Četvrto predavanje

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 1

CILJEVI PREDAVANJA ISHODI PREDAVANJA

 Osobine minerala. Na kraju predavanja student će biti

 Podela minerala. osposobljen da:
 Silicijumov tetraedar.  objasni degradaciju minerala u
 Klasifikacija silikatnih minerala. zavisnosti od njegovih fizičkih
svojstava
 izvrši podelu minerala na osnovu
njihovog hemijskog sastava
 klasifikuje silikatne minerale na
osnovu vezivanja Si tetraedara

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 2

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 3
Minerali su prirodna tela, sastavljena od
jednog ili više elemenata, imaju stalan
hemijski sastav i određena fizička svojstva.
Minerali su homogena tela, za razliku od stena.
Minerali mogu nastati:
1. kristalizacijom magme,
2. sublimacijom gasova i para,
3. taloženjem iz vrelih ili hladnih rastvora,
4. metamorfnim putem,
5. hemijskim raspadanjem primarnih minerala.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 4
 Minerali nastali kristalizacijom magme nazivaju se
primarni minerali.

 Hemijskim raspadanjem primarnih minerala stvaraju se

sekundarni minerali.

 Kristalni minerali/amorfni minerali.

U prirodi minerali se mogu pojaviti kao tela pravilnog i nepravilnog
oblika. Ukoliko poseduju pravilnu unutrašnju građu - definisanu
kristalnu rešetku u kojoj postoji tačno određen raspored jona (atoma
i molekula), tada će im i spoljašnji oblik biti pravilan. Takve minerale
nazivamo kristalima. U slučajevima kada ne postoji pravilna
unutrašnja građa, minerali se pojavljuju u nepravilnim - amorfnim
oblicima (loptasti, bubrežasti).
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 5
 Kakve će se promene desiti na nekom mineralu
tokom površinske degradacije zavisi od njegovih
fizičkih i hemijskih svojstava.

 Boja
 Tvrdoća
 Cepljivost
 Specifična masa - gustina
 Sjaj, ogreb, providnost

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 6

 Boja minerala

Zavisi od hemijskog sastava

Utiče na raspadanje stena i minerala

Kvarc (SiO2) se
pojavljuje u više boja.

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 7

 Minerali mogu biti providni, delimično
providni i neprovidni (svetlost propuštaju,
apsorbuju ili reflektuju).
 Boja je određena delom spektra koji nije
apsorbovan.
 Idiohromatska boja – posledica sastava i
strukture
 Alohromatska boja – usled prisustva primesa
 Pseudohromatska boja – usled raspadanja
minerala.
 Tvrdoća minerala je otpornost prema grebanju.
 Kod amorfnih minerala kohezija je ista u svim pravcima, pa im je
tvrdoća svuda jednaka. Kod kristala kohezija nije ista u svim
pravcima.
 Određuje se upoređivanjem tvrdoće standardom iz Mosove
skale.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 9
Cepljivost minerala
Cepljivost je značajna u
raspadanju minerala, jer
pravci cepljivosti
olakšavaju brže prodiranje
vode što ubrzava
raspadanje. Prema tome,
kristalni minerali se u većini
slučajeva lakše raspadaju
od amorfnih.

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 10

Zavisi od hemijskog sastava
i strukture minerala.
Ova tri primerka minerala
imaju istu težinu, ali pošto
su atomi u kvarcu i galenitu
teži ili zbijeniji nego kod
liskuna, primerci kvarca i
galenita su mnogo manji.

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 11

 Pored glavnih elemenata, postoje i sporedni
elementi, kao primese, ali oni ne menjaju
glavna svojstva minerala, već utiču na boju.
 Ako su izgrađeni samo od jednog elementa,
onda su to prosti minerali (dijamant, grafit,
zlato, platina ...)
 Ako su izgrađeni od 2, 3 ili više elemenata
onda su to složeni minerali

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 12

 Silikati  Ostali minerali
 Primarni anhidridni silikati  Oksidi
feldspati kvarc, magnetit, hematit
pirokseni  Hidratisani oksidi
amfiboli opal, limonit, boksit
olivini  Karbonati
 Primarni sa konstituc. vodom kalcit, magnezit, dolomit
liskuni  Sulfati
 Sekundarni hidratisani gips, anhidrit
serpentin  Fosfati
minerali gline apatit, fosforit
 Hloridi
halit

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 13

Opal
SiO2 · nH2O
Hidratisani silicijum- dioksid

Amorfna struktura

Kvarc
SiO2
Silicijum- dioksid

Kristalna struktura

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 14

 Jonska veza
 Kovalentna veza

U nekim mineralima mogu da se jave i:

 Vodonične veze
 Metalne veze
 Van der Waals-ove veze

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 15

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 16
Raspored jona/atoma u kristalnoj strukturi zavisi od:
 naelektrisanja jona,
 tipa veze među jonima/atomima,
 veličine jona/atoma.

Broj atoma ili jona koji neposredno okružuju posmatrani

atom ili jon naziva se koordinacioni broj.
Koordinacioni broj zavisi od relativne veličine atoma ili
jona.

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 17

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 18
U koordinaciju datog katjona ulaze samo oni anjoni koji ga
dodiruju, što se vidi po razmaku među njima, koji je jednak ili
približno jednak sumi radijusa katjona i anjona.

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 19

Zavisi od odnosa radijusa katjona i anjona Rc/Ra, jer kad taj
odnos prekorači neku određenu vrednost, menja se i
koordinacija. Te vrednosti se lako određuju jer je koordinacija
u jonskoj rešetki određena jedino geometrijom.

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 20

 Odnos katjona prema anjonu
 Odnosa radijusa katjona prema radijusu anjona R+/R-
Strukturni odnos
KB Strane
rasopred radijusa

trigonalni 3 2 0.155-0.255

tetraedarski 4 4 0.255-0.414

oktaedarski 6 8 0.414-0.732

kubični 8 6 0.732-1.000

heksagonalni 12 ili 14 12 >1.000

21 Hemija životne sredine I (T. Anđelković)

 Strukturni odnos
R+(Si)/R-(O) = 0.30 rasopred
KB Strane
radijusa
tetraedarski trigonalni 3 2 0.155--0.255
0.155
strukturni raspored tetraedarski 4 4 0.255--0.414
0.255
oktaedarski 6 8 0.414--0.732
0.414
kubični 8 6 0.732-1.000
0.732-
heksagonalni 12 ili 14 12 >1.000

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 22

 Pozitivan jon
Forsterit
Mg2SiO4

Olivin
(Fe,Mg)2SiO4
Tetraedar
okrenut na dole
Fajalit
Fe2SiO4
Tetraedar
okrenut na gore Cirkon
ZrSiO4

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 23

 Tip silikata:
ORTOSILIKAT (nema zajedničkih temena)
 Empirijska formula: [SiO4]4-
 Anjonska ili molekulska formula: [SiO4]4-
 Primer: forsterit Mg2SiO4
olivin FeMgSiO4
cirkon ZrSiO4

24 Hemija životne sredine I (T. Anđelković)

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 25
 Tip silikata:
DISILIKAT (jedno zajedničko teme)
 Empirijska formula: [Si2O7]6-
 Anjonska ili molekulska formula: [Si2O7]6-
 Primer: vrlo retki

26 Hemija životne sredine I (T. Anđelković)

 Tip silikata:
Ciklične - prstenaste strukture (metasilikati ili
ciklosilikati)
 Empirijska formula: [SiO3]n2n-
 Anjonska ili molekulska formula:
[Si3O9] 6 - [ Si O
4 12 ] 8-
[Si6O18]12
12--

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 27

 Tip silikata:
LANČASTA STRUKTURA
(dva zajednička temena)

Tip piroksena

 Empirijska formula: ([SiO3]2-)n

 Anjonska ili molekulska formula:
[SiO3]2-

28 Hemija životne sredine I (T. Anđelković)

 Tip piroksena
Pozitivan jon

Zajednički joni
kiseonika

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 29

 Tip silikata:
VRPČASTA STRUKTURA
(dva, tri zajednička temena)

Tip amfibola

 Empirijska formula: ([SiO3]2-)n

 Anjonska ili molekulska formula:
[SiO3]2-

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 30

 Tip silikata:
LISNATA STRUKTURA
(tri zajednička temena)

Tip liskuna

 Empirijska formula:
[Si4O10]n4n-
 Anjonska ili molekulska
formula: (Si4O10)n4n-

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 31

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 32
 Tip silikata:
PROSTORNO-MREŽASTA STRUKTURA
(četiri zajednička temena)
 Empirijska formula: (SiO2)n
 Anjonska ili molekulska formula: SiO2
 Primer: kvarc, ortoklas, albit

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 33

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 34
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 35
Najrasprostranjeniji element u Zemljinoj kori
je kiseonik, zatim sledi aluminijum, a na
trećem mestu je silicijum.

Tačno Netačno

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 36

Tamniji minerali brže podležu procesu
raspadanja na površini Zemlje.

Tačno Netačno

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 37

Cepljivost minerala je sposobnost nekih
minerala da se pod pritiskom ili udarom
razdvajaju po ravnim površinama u manje
delove istog oblika i određuje se Mosovom
skalom.
Tačno Netačno

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 38

Prikazani mineral pripada grupi tektosilikata.

Tačno Netačno

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 39

Bezbojan kvarc se naziva gorski kristal.

Tačno Netačno

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 40

Kvarc je veoma otporan na hemijsko površinsko
raspadanje jer se rastvara samo u
fluorovodoničnoj kiselini (HF).

Tačno Netačno

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 41