizu i Svetu
Anu, da svojim sopstvenim delima pripremi tako Zalosnu sud-
binu i ostvari tako neduven polet kao istraZivad prirode kao da
se kljud svih njegovih ostvarenja i neuspeha krije u dedjoj fan-
tazlji o kraguju.
Medutim, zar dovek ne sme da negoduje protiv rezultata
jednog istraZivanja koje sludajnostlma roditeljske konstelacije
pripisuje tako odludujuii uticaj na sudbinujednog doveka i koje
Leonardovu sudbinu, na primer, dini zavisnom od njegovog
vanbradnog rodenja i neplodnosti njegove prue maiehe Dona
Albijere? Mislim da takvo negodovanje nije opravdano; ako se