Vazduhoplovni propisi

Mogu, a da li i smem?

Naredno poglavlje upoznaæe vas sa ni-

zom pravnih regulativa, èiji prevashodni
zadatak nije da zakomplikuju život pro-
seènog letaèa, veæ da pod konac srede niz
meðuljudskih, meðukompanijskih i meðu-
državnih odnosa u složenom vazduhoplov-
nom svetu.
 3.

N ažalost, pravna akta nikada nisu bila ni poezija, ni kozerija, pa stoga ne zame-
rite na èemernom jeziku kojim su pisana. Osnovni kredo svakog pravnika je
da bude precizan i, koliko god je moguæe, nedvosmislen, pa tako isti ti pravnici na pa-
pir stavljaju samo suve, a èesto i duge, teško pamtljive reèenice. Uzlete one èuvene
pravnièke erudicije, koju sreæemo u filmovima o uzbudljivim sudskim procesima,
obièno i èuvaju za takve prilike!

No, vratimo se vazduhoplovnom pravu...

Razvoj modernog vazduhoplovstva ima relativno kratku istoriju, vezanu is-
kljuèivo za dvadeseti vek. Brz razvoj vazdušnog saobraæaja nametao je potrebu za
pravnim regulisanjem odnosa izmeðu uèesnika u saobraæaju i uslova pod kojima se
vazdušni saobraæaj odvija. Prvo pitanje koje se postavilo bilo je: da li vazdušno pros-
transtvo iznad teritorije jedne države treba smatrati sastavnim delom njene suverene
teritorije - ili ne? Države su, vrlo brzo, svojim unutrašnjim zakonodavstvima poèele
da regulišu korišæenje vazduhoplova i prelete iznad vlastite teritorije. Kraljevina
Srbija donela je takvu uredbu veæ 1913. godine...
Pod teritorijom jedne države podrazumevamo kopneno podruèje, teritorijalne
vode i vazdušni prostor koji se proteže nad oblastima nad kojima ta država ima naci-
onalni suverenitet. Time je odreðena i oblast nad kojom ima suverenu vlast u va-
zdušnom saobraæaju.
Vazduhoplovno pravo predstavlja skup svih pravnih odredbi kojima su regulisa-
ni odnosi izmeðu uèesnika u vazdušnoj plovidbi, ali i u vazduhoplovstvom uopšte.
Kada se kaže vazduhoplovstvo, po pravilu se misli na civilno vazduhoplovstvo
(odnosi u vojnom vazduhoplovstvu regulisani su posebnim pravilima). Izvori vazdu-
hoplovnog prava su meðunarodne konvencije i nacionalni zakoni, dopunjeni iskus-
tvima u praksi.

Vazduhoplovni propisi 63
 Meðunarodne konvencije

S ve veæi znaèaj meðunarodne razmene dobara, stalni tehnološki napredak i novi

oblici korišæenja vazdušnog prostora, kao i ekspanzija privrednih i turistièkih
odnosa u savremenom svetu, imaju za posledicu nastojanja meðunarodne zajednice
da se odnosi u okviru meðunarodnog vazduhoplovnog prava regulišu meðunarodnim
konvencijama.
Na razvoj meðunarodnog vazduhoplovnog prava bitno je uticala i potreba za
veæom bezbednošæu saobraæaja. Zbog toga se neprekidno teži da se vazdušna plovid-
ba i u tehnièkom smislu reguliše i standardizuje na jedinstven naèin. Ta pravila se
odnose i na vazduhoplove i na vazdušna pristaništa: opremanje aerodroma, kontrolu
letenja, voðenje vazduhoplova, bezbednost plovidbe, obuku letaèkih kadrova, održa-
vanje vazduhoplova, spasavanje u sluèaju udesa itd.
Konvencija je multilateralni ugovor kojim se potpisnici meðusobno obavezuju
na odreðena pravila ponašanja. Konvencije se ratifikuju (daje im se zakonska snaga)
u zemljama-potpisnicama. Konvencija se može ratifikovati kako u celini, tako i deli-
mièno: dakle, mogu da se prihvate svi njeni elementi ili samo delovi ugovora. Kon-
vencija koja je ratifikovana od strane neke zemlje za nju postaje i obaveza, pa zakon-
ske odredbe te zemlje ne smeju da budu u suprotnosti sa odredbama konvencije koju
je prihvatila.
Danas postoji veæi broj meðunarodnih konvencija koje regulišu razlièite oblasti
vazduhoplovnih prava i odnosa. Izneæemo samo osnovne odredbe najznaèajnijih
konvencija, i to onim redom kojim su potpisivane.

Pariska konvencija
Jedna od prvih meðunarodnih konvencija, nastala 1919. godine. Ona je principu
suverenosti nad teritorijom jedne zemlje dala opšti znaèaj. Njome su uèinjeni prvi
pokušaji širokog regulisanja vazdušne plovidbe, a prva je inicirala i stvaranje meðu-
narodne vazduhoplovne organizacije. Meðutim, ova meðunarodna vazduhoplovna
organizacija nije zaživela, pošto joj je pristupio mali broj zemalja.

Varšavska konvencija
Doneta u Varšavi 1929. godine. Varšavska konvencija je imovinsko-pravnog ka-
raktera (pravno reguliše imovinske odnose), a bavi se sledeæim pitanjima: ugovorom
o vazdušnom prevozu, vrstama vazdušnog prevoza, pravima i obavezama ugovornih
strana, karakterom prevoznih dokumenata (putnim kartama, prtljažnim listama, to-
varnim listama...) i odgovornošæu vazdušnog prevozioca za štetu koja nastane usled
telesne ozlede ili smrti.

64 Profesija: stjuardesa
 Gužva na zemlji, gužva na nebu: dokument sa sveèanosti povodom izlaska
5000-og putnièkog „boinga“ iz hala istoimene fabrike u Sijetlu. Saobraæajni avioni
najrazlièitijih gabarita proizvode se u ogromnim serijama, kako bi zadovoljili potrebu
više milijardi putnika za brzim u udobnim prevozom. To je dokaz više da prava,
obaveze i složene odnose na prenaseljenom nebu (i zemlji) treba intenzivno pratiti i
iz dana u dan iznova usklaðivati.

Vazduhoplovni propisi 65
 Rimska konvencija
Reguliše prava i obaveze nakon štete koju prièini strani vazduhoplov (ili lica iz
vazduhoplova) treæim licima na zemlji. Ovde je reè o sluèajevima objektivne odgo-
vornosti, kada vazduhoplov ili neke stvari iz vazduhoplova izazovu štetu u toku leta
ili prilikom pada na zemlju ili vodu. Ova konvencija doneta je 1933. godine u Rimu,
ali ju je mali broj zemalja ratifikovao, pa je pripremljen nov dokument, usvojen 1952.
godine.

Èikaška konvencija
Najvažnija meðunarodna konvencija o meðunarodnom civilnom vazduhoplov-
stvu, doneta 1944. godine u Èikagu. Na èikaškoj konferenciji su, pored pomenute
konvencije, usvojeni i: sporazum o meðunarodnom tranzitu, sporazum o meðunaro-
dnom vazdušnom transportu i privremeni sporazum o meðunarodnom civilnom va-
zduhoplovstvu. Sama Èikaška konvencija reguliše: suverenost nad vazdušnim pros-
torom, prelete teritorija država-ugovornica, nacionalnu pripadnost vazduhoplova,
mere za olakšanje vazdušne plovidbe, uslove koje treba da ispuni vazduhoplov za be-
zbednu vazdušnu plovidbu, naèin donošenja i primene meðunarodnih standarda, kao
i status i preporuke meðunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Èikaška konferencija je regulisala i takozvanih „pet èikaških sloboda“: pravo
preleta tuðe teritorije bez prava sletanja, pravo preleta tuðe teritorije s pravom sleta-
nja u nekomercijalne svrhe, pravo iskrcavanja putnika, pošte i robe za zemlje èiju
zastavu nosi vazduhoplov i pravo prevoza putnika, pošte i robe izmeðu bilo koje dve
zemlje. Ovi sporazumi posebno su znaèajni prilikom zakljuèivanja meðudržavnih
sporazuma u vazdušnom saobraæaju.
Èikaška konvencija sadrži i odredbe o stvaranju Meðunarodne organizacije ci-
vilnog vazduhoplovstva (ICAO), o kojoj æe detaljnije biti reèi kasnije.

***

Meðu izvorima vazduhoplovnog prava posebno je znaèajna grupa kri-

vièno-pravnih konvencija, èije odredbe su posveæene borbi protiv ugrožavanja be-
zbednosti civilnog vazduhoplovstva.

Tokijska konvencija
Datira iz 1963. godine i govori o kriviènim i nekim drugim delima izvršenim u
vazduhoplovstvu. Cilj konvencije je da pruži osnovu za prepoznavanje tih dela i
odredi nadležnost i moguæe sankcije države èiju registraciju nosi vazduhoplov prema
poèiniocima. Ona takoðe reguliše i ovlašæenja voðe vazduhoplova prema poèinioci-
ma tih dela. Primenjuje se na krivièna dela predviðena kriviènim zakonom i na dela
koja, bez obzira da li predstavljaju krivièna dela ili prekršaje, mogu da ugrožavaju

66 Profesija: stjuardesa
bezbednost vazduhoplova ili lica u njemu. Veliki deo odredbi ove konvencije odnosi
se na ovlašæenja voðe vazduhoplova da, povodom izvršenja kriviènih i ostalih dela u
toku leta, preduzima razne mere, ukljuèujuæi i prinudne: lišavanje slobode, veziva-
nje, oduzimanje odreðenih predmeta i slièno.

Haška konvencija
Potpisana 1970. godine. Posveæena suzbijanju nezakonite otmice aviona, pred-
stavlja prvi dokument uperen protiv jednog od najèešæih i najopasnijih kriviènih dela
koja ugrožavaju bezbednost meðunarodne civiline avijacije. Pod kriviènim delom
otmice aviona podrazumeva se akcija svakog lica koje na vazduhoplovu nezakonito,
nasilno ili pod pretnjom nasilja zapleni ili pokuša da zapleni vazduhoplov i preuzme
kontrolu nad njim, bilo kao izvršilac, bilo kao sauèesnik. Ova konvencija dozvoljava
izruèenje krivca (ali ne daje pravo prvenstva ni jednoj državi) i obavezuje drža-
ve-potpisnice da za delo otmice utvrde strogu kaznu.

Montrealska konvencija
Doneta 1971. godine. Bavi se suzbijanjem nezakonitih akata protiv bezbednosti
civilnog vazduhoplovstva i šire i detaljnije reguliše ova dela od Tokijske i Haške
konvencija. Bliže definiše i lica koja nedozvoljenim radnjama ugrožavaju bezbe-
dnost vazduhoplova. Akcije kojima se ugrožava bezbednost civilnog vazduhoplov-
stva su: izvršenje nasilnog akta protiv nekog lica koje se nalazi u vazduhoplovu za
vreme leta, ukoliko se tim aktom ugrožava bezbednost vazduhoplova; ošteæenje va-
zduhoplova u saobraæaju koje ga èini nesposobnim za let ili ugrožava njegovu bezbe-
dnost; postavljanje ili omoguæavanje postavljanja naprava u vazduhoplovu koje mo-
gu da ga unište ili oštete, tako da postane nesposoban za let; ošteæenje, uništenje ili
ometanje funkcionisanja navigacionih ureðaja, èime se ugrožava bezbednost leta;
prenošenje ili lansiranje lažnih informacija koje ugrožavaju bezbednost vazdu-
hoplova.

***

Kao treæi izvor meðunarodnog vazduhoplovnog prava treba pomenuti i meðuna-

rodne organizacije i udruženja koja se bave problematikom civilnog vazduhoplov-
stva. Ove organizacije donose brojne rezolucije, preporuke i druga akta koja drža-
ve-potpisnice i vazduhoplovne kompanije-èlanice tih udruženja i organizacija pri-
menjuju.
Jedna od najvažnijih i najuniverzalnijih je Meðunarodna organizacija civilnog
vazduhoplovstva (ICAO), sa sedištem u Montrealu. Nadležnost ICAO-a definisana je
odredbama Èikaške konvencije i svodi se na tri osnovne funkcije:
administrativnu: obavljanje prepiske i održavanje veza sa državama-èlanicama,
pružanje posebnih struènih i tehnièkih usluga u radu tela ICAO-a;

Vazduhoplovni propisi 67
 legislativnu: pripremanje i donošenje propisa kojima se reguliše meðunarodna
vazdušna plovidba i meðunarodni vazdušni saobraæaj, kao što su konvencije, proto-
koli, standardi itd;
sudsku: rešavanje sporova meðu državama-èlanicama u oblasti vazduho-
plovstva.
Takoðe treba pomenuti i Udruženje meðunarodnih vazdušnih prevozilaca
(IATA), osnovano 1945. godine. To je nevladina organizacija, èiji su èlanovi vazdu-
hoplovne kompanije koje održavaju redovni komercijalni saobraæaj izmeðu dve ili
više zemalja-èlanica ICAO-a. Udruženje radi na unapreðenju ekonomiènosti i be-
zbednosti saobraæaja, na uzajamnoj saradnji kompanija i na ujednaèavanju standarda
vazdušnog prevoza. U ovo udruženje je uèlanjeno preko stotinu vazduhoplovnih
kompanija iz èitavog sveta.

Kada bi se svi transportni avioni istovremeno našli na zemlji,

na civilnim vazduhoplovnim pristaništima nastao bi
nezapamæeni haos! Verovatno bi slièna situacija nastala i na
nebu kada bi se svi avioni istovremeno našli u vazduhu...

68 Profesija: stjuardesa
 Bezbednost i red na našem nebu

P otpisivanjem Èikaške konvencije iz 1944. godine, Jugoslavija je preuzela i

obavezu da formira vlastite vazduhoplovne vlasti. Razni administrativni i poli-
tièki vetrovi nebrojeno puta su menjali formu u kojoj naše vazduhoplovne vlasti fun-
kcionišu, ali uglavnom nisu menjali njihovu suštinsku ulogu.
U trenutku nastanka ove knjige, oèuvanje bezbednosti i reda na jugoslovenskom
nebu u nadležnosti je Saveznog ministarstva za saobraæaj. Savezno ministarstvo za
saobraæaj zbrinjava i ostale vidove saobraæaja, a ne samo vazduhoplovstvo, pa je zato
i zgrada u kojoj se nalazi pozamašna! Vazduhoplovno krilo ovog ministarstva ima
više operativnih ogranaka, specijalizovanih za odreðene vazduhoplovne poslove.
Tako, na primer:
Savezni vazduhoplovni inspektorat proverava struènost letaèkog osoblja, tehniè-
ku ispravnost vazduhoplova, standarde rada aerodroma i aerodromskih službi,
izrièuæi kazne na licu mesta ili predlažuæi sankcije za one koji krše vazduhoplovne
propise.
Savezna uprava za kontrolu letenja (SUKL) organizuje službu kontrole letenja,
osmatra nebo i vodi vazduhoplove kroz kontrolisani vazdušni prostor. Izvršni organi
SUKL su aerodromska, terminalna i oblasna kontrola letenja.
Služba za programe, ispite i dozvole priprema nastavne i ispitne programe, spro-
vodi ispite za sticanje dozvola i ovlašæenja u vazduhoplovstvu i izdaje i produžava
važnost tih dozvola i ovlašæenja.
Komisija za udese detaljno ispituje uzroke svih udesa koji se dogode na teritoriji
naše zemlje, kao i udesa jugoslovenskih vazduhoplova u inostranstvu. Takoðe pre-
dlaže i mere koje treba preduzeti da se slièni udesi ne ponove.
Komisija za prekršaje ispituje krivicu i kažnjava vazduhoplovno osoblje koje je
na bilo koji naèin odgovorno za lakše ugrožavanje bezbednosti vazdušne plovidbe.
Za teže ugrožavanje bezbednosti, koje spada u domen kriviène odgovornosti, na-
dležni su redovni sudovi.

Vazduhoplovni propisi 69
 Osnovni i najopštiji akt kojim se reguliše vazdušna plovidba u SRJ je Zakon o va-
zdušnoj plovidbi. Pored ovog zakona, uslovi i odnosi u vazdušnom saobraæaju regu-
lišu se posebnim podzakonskim aktima, meðu kojima izdvajamo: Pravilnik o letenju
vazduhoplova, Pravilnik o programima, ispitima i dozvolama za rad i Pravilnik o ra-
dnom vremenu letaèkog i kabinskog osoblja.

Kabinsko osoblje

K abinsko osoblje brine o udobnosti i bezbednosti putnika u putnièkoj kabini

vazduhoplova. Za dobijanje dozvole za rad kabinskog osoblja (domaæice avi-
ona, starije domaæice aviona i instruktora domaæica aviona) neophodno je da se zav-
rši školovanje u ovlašæenoj vazduhoplovnoj organizaciji, zadovolje zdravstvene nor-
me po takozvanom „C“ kriterijumu i uspešno položi struèni ispit pred državnom ko-
misijom.
Domaæica vazduhoplova mora da ima završenu obuku za domaæicu vazduhoplo-
va, najmanje 6 èasova letenja pod nadzorom instruktora i položen struèni ispit za
vršenje poslova domaæice vazduhoplova. Starija domaæica mora da ima završenu
obuku za stariju domaæicu, najmanje 2 godine letenja u svojstvu domaæice (ili uku-
pno 600 èasova letenja) i položen struèni ispit za vršenje poslova starije domaæice.
Instruktor domaæica aviona mora da ima najmanje 4 godine letenja u svojstvu do-
maæice vazduhoplova (ili 1200 èasova letenja), završenu obuku za instruktora i u
važeæu dozvolu za rad upisano ovlašæenje za posebne poslove za koje je položila od-
govarajuæi ispit.
Zahtev za produženje roka važenja dozvole imalac dozvole podnosi Saveznom
ministarstvu za saobraæaj. Da bi se dozvola za rad produžila, kandidat mora da ispu-
njava propisane zdravstvene uslove i da ima najmanje 100 sati letenja. Ispit se sastoji
iz teorijskog i praktiènog dela. Teorijski deo ispita može biti pismen i (ili) usmen.
Praktièni deo ispita sastoji se u praktiènoj primeni steèenog znanja. Pri izvršenju le-
taèkog zadatka, kabinsko osoblje mora imati kod sebe dozvolu za rad i mora je poka-
zati na zahtev nadležnog službenika.

Redovne dužnosti kabinskog osoblja

Kabinsko osoblje je dužno da poznaje postupke u sluèaju opasnosti, a takoðe i da,
prema odredbama operativnog priruènika kompanije, proveri smeštaj putnika pre
poletanja i pre ulaska u podruèje turbulentne aktivnosti, kao i da opslužuje putnike u
skladu sa vrstom leta.
Za vreme vazdušne plovidbe, u vazduhoplovu se mora nalaziti posada u propisa-
nom sastavu. Èlan posade vazduhoplova po pravilu obavlja poslove za koje mu je do-
zvola izdata. U sluèaju opasnosti, voða vazduhoplova može da angažuje èlana posa-
de i za druge zadatke. Èlan posade vazduhoplova je dužan da o svakom vanrednom
dogaðaju odmah obavesti voðu vazduhoplova.

70 Profesija: stjuardesa
 Èlan posade ne sme bez odobrenja voðe vazduhoplova da napusti radno mesto u
vazduhoplovu, niti da se udalji iz vazduhoplova. U sluèaju opasnosti ili udesa vazdu-
hoplova, èlanovi posade su dužni da preduzmu sve potrebne mere radi spasavanja li-
ca i stvari iz vazduhoplova, kao i samog vazduhoplova. Èlanovi posade ne mogu na-
pustiti vazduhoplov bez nareðenja voðe vazduhoplova.

Zdravlje kabinskog osoblja

Naèin utvrðivanja telesne i duševne, odnosno zdravstvene sposobnosti vazduho-
plovnog osoblja, kao i bolesti i povreda posle kojih se mora izvršiti lekarski pregled,
regulisani su Pravilnikom o merilima telesne i duševne sposobnosti vazduhoplovnog
osoblja. Lekarske preglede za utvrðivanje zdravstvene sposobnosti vazduhoplovnog
osoblja obavljaju lekari koje ovlaste Savezno ministarstvo za saobraæaj, vazduho-
plovne lekarske komisije i viša vazduhoplovna lekarska komisija.
Zdravstvene kategorije u vazdušnom saobraæaju oznaèene su sa A, B i C. Voða
vazduhoplova mora da ima zdravstvenu kategoriju „A“, kopilot i inženjer-letaè bar
„B“, a kabinsko osoblje kategoriju „C“.
Dakle, kategorija telesne i duševne sposobnosti pomoænog letaèkog (pa tako i ka-
binskog) osoblja je zdravstvena kategorija „C“.
Lekarski pregledi vazduhoplovnog i ostalog struènog osoblja mogu biti i redovni
i vanredni. Redovni lekarski pregled vrši se pre svakog izdavanja ili produženja roka
važenja dozvole. Vanredni lekarski pregled vrši se posle poroðaja, bolesti, povrede i
hirurške intervencije koja može bitno da utièe na profesionalnu sposobnost, posle
pretrpljenog udesa, kada to zahteva neposredni rukovodilac ili lekar vazduhoplovne
medicine, kada savezni vazduhoplovni inspektor opravdano posumnja i kada komi-
sija za ispitivanje vazduhoplovnih udesa oceni da lice nije psihofizièki sposobno za
bezbedno izvršenje posla ili da je pod uticajem alkohola, droge ili drugog psiho-ak-
tivnog sredstva.

Sastav posade vazduhoplova

Standardna posada (Normal Crew). U kokpitu saobraæajnog aviona koji prevozi
putnike mora da se nalazi jedan prvi pilot (voða vazduhoplova) i jedan drugi pilot
(kopilot), a po potrebi, ako je utvrðeno tehnièkim uputstvima proizvoðaèa vazduho-
plova, i jedan inženjer-letaè. Broj domaæica vazduhoplova zavisi od broja ugraðenih
putnièkih sedišta: na ugraðenih 9-25 putnièkih sedišta obavezna je jedna stjuardesa,
od 26-50 putnièkih sedišta dve stjuardese, a na svakih narednih 50 ugraðenih sedišta
dolazi još po jedna stjuardesa.
Minimalna posada (Minimum Crew) sastoji se od prvog i drugog pilota, po potre-
bi i inženjera-letaèa, a formira se za letove bez putnika: tehnièke prelete praznim avi-
onom, probne letove i kargo-letove u okviru redovnog radnog vremena.
Proširena posada (Extended Crew) šalje se na let kad kod se predviða „probija-
nje“ radnog vremena. To je posada uveæana za još po jednog kapetana i inženjera-le-

Vazduhoplovni propisi 71
taèa. Broj domaæica poveæava se po sledeæem pravilu: od 26-100 putnièkih sedišta za
jednu stjuardesu, a na svakih narednih 100 putnièkih sedišta za još po jednu.
Udvostruèena posada (Doubled Crew) je posada èiji se standardni sastav letaè-
kog i pomoænog letaèkog osoblja udvostruèuje. Da li æe posada biti udvostruèena, za-
visi kako od radnog vremena, tako i od vremena letenja, broja poletanja i sletanja u
toku radnog vremena i dužine dnevnog odmora.

Radno vreme posade

Radno vreme posade poèinje od momenta javljanja na dužnost - a to je najmanje
jedan sat pre poletanja, i traje do isteka 30 minuta posle poslednjeg sletanja. U dugo-
linijskom saobraæaju radno vreme poèinje sat i po pre poletanja, a traje takoðe do iste-
ka 30 minuta posle poslednjeg sletanja.
Radno vreme èlana posade vazduhoplova može da traje do 10 èasova u toku 24
èasa. Izuzetno, radno vreme može samo dva puta u 7 uzastopnih dana da traje i po 12
èasova u toku 24 èasa. Na srednjim linijama dozvoljeno je trajanje radnog vremena
do 14 èasova u toku 24 èasa, ako je posada proširena. Izuzetno (na dugim linijama),
radno vreme može trajati do 14 èasova u toku 24 èasa ako je planirano vreme poleta-
nja izmeðu 5.00 i 14.00 èasova po lokalnom vremenu aerodroma sa koga se poleæe i
ako su predviðena najviše dva poletanja.
Radno vreme na dugim linijama može trajati 16 èasova u toku 24 èasa ako je po-
sada proširena, a najviše 18 èasova u toku 24 èasa ako je posada udvojena.

Vreme odmora posade

Dnevni odmor je vreme od poslednjeg sletanja do poèetka radnog vremena pre
sledeæeg poletanja. Dok traje dnevni odmor, èlanovi posade osloboðeni su svih
dužnosti. Dnevni odmor izmeðu dva leta iznosi 10 èasova ako je radno vreme trajalo
osam sati, najmanje 16 èasova ako je radno vreme bilo do deset sati, najmanje 24 èasa
ako se radno vreme proteglo na 12 sati i najmanje 36 èasova ukoliko je radno vreme
trajalo duže od 12 sati.

72 Profesija: stjuardesa
 Ogranièenja u obavljanju dužnosti
Domaæica aviona je dužna da odbije odlazak na let u sledeæim sluèajevima:
1. Ako je uzimala lekove, osim onih koje propisuje ovlašæeni lekar-specijalista
vazduhoplovne medicine.
2. Ako je pod uticajem lake ili teške droge i opojnih sredstava.
3. Ako je u protekla 24 sata ronila na dubini veæoj od tri metra.
4. Ako je bila pod uticajem alkohola najmanje devet sati pre leta.
5. Ako je u poslednja 72 sata bila davalac krvi.

Materijalno-pravni odnosi u vazdušnoj plovidbi

Ugovor o prevozu putnika

Zakljuèuje se izmeðu prevozioca i putnika ili izmeðu prevozioca i naruèioca po-
sla. Dokaz o zakljuèenom ugovoru je putna karta. Ovim se prevozilac obavezuje da
putnika preveze do mesta opredeljenja u dogovoreno vreme. Putnik se obavezuje da
plati odgovarajuæu prevozninu.
Putnik ima pravo da odustane od putovanja pre nego što ono zapoène, i to, u do-
maæem saobraæaju, najkasnije 24, a u meðunarodnom saobraæaju najkasnije 48 èaso-
va ranije. Pri tome, prevozilac ima pravo da zadrži najviše 10% od ukupne pre-
voznine.

Kašnjenje
Ako putovanje u domaæem saobraæaju ne zapoène u roku od 2 èasa, a u meðuna-
rodnom saobraæaju u roku od 4 èasa posle vremena predviðenog redom letenja ili
ugovorom, putnik može zahtevati od prevozioca da ga ovaj preveze svojim ili drugim
pogodnim vazduhoplovom ili nekim drugim prevoznim sredstvom do mesta oprede-
ljenja, a može i da odustane od putovanja i zahteva da mu se vrati prevoznina. Ukoli-
ko putnik ne odustane od putovanja, prevozilac je dužan da mu, u naredna 24 èasa, o
vlastitom trošku obezbedi hranu za vreme èekanja, a ukoliko nema prebivalište u
mestu poletanja, i smeštaj. Prevozilac nema ovu obavezu kada je do odlaganja puto-
vanja došlo zbog krivice putnika, zbog bezbednosnih razloga ili na osnovu akta na-
dležnog državnog organa.

Prekid putovanja
Kada do prekida putovanja doðe zbog razloga za koji putnik nije odgovoran, a
prekid traje 3 èasa u domaæem ili 6 èasova u meðunarodnom saobraæaju, putnik ima
pravo da zahteva da ga prevozilac svojim ili drugim prevoznim sredstvom preveze do
mesta opredeljenja, da ga, zajedno sa prtljagom, u primerenom roku vrati u mesto po-

Vazduhoplovni propisi 73
laska i vrati ostatak prevoznine - ili da odustane od ugovora i traži ostatak prevoznine
za neizvršeni deo putovanja.

Odgovornost prevozioca
Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog smrti, narušenog zdravlja ili povrede
putnika za vreme prevoza, štetu nastalu zbog odlaganja, neizvršenja ili prekida puto-
vanja i zakašnjenja u prevozu vazduhoplovom. Prevozilac neæe odgovarati za nastalu
štetu ako dokaže da je da su bile preduzete sve potrebne mere da se šteta izbegne - ili
ako dokaže da nije bilo moguæe ove mere preduzeti. Prevozilac, takoðe, neæe odgo-
varati ako dokaže da je šteta nastupila zbog iskljuèive krivice ošteæenog putnika.

Prevoz prtljaga
Putnik, na osnovu ugovora o prevozu, ima pravo da unese u vazduhoplov bez po-
sebne nadoknade ruèni prtljag o kome se sam stara. Prevozilac odreðuje do koje teži-
ne i kog obima može biti ruèni prtljag koji putnik sme da unese u vazduhoplov.
Ruènim prtljagom ne smatra se predmet koji po svojoj prirodi i obimu može da pred-
stavlja opasnost ili smetnju za vazduhoplov. Prevozilac odgovara za štetu zbog gu-
bitka ili ošteæenja prtljaga. Prevozilac ne odgovora za štetu zbog ošteæenja prtljaga
ako putnik ne podnese prevoziocu pismeni ugovor (putnu kartu) odmah po otkriva-
nju štete, a najkasnije 7 dana od dana preuzimanja.
Registrovani prtljag nema svojstvo ruènog prtljaga. Prevozilac je dužan da primi
takav prtljag i o tome izda potvrdu u pismenom obliku. Iskljuèivo je pravo prevozi-
oca da odredi težinu i obim registrovanog prtljaga koji putnik predaje, kao i težinu do
koje se prtljag prevozi bez posebne naknade.

Ugovor o prevozu stvari

Ugovor o prevozu stvari zakljuèuje se u pismenom obliku izmeðu prevozioca i
naruèioca prevoza. Obaveza prevozioca je da preveze stvar ili više stvari, a obaveza
naruèioca da plati prevozniku nadoknadu naznaèenu u ugovoru. Ugovor o prevozu

74 Profesija: stjuardesa
stvari može se odnositi na jedan ili više prevoza, prevoz na odreðeno vreme, na ceo
kapacitet vazduhoplova, na odreðenu kolièinu stvari ili samo na pojedinu stvar. Ko-
lièina stvari koja se predaje na prevoz odreðuje se brojem komada, težinom, zapremi-
nom, dimenzijama ili kombinovano.

Tovarni list
Pošiljalac na zahtev prevozioca mora da saèini i da mu preda vazduhoplovni to-
varni list. Prevozilac može i sam, na zahtev pošiljaoca, da saèini tovarni list. Tada se
smatra da je prevozilac to uèinio u ime pošiljaoca. Tovarni list ima taèno odreðenu
sadržinu. Pošiljalac je odgovoran za taènost podataka i izjava u njemu. Prevozilac je
dužan da izvrši prevoz stvari vazdušnim putem koji je ugovoren ili vazdušnim putem
koji je uobièajen. Rok prevoza prevozilac mora da poštuje prema odredbama
ugovora.

Uzastopni prevoz
Ugovor o uzastopnom prevozu u vazdušnom saobraæaju predstavlja ugovor o
prevozu putnika, prtljaga ili stvari. Ovim ugovorom se prevozilac obavezuje da izvrši
prevoz uz uèešæe više prevozilaca (uzastopni prevozioci), a putnik, odnosno naruèi-
lac prevoza, na to pristaje. Odnosi izmeðu uzastopnih prevozilaca odreðuju se njiho-
vim me|usobnim ugovorom. Za {tetu nastalu tokom prevoza odgovaraju solidarno
prvi prevozilac i onaj uzastopni prevozilac na ~ijem delu puta je do{lo do {tete. Ako
je nemogu}e utvrditi na ~ijem delu puta je do{lo do {tete, za nastalu {tetu odgovaraju
solidarno svi prevozioci.

Mešoviti kombinovani prevoz

Prevozilac u vazdušnom saobraæaju može ugovoreni prevoz izvršiti uz uèešæe
prevozilaca iz drugih grana saobraæaja. Takav prevoz se zove mešoviti prevoz. U
sluèaju nastale štete, odgovara prevozilac na èijem delu puta je šteta nastala.

Ugovor o posebnoj usluzi vazduhoplovom

Pod posebnom uslugom vazduhoplovom podrazumeva se izvršenje posebnih
usluga vazduhoplovom, u koje ne spada prevoz lica i stvari. Obaveza naruèilaca ta-
kvih usluga je da plate odreðenu naknadu. U posebne usluge vazduhoplovom spada
izbacivanje hemijskih i drugih sredstava radi prihranjivanja i zaprašivanja u poljo-
privredi i šumarstvu, izbacivanje predmeta u reklamne svrhe, upotreba vazduhoplo-
va u borbi protiv požara, školovanje letaèkog osoblja, snimanje iz vazduha i slièno.
Ugovor o posebnoj usluzi vazduhoplovom zakljuèuje se u pismenom obliku. Pri-
likom izvršavanja posebne usluge, organizacija koja vrši tu uslugu poštuje namenu
vazduhoplova i odredbe ugovora. Izvršilac usluge nije dužan da izvrši nalog naruèi-
oca posebne usluge ako bi to imalo za posledicu ugrožavanje vazduhoplova i lica u
njemu ili nanelo štetu treæim licima.

Vazduhoplovni propisi 75
 Ugovor o zakupu vazduhoplova
Ugovor o zakupu vazduhoplova zakljuèuje se izmeðu zakupodavca i zakupca.
Zakupodavac se obavezuje da odreðeni vazduhoplov preda zakupcu na iskorišæava-
nje, a zakupac se obavezuje da za to plaæa odreðenu zakupninu.
Ugovor o zakupu zakljuèuje se u pismenom obliku. Zakupodavac je dužan da
preda vazduhoplov odreðene namene u dogovorenom stanju. Ugovorom može biti
predviðeno da zakupodavac obezbedi i posadu vazduhoplova. Tako sastavljena po-
sada dužna je da izvršava naloge zakupca. Zakupac je dužan da održava vazduhoplov
za vreme trajanja ugovora. Po isteku ugovora, obavezan je da vrati vazduhoplov u
stanju u kakvom ga je primio i u mestu u kome ga je primio.

Odgovornost za štetu koju prièini vazduhoplov u letu

Nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom, odnosno sopstvenik vazduhoplova,
odgovara za štetu nastalu na zemlji zbog smrti, ošteæenja zdravlja ili povrede treæih
lica i za štetu prièinjenu na stvarima koju prouzrokuju vazduhoplov u letu ili lica i
stvari izbaèeni iz vazduhoplova u letu. Vazduhoplovom u letu smatra se svaki vazdu-
hoplov od trenutka kada startuje motore pre poletanja, pa do zaustavljanja vazduho-
plova i prestanka rada motora posle sletanja. Za {tetu koju vazduhoplov koji je uzet u
zakup pri~ini na zemlji, odgovara zakupac.

76 Profesija: stjuardesa