GPP

Krug pitanja za Bodirogu, sa potpitanjima

PARNIČNI POSTUPAK

1. Građanski sudski postupak i upravni

postupak
2. Građanski sudski postupak i krivični Tačke dodira? Šta ako je krivični sud odlučio o
postupak sporu?Dejstvo krivične presude kao činjenice u
parničnom postupku?
3. Primena ZPP – a u drugim postupcima
4. Izuzeće sudije
5. Načelo dispozicije u parničnom Koje je suprotno načelo? Načelo oficijelnosti.
postupku Kako može da se završi postupak?
1.odricanje2.priznanje3.sudsko
poravnanje4.povlačenje tužbe
Šta može tužilac? Da povuče tužbu. Da se odrekne
od tužbenog zahteva.
Šta donosi sud kod povlačenja tužbe? Rešenje o
povlačenju tužbe-potrebna je saglasnost tuženog
od momenta kada se upustio u raspravljanje o
tužbenom zahtevu!!! Zašto? Jer je tuženom u
interesu da dokaže konačno rešenje za svoj sporni
odnos(jer tužilac može odmah posle povlačenja
tužbe da podnese novu tužbu, sa istim tužbenim
zahtevom)
Šta donosi sud kod priznavanja tužbenog zahteva?
Presudu.
Gde ima sud najšira ovlašćenja načela dispozicije?
U porodičnim sporovima.
Koja je razlika izmedju povlačenja i odricanja od
tužbe? POVLAČENJE- rešenje+saglasnost tuženog
ODRICANJE-presuda+nije potrebna saglasnost
tuženog, jer presuda predstavlja konačno rešenje
spora za stranke.
Šta još stranke mogu da urade? Da se nagode i
zaključe sudsko poravnanje.
U kojim sporovima se ne primenjuje načelo
dispozicije? U porodičnom. Šta ako muž maltretira
ženu?
Koje radnje raspolaganja spora proističu iz načela
dispozicije? Za TUŽIOCA:1.povlačenje tužbe-
rešenje+saglasnost tuženog 2.odricanje od
tužbenog zahteva-presuda kojom se odbija
tužbeni zahtev. Za TUŽENOG: priznanje tužbenog
zahteva-presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev

1
 (nije potrebna saglasnost tužioca).
ZAJEDNO:sudsko poravnanje, kojim se okončava
spor.
Na koju vrstu nadležnosti mogu stranke da utiču
sporazumno? Mesna nadležnost-prorogacija
nadležnosti(stranke mogu svojim sporazumom
daodrede mesnu nadležan sud. Ovakav sporazum
se zabranjuje kod isključive mesne nadležnosti):
1.prorogacioni sporazum(kada je već nastao
povod za pružanje pravne zaštite) 2.prorogaciona
klauzula(povodom rešavanja odredjenog budućeg
odnosa, unošenjem klauzule u tekst ugovora)
Gde se sve manifestuje?
Razlika izmedju povlačenja presude i odricanja od
tužbenog zahteva?
6. Raspravno načelo u parničnom Pošto stranke po svojoj volji pokreću parnični
postupku postupak, načelo dispozicije obuhvata i obavezu
stranaka da pravno relevantne činjenice u
postupku iznesu pred sud. Sud može da zasnuje
svoju odluku samo na onim činjenicama koje su
stranke saopštile sudu u toku postupka. Ovaj
način saznanja činjenica izražava se raspravnim
načelom, koje je sudu načelo dispozicije.
Koje je suprotno načelo? Inkviziciono(istražno)
načelo (sud utvrdjuje činjenice nezavisno od
predloga stranaka.
Kad se odstupa?
Kad sud utvrdjije činjenice bez obzira na predlog
stranaka?
7. Načelo obostranog saslušanja stranaka Sud svakoj stranci pruža mogućnost da se izjasni o
(kontradiktornosti) zahtevima, predlozima, navodima njenog
protivnika.
Ko je najčešće odgovoran za vršeenjeovog načela?
Sud (u vezi sa dostavljanjem).
Kod kog subjekta najčešće dolazi do povrede ovog
načela? Suda.
Koji je značaj povrede u žalbenom postupku?
Da li se primenjuje u izvršnom postupku? Da, kod
pravnih lekova, kada je doneto rešenje o
izvršenju, pa dužnik uloži prigovor, tada sud
poziva stranke da se izjasne... ne može pre
donošenja ovog rešenja.
8. Pravo na suđenje u razumnom roku
9. Vremenski okvir za sprovođenje
postupka
10. Sistem prekluzija u novom ZPP-u
11. Načelo pomoći neukoj stranci
12. Pojam i sticanja svojstva parnične
stranke
13. Stranačka sposobnost
14. Parnična i postulaciona sposobnost Šta je posledica nedostatka parnične sposobnosti?
Apsolutno bitna povreda odredaba parničnog
postupka.

2
 Šta se dešava kada se u toku postupka utvrdi da
nema parnične sposobnosti? Imenovaće (sud)
zakonskog zastupnika.
Kako se ceni parnična sposobnost sranog
državljanina? Prema lex nationalis (pravo zemlje
čiji je državljanin) u momentu podnošenja tužbe.
Šta je postulaciona sposobnost, šta znači?
Sposobnost stranke da sama i neposredno, bez
ičije pomoći preduzima parnične radnje u
postupku.
Koje lice nema postulacionu sposobnost?
Gluvonemo, slepo, lice koje ne poznaje jezik
suda...sva lica koja su potpuno lišena poslovne
sposobnosti. Sud im postavlja tumača (plaća se iz
sudskog depozita).
15. Stvarna i procesna legitimacija Šta ako sud utvrdi da nema stvarne legitimacije?
Odbiće tužbu. Šta ako utvrdi da nema procesne
legitimacije? Odbaciće tužbu.
16. Otuđenje spornog prava u toku parnice
17. Punomoćnik u novom ZPP-u Ko može biti? Ko sve može biti stranka u
postupku? Lice koje ima stranačku sposobnost.
18. Zastupanje pravnih lica Ko zastupa Pravni fakultet? Dekan. Koji sud je
nadležan za spor izmedju fakulteta i privrednog
društva? Privredni.
19. Parnične radnje stranaka, pojam i vrste
20. Vraćanje u pređašnje stranje
21. Parnične radnje suda
22. Sudske odluke
23. Upravljanje parničnim postupkom
24. Dostavljanje Da li tužba može da se preda nekom drugom sem
meni? Ne, mora lično. A ako me dostavljač ne
nadje? Pribija obaveštenje na vrata stana,
kancelarije i time se smatra da je podnesak
uredno dostavljen.
Može li tužba/presuda da se pribije? Ne.
Slučajevi fiktivnog dostavljanja, da li su moguća i
kad? Kako se vrši fiktivno dostavljanje?
Koji podnesci se lično dostavljaju?
Vrste?
O čemu svedoči dostavnica?
Adresat prisutan, ali neće da primi podnesak, šta
onda? Pribije na vrata... Kada se pribija na tablu
suda?
Nepoznata je adresa, ne može se utvrditi, šta
onda? Sud odredjuje privremenog zastupnika.
Ako je stranka u inostranstvu, a ne imenuje
punomoćnika, šta će biti sa tužbom? Odbacuje se.
25. Postupak za rešavanje spornog pravnog
pitanja
26. Obavezan pokušaj mirnog rešavanja
spora pre pokretanja parničnog
postupka
27. Tužba, pojam i vrste Koja tužba deluje erga omnes? Konstitutivna. Šta

3
 znači nekonkludentnost tužbe? Činjenice
navedene u tužbi ne mogu da proizvedu pravnu
posledicu koju tužilac traži. Kada je tužba uredna?
Kada sadrži sve zakonom propisane sastojke- što i
svaki podnesak, tužbeni zahtev, vrednost spora,
činjenične navode, dokaze, tužbeni predlog.
Da li je kod svih tužbi potrebno da postoji pravni
interes za podnošenje? Da, jer je on procesna
pretpostavka.
Kada neće postojati pravni interes? Pravni interes
ne postoji kad, npr.postoji izvršna isprava i tada
ne mora da se podiže kondemnatorni zahtev, jer
ne postoji potreba, može se na osnovu izvršne
isprave zahtevati izvršenje.
Koja od tužbi ima svojstvo izvršnosti, a koja
preobražajno dejstvo? Izvršna je kondemnatorna,
konstitutivna je preobražajna. Koja deluje erga
omnes, a koja inter partes? Preobražajna deluje
erga omnes, kondemnatorna inter partes, a
deklaratorna...khm...valjda i ona erga omnes, jer
unosi se u izreku presude i vezuje i u drugim
parnicama kao eventualno prethodno pitanje->
PROVERITI!!!
28. Sadržaj tužbe Vrednost predmeta spora, da li je bitan element i
zašto? Šta ako nema sve elemente? Ako je tužba
nepotpuna, a podnela je stranka, vraća se na
otklanjanje nedostataka, a ako je podneo
advokat, odbacuje se.
29. Objektivno spajanje tužbenih zahteva Šta je? ...i da sud mora biti stvarno nadležan i šta
(kumulacija tužbenih zahteva) još mora biti isto? Vrsta postupka.
30. Kondemnatorna tužba Koji je uslov da tužilac uspe? Da je potraživanje
dospelo.
Kad ne postoji pravni interes za kondemnatornu
tužbu? Kada se pravna zaštita može ostvariti na
neki drugi način-verodostojna isprava,sudsko
poravnanje.
Koje svojstvo ima kondemnatorna presuda?
Svojstvo izvršnosti.
Šta je pravni interes?Procesna pretpostavka po
kojoj sud pazi exofficio.
U čemu se ogleda pravni interes za
kondemnatornu tužbu? U upotrebi dobijanja
izvršnog naslova.
Šta je pravni interes za tužbu? Pod pravnim
interesom za tužbu podrazumevamo postojanje
pravnozaštitne potrebe na strani tužioca ->postoji
kada se neko subjektivno pravo ili pravno
ovlašćenje tužioca nalazi u stanju neizvesnosti ili
ugroženosti i može da se ukloni samo
intervencijom suda.
Šta sud radi kada nedostaje pravni interes za
tužbu? Donosi rešenje kojim se tužba odbacuje
kao nedopuštena.

4
31. Deklaratorna tužba Kod koje vrste tužbe se posebno traži postojanje
pravnog interesa? Deklaratorne.
PRAVNI INTERES JE NEOPHODAN ELEMENT
DEKLARATORNE PRAVNE ZAŠTITE.
Šta je razdelna tačka izmedju deklaratorne i
kondemnatorne tužbe? Dospelost potraživanja.
Kada se kod deklaratorne tužbe pravni interes ne
dokazuje? Kada zakon upućuje na deklaratornu
tužbu.
Odnos kondemnatorne i deklaratorne tužbe?
KONDEMNATORNA-dospelo potraživanje, pravni
interes pretpostavlja, izvršna; DEKLARATORNA-
nije dospelo, zahteva se pravni interes,
utvrdjujuća8i to joj je cilj, a ne izvršenje).
32. Prejudicijelni zahtev za utvrđenje Je obuhvaćen pravno, snagom presude.Tužilac
može tokom parnice da istakne još jedan zahtev
dodatni, ad se utvrdi da jedan pravni odnos
postoji ili ne postoji(ne smatra se preinačenjem).
Uslovi da pitanje postane sporno u toku trajanja
parnice, od njegovog rešenja zavisi ishod spora,
sud mora da bude nadležan. Unosi se u izreku
presude.
33. Objektivno preinačenje tužbe Uslovi? Od kada je dozvoljeno? Sta ako tuženi ne
da pristanak? Kod objektivnog preinačenja je
potrebna saglasnodt tuženog, ako je ne da, sud
može da nastavi potupak po preinačenoj tužbi,
ako to nalažu razlozi celishodnosti i neće se
odugovlačiti postupak.
34. Subjektivno preinačenje tužbe Uslovi? Da li je potrebna saglasnost tuženog?
Potrebna je saglasnost nopvog tuženog, a ako je
ne da, tužilac će podići novu tužbu.
35. Dejstva podnošenje tužbe sudu
36. Litispendencija Posledice nastupanja? Ako u kasnijem postipku
odluka bude doneta i stranka se žali, šta onda?
37. Pripremanje glavne rasprave
38. Procesne pretpostavke Apsolutno i relativno bitne povrede odredaba- čl.
(Apsolutno i relativno bitne povrede koja je razlika izmedju njih? Zašto se jedne idruge 361
parničnog postupka) tako zovu?Apsolutno bitne povrede su one ZPP
povrede kod kojih zakonodavac neoborivo
pretpostavlja da su imale za posledicu donošenje
nezakonite i nepravilne odluke. Relativno bitne
povrede postoje kada sud nije primenio neku
procesnu normu ili je nepravilno primenio, a to je
moglo da ima uticaja na donošenje zakonite i
pravilne presude.
Kako postupa sud u slučaju postojanja apsolutne
povrede? Presuda je ništava, drugostepeni sud je
obavezan da ukine presudu.
Reći šta su apsolutne, kako se grupišu, zašto se
zovu apsolutne i šta sud radi kad je bio pogrešan
sastav suda(ukida presudu), šta kad je dvodtruka
litispendencija(ukida se presuda zbog zabrane
dvostruke litispendencije), šta su relativno bitne

5
 povrede...?
Razlika izmedju apsolutnih i relativnih povreda?
Pod kojim uslovima se relativne povrede mogu
istaci?

39. Stvarna i funkcionalna nadležnost Šta je apsolutna sudska nadležnost?

Razgraničenje delatnosti izmedju parničnih
sudova i ostalih državnih sudova.
Ako se tužba podnese sudu koji nije nadležan, a
nadležan je npr.Upravni sud, koja odluka se
donosi? Odbaciće tužbu.Do kog trenutka se pazi
na stvarnu nadležnost? Tokom celog postupka ex
officio, otklonjiva procesna smetnja.
Posledice stvarne nadležnosti? Stvarno
nenadležni se oglašava nenadležnim i ustupa
predmet nadležnom sudu(a ako je postupao niži
sud, a trebao viši, to je apsolutno bitna povreda i
može se izjaviti žalba. Ne može revizija!
Kako zakon odredjuje stvarnu nadležnost
privrednih sudova? Po svojstvu privrednih
subjekata(ako su obe stranke u sporu, privredni
subjekti ,uvek je nadležan privredni sud), po
svojstvu obavljanja delatnosti privrednih
subjekata(ako spor nastane izmedju privrednog
subjekta i drugih pravnih lica u vezi sa privrednom
delatnošću, nadležan će biti privredni sud)
Ko može da bude sve u I stepenu? Stvarna
nadležnost privrednih sudova? Prigovor stvarne
nadležnosti? Koji zakon reguliše stvarnu
nadležnost? Zakon o uredjenju sudova.
Razgraničenje nadležnosti osnovnog i višeg suda?
Ako sam Vas tužio Privrednom, a nadležan je
osnovni, šta se dešava? Privredni sud će se oglasiti
nenadležnim i uputiti tužbu nadležnom sudu, ato
je osnovni. Kako se zove rešenje kojim se sud
oglašava nenadležnim? Rešenje o nenadležnosti.
40. Mesna nadležnost, pojam i vrste Primer za elektivnu?Koji zakon reguliše mesnu
nadležnost? ZPP.
41. Delegacija i ordinacija nadležnosti Postoji odstupanje od načela dispozicije u
bračnim, paternitetskim,
maternitetskimsporovima. Povodom već
pokrenutog postupka sud po službenoj dužnosti
uredjuje pitanje vaspitanja, smeštaja i izdržavanja
maloletnika. Sud nije dužan da izvede sve dokaze
koje su stranke predložile(kada zaključe
poravnanje, ako bi takvo raspolaganje bilo
protivno prinudnim propisima, javnom poretku i
moralu).
Koji sudovi postoje?
Koja vrsta nadležnosti se menja delegacijom?
42. Atrakcija (privlačenje) nadležnosti
43. Sastav suda
44. Vrednost predmeta spora

6
45. Imovinski cenzusi u novom ZPP-u
46. Odgovor na tužbu Obavezna sadržina? Tuženi osporava dopuštenost
tužbe tako što ističe: 1. PROCESNE PRIGOVORE –
ističe da postoje smetnje za meritorno
odlučivanje i da tužbu treba odbaciti 2.
OSPORAVANJE OSNOVANOSTI TUŽBENOG
ZAHTEVA- a) osporavanje istinitosti činjenica b)
tvrdi da je tužba nekonkludentna(činjenice i
dokazi se ne podudaraju)
Dostavljanje tužbe na odgovor tuženom je
OBAVEZNO,osim u jednom slučaju, kom? Kad je
postupak HITAN(KADA TO NALAŽU POSEBNE
OKOLNOSTI KONKRETNOG SLUČAJA)Šta tada sud
radi? Tada sud zakazuje pripremno ročište bez
dostavljanja tužbe tuženom na odgovor. Kada je
to opravdano? Kada postoji zahtev tuižioca da sud
odredi privremene mere(ali na tom ročištu može
da se raspravlja samo o odredjivanju privremenih
mera, a ne i o tužbenom zahtevu. Zašto?Jer bi to
bilo protivno načelu kontradiktornosti.
Koji su njeni elementi? Treba da sadrži isto što i
svaki podnesak, zatim prigovore kojima se
osporava dopuštenost tužbe, priznaje ili osporava
tužbeni zahtev, imenovanje punomoćnika. Šta se
dešava ako je nepotpuna? Smatraće se kao da nije
ni podnet, donosi se presuda zbog propuštanja.
47. Prigovor radi prebijanja
48. Protivtužba Šta je prejudicijelna protivtužba?
49. Dokazivanje
50. Svedočenje
51. Overena izjava svedoka u novom ZPP-u
52. Veštačenje
53. Stranački veštaci u novom ZPP-u
54. Teret tvrdnje i teret dokazivanja Šta je jedno, a šta drugo?
Teret tvrdnje - svaka stranka je dužna da iznese
činjenice na kojima zasniva svoje zahteve, teret
tvrdnje je teret iznošenja činjenica, tužilac iznosi
činjenice na svoj zahtev, a tuženi činjenice na
kojima osporava činjenice tužioca. Tužilac svoje
činjenice ističe u tužbi, a tuženi u odgovoru na
tužbu.
Teret dokazivanja – čl.223 Kada sud nije stekao
dovoljno uverenja o činjenicama koje su iznošene,
postavlja se pitanje ko snosi rizik nedokazane,
nedovoljno jasne činjenice. Subjektivno
dokazivanje-(ko iznosi činjenicu?) Svaka stranka
koja ima neko pravo dužna je da iznese činjenice
na kojima zasniva to pravo, a ako osporava, onda
činjenice kojima osporava to pravo. Objektivni
teret dokazivanja-govori o tome koja će stranka
snositi rizik nedokazane činjenice. PRIMER:
imamo dva svedoka, jedan kaže da ugovor o
zajmu ne postoji, a drugi tvrdi da postoji. To je pat

7
 situacija i tada sud ne može da uzme da ugovor
postoji. Tu se primenjuje pravilo o teretu
dokazivanja. Koja činjenica nije utvrdjena, ide na
štetu onog ko to nije dokazao(ti kažeš da ja i ti
imamo ugovor o zajmu, ti moraš to i da dokažeš).
55. Prekid i zastoj postupka
56. Prethodno pitanje Koje svojstvo mora da ima da bi bilo prethodno?
Da li je pravno ili činjenično?
U koji deo presude ulazi odluka o prethodnom
pitanju? U obrazloženje! +2 izuzetka:u izreku-
prejudicijelan zahtev, incidentalna protivtužba.
Šta se dešava kada se pred parnični sud postavi
prethodno pitanje?
Kada ne može sud da reši?
Koji je kod nas način? Mešovit. Šta ako je rešeno?
Obavezuje sud. Šta ako nije rešeno? Može sam
sud da reši ili da sačeka da se reši...
Šta treba da sadrži da bi se smatrao prethodnim
pitanjem i kakvo je po pravnoj prirodi? Po pravnoj
prirodi je pravno pitanje(NIKAD činjenično), ima
dejstvo samo u konkretnoj parnici.
57. Kondemnatorna presuda Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se
mogu izjaviti?
Paricioni rok mora da sadrži jedino
kondemnatorna presuda, rok u kome je stranka
obavezna da činidbu izvrši, on je odložan rok,
odlaže nastupanje izvršnosti sudske presude. Pre
isteka roka stranka ne može da zahteva prinudno
izvršenje. Rok 15 dana, kod čekova 8 dana, a kod
smetanja državine odmah. Paricioni rok je rok za
dobrovoljnio izvršenje činidbe.
58. Deklaratorna presuda Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se
mogu izjaviti?
59. Preobražajna presuda Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se
mogu izjaviti?
60. Potpuna, delimična i dopunska presuda Delimična presuda- razlika u odnosu na
medjupresudu? Da li sud mora da donese
delimičnu presudu? Sud može i ne mora,
samostalna je, kvantitativno cepanje.
61. Presuda zbog propuštanja Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se
mogu izjaviti? Prvnim lekovima naravno, važno-
povraćaj u predjašnje stanje!
Izraz načela dispozicije. Donosi se na štetu
tuženog. Presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev.
Može se doneti u sporovima u kojima stranke
mogu disponirati tužbenim zahtevom(uslov je da
takvo disponiranje nije protivno prinudnim
propisima, javnom poretku i pravilima morala).
1.Kakva tužba treba da bude? Konkludentna(da
se činjenice i dokazi podudaraju,tj. da iz cinjenica
navedenih u tužbi proizilazi osnovanost tužbenog
zahteva).
2.Koji su uslovi da bi se presuda mogla doneti?

8
I uslov: da tuženi nije dao nikakav odgovor na
tužbu-pasivno držanje tuženog
II uslov: da je odgovor neuredan(ima formalne i
sadržinske nedostatke) – sud će odmah odbaciti
odgovor na tužbu

Ostali uslovi:
*PROCESNOPRAVNI USLOVI (odnose se na
dopuštenost tužbe) 1. da su ispunjene sve
procesne pretpostavke koje se tiču dopuštenosti
tužbe(ako proc.pretp.nisu ispunjene sud donosi
rešenje kojim odbacuje tužbu)
*MATERIJALNOPRAVNI USLOVI(odnose se na
osnovanost tužbenog zahteva ) 2. da je tužba
konkludentna(tj.da se činjenice i dokazi
podudaraju, tj.da nisu protivne dokazima koje je
tužilac podneo uz tužbu ili opštepoznatim
činjenicama; da iz činjenica navedenih u tužbi
proizilazi osnovanost tužbenog zahteva
*POSEBNI USLOVI 3. da je tužba uredno
dostavljena tuženom sa poukom o posledicama
propuštanja( ako ne postoje dokazi da je tužba
uredno dostavljena tuženom, ali se zna da je
otposlata, sud može da odloži donošenje presude
do 30 dana, ako utvrdi da je uredno dostavljena
doneće presudu) 4. da ne postoje opštepoznate
okolnosti iz kojih proizilazi da je tuženi bio
opravdano sprečen da podnese odgovor na tužbu
5. Tužbeni zahtev ne sme da bude protivan
javnom poretku (takodje može da odloži
donošenje ove presude ako smatra da to treba da
utvrdi)
Šta ako tužba nije konkludentna? Sud zakazuje
pripremno ročište na kome tužilac može da
preinači tužbu(potreban je i pristanak tuženog), a
ako to ne učini, sud donosi presudu kojom odbija
tužbeni zahtev.
Da li je u svim parnicama moguće doneti presudu
zbog propuštanja? Nije, samo u onim parnicama
gde u potpunosti važi načelo dispozicije. Ne može
u bračnim sporovima, maternitetskim i
paternitetskim sporovima.
Iz kojih se razloga može pobijati? Žalbom-u kojoj
će se navesti da je do propuštanja došlo zbog
pretnje, prinude zablude ili prevare protivne
strane(tužioca). Ne može se pobijati žalbom zbog
pogrešno i nepotpuno utvrdjenog činjeničnog
stanja. Mogu da se izjave i svi vanredni pravni
lekovi, sem zahteva za ponavljanje postupka, jer
nije dopušteno isticanje novih činjenica i dokaza.
Kakvo dejstvo ima? Izvršnosti i materijalne
pravnosnažnosti .
Ko je donosi ? Kada? Sudija pojedinac ili

9
 predsednik veća(jer se donosi bez održavanja
glavne rasprave) u fazi pripremanja glavne
rasprave ili na pripremnom ročištu za gl.
Raspravu. Ovo važi i za : PRESUDU NA OSNOVU
PRIZNANJA, PRESUDU NA OSNOVU ODRICANJA,
PRESUSU BEZ ODRŽAVANJA GLAVNE RASPRAVE.
Uslovi za donošenje?
U kojim sporovima ne može da se donese?
62. Presuda na osnovu izostanka Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se
mogu izjaviti?
63. Presuda na osnovu prizanja i odricanja Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se
mogu izjaviti? Može se pobijati samo zbog
postojanja bitnih povreda odredbi parničnog
postupka i zbog toga što su ove izjave date usled
mana volje.
64. Međupresuda, konačna presuda Medjupresuda-to je odluka na osnovu tužbenog
zahteva, da nema dejstvo materijalne
pravnosnažnosti, da je deklaratorna presuda i da
postoji drugostepena medjupresuda,
drugostepeni sud je donosi a onda prvostepeni
odlučuje o visini tužbenog zahteva
Da li drugostepeni sud može doneti
medjupresudu? Može kada ukida odluku
prvostepenog suda o visini tužbenog zahteva.
Uslovi? Koja je vrsta? Po vrsti pravne zaštite?
Deklaratorna. Ne stiče materijalnu, stiče formalnu
pravnosnažnost.
65. Pravnosnažnost presude Koja rešenja mogu steći pravnosnažnost? Ona
kojima se meritorno okončava spor.Kada presuda
postaje pravnosnažna? Pravnosnažnost presude
se odlaže najmanje za mogućnost kontrole još
jednoj(višoj) instanci. Kada ne postoji mogućnost
ulaganja redovnih pravnih lekova. (formalna
pravnosnažnost)
66. Granice pravnosnažnosti (subjektivne,
objektivne, vremenske)
67. Dejstva pravnosnažnosti presude
68. Sudsko poravnanje Dva najvažnija dejstva? Ovlašćenje suda? Kada
odbija? Ako se zaključi u drugom stepenu, šta se
dešava?
Sudsko poravnanje se pobija tužbom za poništaj.
O čemu se zaključuje, šta je predmet? O
tužbenom zahtevu.Koja su dva najvažnija dejstva?
Dejstvo pravnosnažnosti presude i postupak za
izvršenje.

10
11
69. Povlačenje tužbe Koja je razlika izmedju povlačenja tužbe i
odricanja od tužbenog zahteva? Posle odricanja
nema ponovnog podizanja tužbe povodom istog
predmeta spora izmedju istih stranaka, jer sud
donosi presudu kojom odbija tužbeni zahtev, jer
sam tužilac odricanjem priznaje da mu je zahtev
neosnovan i presuda ima dejstvo materijalne
pravnosnažnosti( i kod odricanja kao ni kod
priznanja se ne traži pristanak suprotne strane). A
kod povlačenja tužbe, tužilac može ponovo da
podnese tužbu sudu, jer je sud samo rešenjem
okončao parnicu, ali ne meritorno(ali kod
povlačenja tužbe, pošto se upustio u raspravljanje
o meritumu, traži se pristanak tuženog, jer on
možda ima sredstva i dokaze koji će sud ubediti
da treba da odbije zahtev tužioca i tako završi u
svoju korist sve i u interesu mu je da se postupak
nastavi, jer ako dozvoli da tužilac povuče tužbu,
pa je posle ponovo podnese kada bude imao jače
argumente... tuženom to ne ide u prilog). Ali pre
nego što tu tužbu pošalju tuženom na
odgovopr(jer se on već u odgovoru na tužbu
upušta u raspravljanje o meritumu) tužilac može
da je povuče i bez pristanka tuženog.
70. Besplatni punomoćnik
71. Suparničarstvo, pojam i vrste Uslovi za formalno suparničarstvo? Primere za
materijalno i primer za formalno suparničarstvo?
Kako znate da li se radi o prostom ili jedinstvenom
suparničarstvu?
Po kom principu se vodi sud kod jedinstvenog
suparničarstva? Najpovoljnije radnje.
72. Učešće umešača u postupku Tužba glavnog mešanja, koji deo presude ima
dejstvo na umešača?
73. Obični umešač Na koji način prijavljuju svoje učešće u parnici
običan umešač i umešač sa položajem
jedinstvenog suparničara? Običan umešač stupa u
parnicu podneskom (nije stranka, a ni
punomoćnik ) a glavni tužbom8on je stranka)
74. Intervencijsko dejstvo presude (obim i
otklanjanje)
75. Umešač sa položajem jedinstvenog
suparničara
76. Imenovani prethodnik
77. Žalba protiv presude, pojam i vrste
78. Žalbeni razlozi Šta će uraditi žalbeni sud ako je sud u I stepenu
pogrešno primenio materijalno pravo, a šta ako je
pogrešno utvrdio činjenično stanje?
79. Postupak po žalbi Žalba se odbacuje kao nedozvoljena(nedostatak
procesne legitimacije, nemanje pravnog interesa
za ulaganje i kada nije dozvoljena(npr.žalba na
presudu drugostepenog suda)),
neblagovremena(nema potpisa podnosioca žalbe i
označenja pobijane odluke, neblagovremena(nije

12
 uložena u roku od 15 dana od dana dostavljanja
presude, tj. odluke.
U sva tri slučaja sud žalbu odbacuje rešenjem kao
nedopuštenu.
80. Fakultativna i obavezna glavna rasprava
u drugostepenom postupku
81. Odluke drugostepenog suda po žalbi Šta ako nisu navedeni razlozi u žalbi? 4elementa
žalbe? U kojoj formi koju odluku donosi? Kad
preinačuje? Kad je obavezna glavna rasprava?
Zašto se i kada donosi svaka odluka?
Kad se donosi presuda, a kada rešenje?
Kada drugostepeni sud ukida presudu? Ako
postoje neotklonjive procesne smetnje:apsolutna
nenadležnost suda,nema stranačke sposobnosti,
nema tuživosti subjekta,ako postoji povreda
zabrane dvostruke litispendencije, ne bis in idem.
I šta se onda dešava? Nakon ukidanja
drugodtepeni sud vraća predmet prvostepenom
sudu. Kad odbacuje presudu?
82. Međupresuda u drugostepenom
postupku
83. Zabrana višestrukog ukidanja
prvostepene odluke
84. Zabrana reformatio in peius u
drugostepenom postupku
85. Žalba protiv rešenja Kad sud donosi meritorno rešenje u parničnom
postupku? U postupcima za smetanje državine i
postupcima za izdavanje platnog naloga.
86. Revizija protiv presude Ko odlučuje? VKS. Protiv kojih odluka se izjavljuje?
Protiv odluke u drugom stepenu, stranka ne može
izjaviti reviziju ako nije izjavila žalbu. Šta će VKS
uraditi ako primeti da je doneta odluka protiv lica
koje ne može biti stranka? Rešenjem odbacuje
reviziju kao nedozvoljenu. Koje su odluke VKS-a?
87. Revizija protiv rešenja Protiv kojih rešenja se može izjaviti? Samo protiv
drugostepenih rešenja kojima se okončava
postupak.
88. Ponavljanje postupka Razlozi? Uslovi za nove činjenice i dokaze?
Presude kojih sudova su razlog za ponavljanje?
Faze u odlučivanju? Jedini REMONSTRATIVNI
pravni lek. Ko o njemu odlučuje?

POSEBNI PARNIČNI POSTUPCI

89. Smetanje državine Postupak se okončava rešenjem.

90. Postupak izdavanja platnog naloga Postupak se okončava rešenjem.
91. Postupak u sporovima male vrednosti
92. Postupak u potrošačkim sporovima
93. Postupak za zaštitu kolektivnih prava i
interesa

VANPARNIČNI POSTUPAK

13
94. Načela vanparničnog postupka
95. Formalni i materijalni učesnici u
vanparničnom postupku
96. Odluke i pravni lekovi u vanparničnom Neblagovremena žalba? Revizija?
postupku
97. Pravnosnažnost rešenja o
vanparničnom postupku
98. Prethodno pitanje u vanparničnom
postupku
99. Ostavinski postupak Sadržina rešenja o nasledjivanju? Pravni lekovi?
Kako svoje zahteve ostvaruju naslednici koji nisu
učestvovali u ostavinskom postupku? U parnici.
100. Lišenje poslovne sposobnosti Ko štiti prava lica koje se lišava poslovne
sposobnosti? Staralac ili privremeni zastupnik.
Koja dejstva proizvodi rešenje o lišenju poslovne
sposobnosti? Dejstva rešenja su lišenje poslovne
sposobnosti i upis toga u matičnu knjigu i
zemljišnu knjigu ili drugu javnu knjigu za
nepokretnosti.
Koji dokaz sud mora da izvede?
Šta je neblagovremena žalba u vanparničnom
postupku?
101. Određivanje naknade za eksproprisanu
nepokretnost

IZVRŠNI POSTUPAK

102. Izvršna isprava Koja odluka je podobna da bude izvršna isprava?

Kondemnatorna, isključivo! Kad je pravna odluka
kojom je naloženo nečinjenje izvršna?
Kada je odluka iz upravnog postupka izvršna
isprava?
103. Verodostojna isprava 2 dela rešenja o izvršenju? 1. UTVRDJUJE SE
POTRAŽIVANJE 2. UTVRDJUJE SE IZVRŠENJE
104. Izvršitelj
105. Odluke i pravna sredstva u izvršnom Šta ako sud odbije rešenje o izvršenju? Ako ga
postupku donese, ko ima pravo prigovora? Ako je neka od
stranaka nezadovoljna radom suda, koje procesno
sredstvo će koristiti? Ako se naplatio, a po
pravnom leku se ukine rešenje o izvršenju, šta
druga strena ima na raspolaganju?
106. Izvršenje na pokretnim stvarima
107. Izvršenje na nepokretnim stvarima
108. Privremene mere

14