UNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

Fenol i njegovi derivati

PREDMET: Ekotoksikologija

Nataša Knežević 3102/2018

Beograd, decembar 2018.

 Sadržaj

1. Uvod…………………………………………………………………………………………...2
2. Imenovanje i osobine fenola…………………………………………………………………3
3. Struktura fenola………………………………………………………………………………4
4. Dobijanje………………………………………………………………………………………5
4.1. Industrijsko dobijanje………………………………………………………………...5
4.2. Laboratorijsko dobijanje……………………………………………………………..7
5. Hemijske reakcije…………………………………………………………………………….8
6. Podela fenola………………………………………………………………………………..10
7. Upotreba i značaj……………………………………………………………………………11
7.1. Štetno delovanje fenola…………………………………………………………….12
8. Zaključak…………………………………………………………………………………….14
Literatura……………………………………………………………………………………….15

2
 1. Uvod
Organska jedinjenja su svuda oko nas, široko se koriste u svakodnevnom životu,
neophodna su, ali nažalost neka od njih mogu biti veoma štetna i toksična ukoliko se
neadekvatno i prekomerno upotrebljavaju. Kao takva predstavljaju velike zagađivače
životne sredine.
Život ne bismo mogli da zamislimo bez organskih jedinjenja jer su glavni sastojci: lekova,
plastičnih masa, sredstava za zaštitu bilja, sredstava za higijenu, kozmetičkih preparata i
mnogih drugih značajnih proizvoda iz svakodnevnog života. Posebno je važno ukazati na
zloupotrebu organskih jedinjenja kao što su alkohol i psihoaktivne supstance. Hemikalije
koje se koriste u domaćinstvu takođe mogu biti štetne po zdravlje.
Fenoli su amfoterna organska jedinjenja koja su ograničeno rastvorljiva u vodi i
predstavljaju jako važan zagađivač u vodotokovima, a posebno pijaće vode koju
svakodnevno koristimo. Veoma su opasna supstanca po zdravlje ljudi jer u brojnim
slučajevima izazivaju dermatitis, a pare edem pluća. Takođe, veoma su korozivna
supstanca za oči, kožu i respiratorni trakt. Unošenje fenola u organizam može dovesti do
štetnih efekata na centralni nervni sistem, srce, jetru i bubrege. Smatra se da ova
supstanca može biti karcenogena. Zbog ovih osobina veoma je važno određivanje
sadržaja fenola u vodotokovima, posebno onih iz kojih se koristi voda za snabdevanje
fabrika voda za piće, rekreaciju i poljoprivredne delatnosti.

3
 2. Imenovanje i osobine fenola
Areni supstituisani hidroksi grupama zovu se fenoli (IUPAC - ovo ime benzenoli).
Benzenov π-sistem se preklapa sa popunjenom p-orbitalom kiseonikovog atoma što
dovodi do delokalizacije slične benzil-anjonu. Zbog ovako proširene konfiguracije, fenoli
imaju neobičnu, enolnu strukturu. Fenoli se nalaze u enolnom obliku zbog očuvanja
aromatičnog karaktera benzenovog prstena.
Nalaze se u katranu kamenog uglja odakle se dobijaju destilacijom. Mogu se naći i u
biljkama, kao slobodni ili u obliku derivata.
Sam fenol je ranije bio poznat kao karbolna kiselina. On gradi bezbojne iglice (t.t. 41 oC),
karakterističnog je mirisa (na bolnicu) i donekle je rastvoran u vodi 8,3 g/100 cm3. Izvesna
rastvorljivost je posledica sposobnosti vodoničnog vezivanja sa molekulima vode [1].
Jednostavni fenoli su tečljivi ili čvrste supstance niske temperature topljenja 40,5 oC i
temperatura ključanja 182oC. Imaju visoke Tklj zbog mogućnosti intermolekulskog
vodoničnog vezivanja (Slika 1.). Čist fenol izaziva opekotine na koži i otrovan je.
Apsorpcijom kroz kožu može doći do fatalnog zagađenja. Dokazano je da unošenjem
samo 1 g fenola može izazvati smrt. Vodeni rastvori fenola koriste se kao dezinfekciona
sredstva, ali je njihova glavna upotreba u dobijanju polimera (fenolnih smola).
Iako su manje kiseli od karboksilnih kiselina, oni su kiseliji od alkanola zbog toga što je
odgovarajući anjon stabilizovan rezonancijom - negativna šarža konjugovane baze,
fenoksidnog anjona, stabilizovana je delokalizacijom u aromatičnom prstenu [1].

Slika 1: Intermolekulsko vezivanje [2]

4
 3. Struktura fenola

Fenoli su aromatična jedinjenja koja se izvode zamenom jednog ili više vodonikovih
atoma sa OH-grupama (Slika 2.). Sve OH-grupe su vezane direktno za aromatično
jezgro. Prema broju OH-grupa dele se na jednohidroksilne, dvohidriksilne i trohidroksilne
fenole.
Opšta formula fenola: Ar-OH
Ar-grupa mogu biti:
✓ fenil (C6H5),
✓ supstituisana fenil,
✓ bilo koja aril-grupa.

Slika 2: Prostorna formula fenola

Fenol može biti deprotonovan sa umerenom bazom kao što je trietilamin, čime se
formira nukleofilni fenoksidni anjon ili Fenolatni anjon (Slika 3.), koji je veoma rastvoran
u vodi.
Fenoksidni anjon ima sličnu nukleofilnost sa slobodnim aminima, sa dodatnom
prednošću da njegova konjugovana kiselina (neutralni fenol) nije potpuno deaktivirana
kao nukleofil čak ni u umereno kiseloj sredini.
Fenoli se ponekad koriste u sintezi peptida za „aktivaciju“ karboksilnih kiselina ili estera,
i formiranje aktiviranih estera. Fenolatni estri su znatno stabilniji od kiselinskih
anhidrida ili acil halida, ali su dovoljno reaktivni pod blagim uslovima da omoguće
formirane amidnih veza.

5
Fenoksidi su enolati stabilizovani aromatičnošću. Pod normalnim uslovima, fenoksid je
reaktivniji na kiseoniku, ali je kiseonikova pozicija loš nukleofil dok je pozicija alfa-
ugljenika dobar [3].

Slika 3: Nastajanje fenolatnog anjona iz fenola dodatkom vode

4. Dobijanje fenola

Zbog prisustva aromatičnog prstena ovi alkoholi se sintetišu različitim postupcima od

ostalih alkohola. Direktna elektrofilna adicija OH grupe na arene se teško vrši zbog
oskudnosti reagenasa kojima se može generisati elektrofilna hidroksilna grupa.

4.1. Industrijsko dobijanje

I Fenol se industrijski proizvodi izdvajanjem iz prirodnih izvora (katran kamenog uglja, v.
ugljovodonici) ili sintezom iz benzena preko benzensulfonske kiseline.

Slika 4: Sinteza fenola preko benzensulfonske kiseline

II Najstariji način dobijanja fenola iz hlorbenzena – Dow postupak. Ovo predstavlja

nukleofilnu aromatičnu supstituciju, eliminaciono adicioni mehanizam.
Halogenareni ne podležu jednostavnim SN2 i SN1 reakcijama, ali na povišenim
temperaturama i pritiscima moguće je izvršiti nukleofilnu supstituciju.

6
 Slika 5: Dow postupak dobijanja fenola

III Iz kumena (izopropilbenzena) – Kumen-hidroperoksidni proces

U ovom procesu benzen i propen se oksiduju vazduhom po fazama u fenol i propanon.
Sinteza se vrši u nekoliko odvojenih reakcija. U prvoj fazi se benzen prevodi u 1-
metiletilbenzen (izopropilbenzen ili kumen) Friedel-Crafts-ovim alkilovanjem pod kiselim
uslovima.
U drugoj reakciji alkilbenzen se oksiduje vazduhom u odgovarajući hidroperoksid. Razlog
za lako odvijanje ove reakcije nalazi se u lakom iniciranju slobodnoradikalskog lančanog
procesa preko tercijarnog benzilnog radikala. U poslednjoj fazi hidroperoksid se tretira
razblaženom kiselinom pri čemu, kiselo–katalizovanim premeštanjem nastaju fenol i
propanon.

Slika 6: Kumen-hidroperoksidni proces

7
IV Alkalno topljenje arensulfonskih kiselina u fenole sa NaOH. Ovo je primer nukleofilne
aromatične supstitucije, adiciono eliminacioni mehanizam.

Slika 7: Dobijanje fenola iz natrijum-benzensulfonata

4.2. Laboratorijsko dobijanje

I Hidroliza arendiazonijumovih soli
Prva reakcija ovog procesa predstavlja diazotovanje u kom hladna azotasta kiselina
napada benzenamine dajući relativno stabilne arendiazonijum soli. Zagrevanjem, izdvaja
se azot uz nastajanje reaktivnih aril-katjona koji reaguju sa vodom dajući očekivane
fenole.

Slika 8: Laboratorijsko dobijanje fenola

8
 5. Hemijske reakcije fenola
I Dobijanje estara (esterifikacija)
I a) Reakcija fenola sa hloridima karboksilnih kiselina (Slika 9.)

Slika 9: Esterifikacija

I b) Reakcija fenola sa anhidridima karboksilnih kiselina

▪ Salicilna kiselina se dobija iz fenola, Kolbe-ovom reakcijom, tako što u reakciji natrijum-
fenoksida sa ugljen-dioksidom nastaje so salicilne kiseline – reakcija elektrofilne
aromatične supstitucije.

II Dobijanje etara (Williamson-ova sinteza etara)

III Reakcije elktrofilne aromatične supstitucije (EAS)

▪ Interakcija -OH grupe i prstena jako aktivira o- i p - položaje fenola prema EAS.
III a) Halogenovanje
▪ Fenoli se veoma lako bromuju, bez prisustva katalizatora. Do bromovanja dolazi u vodi
kao rastvaraču, na 20°C – Br se uvodi u sva tri raspoloživa položaja. Monobromovanje
fenola je moguće ukoliko se reakcija izvodi u ugljen-disulfidu, na 5°C.
III b) Nitrovanje
▪ Fenol reaguje sa razblaženom azotnom kiselinom dajući smešu o- i p – nitrofenola, što
se može videti na Slici 10.

9
 Slika 10: Nitrovanje fenola

III c) Sulfonovanje
▪ Fenol reaguje sa koncentrovanom sumpornom kiselinom pri čemu na 25°C nastaje
uglavnom o - sulfonovani proizvod, dok na 100°C nastaje p - sulfonovani proizvod.
** Rekacija koja služi za dokazivanje fenola je reakcija sa feri-hloridom. Vodeni rastvor
fenola se boji ljubičasto dodatkom FeCl3 od nastalog kompleksa.

Slika 11: Dokazivanje fenola

10
 6. Podela fenola

1. MONOHIDROKSILNI FENOLI [4]

- slabo se nalaze slobodni u biljkama, većinom su polimerizovani u formi melanina

2. DIHIDROKSILNI FENOLI [4]

3. TRIHIDROKSILNI FENOLI [4]

11
 7. Upotreba i značaj fenola

Ser Joseph Lister je prvi na inicijativu Pastera primenio fenol (karbolna kiselina) kao an-
tiseptik u hirurgiji 1867. godine. Fenol u obliku 5 % rastvora (karbolna voda) nalazi
primenu kao dezinfekciono sredstvo i kao rastvarač. Najveću primenu nalazi u mnogim
granama hemijske industrije za sinteze mnogih jedinjenja (v. supstituciju benzenovog
jezgra fenola) između ostalih i aspirina kao i mnogih herbicida. U Tabeli 1. prikazana su
najznačajnija fenolna jedinjenja, njihove osobine, primena i toksičnost.
Tabela 1: Najznačajnija fenolna jedinjenja, njihove osobine, primena i toksičnost [5]

12
Fenol polimerizuje sa formaldehidom u fenol - formaldehidne smole (bakelit), koje su
važni materijali. Monomerna jedinica ovih smola jeste fenol supstituisan u položajima 2,
4 i 6. Polimerizacija se izvodi u baznim ili kiselim uslovima.

Slika 12: Bakelit [6]

7.1. Štetno delovanje fenola

Fenol je aromatični alkohol i po toksičnosti spada u drugu grupu otrova. Nakon ulaska u
ćeliju denaturiše belančevine i dovodi do smrti ćelija. Kada se govori o toksičnim
koncentracijama najotrovniji je čist fenol. Koža dobro upija fenol, do trovanja najčešće i
dolazi preko kože, pri čemu fenol oštećuje centralni nervni sistem, jetru i bubrege, a
stvaranjem methemoglobina u krvi se sprečava prenošenje kiseonika. Ukoliko se fenol
pojavi u pijaćoj vodi govori se o hroničnom trovanju. Reka Ibar je često zagađena
fenolom, koji narušava njen biljni i životinjski svet, ali i zdravlje ljudi u gradovima i
naseljima, smeštenim uz njegovu obalu. Prvi simptomi, koji nastaju pojavom niskih doza
fenola u pijaćoj vodi su glavobolja, dijareja, tamno obojena mokraća i malaksalost, dok
duža izloženost dejstvu fenola dovodi do ozbiljnijih oštećenja bubrega i jetre. Fenol
koncentracije 290 mg/l u vodi može da uništi do 50 % populacije algi, a kako su one
proizvođači hrane i kiseonika, organizmi kao što su ribe, planktoni i račići, postaju
ugroženi. Inhalaciono unošenje fenola u organizam je štetnije, jer respiratorni epitel nema
barijeru, pa fenol direktno deluje na ćelije, a ukoliko se unosi vodom, ima nekoliko
barijera, koje smanjuju dejstvo ovog otrova.

13
Istraživanja su utvrdila da fenoli u dodiru sa hlorom daju hlorfenole, visokotoksična
jedinjenja kancerogenog efekta, zbog čega su i ograničene količine fenola u vodi, jer se
voda za piće hloriše, pa su dozvoljene doze po litru vode za piće samo 0,01 mg/l.
Prisustvo fenola u pijaćoj vodi menja njen ukus i miris. Fenol je materija koja se u roku
od 24 časa izluči iz organizma i nema kumulativno dejstvo za razliku od teških metala.
Treba voditi računa i o položaju deponija, koje ne bi trebale da budu blizu obala reka,
takođe treba voditi računa i o prečišćavanju otpadnih voda i skladištenju opasnih i štetnih
materija na bazi fenola [7].

14
 8. Zaključak
✓ Fenoli postoje u enolnom obliku usled aromatične stabilizacije. Imenuju se prema
pravilima za imenovanje aromatičnih jedinjenja;
✓ Benzenov prsten fenola pod baznim uslovima stupa u elektrofilne aromatične
supstitucije. Fenoksidni joni se mogu hidroksimetilovati i karboksilovati;
✓ Fenoli se koriste u kozmetici, u farmaciji, u industriji. Derivati fenola kao što su TNP
- trinitrofenol i TNT - trinitrotoluen koriste se kao vojni eksplozivi;
✓ Fenol i njegovi derivati su veoma toksični. Ukoliko je koncentracija fenola u rekama
a posebno u pijaćoj vodi, veća od dozvoljene, to može imati štetno dejstvo na floru,
faunu i ljude;
✓ Tehnološke otpadne vode nose u sebi velike količine isparljivih fenola.

15
 Literatura

1. Peter Vollhardt, Neil Schore: Organic chemistry, W. H. Freeman and Company, New
York, 1994;
2. Organska hemija, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd,
http://elektron.tmf.bg.ac.rs/organskahemija/OHI_Fenoli-10_11.pdf, decembar 2018;
3. David Curtin, Allan Stein: 2,6,6-trimethyl-2,4-cyclohexadienone, Organic Syntheses,
46: 115, 1966;
4. Slike preuzete sa: http://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2014/04/13.-Hemija-
Alkoholi-i-fenoli.pdf, decembar 2018;
5. Milena Milošević: Primena organskih jedinjenja u svakodnevnim životu, Master rad,
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš 2018;
6. Svet hemije, Fenol: http://stari.svethemije.com/node%3Fq=node%252F416.html,
decembar 2018;
7. Ksenija Momić: Uklanjanje sadržaja fenola iz otpadne vode od prerade uglja, Master
rad, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd 2013.

16