DOPPLER

 –  SONOGRAFIJA  –  CD  ULTRAZVUK  U  TRUDNOĆI  

 
Popularno  color-­‐doppler  ili  obojeni  doppler,  ultrazvučna  je  metoda  koja  koristeći  
dopplerov   učinak   omogućuje   prikaz   promjena   u   brzini   protoka   krvi   kroz   krvne   žile  
nekog  organa.  U  trudnoći  postoje  sasvim  jasne  indikacije  za  ovu  pretragu.  

Indikacije  za  color  doppler  u  trudnoći:  

•   hipertenzija   (preeklamsija/eklampsija)   u   sadašnjoj   ili   prethodnim  

trudnoćama,    
•   sumnja  na  zastoj  rasta  djeteta  u  sadašnjoj  trudnoći,  
•   niska  porodjajna  težina  djeteta  u  prethodnim  trudnoćama,  
•   intrauterina  smrt  djeteta  u  prethodnim  trudnoćama,  
•   abnormalnosti  u  srčanoj  frekvenciji  djeteta,  
•   višeplodne  trudnoće  s  diskordantnim  rastom,  
•   sumnja  na  anomalije  srca  ili  krvno-­‐žilnog  sistema  u  djeteta.    

Zbog   specifičnosti   u   razvitku   feto-­‐maternalnih   krvnih   žila   obojeni   Doppler   se  

preporučuje  učiniti  tek  nakon  20.  nedjelje  trudnoće.  Izuzetak  je  jedino  sumnja  na  
anomalije  fetalnog  srca  ili  krvnih  žila.  Analiza  fetalnog  venskog  protoka  kroz  ductus  
venosus   koristi   se   već   duži   niz   godina,   no   uglavnom   u   otkrivanju   fetalne   hipoksije,  
a   tek   posljednjih   godina   kada   je   dokazana   uzročno-­‐posljedična   veza   između  
nuhalnog  nabora  i  razvoja  srčanih  grešaka,  uključena  je  probir  u  prvom  tromjesečju  
("ultrazvučni  markeri  hromosmopatija").    
 
Duktus  venozus  

Krvna  je  žila  koja  nastaje  u  6.  nedjelji  trudnoće  nakon  obliteracije  kompletne  desne  
umbilikalne  vene,  kranijalnog  dijela  lijeve  umbilikalne  vene,  lijeve  žumanjčane  vene  
i  dijela  jetrenih  anastomoza.  Ova  krvna  žila  postaje  poveznica  -­‐  shunt  između  lijeve  
umbilikalne  vene  i  desnog  hepatokardinalnog  kanala.  Protok  kroz  duktus  venozus  
ima   karakterističnu   krivulju   na   doplerskom   zapisu.     Ultrazvučno   možemo  
prepoznati  povećani  otpor  u  duktusu  venozusu  kao  i  izostanak  dijastoličkog  protoka  
ili   povratni   protok   u   vrijeme   kontrakcije   atrija,   te   veće   razlike   između   sistole   i  
dijastole.  

S   obzirom   da   protok   u   duktusu   venozusu   predstavlja   izravni   gradijent   pritisaka  

između   umbilikalne   vene   i   desne   predkomore,   dodatno   se   može   prepoznati   i  
izostanak  dijastole  te  povratni  protok  u  donjoj  šupljoj  veni  i  pulsacije  u  umbilikalnoj  
veni,  koje  odgovaraju  kontrakciji  atrija.  U  skladu  sa  teorijama  o  razvoju  nakupljanja  
tekućine  u  nuhalnoj  regiji,  poremećaj  priljeva  i  odljeva  (preload  i  afterload)  može  
nastati  zbog  prevelikog  opterećenja  zbog  dotoka  povećanih  količina  cirkulirajućih  
tjelesnih   tekućina,   ali   isto   tako   i   zbog   poremećenog   protoka,   odnosno  
propustljivosti  krvi  kroz  srce  u  fetusa  sa  zastojnim  srčanim  greškama.  Oba  stanja  
dovode  do  venskog  zastoja  i  povišenog  otpora  koji  prepoznajemo  po  povratnom  
protoku  u  duktusu  venozusu  već  u  prvom  tromjesečju.  Takav  nalaz  između  11.-­‐  14.  
tjedna   povezan   je   s   hromosomopatijama,   anomalijama   srca   i   lošim   ishodom  
trudnoće. Nedostatak   protoka   ("zero   flow",   "absent   flow")   ili   negativan   protok  
("inversed  flow")  u  duktusu  venozusu  tokom  atrijske  kontrakcije  nalazi  se  u  80%  
fetusa   s   hromosomskim   abnormalnostima   (trisomija   21),   uz   oko   5%   fetusa   s  
normalnim  kariogramom.  Kako  nije  dokazana  veza  između  patološkog  protoka  u  
ductusu   venosusu   i   povećanog   nuhalnog   nabora,   paralelno   ispitivanje   oba   faktora  
povisuje  stopu  detekcije  trisomije  21  na  94%.  Otuda  je  pregled  protoka  kroz  duktus  
venozus   tehnikom   obojenog   Dopplera   sastavni   dio   svakog   ozbiljnijeg   traganja   za  
ultrazvučnim  markerima  hromosomopatija.  

                                                 
     Slika  1.                 Slika  2.  
 
 
Prof.  dr.  sci.  Mahira  Jahić