GLOBALNA EKONOMIJA I POSLOVNA DIPLOMATIJA

Pitanja:

1. GLOBALIZAM (dovoljne 2 definicije iz knjige)

Globalizam je proces kojim se smanjuju ili potpuno ukidaju prepreke u međunarodnoj ekonomskoj
razmjeri i povećeva ekonomska integracija među zemljama.
Globalizacija kao ideja, odnosi se na smanjivanje svijeta, ali i na jačanje svijesti o svijetu kao cjelini.

2. GLOBALITET
Označava činjenicu kako ništa što se na ovom svijetu odigrava nije samo lokalni događaj, već da se svi
pronalasci, pobjede i katastrofe odnose na cijeli svijet. Problem nastaje u tome što je veliki dio
zemalja vezan za tvrdnju da ono što je Zapadu univerzalizam, ostalima je imperijalizam. Najveći
nedostatak se ogleda u divergenciji bogatog i siromašnog svijeta, umjesto da ide u pravcu
konvergencije.

3. GLOBALISTIKA
U mnogim zemljama globalistika je postala nastavno-naučna disciplina na univerzitetima i višim
školama. Globalistika se iskazuje kao analitička disciplina iako još sa nerazvijenim konturama
predmeta svog istraživanja. Ruski naučnik V.A.Dergačev definiše globalistiku kao interdisciplinarnu
formu znanja u oblasti međunarodnih odnosa i svjetske politike, koja nastoji da prevlada krizu
humanitarnih nauka, podjeljenih često neodređenom specijalizacijom i transormacijom predmeta
istraživanja, pod uticajem procesa koji se odvijaju u savremenom svijetu.

4. Šema integracija BALLASIN

Ovo nemam pojma šta je. Čak ni Google ne zna!

5. ZONA SLOBODNE TRGOVINE

Zona slobodne trgovine se formira u situaciji kada dve ili više zemalja pristanu na ukidanje internih
barijera za obavljanje trgovine. U ovom slučaju su sve carine na međusobnu razmenu ukinute. Zemlje
koje potpišu sporazum o zoni slobodne trgovine održavaju politiku nezavisne trgovine među zemljama
potpisnicama, pri čemu se poštuju i zemlje koje ne pripadaju grupaciji.

U odnosu na uvoz iz trećih zemalja, svaka zemlja zadržava sopstveni carinski režim. Sistem zone
slobodne trgovine ne podržava uvoz iz zemalja članica sa najnižim carinama, koji se u suštini svodi na
pretovar robe u ostale zemlje koje se nalaze u toj grupaciji. Svaka država očekuje da će koristi od
povećanog obima međusobne razmene biti bar izjednačene sa gubicima sa kojima se suočavaju
pojedini domaći proizvođači usled ukidanja uvozne zaštite.

6. CARINSKA UNIJA
Carinska unija je trgovinski sporazum kojim grupa zemalja uvodi zajedničku carinsku tarifu u odnosu
na uvoz iz trećih zemalja, pri čemu se između njih odvija slobodna trgovina. Drugim rečima, carinska
unija = zona slobodne trgovine + zajednička carinska tarifa.

7. BRETTON WOODS sistem

Bretonvudski sporazum/sistem (engl. Bretton Woods system) međunarodni je sporazum postignut na

konferenciji predstavnika 44 zemlje održanoj sredinom 1944. u Breton Vudsu, o rešavanju posleratnih
monetarnih i finansijskih problema, pa je kao takav i do danas ostao kao temelj međudržavnih odnosa
u toj sferi. Na konferenciji su osnovani Međunarodni monetarni fond i Međunarodna banka za obnovu
i razvoj.Fond je trebalo da obezbedi saradnju u oblasti međunarodnih plaćanja i politike deviznih
kurseva i da odobrava kredite za kratkoročno uravnoteženje platnog bilansa, a banka je dobila
zadatak da omogući obnovu i razvoj privreda zemalja članica.

Karakteristike sistema

Međunarodni monetarni sistem koji je ustaljen Bretonvudskim sporazumom naziva se zlatno-devizni

standard (zbog važenja zlata i deviza kao rezervi). Imajući u vidu važnost Sjedinjenih Američkih Država
i dolara u ovom razdoblju, ovaj sistem se može nazvati zlatno-dolarski sistem. Naime, dolar je važio za
zvaničnu valutu u kojoj su se čuvale rezerve i imao je veliku ulogu u međunarodnom platnom
prometu. SAD je imao najveće rezerve zlata, a za dolar se moglo kupiti apsolutno sve.

8. MMF - Značenje i uloga

Међународни монетарни фонд, ММФ - је међународна финансијска организација основана 22.

јула 1944. године на конференцији у Бретон вудсу (САД), са циљем да подстакне земље у
вођењу адекватне економске политике и да помогне у превазилажењу платно-билансних
тешкоћа земаља чланица. Основале су га 44 земље. Данас, ММФ има 185 земаља чланица
чланице. Седиште ове организације је у Вашингтону.

Главна подручја активности су: надзор и финансијска и техничка помоћ. Надзор се састоји од
редовног праћења економске политике коју спроводе земље чланице и годишњег извештаја о
успешности те политике, поготово у области девизног курса. Финансијска помоћ укључује
кредите и зајмове земљама чланицама, које су суочене са озбиљним платно-биласним
тешкоћама. Техничка помоћ се огледа у томе што ММФ пружа стручну помоћ својим
чланицама при креирању финансијске и монетарне политике, као и при оснивању институција.

Као и у прошлости ММФ и даље представља међудржавну и монетарну финанцијску

институцију, али данас с готово универзалним чланством. Његове се активности и политика
спроводи на темељу Споразума (Articles of Agrement), а извршава се путем организованог
вођства у форми Одбора гувернера (A Board of Governors), затим извршног одбора (An Executive
Board) и Управљачког директора (A Managing Director) с тимом од око 2000 запослених.

Гласачка моћ у ММФ-у заснива се на систему квота. Сваки члан има известан број основних
гласова (број основних гласова сваког члана износи 5,502 % од укупног броја гласова), плус
један додатни глас за свако Специјално право вучења (SDR) од 100.000 квоте земаља чланица.
Специјално право вучења је обрачунска јединица ММФ-а и представља потражњу валуте. Оно
је базирано на групи кључних међународних валута. Основни гласови генеришу благу
пристраност у корист малих земаља, али додатни гласови одређени од стране СДР-а
превазилазе ову пристрасност. Промене у гласачким деоницама захтевају одобрење
супервећине од 85% гласачке моћи.

9. SPECIJALNA PRAVA VUČENJA

Međunarodni monetarni fond ovlašten je za izdavanje posebnog tipa novčane emisije tzv. Specijalnih
prava vučenja (Special Drawing Rights - SDR), to je umjetni novac zasnovan na prosječnoj vrijedosti
pet najjačih svjetskih valuta, koji se kao zajam odobrava članicama ravnopravno s ostalim valutama.
Vrijednost tih prava iznosi oko 3% svih rezervi Fonda. Uvođenje SPV-a u međunarodne likvidnosti
pristupa neovisno o nacionalnim monetarnim politikama. SPV je međunarodna rezervna aktiva, koju
je stvorio MMF i koja se dodjeljuje njegovim članicama kao dopuna postojeće rezervne aktive. Nastala
je 1970. godine. Nakon reforme međunarodnog monetarnog sustava 1973. godine, kojom je ukinuta
konvertibilnost dolara u zlato predviđeno je da se proširi prvobitna uloga SPV-a i da ona postane
glavna rezervna aktiva u svjetskom monetarnom sustavu uz istodobno smanjenje uloge zlata i
rezervnih valuta: američkog dolara, njemačke marke, francuskog franka, japanskog jena i funte
sterlinga.

Članovi koji trebaju uravnotežiti bilancu plaćanja mogu koristiti SPV da bi dobili stranu valutu u
transakciji s privremenim imenovanjem odnosno transakciji u kojoj drugi član kojeg je postavio MMF,
pribavlja slobodno iskoristivu valutu u razmjenu za SPV. SPV mogu se koristiti i u raznim dobrovoljnim
cesijama. Tu su uključene transakcije prema sporazumu i radnjama među samim članovima i s
propisanim dioničarima. SPV mogu se koristiti prema posebnim dogovorima u sklopu pogodnosti
strukturalne prilagodbe i pogodnosti pojačane strukturalne prilagodbe. SDR - Special drawing rights
(SPV specijalna prava vučenja)