Biohemija Pristina Odgovoreno-15484608406018233423

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.
rs
TEST PITANJA – BIOHEMIJA
UGLJENI HIDRATI
1. Kakve osobine pokazuju monosaharidi:
a) osidacione
b) redukcione
c) metilirajuće
2. Skrob, kao dominantan šećer u ishrani čoveka, se razlaže do disaharida u:

a) želucu
b) tankom crevu
c) debelom crevu
3. Enzim zadužen za intraluminalnu hidrolizu skroba je:

a) α‐helikaza
b) α‐amilaza
c) α‐glicerofosfat kinaza
4. Iz lumena digestivnog trakta glukoza (i galaktoza) u enterocite ulazi mehanizmom:

a) aktivnog transporta, transporter‐zavisnim mehanizmon i uz utrošak
makroenergetskih veza, nasuprot gradijentu koncentracije
b) olakšane difuzije, transporter‐zavisnim mehanizmom u pravcu gradijenta
koncentracije
c) proste difuzije u pravcu gradijenta koncentracije
5. U ćelije tkiva organa u kojima se metaboliše, glukoza ulazi mehanizmom:

a) aktivnog transporta, transporter‐zavisnim mehanizmom nasuprot
gradijentu koncentracije i uz utrošak metaboličke energije
b) olakšane difuzije, transporter‐zavisnim mehanizmom u pravcu gradijenta
koncentracije, bez utroška energije
c) proste difuzije, u pravcu gradijenta koncentracije
6. U kom ćelijskom kompartmanu se odvija proces glikolize:

a) ćelijskoj membrani
b) citosolu
c) mitohondrijama
1
MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs
7. Fosforilisana glukoza ne može da izađe nazad iz citosola u cirkulaciju zbog toga što:
a) se transport glukoze u ćelije odvija u pravcu gradijenta koncentracije
krv→tkiva, što takođe važi i za fosforilisanu glukozu čije su koncentracije u
cirkulaciji veće nego u ćeliji
b) se sva fosforilisana glukoza odmah transportuje iz citosola u druge ćelijske
kompartmane, tako da je u citosolu praktično nikada nema
c) su ćelijske membrane i membrane subcelularnih organela zbog svoje
nepolarnosti nepropustive za polarne fosfatne estre, što znači i za
glukozo‐fosfate
8. Dejstvom enzima heksokinaze glukoza se u citosolu fosforiliše u:

a) glukozo‐6‐fosfat
b) glukozo‐1‐fosfat
c) glukozo‐1,6‐difosfat
9. Snabdevanje ćelija glukozom i pri niskoj koncentraciji glukoze u krvi omogućava:

a) visoki afinitet heksokinaze prema glukozi
b) brzi ulazak glukoze u proces sinteze glikogena
c) alosterijska modifikacija glukokinaze
10. Fosforilaciju glukoze heksokinazom alosterijskom modifikacijom inhibiše:

a) Mg2+
b) glukozo‐6‐fosfat
c) glukoza
11. Generaciju ATP‐a na nivou supstrata u toku anaerobne faze glikolize katalizuju
enzimi:
a) heksokinaza i aldolaza
b) fosfoglukomutaza i glicerinaldehid‐3‐fosfat dehidrogenaza
c) fosfoglicerat kinaza piruvat kinaza
12. Ključni regulatorni enzimi glikolize, čija aktivnost podleže alosterijskoj modifikaciji
su:
a) aldolaza, fosfoglicerat mutaza i fosfoheksoizomeraza
b) laktat dehidrogenaza, triozofosfat izomeraza i enolaza
c) heksokinaza, fosfofruktokinaza i piruvat kinaza
2
13. Heksokinazu (tip I) alosterijski inhibiše:

a) glukozo‐6‐fosfat
b) fruktozo‐1,6‐difosfat
c) fosfoenolpiruvat
14. Zbog čega hepatociti imaju veći kapacitet metabolisanja glukoze od drugih ćelija:
a) njihova heksokinaza ne podleže alosterijskoj inhibiciji
b) osim heksokinaze imaju i glukokinazu
c) u hepatocite glukoza ulazi aktivnim transportom
15. Aktivnost glikolitičkog enzima fosfofruktokinaze inhibišu:

a) povišene koncentracije ADP‐a i fruktozo‐6‐fosfata
b) povišene koncentracije ATP‐a i limunske kiseline
c) povišene koncentracije AMP‐a i glukozo‐6‐fosfata
16. Glikolitički enzim fosforuktokinazu aktivišu:

a) povišene koncentracije ADP‐a i fruktozo‐6‐fosfata
b) snižene koncentracije ADP‐a i fruktozo‐6‐fosfata
c) povišene koncentracije ATP‐a i limunske kiseline
17. Stvaranje veće količine ATP‐a u ćeliji inhibiše glikolitičke enzime:

a) glukokinazu i heksokinazu
b) piruvat kinazu i fosfofruktokinazu
c) aldolazu i triozofosfat izomerazu
18. U oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata u aerobnim uslovima kao krajnji proizvodi

nastaju:
a) citrat i voda
b) acetil‐CoA i voda
c) acetil‐CoA i ugljen‐dioksid
19. Mlečna kiselina (laktat) nastaje u toku glikolize iz:

a) pirogrožđane kiseline (piruvata)
b) ćilibarne kiseline (sukcinata)
c) jabučne kiseline (malata)
3
20. Napišite reakciju koju katalizuje enzim laktat dehidrogenaza (LDH)

LAKTAT
Piruvat + NADH + H ←+ DEHIDROGENAZA
→ Laktat + NAD+
21. Potpunom razgradnjom 1 mola glukoze do CO2 i H2O nastaje:

a) 6 mola ATP‐a
b) 24 mola ATP‐a
c) 38 mola ATP‐a
22. Kako hormon insulin deluje na proces glikolize:

a) ubrzava glikolizu zato što indukuje sintezu svih a posebno ključnih enzima
ovog procesa
b) inhibiše glikolizu tako što indukuje sintezu enzima glukoneogeneze, čiji
produkti deluju kao alosterijski inhibitori ključnih enzima glikolize
c) inhibiše glikolizu tako što indukuje enzime uključene u razgradnju
glikogena, čiji produkti deluju kao alosterijski inhibitori glikolize
23. Direktnom oksidacijom glukoze u heksozo‐monofosfatnom šantu ćelija

obezbeđuje:
a) dodatnu količinu ATP‐a
b) redukovani NADPH+H+ i pentoze
c) oksidovanu liponsku kiselinu
24. Krebsov ciklus limunske kiseline se odvija u:

a) citosolu
b) mitohondrijama
c) jedru
25. U početnoj reakciji ciklusa limunske kiseline reaguju:

a) acetil‐CoA i oksalosirćetna kiselina
b) α‐ketoglutarna kiselina i CO2
c) cis‐akonitinska kiselina i H2O
26. U ciklusu limunske kiseline kao krajnji proizvodi nastaju:

a) glicerinaldehid‐3‐fosfat i dihidroksiaceton‐fosfat
b) CO2, redukovani nukleotidi i GTP
c) H2O, oksidovani nukleotidi i GDP
4
27. 2,3‐DPG (2,3‐difosfoglicerat) u eritrocitima nastaje u toku:

a) glikolize
b) ciklusa limunske kiseline
c) direktne oksidacije glukoze
28. Koja je fiziološka uloga 2,3‐difosfoglicerata (2,3‐DPG‐a):

a) energijom je bogato jedinjenje i njegova makroenergetska veza učestvuje u
aktivaciji glikogena u procesu glikogenolize
b) reguliše otpuštanje kiseonika iz oksihemoglobina
c) alosterijski je modifikator enzima glukokinaza
29. U slučaju da se glikoliza vrši u anaerobnim uslovima, oksidovani NAD + se

obezbeđuje u reakciji koju katalizuje enzim:
a) laktat dehidrogenaza
b) aldolaza
c) fosfo‐fruktokinaza
30. Oksidovani NAD+ je potreban kao koenzim za aktivnost glikolitičkog enzima:

a) fosfo‐fruktokinaze
b) 3‐fosfoglicerinaldehid dehidrogenaze
c) fosfoheksoizomeraze
31. Koliki je neto‐prinos molova ATP‐a iz 1 mola glukoze kada se glikoliza odvija u
anaerobnim uslovima u ćeliji:
a) ne stvara se ATP
b) 2 mola ATP‐a
c) 6 molova ATP‐a
32. Koliki je neto‐prinos ATP‐a iz 1 mola glukoze kada se glikoliza odvija u aerobnim
uslovima do pirogrožđane kiseline (piruvata):
a) 5 mola ATP‐a
b) 8 molova ATP‐a
c) 16 molova ATP‐a
33. Oksidativnom dekarboksilacijom piruvata nastaje:

a) glicerol
b) acetil‐CoA
c) glicerinaldehid‐3‐P
5
34. Oksidativna dekarboksilacija piruvata se odigrava u:

a) citosolu
b) peroksizomima
c) mitohondrijama
35. U sklopu piruvat‐dehidrogenaznog kompleksa se kao prostetične grupe nalaze:

a) ATP, NADP+ i acil‐CoA
b) TPP, FAD i oksidovani lipoat
c) biotin, redukovani lipoat i acetil‐CoA
36. Piruvat dehidrogenaza je aktivna kada je:

a) fosforilisana
b) defosforilisana
c) sulfatisana
37. Aktivnost piruvat dehidrogenaze podleže i brzoj feed beck regulaciji jer na nju
inhibitorno deluju:
a) snižene koncentracije acetil‐CoA i NADH+H+
b) povišene koncentracije acetil‐CoA i NADH+H+
c) povišene koncentracije ADP‐a i piruvata
38. Kakav uticaj imaju povišene koncentracije ATP‐a u ćeliji na aktivnost enzima piruvat
dehidrogenaze:
a) inhibišu enzim
b) aktivišu enzim
c) nemaju uticaja
39. Kako hormon insulin deluje na aktivnost piruvat dehidrogenaze (PDH):

a) povećava aktivnost ovog enzima indirektno, indukcijom sinteze specifične
fosfataze koja defosforiliše PDH
b) smanjuje aktivnost ovog enzima indukcijom sinteze piruvat‐
dehidrogenaza kinaze koja fosforiliše PDH
c) smanjuje aktivnost ovog enzima jer onemogućava pristup tiamin
pirofosfata (TPP) u PDH kompleks
40. Za koji se metabolički put kaže da “predstavlja stecište metabolizama ugljenih

hidrata, masti i proteina”:
a) glikolizu
b) ciklus trikarboksilnih kiselina
c) sintezu uree
6
41. Oksidativnom dekarboksilacijom izocitrata u Krebsovom ciklusu trikarboksilnih

kiselina nastaje:
a) α‐ketoglutarat
b) sukcinat
c) citrat
42. Trikarboksilne kiseline, učesnice Krebsovog ciklusa su:

a) oksalosirćetna, ćilibarna, sirćetna
b) α‐ketogutarna, fumarna, jabučna
c) cis‐akonitinska, limunska, izolimunska
43. Koliko se molova redukovanog NADH+H+ stvara transformacijom 1 mola acetil‐ CoA
u Krebsovom ciklusu trikarboksilnih kiselina:
a) 3 mola NADH+H+
b) 6 mola NADH+H+
c) 12 molova NADH+H+
44. Krebsov ciklus trikarboksilnih kiselina u stvari predstavlja:

a) proces za sintezu acetosirćetne kiseline
b) oksidaciju aktivisane sirćetne kiseline do ugljen dioksida
c) proces dobijanja ATP‐a i vode
45. Fosforilacija na nivou supstrata se u Krebsovom ciklusu trikarboksilnih kiselina

odigrava pri dejstvu enzima:
a) akonitaza
b) sukcinat tiokinaza
c) malat dehidrogenaza
46. Aminokiseline koje se u Krebsov ciklus trikarboksilnih kiselina uključuju

prevođenjem u piruvat su:
a) alanin, cistein, glicin, serin, treonin, triptofan
b) fenilalanin, tirozin, glutamin, prolin
c) valin, izoleucin, metionin, asparagin, arginin
47. Alosterijski inhibitori citrat sintetaze Krebsovog ciklusa su:

a) ADP i acetil‐CoA
b) ADP i pirogrožđana kiselina
c) ATP i acil‐CoA dugolančanih masnih kiselina
7
48. Uopšteno gledajući, Krebsov ciklus trikarboksilnih kiselina ubrzavaju:

a) snižene koncentracije ATP‐a i snižene koncentracije NADH+H+
b) povišene koncentracije ATP‐a i povišene koncentracije NADH+H+
c) snižene koncentracije ADP‐a i snižene koncentracije NAD+
49. Put direktne oksidacije glukoze (heksozo‐monofosfatni šant) se odvija u:

a) mitohondrijama
b) jedru
c) citosolu
50. Heksozo‐monofosfatni šant obezbeđuje ćeliji

a) metaboličku energiju
b) redukovane NADPH+H+ nukleotide
c) oksidovani NAD+
51. U heksozo‐monofosfatnom šantu nastaje pentoza:

a) 2‐dezoksiriboza
b) D‐arabinoza
c) D‐riboza
52. Početnu reakciju u direktnoj oksidaciji glukoze katalizuje enzim:

a) glukokinaza
b) glukozo‐6‐fosfat dehidrogenaza
c) 6‐fosfoglukonat dehidrogenaza
53. Ribulozo‐5‐fosfat koji nastaje u direktnoj oksidaciji glukoze stvara se iz 3‐keto‐6‐

fosfoglukonske kiseline:
a) redukcijom
b) dekarboksilacijom
c) defosforilacijom
54. Heksozo‐monofosfatni šant se odvija u eritrocitima da bi se obezbedile:

a) dovoljne količine riboze za sintezu ribonukleotida i dezoksiribonukleotida
b) redukovani NADPH+H+ za aktivnost methemoglobin reduktaze
c) dovoljne količine ATP‐a za funkcionisanje ATP‐zavisnih pumpi ćelijske
membrane eritrocita
8
55. Uzrok nesferocitne hemolitičke anemije može biti deficit enzima:

a) glukozo‐6‐P dehidrogenaze
b) amilo‐1,4‐glikozidaze
c) ribulozo‐5‐P epimeraze
56. Glikogen je homopolisaharid sačinjen od molekula:

a) fruktoze
b) galaktoze
c) glukoze
57. U procesu glikogeneze (sinteze glikogena) molekuli glukoze se vezuju na glikogenu

“maju” u obliku:
a) glukozo‐1‐P
b) glukozo‐6‐P
c) UDP‐glukoze
58. Enzim glikogen sintetaza je aktivan kada je

a) fosforilisan
b) defosforilisan
c) acetilovan
59. Porast koncentracije kog jedinjenja u ćeliji inaktiviše enzim glikogen sintetazu:
a) c‐AMP
b) ATP
c) NADH+H+
60. Hidrolizu α‐1,4‐glikozidnih veza u glikogenu katalizuje enzim:

a) fosforilaza b
b) kisela fosfataza
c) fosforilaza a
61. Razgradnjom nerazgranatog dela lanca glikogena (glikogenolizom) glukoza se

oslobađa u obliku:
a) glukozo‐1‐P
b) glukozo‐6‐P
c) glukozo‐1,6‐diP
9
62. Razgradnjom mesta grananja glikogenog lanca dejstvom amilo‐1,6‐glukozidaze,

glukoza se oslobađa u obliku:
a) glukozo‐1‐fosfata
b) glukozo‐6‐fosfata
c) nefosforilisane glukoze
63. Enzim prisutan u jetri, a manje i u bubrežnom tkivu, koji omogućava stvaranje
slobodne glukoze nakon glikogenolize je:
a) heksokinaza
b) glukozo‐6‐fosfataza
c) glukozo‐6‐fosfat dehidrogenaza
64. Fruktoza se u kataboličke procese (glikolizu) uključuje uglavnom u obliku:

a) fruktozo‐6‐P
b) fruktozo‐1,6‐di‐P
c) fruktozo‐1‐P
65. Fruktozo‐1‐fosfat se može dejstvom aldolaze razložiti na:

a) glicerinaldehid‐3‐P i dihidroksiaceton‐P
b) glicerinaldehid i dihidroksiaceton‐P
c) glicerinaldehid‐3‐P i dihidroksiaceton
66. Galaktoza nastala iz peroralno unete laktoze se:

a) u hepatocitima prevodi u glukozu i dalje metaboliše kao glukoza
b) cirkulacijom dospeva do tkiva u kojima služi za sintezu složenih biomolekula
(galaktolipida, proteoglikana…)
c) u mlečnoj žlezdi služi za sintezu laktoze za vreme laktacije
67. Za prevođenje galaktoze u glukozu potrebno je prisustvo aktivisane glukoze u

obliku:
a) glukozo‐6‐fosfata
b) UDP‐glukoze
c) glukozo‐1,6‐difosfata
68. Kod galaktozemije postoji urođeni nedostatak enzima:

a) galaktokinaza
b) fosfoglukomutaza
c) galaktozo‐1‐P‐uridil transferaza
10
69. Proces glukoneogeneze se odvija u:

a) masnom tkivu i kori nadbubrega
b) mišićima i nervnom tkivu
c) jetri i bubrezima
70. Najznačajniji supstrati za proces glukoneogeneze su:

a) holesterol, keratin i neki proteini seruma
b) urea, bilirubin i glikogen
c) mlečna kiselina, glicerol i neke aminokiseline
71. Proces glukoneogeneze je:

a) identičan procesu glikolize, samo obrnutog toka
b) samo delimično sličan obrnutom procesu glikolize
c) nema dodirnih tačaka sa glikolizom
72. U kojim organima se odvija proces glukoneogeneze:

a) mišićima i moždanom tkivu
b) eritrocitima i enterocitima
c) hepatocitima i bubrezima
73. Mlečna kiselina se u glukoneogenezu uključuje preko:

a) glicerola
b) piruvata
c) α‐glicero fosfata
74. Oksalosirćetna kiselina nastaje u mitohondrijama:

a) karboksilacijom piruvata
b) dekarboksilacijom α‐ketoglutarata
c) kondenzacijom 2 molekula acetil‐CoA
75. Za sintezu oksalosirćetne kiseline neophodno je prisustvo koenzima:

a) piridoksal fosfata
b) biotina
c) NAD+
11
76. Da bi izašla iz mitohondrija i uključila u proces glukoneogeneze, oksalosirćetna

kiselina se prevodi u:
a) aceto‐acetil‐CoA
b) jabučnu kiselinu
c) ćilibarnu kiselinu
77. Jabučna kiselina se u citosolu, u procesu glukoneogeneze, prevodi u oksalosirćetnu

kiselinu dejstvom enzima:
a) piruvat dehidrogenaza
b) malat dehidrogenaza
c) laktat dehidrogenaza
78. Oksalosirćetna kiselina se uključuje u glikolizu ili glukoneogenezu nakon

dekarboksilacije i fosforilacije koje katalizuje enzim:
a) fosfoenolpiruvat karboksikinaza
b) fosfoglicerat kinaza
c) 2,3‐difosfoglicerat fosfataza
79. Dekarboksilacijom i fosforilacijom oksalosirćetne kiseline u citosolu nastaje:

a) dihidroksiaceton‐fosfat
b) glicerinaldehid‐3‐fosfat
c) fosfoenol piruvat
80. Prevođenje fruktozo‐1,6‐difosfata u fruktozo‐6‐fosfat u toku glukoneogeneze

katalizuje enzim:
a) fosfofrukto kinaza
b) fruktozo difosfataza
c) fosfohekso izomeraza
81. Kruženje mlečne kiseline iz tkiva do jetre, glukoneogeneza iz mlečne kiseline u

hepatocitima i otpuštanje stvorene glukoze u cirkulaciju naziva se:
a) Varburg‐Dikinsov put
b) Korijev ciklus
c) Enterohepatično kruženje glukoze
12
82. Glicerol nastao katabolizmom prostih i složenih masti, kao i katabolizmom fruktoze
i nekih drugih jedinjenja se u proces glukoneogeneze uključuje:
a) kao piruvat
b) kao dihidroksiaceton fosfat
c) kao 1,3‐difosfoglicerat
83. Oksidacijom aktivisane UDP‐glukoze (uridin‐difosfoglukoza) na 6‐tom C‐atomu u

hepatocitima nastaje UDP‐glukuronska kiselina čija je fiziološka funkcija:
a) u enrgetskom metabolizmu jer se metaboliše glikolizom
b) da predstavlja glikogenu ”maju”, pa ima ulogu u sintezi glikogena
c) da konjuguje neke egzogene i endogene liposolubilne molekule čineći ih
rastvorljivim u vodi
MASTI I HOLESTEROL
1. U kojim se rastvaračima rastvaraju masti:
a) vodenim puferskim rastvorima

b) rastvorima kiselina ili baza
c) nepolarnim rastvaračima
2. Šta su u hemijskom pogledu neutralne masti:
a) fosfolipidi
b) triacilgliceroli
c) holesterol
3. Hidrolizu neutralnih masti započinje u želucu acid‐stabilna lipaza koju stvaraju i izlučuju:
a) ćelije retrolingvalnih pljuvačnih žlezda

b) parijetalne ćelije želuca
c) ćelije antralnog dela želuca
13
4.Glavni enzim digestivne hidrolize triacilglicerola je :
a) tripsin
b) pankreasna lipaza
c) fosfolipaza
5. Žučne kiseline omogućavaju digestiju masti tako što:
a) na fiziološkom pH deluju kao anjonski deterdženti

b) aktiviraju pankreasnu lipazu
c) aktiviraju acid‐stabilnu želudačnu lipazu
6. Inhibišući efekat žučnih kiselina na aktivnost lipaze u toku digestije masti sprečava protein
poreklom iz pankreasa poznat kao:
a) prolipaza
b) kolipaza
c) dijaforaza
7. Varenje i resorpcija masti se odvija u:
a) usnoj duplji i ezofagusu

b) želucu i tankom crevu
c) sigmi i kolonu
8. Neutralne masti (triacilgliceroli) se u tankom crevu hidrolizuju do:
a) 1,2‐diacilglicerola i masnih kiselina

b) 2‐monoacilglicerola i masnih kiselina
c) slobodnog glicerola i masnih kiselina
9. Resinteza triacilglicerola u entrocitima se odvija u:
a) glatkom endoplazmatskom retikulumu

b) citosolu
c) granuliranom endoplazmatskom retikulumu
14
10.Nakon resinteze triacilglicerola u ćelijama tankog creva dolazi do formiranja:
a) monoacilglicerola i glicerola koji opštom cirkulacijom dospevaju

do perifernih tkiva
b) hilomikrona koji limfom dolaze do velikih vena i pluća
c) kompleksa sa lipolitičkim enzimima koji zatim
enterohepatičnom cirkulacijom dospevaju do jetre
11. Transportni oblici masti i mastima srodnih jedinjenja su:
a) proteoglikani
b) lipoproteini
c) glikolipidi
12. Šta se dešava sa kratkolančanim i srednjelančanim masnim kiselinama resorbovanim iz

lumena digestivnog trakta u enterocite:
a) inokrporiraju se u hilomikrone zauzimajući poziciju između apolipoproteina i

neutralnih masti, pa duktusom toracikusom dolaze do velikih vena
b) nemodifikovane izlaze prostom difuzijom u enterohepatičnu cirkulaciju,
vezuju se sa albuminom i dolaze do jetre
c) ne ulaze uopšte u cirkulaciju, već se u enterocitima metabolišu u procesu β‐
oksidacije masnih kiselina koja je za enterocite jedini izvor metaboličke
energije
13. Najveću količinu peroralno unetih masti preuzimaju:
a) moždano tkivo i nadbubreg

b) masno tkivo i mišići
c) tkivo jetre i eritrociti
14. Preuzimanje masti iz cirkulacije od strane perifernih tkiva zavisi od:
a) aktivnosti ćelijske pumpe za kalcijumove jone

b) prisustva specifičnih receptora za apolipoproteine na ćelijskim
membranama
c) sadržaja fosfolipida u okviru složenog kompleksa lipoproteina
15
15. Koji je glavni metabolički put razgradnje viših masnih kiselina:
a) dekarboksilacija
b) β‐oksidacija
c) α‐oksidacija
16. U kojim se ćelijskim organelama nalaze enzimi β‐oksidacije masnih kiselina:
a) ribozomima
b) mitohondrijama
c) citosolu
17. Aktivaciju masne kiseline katalizuju enzimi:
a) acil‐CoA dehidrogenaze
b) acil‐CoA sintetaze
c) acili transferaze
18. U kom ćelijskom kompartmanu se dešava aktivacija viših masnih kiselina:
a) citosolu i granuliranom endoplazmatskom retikulumu

b) spoljašnjoj membrani mitohondrija i endoplazmatskom retikulumu
c) unutrašnjoj membrani i matriksu mitohondrija
19. Reakcija aktivacije masne kiseline je:
a) reverzibilna u svim uslovima

b) ireverzibilna
c) reverzibilna pri nižim pH
20. Bipolarni jon neophodan za transport aktivisane masne kiseline kroz membranu
mitohondrija je:
a) karnitin
b) karnozin
c) keratin
16
21. Vezivanje karnitina i aktivisane masne kiseline sa spoljašnje, citosolne strane membrane
mitohondrija katalizuje enzim:
a) katnitin‐acilkarnitin translokaza
b) karnitin‐aciltransferaza I
c) karnitin‐aciltransferaza II
22. Koje je tvrđenje tačno kada su u pitanju kratkolančane i srednjelančane masne kiseline:
a) aktivišu se u citosolu, njihovi estri sa CoA su rastvorljivi u mitohondrijalnim

membranama zbog čega nisu zavisne od karnitinskog transportera
b) aktivišu se na spoljašnjoj membrani mitohondrija i karnitin‐transportnim
mehanizmom ulaze u mitohondrijalni matriks
c) ulaze u matriks mitohondrija bez prethodne aktivacije i bez posredstva
karnitin‐zavisnog transportnog sistema
23. U toku svakog ciklusa β‐oksidacije masna kiselina se:
a) produžava za 2 C‐atoma na karboksiterminalnom delu lanca

b) skraćuje za 2 C‐atoma na karboksi‐terminalnom delu lanca
c) skraćuje za 2 C‐atoma na metil‐terminalnom delu lanca
24. Kompletnom β‐oksidacijom masne kiseline sa parnim brojem C‐atoma nastaju molekuli:
a) acil‐CoA
b) acetil‐CoA
c) propionil‐CoA
25. Nakon dejstva FAD‐zavisne acil‐CoA dehidrogenaze na aktivisanu masnu kiselinu stvara se:
a) nezasićena dvoguba veza između 2. i 3. C‐atoma masne kiseline

b) keto grupa na 3. C‐atomu masne kiseline
c) OH grupa na 3. C‐atomu masne kiseline
17
26. Koliko se reakcija oksidacije supstrata (dehidrogenacije) odvija u svakom ciklusu β‐

oksidacije:
a) 1
b) 2
c) 4
27. Enzim koji katalizuje odvajanje jedinjenja sa 2 C‐atoma od β‐keto‐acil‐CoA u toku β‐

oksidacije masnih kiselina je:
a) β‐keto tiolaza
b) tiokinaza
c) acil‐CoA dehidrogenaza
28. Akceptori vodonika u reakcijama oksidacije supstrata u toku β‐oksidacije masnih kiselina
su:
a) FAD i NAD+
b) FMN i NAD+
c) NADP+ i ADP
29. Šta se dešava sa zasićenom masnom kiselinom (acil‐CoA) koja je u jednom ciklusu
skraćena za 2 C‐atoma:
a) ulazi u proces β‐oksidacije, kada se skraćuje za po 1 C‐atom

b) ponovo ulazi u ciklus β‐oksidacije, počev od prve reakcije dehidrogenacije
supstrata
c) ponovo ulazi u ciklus β‐oksidacije, ali zaobilazi prve dve reakcije ciklusa
30. Masne kiseline sa neparnim brojem C‐atoma kompletnom β‐oksidacijom daju:
a) acetil‐CoA
b) acetil‐CoA i propionil‐CoA
c) acetil‐CoA i metil‐malonil‐CoA
18
31. Kakva je metabolička sudbina propionil‐CoA stvorenog u β‐oksidaciji masnih kiselina sa

neparnim brojem C‐atoma:
a) dekarboksiliše se u acetil‐CoA i zatim uključuje u ciklus trikarbonskih kiselina

b) izlazi iz mitohondrija i u citosolu služi kao prekursor u sintezi holesterola
c) karboksiliše se u sukcinil‐CoA i zatim uključuje u ciklus trikarboksilnih
kiselina
32. Koliki je neto‐prinos molova ATP‐a koji se stvaraju potpunom oksidacijom (do CO 2 i H2O)
jednog mola palmitinske masne kiseline:
a) 98
b) 131
c) 129
33. Koliko se makroenergetskih veza ATP‐a utroši za aktivaciju 1 mola masne kiseline pri
formiranju acil‐CoA:
a) nijedna
b) jedna
c) dve
34. Za potpunu β‐oksidaciju nezasićenih masnih kiselina potrebno je i učešće enzima

izomeraza enoil‐CoA zbog toga što:
a) prirodne nezasićene masne kiseline poseduju cis konfiguraciju dvogube veze

dok se u β‐oksidaciji stvara jedinjenje sa trans konfiguracijom
b) položaj dvogube veze ne odgovara položaju na koji deluje enoil hidrataza
c) svi odgovori su tačni
35. Osim u mitohondrijama, β‐oksidacija masnih kiselina se odvija i u:
a) endoplazmatskom retikulumu
b) peroksizomima
c) ćelijskom jedru
19
36. Prvu reakciju ciklusa β‐oksidacije masnih kiselina u peroksizomima katalizuje enzim:
a) acil‐CoA dehidrogenaza
b) acil‐CoA karboksilaza
c) acil‐CoA oksidaza
37. Procesom β‐oksidacije u peroksizomima zasićena masna kiselina sa parnim brojem C‐

atoma se:
a) potpuno oksidiše do acetil‐CoA

b) oksidiše do oktanil‐CoA i izvesnog broja acetil‐CoA
c) potpuno oksidiše do propionil‐CoA
38. Akceptor elektrona sa redukovanog FAD‐koenzima (FADH2) acil‐CoA oksidaze u

peroksizomima je:
a) NAD+
b) NADP+
c) O2
39. Koje je tvrđenje tačno kada je u pitanju proces β‐oksidacije masnih kiselina:
a) služi za uklanjanje metil‐grupa (1 C‐atom) sa karboksi‐terminalnog dela

masne kiseline
b) iako je energetski beznačajan, predstavlja glavni put razgranje masnih kiselina
u moždanim ćelijama
40. U fiziološkim uslovima stvaraju se sledeća ketonska (acetonska) tela:
a) acetoacetat i aceton
b) acetoacetat i β‐hidroksibutirat
c) aceton i β‐hidroksibutirat
20
41. Najveća količina ketonskih tela sintezuje se u:
a) mitohondrijama jetre
b) citosolu enterocita
c) mikrozomima tubularnih ćelija bubrega
42. Ketonska tela se u fiziološkim uslovima:
a) dalje ne metabolišu, već se izlučuju urinom

b) koriste u ekstrahepatičnim tkivima za dobijanje energije
c) enterohepatičnim kruženjem izlučuju u duodenum i ulaze u sastav fecesa
43. Početna reakcija u sintezi fiziološki prisutnih ketonskih tela je:
a) enzimatska kondenzacija 2 molekula acetil‐CoA

b) spontana dekarboksilacija aceto‐acetata
c) enzimatska dekarboksilacija aceto‐acetil‐CoA
44. U kojim se od navedenih uslova stvaraju veće količine ketonskih tela:
a) povećana de novo sinteza masnih kiselina

b) intenzivirana direktna oksidacija glukoze kroz heksozo‐monofosfatni šant
c) povećana β‐oksidacija masnih kiselina
45. Koje ćelije ne mogu ni pod kojim uslovima da koriste ketonska tela za dobijanje
metaboličke energije:
a) hepatociti
b) miociti
c) neuroni
46. Sinteza viših zasićenih masnih kiselina de novo se odvija u:
a) mitohondrijama
b) mikrozomima
c) citosolu
21
47. Direktni prekurzor svih C‐atoma u masnoj kiselini sintetisanoj de novo je:
a) acetil‐CoA
b) propionil‐CoA
c) aceto‐acetat
48. Osim u prvoj reakciji de novo sinteze zasićenih masnih kiselina, acetil‐CoA se u svim daljim
reakcijama ugrađuje kao:
a) propionil‐CoA
b) malonil‐CoA
c) acetil‐CoA
49. Malonil‐CoA koji služi kao “kondenzacioni blok” u sintezi masnih kiselina de novo nastaje:
a) dekarboksilacijom butiril‐CoA
b) izomerizacijom propionil‐CoA
c) karboksilacijom acetil‐CoA
50. U toku sinteze masnih kiselina de novo intermedijerni produkti sinteze su:
a) rastvoreni u citosolu
b) vezani za ACP i membrane mitohondrija
c) vezani za ACP i enzime kompleksa
51. Neto energetski efekat sinteze palmitinske kiseline (C=16) iz odgovarajućih prekurzora je:
a) dobitak 16 makroenergetskih veza ATP‐a

b) gubitak 16 makroenergetskih veza ATP‐a
c) gubitak 7 makroenergetskih veza ATP‐a
52. Koenzimi u reakcijama redukcije supstrata u toku de novo sinteze masnih kiselina su
molekuli:
a) NADPH+H+
b) NADH+H+
c) NADP+
22
53. Odvajanje sintetisane palmitinske kiseline sa multienzimskog kompleksa u toku de novo

sinteze katalizuje:
a) palmitil‐CoA sintetaza
b) palmitil tioesteraza
c) palmitil‐CoA dehidrogenaza
54. U mitohondrijama se sintetišu dugolančane masne kiseline:
a) elongacojom masnih kiselina pomoću acetil‐CoA

b) elongacijom masnih kiselina pomoću malonil‐CoA
c) oksidacijom masnih kiselina sa više od 20 C‐atoma
55. Napišite opštu formulu triacilglicerola (alkil radikale obeležiti sa R1, R2, R3):
‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐
56. Fosfatidna kiselina je:
a) estar glicerola, 2 masne kiseline i fosforne kiseline

b) estar glicerola i fosforne kiseline
c) estar masne kiseline i holesterola
57. Kojoj grupi organskih jedinjenja pripada holesterol:
a) alkohol
b) masna kiselina
c) neutralna mast
58. Koje je tvrđenje tačno za holesterol:
a) vodi poreklo isključivo iz hrane i služi za dobijanje energije

b) nema fizioloških uloga u organizmu
c) ulazi u sastav ćelijskih membrana i membrana subcelularnih organela 23
59. Esterifikovani holesterol je jedinjenje holesterola i:
a) fosforne kiseline
b) masne kiseline
c) CoA‐SH
60. Prekurzorski molekul u sintezi holesterola je:
a) acil‐CoA
b) malonil‐CoA
c) acetil‐CoA
61. Kondenzacijom 2 molekula farnezil‐PP u biosintezi holesterola nastaje:
a) skvalen
b) piralen
c) benzen
62. Prvi ciklizovani međuproizvod u biosintezi holesterola je:
a) holestandiol
b) lanosterol
c) acil‐holesterol
63. Žučne kiseline nastaju iz:
a) holesterola
b) triacilglicerola
c) bilirubina
64. Primarne nekonjugovane žučne kiseline su:
a) arahidonska i linolna kiselina

b) holna i henodezoksiholna kiselina
c) fosfatidna i lizofosfatidna kiselina
24
65. Dugolančana masna kiselina (C=24) sa 4 nezasićene dvogube veze koja je prekurzor
eikozanoidnih hormona je:
a) oksinervonska kiselina
b) arahidonska kiselina
c) lignocerinska kiselina
66. Fosfolipidi su:
a) složene masti
b) neutralne masti
c) fosforilisane masne kiseline
67. Dejstvom kojih enzima na fosfolipide nastaju lizofosfolipidi:
a) fosfolipaze C / D
b) fosfolipaze A1 / A2
c) fosforilaze b kinaze
68. Osim fosfatidne kiseline u molekulu fosfolipida tipa lecitina nalazi se
još i:
a) holin
b) serin
c) holesterol
69. Fosfatidilholin se sintetiše iz aktivnog holina ( CDP‐holin) i:
a) holesterola
b) diacilglicerola
c) glicerola
70. Sfingol je alkohol koji ulazi u sastav sfingolipida a sintetizuje se od:
a) amonijum jona i stearil‐CoA

b) glutaminske kiseline i cisteina
c) serina i palmitil‐CoA
25
71. Masne kiseline koje ulaze u sastav cerebrozida:
a) imaju kratak lanac (do C=8)

b) imaju dug lanac (24 C)
c) mogu imati i kratke i duge lance
72. Biosinteza holesterola je proces koji se u ćeliji odvija u:
a) mitohondrijama
b) citosolu
c) jedru
73. Inhibicija de novo sinteze holesterola u tkivima alosterijskom modifikacijom odigrava se

na nivou enzima:
a) β‐hidroksimetil glutaril‐CoA reduktaze

b) β‐hidroksimetil glutaril‐CoA sintetaze
c) acetoacetil‐CoA tiolaze
74. Holesterol iz LDL lipoproteina inhibiše sintezu holesterola de novo delujući kao inhibitor
enzima:
a) izopentil‐pirofosfat izomeraze
b) fosfomevalonat kinaze
c) farnezil‐pirofosfat sintetaze
75. Visoka koncentracija holesterola u ćeliji inhibiše sintezu:
a) receptora za LDL holesterol

b) receptora za insulin
c) acetoacetil‐CoA tiolaze
76. Esterifikaciju holesterola u cirkulaciji katalizuje enzim:
a) holesterol esteraza
b) lecitin‐holesterol aciltransferaza
c) acil‐holesterol aciltransferaza
26
77. Enzim lecitin‐holesterol aciltransferaza koji katalizuje esterifikaciju holesterola se nalazi u

sklopu:
a) LDL lipoproteina
b) HDL lipoproteina
c) VLDL lipoproteina
78. Enzim acil‐holesterol aciltransferaza koji katalizuje esterifikaciju holesterola se nalazi u:
a) krvnoj plazmi
b) citosolu ćelija
c) mitohondrijama
79. Na koji način holesterol iz krvne plazme ulazi u ćelije:
a) zbog svoje liposolubilosti ulazi pasivnom difuzijom

b) ulazi u sklopu LDL lipoproteina receptor‐zavisnim mehanizmom
c) ulazi u sklopu hilomikrona, recepror‐nezavisnim mehanizmom
80. Koji je glavni način eliminacije holesterola iz organizma:
a) eliminiše se urinom nakon esterifikacije sa masnim kiselinama

b) eliminiše se fecesom i znojem nakon esterifikacije sa sirćetnom kiselinom
c) eliminiše se prevođenjem u steroidne hormone, vitamin D i žučne kiseline
81. Neresorbovani holesterol hrane kao i nešto holesterola koji sa žuči dospe u tanko crevo
eliminiše se fecesom kao:
a) sterkobilin
b) sitosterol
c) koprostanol
27
AZOTNE BAZE; SINTEZA PROTEINA
1. Purinske baze su:
a) adenozin, guanozin, inozin

b) adenin, guanin, hipoksantin
c) citozin, timin, uracil
2. Pirimidinske baze su:
a) citozin, uracil, timin

b) citidin, uridin, timidin
c) adenin, guanin, hipoksantin
3. Nukleozidi su jedinjenja azotne baze i šećera. Purinski nukleozidi su:
a) adenin, guanin, hipoksantin

b) adenozin, guanozin, inozin
c) citozin, timin, uracil
4. Pirimidinski nukleozidi su:
a) citidin, uridin, timidin

b) citozin, timin, uracil
c) adenin, guanin, hipoksantin
5. Purinske baze adenin i guanin se razlažu do:
a) β ‐ureidopropionske kiseline
b) mokraćne kiseline
c) mlečne kiseline
28
6. Osim što učestvuje u izgradnji nukleinskih kiselina adenin ulazi u sastav i nekih koenzima:
a) piridoksal‐fosfata, tetrahidrofolata
b) NAD‐a, FAD‐a
c) Koenzima Q
7. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o biološkim ulogama purinskih nukleotida:
a) sastavni su delovi makroenergetskih jedinjenja

b) imaju modulatorno dejstvo na brzinu odvijanja većine biohemijskih procesa u
organizmu
8. Ciklični oblici purinskih nukleotida su:
a) unutarćelijski glasnici delovanja mnogih hormona

b) intermedijerna jedinjenja u procesu biosinteze RNK
c) membranski receptori tireocita za preuzimanje joda iz krvne plazme
9. Koji vitamin učestvuje u procesu sinteze purinskih baza kao donor metil grupe:
a) vit. B6
b) folna kiselina
c) vit. D
10. Biosinteza purinskih baza počinje pirofosforilacijom:
a) ribozo‐5‐fosfata
b) fruktozo‐6‐fosfata
c) glukozo‐6‐fosfata
11. Donori 4 atoma azota u molekulu purinskih baza u sintezi de novo su:
a) alanin, serin i asparagin

b) glutamin, alanin i asparagin
c) glutamin, glicin i asparaginska kiselina
29
12. Proces sinteze purinskih nukleotida de novo se odvija u:
a) citosolu
b) mitohondrijama
c) jedarcetu
13. Koji je enzim karakterističan za biosintezu mokraćne kiseline:
a) pirofosfo‐ribozilfosfat sintetaza
b) ksantin oksidaza
c) ureaza
14. U uslovima anoksije dolazi do potpune degradacije ATP‐a a nastala adenilna kiselina se
razgrađuje do jedinjenja koje se smatra”markerom ćelijske energetske krize”. To jedinjenje
je:
a) fosforna kiselina
b) hipurna kiselina
c) mokraćna kiselina
15. Orotska kiselina je prekursor:
a) uridilne kiseline (UMP)

b) adenilne kiseline (AMP)
c) guanilne kiseline (GMP)
16. Orotska kiselina (orotat) je intermedijerno jedinjenje u:
a) sintezi pirimidinskih baza

b) katabolizmu pirimidinskih baza
c) sintezi purinskih baza
17. Početne reakcije de novo sinteze pirimidinskih baza imaju za rezultat stvaranje karbamoil‐
fosfata, kao u ciklusu sinteze uree. Ova dva metabolička puta su ipak odvojena zato što je:
a) donor amonijum jona različit (glutamin u sintezi uree a asparagin u sintezi
pirimidina)
b) aktivacija bikarbonata različita (karbamoil‐fosfat sintaza u sintezi uree a
karbamoil‐fosfat sintetaza u sintezi pirimidina)
30
c) se karbamoil‐fosfat stvara u mitohondrijama u ciklusu sinteze uree, dok se

u sintezi pirimidina ovo jedinjenje stvara u citosolu
18. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o sintezi purinskih i pirimidinskih nukletotida:
a) procesi sinteze de novo purinskih i pirimidinskih baza i nukleotida se odvijaju u

mitohondrijama
b) ćelije mogu da koriste intermedijerne produkte nepotpunog katabolizma
ovih baza za sintezu novih molekula nukleotida
c) moždano tkivo ima veću efikasnost de novo sinteze ovih molekula nego
hepatociti
19. Nukleotidi su sagrađeni od:
a) azotne baze i šećera

b) nukleozida i fosforne kiseline
c) azotne baze i fosforne kiseline
20. Purinska ili pirimidinska baza je u nukleozidu povezana sa pentozom:
a) N‐glikozidnom vezom
b) 1,4‐glikozidnom vezom
c) tioestarskom vezom
21. U nukleotidima je ostatak fosforne kiseline vezan za:
a) puinsku (pirimidinsku) bazu

b) ribozu ili dezoksiribozu
c) molekulom vode
22. Kakvim su vezama povezani nukleotidi u linearni lanac u nukleinskim kiselinama:

a) kovalentnim fosfodiestarskim vezama
b) pirofosfatnim vezama
c) nekovalentnim hidrofobnim vezama
23. U molekulu DNK dva antiparalelna spiralizovana lanca su povezana:
a) koordinativnim vezama
b) vodoničnim vezama
c) jonskim vezama
31
24. Između kojih parova baza antiparalelnih lanaca spiralizovane DNK nastaju vodonične
veze:
a) T‐C
b) A‐G
c) A‐T
25. Koliko se parova baza nalazi u potpunoj spirali DNK:
a) 10
b) 40
c) 100
26. Polinukleotidni sastav DNK različitih tkiva jedne jedinke je:
a) isti i ne zavisi od ishrane

b) različit i zavisi od metaboličke aktivnosti tkiva
c) menja se sa uzrastom
27. Količina (broj) molekula adenina u DNK jednaka je količini (broju) molekula:
a) guanina
b) uracila
c) timina
28. U unutrašnjosti heliksa dvostruko spiralizovane DNK se nalaze:
a) ostaci dezoksiriboze
b) ostaci purinskih i pirimidinskih baza
c) ostaci fosforne kiseline
29. Geni koji kodiraju sintezu ribonukleinskih kiselina su:
a) regulatorni geni
b) strukturni geni
c) mutirani geni
32
30. Nukleozomski histoni su:
a) belančevine odgovorne za superpakovanje DNK

b) regulatorni geni
c) intronske sekvence u genima eukariota
31. Heteronuklearna ribonukleinska kiselina je:
a) učesnik translatornog procesa u citosolu

b) prekursor informacione RNK u jedru
c) uzgredni produkt transkripcionog procesa
32. Za svaku aminokiselinu u polipeptidnom lancu na molekulu DNK se nalazi šifra koju čine
odgovarajućim redosledom postavljeni nukleotidi (kod) sastavljeni od:
a) 7 baza
b) 5 baza
c) 3 baze
33. U procesu replikacije DNK povezivanje dezoksiribonukleozid trifosfata fosfodiestarskom

vezom katalizuje enzim:
a) DNK‐zavisna RNK polimeraza
b) DNK polimeraza
c) Fosforibozil‐pirofosfat aminotransferaza
34. Pod procesom transkripcije podrazumeva se:
a) sinteza polipeptida
b) sinteza DNK
c) sinteza RNK
35. U procesu transkripcije prepisuje se:
a) celokupna hromozomska DNK

b) svi geni sa matričnog lanca DNK
c) samo jedan gen ili grupa gena sa matričnog lanca DNK
36. Povezivanje ribonukleozid trifosfata fosfodiestarskim vezama pri sintezi RNK katalizuje
enzim:
a) DNK‐polimeraza I
b) DNK‐zavisna RNK polimeraza
c) Poliadenin polimeraza
33
37. Najveća količina RNK se nalazi u:
a) jedru
b) ribozomima
c) mitohondrijama
38. Informaciona RNK (i‐RNK ), za razliku od drugih RNK ima:
a) pseudouracilnu, dihidrouracilnu i antikodonsku petlju

b) metilguanozinsku kapu i poliadeninski rep
c) veoma malu molekulsku masu, s obzirom da je izgra|ena od svega 73‐93
ribonukleotida
39. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o transportnoj RNK ( t‐RNK ):
a) za svaku aminokiselinu postoji samo po jedna t‐RNK

b) za pojedine aminokiseline postoje dve ili više t‐RNK
c) transport svih aminokiselina vrši samo jedna zajednička t‐RNK
40. Na 3’‐terminalnom delu lanca svake t‐RNK postoji terminalni trinukleotid C‐C‐A čija je
uloga da:
a) vezuje specifičnu aktivisanu aminokiselinu

b) štiti molekul t‐RNK od hidrolize
c) omogućava ulazak t‐RNK u ribosome
41. Antikodonska petlja t‐RNK sadrži triplet baza (antikodon) koji:
a) vezuje specifičnu aminokiselinu

b) prepoznaje odgovarajući triplet nukleotida na i‐RNK
c) štiti t‐RNK od dejstva ribonukleaza
42. Šta prepoznaje kodon informacione RNK u kompleksu aminokiselina‐tRNK (aminoacil‐

tRNK):
a) aminokiselinu
b) antikodon t‐RNK
c) celokupni kompleks aminoacil‐tRNK
34
43. Proces translacije je u stvari:
a) sinteza DNK
b) sinteza RNK
c) sinteza polipeptidnog lanca
44. Sinteza polipeptidnog lanca u ribozomima eukariota počinje uvek:
a) od aminokiseline metionin
b) od prve aminokiseline u budućem polipeptidu
c) od one aminokiseline čiji je kompleks sa t‐RNK u tom trenutku najbliži ribozomu
45. Završetak sinteze polipeptidnog lanca u ribozomima zavisi od:
a) ulaska besmislenih kodona informacione RNK u ribozom

b) ulaska izoleucil‐tRNK kompleksa u ribozom
c) izlaska aminoterminalnog dela novostvorenog polipeptida iz ribozoma
46. Sinteza polipeptidnih lanaca je u energetskom pogledu:
a) praćena stvaranjem velikog broja makroenergetskih veza ATP‐a

b) praćena utroškom velike količine energije ATP‐a
c) praćena stvaranjem svega dve makroenergteske veze ATP‐a
47. Većina funkcionalnih proteina se razlikuje od novosintetisanog polipeptidnog lanca zbog

posttranslacione modifikacije. Ovi procesi obuhvataju sledeće hemijske reakcije:
a) acetilaciju, karboksilaciju, fosforilaciju, metilaciju

b) dodavanje šećernih grupa ili drugih prostetičnih grupa, obrazovanje disulfidnih
mostova
c) svi su odgovori tačni
35
ENZIMI I VITAMINI
1. Enzimi su organska jedinjenja koja se sa hemijskog aspekta klasifikuju kao:
a) masti
b) belančevine
c) ugljeni hidrati
2. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o hemijskoj građi enzima:
a) u sastavu enzima se nalaze i neke aminokiseline koje do sada nisu otkrivene u

drugim proteinima
b) za razliku od neezimslkih proteina, sve aminokiseline enzima su D‐konfiguracije
c) enzimi su sastavljeni od istih L‐aminokiselina kao i neenzimski proteini
3. Tercijerna struktura polipeptidnog lanca enzima je:
a) kod svih enzima globularna

b) kod nekih globularna a kod nekih fibrilarna
c) kod svih enzima fibrilarna
4. Koji je odgovor tačan kada se govori o kvartenernoj strukturi enzima:
a) postoji kod većeg broja ovih biomolekula s obzirom da su često izgrađeni od

više polipeptidnih lanaca
b) za razliku od nekih drugih proteina enzimi nemaju dobro definisanu kvartenernu
strukturu
c) svi do sada proučeni enzimi imaju kvartenernu strukturu
5. Samo jedno od tvrđenja je tačno:
a) enzimi menjaju konstantu ravnoteže hemijskih reakcija

b) zbog specifične strukture enzimi su termostabilna jedinjenja
c) iz reakcije koju katalizuju, enzimi izlaze nepromenjeni
36
6. Brzina enzimom katalizovane reakcije je:
a) 2 do10 puta brža od reakcije koju katalizuje neorganski katalizator

b) 106 do 1012 puta brža od spontane reakcije
c) 1015 do 1018 puta brža od reakcije u prisustvu neorganskog katalizatora
7. Proteinska komponenta složenih proteid‐enzima se naziva:
a) apoenzim
b) koenzim
c) holoenzim
8. Princip katalitičkog delovanja enzima sastoji se u:
a) ubrzanju kretanja molekula supstrata u neposrednoj blizini enzima, čime se

povećava broj efikasnih sudara među molekulima
b) sniženju energije aktivacije molekula supstrata formiranjem
intermedijernog jedinjenja sa supstratom
c) stabilizaciji reaktivnih grupa proizvoda reakcije čime se onemogućava
reverzibilnost hemijske transformacije
9. Deo molekula enzima koji učestvuje u vezivanju supstrata je:
a) antigeni centar
b) aktivni centar
c) alosterijski centar
10. Aktivni centar enzima je izgrađen od:
a) velikog broja aminokiselina polipeptidnog lanca enzima

b) samo malog broja aminokiselina polipeptidnog lanca
c) samo od koenzima i/ili jona metala u sklopu polipeptidnog lanca
37
11. Kakav je odnos relativne molekulske mase enzima i molekulske mase supstrata čiju
hemijsku transformaciju enzim katalizuje:
a) najčešće je molekulska masa enzima mnogostruko veća od molekulske

mase supstrata
b) u odnosu na molekulsku masu supstrata, molekul enzima ima daleko manju
molekulsku masu
c) relativne molekulske mase enzima i supstrata su približno istog reda veličine
12. U izgradnji aktvnog centra enzima učestvuju:
a) neuobičajene aminokiseline i amini koji se u primarnoj strukturi polipeptida

enzimskog molekula nalaze u nizu (jedna do druge)
b) aminokiseline koje su u primarnoj strukturi često dosta udaljene jedna od druge
a koje se formiranjem viših konformacionih struktura dovode u blizak kontakt
c) aminokiseline koje se pri formiranju sekundarne i drugih viših struktura
polipeptida enzima ne mogu ni na koji način dovesti u blizak kontakt
13. Između aminokiselinskih ostataka aktivnog centra enzima i reaktivnih grupa supstrata
dolazi do formiranja:
a) isključivo labilnih vodoničnih veza i van der Waals‐ovih sila

b) vodoničnih veza i hidrofobnih interakcija nedisosovanih delova molekula enzima i
supstrata
c) osim navedenih veza pod a) i b), mogu se razviti još i hemijski jače kovalentne
i jonske veze
14. Formiranjem intermedijernog jedinjenja enzima i supstrata (enzim‐supstratni

kompleks):
a) smanjuje se promena slobodne energije celokupne reakcije

b) povećava se promena slobodne energije celokupne reakcije
c) ne dolazi do promene slobodne enrgije celokupne reakcije
38
15. Sjedinjavanje enzima sa supstratom je:
a) ireverzibilna reakcija i uvek dovodi do formiranja proizvoda

b) reverzibilna reakcija, tako da se zbog disocijacije E‐S kompleksa na enzim i
supstrat, proizvod reakcije u fiziološkim uslovima stvara samo pri visokim
koncentracijama supstrata
c) reverzibilna reakcija, ali je u fiziološkim uslovima pomerena u smeru
stvaranja proizvoda reakcije zbog utroška proizvoda u sledećoj etapi
hemijske transformacije
16. Da bi uopšte došlo do sjedinjavanja enzima i supstrata u enzim‐supstratni kompleks

potrebno je da aminokiselinski ostaci aktivnog centra enzima u potpunosti odgovaraju
reaktivnim grupama supstrata što se postiže:
a) na nivou sinteze i posttranslacione obrade polipeptidnih lanaca enzima i pre

kontakta sa supstratom
b) tek u bliskom kontaktu sa supstratom kada supstrat indukuje
minimalne konformacione promene grupa aktivnog centra enzima
c) tek kada se supstrat veže sa koenzimom i/ili metalom jer aktivni centar enzima
prepoznaje samo takav oblik supstrata
17. Koji od navedenih enzima pokazuje apsolutnu specifičnost prema supstratu:
a) amilaza
b) ureaza
c) monoaminoksidaza (MAO)
18. Kakva je brzina enzimom katalizovane reakcije pri povećanju temperature reagujućeg
sistema:
a) brzina enzimom katalizovane reakcije ne zavisi od promene temperature

reagujućeg sistema
b) pokorava se Van’t Hoff‐ovm pravilu da povećanje temperature za 100C povećava
brzinu enzimom katalizovane reakcije
c) Van’t Hoff‐ovo pravilo važi i za enzime do temperature 40‐50 0C nakon čega
se brzina naglo smanjuje
39
19. Povećanje temperature reagujućeg sistema iznad temperaturnog optimuma enzima

usporava i prekida enzimom katalizovanu reakciju zbog:
a) denaturacije enzima na višim temperaturama

b) disocijacije supstrata sa enzim‐supstratnog kompleksa
c) formiranja ireverzibilnog kompleksa enzima sa supstratom u kome je aktivni
centar enzima potpuno zasićen supstratom
20. Da li se na temperaturi 00C odvija enzimom katalizovana reakcija:
a) da, ali je brzina mala zbog sporog kretanja molekula u rastvoru

b) ne, niske temperature imobilišu aktivni centar enzima
c) ne, na niskim temperaturama su imobilisani molekuli supstrata
21. Denaturacija je proces u kome se:
a) menja primarna struktura polipeptidnih lanaca proteina

b) menja sekundarna i ostale više strukture, dok primarna ostaje očuvana
c) menja se naelektrisanje bočnih grupa polipeptidnog lanca
22. Šta je tačno kada je reč o pH optimumu enzima:
a) svi enzimi imaju pH optimum oko neutralnog

b) pH optimum različitih enzima je različit
c) enzim je aktivan u širokom intervalu pH vrednosti
23. Dodavanje kiseline ili baze rastvoru koji sadrži enzim i supstrat pomera pH van
optimalnog opsega i:
a) u početku usporava a zatim potpuno prekida enzimom katalizovanu reakciju

b) ubrzava enzimom katalizovanu reakciju geometrijskom progresijom u odnosu na
količinu dodatih H+ jona
c) nema uticaja na brzinu enzimom katalizovane reakcije s obzirom da enzimi imaju
veliku pufersku sposobnost
40
24. Dodavanje kiseline ili baze rastvoru enzima i supstrata pomera pH van optimalnog
opsega i dovodi do:
a) promene naelektrisanja jonizovanih grupa polipeptidnog lanca molekula enzima

i supstrata
b) otkrivanja do tada sakrivenih reaktivnih grupa aktivnog centra enzima
c) efikasnijeg vezivanja do tada disosovanog koenzima što ubrzava enzimom
katalizovanu reakciju
25. Pri konstantnoj koncentraciji enzima, dodavanjem rastućih količina supstrata brzina
enzimom katalizovane reakcije:
a) se ne menja, jer enzim ne menja konstantu ravnoteže reakcije u kojoj učestvuje

b) stalno raste, uz stvaranje sve veće količine proizvoda, tako da je ta zavisnost tipa
linearne regresije
c) raste do tačke zasićenja enzima supstratom, kada dalje dodavanje supstrata
ne povećava brzinu stvaranja proizvoda
26. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o koenzimima:
a) ulaze u sastav aktivnog centra enzima

b) i bez apoenzima pokazuju aktivnost prema supstratu
c) imaju ulogu u oslobađanju alosterijskih inhibitora
27. Kakva je uloga koenzima u enzimom katalizovanoj reakciji:
a) zajedno sa enzimom stupa u reakciju sa supstratom

b) reaguje sa alosterijskim centrom i aktiviše enzim
c) reaguje sa antigenim centrom enzima i zaustavlja enzimsku reakciju
28. Koenzimi se često smatraju kosupstratima zbog toga što:
a) imaju sličnu hemijsku strukturu sa supstratom mogu da zamene molekul(e)

supatrata u enzimom katalizovanoj reakciji
b) mogu da zamene molekule enzima u enzimom katalizovanoj reakciji jer poseduju
iste grupe kao aktivni centar enzima
c) u enzimom katalizovanoj reakciji trpe hemijske promene samo obratnog
smera od promena na supstratu
41
29. U većini slučajeva koenzim može da:
a) učestvuje u svim reakcijama jednog ćelijskog prostora u sklopu više

različitih enzima koji su za njega specifični
b) učestvuje u enzimskoj katalizi i bez direktnog povezivanja sa enzimom
c) učestvuje samo u jednoj određenoj reakciji u sklopu samo jednog za njega
specifičnog enzima
30. Naznačite koji od navedenih koenzima ima vitaminsku prirodu:
a) hem
b) NAD(P)
c) Koenzim Q
31. U reakciji oksidativne dekarboksilacije piruvata učestvuje, kao koenzim piruvat

dehidrogenaze, derivat vitamina B1:
a) tiamin pirofosfat
b) piridoksal fosfat
c) tetrahidrofolna kiselina
32. Koji je vitamin koenzim karboksilaza:
a) riboflavin
b) tiamin
c) biotin
33. U reakcijama transaminacije koenzim je derivat vitamina:
a) tokoferola
b) piridoksina
c) tiamina
34.Veći broj oksidoreduktaza za koenzim ima derivat vitamina PP:
a) NAD(P)
b) FAD
c) ATP
42
35. Koenzim nekih oksidoreduktaza je derivat vitamina B2:
a) NAD(P)
b) FAD
c) ATP
36. Kod NAD(P)‐zavisnih oksidoreduktaza prenos elektrona/vodonika se odvija preko:
a) proteinskog dela (apoproteina) oksidoreduktaze

b) koenzima
c) pomoćnih grupa oko aktivnog centra oksidoreduktaze
37. Redukovani nikotinamid adenin dinukleotid fosfat NADPH+H+ je koenzim u procesima:
a) glikolize i glukoneogeneze
b) sinteze masnih kiselina, holesterola i steroida
c) oksidativne dekarboksilacije piruvata i tkivnog disanja
38. U reakcijama transaminacije prenos amino‐grupe između aminokiseline donora i

ketokiseline akceptora se odvija preko:
a) koenzima, derivata vitamina B6

b) koenzima, derivata vitamina D
c) apoproteina odgovarajuće aminotransferaze
39. Primanjem amino‐grupe sa aminokiseline donora koenzim aminotransferaze prelazi u:
a) piridoksal fosfat
b) piridoksin fosfat
c) piridoksamin fosfat
40. U multienzimskom kompleksu sintaze masnih kiselina koenzim ACP‐a (proteinskog

nosioca masnih ostataka) je:
a) derivat pantotenske kiseline, 4‐fosfopantotein

b) derivat vitamina B6, piridoksal fosfat
c) derivat folne kiseline, tetrahidrofolat
43
41. Reakcije karboksilacije različitih supstrata dejstvom odgovarajućih karboksilaza

omogućava:
a) karboksilisana glutaminska kiselina apoenzima

b) karboksilisani biotin, koenzim karboksilaza
c) ostatak serina u aktivnom centru enzima
42. U hidroksilaciji prolina u okviru protokolagena, kao kofaktor protokolagen prolin

hidroksilaze učestvuje:
a) pantotenska kiselina
b) folna kiselina
c) askorbinska kiselina
43. Aktivacija masne kiseline podrazumeva stvaranje tioestarske veze između masnog
ostatka i koenzima A (CoA). Koji deo molekula ovog koenzima vezuje ostatak masne
kiseline:
a) fosforna kiselina na položaju 3 adenozin difosfata

b) pantotenska kiselina, vitamin u sklopu CoA
c) tioetanolamin u sklopu CoA
44. Iza kog od navedenih naziva se krije ime enzima:
a) formilkinurenin
b) kinrueninformilaza
c) kinureninat
45. Kada se alosterijski efektor veže za alosterijski centar nekih enzima:
a) dolazi do denaturacije alosterijskih enzima

b) menja se aktivnost alosterijskih enzima
c) stvaraju se multienzimski kompleksi
44
46. Alosterijski inhibitori menjaju aktivnost enzima tako što:
a) njihovo vezivanje sa enzimom menja trodimenzionalnu strukturu enzima

i njegovog aktivnog centra
b) njihovo vezivanje sa enzimom stvara antigeni podražaj na koji reaguju cirkulišuća
antitela što pokreće mehanizme eliminacije enzima
c) generalno povećavaju afinitet aktivnog centra enzima prema supstratu
47. Specifičnost alosterijskih enzima prema alosterijskom efektoru po pravilu je:
a) niska
b) visoka
c) apsolutna
48. Alosterijska modifikacija predstavlja:
a) pripremnu fazu u eliminaciji molekula enzima iz ćelije ili telesnih tečnosti

b) vid regulacije brzine odvijanja nekog metaboličkog puta
c) način da se u ćeliji zaobiđu reakcije sa velikom energetskom barijerom
49. Kompetitivnu inhibiciju enzimom katalizovane reakcije izazivaju supstance koje:
a) menjaju položaj reaktivnih grupa aktivnog centra enzima vezivanjem za bilo koji
deo polipeptidnog lanca
b) lako reaguju sa aktivnim centrom enzima zbog strukturne sličnosti sa supstratom
c) izazivaju disocijaciju koenzima sa veznog mesta na enzimu, zbog čega je hemijska
transformacija supstrata nemoguća
50. Kompetitivni inhibitori se mogu ukloniti:
a) dodavanjem većih koncentracija supstrata

b) dodavanjem većih koncentracija koenzima
c) centrifugovanjem
51. Nekompetitivni inhibitori se:
a) vezuju za aktivni centar enzima

b) ne vezuju za aktivni centar enzima
c) vezuju za kompleks enzim‐supstrat
45
52. Enzimi koji katalizuju istu hemijsku reakciju a međusobno se razlikuju po imunološkim i
nekim fizičkim i hemijskim osobinama su:
a) izoenzimi
b) holoenzimi
c) apoenzimi
53. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o izoenzimima:
a) to su molekuli nastali dejstvom fizičkih ili hemijskih agenasa u toku in vitro

izolovanja
b) to su molekuli koji nastaju posttranslacionom fosforilacijom nativnih
polipeptidnih lanaca enzima
c) to su produkti multiplih gena ili multiplih aela prisutnih u istoj biološkoj vrsti
54. Enzimi koji se stvaraju i luče iz ćelija u neaktivnom obliku su:
a) aleloenzimi
b) apoenzimi
c) proenzimi
55. U odnosu na relativnu molekulsku masu enzima, zimogena forma digestivnih enzima
ima:
a) veću molekulsku masu

b) istu molekulsku masu
c) manju molekulsku masu
56. Zaokružite niz u kome su samo lipsolubilni vitamini:
a) A, C, E
b) K, F, E
c) B12, D, C
57. Zaokružite niz u kome su samo hidrosolubilni vitamini:
a) biotin, folacin, cijankobalamin

b) filohinon, menadion, retinal
c) riboflavin, ergokalciferol, tokoferol
46
58. Nedovoljan unos nekog vitamina dovodi do promene vitaminskog statusa tog vitamina
u organizmu koji se zove:
a) avitaminoza
b) hipovitaminoza
c) hipervitaminoza
59. Koji vitamin ima steroidnu strukturu:
a) vit. B6
b) vit. E
c) vit. D2
60. Koji vitamin deluje kao egzogeni steroidni hormon:
a) vit. A
b) vit. E
c) vit. D
61. Kojim se hemijskim mehanizmom aktiviše vitamin D pre ulaska u ciljne ćelije:
a) acetilacijom
b) hidroksilacijom
c) fosforilacijom
62. Na koji način ispoljava vit. D svoje biološko dejstvo u ciljnim ćelijama:
a) učestvuje kao koenzim u sklopu nekih oksidoreduktaza

b) indukuje sintezu odgovarajućih proteina
c) ulazi u sastav vidnog purpura
63. U ćelijama tankog creva vit D deluje tako što:
a) indukuje sintezu kalcijum‐vezujućeg transportnog proteina

b) indukuje sintezu enzima glikolitičkog puta
c) aktiviše enzim glicerokinazu zbog čega deluje kao aktivator resinteze
triacilglicerila
47
64. Na nivou koštanog tkiva vit. D deluje tako što:
a) indukuje sintezu osteokalcina

b) učestvuje u hidroksilaciji prolina i lizina u protokolagenu
c) predstavlja koenzim alkalne fosfataze osteoblasta
65. Vitamin D se, osim toga što se unosi hranom, može u organizmu sintetisati iz endogenih
izvora i to iz:
a) steroida ergosterola i 7‐dehidroholesterola

b) prostaglandina I2 i tromboksana A2
c) triptofana i 3‐hidroksikinurenina
66. Za konverziju provitmina D u vitamine D2, odnosno D3 potrebno je:
a) dejstvo infracrvenih zraka

b) dejstvo ultravioletnih zraka
c) dejstvo X zraka
67. Nedovoljan unos vitamina D ili neadekvatna konverzija provitamina D u vitamin kod
dece izaziva stanje koje se naziva:
a) nefrokalcinoza
b) rahitis
c) aplastična anemija
68. Koji od navoda je tačan kada je reč o hemijskoj strukturi vit. A:
a) to je amid nikotinske kiseline

b) sastoji se od β‐jononovog prstena i fitolskog lanca
c) sastoji se od flavina i ribitola
69. U kojem od navedenih procesa u organizmu učestvuje vitamin A:
a) sinteza koštanog matriksa, prvenstveno osteokalcina

b) proces vida, kao deo vidnog purpura
c) ekskrecija neorganskih fosfata urinom
48
70. U izgradnji rodopsina vitamin A učestvuje u obliku:
a) retinoične kiseline
b) retinola
c) retinala
71. Složena belančevina rodopsin je izgrađena od belančevine opsina i:
a) 11‐cis‐retinala
b) 11‐cis retinola
c) retinoične kiseline
72. Proces regeneracije rodopsina (prevođenje all‐trans‐retnala u 11‐cis‐retinal) je brži u

tami nego na svetlosti zbog toga što tada reakciju katalizuje:
a) β‐karoten dioksigenaza
b) retinol izomeraza
c) retinoil fosfataza
73. Provitamin vitamina A je:
a) β‐aminoizovalerijanska kiselina
b) β‐karoten
c) α‐aminobuterna kiselina
74. Koji je od ponuđenih odgovora tačan, kada se govori o hemijskoj strukturi vitamina K:
a) to je ketonolakton, strukture slične glukozi i drugim heksozama

b) ima naftohinonsku strukturu i izoprenoidni bočni lanac
c) ima β‐jononov prsten i izoprenoidni bočni lanac
75. Sinonim za vitamin K, nastao na osnovu njegove fiziološke uloge je:
a) antianemični
b) antirahitični
c) antihemoragični
49
76. Fiziološko dejstvo vitamina K se ogleda u:
a) povećanju koncentracije jonizovanog kalcijuma u plazmi

b) omogućava konverziju folne kiseline u biološki aktivnu tetrahidrofolnu kiselinu
c) kao kofaktor karboksilaze glutaminske kiseline učestvuje u formiranju
Ca2+‐ vezujućih mesta u određenim proteinima
77. U fiziološkim uslovima oko 50% dnevnih potreba za vit K podmiruje se:
a) enterohepatičnim kruženjem vitamina K

b) sintezom vit K od strane crevnih bakterija
c) tubularnom reapsorpcijom vitamina K
78. U oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata, kao kofaktor kompleksa piruvat

dehidrogenaze učestvuje tiamin pirofosfat, biološki aktivni oblik vitamina:
a) K1
b) B1
c) B12
79. Osim u oksidativnoj dekarboksilaciji α‐ketokiselina, tiamin pirofosfat učestvuje kao

koenzim u metabolizmu glukoze u:
a) glikolizi u anaerobnim uslovima

b) sintezi glukoze (glukoneogenezi) iz laktata
c) direktnoj oksidaciji glukoze u HMFŠ‐u
80. Aktivacija tiamina u tiamin pirofosfat (TPP) dejsvom tiamin‐pirofosfat kinaze u jetri i
moždanom tkivu je proces koji zavisi od prisustva makroenergetskog jedinjenja:
a) ATP‐a
b) UDP‐glukoze
c) CDP‐holina
50
81. Dugotrajni deficit vitamina B1, uslovljen neadkvatnom ishranom, ili češće alkoholizmom,
dovodi do pojave simptoma od strane digestivnog trakta, mišića, miokarda i centralnog
nervnog sistema, poznat je kao:
a) skorbut
b) berberi
c) rahitis
82. Vitamin B2 sa naziva još i:
a) cijankobalamin
b) riboflavin
c) piridoksin
83. Vitamin B2 je derivat:
a) izoaloksazina i ribitola
b) pirimidina i tiazola
c) adenina i riboze
84. Biološka uloga vitamina B2 sastoji se u tome što:
a) omogućava oksido‐redukcione reakcije jer gradi FMN i FAD koenzime

flavinskih oksidoreduktaza
b) omogućava reakcije transaminacije jer je njegov aktivni oblik, piridoksla fosfat,
koenzim transaminaza
c) omogućava reakcije metilacije u sklopu transmetilaza zahvaljujući prisustvu dve
metil grupe u flavinskom delu ovog vitamina
85. Sinteza biološki aktivne forme vitamina B2 je enzimski proces i zahteva učešće
makroenergetskih jedinjenja:
a) GTP‐a
b) ATP‐a
c) CTP‐a
51
86. Ulogu koenzima u biohemijskim procesima riboflavin ostvaruje:
a) primanjem atoma vodonika na izoaloksazinov prsten

b) primanjem ostatka fosforne kiseline na ribitol
c) primanjem atoma vodonika na ribozu
87. Vitamin B6 se naziva još i:
a) haptoglobin
b) piridoksin
c) pteridin
88. Biološka uloga vit. B6 sastoji se u tome što:
a) učestvuje u sintezi aktivisanih masnih kiselina (acil‐CoA) kao sastavni deo

složenog molekula koenzima A (CoA‐SH)
b) učestvuje u reakcijama transaminacije kao koenzim transaminaza
c) indukuje sintezu lokalnih tkivnih hormona prostaglandina i prostaciklina, čime
utiče na lokalnu propustljivost krvnih sudova
89. Biološki aktivni oblik vit. B6 je:
b) tetrahidrobiopterin
c) piridin
90. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o vitaminu B6:
a) u većini ćelija postoje 3 interkonvertibilna oblika ovog vitamina

b) u krvnoj plazmi se ovaj vitamin nalazi samo kao piridoksamin fosfat
c) višak vitamina B6 se eliminiše mokraćom kao dipiridil disulfid
91. Koenzim δ‐aminolevulinat sintetaze koja posreduje u sintezi hema je:
a) derivat vit. B1, tiamin pirofosfat

b) derivat vit. B2, flavin mononukleotid
c) derivat vit. B6, piridoksal fosfat
52
92. Kada u procesu transaminacije piridoksal fosfat reaguje sa amino kiselinom, donorom
amino grupe, tada se ovaj koenzim transformiše u:
a) piridin fosfat
b) piridoksamin fosfat
c) piridoksin fosfat
93. Kada u procesu transaminacije piridoksamin fosfat primljenu amino grupu preda keto
kiselini akceptoru amino grupe, tada on prelazi u:
b) pirimidin fosfat
c) piridoksin fosfat
94. Osim u interkonverziji aminokiselina, piridoksal fosfat kao koenzim učestvuje i u

metabolizmu masti, odnosno u biosintezi:
a) aktivisanih masnih kiselina

b) sfingola, alkohola u sastavu sfingomijelina
c) palmitinske kiseline, kao deo sintaze masnih kiselina u citosolu
95. Deficit vit. B6, odnosno piridoksal fosfata,dovodi do deficita u sintezi jednog drugog
koenzima i to:
a) FMN‐a
b) CoA
c) NAD(P)‐a
96. Vitamin PP je sa hemijskog aspekta sinonom za:
a) formiiminoglutaminsku kiselinu i njen amid

b) nikotinsku kiselinu i njen amid
c) pantotensku kiselinu i njen amid
53
97. Biolološki aktivna forma vitamina PP je:
a) ATP
b) NAD
c) FAD
98. U sklopu NAD(P) dehidrogenaza vitamin PP u~estvuje u reakcijama:
a) izomerizacije
b) oksidoredukcije
c) dekarboksilacije
99. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o nikotinskoj kiselini i nikotinamidu:
a) veliki procenat ovih jedinjenja se u organizam može uneti upotrebom duvana

b) ova jedinjenja se mogu sintetisati u organizmu iz triptofana
c) oko 70% ovih jedinjenja stvaraju bakterije normalne crevne flore
100. Sinteza NAD‐a iz nikotinamida je enzimski proces, koji osim enzima i supstrata zahteva
učešće:
a) fosforibozil‐pirofosfata i ATP‐a
b) molekulskug kiseonika i FMN‐a
c) neorganskog fosfora i GDP‐a
101. U procesima oksidoredukcije u kojima učestvuju NAD(P)‐zavisni enzimi, primanje,

odnosno otpuštanje atoma vodonika vrši:
a) adenilna kiselina NAD(P)‐a

b) piridinski prsten nikotinamida NAD(P)‐a
c) riboza u sklopu nikotinamid mononukleotida NAD(P)‐a
102. Jedan od koenzima u čiju strukturu ulazi pantotenska kiselina je:
a) koenzim Q
b) flavin mononukleotid
c) koenzim A
54
103. Derivat pantotenske kiseline i tioetanolamina, pantetein, kao sastavni deo koenzima
A učestvuje u:
a) aktivaciji masnih kiselina

b) aktivaciji glukoze i drugih heksoza
c) aktivaciji aminokiselina
104. Koji deo molekula koenzima A reaguje sa masnom kiselinom pri formiranju acil‐CoA:
a) metil‐grupa pantotenske kiseline

b) hidroksilna grupa pantotenske kiseline
c) sulfhidrilna grupa tioetanolamina
105. Derivat pantotenske kiseline i tioetanolamina, 4‐fosfopantetein učestvuje kao

koenzim u:
a) sintezi masnih kiselina de novo

b) sintezi holesterola
c) elongaciji masnih kiselina
106. Folna kiselina (folacin) se sastoji od:
a) alanina i pantoinske kiseline

b) alkohola tokola i izoprenovog bočnog lanca
c) pteridina, p‐aminobenzoeve kiseline i glutamata
107. Folna kiselina (pteroilglutaminska kiselina) je koenzim u reakcijama prenosa:
a) C1‐ostatka (npr. metil grupe)

b) C2‐ostatka (npr. acetil grupe)
c) NH2 grupe
108. Folna kiselina je neophodan kofaktor u biosintezi:
a) kreatina i keratin fosfata

b) purinskih i pirimidinskih baza
c) Ca2+‐vezujućih mesta γ‐karboksiglutaminske kiseline u nekim proteinima
55
109. U biohemijskim reakcijama prenosa C1‐ostataka, folna kiselina učestvuje kao:
a) folat
b) dihidrofolat
c) tetrahidrofolat
110. Dugotrajni nedostatak folne kiseline dovodi do:
a) osteoporoze
b) megaloblastne anemije
c) hepatične porfirije
111. Vitamin B12 (cijanokobalamin) se naziva još i:
a) antirahitični vitamin
b) antisterilitetni vitamin
c) antiperniciozni vitamin
112. Vitamin B12 se sintetizuje:
a) isključivo od strane bakterija

b) samo u bobičastom voću
c) samo u tkivima preživara
113. Resorpcija cijanokobalamina u tankom crevu zavisi od prisustva:
a) primarnih žučnih kiselina

b) glikoproteina – unutrašnjeg faktora
c) sijaloglikoproteina mukusnih žlezda ileuma
114. Koje tvrđenje je tačno kada se govori o vitaminu B12
a) sav vit. B12 koji se ne preuzme od strane tkiva izlučuje se glomerularnom

filtracijom
b) vit. B12 se transportuje cirkulacijom do tkiva u slobodnom (nevezanom) obliku
c) od svih hidrosolubilnih vitamina jedino vit. B12 stvara depoe u hepatocitima
56
115. Cijanokobalamin učestvuje u reciklaži tetrahidrofolata, prevođenju propionil‐CoA u

sukcinil‐CoA i u:
a) sintezi pirimidinskih baza, kao koenzim dihidrooratat dehidrogenaze

b) sintezi purinskih nukleotida, kao koenzim adenil‐sukcinaze
c) sintezi dezoksiribonukleotida, kao koenzim ribonukleotid reduktaze
116. Biotin je vtamin koji se zove još i:
a) vit. PP
b) vit. H
c) vit. F
117. Svoju biološku ulogu biotin ostvaruje kao koenzim:
a) oksidoreduktaza
b) oksidaza
c) karboksilaza
118. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o biotinu kao koenzimu:
a) biotin lako disosuje od enzima, zbog čega više različitih enzima mogu da koriste
zajedničku zalihu biotina u ćeliji
b) veza između biotina i enzima je privremena, traje samo dok se odigrava reakcija u
kojoj učestvuju enzim i biotin
c) biotin je kovalentno, čvrsto vezan za enzim a povezivanje karboksilaze
sa biotinom je enzimom katalizovani proces
119. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o vitaminu C:
a) svi sisari mogu da sintetišu male količine vit. C

b) zamorci, primati i čovek ne mogu da sintetišu vit. C
c) životinje uopšte ne mogu da sintetišu vit. C
57
120. Hemijski princip delovanja vit. C u organizmu se bazira na :
a) učešću u oksidoredukcionim procesima

b) učešću u procesima metilacije
c) u sklopu različitih enzima deluje kao donor C2‐ostatka
121. Oksidovani oblik vitamina C je:
a) askorbinska kiselina (askorbat)

b) dehidroaskorbinska kiselina (dehidroaskorbat)
c) ćilibarna kiselina (sukcinat)
122. Askorbinska kiselina je važan kofaktor u hidroksilaciji nekih aminokiselina i to:
a) serina, treonina, valina

b) cistina, metionina, cisteina
c) lizina, prolina, triptofana
123. U srži nadbubrežnih žlezda koncentracija vitamina C je nekoliko puta veća nego u
krvnoj plazmi zbog toga što je askorbat neophodan kofaktor za:
a) sintezu glukokortikoida
b) sintezu androgenih hormona
c) sintezu kateholamina
124. U cerebrospinalnom likvoru i očnoj vodici koncentracija vit.C je 2 do 3 puta veća od

koncentracije u plazmi zbog toga što se, kao i u nekim tkivima, doprema mehanizmom
aktivnog transporta jer:
a) askorbat učestvuje u procesima hidroksilacije aminokiselina u ovim telesnim

tečnostima pa su potrebne veće količine vit. C
b) askorbat predstavlja glavni hidrosolubilni i najzastupljeniji antioksidans
ovih telesnih tečnosti
c) askorbat se ne troši u ovim telesnim tečnostima, za razliku od velikog utroška u
krvnoj plazmi zbog čega mu je lokalna koncentracija visoka
58
125. Koji od navedenih vitamina učestvuje u antioksidacionoj zaštiti organizma:
a) vit. B2
b) β‐karoten
c) vit. K2
126. Koji od navedenih vitamina deluje kao antioksidans u lipidnoj sredini:
a) vit. E
b) vit. C
c) vit. D3
127. Koji od navedenih vitamina deluje kao antioksidans u vodenoj sredini:
a) vit. B1
b) vit. D2
c) vit. C
128. Koja jedinjenja pripadaju vitaminu F:
a) arahidonska, linolna i linolenska kiselina

b) lignocerinska, cerebronska i oksinervonska kiselina
c) palmitoleinska, miristinska i laurinska kiselina
129. Po svom hemijskom karakteru jedinjenja koja spadaju u vitamin F su:
a) srednjolančane zasićene masne kiseline

b) dugolančane polinezasićene masne kiseline
c) supstituisani polihidroksilni alkoholi
130. U lipoproteinima krvne plazme nalazi se mala količina vit. F a najveća količina se nalazi
u ćelijama i to u:
a) matriksu mitohonrija
b) citosolu
c) biomembranama
59
131. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o ulozi arahidonske kiseline u organizmu:
a) prekursor je serotonina
b) u ciklooksinezanom putu iz nje nastaju prostaglandini
c) iz nje nastaje oksinervonska kiselina koja ulazi u sastav sfingomijelina
132. Liponska kiselina je derivat oktanske kiseline i takođe spada u vitamine a njena uloga se
sastoji u tome što kao kofaktor učestvuje u:
a) sintezi nezasićenih masnih kiselina

b) oksidativnoj dekarboksilaciji α‐keto kiselina
c) sintezi hema
133. Ribonukleinske kiseline koje pokazuju enzimsku aktivnost se nazivaju:
a) ribonukleaze
b) ribozomi
c) ribozimi
134. Koji se od navedenih enzima aktivišu dejstvom diacilglicerola (DAG):
a) protein kinaza C
b) protein kinaza A
c) fosforilaze b kinaza
135. Koji od navedenih enzima direktno učestvuju u sintezi kolagenih vlakana:
a) triptofan hidroksilaza
b) DOPA dekarboksilaza
c) prolil hidroksilaza
60
HEMOGLOBIN I HEM
1. Po svojoj hemijskoj strukturi hemoglobin je:
a) lipid
b) protein
c) šećer
2. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o hemoglobinu:
a) hemoglobin je tetramerni molekul, a svaka subjedinica sadrži po

jedan polipeptidni lanac i po jedan molekul hema
b) polipeptidni lanci hemoglobina su identični sa polipeptidnim lancima drugih
hemohromoproteida
c) u molekulu hemoglobina čoveka svi polipeptidni lanci su identični
3. Hemoglobin se u fiziološkim uslovima nalazi u:
a) eritrocitima
b) leukocitima
c) trombocitima
4. Ćelije u kojima se sintetiše hemoglobin su:
a) leukociti
b) eritrociti
c) eritroblasti
5. Globin adultnog hemoglobina ima:
a) 2γ i 2α lanca
b) 2β ili δ i 2α lanca
c) 2δ i 2α lanca
61
6. Jedan od globinskih lanaca hemoglobina može u prisustvu većih koncentracija glukoze da

se posttranslaciono neenzimski modifikuje; takav se hemoglobin naziva:
a) methemoglobin
b) karbamino hemoglobin
c) glikozilisani hemoglobin
7. Koji polipeptidni lanac hemoglobina podleže procesu glikozilacije u neregulisanoj šećernoj

bolesti:
a) γ‐lanac
b) β‐lanac
c) α‐lanac
8. U eritrocitima odraslih osoba se osim adultnog hemoglobina HbA 1, nalazi u znatno manjoj
količini i adultni hemoglobin HbA2 čiji je globin sastavljen od:
a) 2α i 2β lanca
b) 2α i 2γ lanca
c) 2α i 2δ lanca
9. Fetalni hemoglobin (Hb F) je dominantni hemoglobin fetusa ali odrastao čovek ima veoma
malo HbF u eritrocitima. Globin HbF je sastavljen od:
a) 2α i 2β lanca
b) 2α i 2γ lanca
c) 2ε i 2α lanca
10. Genski lokusi za sintezu α lanaca odnosno β lanaca se nalaze na dva različita hromozoma
i to:
a) hromozomu 16 za α–lanac i hromozomu 11 za β–lanac

b) hromozomu X za α–lanac i hromozomu 11 za β–lanac
c) hromozomu X za α–lanac i hromozomu Y za β –lanac
62
11. Prostetična grupa hemoglobina, hem, je po svojoj strukturi:
a) tetrapirol
b) benzpiren
c) antracen
12. U centru molekula hema se nalazi katjon metala promenljive valence:
a) bakar
b) mangan
c) gvožđe
13. Katjon metala je sa pirolovim prstenovima hema povezan tako da gradi:
a) dve kovalentne i dve koordinativne veze

b) dve koordinativne i dve vodonične veze
c) čeitiri kovalentne veze
14. Osim sa pirolovim prstenovima hema, katjon metala u hemu gradi dve koordinativne
veze sa jednom od aminokiselina u polipeptidnom lancu globina. Ta aminokiselina je:
a) “distalni” i “proksimalni” arginin
b) “distalni” i “proksimalni” histidin
c) “distalni” i “proksimalni” lizin
15. Molekul hema se sa polipeptidnim lancem globina povezuje preko svog atoma gvožđa, ali
i direktno, preko svojih bočnih grupa i to preko:
a) propionskih grupa
b) vinil grupa
c) metil grupa
16. Gvožđe je u hemu hemoglobina:
a) pozitivno dvovalentno ( fero; Fe2+)

b) pozitivno trovalentno ( feri; Fe3+)
c) nenaelektrisano, atomsko ( Fe0)
63
17. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o katjonu gvožđa hemoglobina:
a) katjon gvožđa u hemu hemoglobina gradi čvrstu kovalentnu vezu sa molekulom

kiseonika
b) u hemu hemoglobina katjon gvožđa ne menja valencu za vreme transporta
molekula kiseonika
c) pri transportu kiseonika katjon gvožđa se oksiduje, s obzirom da je gvožđe
metal promenljive valence
18. Koji se termin upotrebljava za hemoglobin koji ima transportno vezan molekul kiseonika:
a) karboksihemoglobin
b) oksidovani hemoglobin
c) oksigenisani hemoglobin
19. Kako se naziva derivat hema u kojem je gvožđe u feri stanju:
a) hematin
b) hemin
c) hlorohemin
20. Oko 97% kiseonika se transportuje vezano za hemoglobin tako što se:
a) molekul kiseonika jonizuje i gradi jonsku vezu sa katjonom gvožđa u centru hema
hemoglobina
b) molekul kiseonika gradi koordinativnu vezu sa distalnim histidinom globina
i koordinativnu vezu sa gvožđem hema
c) molekul kiseonika se Van der Waals‐ovim silama vezuje za distalni a takođe i
proksimalni molekul histidina u globinu
21. Koji se termin upotrebljava za molekul hemoglobina koji je otpustio molekul kiseonika:
a) redukovani hemoglobin
b) karboksihemoglobin
c) deoksigenisani hemoglobin
22. Nakon otpuštanja molekula kiseonika u tkiva, vezna mesta u hemoglobinu popunjava
molekul:
a) vode
b) mlečne kiseline
c) ugljen dioksida
64
23. Mehanizam kojim je regulisano otpuštanje kiseonika iz hemoglobina je:
a) promena valence katjona gvožđa hema u kiseloj sredini usled stvaranja mlečne
kiseline (laktata) u hipoksičnim uslovima
b) promena konformacione strukture globina (alosterijska modifikacija) produktom
iz metabolizma glukoze u eritrocitu
c) disocijacija molekula hema od polipeptidnog lanca globina izazvana
povećanom koncentracijom CO2 u tkivima
24. Jedinjenje koje nastaje u Rapaport‐Liberingovom ciklusu u eritrocitu a koje smanjuje

afinitet hemoglobina prema kiseoniku je:
a) 2,3‐difosfoglicerat
b) fruktozo‐2,6‐difosfat
c) fosfoenol‐piruvat
25. Koliko molekula (molova) kiseonika se veže za svaki molekul (mol) hemoglobina u
fiziološkim uslovima:
a) 2 mola O2/mol Hb
b) 4 mola O2/mol Hb
c) 8 mola O2/mol Hb
26. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o brzini otpuštanja molekula kiseonika iz veze sa
hemoglobinom:
a) prvi molekul kiseonika se najbrže vezuje za hemoglobin, dok se ostali molekuli
kiseonika vezuju sve sporije, tako da je relativan odnos brzine vezivanja 75: 50:
25: 1
b) prvi molekul kiseonika se vezuje najsporije a zatim brzina raste do trećeg
molekula i onda se smanjuje, tako da je relativan odnos brzine vezivanja 1: 4: 24:
9
c) brzina vezivanja svakog molekula kiseonika za hemoglobin je konstantna, a
relativan odnos brzine vezivanja je 1:1:1:1
27. Osim u transportu kiseonika do tkiva, hemoglobin učestvuje i u transportu CO2 od tkiva do
pluća tako što:
a) se ugljen dioksid reverzibilno veže za slobodne amino grupe peptidnih

lanaca globina
b) se ugljen dioksid reverzibilno veže za vinil ostatke u pirolovim prstenovima hema
c) ugljen dioksid gradi koordinativne veze sa gvožđem hema hemoglobina a nastalo
jedinjenje je reverzibilnog tipa
65
28. Šta je tačno kada je reč o transportu CO2 venskom cirkulacijom do pluća:
a) najveća količina CO2 se transportuje rastvorena u krvnoj plazmi u obliku

bikarbonata a samo mali deo ulazi u eritrocite u kojima se transportuje isključivo
vezan za hemoglobin
b) najveća količina CO2 se transportuje eritrocitima i to uglavnom kao kalijum
bikarbonat u citosolu a samo oko 20% vezan za hemoglobin, dok je udeo
krvne plazme u transportu CO2 mali
c) s obzirom da je CO2 mali molekul on lako difunduje iz krvne plazme u eritrocit
i obratno, tako da se podjednaka količina CO2 nalazi u krvnoj plazmi, citosolu
eritrocita i vezanog za hemoglobin
29. Talasemije su klinički entiteti vezani za urođene greške u biosintezi:
a) jednog ograničenog dela nekog od globinskih lanaca

b) kompletnog polipeptida nekog od globinskih lanaca
c) hema
30. Sinteza hema započinje dejstvom enzima δ‐aminolevulinat sintaze na:
a) acetil‐CoA i mevalonsku kiselinu

b) holnu kiselinu i taurin
c) sukcinil‐CoA i glicin
31. Početne reakcije u sintezi hema, do δ‐aminolevulinske kiseline se odvijaju u:
a) citosolu
b) jedru
c) mitohondrijama
32. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o biosintezi hema:
a) hem se sintetizuje u svim ćelijama organizma izuzev u zrelim eritrocitima

b) za sintezu hema ćelije mogu koristiti porfirinske derivate unete hranom
c) reakcija stvaranja δ‐aminolevulinske kiseline je reverzibilna jer je promena
slobodne energije mala
66
33. Kondenzovanjem dva molekula δ‐aminolevulinske kiseline nastaje:
a) koproporfirin
b) porfobilinogen
c) protoporfirinogen
34. Ugradnju fero jona u protoporfirin tipa IX pri sintezi hema katalizuje enzim:
a) ferohelataza
b) hemoksigenaza
c) koproporfirinogen oksidaza
35. Kontrola brzine sinteze hema u ćelijama eritropoezne loze ostvaruje se uglavnom na
nivou enzima enzima:
a) δ‐aminolevulinat dehidrataze
b) porfobilinogen dezaminaze
c) ferohelataze
36. Kontrola brzine sinteze hema u hepatocitima ostvaruje se uglavnom na nivou enzima:
a) δ‐aminolevulinat sintaze
b) δ‐aminolevulinat dehidrataze
c) porfobilinogen dezaminaze
37. Derivat hemoglobina, koji nastaje u eritrocitima u maloj količini i u fiziološkim uslovima,
u kome je gvožđe hema u trovalentnom obliku je:
a) methemoglobin
b) karboksihemoglobin
c) karbaminohemoglobin
38. Zaštitni mehanizmi koji oksidovano gvožđe hema vraćaju u redukovano stanje u
eritrocitima, baziraju se na aktivnosti enzima:
a) hemoksigenaze
b) methemoglobin reduktaze
c) protoporfirinogen oksidaze
39. Smanjena aktivnost, ili potpuni izostanak aktivnosti nekog od enzima iz puta biosinteze
hema dovodi do manifestacije oboljenja koja se nazivaju:
a) hemoglobinoze
b) talasemije
c) porfirije
67
40. Osim u izgradnji hemoglobina eritrocita, molekul hema ulazi u sastav i nekih drugih
struktura, na primer:
a) melaninskih pigmenata
b) citohroma
c) insulinskog receptora
41. Katabolizam hemoglobina eritrocita započinje najvećim delom u tkivnim makrofagima:

a) jetre
b) bubrega
c) slezine
42. Reakciju otvaranja porfirinskog prstena hema katalizuje enzim:
a) ferohelataza
b) hemoksigenaza
c) mijeloperoksidaza
43. Biliverdin i bilirubin su:
a) žučne soli
b) žučne boje
c) žučne kiseline
44. Liposolubilni bilirubin nastao u makrofagima slezine se:
a) reverzibilno vezuje sa albuminom krvne plazme

b) konjuguje u mikrozomima makrofaga slezine
c) reverzibilno vezuje sa lipoproteinima krvne plazme
45. Hidrosolubilni konjugati bilirubina su jedinjenja bilirubina i:
a) urokanske kiseline
b) glukuronske kiseline
c) fosforne kiseline
68
46. Kojnugovanje bilirubina se odigrava u glatkom endoplazmatskom retikulumu

(mikrozomima):
a) jetre
b) slezine
c) žučne kese
47. Proces konjugacije bilirubina omogućava:
a) ponovno iskorišćavanje pirolovih prstenova za sintezu novih molekula hema

(reutilizacija)
b) bržu degradaciju pirolovih prstenova hema do ugljen dioksida i vode
c) hidrosolubilnost, a time bržu eliminaciju bilirubina iz cirkulacije
48. Reakciju konjugovanja bilirubina katalizuje enzim:
a) glutation‐S‐transferaza
b) UDP‐glukuronil transferaza
c) fosfotransferaza
49. Neonatalna žutica je posledica pojačane lize eritrocita nakon rođenja gde dominira
nekonjugovani bilirubin zbog:
a) povećanog afiniteta albumina plazme novorođenog deteta za nekonjugovani
bilirubin, pa ga jetra otežano preuzima iz cirkulacije
b) nedovoljne aktivnosti enzima konjugacije u hepatocitima novorođenčeta,
s obzirom da je enzim inducibilan supstratom
c) nedovoljne ekspresije receptora za kompleks albumin‐bilirubin na ćelijskoj
membrani hepatocita u prvim nedeljama života
50. Urobilinogen i sterkobilinogen nastaju iz bilirubina procesom:
a) oksidacije
b) redukcije
c) metilacije
51. Sinteza urobilinogena se odigrava u:
a) žučnoj kesi
b) dvanaestopalačnom crevu
c) želucu
69
52. Urobilinogen se sintetizuje iz:
a) bilirubin‐glukuronida
b) bilirubin‐sulfata
c) slobodnog bilirubina
53. Sterkobilin i urobilin nastaju:
a) spontanom oksidacijom odgovarajućeg supstrata

b) enzimskom redukcijom odgovarajućeg supstrata
c) enzimskom oksidacijom odgovarajućeg supstrata
54. Povećana koncentracija bilirubina u serumu (hiperbilirubinemija) se manifestuje

simptomom koji se naziva:
a) kokošije slepilo
b) crveni vetar
c) žutica
55. Ako dođe do lize eritrocita u cirkulaciji, oslobođeni hemoglobin preuzima, odnosno
vezuje, protein krvne plazme:
a) ceruloplazmin
b) transferin
c) haptoglobin
56. Gvožđe spada u oligoelemente. Unosi se hranom u obliku feri ili fero jedinjenja, ali se na
nivou ćelija tankog creva resorbuje samo u:
a) feri obliku
b) fero obliku
c) elektroneutralnom stanju
57. Resorbovano gvožđe se skladišti u enterocitima ili se predaje transportnom proteinu

plazme. Protein koji funkcioniše kao skladišni protein za gvožđe u enterocitima i drugim
ćelijama je:
a) apoferitin
b) haptoglobin
c) C‐reaktivni protein
70
58. Protein koji funkcioniše kao transportin protein za gvožđe u krvnoj plazmi je:
a) α1‐kiseli glikoprotein
b) hemosiderin
c) apotransferin
59. U skladišnom proteinu gvožđe je u trovalentnom stanju. Iz skladišnog proteina se otpušta

u dvovalentnom stanju a u transportni protein ugrađuje kao trovalentno. Oksidaciju gvožđa
pre ugradnje u transportni protein vrši:
a) askorbinska kiselina
b) ceruloplazmin
c) apoferitin
60. Dnevno se razgranjom hema oslobodi 20‐30 mg gvožđa koje se:
a) iskorišćava za sintezu novih molekula hema u svim tkivima koja sintetizuju hem
b) kompleksira sa limunskom kiselinom i u obliku citrata izlučuje iz organizma
urinom
c) kompleksira sa indolom u gastointestinalnom traktu a zatim fecesom izlučuje iz
organizma
61. U tkiva gvožđe ulazi:
a) receptor‐zavisnim mehanizmom u sklopu transferina

b) prostom difuzijom cele transferinske molekule
c) prostom difuzijom oslobođeno od apotransferina
62. U sintezu hema gvožđe ulazi u dvovalentnom obliku. Redukciju gvožđa pre ugradnje u
hem vrše:
a) hemoksigenaza i NADH+H+
b) askorbinska kiselina i FADH2
c) glutation i glutation peroksidaza
71
HORMONI
1. Koji od navedenih hormona ima steroidnu strukturu:
a) estradiol
b) tiroksin
c) glukagon
2. Koji od navedenih hormona nastaje od aminokiseline tirozina:
a) trijodtironin
b) kalcitonin
c) melanostimulirajući hormon
3. Iz aminokiseline tirozin nastaje hormon:
a) prolaktin
b) angiotenzin II
c) adrenalin
4. Koji od navedenih hormona ima strukturu kratkih peptida:
a) kateholamini
b) antidiuretski hormon
c) hormon rasta (somatotropni hormon)
5. Grupi hidrosolubilnih hormona pripada:
a) prostaciklin
b) testosteron
c) insulin
6. Grupi liposolubilnih hormona pripada:
a) progesteron
b) folikulostimulirajući hormon
c) luteinizirajući hormon
72
7. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o hormonima klasičnih endokrimih žlezda:

a) deluju direktno na okolne ćelije a u cirkulaciju dospevaju samo kada se luče u
velikim količinama
b) nakon lučenja dospevaju cirkulacijom do udaljenih ciljnih tkiva na koja deluju
c) deluju samo na one ćelije u kojima se produkuju
8. Autakoidni hormoni deluju na:
a) udaljena ciljna tkiva

b) nervne sinapse
c) ćeliju u kojoj su nastali
9. Hormoni koje produkuju parakrine ćelije deluju na:
a) direktno na okolne ćelije

b) udaljena ciljna tkiva
c) ćeliju u kojoj su nastali
10. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o transportu hormona klasičnih endokrinih žlezda
do njihovih ciljnih tkiva:
a) Svi hidrosolubilni hormoni se u nevezanom obliku (kao slobodni) transportuju

cirkulacijom pošto su hidrofilna jedinjenja
b) Liposolubilni hormoni se u slobodnom obliku do ciljnih tkiva transportuju limfnim
sudovima s obzirom na njihovu hidrofobnost
c) Hidrosolubilni hormoni se transportuju cirkulacijom u slobodnom obliku sa
izuzetkom hormona tireoidee koji su uglavnom vezani za transporterski protein
11. Kako hormon “prepoznaje” ciljno tkivo na koje će delovati:
a) hormon reaguje na višak negativnog naelektrisanja ćelijske membrane ciljnog tkiva

b) hormon reaguje na višak pozitivnog naelektrisanja ćelijske membrane ciljnog tkiva
c) hormon reaguje samo sa receptorom ciljnog tkiva
73
12. Generalno gledano, receptori za hidrosolubilne hormone ispoljeni su na ćelijskoj
membrani sa izuzetkom receptora za:
a) hormone endokrinog pankreasa

b) hormone tireoidne žlezde
c) kateholamine
13. Hormonski receptori za liposolubilne hormone se nalaze:
a) u ćelijskoj membrani i mitohondrijama

b) u ćelijskoj membrani i glatkom endoplazmatskom retikulumu
c) u citosolu i jedru
14. Afinitet hormonskog receptora za odgovarajući hormon je:
a) nizak, tako da je potrebno prisustvo visokih koncentracija hormona

b) nizak, tako da se na isti receptor mogu vezati i supstance slične hemijske prirode
c) visok, tako da se vezivanje hormona i receptora odigrava pri veoma malim
koncentracijama hormona
15. Hormonski receptor je visoko specifičan za odgovarajući hormon, tako da:
a) u ciljna tkiva može ući samo određeni hormon

b) se za receptor ne mogu vezati nikakvi drugi hemijski slični molekuli (agonisti i/ili
antagonisti)
c) je u fiziološkim uslovima disocijacija hormon‐receptorskog kompleksa nemoguća
16. Za hormonski receptor se vezuje samo:
a) transportno vezani hormon

b) slobodni molekuli hormona
c) hormonski transportni protein
74
17. Hormoni čiji se receptori nalaze u ćelijskoj membrani svoj efekat na ćeliju ispoljavaju:
a) direktno, menjanjem propustljivosti membrane za protone vodonika

b) direktno, vezivanjem hormon‐receptorskog kompleksa za DNK u
jedru/mitohondrijama
c) indirektno, stvaranjem sekundarnih glasnika u ćeliji
18. Sekundarni glasnici hormona u ćeliji su:
a) AMP, GMP, fosfatidilinozitidi

b) c‐AMP, c‐GMP, inozitol‐trifosfat
c) lizofosfatidil‐holin, etanolamin, ATP
19. U sekundarne glasnike spadaju i neki enzimi sa specifičnom aktivnošću:
a) tirozin kinaze
b) neuraminidaze
c) fosfodiesteraze
20. Sekundarni glasnik hormona u ćeliji najmanje mase je:
a) katjon magnezijuma (Mg2+)

b) katjon kalijuma (K+)
c) katjon kalcijuma (Ca2+)
21. Stvaranje c‐AMP‐a kao sekundarnog glasnika hormona pokreće procese u ćeliji koji
dovode do:
a) deponovanja hemijske energije makromolekula, odnosno do sinteze

makromolekulskih depoa u vidu triacilglicerola i glikogena
b) razlaganja makromolekulskih depoa masti i glikogena radi dobijanja energije
c) ubrzane sinteze proteina
22. Porast koncentracije c‐AMP‐a u ćeliji je hemijski signal koji:
a) povećava produkciju ATP‐a u ćeliji

b) smanjuje sintezu ATP‐a u ćeliji
c) ne menja produkciju ATP‐a u ćeliji
75
23. Sekundarni glasnik c‐AMP deluje tako što:
a) oslobađa jonizovani kalcijum iz njegovih ćelijskih depoa

b) aktiviše c‐AMP‐zavisne protein kinaze
c) inaktiviše c‐GMP‐zavisne protein kinaze
24. c‐AMP se razgrađuje do adenilne kiseline dejstvom enzima:
a) adenilat ciklaze
b) fosfodiesteraze
c) katalaze
25. Dejstvom fosfolipaze C na membranski fosfolipid fosfatidil‐inozitol‐4,5‐difosfat
nastaju:
a) 1‐lizofosfatidil‐inozitol‐4,5‐difosfat i slobodna masna kiselina

b) 2‐lizofosfatidil‐inozitol‐4,5‐difosfat i slobodna masna kiselina
c) inozitol‐1,4,5‐trifosfat i 1,2‐diacilglicerol
26. Inozitol‐trifosfat deluje kao sekundarni glasnik nekih hormona tako što:
a) povećava oslobađanje jonizovanog kalcijuma iz depoa u ćeliji

b) vraća jonizovani kalcijum nazad u ćelijske depoe
c) nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan
27. 1,2‐diacilglicerol (DAG) deluje kao sekundarni glasnik hormona tako što:
a) aktiviše fosfodiesterazu
b) aktiviše proteinkinazu C
c) inhibiše fosfolipazu C
28. Depoi jonizovanog kalcijuma u ćeliji su u:
a) ribozomima i jedarcetu
b) citosolu, lizozomima i peroksizomima
c) mitohondrijama i glatkom endoplazmatskom retikulumu
76
29. Jonizovani kalcijum oslobođen iz ćelijskih depoa se u citosolu vezuje sa kalmodulinom pa

se kompleks Ca2+‐kalmodulin:
a) vezuje sa različitim enzimima menjajući njihovu aktivnost

b) transporter‐zavisnim mehanizmom ubacuje u jedro
c) izbacuje kao proteinski‐vezani helat kalcijuma u međućelijski prostor
30. Kada se kompleks hormon‐receptor steroidnih hormona stvori u citosolu on zatim:
a) indukuje izlazak jonizovanog kalcijuma iz ćelijskih depoa

b) inhibiše aktivnost citosolnih protein kinaza
c) ulazi u jedro i vezuje se za DNK
31. Ulazak steriodnog hormona u jedro i vezivanje za DNK:
a) indukuje transkripciju gena za određene proteine

b) vrši stabilizaciju dvostrko spiralizovane DNK
c) dovodi do fragmentacije hromatinskog materijala
32. Oslobađajuće (releasing) hormone i inhibitorne hormone koji regulišu oslobađanje
tropnih hormona stvaraju i luče ćelije:
a) hipotalamusa
b) hipfize
c) kore nadbubrega
33. Hormoni hipotalamusa cirkulacijom dolaze do:
a) udaljenih endokrinih žlezda

b) nadbubrežnih žlezda
c) hipfize
77
34. Hormon rasta (somatotropni hormon) je proizvod lučenja acidofilnih ćelija
adenohipofize a po svojoj hemijskoj strukturi je:
a) glikoproteid
b) protein
c) lipoproteid
35. Somatostatin je:
a) jednolančani polipeptid, hormon rasta kojeg luče ćelije adenohipofize

b) peptid koji postoji u nezrelom hormonu rasta a zatim se uklanja procesom
posttranslacione modifikacije u ćelijama adenohipofize
c) mali ciklični peptid kojeg luči hipotalamus i koji ima inhibitorno dejstvo na
stvaranje somatotropnog hormona u adenohipofizi
36. Koje je od navedenih tvrđenja tačno kada se govori o hormonu rasta:
a) stresna stanja, kao i noradrenalin i dopamin povećavaju lučenje ovog hormona

b) minimalno lučenje hormona rasta je u snu a maksimalno je dva sata posle buđenja
c) bazlne koncentracije hormona rasta su veće kod muškaraca nego kod žena
37. Metabolička dejstva hormona rasta sastoje se u:
a) ubrzava transport glukoze u ćelije, ubrzava sintezu masnih kiselina i inhibiše sintezu
glikogena,
b) ubrazava glikolizu, sintezu triacilglicerola, ubrzava izlučivanje fosfata i kalcijuma
urinom, usporava sintezu glikogena i belančevina
c) ubrzava sintezu belančevina i mukoproteida, ubrzava glukoneogenezu i lipolizu,
usporava glikolizu
38. Prolaktin je hormon adenohipofize a po hemijskoj strukturi je:
a) prost polipeptid
b) glikoproteid
c) hromoproteid
78
39. Kao kod većine hormona, lučenje prolaktina nije ujednačeno u toku dana a najveće
koncentracije ovog hormona u plazmi su:
a) oko 2 sata po ponoći

b) oko 7 sati izjutra
c) u popodnevnim satima
40. Dokazane biološke uloge prolaktina su:
a) ubrzava polno sazrevanje adolescenata oba pola jer podstiče efikasnost

gonadotropnih hormona
b) stimuliše sintezu albumina, kazeina i mlečnih masti u dojci za vreme laktacije
c) stimuliše glikolizu i lipolizu a inhibiše transport natrijuma u dojci za vreme laktacije
41. Prolaktin se u fiziološkim uslovima kod muškaraca:
a) uopšte ne sintetiše
b) sintetiše i luči, ali u manjoj količini nego kod žena
c) sintetiše i luči kao kod osoba ženskog pola
42. Folikulostimulitajući hormon (FSH) je gonadotropni hormon koji se sintetizuje u:
a) hipotalamusu
b) adenohipofizi
c) jajnicima
43. Bioliški efekti folikulostimulirajućeg hormona su:
a) povećava stvaranje testosterona u Lajdigovim ćelijama testisa i progesterona u

žutom telu ovarijuma (corpus luteum)
b) podstiče sintezu i izlučivanje oslobađajućeg hormona za gonadotropine
(gonadotropin releasing hormone‐GnRH)
c) stimuliše rast folikula jajnika i pripema folikul za dejstvo luteinizirajućeg
hormona, a u Sertolijevim ćelijama testisa ubrzava rast spermatocita
79
44. Biološki efekti luteinizirajućeg hormona (LH) su:
a) podstiče sintezu i izlučivanje oslobađajućeg hormona za gonadotropine

(gonadotropin releasing hormone‐GnRH)
b) povećava stvaranje testosterona u Lajdigovim ćelijama testisa i progesterona u
žutom telu ovarijuma (corpus luteum)
c) stimuliše rast folikula jajnika i pripema folikul za dejstvo luteinizirajućeg hormona
a u Sertolijevim ćelijama testisa ubrzava rast spermatocita
45. Adrenokortikotropni hormon (ACTH) je mali polipeptid koje stvaraju ćelije:
a) adenohipofize
b) srži nadbubrežnih žlezda
c) hipotalamusa
46. Sintezu adrenokortikotropnog hormona stimuliše hipotalamusni kortikotropin

oslobađajući hormon (corticotropine releasing hormone CRH), dok njegovu sintezu u
fiziološkim uslovima inhibiše:
a) testosteron
b) vazopresin
c) kortizol
47. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o adrenokortikotropnom hormonu:
a) u usovima stresa dolazi do pojačanog stvaranja ACTH

b) koncentracija ACTH u plazmi je najveća oko ponoći
c) ACTH ima relativno dug poluživot od oko 12 sati
48. Primarno ciljno tkivo adrenokortikotropnog hormona je:
a) kora nadbubrežne žlezde

b) srž nadbubrežne žlezde
c) ženske i muške gonade
80
49. Adrenokortikotropni hormon (ACTH) u fiziološkim uslovima ubrzava sintezu:
a) mineralokortikoida
b) glukokortikoida
c) androgenih hormona
50. Tireostimulirajući hormon (TSH) ili tireotropni hormon, je je glikoproteid koje stvaraju i
luče ćelije:
a) adenohipofize
b) neurohipofize
c) hipotalamusa
51. Sintezu tireotropnog hormona stimuliše odgovarajući rilizing (oslobađajući) hormon
hipotalamusa, dok sintezu inhibišu:
a) hormoni tireoidne žlezde i somatostatin

b) nervni faktor rasta (NGF) i somatotropni hormon
c) tiroksin‐vezujući globulin i epidermalni faktor rasta
52. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o hormonima neurohipofize:
a) to su složene belančevine koje stvaraju i luče ćelije zadnjeg režnja hipofize

b) to su mali peptidi koji se sintetišu u hipotalamusnim jedrima, aksonalnim putem
dolaze i nagomilavaju se u zadnjem režnju hipofize
c) to su glikoproteidi koji se sintetišu u središnjem segmentu (pars intermedia)
hipofize a zatim difuzijom dospevaju u zadnji režanj gde se nakupljaju i luče
53. Vazopresin je mali peptid neurohipofize čija je biološka uloga da:
a) održava osmolaritet krvi i mokraće u fiziološkim granicama

b) održava koncentraciju angiotenzina II u fiziološkim garnicama
c) ubrzava porođaj zbog stimulacije kontrakcija glatkih mišića materice
81
54. Osim receptora u distalnim izuvijanim kanalićima i sabirnim cevčicama bubrega,
receptori za vazopresin se nalaze i u glatkim mišićima krvnih sudova tako da ovaj hormon
izaziva:
a) vazokonstrikciju
b) vazodilataciju
c) paralizu krvnih sudova
55. Oksitocin je kratki peptidni hormon kojeg stvaraju ćelije:
a) adenohipofize
b) neurohipofize
c) hipotalamusa
56. Jedna od osnovnih fizioloških uloga oksitocina je:
a) izaziva pojačanu reapsorpciju natrijuma na nivou tubularnih ćelija bubrega

b) priprema žuto telo ovarijuma za dejstvo lutrinizirajućeg hormona
c) u toku porođaja dovodi do pojačanih kontrakcija materice
57. Hormon insulin je mali protein koji se sastoji od:
a) dva α‐ i dva β‐lanca

b) jednog α‐ i dva β‐lanca
c) jednog α‐ i jednog β‐lanca
58. Sekreciju insulina stimuliše:
a) povećana koncentracija glukoze u cirkulaciji

b) smanjena koncentracija glukoze u cirkulaciji
c) insulinu‐slični faktori rasta
59. Primarna ciljna tkiva na koja insulin deluje su:
a) mišići, jetra, masno tkivo

b) mozak, eritrociti, vezivno tkivo
c) bubrezi, leukociti, koštano tkivo
82
60. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o insulin nezavisnim tkivima:
a) to su tkiva u čije ćelije glukoza ulazi prostom difuzijom, bez učešća transportera
b) to su tkiva u čije ćelije glukoza ulazi olakšanom difuzijom, uz pomoć transportera
c) to su tkiva u čije ćelije glukoza ulazi aktivnim transportom, uz pomoć transportera
61. Jetra je jedan od primarnih ciljnih organa dejstva insulina a glukoza u hepatocite ulazi:
a) olakšanom difuzijom
b) prostom difuzijom
c) aktivnim transportom
62. Po čemu se razlikuju insulin‐zavisna od insulin‐nezavisnih tkiva:
a) insulin zavisna tkiva imaju receptore za insulin i glukoza u njih ulazi nakon vezivanja
insulina za receptore, dok u insulin‐nezavisna tkiva, koja nemaju receptore glukoza
ne moše da uđe
b) insulin‐zavisna tkiva imaju jednu vrstu receptora za insulin, dok insulin‐nezavisna
tkiva poseduju drugu vrstu receptora
c) u insulin‐zavisna tkiva glukoza ulazi olakšanom difuzijom koja je posredovana
transporterom, dok u insulin‐nezavisna tkiva ulazi prostom difuzijom jer ta tkiva
nemaju receptor za insulin
63. Kakva je uloga insulina u ulasku glukoze u insulin‐zavisna tkiva:
a) insulin indukuje premeštanje transportnog molekula za glukozu iz ćelijskih depoa

u ćelijsku membranu i sintezu transportera u ćeliji
b) vezivanje insulina i insulinskog receptora stvara “pore” u ćelijskoj membrani kroz
koje slobodno, niz gradijent koncentracije ulazi glukoza u ćeliju
c) vezivanje insulina sa receptorom oslobađa jednu makroenergetsku vezu na nivou
ćelijske membrane, koja se u kuplovanoj reakciju troši na aktivisanje do tada
neaktivnog transportera za glukozu
64. U insulin‐nezavisna tkiva spadaju:
a) mišići i masno tkivo

b) jetra i mozak
c) leukociti i koštano tkivo
83
65. Koje je od navedenih tvrđenja tačno kada je reč o dejstvu insulina na glikolizu:
a) insulin ubrzava proces glikolize samo u insulin‐zavisnim tkivima, a u insulin‐

nezavisnim tkivima nema uticaja
b) insulin ubrazva glikolizu, bez obzira na način ulaska glukoze u ćeliju, indukcijom
ključnih enzima glikolize
c) insulin nema uticaja na brzinu odvijanja glikolize, bez obzira na način ulaska glukoze
u ćeliju
66. Osim omogućvanjem ulaska glukoze u ćelije insulin‐zavisnih tkiva, insulin snižava
koncentraciju glukoze u krvi i:
a) stimulacijom glikolize, heksozo‐monofosfatnog šanta i sinteze glikogena

b) stimulacijom lipogeneze, inhibicijom glukoneogeneze i glikogenolize
c) oba odgovora su tačna
67. U bolesti diabetes mellitus (šećerna bolest):
a) glukoza normalno ulazi u insulin‐zavisna tkiva a povećana koncentracija glukoze u

cirkulaciji posledica je preteranog unosa šećera
b) glukoza ne ulazi u insulin‐zavisna tkiva pa ova tkiva gladuju iako je koncentracija
glukoze u cirkulaciji visoka
c) glukoza ne ulazi u insulin‐nezavisna tkiva, zbog čega ova tkiva gladuju iako je
koncentracija glukoze u cirkulaciji visoka
68. Kakav efekat ima insulin na metabolizam masti:
a) inhibiše lpolizu
b) inhibiše lipogenezu
c) nema uticaja na metabolizam masti
69. Kakav uticaj ispoljava insulin na metabolizam belančevina:
a) stimuliše intracelularnu razgradnju belančevina

b) stimuliše ulazak aminokiselina u ćeliju i sintezu belančevina
c) inhibiše ulazak aminokiselina u ćeliju i sintezu belančevina
84
70. U bolesti Diabetes mellitus ćelije insulin‐zavisnih tkiva energiju dobijaju:
a) uglavnom glikolizom
b) uglavnom β‐oksidacijom masnih kiselina
c) uglavnom glikogenolizom
71. Dejstvo insulina u ćeliji na metaboličke puteve bazira se na:
a) stvaranju sekundarnog glasnika c‐AMP‐a

b) mobilizaciji intacelularnog Ca2+ posredstvom diacilglicerola i inozitol‐trifosfata
c) tirozin‐kinaznoj aktivnosti intracelularnog dela receptora za insulin
72. U odnosu na koncentraciju c‐AMP‐a u ćeliji insulin deluje tako što:
a) snižva koncentraciju c‐AMP‐a aktivisanjem enzima njegove razgradnje

(fosfodiesteraza)
b) povećava koncentraciju c‐AMP‐a aktivisanjem enzima njegove sinteze (adenilat
ciklaza)
c) insulin nema uticaja na koncentracije c‐AMP‐a u ćeliji
73. Zaokružiti kao tačan odgovor gde su nabrojani samo hormoni koji stimulišu lučenje
insulina:
a) gastrin, glukagon
b) adrenalin, noradrenalin
c) somatostatin, prolaktin
74. Glavni fiziološki stimulans za sekreciju hormona glukagona je:
a) porast koncentracije glukoze u serumu (hiperglikemija)

b) pad koncentracije slobodnog insulina u serumu (hipoinsulinemija)
c) pad koncentracije glukoze u serumu (hipoglikemija)
85
75. Nakon vezvanja glukagona sa specifičnim receptorom:
a) dolazi do aktivacije adenilat ciklaze i stvaranja c‐AMP‐a kao sekundarnog glasnika

b) dolazi do aktivacije fosfolipaze c i stvaranja diacilglicerola i inozitol‐trifosfata kao
sekundarnih glasnika
c) nijedan od navedenih odgovora nije tačan
76. Upoređujući fiziološko dejstvo glukagona u ćeliji u odnosu na insulin, glukagon:
a) ima uglavnom sinergističko dejstvo sa insulinom na metaboličke puteve

b) takmiči se sa insulinom za isti receptor, a kada se veže za receptor u ćeliji proizvodi
efekte slične insulinu na metaboličke puteve, samo nižeg intenziteta
c) ima uglavnom antagonističko dejstvo na metaboličke puteve u odnosu na insulin
77. Efekti glukagona na metabolizam šećera su:
a) ubrzava glikolizu, inhibiše sintezu glikogena

b) ubrzava glikogenolizu i glukoneogenezu
c) ubrzava glikolizu i heksozo‐monofosfatni šant
78. Efekti glukagona na metabolizam masti su:
a) ubrzava lipolizu a inhibiše lipogenezu

b) ubrzava lipogenezu a inhibiše lipolizu
c) nema uticaja na metabolizam masti
79. Hormoni štitne žlezde, trijodtironin (T3) i tetrajodtironin (T4) su derivati:
a) aminokiseline treonina
b) aminokiseline tirozina
c) steroidnog alkohola holesterola
80. Koje od navedenih tvrđenja je tačno kada je reč o dejstvu TSH (tireostimulirajućeg
hormona) na biosintezu hormona tireoidne žlezde:
a) TSH ubrzava sintezu tireoglobulina, dok na proces jodinacije nema efekta
b) TSH ubrzava proces oslobađanja trijodtironina i tiroksina iz tireoglobulina
c) TSH ima dejstvo na sve stupnjeve sinteze i oslobađanja hormona tireoidne žlezde
86
81. Jod, koji je sastavni deo hormona tireoidne žlezde, se ugrađuje u obliku:
a) J2, molekulskog joda

b) J−, anjona joda
c) J+, jodonijum jona
82. Stvaranje jodonijum jona iz molekulskog joda katalizuje:
a) vodonik peroksid (H2O2)

b) mijeloperoksidaza
c) jodoperoksidaza
83. Na aktivnost jodoperkosidaze stimulatorno deluje:
a) tireostimulirajući hormon
b) tireoglobulin u lakunama folikula tireoidee
c) cirkulišući hormoni tireoidee
84. Jodonijum jon se ugrađuje u:
a) slobodan tirozin prisutan u lakunama folikula tireoidee

b) tirozin u sklopu tireoglobulina u lakunama folikula tireoidee
c) tirozin prisutan u citoplazmi tireocita
85. Najveća količina joda (oko70%) jodiniranog tireoglobulina se nalazi u:
a) monojod‐tirozinu i dijod‐tirozinu
b) dijod‐tirozinu i trijod‐tironinu
c) trijod‐tironinu i tiroksinu
86. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o nastajanju trijod‐tironina i tirozina:
a) nastaju jodinacijom monojod‐tirozina u sklopu tireoglobulina dejstvom

jodoperkosidaze
b) nastaju jodinacijom dijod‐tirozina u sklopu tireoglobulina dejstvom
jodoperoksidaze
c) nastaju povezivanjem molekula mono‐ ili dijod‐tirozina sa dijod‐tirozinom u
sklopu tireoglobulina dejstvom perkosidaze
87
87. Oslobađanje hormona tireoidne žlezde (T3 i T4) u cirkulaciju započinje:
a) difuzijom tireoglobulina iz folikularnih lakuna u tireocite

b) pinocitozom dela tireoglobulina u tireocite
c) difuzijom tireoglobulina kroz međućelijski prostor tireocita
88. Kakva je sudbina mono‐ i dijod‐tirozina (MJT i DJT) koji su preuzeti od strane tireocita:
a) u citosolu tireocita se od slobodnih MJT i DJT jodinisanjem uz katalitičko dejstvo

jodoperkosidaze stvaraju T3 i T4
b) u citosolu tireocita se slobodni MJT i DJT dejodiniraju
c) MJT i DJT se zajedno sa T3 i T4 izlučuju u cirkulaciju
89. U kom obliku se hormoni tireoidne žlezde (T3 i T4) transportuju do ciljnih tkiva:
a) u nevezanom (slibodnom) obliku

b) 50% vezani za proteine plazme a oko 50% u slobodnom obliku
c) skoro celokupna količina je vezana za transportne proteine
90. Dominantni aktivni oblik hormona tireoidne žlezde u ciljnim tkivima je:
a) trijod‐tironin, T3
b) tetrajod‐tironi, T4
c) dijod‐tirozin, T2
91. Ciljna tkiva za hormone tireoidne žlezde su:
a) jetra, mišići, moždano tkivo

b) masno tkivo, kosti, bubrezi
c) praktično sva tkiva
92. Posledica vezivanja hormona tireoidee (T3) za receptore u ciljnim tkivima je:
a) sinteza c‐AMP‐a, kao sekundarnog glasnika, aktivacija protein kinaze i fosforilacija

proteina (enzima)
b) sinteza diacilglicerola i inozitol‐trifosfata, kao sekundarnih glasnika a zatim
mobilizacija kalcijuma iz ćelijskih depoa
c) pojačana transkripcija i‐RNK i intenziviranje sinteze specifičnih proteina
88
93. Kakav učinak imaju hormoni tireoidne žlezde na metabolizam ugljenih hidrata:
a) inhibišu resorpciju peroralno unetih šećera, inhibišu glikogenolizu a stimulišu

sintezu glikogena
b) stimulišu resorpciju glukoze, glikolizu, HMFŠ, stimulišu glikogenolizu
c) stimulišu sintezu glikogena i uronskih kiselina
94. Kakav učinak imaju hormoni tireoidne žlezde na metabolizam masti i holesterola:
a) stimulšu lipolizu, stimulišu prevođenje holesterola u žučne kiseline

b) stimulišu lipogenezu, stimulišu sintezu holesterola
c) stimulišu elongaciju masnih kiselina, dok na metabolizam holesterola nemaju
dejstvo
95. U odnosu na potrošnju kiseonika u većini ciljnih tkiva hormoni tireoidne žlezde (T3 i T4):
a) povećavaju potrošnju kiseonika u mozgu i eritrocitima

b) smanjuju potrošnju kiseonika u gotovo svim ciljnim tkivima, osim u eritrocitima,
tkivnim makrofagima i leukocitima
c) povećavaju potrošnju kiseonika u ciljnim tkivima izuzev u mozgu, tkivnim
makrofagima i polnim žlezdama
96. Osim T3 i T4 u tireoidnij žlezdi (parafolikularne ćelije) se sintetizuje još i hormon:
a) kalciferol
b) kalcitonin
c) kalcitirol
97. Hormon kalcitonin deluje na koštano tkivo tako što:
a) aktiviše osteoklaste zbog čega je pojačana resorpcija kostiju

b) aktiviše osteoblaste zbog čega je povećana produkcija proteina kostiju
c) inhibiše osteoklaste zbog čega je smajena resorpcija kostiju
89
98. Delovanje kalcitonina na koštani matriks dovodi do promene koncentracija kalcijuma i
fosfata u serumu tako da se javlja:
a) porast koncentracije kalcijuma i fosfata u serumu

b) pad koncentracije kalcijuma i fosfata u serumu
c) porast koncentracije kalcijuma a pad konc. fosfata u serumu
99. Hormon paratireoidnih žlezda, parathormon (PTH), je glavni regulator metabolizma:
a) masti i ugljenih hidrata

b) gvožđa i bakra
c) kalcijuma i fosfata
100. Na koja ciljna tkiva parathormon direktno deluje:
a) koštano tkivo i bubrege

b) mišiće i jetru
c) vezivno tkivo i pankreas
101. Brzina sinteze i otpuštanja parathormona u cirkulaciju zavisi od:
a) koncentracije proteinskog nosača u krvnoj plazmi

b) koncentracije vodonikovih jona u krvnoj plazmi
c) koncentracije jonizovanog kalcijuma i magnezijuma u plazmi
102. Na koštano tkivo parathormon deluje tako što:
a) ubrzava razgradnju kostiju, zbog čega se kalcijum fosfati i magnezijum otpuštaju u

cirkulaciju
b) ubrzava ugradnju kalcijuma i fosfata u proteine koštanog matriksa
c) ubrzva stvaranje i izlučivanje proteina koštanog matriksa delujući uglavnom na
osteoblaste
103. Na nivou bubrežnih tubula parathormon deluje tako što:
a) inhibiše reapsorpciju kalcijuma, fosfata i magnezijuma

b) stimuliše reapsorpciju kalcijuma i magnezijuma a inhibiše reapsorpciju fosfata
c) inhibiše reapsorpciju kalcijuma i magnezijuma a stimuliše reapsorpciju fosfata
90
104. Zbog delovanja parathormona na koštano tkivo i bubrege u serumu dolazi do:
a) povećanja koncentracije kalcijuma i magnezijuma i sniženja koncentracije fosfata

b) povećanja koncentracije fosfata, kalcijuma i magnezijuma
c) povećanja koncentracije fosfata i sniženja koncentracije kalcijuma i magnezijuma
105. Hormoni kore nadbubrežnih žlezda su:
a) dopamin, adrenalin, noradrenalin

b) glukokortikoidi, mineralokortikoidi, polni hormoni
c) adrenokotrikotropni hormon, somatotropni hormon
106. Po svojoj hemijskoj strukturi, hormoni kore nadbubrežnih žlezda su:
a) polipeptidi
b) derivati aminokiselina
c) steroidi
107. Prekursorski molekul biosinteze steroidnih hormona je:
a) fosfatidna kiselina
b) sfingol
c) holesterol
108. Molekul koji nastaje modifikacijom holesterola a služi za sintezu svih steroidnih
hormona nadbubrežne žlezde je:
a) pregnenolon
b) progesteron
c) aldosteron
109. Skraćivanje i modifikaciju bočnog alkil lanca na položaju 17 holesterola pri nastanku ‐
pregnenolona katalizuje enzim u sklopu citohroma P‐450:
a) helataza
b) helikaza
c) dezmolaza
91
110. Glavni mineralokortikosteroidni hormon je:
a) androstendion
b) aldosteron
c) korikosteron
111. Glavni glukokortikosteroidni hormon je:
a) kortizol
b) aldosteron
c) 11‐deoksikortikosteron
112. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o sintezi polnih hormona u kori nadbubrežnih
žlezda:
a) sintetizuju se samo muški polni hormoni kod muškaraca, odnosno samo ženski
polni hormoni, kod žena
b) sintetizuju se samo prekursori polnih hormona, pošto u nadbubrežnim žlezdama
ne postoje enzimi koji bi dovršili sintezu polnih hormona koji se sintetišu samo u
gonadama
c) sintetizuju se muški i ženski polni hormoni bez obzira na pol osobe, samo u
zanemarljivim količinama
113. Glukokortikoidi se transportuju do ciljnih tkiva:
a) u sklopu lipoproteina male gustine

b) uglavnom vezan za specifičan transporter i albumin
c) uvek u slobodnom (nevezanom) obliku
114. Sinteza glukokortikoida u toku 24 časa je najintenzivnija:
a) u toku spavanja
b) neposredno pre buđenja
c) u popodnevnim satima
92
115. Kako kortizol utiče na metabolizam glukoze u ekstrahepatičnim tkivima:
a) inhibiše ulazak glukoze u ekstrahepatičnim tkivima, izuzev u mozgu, srčanom

mišiću i eritrocitima
b) ubrzava ulazak glukoze u ekstrahepatična tkiva, izuzev u mozgu, srčanom mišiću i
eritrocitima
c) u ćelijama ekstrahepatičnih tkiva ne postoje receptori za glukokortikoide tako da
kortizol na njih ne deluje
116. Osim blokadom ulaska glukoze u neka ekstrahepatična tkiva, kortizol povećava
koncentraciju glukoze u cirkulaciji:
a) inhibicijom sinteze glikogena u jetri

b) inhibicijom heksozo‐monofosfatnog šanta
c) stimulacijom glukoneogeneze u jetri
117. Na lipocite, kortizol deluje tako što:
a) olakšava ulazak glukoze iz koje nastaje glicerol, pa je sinteza triglicerida povećana,

odnosno povećana je lipogeneza
b) inhibiše ulazak glukoze zbog čega je smanjena sinteza glicerola za sintezu
triglicerida, odnosno povećana je lipoliza
c) stimuliše β‐oksidaciju masnih kiselina u ovim ćelijama
118. Kao posledica delovanja kortizola na lipocite u plazmi dolazi do:
a) povećanja koncentracije slobodnih masnih kiselina

b) smanjenja koncentracije triglicerida i esterifikovanog holesterola
c) smanjenja koncentracije slobodnih masnih kiselina
119. U mišićnim ćelijama glukokortikoidi deluju na metabolizam belančevina tako što:
a) indukuju sintezu enzima neophodnih za biosintezu kreatina, zbog čega ove ćelije
postaju sposobnije da gomilaju energijom bogato jedinjenje keratin‐fosfat
b) inhibišu sintezu nukleinskih kiselina i proteina i stimulišu razgradnju belančevina i
RNK
c) inhibišu ulazak slobodnih aminokiselina iz cirkulacije u miocite
93
120. Koji su efekti dejstva mineralokortikoida na tubularne ćelije bubrega:
a) reapsorpcija kalijuma, izbacivanje natrijuma i vode urinom

b) reapsorpcija natrijuma, izbacivanje kalijuma i H+ jona urinom
c) eliminacija natrijuma i kalijuma urinom
121. Hormoni kore nadbubrežnih žlezda imaju kratak poluživot u cirkulaciji zbog toga što:
a) brzo ulaze u ciljna tkiva u kojima se kovalentno vežu sa receptorima tako da ne

mogu ponovo da izađu u cirkulaciju
b) ovi se hormoni nalaze u cirkulaciji u slobodnom obliku pa su zato izloženi dejstvu
oksidišućih agenasa koji ih veoma brzo inaktivišu
c) hepatociti preuzimaju znatne količine ovih hormona, inaktivišu ih najčešće
reakcijama konjugacije čime ova jedinjenja postaju hidrosolubilna i pogodna za
eliminaciju urinom
122. Hormoni kore nadbubrežnih žlezda se iz organizma eliminišu:
a) uglavom urinom, a nešto malo i fecesom

b) uglavnom fecesom, pošto postoji enterohepatično kruženje ovih hormona
c) zbog toga što su liposolubilni, ovi se hormoni izlučuju lojnim žlezdama, kroz kožu
123. Ženski polni hormon, estrogen, se u najvećoj količini sintetiše u:
a) kori nadbubrežnih žlezda

b) Grafovom folikulu jajnjika
c) endometrijumu materice
124. Estrogen se sintetizuje iz:
a) progesterona
b) testosterona
c) kortikosterona
125. Direktan prekursorski molekul u biosintezi progesterona je:
a) pregnenolon
b) androstendion
c) estrogen
94
126. U kojem od navedenih tkiva se najintenzivnije odvija biosinteza progesterona:
a) žuto telo jajnika

b) kora nadbubrežnih žlezda
c) srž nadbubrežnih žlezda
127. Koji od navedenih hormona predstavlja glavni hormon srži nadbubrežnih žlezda:
a) adrenalin
b) noradrenalin
c) dopamin
128. U reakciji metilacije noradrenalina u adrenalin donor metil grupe je:
a) S‐adenozil‐homocistein
b) S‐adenozil‐metionin
c) glutation
129. Regulatorni enzim u biosintezi kateholamina koji podleže alosterijskoj feed‐back
inhibiciji je:
a) DOPA dekarboksilaza
b) tirozin hidroksilaza
c) dopamin hidroksilaza
130. Stimulans za lučenje kateholamina iz hromafinih ćelija medule nadbubrega je:
a) deficit folne kiseline

b) porast koncentracije LDL lipoproteina
c) stresne situacije
131. Vezivanje adrenalina za odgovarajući receptor u jetri i mišićima izaziva:
a) porast koncentracije c‐AMP‐a

b) pad koncentracije c‐AMP‐a
c) porast koncentracije c‐IMP‐a
95
132. Adrenalin deluje na metabolizam šećera tako što:
a) ubrzava glikolizu i heksozo‐monofosfatni šant

b) ubrzava glikogenolizu i glukoneogenezu
c) inhibiše glikogenolizu i glukoneogenezu
133. U masnom tkivu vezivanje adrenalina za odgovarajući receptor izaziva:
a) pojačanu razgradnju neutralnih masti – lipolizu

b) pojačanu sintezu neutralnih masti – lipogenezu
c) pojačanu β‐oksidaciju masnih kiselina
134. Adrenalin inhibitorno deluje na aktivnost hormona insulina, tako da zajedno sa
efektima koje adrenalin ispoljava na metabolizam šećera i masti, pri delovanju adrenalina
dolazi do promena koncentracija u plazmi i to:
a) pada koncentracije glukoze, porasta koncentracije triglicerida

b) porasta koncentracije glukoze i slobodnih masnih kiselina
c) pada koncentracije glukoze i porasta koncentracije slobodnih masnih kiselina
135. Atrijalni natriuretski peptid je:
a) polipeptidni lanac karakterističan kao gradivni protein mitohondrija srčanog mišića

b) polipeptid koji se nalazi u sarkoplazmi kao njen konstitutivni element, a čija je
biološka uloga da u ćelijama srčanog mišića veže višak natrijumovih jona
c) hormon polipeptidnog karaktera koje stvaraju miociti srčanog mišića, koji nakon
izlučivanja u cirkulaciju deluje, između ostalog, na bubrege tako što izaziva
pojačano izlučivanje vode i natrijuma
136. Natriuretski hormon je:
a) sinonim za atrijalni natriuretski peptid

b) metabolički produkt razgradnje atrijalnog natriuretskog peptida koji nastaje
uglavnom u krvnim sudovima mozga
c) supstanca koja nastaje u moždanom tkivu a koja kao hormon deluje u regulaciji
vaskularnog tonusa i volumena krvne plazme
96
97

Biohemija Pristina Odgovoreno-15484608406018233423

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Biohemija Pristina Odgovoreno-15484608406018233423

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.

TEST PITANJA – BIOHEMIJA

1. Kakve osobine pokazuju monosaharidi:

2. Skrob, kao dominantan šećer u ishrani čoveka, se razlaže do disaharida u:

3. Enzim zadužen za intraluminalnu hidrolizu skroba je:

4. Iz lumena digestivnog trakta glukoza (i galaktoza) u enterocite ulazi mehanizmom:

5. U ćelije tkiva organa u kojima se metaboliše, glukoza ulazi mehanizmom:

6. U kom ćelijskom kompartmanu se odvija proces glikolize:

8. Dejstvom enzima heksokinaze glukoza se u citosolu fosforiliše u:

9. Snabdevanje ćelija glukozom i pri niskoj koncentraciji glukoze u krvi omogućava:

10. Fosforilaciju glukoze heksokinazom alosterijskom modifikacijom inhibiše:

13. Heksokinazu (tip I) alosterijski inhibiše:

15. Aktivnost glikolitičkog enzima fosfofruktokinaze inhibišu:

16. Glikolitički enzim fosforuktokinazu aktivišu:

17. Stvaranje veće količine ATP‐a u ćeliji inhibiše glikolitičke enzime:

18. U oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata u aerobnim uslovima kao krajnji proizvodi

19. Mlečna kiselina (laktat) nastaje u toku glikolize iz:

20. Napišite reakciju koju katalizuje enzim laktat dehidrogenaza (LDH)

21. Potpunom razgradnjom 1 mola glukoze do CO2 i H2O nastaje:

22. Kako hormon insulin deluje na proces glikolize:

23. Direktnom oksidacijom glukoze u heksozo‐monofosfatnom šantu ćelija

24. Krebsov ciklus limunske kiseline se odvija u:

25. U početnoj reakciji ciklusa limunske kiseline reaguju:

26. U ciklusu limunske kiseline kao krajnji proizvodi nastaju:

27. 2,3‐DPG (2,3‐difosfoglicerat) u eritrocitima nastaje u toku:

28. Koja je fiziološka uloga 2,3‐difosfoglicerata (2,3‐DPG‐a):

29. U slučaju da se glikoliza vrši u anaerobnim uslovima, oksidovani NAD + se

30. Oksidovani NAD+ je potreban kao koenzim za aktivnost glikolitičkog enzima:

33. Oksidativnom dekarboksilacijom piruvata nastaje:

34. Oksidativna dekarboksilacija piruvata se odigrava u:

35. U sklopu piruvat‐dehidrogenaznog kompleksa se kao prostetične grupe nalaze:

36. Piruvat dehidrogenaza je aktivna kada je:

39. Kako hormon insulin deluje na aktivnost piruvat dehidrogenaze (PDH):

40. Za koji se metabolički put kaže da “predstavlja stecište metabolizama ugljenih

41. Oksidativnom dekarboksilacijom izocitrata u Krebsovom ciklusu trikarboksilnih

42. Trikarboksilne kiseline, učesnice Krebsovog ciklusa su:

44. Krebsov ciklus trikarboksilnih kiselina u stvari predstavlja:

45. Fosforilacija na nivou supstrata se u Krebsovom ciklusu trikarboksilnih kiselina

46. Aminokiseline koje se u Krebsov ciklus trikarboksilnih kiselina uključuju

47. Alosterijski inhibitori citrat sintetaze Krebsovog ciklusa su:

48. Uopšteno gledajući, Krebsov ciklus trikarboksilnih kiselina ubrzavaju:

49. Put direktne oksidacije glukoze (heksozo‐monofosfatni šant) se odvija u:

50. Heksozo‐monofosfatni šant obezbeđuje ćeliji

51. U heksozo‐monofosfatnom šantu nastaje pentoza:

52. Početnu reakciju u direktnoj oksidaciji glukoze katalizuje enzim:

53. Ribulozo‐5‐fosfat koji nastaje u direktnoj oksidaciji glukoze stvara se iz 3‐keto‐6‐

54. Heksozo‐monofosfatni šant se odvija u eritrocitima da bi se obezbedile:

55. Uzrok nesferocitne hemolitičke anemije može biti deficit enzima:

56. Glikogen je homopolisaharid sačinjen od molekula:

57. U procesu glikogeneze (sinteze glikogena) molekuli glukoze se vezuju na glikogenu

58. Enzim glikogen sintetaza je aktivan kada je

60. Hidrolizu α‐1,4‐glikozidnih veza u glikogenu katalizuje enzim:

61. Razgradnjom nerazgranatog dela lanca glikogena (glikogenolizom) glukoza se

62. Razgradnjom mesta grananja glikogenog lanca dejstvom amilo‐1,6‐glukozidaze,

64. Fruktoza se u kataboličke procese (glikolizu) uključuje uglavnom u obliku:

65. Fruktozo‐1‐fosfat se može dejstvom aldolaze razložiti na:

66. Galaktoza nastala iz peroralno unete laktoze se:

67. Za prevođenje galaktoze u glukozu potrebno je prisustvo aktivisane glukoze u

68. Kod galaktozemije postoji urođeni nedostatak enzima:

69. Proces glukoneogeneze se odvija u:

70. Najznačajniji supstrati za proces glukoneogeneze su:

71. Proces glukoneogeneze je:

72. U kojim organima se odvija proces glukoneogeneze: