Filozofski fakultet Družbe Isusove u Zagrebu 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
Niko Bilić 

Grčki jezik 
Kratak uvod u osnove klasičnoga grčkoga jezika  
za studente filozofije 
 
www.ffdi.hr/amdg 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Zagreb, Jordanovac, 31. 05.  2010. 

grcki_fil.pdf 1/14
 

Uvodna riječ
U ovom se kratkom pregledu nalaze vježbe – radni listovi koji su služili na nastavi u ljetnom
semestru ak. g. 2009./2010.

Za studij grčkoga jezika na hrvatskome postoje dvije izvrsne gramatike odakle su većinom i
preuzeti ovdje navedeni primjeri.
1. klasična, školska:
A. Musić – N. Majnarić, Gramatika grčkoga jezika, Školska knjiga, Zagreb, 1970.
2. suvremena, studijska:
Z. Dukat, Gramatika grčkoga jezika, Školska knjiga, Zagreb 1983.
Odlomci iz grčkih filozofa dostupni su zahvaljujući vrlo vrijednom projektu "Perseus":
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/

Puno blagoslova i uspjeha u radu!

doc. dr. sc. N. Bilić SJ

grcki_fil.pdf 2/14
Grčki 1. i 2. vježba (23.04.10.): Παρμενίδης – ΠΕΡΙ ΦΥΣΕΩΣ 
III   ... τὸ γὰρ αὐτὸ νοεῖν ἐστίν τε καὶ εἶναι. 
VI   Χρὴ τὸ λέγειν τε νοεῖν…· ἔστι γὰρ εἶναι, μηδὲν δ΄ οὐκ ἔστιν· 
VIII (5)   οὐ γὰρ φατὸν οὐδὲ νοητόν ἔστιν ὅπως οὐκ ἔστι 
VIII (16)   ἔστιν ἢ οὐκ ἔστιν· 
1. Grčka abeceda 
Α α Β β Γ γ Δ δ Ε ε Ζ ζ
alfa beta gama delta epsilon zeta

Η η Θ θ Ι ι Κ κ Λ λ Μ μ
eta theta jota kapa lambda mi

Ν ν Ξξ Ο ο Π π Ρ ρ Σ σ,ς
ni ksi omikron pi ro sigma

Τ τ Υ υ Φ φ Χ χ Ψψ Ω ω
tau ipsilon fi hi psi omega
Problematičan izgovor: th i y=ü; razlikujte e i h, te o i v 
 
2. Grčki naglasci i hak (spiritus) 
ί  oštri (akut) – na prvom, drugom ili trećem slogu od kraja: ἐστίν 
ῖ  zavinuti (cirkumfleks) – na prvom ili drugom slogu od kraja: νοεῖν 
ὰ  teški (gravis – kad neposredno slijedi naglašena riječ): ἔστι γὰρ εἶναι 
Ako riječ započinje sa samoglasnikom ima na prvom slovu hak. Hak se kombinira sa 
naglaskom – piše se ispred oštrog i ispod zavinutoga  
Tihi hak (spiritus lenis): npr. οὐ („ne“) 
Oštri hak (spiritus asper) „h“: npr.  ὅπως („da“, „kako“ – izjavno) 
 
3. Grčki dvoglasnici ili diftonzi 
αι  ει  οι  αυ  ευ  ου = „u“ (nepravi) 
Naglasak i hak stoje na drugom dijelu, a vrijede za prvi dio diftonga, npr.  εἶναι
 
4. Grčka interpunkcija 
. = .  , = ,  ; = ?  · = : ili ; 
 
5. Nepostajani suglasnici na kraju riječi (načelno se gube pred suglasnikom): 
1. ν npr. ἐστίν ili ἔστι     2. κ npr. οὐ ili οὐχ ili οὐκ   
Samoglasnici npr. δ΄ umjesto δε (ispred samoglasnika) 

grcki_fil.pdf 3/14
Grčki 3. i 4. vježba (30.04.2010.):   Ἀριστοτέλης – Τὰ μετὰ τὰ φυσικά  
7 1028 β 2‐3 καὶ δὴ καὶ τὸ πάλαι τε καὶ νῦν καὶ ἀεὶ ζητούμενον καὶ ἀεὶ           
ἀπορούμενον, τί τὸ ὄν 
12 1071β 19‐20 δεῖ ἄρα εἶναι ἀρχὴν τοιαύτην ἧς ἡ οὐσία ἐνέργεια. 
12 1074α 37 ἓν ἄρα καὶ λόγῳ καὶ ἀριθμῷ τὸ πρῶτον κινοῦν ἀκίνητον ὄν 
 
I. ČLAN ‐ ispred imenica, ali i imena, npr.: ὁ Περικλῆς 
muški rod  ženski rod  srednji rod 
 
jednina  množina jednina množina jednina množina 
nominativ ὁ   οἱ   ἡ   αἱ   τό  τά  
genitiv  τοῦ   τῶν   τῆς   τῶν  τοῦ   τῶν  
dativ  τῷ   τοῖς  τῇ   ταῖς   τῷ  τοῖς  
akuzativ  τόν  τούς   τήν   τάς   τό   τά  
II. IMENICA  III. GLAGOL 
1. A‐deklinacija: „istina“, ž.r.  osnova na alfa  1. pravilni λύω „(raz)riješiti“: prezent 
(kratko, ali čistο jer slijedi na ε, ι, ρ)  indikativ  konjunktiv  imperativ 
   jednina  množina  λύω  λύω  ‐ 
N ἡ ἀλήθεια  αἱ ἀλήθειαι  λύεις  λύῃς  λῦε 
G τῆς ἀληθείας  τῶν ἀληθειῶν  λύει  λύῃ  λυέτω 
λύομεν  λύωμεν  ‐ 
D τῇ ἀληθείᾳ  ταῖς ἀληθείαις 
λύετε  λύητε  λύετε 
A  τὴν ἀλήθειαν  τὰς ἀληθείας  λύουσι(ν)  λύωσι(ν)  λυόντων 
V  ὦ ἀλήθεια  ὦ ἀλήθειαι  inf.: λύειν; particip: λύων, λύουσα, λῦον 
   
2. O‐deklinacija: φίλος „prijatelj“, m. r.,  2. εἰμί „biti“  nepravilni pomoćni: prezent 
osnova na omikron  indikativ konjunktiv  infinitiv
   jednina  množina  εἶναι 
εἰμί  ὦ 
N ὁ φίλος  οἱ φίλοι 
εἶ  ᾖς  particip 
G τοῦ φίλου τῶν φίλων  ἐστί(ν)  ᾖ  ὤν 
D τῷ φίλῳ  τοῖς φίλοις  ἐσμέν  ὦμεν  οῦσα 
A  τὸν φίλον τοὺς φίλους  ἐστέ  ἦτε  ὄν 
εἰσί(ν)  ὦσι 
V  ὦ φίλε  ὦ φίλοι 
   
3. Treća, suglasnička deklinacija:  IV. OSOBNA ZAMJENICA 
„govornik“, m.r., osnova na ro     „ja“  „mi“  „ti“   „vi“ 
   jednina  množina 
N ἐγώ  ἡμεῖς σὺ  ὑμεῖς 
N  ὁ ῥήτωρ  οἱ ῥήτορες 
G  τοῦ ῥήτορος  τῶν ῥητόρων  G ἐμοῦ, μου  ἡμών  σοῦ, σου  ὑμῶν 

D  τῷ ῥήτορι  τοῖς ῥήτορσι(ν)  D ἐμοί, μοι  ἡμῖν  σοί, σοι  ὑμῖν 

A  τὸν ῥήτορα  τοὺς ῥήτορας  A ἐμέ, με  ἡμᾶς  σέ, σε  ὑμᾶς 
V  ὦ ῥῆτορ  ὦ ῥήτορες  Za 3. l. zamjenica αὐτός, ‐ή, ό 
grcki_fil.pdf 4/14
RIJEČI   
καί i  ἄρα dakle, eto 
δή zaista  ἀρχή, ‐ῆς počelo 
πάλαι nekoć  τοιοῦτος, ‐αύτη, ‐οῦτο takav, ovakve 
τε te, pa  vrste 
νῦν sada  ὅς, ἥ, ὅ koji, koja, koje (odnosna 
ἀεί uvijek  zamjenica) 
ζητέω tražiti  οὐσία, ‐ας bit 
ἀπορεύω pomno ispitivati  ἀριθμός, ‐οῦ broj 
τίς, τί  tko, što (upitna zamjenica)  κινέω ozbiljavati, aktuirati, pokretati 
δεῖ treba  εἷς, μία, ἔν jedan, jedna, jedno (broj)  
 
 
 
 

grcki_fil.pdf 5/14
 Grčki 5. i 6. vježba (07.05.10.) Ἀριστοτέλης – Τὰ μετὰ τὰ φυσικά 
III., 998β  22‐27:  οὐχ οἷόν τε δὲ τῶν ὄντων ἓν εἶναι γένος οὔτε τὸ ἓν οὔτε 
τὸ  ὄν:  ἀνάγκη  μὲν  γὰρ  τὰς  διαφορὰς  ἑκάστου  γένους  καὶ  εἶναι  καὶ 
μίαν εἶναι ἑκάστην, ἀδύνατον δὲ κατηγορεῖσθαι ἢ τὰ εἴδη τοῦ γένους 
ἐπὶ  τῶν  οἰκείων  διαφορῶν  ἢ  τὸ  γένος  ἄνευ  τῶν  αὐτοῦ  εἰδῶν,  ὥστ᾽ 
εἴπερ τὸ ἓν γένος ἢ τὸ ὄν, οὐδεμία διαφορὰ οὔτε ὂν οὔτε ἓν ἔσται. 
Nije  moguće  ni  da  ʹjednoʹ  ni  da  ʹbićeʹ  budu  jedan  [logički]  ʹrodʹ  za  bića;  jer  nužno  je  za 
[logičku]  ʹrazlikuʹ  svakoga  [logičkoga]  ʹrodaʹ  da  mora  i  ʹbitiʹ  i  biti  ʹjednaʹ;  a  nemoguće  je 
priricati  [=pridijevati  sadržaj  pojma]  bilo  [logičke]  ʹvrsteʹ  [nekog  logičkoga]  ʹrodaʹ  njezinim 
vlastitim ʹrazlikamaʹ, bilo ʹrodʹ [tim istim njegovim logičkim ʹrazlikamaʹ] bez njegovih ʹvrstaʹ; 
te tako da, ako će se ʹjednoʹ ili ʹbićeʹ postaviti kao [logički] ʹrodʹ, onda ni jedna ʹrazlikaʹ neće 
biti ni ʹbićeʹ ni ʹjednoʹ [a to je nemoguće jer ʹrazlikaʹ mora i ʹbitiʹ i biti ʹjednaʹ kako je upravo 
ustanovljeno]. (M. Belić, Ontologija, FTI Zagreb 2007., str. 185‐6.) 
 
XII.,  1071  b  19‐22:  ἐνδέχεται  γὰρ  τὸ  δυνάμει  ὂν  μὴ  εἶναι.  δεῖ  ἄρα  εἶναι 
ἀρχὴν  τοιαύτην  ἧς  ἡ  οὐσία  ἐνέργεια.  ἔτι  τοίνυν  ταύτας  δεῖ  τὰς 
οὐσίας  εἶναι  ἄνευ  ὕλης:  ἀϊδίους  γὰρ  δεῖ,  εἴπερ  γε  καὶ  ἄλλο  τι  ἀΐδιον. 
ἐνέργεια ἄρα. 
Ono  [biće]  koje  biva  [ozbiljenom  pasivnom]  mogućnošću  može  i  ne  bivati.  Mora  dakle 
postojati  neko  takvo  počelo  kojemu  je  bivstvo  [ontički]  ʹda!ʹ  [a  ne  tek  nedeterminiranost 
pasivne  mogućnosti,  tj.  nedeterminiranost  bilo  za  ʹda!ʹ  bilo  samo  za  ipak  nerealiziranu 
pasivnu mogućnost].  Uz to, ta bivstva moraju biti […] vječna ako je išta vječno. Tako dakle – 
ʹda!ʹ. (Ontologija, 203.) 
 
Pseudodionizije, Cael. Hier., c 4, PG 3, 177 D 
To. ga.r ei=nai pa,ntwn evsti,n h` u`pe,r to. ei=nai Qeo,thj

Riječi: ouvdei,j, -mi,a, -e,n – nijedan

to. ge,noj, tou/ ge,nouj – rod ei;per (eiv) – ako
ou;te – niti evnde,cetai – slobodno je, može se
h` avna,gkh, -hj – potreba h` du,namij, th/j duna,mewj – mogućnost
h` diafora,, th/j diafora,j – razlika mh, – ne (imperativno, namjerno…)
e[kastoj, -h, -on – svaki pojedini toi,nun – dakle (zaključno)
a;neu – bez avi<dioj, on – vječan
w[ste – tako da (posljedični veznik) a;lloj, h, o – drugi
oivkei/oj, -a, -on (od oi=koj kuća) – srodan pa/j, pa/sa, pa/n – sav, svaki
to. ei=doj, tou. ei=douj – izgled, logička vrsta u`pe,r – (iz)nad

Zamjenica auvto,j
N auvto,j sam, isti auvth, sama, ista auvto, samo, isto
G auvtou/ (nje)ga auvth/j (n)je auvtou/ (nje)ga
D auvtw|/ (nje)mu auvth|/ (n)joj auvtw|/ (nje)mu
A auvto,n (nje)ga auvth,n (n)ju auvto, (nje)ga
Npr. auvto.j o` fi,loj = „sam taj prijatelj“ (predikatno);
o` auvto.j fi,loj = „isti prijatelj“ (atributno)

grcki_fil.pdf 6/14
 Deklinacija pridjeva a- i o- deklinacije
mudar pravedan Komparacija pridjeva
N sofo,j sofh, sofo,n di,kaioj dikai,a di,kaion
sofo,j – sofw,teroj – sofw,tatoj
G sofou/ sofh/j sofou/ dikai,ou dikai,aj dikai,ou
D sofw/| sofh|/n sofw|/ dikai,w| dikai,a| dikai,w|
A sofo,n sofh, sofo,n di,kaion dikai,an di,kaion Prilog od pridjeva
V sofe, sofh, sofo,n di,kaie dikai,a di,kaion
N sofoi, sofai, sofa, di,kaioi di,kaiai di,kaia
pridjev > gen. mn. > prilog
G sofw/n sofw/n sofw/n dikai,wn dikai,wn dikai,wn
di,kaioj – dikai,wn – dikai,wj
D sofoi/j sofai/j sofoi/j dikai,oij dikai,aij dikai,oij
A sofou,j sofa,j sofa, dikai,ouj dikai,aj di,kaia

Glagolska „vremena“
paideu,w – odgajati (od pai,j); inf. paideu,ein – I. skupina: glagoli na -w
prezent, imperfekt futur aorist (slab)
infektum sadašnji infektum prošli formant -s- sigmatski
primarni nastavci augment ev, sekundarni konfektum
nastavci ev-, -s-, -a
jd. 1. paideu,w evpai,deuon paideu,sw evpai,deusa
2. paideu,eij evpai,deuej paideu,seij evpai,deusaj
3. paideu,ei evpai,deue paideu,sei evpai,de,se$n%
mn. 1. paideu,omen evpaideu,omen paideu,somen evpaideu,samen
2. paideu,ete evpaideu,ete paideu,sete evpaideu,sate
3. paideu,ousi$n% evpai,deuon paideu,sousi$n% evpai,deusan
perfekt, pluskvamprefekt, aorist pasivni,
perfektum sadašnji perfektum prošli pasivni
(slabi) ev, perfekt, završetak - konfektum
reduplikacija (pep-), ein,… -emen,… ev-, -qh-,
-k-, -a (sekundarni n.) sekundarni nast.
jd. 1. pepai,deuka evpepaideu,kein evpaideu,qhn
2. pepai,deukaj evpepaideu,keij evpaideu,qhj
3. pepai,deuke$n% evpepaideu,kei evpaideu,qh
mn. 1. pepaideu,kamen evpepaideu,kemen evpaideu,qhmen
2. pepaideu,kate evpepaideu,kete evpaideu,qhte
3. pepaideu,kasi$n% evpepaideu,kesan evpaideu,qhsan

Glavni glagolski oblici

prezent futur aorist perfekt
gra,fw pisati gra,yw e;graya ge,grafa
kri,nw suditi krinw/ (stegnuti, drugi) e;krina (jaki) ke,krika

perfekt pasivni aorist pasivni glagolski pridjevi

ge,grammai evgra,fhn (jaki) grapto,j, -e,oj
ke,krimai evkri,qhn krito,j, -e,oj
Grčki glagolski pridjev: a) napisan, zapisiv; b) koji mora biti napisan
a) suđen, prosudiv; b) koji mora biti suđen

Načini i glagolska imena

Idikativ: „pišem“; konjuktiv: „da/neka pišem“; optativ: „pisao bih“; imperativ: „piši“;
infinitiv: „pisati“; particip: „(onaj) koji piše“; glagolski pridjev.
grcki_fil.pdf 7/14
Grčki 7. i 8. vježba (14.05.10.):  
Πλάτων, Πολιτεία 
6, 508e τοῦτο τοίνυν τὸ τὴν ἀλήθειαν παρέχον τοῖς γιγνωσκομένοις 
καὶ τῷ γιγνώσκοντι τὴν δύναμιν ἀποδιδὸν τὴν τοῦ ἀγαθοῦ ἰδέαν 
φάθι εἶναι: αἰτίαν δ᾽ ἐπιστήμης οὖσαν καὶ ἀληθείας, ὡς 
γιγνωσκομένης μὲν διανοοῦ… 

7, 517bc ἐν τῷ γνωστῷ τελευταία ἡ τοῦ ἀγαθοῦ ἰδέα καὶ μόγις 
ὁρᾶσθαι, ὀφθεῖσα δὲ συλλογιστέα εἶναι ὡς ἄρα πᾶσι πάντων αὕτη 
ὀρθῶν τε καὶ καλῶν αἰτία, ἔν τε ὁρατῷ φῶς καὶ τὸν τούτου κύριον 
τεκοῦσα, ἔν τε νοητῷ αὐτὴ κυρία ἀλήθειαν καὶ νοῦν παρασχομένη, 
καὶ ὅτι δεῖ ταύτην ἰδεῖν τὸν μέλλοντα ἐμφρόνως πράξειν ἢ ἰδίᾳ ἢ 
δημοσίᾳ. 
(Plato. Platonis Opera, ed. John Burnet. Oxford University Press. 1903.)

Riječi
gignw,skw – spoznavati o`ra,w – vidjeti (aor. pasivni: w;fqhn) 
pare,cw – davati (aor. pare,scon)  sullogi,zomai – obrazlagati, raspravljati  
h` du,namij( th/j duna,mewj – moć ovrqo,j, h,, o,n – ispravan, ravan 
avpodi,dwmi – dati, dodijeliti  kalo,j, h,, o,n – lijep, fin, dobar 
avgaqo,j, h,, o,n – dobar to. fw/j, fwto,j – svjetlo
φάθι, φάτε – imperativ od φημί ti,ktw – rađati
h` aivti,a( &aj – uzrok  para,scw – konj. aor. pare,cw
h` evpisth,mh( &hj – spoznaja, znanje  me,llw – kaniti, htjeti
dianoou/ – imperativ od dianoe,omai misliti εvμφρόνως – razumno
teleutai/oj( &a( &on – zaključni, posljednji i;dioj, i,a, on – vlastit
mo,gij – jedva, teško  dhmo,sioj, i,a, ion – javan
 
1. A‐deklinacija: imenice ‐η, ‐ης; ‐α, ‐ας; ‐ α, ‐ης i m. r.  
kratko ‐α, 
  član  ‐η, ‐ης   dugo ‐α,  član ‐ης, ‐ου 
(iza sugl.), 
ni,kh cw,ra do,xa poli,thj
    pobjeda zemlja mišljenje   građanin
N  h` ni,kh cw,ra do,xa o` poli,thj 
G  th/j ni,khj cw,raj do,xhj tou/ poli,tou 
D  th/| ni,kh| cw,ra| do,xh| tw/| poli,th| 
A  th.n ni,khn cw,ran do,xan to.n poli,thn 
V  w= ni,kh cw,ra do,xa w= poli/ta
N  ai` ni/kai cw/rai do,xai oi` poli/tai 
G  tw/n nikw/n cwrw/n doxw/n tw/n politw/n 
D  tai/j ni,kaij cw,raij do,xaij toi/j poli,taij 
A  ta.j ni,kaj cw,raj do,xaj tou,j poli,taj 
V  w= ni/kai cw/rai do,xai w= poli/tai 
grcki_fil.pdf 8/14
 2. III. deklinacija (suglasnička) 
a) pridjev πᾶς, πᾶν + πᾶσα (= a‐dekl.) ʺsav, svakiʺ 
  jednina množina
N  pa/j pa/sa pa/n pa,ntej pa/sai pa,nta
G  panto,j pa,shj panto,j pa,ntwn pasw/n pa,ntwn
D  panti, pa,sh| panti, pa/sin pa,saij pa/sin
A  pa,nta pa/san pa/n pa,ntaj pa,saj pa,nta
 
b) pridjev ʺs dva završetkaʺ (n‐osnova)  3. Odnosna zamjenica  
euvdai,mwn $m/ž), eu;daimon (s. r.) – sretan    ʺonaj koji, ona koja, ono kojeʺ 
  jednina množina   jednina množina
N  euvdai,mwn eu;daimon euvdai,monej euvdai,mona N o[j h[ o[ oi[ ai[ a[
G  euvdai,monoj euvdaimo,nwn G ou- h-j ou- w-n
D  euvdai,moni euvdai,mosi$n% D w-| h-| w-| oi-j ai-j oi-j
A  euvdai,mona eu;daimon euvdai,monaj eudai,mona A o[n h[n o[ ou[j a[j a[
 
4. Glagoli 
a) Prezent medijalni, indikativ  b) deponentni glagol 
(subjekt radi za sebe ili na sebi)  (medijalni/pasivni oblik, a značenje aktivno) 
paideu,omai – odgajati se  du,namai – moći (‐a osnova)  
jednina množina jednina množina
1. l.  paideu,omai  paideuo,meqa  du,namai  duna,meqa 
2. l.  paideu,h|  paideu,esqe du,nasai  du,nasqe 
3. l.  paideu,etai  paideu,ontai  du,natai  du,nantai 
 
c) Particip prez. akt. γράφω – pisati  d) glavni oblici gl. ἔχω – držati 
N  gra,fwn gra,fousa gra,fon prez. ἔχω fut. ἔξω
G  gra,fontoj grafou,shj gra,fontoj itd. aor. ἔσχον perf. ἔσχηκα
 
e) Aorist slabi (prvi, ‐α) i jaki (drugi) 
  γράφω (φ+σ) τίκτω  
1. l.  e;graya evgra,yamen e;tekon evte,komen
2. l.  e;grayaj evgra,yate e;tekej evte,kete
3. l.  e;graye$n% e;grayan e;teke$n% e;tekon
       Particip: gra,yaj( &asa( &an tekw,n( &ou/sa( &o,n $gen. m./s.r. -ντος)
 
f) Druga glavna konjugacija: ‐μι – Prezent indikativ 
di,dwmi dati   fhmi, = ʺvelimʺ (a‐osnova,  
(reduplikacija u prezentu) bez reduplikacije, enklitičan)
jednina množina jednina množina
1. l.  di,dwmi  di,domen  fhmi,  fame,n 
2. l.  di,dwj  di,dote  fh,j  fate, 
3. l.  di,dwsi$n%  dido,asi$n%  fhsi,$n%  fasi,$n% 

grcki_fil.pdf 9/14
Grčki 9. i 10. vježba (21. 05. 2010.) 
Aristotel, Metafizika  
I  3  983a  31‐32:  τετάρτην  δὲ  τὴν  ἀντικειμένην  αἰτίαν  ταύτῃ,  τὸ  οὗ  ἕνεκα  καὶ 
τἀγαθόν (τέλος γὰρ γενέσεως καὶ κινήσεως πάσης τοῦτ᾽ ἐστίν), τεθεώρηται μὲν 
οὖν ἱκανῶς περὶ αὐτῶν ἡμῖν ἐν τοῖς περὶ φύσεως 
XII 7 1072 b 3: ἔστι γὰρ τινὶ τὸ οὗ ἕνεκα <καὶ> τινός, ὧν τὸ μὲν ἔστι τὸ δ᾽ οὐκ ἔστι. 
κινεῖ δὴ ὡς ἐρώμενον 
Aristotleʹs Metaphysics, ed. W.D. Ross. Oxford: Clarendon Press. 1924. 
 
Nikomahova etika 
1097  b  14–16:  ἀλλὰ  τοῦτο  μὲν  εἰσαῦθις  ἐπισκεπτέον:  τὸ  δ᾽  αὔταρκες  τίθεμεν  ὃ 
μονούμενον  αἱρετὸν  ποιεῖ  τὸν  βίον  καὶ  μηδενὸς  ἐνδεᾶ:  τοιοῦτον  δὲ  τὴν 
εὐδαιμονίαν οἰόμεθα εἶναι:  
J. Bywater, Aristotleʹs Ethica Nicomachea. Oxford, Clarendon Press. 1894. 

1. Treća, suglasnička deklinacija

osnova ‐κ 
nepravilna  osn. –δ   osn. ‐τ  
  član  κ(γ,  χ)+σ  član  član  osn. ‐τ 
imenica  δ+σ = σ   τ+σ = σ 
= ξ 
stražar žena nada savršenost svjetlo
N  o` fu,lax  h` gunh, evlpi,j teleio,thj  to. fw/j
G  tou/ fu,lakoj  th/j gunaiko,j evlpi,doj teleio,thtoj  tou/ fwto,j
D  tw/| fu,laki  th/| gunaiki, evlpi,di teleio,thti  tw/| fwti,
A  to.n fu,laka  th.n gunai/ka evlpi,da teleio,thta  to. fw/j
N  oi` fu,lakej  ai` gunai/kej evlpi,dej teleio,thtej  ta. fw/ta
G  tw/n fula,kwn  tw/n gunaikw/n evlpi,dwn teleioth,twn  tw/n fw,twn
D  toi/j fu,laxi$n%  tai/j gunaixi,$n% evlpi,si$n% teleio,thsi$n%  toi/j fwsi,$n%
A  tou.j fu,lakaj  ta.j gunai/kaj evlpi,daj teleio,thtaj  ta. fw/ta

‐υ  ‐σ 
‐ι/ε 
  član  ‐ν+σ = σ  nepravil.  član Α  –ν/‐ član  (elizija) 
Α –ν/ =N 
υς   G ‐εσος  
Grk muškarac snaga spoznaja rod
N  o` {Ελλην av nh, r h` iv scu,j gnw/sij  to. ge,noj
G  tou/ {Ελληνoj avndro,j th/j ivscu,oj gnw,sewj  tou/ ge,nouj
D  tw/| {Ελληνi avndri, th/| ivscu,i gnw,sei  tw/| ge,nei
A  to.n {Ελληνa a;ndra th.n ivscu,n gnw/sin  to. ge,noj
N  oi` {Ελληνej a;ndrej ai` ivscu,ej gnw,seij  ta. ge,nh
G  tw/n ~Ελλη,νwn avndrw/n tw/n ivscu,wn gnw,sewn  tw/n genw/n
D  toi/j {Ελληsi$n% avndra,si$n% tai/j ivscu,si$n% gnw,sesi$n% toi/j ge,nesi$n%
A  tou.j {Ελληνej a;ndraj ta.j ivscu,j gnw,seij  ta. ge,nh

grcki_fil.pdf 10/14
 2. Grčki glagol – indikativ aktivni
PREZENT FUTUR IMPERFEKT
"pišem"… "pisat ću"… "pisah, pisaše…
jednina množina jednina množina jednina množina
1. l.  gra,fw  gra,fomen  gra,yw  gra,yomen  e;grafon  evgra,fomen 
2. l.  gra,feij  gra,fete gra,yeij  gra,yete  e;grafej  evgra,fete
3. l.  gra,fei  gra,fousi$n%  gra,yei  gra,yousi$n%  e;grafe$n%  e;grafon 
Particip: gra,fwn( gra,fousa( gra,fon * gra,ywn( gra,yousa( gra,yon (kratko α) *…

PERFEKT
poie,w učiniti, (slabi)"učinio sam" (jaki) "napisao sam"
pepoi,hka  pepoih,kamen  ge,grafa  gegra,famen 
pepoi,hkaj  pepoih,kate  ge,grafaj  gegra,fate 
pepoi,hke$n%  pepoih,kasi$n% ge,grafe$n% gegra,fasi$n% 
Particip
N pepoihkw,j pepoihkui/a pepoihko,j gegrafw,j gegrafui/a gegrafo,j
G pepoihko,τοj pepoihkui, aj pepoihko,τοj gegrafo, t oj gegrafui,aj gegrafo,toj
učinio -la -lo napisao -la -lo

gignw,sko spoznavati, perf. e;gnwka; eu`ri,skw naći perf. eu[rhka

"znam"
klasično κοινή
oi=da i;smen oi=da oi;damen
oi=sqa i;ste oi=daj oi;date
oi=de$n% i;sasi$n% oi=de$n% oi;dasi$n%

grcki_fil.pdf 11/14
Grčki 11. i 12. vježba (28. 05. 2010.)
Prijedlozi u grčkom jeziku
Nepravi – prilozi (s genitivom):
a;neu bez e;mprosqen pred evggu,j blizu
evkto,j izvan o;pisqen iza po,rrw daleko
evnto,j unutra avmfote,rwqen s obje strane pe,ra prijeko
metaxu, među a;cri / me,cri do e[neka radi, zbog
plh,n osim e;xw izvan evnanti,on nasuprot
pe,ran s one strane ei;sw u, unutra
Pregled:
Genitiv Dativ Akuzativ
eivj u (kamo?)
avna, uz, po
w`j k
avnti, umjesto, za
Prijedlozi s avpo, od
jednim padežom evk $evx%
iz
pro, pred, za
evn u (gdje?)
su,n s (kim/čim?)
dia, Kroz zbog
Prijedlozi s dva kata, s, protiv niz, po
padeža meta, s (kim/čim?) poslije
u`pe,r nad, za preko
avmfi, oko
peri, o oko
Prijedlozi s tri para, od kod k, uz, protiv
padeža pro,j od kod, osim k, prema
evpi, na na na (koga/što?)
u`po,
pod, od pod pod (koga/što?)

Uporaba grčkih prijedloga:

evij to. plhq/oj le,gein – govoriti mnoštvu, meta. dakru,wn – sa suzama
eivsa,gw – uvoditi meta. thn. ma,chn – poslije bitke; meta. tau/ta
avna, to.n potamo,n – uz rijeku; avnacwre,w – zatim (= poslije tih stvari)
povući se, udaljiti se le,gein peri. th/j eivrh,nej – govoriti o miru
ti, moi avnti, tou,twn dw,seij – što ćeš mi za to ta. peri. to. po.lemon – stvari koje se tiču rata
(te stvari) dati?; avntile,gw – protivim se manqa,nein para. sofou/ avndro,j – učiti od
avpo. tau,thj th/j h`me,raj – od toga dana; mudra čovjeka
avpodi,dwmi - vratiti para. toi/j eu= fronou/sin – kod razboritih ljudi
evk th/j po,lewj feu,gein – bježati iz grada; (= po sudu onih koji dobro rezoniraju)
evxa,gw – izvoditi para. th.n qa,lattan – pokraj mora
pro. th/j po,lewj – pred gradom; proeipei/n – para. tou.j no,mouj – protiv (preko, mimo)
proreći zakona
evn VAqh,naij – u Ateni; pro,j tinoj ei=nai – biti za nekoga (na nečijoj
dia. Suri,aj – kroz Siriju strani)
dia. fo,bon – zbog straha, od straha pro.j Babulw/ni – kod Babilona
ta. kata. gh/j – ono što je pod zemljom pro.j e`spe,ran – predvečer
kata. gh/n kai. kata. qa,lattan – kopnom i ouvde.n ta. crh,mata pro.j th.n sofi,an Ništa
morem; kata. tou.j no,mouj – po zakonima (nisu) novci naspram mudrosti.

grcki_fil.pdf 12/14
Značenje grčkih glagolskih oblika: Vremena:
Indikativ prezenta (sadašnja nesvršena radnja): ~Iketeu,ome,n se pa,ntej) Svi te usrdno molimo.
Ca,rij ca,rin ti,ktei) – Milost rađa milost (gnomski prezent).
Ou-toj me.n ga.r u[dwr( evgw. dV oi=non pi,nw – Jer taj pije vodu, a ja vino.
Metaxu. tw/n lo,gwn katalu,omen* – Usred govora prestajemo?

Imperfekt, indikativ prošli (prošla nesvršena, trajna radnja, kao hrv.):

Swkra,thj dV w[sper evgi,gnwsken( ou[twj e;legen – A Sokrat, kako je mislio, tako je govorio.
Oi` Lakedaimo,nioi tou.j pai/daj evpai,deuon evpi. karteri,an) – Lakedemonjani su strogo odgajali
dječake

Indikativ aorista, konfektum (prošla svršena radnja, kao hrv.):

+Hlqon( ei=don( evni,khsa) – Veni, vidi, vici.
`H glw/ssa pollou,j h;dh eivj o;leqron e;gagen. – Jezik već mnoge u propast odvede.

Indikativ futura (nesvršena i svršena buduća radnja): avpoqanou/mai – umirat ću/umrijet ću

avnh.r o` feu,gwn kai. pa,lin mach,setai (Menandar) – čovjek koji (u borbi) bježi i opet će se
(morati) boriti.

Indikativ perfekta (sadašnja „gotova“ radnja, trajno stanje ): te,qnhka – umro sam/mrtav sam
VApe,stalka, soi to,nde to.n lo,gon – Šaljem ti ovaj govor (= poslao sam ga i sad je tu).

Pluskvamperfekt (prošla gotova radnja, prošlo stanje): evteqnh,kein – bijah umro/mrtav

`Wj de. evlh,fqhsan( evle,lunto ai` spondai,. – A kad su bili uhićeni, ugovor o miru (već) je bio
raskinut.

Indikativ futura egzaktnoga (buduća gotova radnja, buduće stanje): teqnh,xw – bit ću mrtav;
h` qu,ra keklh,|setai – vrata će biti zaključana.

Glagolski načini: konjunktiv i optativ

Prospektivni konjunktiv: {Otan oi` prosta,tai avgaqoi, w=sin( kai. o` dh/moj euvdai,mwn e;stai) –
Kad budu poglavari dobri, i narod će biti sretan.
Voluntativni konjunktiv (negacija: mh,):
Mh. toi,nun tij oi;htai… (Platon, Zakoni 861e) – Neka dakle ne misli netko… (opomena);
Ei;pwmen h' sigw/men* – Da reknemo ili da šutimo? (dvojba)
Kupitivni optativ (ispunjiva želja)
Mh, moi ge,noiqV a] bou,lomai( avllV a] sumfe,rei) – Ne bilo mi što želim, nego što je korisno!
Eiv ga.r ge,noito) – O da se to dogodi!
Potencijalni optativ (mogućnost u sadašnjosti)
Le,goimi a;n ta,de) – Rekao bih ovo.
Oi=dV ou=n( o[ti pa,ntej a'n o`mologh,saite) – Znam dakle da biste se svi složili.

Glagolski načini: imperativ

:Eti kai. nu/n evmoi. pei,qou kai. sw,qhti – Još i sad me poslušaj i spasi se! (2 l. jd.)
:Itw tij evf u[dwr. – Neka netko ide po vodu! (3. l. jd.)
Mede,pote dou/lon h`donh/j sauto.n poi,ei. – Nikad nemoj sebe činiti robom užitka!

grcki_fil.pdf 13/14
 PREZENT aktivni „odrješivati“ PREZENT medijalni (i pasivni)
konjunktiv optativ imperativ konj. optativ imperativ
lu,ou
lu/e 2. jd. lue,sqw
lu,w lu,oimi lue,tw 3. jd. lu,wmai luioi,mhn
lu,h|j lu,oij lu,h| lu,oio lu,esqe
lu,ete 2. mn. lue,sqwn
lu,h| lu,oi lu,htai lu,oito
lu,wmen lu,oimen luo,ntwn 3. mn. luw,meqa luioi,meqa
lu,hte lu,oite lu,hsqe lu,oisqe inf.: lu,esqai
infinitiv: lu,ein par. luo,menoj(
lu,wsi$n% lu,oien lu,wntai lu,ointo
part. lu,wn( &me,nh( &menon
lu,ousa( lu/on
AORIST aktivni AORIST medijalni
lu/son lu/sai
lus,w lu,saimi lusa,tw lu,swmai lusai,mhn lusa,sqw
lu,sh|j lu,saij lu,sate lu,sh| lu,saio lu,sasqe
lu,sh|j lu,sai lusa,ntwn lu,shtai lu,saito lusa,sqwn
lu,swmen lu,saimen lusw,meqa lusai,meqa
inf. lu/sai inf. lu,sasqai
lu,shte lu,saite lu,shsqe lu,saisqe
lu,swsi$n% lu,saien part. lu,saj( lu,swntai lu,sainto pt. lusa,menoj(
lu,sasa( lu/san &me,nh( &menon
PERFEKT aktivni PERFEKT medijalni (i pasivni)
le,luso
lelu,kw lelu,koimi le,luke $)))% lelume,noj lelume,noj lelu,sqw
lelu,kh|j lelu,koij inf. leluke,nai w- ei;hn lelusqe
lelu,kh| lelu,koi particip: h|-j ei;hj lelusqon
lelu,kwmen lelu,koimen lelukw,j( &ko,toj h|- ei;h
inf. lelu,sqai
lelu,khte lelu,koite lelukui/a itd. itd.
lelu,kwsi$n% lelu,koien pt. lelume,noj(
leluko,j
&me,nh( &me,non
AORIST pasivni (slabi) FUTUR pasivni (slabi)
lu,qeti %
luqw/ luqei,hn luqh,tw luqh,soimen
luqh/|j luqei,hj luqh,soio inf. luqh,sesqai
lu,qhte particip:
luqh|/ luqei,h luqe,ntwn luqh,soito
luqw/men luqei,hmen % luqhsoi,meqa luqhso,meoj(
inf. luqh/nai luqhsome,nh(
luqh/te luqei,hte luqh,soiqe
luqw/sin luqei,hsan pt. luqei,j( luqh,sointo luqhso,menon
&ei/sa( &e,n
Riječi
h` ca,rij( &toj milost, ljubav pollu,j( &h,( &u, mnogi
ti,ktw rađati klei,w $klh|,w% zatvoriti, zaključati
to. u[dwr( u[datoj voda o` o;leqroj propast
o` oi=noj( &ou vino feu,gw bježati
nika,w pobijediti o` prosta,thj( &ou predstojnik, poglavar
katalu,w prekinuti ma,comai boriti se
gignw,skw spoznati avposte,llw poslati
h` karteri,a( &aj izdržljivost h` spondh,( &h/j ugovor
e;rcomai( ei=mi( h=lqon( ići, dolaziti la,mbanw( lh,yomai( uzeti
evlh,luqa e;labon( ei;lhfa( evlh,fqhn
o`ra,w( o;yomai( ei=don( gledati, vidjeti avgoreu,w( evrw/( govoriti
e`w,raka( w;fqhn ei=pon( ei;rhka( evrrh,qhn

grcki_fil.pdf 14/14