Mostovi 159-160 PDF

Izdava~:
Francuska 7
11000 Beograd
Telefon: 2631 200
Telefon i faks: 2627 493
email: mostovi011@gmail.com
sajt: www.ukpsalts.org
Glavni urednik:
Du{ko Paunkovi}
Redakcija:
Milo{ Konstantinovi}
Marko ûdi}
Zorislav Paunkovi}
Sekretar redakcije:
Mirna Uzelac
Likovna i grafi~ka oprema:
Darko Novakovi}
Lektura i korektura:
Sneàna \ukanovi}
[tampa:
Zuhra, Beograd
Tira`:
350
Objavqivawe ovog broja pomoglo je

Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije
BEOGRAD GODINA XLII BROJ 159-160 ZIMA/PROLE]E 2014
Zekerija Tamir: PET NOVIH PRIÂ / Preveo sa arapskog Srp-

ko Le{tari}... 05 Srpko Le{tari}: ÛDESNI SVET ZEKE-
RIJE TAMIRA ... 17
@an Anuj: ANTIGONA / Preveo s francuskog Dejan Acovi}... 22
Dejan Acovi}: BELE[KA UZ ANTIGONU @ANA ANUJA... 57
Jacek Denel: PESME / Prevela s poqskog Sneàna \ukanovi}... 59
Imran Ajata: ELVAN / Prevela s nema~kog Jelena Kosti}-Tomo-
vi}... 66
\avad Sajadipur: PRIÊ / Preveo s persijskog Dejan Spasojevi}
... 77
Gotfrid Ben: TRI STATI^NE PESME / Prevela s nema~kog Ni-
kolina Zobenica... 89
Ridvan Dibra: DVE PRIÊ / Prevela sa albanskog Merima Kri-
jezi... 92
Alvaro Pombo: TIHE [OQE ZA DORUÂK / Preveo sa {panskog
Igor Marojevi}... 102
Igor Irtewev: PESME / Preveo s ruskog Du{ko Paunkovi}... 112
Natali Kentan: ZAPA@AWA / Preveo s francuskog Bojan Savi}
Ostoji}... 126
Pio Baroha: MUZI^KA KUTIJA / Prevela sa {panskog Jovana @i-
vanovi}... 130
Vilki Kolins: KU]A UBICA / Prevela sa engleskog Jelena Vi-
tezovi}... 148
Tom Vejts: ÊTIRI PESME / Preveo sa engleskog Ivan Velisav-
qevi}... 163
Hart Krejn: PESME / Preveo sa engleskog Nikola @ivanovi}...
170
Onxaki: TRI PRIÊ / Prevela s portugalskog Vesna Stamenko-
vi}... 179
Italo Kalvino: AVANTURA JEDNOG PUTNIKA / Prevela sa ita-
lijanskog Elizabet Vasiqevi}... 170
Jugana Stojanovi}: RE^ U VREMENU I PROSTORU... 199
Andre Blekasten: (KAKO) ZABORAVITI FOKNERA / Prevela s

francuskog Aleksandra Grubor... 202
Falk Rihter:POZORI[TE I POLITIKA: ULOGA POLITI^-
KOG POZORI[TA U DANA[WE VREME / Prevela s nema~kog Je-
lena Kosti}-Tomovi}... 214
Srpko Le{tari}: SNE@NO VEÊ HAKU[UA KITAHARE... 217

Sjuzan Bernofski: O PREVO\EWU KAFKINE METAMORFO-
ZE / Prevela sa engleskog Miroslava Smiqani} Spasi}... 224
AKTIVNOSTI UKPS OKTOBAR 2013. – MART 2014. / V. Stamen-

kovi}... 229
Horas Volpol: HIJEROGLIFSKE PRIÊ / Preveo sa engleskog

Vladimir Ninkovi} ... 232
Aleksandra Grubor... 255 Bojan Savi} Ostoji}... 255 Vesna Sta-

menkovi}... 255 Vladimir Ninkovi}... 255 Dejan Acovi}... 255
Dejan Spasojevi}... 255 Du{ko Paunkovi}... 256 Elizabet Va-
siqevi}... 256 Ivan Velisavqevi}... 256 Igor Marojevi}... 256
Jelena Vitezovi}... 257 Jelena Kosti}-Tomovi}... 257 Jova-
na @ivanovi}... 257 Jugana Stojanovi}... 257 Merima Krijezi
...257 Miroslava Smiqani} Spasi}... 258 Nikola @ivanovi}...
258 Nikolina Zobenica... 258 Sneàna \ukanovi}... 258 Srp-
ko Le{tari}... 259
Zekerija Tamir
PET NOVIH PRIÂ
Preveo sa arapskog Srpko Le{tari}
KRADQIVCI DANA I NO]I
Jedan matori lopov uglavio je s jednim mladim da opqa~kaju

ku}u nekog visokog dràvnog funkcionera. Ovaj je od agenta jed-
ne strane kompanije primio ogromnu sumu u dolarima kao mito i
novac sakrio u ku}i. Nesporazum je izbio oko udela svakog od wih
dvojice, jer je matorac zahtevao da wegov tal bude dvaput ve}i od
partnerovog. Na to ga mladi lopov u ~udu zapita:
– îme pravda{ toliku razliku u udelima kad ulaèmo isti
trud?
Stari lopov spremno odvrati:
– Time {to si ti momak, samac, a ja imam dve ène.
Mladi lopov nemade kud, boje}i se da mu se partner ne oèni i
tre}om ènom, te se wih dvojica naoruà{e i u{uwa{e u ku}u
onog visokog ~inovnika. Ali, nikako nisu uspevali da otkriju gde
su pare skrivene, iako su dugo traìli i pretraìvali. Napokon
morado{e da probude visokog ~inovnika iz sna i naredi{e mu da
im pokaè skrovi{te, zapretiv{i da }e ga ina~e mu~iti i ubiti.
On im, mucaju}i, objasni da ih je pretekao wegov na~elnik, {ta-
vi{e, da se nije zadovoqio da uzme samo dolare nego mu je uzeo i sat
sa ruke, pa ~ak i sav novac koji je imao u xepovima. Lopovi se iz-
nenadi{e i rasrdi{e, pa se matori prekorno izdera na doma}ina:
– [ta }e o nama re}i ostali lopovi iz ove zemqe ako iz tvoje
ku}e odemo kako smo i do{li?!
Prestravqeni ~inovnik odgovori im drhtavim glasom:
– Kunem vam se da u ku}i nemam ni~ega {to bi bilo vredno uk-
rasti, osim moje stare majke. Ona ìvi sa mnom i kuvarica je kakve
nema.
Potom im se zakle i da }e nastojati da u najskorije vreme uzme
prigodno mito, samo wih radi. Matori lopov ga tad zamoli da iznos
bude u doma}oj valuti kako on i wegov partner ne bi ni{ta gubi-
li usled gramzivosti mewa~a. 05
I dvojica lopova odo{e, ostavqaju}i staru ènu da spava u
svojoj posteqi i da sawa kako kuva {qunak.
POSLEDWE SLIKE NAXIJA EL ALIJA

Naxiju el Aliju be{e dozlogrdilo sve {to je naslikao tokom
mnogih godina i u~ini mu se da je sve to bilo samo grebawe nokti-
ma u nastojawu da se zaravna planina. Do|e mu èqa da stvara ne-
ke druk~ije slike, koje }e se obra}ati deci i qudima koji su o~uvali
decu u sebi, ne stide se toga nego se time di~e.
I Naxi el Ali uze i naslika razjarenog ma~ka koji se sprema
da sko~i na jednog mi{a. Ali se mi{ nije upla{io ve} re~e ma~ku:
– Gladan sam tako kao da ve} nedeqama nisam stavio u èlu-
dac ni zalogaja!
Dok je ma~ak zbuweno zverao oko sebe, mi{ lewo zevnu i doda-
de:
– Poje{}u te polagano, a obe}avam ti da }u posle svakog zalo-
gaja pohvaliti tvoje meso.
Ma~ka zahvati uàs i htede da nagne u beg, ali udovi su mu se
bili paralisali. Naxi el Ali se nimalo ne za~udi svemu tome ve}
re~e u sebi: „Ni{ta se na ovom svetu ne mewa i sve {to je jednom
visoko mora i da padne nisko.“
Zatim Naxi el Ali naslika starog magarca koji je bio na umo-
ru i stajao je tako, zatvorenih o~iju, kad nedaleko od wega slete je-
dan gavran grade}i se da je tuàn. Magarac s te{kom mukom otvori
o~i i obrati se gavranu:
– Umre}u spokojan znaju}i da }e pevawe, blagodare}i tvom do-
prinosu, ostati cewena profesija u koju ne}e mo}i da se ubacuju sva-
kojaki bedaci.
Naxi el Ali se ni ovome ne za~udi ve} pomisli: „Kad se na sve
strane razraste trwe, cve}u preostaje samo da ma{e belom zasta-
vom.“
Onda Naxi el Ali naslika veliku reku, bogatu vodom, koja je
proticala krajem prepunim zelenila i vo}nih stabala. Svet po-
hrli na reku, na wenim obalama niko{e ku}e i prodavnice, ali
ubrzo izbi spor: svak je tvrdio da je reka wegova. Spor se zao{t-
ravao i jednoga ~asa po~e quti boj. Sve {to su qudi bili iz-
gradili sada je poru{eno i zemqu prekri{e le{evi. Naxi el Ali
se nije za~udio ni ovome ve} re~e u sebi: „Ni da mu da{ celu ze-
maqsku kuglu, ~ovek ne bi bio zadovoqan ve} bi se grabio da uzme
i oblake.“
Potom Naxi el Ali naslika plavokosog ~oveka kako pokla-
wa {arenu loptu nekom crnpurastom i crnookom detetu, dete mu se
06 zahvali i po~e se igrati loptom, da bi najednom lopta eksplodi-
rala pobiv{i i razoriv{i sve unaokolo. Naxi el Ali se ni sada
nije ~udio, samo je pomislio: „Izgleda da se qudsko stvorewe ra|a
samo s jednim ciqem – da bude ili ubica, ili ubijeni.“
Naxi el Ali naslika nekog debelog ~oveka i mr{avu ènu, kad
li se lice ène stade mr{titi od qutine i ona re~e ~oveku:
– Ho}u da se smesta razvedemo, ne mogu vi{e da te podnosim
tako debelog!
ôvek odvrati:
– Pa ja o tome danono}no sawam, i u snu i na javi! Sad }u mo}i
da dovedem sebi novu ènu, mladu i lepu.
Naxi el Ali se tome ne za~udi ve} pomisli: „E, da, ìvot u
braku pokad{to se pretvara u {piqe ispuwene brigom i sekira-
cijom, laveòm, maukawem, zavijawem i rikom.“
Zatim Naxi el Ali naslika stolicu koja je pro`dirala sva-
koga ko bi seo na wu, kadli se oko stolice stado{e tiskati qudi oti-
maju}i se ko }e pre sesti! Kao da su se radovali onome {to }e ih
sna}i. Me|utim, jedan od tih {to behu navalili uze i pojede sto-
licu, a onda, leè}i na krevetu, stade vladati zemqom.
Naxiju el Aliju ni ovo ne bi za~udno, jer ìvot je, sve u sve-
mu, juri{, i beg, i ~asak slave.
Onda Naxi el Ali naslika neku devoj~icu kako pu{ta xina
iz bo~ice, a xin izlete i naraste veliki, sre}an {to se oslobodio,
dok ujedanput navali{e na w neki vojnici naoruàni do zuba i
nagna{e ga da se vrati u bo~icu. Naxi el Ali se ne za~udi ni to-
me, jer i xinski svet jednako ima potrebu da se razvija i osavre-
mewava – ili napredak, ili nestanak!
Potom Naxi el Ali naslika pti~ice kako pevaju i raznoboj-
no cve}e kako se raduje toj pesmi, ali grmqavina aviona i bruja-
we automobila sjedini{e se u strahovitu buku koja o~as zaglu{i
pti~ju pesmu. Ni tome se Naxi el Ali nije za~udio nego re~e u se-
bi: „Svako vreme ima svoju pesmu i svoje peva~e.“
Posle toga Naxi el Ali naslika neke qude, gnevne i oboru-
àne toqagama, kako se tuku, kadli ih opkoli{e policajci, po-
hapsi{e ih i odvedo{e u zatvore iz kojih nema izlaska. Naxi el
Ali se ni tome ne za~udi, govore}i sebi: „Moè biti da je no{e-
we toqage u jednoj zemqi zabraweno me|unarodnim zakonima kao
zlo~in protiv ~ove~anstva, dok su u nekoj drugoj i nuklearne bom-
be dozvoqene i rado vi|ene kao ~uvari dobra.“
Zatim Naxi el Ali naslika bikove kako lete preko plavog ne-
ba. Ptice na to sazva{e hitan sastanak posve}en iznalaèwu pu-
teva i na~ina da se uqezi odstrane iz wihovog prostora. Naxi el
Ali se ni tome ne za~udi ve} pomisli: „Ptice se razlikuju od qud-
skih bi}a, one ne trpe tu|inske osvaja~e.“ 07
I Naxi el Ali je èleo da slika jo{, ali utom do|e vreme da
po|e na posao i on ùrno krete i ne slute}i da ga negde tamo ~eka
unajmqeni ubica.1
VOJNICI NOVE ARMIJE
Nadir el Barudi i{ao je preko deset minuta kroz krivudave,

tesne sokake prokliwu}i svoga prijateqa Sulejmana el Balata,
koji se rodio na mestu do kog nikakva kola ne mogu do}i. Odahnuo
je sa olak{awem kad je stigao do stare ku}e prema kojoj se zaputio
i, samo {to se spremio da pokuca na vrata, ona se iznenada otvo-
ri{e. Nadir ugleda crnu abaju iz koje je virilo lice neke matore
ène. Pogled joj je bio neprijateqski. Nadir je upita:
– Je li Sulejman tu?
@ena pocrvene kao da je ~ula kakvu nepristojnost. Odgovori-
la mu je s prizvukom prekora koji ga zaprepasti:
– [to pita{ za wega?
– Pitam jer mi je on drug jo{ od osnovne {kole i zato {to se
svaki dan vi|amo. I radili smo kao slu`benici u istoj ustanovi.
– A kad si ga posledwi put video?
– Pre mo`da pet dana, vi{e-mawe.
– Bog i du{a, to je prijateqstvo!
– Bio sam zauzet selidbom po{to su me izbacili iz biv{eg
stana.
– Sulejman nije kod ku}e.
Nadir pogleda u ru~ni sat i, ~ude}i se, odgovori:
– Do{ao sam ta~no kako smo se dogovorili, Sulejman je ba{
insistirao da ne zakasnim!
– O kakvom dogovoru ti to? Sulejman je pre tri dana umro.
– Kako umro pre tri dana kad mi je sino} telefonirao i mo-
lio me da do|em do wega zbog neke va`ne stvari?!
Mr{te}i se, baba odvrati:
– Mora da je neko od va{ih drugova podraàvao wegov glas da
bi te zavitlavao.
– Ne verujem ti ni re~i!
– Ho}e{ da kaè{ da ja laèm? Ja sam mu majka i oplakujem
ga po celi dan otkako je umro!
– Ali ja sam od Sulejmana vi{e puta ~uo da je wemu mati umr-
la!
– Je li ti to vi{e veruje{ wegovim re~ima nego onome {to ti
o~i vide?
1 – Naxi Selim el Ali (1938–1987), palestinski karikaturista i beskompromisni kriti~ar

08 bliskoisto~ne stvarnosti, ubijen u atentatu u Londonu. (Prim. prev.)
Nadir primeti da èna samo {to nije zaplakala, zbuni se i
zamoli je tu`nim glasom da mu kaè gde je Sulejman sahrawen.
Hteo je da mu ode na grob i o~ita Fatihu za pokoj prijateqeve du{e.
@ena mu re~e da je Sulejman sahrawen na obli`wem grobqu i ob-
jasni:
– Kad u|e{ u grobqe na glavni ulaz wegov je grob {esti s de-
sne strane. Sulejman }e ti se obradovati jer je u grobu sam samcit,
bez druga i bez ikoga svoga.
Nadir poùri do grobqa i lako prona|e {esti grob zdesna,
ali na spomeniku pro~ita da je tu sahrawena samo Sulejmanova
majka. Po|e odatle qut i ne o~itav{i Fatihu i uputi se u kafe-
xinicu u koju je navra}ao svaki dan. Sedeo je satima pu{e}i ci-
garetu za cigaretom i misle}i kako je bio `rtva neshvatqive
prevare. Ujedanput ugleda Sulejmana kako mu prilazi s prekor-
nim izrazom lica! Nadir mu ispri~a {ta mu se dogodilo, a Su-
lejman se nasmeja i re~e da je wemu mati umrla pre deset godina i
da je ona èna s kojom je razgovarao morala biti wegova èna, ko-
ja je qubomorna na sve wegove prijateqe i uìva da ih nasamari
kad god joj se pruì prilika. Na to }e Nadir:
– Ti zaboravqa{ da ja tvoju ènu poznajem – ti si me li~no s
wom upoznao jo{ dok je bila crnpurasta i crnooka devoj~ica?!
– Ako to nije bila moja èna, onda je sigurno neka na{a mato-
ra kom{inica.
Nadir je malo }utao ne znaju}i {ta da odgovori, zatim upita:
– A zbog kakve si me hitne stvari zvao da se sastanemo?
– Zaboravio sam, re}i }u ti ~im se setim. Siguran sam da je
bilo ne{to vrlo va`no, ali sad se vi{e ne se}am. Daj mi malo vre-
mena, seti}u se.
– Seti se polako pa kad se za koju godinu seti{, nemoj da zabo-
ravi{ da mi javi{.
Se}a{ li se ti na{ih {kolskih dana?
Ko bi se usudio da to zaboravi!
– A se}a{ li se nastavnika istorije, gospodina Abdel Mexi-
da el Hulva?
– Se}am ga se, govorio nam je o Halidu ibn el Validu kao da je
igrao s wim konkan! 2
– Umro je. A nije imao ni majke, ni oca, ni brata, ni sestre, ni
ène ni dece.
– Reci prosto da je bio drvo bez korena i da ga niko nije ispra-
tio do ve~ne ku}e.
– Kratko i jasno re~eno, svi koji su ga znali mislili su da je
siroma{an, ali kad je umro pokazalo se da je milioner!
2 – Popularna igra kartama, varijanta remija. Halid ibn el Valid – nepobedivi arapski vojsko-
vo|a iz VII veka. (Prim. prev.) 09
– Nazdravqe da mu je naslednicima!
– Mi smo mu naslednici. Svakome od nas dvojice ostavio je po
oko milion dolara, jer smo bili wegovi najboqi u~enici – zato nas
nije zaboravio.
– Neka mu Bog da pokoja du{i i neka mu na onom svetu da dvor-
ce i velika imawa!
– Ali je dao zadatak svom advokatu da nam ne isplati te mili-
one dok se Palestina ne oslobodi.
– Zna~i, umre}emo a ne}emo dobiti to nasledstvo.
– Nemoj tako brzo o~ajavati, pokojnik je postavio uslov da se
Palestina oslobodi, ali nije rekao ko treba da je oslobodi – Jevre-
ji ili Palestinci. Ja mislim da }e svaki razuman sud presuditi
u na{u korist i u}utkati onog advokata.
– [ta }e{ da radi{ s tim milionom?
– Pridoda}u svojoj crnoputoj èni jednu beloputu plavu{u.
– A ja }u objaviti u novinama da }u svoj milion darovati potre-
bitim porodicama – sve }u podeliti ~im se Palestina oslobodi.
– Neka svak radi po svome, a ako te i slaù ti reci ’Ja }u ova-
ko, a vi radite kako je vama voqa!
– Bog i du{a!
Sulejman zevnu i dodade:
– Jel’ sad zna{ za{to sam te se bio onoliko uèleo? Niko kao
ti ne moè se sa mnom takmi~iti u lagawu.
Na to }e Nadir:
– A zna{ li ti za{to sam se ja radovao da se vidimo?
– Da ti platim finxan kafe i da mi kaè{ da mis sveta name-
rava da se ubije ako joj ne po{aqe{ svoju sliku – odgovori Sulej-
man.
– Ne, ne – uzviknu Nadir. – Nego sam saznao iz verodostojnih
izvora da }e nas premijer pozvati da hitno do|emo da bi tebi pove-
rio ministarstvo zdravqa, a meni ministarstvo finansija.
Qutitim glasom Sulejman odvrati:
– Ja na to ne}u pristati! Ja sa zdravstvom nemam nikakve ve-
ze i mrzim i bolesnike, i lekare, i medicinske sestre, i bolnice!
– A ni ja ne}u pristati – odvrati Nadir. – Meni su nudili me-
sto generalnog sekretara Organizacije ujediwenih nacija pa sam
ga odbio zato {to ti visoki poloàji donose samo glavoboqu i ne-
sanicu.
Na to }e Sulejman veselo:
– Onda }emo ostati sitni slu`benici koji su otpu{teni s po-
sla zbog lewosti. Sede}emo u kafexinici i laprdati do mile voqe.
– Samo ne zaboravi da smo radili dok nam se nije smu~ilo i –
10 kakvo nam je dobro to donelo?
I tako Nadir i Sulejman nastavi{e }eretati sve dok se kafe-
xinica nije zatvorila, a onda se dogovori{e da se opet sastanu
rano ujutro da nastave da se razgovaraju i posmatraju qude kako
ùre svak na svoj posao, pognutih glava
ZAMISLIO SAM DRVO NARA
Ostaci moga mesa, ba~enog na krevet, jecaju razdirani bolovi-

ma. Privi|aju im se neki prepredeni qudi preru{eni u de~ake
koji se tiskaju pred fasadom prodavnice ukrasnih ribica i zadi-
vqeno, netremice, gledaju u dve ribice {to plivaju po akvarijumu.
Wihova skerletna boja blista na suncu, i ja zami{qam da stojim
me|u tom decom, oronuo, u pohabanoj {arenoj ode}i koja mora po-
buditi de~ju radoznalost, i glupavo se osmehujem. De~aci ispiti-
va~ki zure u mene, i ja im kazujem da sam iz jedne vrlo daleke zemqe
i da sam u wihovu zemqu do{ao tragaju}i za jednim stablom nara.
Deci je to ~udno.
„Zar u tvojoj zemqi nema narova?“
„Drvo nara za kojim ja tragam je druk~ije, ko od wega jede, ne-
}e umreti.“
Ho}u da krenem, ali me deca opkoqavaju i mole me da im pri-
~am o tom drvetu nara. Kaèm im da svaka pri~a ima po~etak i kraj
i da je moja po~ela pre mnogo godina. Imao sam tada du}an u kojem
sam prodavao svakojaku ènsku ode}u. Kako sam bio na glasu kao
stidqiv mladi}, qudi nisu zamerali svojim ènama da navra}a-
ju u moj du}an i }eretaju sa mnom. Ja sam voleo ène, ali bih uvek
uzdrhtao od straha i neke jeze kad bi se uza me priqubila koja od
wih, s telom zmije koja me o~as moè usmrtiti svojim otrovom. Je-
dino se nisam grozio svoje sestre, lepe i krotke devoj~ice, koja je
ìvela sa mnom u ku}i posle smrti na{e majke.
„A kako ti je umrla majka?“
„Smrt je podla, preru{ila se u slavuja, uvukla se u sobu moje
majke i rekla: ‘Jao, jao! Hladno mi je!’“
„Zar slavuji umeju da govore?“
„Slavuji u mojoj zemqi govore qudskim jezikom, i moja majka
se saàlila na slavuja kom je bilo hladno, uzela ga i prinela
ustima da ga zagreje svojim dahom, ali samo {to ih je otvorila,
slavuj joj je ukrao du{u.“
De~aci razmeni{e zbuwene poglede i ~vrsto stisnu{e usta.
Nastavio sam pri~u i àlobnim glasom rekao im da su ku}e u mo-
joj zemqi bile okruène mno{tvom mlinova ~iji su `rvwevi iz- 11
jutra {kripali, traè}i meso za meqavu. To se meso, kad se sme-
qe u fini prah, pla}alo zlatom.
„A ~emu ono sluì?“
„Postoje neki ~udni qudi koji ga spremno kupuju da bi se za-
bavqali tako {to ga rasipaju nad re~nom vodom. A kapi vode pome-
{ane s tim mesnim prahom po no}i zavijaju i stvaraju nesanicu u
vidu oblaka koji lebdi nad gradom i ne da qudima da zaspe.“
Oblizao sam suhe usne jezikom i rekao de~acima da je moja le-
pa i krotka sestrica volela qubavne pesme i zvezde i da smo jed-
ne ve~eri, sede}i tako i slu{aju}i neku tu`nu pesmu na radiju,
najednom za~uli zvono na vratima. Nije prestajalo da zvoni, i se-
stra je poùrila do ulaznih vrata. Ja sam bio umoran i izvalio se
na krevet, kadli mi do u{iju dopre sestrin glas pome{an s nekim
nepoznatim, dubokim glasom. „Ko li bi to mogao biti?“ – upitao
sam se.
Sestra se utom vrati u sobu, sva zbuwena, a za wom je i{ao ne-
ki nao~it momak s crnom ta{nom u ruci. Sestra mu se obrati:
„Vi mora da ste pogre{ili. Kod nas niko nije bolestan, mi ni-
smo zvali lekara.“
Momak ni{ta nije odgovarao, skinuo je kaput i pri{ao mi.
Polako me je pregledao, s pa`wom, kao {to to ~ine lekari. Zatim
se uspravio i tvrdim glasom rekao sestri: „Budi hrabra. Brat ti je
na umoru.“
De~aci su buqili u mene s nevericom.
„Je li ta~no da si bio na umoru?“
„Ne, bio sam samo umoran.“
Rekoh im da me je umor bio potpuno ophrvao, da su mi o~i bi-
le sklopqene, ali sam bio u stawu da zapazim paniku u sestrinim
razroga~enim o~ima. ûh je kako kaè lekaru: „Vi laète!“
Lekar se suvo nasmejao i odvratio: „Pipni ga malo kasnije, kad
krv prestane da mu struji u venama, vide}e{ da }e biti hladan kao
led.“
Toga ~asa leào sam nepomi~no na krevetu, ali me je obuzima-
lo neko ushi}ewe kao da sam jedini gledalac u pozori{tu gde se
prikazuje neka vesela predstava.
Sestra briznu u pla~. Sru{ila se na jednu sofu, a lekar joj
pri|e i potap{a je po kosi. ûdnovato prijatnim i ne`nim gla-
som re~e joj: „Nemoj plakati, nemoj plakati!“
Sestra je i daqe neute{no ridala, a onda je za~uh kako govo-
ri: „Nemam nikoga drugog na svetu ko bi se starao o meni osim bra-
ta, a eto – on umire! Na to joj lekar, ne`nim a istovremeno pod-
12 sme{qivim tonom, re~e: „Ne pla~i, brat ti je bogat, nasledi}e{
sav wegov novac. A i ti si lepa, pred tobom je sre}na budu}nost, mno-
gi }e èleti da se oène tobom.“
Ona diè glavu i okrete lice k wemu. Bilo je to lice suàw-
ke koja je ujedanput ugledala mesec. Lekar se naglo saè i stade us-
nama brisati suze {to su joj kvasile lice, zatim ispruì ruku…
Na licu svakog od de~aka ukaza se lukavo-srame`qiv osmeh.
Ja pak nastavih da opisujem {ta se zbilo.
Sestra se zbuweno nasmejala i uzviknula: „Pusti me!“ Malo
zatim, dodala je prigu{enim glasom: „Hajdemo u drugu sobu!“ Le-
kar je upita: „[ta, boji{ se mrtvaca?“
U narednim minutima ~uo sam nejasne glasove koje su ispu-
{tali sestra i lekar. Vaqali su se po podu divqe, bu~no, ìvo-
tiwski halapqivo, kao da }e pobednik pro`derati meso pobe-
|enog.
Moje telo se uznemirilo i pretvorilo u dete. U krvi mi nabu-
ja neodoqiva odvratnost. Osetio sam da mi je telo le{, potpuno
tu|, i nisam bio u stawu da trpim to {to se doga|a kraj mene. Sko-
~io sam iz kreveta, izvukao se iz sobe a da to ni sestra ni lekar ni-
su primetili, i zaputio se pravo na pijacu. Tamo sam prodao svoje
telo jednom mlinaru za ~iji je mlin vazda trebalo mesa da se ko-
mada, su{i i meqe.
Posle toga nisam znao {ta da ~inim. Ipak, setio sam se da po-
stoji ono narovo drvo i da onaj ko od wega pojede plod dobija novo
telo i nikada ne umire.
„I tako, de~aci moji, napustio sam dom i po~eo da lutam sve-
tom tragaju}i za tim stablom nara.“
De~aci su zurili u mene u ~udu. Jedan me upita, pokazuju}i na
moju ode}u:
„A da li ispod ode}e ima{ telo kao mi?“
„Ispod ove ode}e je samo praznina.“
„Ali ima{ lice i glavu i ruke!“
„Ova glava nije moja prava glava, to je glava jednog kom{ije.
Kom{ije su se saàlile na mene kad sam im ispri~ao svoju nesre-
}u pa su mi pozajmili neke delove svojih tela, s tim da im ih vra-
tim ~im zadobijem novo telo.“
De~acima se ote{e uzvici zaprepa{}ewa. Za to vreme ja sam
se ve} udaqavao, te{kim koracima, uveren da }e qudi biti uni-
{teni, jedan po jedan, i da }e na licu zemqe ostati samo jedan ~o-
vek i jedna èna, i sunce, i ki{a. Zami{qao sam dve zasu`wene
ribice kako tiho plivaju kroz vodu, poku{avaju}i da pobegnu ali
ne o~ajavaju}i, mada bi svaki put udarile o tvrdi zid akvarijuma.
A ostaci moga mesa, obuzeti bolom, vide{e de~ake kako odba-
cuju svoje krinke i vra}aju se u obli~je grubih qudi, i ja videh
qude gde nose sekire i obaraju se wima na drve}e nara. 13
ADAM – EVA
Guravo jutro
Tog jutra Vadad se probudila iz sna, zgroèno bacila pogled
na Vasfija, koji je spavao kraj we, pa ustala i razmakla zavese s
prozora {to gleda na ulicu i dvori{te zgrade. Poùdno je udah-
nula letwi vazduh i, opaziv{i da Vasfi otvara o~i i za~u|eno bu-
qi u wu, rekla:
– Boè, kako je leto lepo!
On odvrati da je cele jeseni i zime dirin~io u vo}waku, a da
je ve} i p{eni~no klasje dozrelo i vreme je za ètvu. Ona ga pod-
seti da je wihov stan u zgradi od kamena i betona, u ulici prepunoj
automobila i s najvi{e ~etiri drveta, da on nema nikakav vo}-
wak, nije ni dana ni{ta kopao ni sadio, a nema ni wivu pod p{e-
nicom za ètvu. On je tad upita {ta je s wihovom trojicom sinova,
jer moè wima narediti da idu i poàwu ìto umesto wega. Ona
mu saop{ti da wih dvoje nemaju sinova, da uop{te nemaju dece jer
im ih bog nije podario, a on tu`no odmahnu glavom i dobaci da je
ona sigurno maltretirala wegove sinove dok im nije prekipelo
pa su oti{li od ku}e. Ona tu o}uta, samo ga je nekoliko puta pre-
sekla pogledom, jer, zapravo, ne voli tog izlapelog starca koji je
smenio onog privla~nog mladi}a iz pro{losti, a ne voli, isto ta-
ko, ni ovu o~ajnu ènu {to je zauzela mesto vesele devoj~ice koju
su mu{karci poùdno gledali dok je ona èlela samo jednoga, i
wega je volela to vi{e {to se vi{e vezivala za wega.
Vasfi je i daqe leào kad ga Vadad upita:
– Ho}e{ da popijemo kafu?
On grubo odvrati:
– Svakog jutra me pita{ isto i ja ti odgovaram da ne podno-
sim kafu, da ho}u samo mlaku vodu, onako – ni toplu ni hladnu.
Kad }e{ ve} nau~iti?!
Ona }e na to:
– Ho}e{ da ti zasladim vodu?
– Kao i obi~no – bez {e}era.
– A ho}e{ iz ~esme ili mineralnu?
– Boè, podari mi strpqewa koje si dao Jovu!
– A ho}e{ li da ti donesem vodu u ~a{i ili u porcelanskoj {o-
qi?
– Pomagaj, Gospode!
– A {ta }e{ da pije{ ako je vode u vodovodu nestalo?
Vasfi ustade iz posteqe i obu~e se na brzinu, a ona ga zapita:
– Kuda }e{?
– U pakao!
14 – Ali pakao je leti nesnosan.
Vasfi pohita da iza|e iz stana. Zalupio je vrata za sobom iz
sve snage, a Vadad odahnu s olak{awem. Pre|e u dnevnu sobu, zava-
li se u svoju omiqenu fotequ i ubrzo joj se o~i stado{e sklapa-
ti. Nije imala snage da ih otvori i nije se opirala èqi da po-
novo zaspi – prepustila joj se s uìvawem. U snu vide sebe gde sto-
ji pred velikim ogledalom i doteruje se pre nego {to }e u gostin-
sku sobu uneti posluàvnik s kafom da posluì go{}e – bile su
to navodaxike, pripravne da je pomno odmeravaju ne bi li otkri-
le kakvu manu. U ogledalu joj se sopstveno lice u~inilo mlitavo,
sve naborano, i svaki poku{aj da to prikrije {minkom samo ju je
dodatno ruìo. Ose}ala je kao da joj lice sprovodi neku tajnu za-
veru koju su smislili neznani protivnici ~iji je ciq da ona osta-
ne usedelica. Nastoje da joj ne pruè priliku da i dan i no} pro-
vodi sa Vasfijem, koji je oboàva i ho}e da se èni wome, a woj se
od svakog wegovog pogleda noge prosto odseku. Stra{no se zastide-
la svoga lica i prenula se iz sna da bi istoga ~asa zaboravila {ta
je sawala. Od sna joj je ostala samo gor~ina, koja joj se ugnezdila u
srcu.
Protegla se, zevnula i zamislila Vasfija, omatorelog i ma-
laksalog, drhtavih ruku, kako stewe i s uàsom u o~ima posmatra
mladog i zgodnog Vasfija, veselog i sna`nog, gde se baca na weno
meso {ap}u}i kako mrzi {iroki krevet na kom bi mu ona mogla
izmicati tamo i amo, nosi je do jednog uskog kreveta i tu je uzima
silom, a potom je dovodi dotle da ga hroptavim glasom moli da je
uzme ponovo. Ali ostareli Vasfi nema snage ni da sklopi o~i da
ne gleda, pla~e naglas bez trunke stida i stropo{tava se na pod,
izdi{u}i polagano, otvorenih o~iju.
Kik-boks
U jednom ~asu srxbe Insaf re~e muù da je najve}i laòv i pre-
varant, da je celi wegov ìvot brdo folirawa i beskrajna reka
prozirnih i besramnih laì. Napala ga je da ju je obmanuo na naj-
bezo~niji na~in kad joj je obznanio da je voli, prikazuju}i tu qu-
bav kao Antarinu qubav prema Abli, i Kajsovu prema Lejli, i
Romeovu prema Juliji. A ispalo je da je wegova qubav debeli sloj
pra{ine koji }e popasti po woj pretvaraju}i je u lutku bez srca
i du{e, da joj se na kraju, kad krepa, ne bi znao ni grob. Ube|ivao
ju je da je krotak i mirotvoran, dobrica koji }e svoju ve~eru dati
ma~ki, a ona je potom videla da on i za ru~ak i za ve~eru jede vi-
{e nego hijena i da ga alavost nagoni da pred xamijama i crkvama
prosi milostiwu. Uveravao ju je da je najlep{a na svetu, a ona je
do~ula da je wegovi pajta{i na terevenkama nazivaju Musolini-
jem, slo`ni kao jedan u tvrdwi da je wen gluma~ki talenat dovoqan
jedino za to da u nekom meksi~kom filmu igra kozu koja govori 15
arapski. Obe}avao joj je da }e ìveti u palati okruènoj vrtovi-
ma punim pti~je pesme, a on ne samo {to nije odrào obe}awe ne-
go ju je primorao da stanuje u suterenu u ~ije dvori{tance no}u
padaju kom{ijske kese sa sme}em. Branio se da je podrum ne samo
komforan nego i najbezbedniji prilikom vazdu{nih napada. Ni-
zao je stihove u slavu svoje bra~ne vernosti i odanosti, ali se ono
{to je dawu s ponosom govorio iz osnova razlikovalo od svega {to
je ~inio na svojim no}nim izletima, koji se kose sa svakim dosto-
janstvom i vrlinom. Sav rumen u licu, uzrujanim {apatom govo-
rio joj je da }e jednoga dana, koji uop{te nije tako daleko, biti
postavqen za ministra. Ali svi mu{karci iz wegovog sela domo-
gli su se ministarskih foteqa i izgradili zamkove i palate na
ovom i na onom svetu, a samo je on ostao poput kakve prazne, izan-
|ale torbe, ba~ene na smetli{te. Tvrdio je da je nekoliko puta bio
u zatvoru jer je krao, pqa~kao i primao mito, a kasnije se isposta-
vilo da je u zatvoru bio iz nekih odvratnih razloga – ne{to u vezi
sa opozicionim delovawem i borbom po uzoru na ê Gevaru. Govo-
rio je da ima diplomu doktora ekonomije s jednog od najuglednijih
zapadnih univerziteta, a ona je posle saznala da je zavr{io neki
fakultet koji svakom svom studentu dodequje najvi{u diplomu
~im ovaj dokaè da je savr{eno privrèn gluposti i neznawu, da
je nepismen i ima zaostale poglede na svet i ìvot. Tvrdio je, ta-
ko|e, da poseduje zemqi{te pod kojim su okeani nafte, ali Sjedi-
wene Ameri~ke Dràve nikada nisu posegle za tim zemqi{tem u
nameri da ga okupiraju, o~iste od me|unarodnog terorizma i nasta-
ne se na wemu, a to je krunski dokaz da ispod povr{ine nema ni
nafte ni vode. Rekao joj je da je jedini naslednik svoga oca, koji je
milioner, a kad mu je otac umro, nasledio je samo neku kwigu po-
drtih korica, pod naslovom Ja odlazim. Pri~ao je da je, otkako je
probao jela koja ona kuva, zamrzeo hranu u restoranima, dok je, u
stvari, najgora cicija i èli da ona provede vek u kuhiwi i da
nikad i ne zakora~i u neki restoran – sve pod izgovorom da je u zdra-
vom telu i zdrav duh. Insaf jo{ optuì muà da ju je najstra{ni-
je obmanuo i kada joj je, drhtavim glasom, rekao da }e wegov vek
biti kratak i da }e ga smrt sti}i u cvetu mladosti, a evo, prote-
klo je ve} pune tri godine otkako je ona, ne {tede}i novca, kupi-
la luksuznu grobnicu u ~ast tog veli~anstvenog doga|aja, a ni{ta
se ne doga|a.
Insaf za}uta nekoliko trenutaka dokazuju}i da spada u oso-
be koje veruju u slobodu izraàvawa i pozdravqaju razli~ita mi-
{qewa i ideologije. Wen mu` iskoristi priliku koja mu se time
be{e ukazala. Hitro zinu i ~estita èni na wenoj o{troj inteli-
genciji, koja joj je pomogla da raskrinka glavninu tih laì. Ali,
16 dodade podrugqivo, ona je jo{ naivna, jer wegove najve}e laì ni-
je prozrela, a me|u wima se isti~e zabluda da je i on qudsko stvo-
rewe, i ispravan gra|anin u jednom iskvarenom dru{tvu, koji,
me|utim, uìva pravo da bira i da bude biran i – da se oèni s ~e-
tiri ène.
Srpko Le{tari}
ÛDESNI SVET ZEKERIJE TAMIRA
Prevode}i ovaj kratki izbor iz stvarala{tva sirijskog ma-
ga kratke proze Zekerije Tamira, nameravao sam da sa~inim i vr-
lo kratku bele{ku o piscu. Na srpskom je dosad {tampano sedam
kwiga s pri~ama iz osam wegovih zbirki i svaka kwiga se zavr{a-
va poduìm tekstom o pi{~evom ìvotu i delu. Ipak, kako su ~ak
tri Tamirove zbirke bile prevedene na srpski jo{ pre nego {to
su objavqene na arapskom jeziku – kuriozum koji svedo~i o izve-
snoj privilegovanosti na{ih ~italaca u odnosu na ostale qubi-
teqe Tamirovog pisma, pa i na sve druge ~itaoce sa zemqinog {ara,
i kako i ovaj izbor poti~e iz jo{ neobjavqene zbirke Umrli smo
pa oìveli, osetio sam se du`nim da o ovom autoru i wegovim ~ud-
novatim pri~ama i ovde ponudim ne{to vi{e od kra}u{ne bele-
{ke kakvu sam najpre imao na umu.3
Zekerija Tamir (Zakariyyā Tāmir, Damask 1931) pi{e kratku
i sasvim kratku satiri~nu prozu. Podatak da je u ranoj mladosti
bio kova~ (navo|en bezbroj puta i na raznim jezicima) bio bi od-
vi{e trivijalan da u Tamirovom slu~aju nije tako iznimno pri-
vla~an. Razlog {to ga je te{ko zaobi}i skriva se u slici koju i
nehotice stvara u svesti ~italac Tamirovih ve}ma alegori~nih
i ~esto furioznih proza: pisac se doima kao kakav razbesneli
div, Tor, ili Hefest, koji udarcima svoga mo}nog ~eki}a razbija
okamewenu stvarnost da bi iz wenih komada iskovao novu, qud-
skiju i boqu.4
3 – Od 1998. naovamo objavqeno je i mno{tvo kra}ih izbora iz pri~a tog autora u na{oj
kwièvnoj periodici, i pojedina~nih pri~a u dnevnoj i revijalnoj {tampi i uz svaku pojavu
wegovih tekstova stajala je kra}a ili duà bele{ka o piscu. Pre toga u jugoslovenskoj
periodici pojavilo se samo nekoliko Tamirovih pri~a, mahom u bledim prevodima s tre}ih
jezika (o tome detaqno u „Mostovima“ br. 112–113/1998 i 121–122/2000.)
4 – Uostalom, posredi je neta~an podatak, gre{ka u prevodu za koju su donekle krivi i re~nici.
haddād – re~ koja je nekad zbiqa zna~ila kova~, ali ve} ~itavo stole}e i duè zna~i onaj ko
Naime, u ranim biografskim bele{kama na arapskom za Tamira se kaè da je najpre bio
se bavi bravarijom, tj. pravi ograde, gelendere i rafove od gvozdenih profila (o~ito, tu i
srpski ekvivalent bravar samo vreba koga da zavede na pogre{an trag). Uz prevod prve
Tamirove kwige na engleski neko je to preveo re~ju blacksmith, koja najpre asocira na ~eki}
i nakovaw, tim pre {to se takva slika savr{eno uklapa u neizbe`ni utisak o pi{~evom
temperamentu i na~inu spisateqskog ~arawa. Ovo tuma~ewe kasnije }e se pronositi kroz
prikaziva~ke tekstove o wemu na raznim jezicima. Ta~no je samo da je Tamir dogurao do
kalfe u bravarskoj radionici za opravku i ba`darewe vaga. Od toga je, kako sam svedo~i,
mogao lepo da ìvi, imu}nije i spokojnije nego od pisawa. Ali, kako bi jedan Zekerija Tamir
izabrao put spokoja u ìvotu?! 17
Poput svevide}eg gospodara podzemnog sveta, Tamir zapaà i
vidi sve tajne koje tegobni ìvot obi~nog ~oveka ~ine jo{ muko-
trpnijim, a nesre}e i bedu periferijske sirotiwe – sveta iz ~ije
je utrobe izi{ao – jo{ tragi~nijim.
Nije onda ~udno {to se Tamirove kwige ne mogu na}i u kwi-
àrama mnogih arapskih zemaqa. Britka o{trica wegove satire
raseca nadvoje surovu stvarnost, ogoqavaju}i morbidnu prirodu
despotskog ustrojstva du` cele dru{tvene vertikale. Nema potre-
be ni isticati da je pisac s raznih strana napadan, a glavna op-
tu`ba je da wemu ni{ta nije sveto. Tamir ne samo da se od we ne
brani ve} ju je do~ekao s najve}om rado{}u i zahvalno{}u.
Za Tamira, svi konci tajni dru{tvenog ìvota vode, kad pre-
ko a kad okolo, ka ustrojstvu dràvnog i ideolo{kog nasiqa. Iza
svake agresije, od rata do silovawa, do klevete, do puke roditeq-
ske pretwe detetu, stoje namere pravdane uverewima, a ve}ina uve-
rewa zasniva se na predrasudama i dru{tvenim ustanovama svih
vrsta i nivoa. Nema, zato, ustanove na koju se ovaj pisac ne bi ob-
ru{io, niti vlasti, svetovne i duhovne, koju ne bi opau~io svo-
jom te{kom {akom.
Tamirove slike sveta surovosti, strave i ponièwa, ve{ala
i zabrana, o~as opsednu ~itao~evu du{u, ovaj i sam ose}a uè oko
vrata i gu{i se od groznih istina za koje zna a izbegava da o wima
misli, mrzne se kao nag na najè{}oj studeni i sebe vidi smawe-
nog poput mrava i prite{wenog poput olovke u rezaqci. Ali,
kwigu ne ispu{ta iz ruku. Arapski kriti~ar Muhamed el Magut
pisao je, povodom zbirke Tigrovi, desetog dana, da ga Tamirova sli-
ka civilizacije podse}a na ~as u kabinetu za biologiju gde se u~i
o Darvinovom Poreklu vrsta i gde na stolu, uramqena, stoji sli-
ka qudskog bi}a na koju profesor pokazuje {tapom, govore}i: „Ra-
nije smo, deco, u~ili kako se qudsko bi}e u mnogim geografskim
podru~jima razvilo iz majmuna u ~oveka; od danas }emo u~iti ka-
ko se qudsko bi}e, u ovom podru~ju, razvija iz ~oveka u majmuna –
dok ga oni koji wime upravqaju posmatraju s prozora i smeju se!“
U pogledu zapleta Tamir je apsolutno nepredvidqiv. On logi~-
no vodi pri~u u „tehni~kom“ smislu, ali kojim }e misaonim putem
udariti u narednom momentu – to niko ne moè pogoditi! Iz situ-
acija koje se sastoje od su{te realnosti on jednim kratkim pote-
zom prevodi svoje likove u svet fantastike, iz najfantasti~nijih
stawa baca ih u realnost bez najave, a da u tome ne osetimo nika-
kvu izve{ta~enost. îtalac i ne primeti kad je uhva}en u magi~-
nu mreù wegovih zamki i tek kad stigne do kraja pri~e, shvati da
je, kao u kakvom ~udesnom snu, odveden daleko od svega ~emu se mo-
gao nadati.
Tamir je zgroèn nad tamnim stranama qudske prirode. @i-
18 vot ~oveka on vidi kao sudbinu ukletog i tragi~nog bi}a i svoje
motive dovodi u nivo arhetipskog da bi sve ~ega se takne pretvo-
rio u prozirne, primordijalne slike. I mada wegova proza na mo-
mente podse}a na zastra{uju}u {ok-terapiju, wen ishod u du{i
~itaoca uvek je blagotvoran.
Ali dok rendgenski ogoqava do mo`dine svet i ìvot u kojem
je na vlasti logika izopa~enog, Tamir, isto tako, s najve}om qu-
bavqu pi{e o qudskoj dobroti – tamo gde je ima. Wegove svetiwe su
nevinost, dobrota i ne`nost. Nasuprot tome, bezgrani~na mo} no-
silaca verske ideologije, koja se u islamsko-arapskim zemqama
identifikuje s verom i tradicijom, Tamira dovodi do o~ajawa.
On ne dira u religioznost, koliko god da je wemu li~no nesvojst-
vena. Redovno upotrebqava re~ mezxid (bogomoqa), gotovo nikad
xamija, jer u pojmu svetili{ta èli da istakne dimenziju li~nog
i duhovnog, a ne sabornog i verskog.5
Gotovo svaka Tamirova pri~a odli~an je scenario za kratki
igrani film. To {to jo{ niko nije napravio bar jedan filmski
omnibus od najdramati~nijih Tamirovih pri~a mo`da moèmo
pripisati ~iwenici da u svetu zapadne civilizacije, toliko
okrenutom promovisawu atrakcija za masovnu potro{wu i tren-
dovskim pogocima iz „egzoti~nih“ sredina, narcisoidno sklonom
sopstvenim kulturnim dometima a ~esto optere}enom nipoda{ta-
vawem prete`no zaostalog Sredweg istoka, malo ko i pomi{qa
da dubqe zaviri u dela jednog arapskog satiri~ara, koji, pri sve-
mu, nije napisao nijedan roman.
Uprkos tome, priznawa su Tamiru stizala s raznih strana. U
januaru 2009. stigla mu je iz Kanade Nagrada Blue Metropolis. Ra-
me uz rame s jedinim arapskim kwièvnim nobelovcem, Nagibom
Mahfuzom, otvorio je sajam kwiga u Frankfurtu 2004. U Dubaiju
je, marta 2002, primio veliku nagradu Sultana el Uvejsa, koju zovu
arapski Nobel, a krajem juna iste godine odlikovan je sirijskim
ordenom za zasluge prvog reda.6
U ranoj mladosti, pre nego {to je postao slavan, Tamir je upo-
znao i zatvor i torturu i morao nau~iti kako da se bori sa cenzu-
rom. Kao pisac prvi put se oglasio 1957. godine, zatim je slu`bovao
u Ministarstvu kulture Sirije i ure|ivao ugledne arapske kwi-
èvne ~asopise. Ali, 1980. je naprasno smewen s poloàja glavnog
5 – Mo`da je ovde prilika da napomenem da je, prilikom {tampawa srpskog prevoda Tamirove
zbirke Smeja}emo se, izdava~u, kao i dizajneru, naro~ito nagla{eno da korica ne sme biti
samo u zelenom tonu, budu}i da se zeleno drì za boju islama, a da je autor ne samo quti
protivnik svega verskog (o ekstremizmu da i ne govorimo) ve} sebe smatra za bezbo`nika.
Ve~no zeleni i cini~ni g. Slu~aj postarao se da se kwiga pojavi iz {tampe sa – zelenim
koricama! Izdava~ se kleo da }e je raskori~iti, naru~iti nove korice i tek potom izneti
kwigu u kwiàre, ali nije odrào obe}awe, a u zemqi bez pravde i suda bilo bi apsurdo
pregawati se oko toga. Kwiga je ili dobra ili nije, kakve god joj bile korice.
6 – Sve~anosti dodele prisustvovala su, po sili i nu`di funkcije, dvojica zvani~nih
predstavnika Udruèwa kwièvnika u Siriji (dru{tva koje je Tamir svojevremeno osnovao
a kasnije iz wega istupio), ali se nije pojavio nijedan od bra}e po peru. 19
urednika ~asopisa El Ma’rifa. Wegov greh bilo je to {to je u ~a-
sopisu ~iji je izdava~ Ministarstvo kulture citirao nekoliko
pasusa iz Kevakibijeve Prirode despotizma, politi~ko-filo-
zofskog traktata s po~etka XX veka, u kom autor raskrinkava ti-
raniju osmanske vlasti i zaziva slobodu mi{qewa i izraàvawa.
Svoje slobodoumqe Kevakibi je platio glavom. Tamir je oti{ao u
dobrovoqni egzil i od 1981. ìvi u Oksfordu. Posle pauze od de-
cenije i po, tokom koje je pisao samo novinske kolumne, objavio je
jo{ sedam zbirki proze, od toga dve za decu.7
Ro|eni stilista, Tamir je ve} u prvim svojim radovima nad-
ma{io sve svoje sunarodnike po ~udnovatoj zgusnutosti proznog
izraza, koja je u arapskoj kwièvnosti i dan-danas nenadma{ena.
Vrlo je verovatno da je, bar ukoliko je re~ o arapskom jeziku i iz-
razu, nenadma{na. On stvara simbole od svega {to dotakne svo-
jim ~arobnim perom, leksika mu je prosejana kroz sedam sita i
re{eta, re~enica brza i bistra kao suza, pasusi kratki, izraz kla-
si~an i strog a ipak moderan, likovi kad{to preuzeti iz arapske
davne ili skorije pro{losti i stavqeni u savremene alegori~ne
kontekste, radwa i zaplet ~esto nalik na one iz bajki i basana
ili svetih spisa. Usled toga svaki je Tamirov tekst jezi~ki savr-
{eno proziran – toliko jasan i ~ist da sam ~in wegovog prevo|e-
wa u du{i izaziva sve~ano ose}awe, poput strahopo{tovawa u
prisustvu kakve velike i neo~ekivane istine.
Kraj svega toga op{ti povoqan sud o kwièvnoj vrednosti Ta-
mirove proze nije svakome nesporan. Wegova orvelijanska slika
sveta ne samo {to nije po }udi nosiocima vlasti u arapskim ze-
mqama ve} izaziva kontroverzne reakcije i me|u qubiteqima
kwièvne re~i diqem planete. Tamir je majstor koji svoje ~ita-
oce ostavqa ili ushi}enim, ili uàsnutim – sve samo ne ravnodu-
{nim. I dok su jedni zadivqeni wegovim kristalno ~istim sti-
lom i jezikom i kuju u zvezde wegovo ume}e da s tako malo re~i ì-
vo predstavi otu|enu mo} qudi na vlasti i patwe ugwetenih, dru-
gi mu prebacuju impresionisti~ki komforan odnos prema izboru
tema, a nije tako malo ni onih koji ga, ne pori~u}i mu stilsko maj-
storstvo, odbacuju s gnu{awem zbog ~estih morbidnih motiva i je-
zivih opisa qudske svireposti.
@ivahan i hitar na misli i danas, kada je u{ao u devetu de-
ceniju ìvota, Zekerija Tamir i daqe pi{e svoje jedinstvene sa-
7 – Tamir nije samo svetski majstor proze za decu ve} i wen rodona~elnik u arapskoj kwièv-
nosti, u kojoj taj ànr do wega nije postojao. Kako to ovde nije glavna tema, spomenimo samo
jo{ da te pri~e, kao i celi pi{~ev opus, odi{u klasi~nom jednostavno{}u, a naj~e{}e i tra-
gikom, daleko od idili~nih stereotipa koji se vezuju za detiwstvo. Vi{e Tamirovih de~jih
pri~a Unesko je {tampao kao prekrasne male slikovnice na arapskom i u prevodu na engles-
ki i delio ih deci u raznim krajevima sveta. U nas su prevedene dve od ~etiri Tamirove zbirke
pri~a za decu (Za{to je za}utala reka, Samizdat B92, Beograd 2002. i Moja nevidqiva
20 drugarica, Kreativni centar, Beograd 2008), a u pripremi je i najnovija, Odba~eni saveti.
tiri~ne kratke proze i politi~ke komentare, ali ih sada re|e ob-
javquje po arapskim listovima koji se {tampaju u Evropi ve} ih,
pruàju}i od po~etka strasnu podr{ku sirijskom antireìm-
skom pokretu zapo~etom u prole}e 2011, dakako, wegovom liberal-
nom a ne klerikalno-ekstremisti~kom krilu, svakodnevno pos-
tavqa na svoju stranu na fejsbuku pod simboli~nim naslovom Mah-
mâz (= mamuza).
Najva`nije zbirke: Wisak belca (1960), Prole}e u pepelu (1963),
Grmqavina (1970), Za{to je za}utala reka, pri~e za decu (1973),
Zapoàreni Damask (1973), Tigrovi, desetog dana (1977), Nojev po-
ziv (1994), Smeja}emo se (1998), Kiselo gro`|e (2000), Svi na kole-
na (2002), @rtvini epigrami ubici (2003), Je`, pri~e za decu
(2005), Odba~eni saveti, pri~e za decu (2010).
21
@an Anuj
ANTIGONA
Preveo s francuskog Dejan Acovi}
Lica:
ANTIGONA, Edipova k}i
KREONT, kraq Tebe
HEMON, Kreontov sin
ISMENA, Edipova k}i
HOR
DADIQA
GLASNIK
GARDISTI
Dekor neutralan. Troja istovetna vrata. Dok se zavesa podi-
è, sva lica su na sceni. Razgovaraju, pletu, igraju karte. Pro-
log se odvaja od wih i prilazi.
PROLOG: Evo. Ova lica }e vam odigrati pri~u o Antigoni.
Antigona, to je ona mala mr{avica koja sedi tamo i ne govori ni-
{ta. Zagledana je u jednu ta~ku ispred sebe. Razmi{qa. Razmi{qa
o tome da }e za neki ~as biti Antigona, da }e isko~iti iznenada iz
mr{ave mlade devojke, tmurne i nepristupa~ne, koju niko u po-
rodici ne shvata ozbiqno, i na}i se sama pred svetom, sama pred
Kreontom, svojim ujakom, koji je kraq. Razmi{qa o tome da }e
umreti, da je mlada i da bi tako|e vi{e volela da ìvi. Ali ne
moè se ni{ta u~initi. Ona se zove Antigona i bi}e potrebno da
odigra svoju ulogu do kraja... I, kako se ova zavesa podigne, ona zna
da se vrtoglavom brzinom udaqava od svoje sestre Ismene, koja
}ereta i smeje se s jednim mladi}em, i od svih nas, {to je sasvim
mirno posmatramo, od nas koji ne moramo da umremo ve~eras.
Mladi} s kojim razgovara plavokosa, lepa, sre}na Ismena,
jeste Hemon, sin Kreontov. On je Antigonin verenik. Sve ga je vo-
dilo Ismeni: wena sklonost ka igri i plesu, wena sklonost ka
blagostawu i sre}i, tako|e wena senzualnost, jer Ismena je mnogo
lep{a od Antigone; a onda, jedne ve~eri, ve~eri u kojoj je igrao
22 samo sa Ismenom, ve~eri u kojoj je Ismena blistala u svojim novim
haqinama, po{ao je da prona|e Antigonu koja je sawarila u }o{-
ku, kao {to to ~ini i sada, rukama obgrliv{i kolena, i zamolio
ju je da bude wegova èna. Niko nije razumeo za{to. Antigona je
bez ~u|ewa podigla svoje te{ke o~i i rekla mu da uz tu`ni
osmejak... Orkestar je zagrmeo novi ples, Ismena se bu~no smejala,
tamo, okruèna drugim mladi}ima, i eto, sada, on, on se nada da
}e biti Antigonin suprug. Nije znao da ne}e biti Antigoninog
supruga na ovome svetu i da mu to prin~evsko zvawe daje samo
pravo na umirawe.
Ovaj krupni ~ovek, sede kose, koji tamo meditira, pokraj svoga
paà, jeste Kreont. On je kraq. Izboran je, umoran je. Igra se
te{ke igre upravqawa qudima. Ranije, u vreme Edipa, kada je bio
samo jedan od va`nih li~nosti na dvoru, voleo je muziku, lepe
ukrase, duge skitwe me|u malim antikvarima u Tebi. Ali Edip i
wegovi sinovi su mrtvi. Ostavio je svoje kwige, predmete, zasukao
je rukave i zauzeo wihovo mesto.
Ponekad, s ve~eri, umoran je, i pita se nije li jalova stvar
upravqati qudima. Da li je to prqava slu`ba koju treba pre-
pustiti drugima, jo{ umornijim... A potom, ujutro, postavqaju se
konkretni problemi koje treba razre{iti, i on ustaje, miran, kao
radnik na po~etku dana.
Stara dama {to plete, pored dadiqe koja je odgajila dve de-
voj~ice, jeste Euridika, Kreontova èna. Ona }e plesti tokom
cele tragedije dok ne do|e wen red da ustane i da umre. Ona je dobra,
dostojanstvena, qupka. Nije mu ni od kakve pomo}i. Kreont je sam.
Sam sa svojim malim paòm, koji je previ{e mali i ni{ta ne
moè da u~ini za wega.
Onaj bledi momak, tamo, koji sawari naslowen na zid, sâm,
jeste Glasnik. On je taj koji }e svakoga ~asa u}i i objaviti Hemo-
novu smrt. Zbog toga se ne zamara blebetawem i me{awem sa osta-
lima. On ve} zna...
Kona~no, tri ~oveka, crvena u licu, koji igraju karte, s ka-
pama na zatiqku, to su gardisti. Oni nisu zli lupeì, imaju ène,
decu, sitne tegobe kao ~itav svet, ali u svakom momentu }e vam
dograbiti optuène veoma spokojno. Ose}aju se na beli luk, koù
i crno vino i li{eni su ma{te. Oni su pomo}nici pravde, uvek
nevini i uvek zadovoqni sobom. U ovom momentu, dok im novi
gospodar Tebe ne naredi da ga uhvate, oni su pomo}nici Kreontove
pravde.
Sada, kad sam vas upoznao sa svima, oni vam mogu odigrati
svoju pri~u. Ona po~iwe u trenutku kada su se dva Edipova sina,
Eteokle i Polinik, koji je trebalo da vladaju Tebom naizmeni~no,
jedne godine jedan, druge drugi, potukli i me|usobno poubijali pod
zidinama grada, Eteokle, stariji, na kraju prve godine svoje vla- 23
davine, odbio je da prepusti vlast bratu. Sedam uglednih stranih
prin~eva, koje je okupio Polinik za svoju stvar, poraèni su pred
sedam kapija Tebe. Grad je sa~uvan, dva zakrvqena brata su mrtvi,
Kreont, kraq, naredi da se Eteoklu, dobrom bratu, ukaù pogrebne
po~asti, a da Polinik, bitanga, pobuwenik, nitkov, ostane bez
suza i bez pogreba, kao plen gavranovima i {akalima. Ko se usudi
da mu ukaè pogrebne po~asti bi}e nemilosrdno osu|en na smrt.
Dok Prolog govori, lica izlaze jedno po jedno. Prolog tako|e
odlazi. Mewa se svetlo na sceni. Sada je siva zora i bledozelena u
uspavanoj ku}i. Antigona otvara vrata i ulazi na vrhovima
prstiju svojih bosih nogu, sa obu}om u ruci. Na trenutak zas-
taje i oslu{kuje. Ustaje dadiqa.
DADIQA: Gde si bila?
ANTIGONA: Da se pro{etam, dado. Lepo je. Sve je bilo sivo.
Sada, ne moè{ to da vidi{, sve je ve} crveno, ùto, zeleno. Kao
na slici. Treba da ustane{ rano, dado, ako èli{ da vidi{ svet bez
boja.
(Ona ho}e da pro|e.)
DADIQA: Ustala sam usred no}i, oti{la u tvoju sobu, da vi-
dim da se nisi otkrila, i nisam te na{la u krevetu!
ANTIGONA: Vrt je jo{ spavao. Iznenadila sam ga. Videla
sam ga neuznemirenog. Lep je vrt koji ne misli o qudima.
DADIQA: Izlazila si. Bila sam kod vrata, ostavila si ih
otvorena.
ANTIGONA: Sve je bilo mokro u poqu i tako ~ekalo. Sve je
~ekalo. Iako sasvim sama na putu, ~inilo mi se da dièm veliku
buku. Ti{talo me je to {to znam da mene ni{ta ne ~eka. Skinula
sam sandale i otklizila u poqe, nije me primetila.
DADIQA: Bi}e potrebno da opere{ noge pre nego {to se vra-
ti{ u krevet.
ANTIGONA: Ne vra}am se u krevet.
DADIQA: U ~etiri sata! Nema jo{ ~etiri sata! Ustala sam
da vidim da se nije otkrila. Krevet je bio hladan i prazan.
ANTIGONA: Ako svako jutro ustanem ovako rano, misli{ li
da }e svako biti ovako lepo kada prva iza|em napoqe?
DADIQA: No}! Bila je no}! A ti ho}e{ da verujem da si bila
u {etwi, la`qivice! Gde si bila?
ANTIGONA: (uz neobi~an osmeh) Istina, bila je no}. Ni ìve
du{e da pomisli na jutro. To je ~udesno, dado. Danas sam prva poz-
dravila dan.
DADIQA: Budali{ se! Budali{ se! Znam ja tu pesmu. Bila
sam i ja devojka. Ne odve} dobro}udna, ali tvrdoglava kao ti, to ne.
24 Gde si bila, nevaqalice?
ANTIGONA: (najednom gruba) Nisam nevaqalica.
DADIQA: Bila si na sastanku, a? Mo`da nisi.
ANTIGONA: (blago) Da. Bila sam na sastanku.
DADIQA: Ima{ qubavnika?
ANTIGONA: (zagonetno, posle kra}e }utwe) Da, dado, da,
siromah. Imam qubavnika.
DADIQA: (uzbu|eno) Ah! Sjajno! Ba{ kako treba! Ti, kraqeva
k}i! Zlopati{ se dok ih podigne{! Sve su one iste! Ti nikada ni-
si bila kao druge, da visi{ pred ogledalom, da rumeni{ usne, da
privla~i{ pa`wu. Koliko sam puta rekla u sebi: Boè moj, ova
mala nije nimalo privla~na! Stalno u istoj haqini, lo{e o~e{-
qana. Momci samo u Ismenu gledaju, s min|u{ama, s trakama, a ovu
}e mi ostaviti u naru~ju.
E vidi{, ista si sestra, i jo{ gora, licemer! Ko je on? Bitan-
ga neka, mo`da? Momak koga ne moè{ da pokaè{ familiji: Evo,
wega volim, èlim da se udam za wega. Jel’ tako, jel’ tako? Odgovo-
ri, razmetqivice!
ANTIGONA: (uz neprimetan osmeh) Da, dado.
DADIQA: Veli da! Imaj milosti! Dobila sam deri{te u ruke;
obe}ala sam wegovoj nesre}noj majci da }u joj odgajiti ~asnu k}er
i eto! Ali to ne}e tako pro}i, mala. Ja sam samo tvoja dadiqa, a ti
me drì{ za matoru a`daju; dobro! Ali tvoj ujak, tvoj ujak Kreont
}e saznati. To ti obe}avam!
ANTIGONA: (najednom umorna) Da, dado, moj ujak Kreont }e
saznati. Ostavi me sada.
DADIQA: Vide}e{ {ta }e re}i kad sazna da izlazi{ usred
no}i. A Hemon? Tvoj verenik? Jer ona je verenica! Ona je verenica,
a u ~etiri ujutro ustaje i tr~i drugome. Odgovara vam da bude tako,
da se ni{ta ne govori. Zna{ {ta treba da uradim? Da te izlupam
kao kad si bila mala.
ANTIGONA: Dado, ne vi~i. Ne mora{ da bude{ takva jutros.
DADIQA: Da ne vi~em! Ma na trg treba da iza|em! Obe}ala
sam tvojoj majci... [ta bi rekla da je sada ovde? Matora a`dajo,
da, matora a`dajo, {to nisi sa~uvala moju malu? Stalno na opre-
zu, biti pas ~uvar, vunu ispredati oko wih da im ne bude hladno i
dati od ptice mleka da budu jake; ali u ~etiri ujutro ti spava{,
matora a`dajo, ti spava{, ti {to oka ne sme{ da sklopi{, i do-
pu{ta{ da bludni~e, mrmote jedan, a kada do|e{, krevet je hladan.
Eto {ta bi mi rekla tvoja majka, tamo gore, kada bih oti{la, a
mene bi bio stid, stid da umrem, ako ve} ne bih umrla, a mogla bih
samo da je poqubim u ~elo i kaèm: gospo|o Jokasta, tako je.
ANTIGONA: Ne, dado. Ne pla~i vi{e. Moè{ pogledati moju
majku pravo u o~i kad je sretne{. A ona }e ti re}i: Dobar dan, da- 25
do, hvala ti za malu Antigonu. Dobro si se starala o woj. Jer ona
zna za{to sam iza{la jutros.
DADIQA: Nema{ qubavnika?
ANTIGONA: Nemam, dado.
DADIQA: [ali{ se sa mnom, dakle? Vidi{, mnogo sam stara.
Uvek si bila moja mezimica uprkos tvojoj prgavoj naravi. Tvoja
sestra je bila sla|a, ali sam verovala da me ti vi{e voli{. Ako
me voli{, mora{ mi kazati istinu. Za{to je tvoj krevet bio hladan
kada sam do{la da te pokrijem?
ANTIGONA: Ne pla~i vi{e, molim te, dado. (Grli je.) Hajde,
moja stara dobra crvena jabuko. Se}a{ se kako sam ti trqala ob-
raze dok ne porumene? Moja stara jabuka sva smeùrana. Ne lij
suze ovim malim brazdama, zbog gluposti, ni za {ta. îsta sam,
nemam drugog qubavnika osim Hemona, mog verenika, zakliwem ti
se. Mogu da ti se zakunem, ako ho}e{, da nikada drugog nisam ni
imala... ûvaj svoje suze, ~uvaj svoje suze; mo`da }e ti jo{ biti
potrebne, dado. Kada tako pla~e{, ponovo sam mala... A ne treba da
budem mala jutros.
(Ulazi Ismena.)
ISMENA: Ve} si ustala? Dolazim iz tvoje sobe.
ANTIGONA: Da, ve} sam ustala.
DADIQA: I jedna i druga, dakle!... I jedna i druga }e biti
blesave i dizati se pre sluìn~adi? Verujete da je u redu ustajati
u cik zore, da je to pogodno za princeze. Niste odevene. Obe }ete na
moju grba~u kad se prehladite.
ANTIGONA: Pusti, dado. Nije hladno, uveravam te; leto je.
Skuvaj nam kafu (ona seda najednom umorna), htela bih malo kafe,
molim te, dado, prijala bi mi.
DADIQA: Golubice moja! Svrzam se ovuda i stojim ovde kô
idiot umesto da joj donesem ne{to toplo. (Ona ùrno odlazi.)
ISMENA: Nije ti dobro?
ANTIGONA: Nije mi ni{ta. Malo sam umorna. (Sme{i se.) To
je zato {to ustajem u nedoba.
ISMENA: I ja isto, nisam mogla da spavam.
ANTIGONA: (ponovo se sme{i) Treba da spava{. Ne}e{ biti
lepa sutra.
ISMENA: Ne sprdaj se.
ANTIGONA: Ne sprdam se. Vi{e se uzdam u sebe kad vidim ko-
liko si lepa. Kad sam bila mala, bila sam tako zla, se}a{ li se?
Ga|ala sam te blatom, stavqala sam ti crve na vrat. Jednom sam te
vezala za drvo i ~upala sam ti kosu, tvoju lepu kosu... (Miluje Isme-
ninu kosu)...Trebalo bi da je lako ne baviti se budala{tinama s
26 tim lepim pramenovima, zagla|enim oko glave!
ISMENA: (iznenada) Za{to okoli{a{?
ANTIGONA: (ne`no, bez prestanka miluju}i Ismeninu kosu)
Ja ne okoli{am...
ISMENA: Zna{, dugo sam razmi{qala, Antigona.
ANTIGONA: Da.
ISMENA: Razmi{qala sam celu no}. Ti si luda.
ANTIGONA: Da.
ISMENA: Mi to ne moèmo.
ANTIGONA: (nakon stanke, tiho) Za{to?
ISMENA: Ubi}e nas.
ANTIGONA: Naravno. Svako ima svoju ulogu. On, on treba da
nas ubije, a mi, mi treba da sahranimo brata. Tako je podeqeno. [ta
ti èli{ da mi uradimo?
ISMENA: Ja ne èlim da umrem.
ANTIGONA: (ne`no) I ja bih tako|e vi{e volela da ne umrem.
ISMENA: Slu{aj, duboko sam razmi{qala cele no}i. Sta-
rija sam. Promi{qenija sam od tebe. Ti si to uvrtela sebi u glavu
i utoliko je gore ako se radi o ludosti. Ja sam uravnoteènija. Ja
razmi{qam.
ANTIGONA: Ponekad ne treba previ{e razmi{qati.
ISMENA: Da, Antigona. Najpre, uàsno je to, naravno, i saà-
qevam mog brata, ali donekle razumem i na{eg ujaka.
ANTIGONA: Ja ne èlim da razumem donekle.
ISMENA: On je kraq, treba da daje primer.
ANTIGONA: Ja nisam kraq. Ja ne treba da dajem primer... We-
mu prolazi ovo kroz glavu: mala Antigona, musava zver, jogunica,
zlo}a, treba je strpati u }umez ili u buxak. I to je dobro za wu. Ne-
ma {ta drugo osim da se pot~ini.
ISMENA: Hajde, hajde!... Namr{tena, gleda preda se i ne slu-
{a nikoga. Slu{aj me. ê{}e sam u pravu nego ti.
ANTIGONA: Ne èlim da budem u pravu.
ISMENA: Poku{aj barem da razume{!
ANTIGONA: Da razumem... Samo o tome govori{, uvek, jo{ kad
sam bila mala. Da razumem za{to ne treba da se igram vodom, le-
pom, teku}om hladnom vodom jer ona kvasi plo~ice, i zemqom jer
prqa haqine. Da razumem za{to da ne pojedem sve odjednom, za{to
da ne dam prosjaku u prolazu sve {to imam u xepovima, za{to da
ne tr~im po vetru dok ne padnem na zemqu, da ne pijem kada je
vru}e i da se kupam posle ili kasnije, samo ne tada kada sam èqna!
Da razumem. Samo da razumem. Ne èlim da razumem. Razume}u
kada ostarim. (Tiho.) Ako ostarim. Sada ne.
ISMENA: Ja~i je od nas, Antigona. On je kraq. I svi u gradu
misle kao on. Hiqade i hiqade su oko nas, gmiù po svim ulicama
Tebe. 27
ANTIGONA: Ne slu{am te.
ISMENA: Urla}e na nas. Zgrabi}e nas sa hiqadu ruku, hiqa-
du lica i jednim pogledom. Pquva}e nas. Prolazi}emo kroz wihov
bes na malim dvokolicama, kroz wihov smrad i wihove osmehe do
gubili{ta. I tu }e biti straàri sa svojim glavama imbecila,
zaglavqenim u visokim okovratnicima, sa svojim velikim opra-
nim rukama, volovskim pogledima – zna{ da ih nikakav pla~ ne}e
naterati da razumeju, jer oni kao robovi priqe`no sprovode ono
{to im se kaè, bez znawa da li je to dobro ili zlo... I trpeti?
Treba trpeti, ose}ati kako se bol pewe, kako dolazi do ta~ke kada
se vi{e ne moè izdràti; èleti da prestane, ali on nastavqa
i pewe se jo{ vi{e, kao piskav glas... O, ne mogu, ne mogu...
ANTIGONA: Ba{ si sve dobro promislila!
ISMENA: Cele no}i. Ti nisi?
ANTIGONA: Da, naravno.
ISMENA: Zna{, ja nisam ne{to naro~ito hrabra.
ANTIGONA: (blago) Nisam ni ja. Ali {ta da se radi.
(Ti{ina, Ismena najednom upita.)
ISMENA: Ti nema{ voqu za ìvotom?
ANTIGONA: (mrmqa) Voqu za ìvotom... (Jo{ ti{e, ako je
to mogu}e.) Koja je ustajala prva samo da oseti dodir hladnog vaz-
duha na goloj koì? Posledwa i{la na po~inak, satrvena od umo-
ra, da bi proìvela jedan deo no}i? Koja je jo{ kao mala plakala
misle}i na male ìvotiwe, strukove biqaka u poqu, jer ne moè
sve da ih sakupi?
ISMENA: (sa neo~ekivanom naklono{}u) Sestrice moja...
ANTIGONA: (povla~i se uz vrisak) A ne! Ostavi me! Ne miluj
me! Nemoj da obe cmizdrimo sada. Kaè{, dobro si promislila?
Misli{ da ~itav grad reì na tebe, misli{ da su bol i strah od
smrti dovoqan razlog?
ISMENA: (oborene glave) Da.
ANTIGONA: Drì se tih pretpostavki.
ISMENA: (baca se na wu) Antigona! Prekliwem te! Dobro je
za qude da veruju u ideje i da umiru za wih. Ti si devojka.
ANTIGONA: ({krgu}u}i zubima) Devojka, da. Da li sam dovoq-
no plakala za jednu devojku?
ISMENA: Tvoja sre}a je pred tobom i samo treba da je uzme{.
Ti si verenica, ti si mlada, ti si lepa...
ANTIGONA: (tupo) Ne, ja nisam lepa.
ISMENA: Nisi lepa kao ostale devojke, nego na druga~iji na-
~in. Dobro zna{ da se za tobom okre}u mali mangupi na ulici, da
tebe gledaju devoj~ice, naglo umuknuv{i dok prolazi{, i ne mogu
28 da skrenu pogled dok ne zamakne{ za }o{ak.
ANTIGONA: (uz neprimetan osmeh) Mangupi, devoj~ice...
ISMENA: (posle nekoliko trenutaka) A Hemon, Antigona?
ANTIGONA: (uzdràno) Govori}u sa Hemonom ubrzo: zavr-
{i}u s Hemonom.
ISMENA: Ti si luda.
ANTIGONA: (sme{i se) Stalno si mi govorila da sam luda,
za sve, uvek. Idi u krevet, Ismena... Svi}e, vidi{, i svakako ni{-
ta ne mogu da u~inim. Moj umrli brat sada je okruèn straòm kao
onda kada je re{io da bude kraq. Idi u krevet. Bleda si od umora.
ISMENA: A ti?
ANTIGONA: Ne}u da spavam... Ali obe}avam ti da se ne}u
maknuti odavde dok ne ustane{. Dada }e mi doneti da jedem. Idi
spavaj. Sunce izlazi. O~i su ti se smawile koliko si pospana. Idi...
ISMENA: Ubedi}u te, zar ne? Ubedi}u te? Dopusti}e{ mi da
ti ponovo govorim?
ANTIGONA: (pomalo umorno) Dopusti}u ti da mi govori{,
ho}u. Svima }u dopustiti da mi govore. Idi da spava{ sada, molim
te. Bi}e{ mawe lepa sutradan. (Gleda je kako odlazi uz tu`ni
sme{ak, potom se najednom sru~i na stolicu.) Sirota Ismena!
DADIQA: (ulazi) Evo, dobra kafa i hleb s maslacem, golu-
bice. Jedi.
ANTIGONA: Nisam toliko gladna, dado.
DADIQA: Sama sam ga ispekla i namazala maslacem kao {to
voli{.
ANTIGONA: Plemenita si, dado. Popi}u samo malo kafe.
DADIQA: [ta te boli?
ANTIGONA: Ni{ta, dado. Napravi mi ipak da bude toplo kao
kada sam bila bolesna... Dada ja~a od groznice, dada ja~a od ko{ma-
ra, ja~a od senke ormara koja se ruga i mewa se iz ~asa u ~as na zi-
du, ja~a od hiqadu insekata ti{ine koji ne{to glo|u usred no}i,
ja~a od no}i same sa wenim ludim hukom koji niko ne ~uje; dada
ja~a od smrti. Daj mi ruku kao kada si bila pokraj mog kreveta.
DADIQA: [ta ti je, golubice mala?
ANTIGONA: Ni{ta, dado. Samo sam jo{ uvek malena za sve
ovo. Ali samo ti to treba da zna{.
DADIQA: Previ{e malena za {ta, senice moja?
ANTIGONA: Ni za {ta, dado. Opet, ti si tu. Drìm tvoju dob-
ru, izboranu ruku koja ~uva od svega, uvek, to dobro znam. Mo`da
}e me opet spasti. Ti si tako mo}na, dado.
DADIQA: [ta èli{ da u~inim, grlice?
ANTIGONA: Ni{ta, dado. @elim samo tvoju ruku na obrazu.
(Ostaje za trenutak zatvorenih o~iju.) Eto, vi{e se ne bojim.
Ni opakog qudo`dera, ni onog {to deci baca pesak u o~i, ni Tau- 29
taua koji otima decu... (Ti{ina, ona nastavqa druga~ijim to-
nom.) Zna{, dado, Slatki{, moja mala kuja...
DADIQA: Da.
ANTIGONA: Obe}aj mi da ne}e{ vi{e nikada besneti na wu.
DADIQA: @ivotiwa {to zablati sve svojim {apama. To ne
treba pu{tati u ku}u!
ANTIGONA: âk i ako zablati sve. Obe}aj, dado.
DADIQA: Zna~i treba da dopustim da sve ode u |avola, a da ne
kaèm ni{ta?
ANTIGONA: Jeste, dado.
DADIQA: E, pa to }e i}i malo teè!
ANTIGONA: Kad te molim, dado. Voli{ je, Slatki{, s wenom
dobrom velikom glavom. Opet, voli{ i da je mazi{. Bi}e{ veoma
nesre}na ako sve uvek bude na svom mestu. Zato zahtevam: nemoj da
besni{ na wu.
DADIQA: A ako mi se popi{ki na tepih?
ANTIGONA: Obe}aj da ne}e{ besneti u svakom slu~aju. Molim
te, molim te, dado...
DADIQA: Podilazi{ mi svojim milovawima... Dobro. Dobro.
Proba}u da ne kaèm ni{ta. Ho}e{ da me premetne{ u kquse.
ANTIGONA: I ho}u tako|e da mi obe}a{ da }e{ razgovarati
sa wom, ~esto.
DADIQA: [ta to pri~a{? Da razgovaram sa ìvotiwom!
ANTIGONA: Upravo ne kao sa ìvotiwom. Kao s pravom oso-
bom, kao {to to ~ini{ sa mnom...
DADIQA: E ne}e mo}i! U mojim godinama da se budalim! Ali
za{to ho}e{ da joj svi u ku}i pri~aju kao ti, toj ìvotiwi?
ANTIGONA: (ne`no) Ako ja, iz ovog ili onog razloga, vi{e
ne budem mogla da joj pri~am...
DADIQA: (koja ne razume) Da joj vi{e ne pri~a{, da joj vi{e
ne pri~a{? Kako to?
ANTIGONA: (skre}e glavu u stranu a potom dodaje, tvrdo)
Opet, ako bude previ{e tu`na, ako svagda bude i{~ekivala, s wu{-
kicom na vratima, kao kad negde odem, mo`da bi bilo boqe ubiti
je, da se ne zlopati.
DADIQA: Ubiti je, malena? Ubiti tvoju kujicu? Ma, ti si lu-
da jutros.
ANTIGONA: Ne, dado.(Ulazi Hemon.) Evo Hemona. Ostavi nas,
dado. I ne zaboravi {ta si mi se zaklela.
(Dadiqa izlazi.)
ANTIGONA: (iznenada Hemonu) Oprosti, Hemone, zbog na{e
30 sino}ne rasprave . Nisam imala pravo. Molim te da mi oprosti{.
HEMON: Zna{ da sam ti oprostio a da nisi ni vrata zatvori-
la. Soba je mirisala na tebe, i sve sam ti oprostio. (Grli je, sme{i
se, posmatra je.) Od koga si zdipila onaj parfem?
ANTIGONA: Od Ismene.
HEMON: A ru` na usnama, puder, lepu haqinu?
ANTIGONA: Isto.
HEMON: U ~iju ~ast si se toliko ulep{ala?
ANTIGONA: Kaza}u ti. (Ona se sna`no privija uz wega.) O
dragi moj! Kakva ìvotiwa sam bila! îtavo ve~e pro}erdano.
Lepo ve~e.
HEMON: Ima}emo jo{ ve~eri, Antigona.
ANTIGONA: Mo`da ne}emo.
HEMON: I drugih rasprava, tako|e. Sre}a se odlikuje raspra-
vama.
ANTIGONA: Sre}a, da... Slu{aj, Hemone.
HEMON: Da.
ANTIGONA: Nemoj da se smeje{ jutros. Budi ozbiqan.
HEMON: Ozbiqan sam.
ANTIGONA: I zagrli me. ^vr{}e nego ikada pre. Neka se sva
tvoja snaga utisne u mene.
HEMON: Evo, svom snagom.
ANTIGONA: (uz uzdah) Dobro je. (Ostaju nemi neko vreme, po-
tom ona po~iwe, polako.) Slu{aj, Hemone.
HEMON: Da.
ANTIGONA: Htedoh ti jutros re}i... De~ak kog bismo imali...
HEMON: Da.
ANTIGONA: Zna{, dobro bih ga ~uvala od svega.
HEMON: Da, Antigona.
ANTIGONA: O! Tako bih ga ~vrsto zagrlila da se ne bi pla{io
ni~ega, zakliwem ti se. Ni ve~eri {to pada, ni teskobe punog
sunca nepokretnog, ni senki... Na{ mali de~ak, Hemone! Imao bi
majku malenu i neo~e{qanu – ali ~vr{}u od svih pravih majki na
svetu s wihovim pravim grudima i velikim prega~ama. Veruje{,
zar ne?
HEMON: Da, qubavi moja.
ANTIGONA: A veruje{ tako|e, zar ne, da bi imao pravu ènu?
HEMON: (drè}i je) Ja imam pravu ènu.
ANTIGONA: (najednom uzvikne, sklup~ana uz wega) O, voleo
si me, Hemone, voleo si me, bio si siguran u to, one ve~eri?
HEMON: (ne`no je quqa) Koje ve~eri?
ANTIGONA: Bio si siguran u to, kada si na balu do{ao da me
potraì{ u mom }o{ku, da nisi pogre{io devojku? Siguran si da
otada nisi zaàlio, da nisi razmi{qao, duboko u sebi, barem
jedared, da je bilo boqe da si potraìo Ismenu? 31
HEMON: Budalo jedna!
ANTIGONA: Voli{ me, zar ne? Voli{ me kao ènu? Tvoje
ruke {to me drè ne laù? Tvoje velike ruke na mojim le|ima ne
laù, ni tvoj miris, ni ova prijatna toplina, ni ovo veliko pove-
rewe {to me obuzima kada ti stavim glavu na grudi?
HEMON: Da, Antigona, volim te kao ènu.
ANTIGONA: Ja sam crnomawasta i suva. Ismena je rumena i
zlatna kao vo}ka.
HEMON: (mrmqa) Antigona...
ANTIGONA: O! Crvenim od stida. Ali moram to da saznam
jutros. Kaì istinu. Molim te. Kada misli{ da sam za tebe, ose-
}a{ li se unutra kao velika jama {to se produbquje, kao ne{to
{to umire.
HEMON: Da, Antigona.
ANTIGONA: (zadihano, posle stanke) Ja se tako ose}am. Hte-
la bih ti re}i da bih bila ponosna da budem tvoja èna, tvoja
prava èna, na koju }e{ staviti ruku, uve~e, oslawaju}i se, bez raz-
mi{qawa, sigurno, kao na ne{to {to ti pripada. (Ona se odvaja
od wega, zauzima druga~iji stav.) Eto. Sada èlim da ti kaèm
jo{ dve stvari. Kada ti ih budem rekla, trebalo bi da ode{ bez
ispitivawa. Bilo da ti se ~ine neobi~nim, bilo da ti nanose bol.
Zakuni mi se.
HEMON: [ta ima{ da mi kaè{?
ANTIGONA: Zakuni se najpre da }e{ oti}i bez re~i. Da me
ne}e{ pogledati. Ako me voli{, zakuni mi se. (Ona ga gleda pot-
reseno.) Eto {ta zahtevam od tebe, zakuni se, molim te, Hemone...
To je posledwa moja ludost koju treba da podnese{.
HEMON: Zakliwem se.
ANTIGONA: Hvala. Dakle, evo. Ju~e, najpre. Pita{ me za{to
sam do{la u Ismeninoj haqini, s parfemom i ruèm na usnama.
Bila sam ìvotiwa. Nisam bila sasvim sigurna da li me odista
èli{ i to sam u~inila da budem kao druge devojke, da u tebi
izazovem èqu.
HEMON: To je bilo zbog toga?
ANTIGONA: Da. A ti si se smejao i sva|ali smo se i moja
gadna narav je bila ja~a, izletela sam napoqe. (Dodaje ti{im
glasom.) Ali do{la sam k tebi sino} da me uzme{, uzme{ kao svoju
ènu. (On se pokre}e, ho}e da govori; ona vi~e.) Zakleo si se da ne-
}e{ pitati za{to. Zakleo si se, Hemone! (Zatim ti{e, ponizno.)
Molim te... (Ona nastavqa, okre}u}i se, tvrdo.) Uostalom,
kaza}u ti. Volela bih da budem tvoja èna i pored svega, jer te
toliko volim, silno, ali iako }u ti naneti bol, oprosti, o dragi
moj, nikada, nikada, ne}u mo}i da se udam za tebe. (On ostaje nem
32 od ~u|ewa, ona prilazi prozoru, ona pla~e.) Hemone, zakleo si se.
Odlazi. Odlazi odmah bez re~i. Ako progovori{, ako u~ini{
ijedan korak ka meni, baci}u se kroz ovaj prozor. Zakliwem ti se,
Hemone. Zakliwem ti se glavom de~aka koga imamo u snovima,
jedinog de~aka koga }u ikada imati. Odlazi sada, odlazi brzo.
Zna}e{ sutra. Zna}e{ sve u svoje vreme. (Ona je toliko o~ajna da
se Hemon pokorava i udaqava se.) Molim te, odlazi Hemone. To je
sve {to moè{ da u~ini{ za mene, ako me voli{. (On odlazi. Ona
ostaje nepomi~na, le|ima okrenuta sali, potom zatvara pro-
zor, seda na malu stolicu na sredini scene i polako kaè, neo-
bi~no umirena.) Eto. Svr{eno je s Hemonom, Antigona.
ISMENA: (ulazi, zovu}i) Antigona! A, tu si!
ANTIGONA: (nepomi~na) Da, tu sam.
ISMENA: Ne mogu da spavam. Pla{ila sam se da si iza{la,
da si poku{ala da sahrani{ brata usred dana. Antigona, sestri-
ce, svi smo tu, sa tobom, Hemon, dada i ja, i Slatki{, tvoja kuja. Vo-
limo te i ìvi smo, potrebna si nam. Polinik je mrtav i nije te
voleo. Uvek nam je bio stranac, lo{ brat. Zaboravi ga, Antigona,
kao {to je on zaboravio nas. Pusti wegovu senu da ve~no luta, bez
pogreba, jer je to Kreontov zakon. Ne poku{avaj ono {to je izvan
tvojih snaga. Uvek svemu prkosi{, ali slaba si Antigona. Ostani
sa nama, ne idi tamo, prekliwem te.
ANTIGONA: (ustaje sa neobi~nim osmehom na usnama, kre}e
ka vratima, polako; ona kaè) Prekasno. Jutros, kada si me srela,
ve} sam i{la.
(Ona odlazi. Ismena je prati vriskom.)
ISMENA: Antigona!
(îm Ismena iza|e, Kreont ulazi na druga vrata sa svojim
paèm.)
KREONT: Gardista, kaè{? Jedan od onih {to ~uvaju le{?
Neka u|e.
(Gardista ulazi. To je jedan prostak. Za trenutak zelen je
od straha.)
GARDISTA: (predstavqa se, pogleda u publiku) Gardista
Jonas, iz Druge ~ete.
KREONT: [ta ho}e{?
GARDISTA: Evo, {efe. Izvla~ili smo slamku da vidimo ko
}e do}i. Meni se zalomilo. Dakle ovako, {efe. Ja sam do{ao jer
smo mislili da je najboqe da jedan do|e da objasni, po{to ne mo-
èmo sva trojica da napustimo poloàj. Ima nas trojica iz ~ete,
{efe, oko le{a.
KREONT: [ta ima{ da mi kaè{?
GARDISTA: Trojica, {efe. Nisam sam. Druga dvojica su Diran
i gardista prve klase Budus. 33
KREONT: Za{to nije do{ao gardista prve klase?
GARDISTA: Tako je, {efe. I ja, li~no, odmah sam to rekao.
Treba da do|e gardista prve klase. Kad nema nikoga sa ~inom,
odgovoran je onaj prve klase. Ali oni su rekli ne i hteli su da
izvla~imo slamku. Da odem da dovedem gardistu prve klase, {efe?
KREONT: Ne. Govori ti, kad si ve} tu.
GARDISTA: Imam sedamnaest godina slu`be. Dobrovoqno
sam pristupio, imam medaqu, dve javne pohvale. Dobro me poznaju,
{efe. Ja sam slu`ba. Ne znam ni{ta osim zapovesti. Moji pret-
postavqeni uvek vele: Sa Jonasom sve je mirno.
KREONT: Dobro. Govori. êga si se upla{io?
GARDISTA: Po pravilu, ovo treba da radi gardista prve klase.
Ja sam predloèn za prvu klasu, ali nisam jo{ unapre|en. Treba
da budem unapre|en u junu.
KREONT: Ho}e{ li re}i vi{e? Ako se ne{to desilo, sva tro-
jica ste odgovorni. Nije bitno ko je ovde.
GARDISTA: E, ovako, dobro, {efe: le{... Dobro je ~uvan, me-
|utim! Smena od dva sata, najgora. Znate kako je, pred sam kraj
no}i. O~i teè od olova, glava pada, i sve te senke koje titraju i
rumenilo novog jutra... A! Dobro su odabrali momenat!... Bili smo
tu, razgovarali, cupkali... Nismo spavali, {efe, tako je, sva
trojica moèmo da se zakunemo da nismo spavali! A i kako bismo
na toj studeni... Svaki ~as sam bacao pogled na le{... Bio je na dva
koraka od nas, ali svejedno sam ga svaki ~as poglédao... Takav sam
ja, {efe, ja sam odgovoran. Zbog toga moji pretpostavqeni kaù:
Sa Jonasom... (Kreontov gest ga zaustavqa, on iznenada podiè
glas.) Ja sam prvi video, {efe. Ostali }e vam re}i, prvi sam dao
uzbunu.
KREONT: Uzbunu? Za{to?
GARDISTA: Le{, {efe. Neko ga je pokrio zemqom. O, ni{ta
posebno! Nisu imali dovoqno vremena, pored nas u blizini. Samo
malo zemqe... Ali sasvim dovoqno da se za{titi od le{inara.
KREONT: (ide ka wemu) Siguran si da neka ìvotiwa nije ~e-
prkala?
GARDISTA: Ne, {efe. I mi smo se najpre tome ponadali. Ali
zemqa je bila naba~ena na wega. Prema obi~aju. To je neko ko je znao
{ta treba ~initi.
KREONT: Ko se usudio? Ko je toliko lud da izigrava moje
zapovesti? Ima li tragova?
GARDISTA: Ni{ta, {efe. Kao ptica da je proletela. Kasni-
je, nakon detaqnije pretrage, gardista Diran je prona{ao ne{to
daqe jednu lopaticu, jednu de~ju lopaticu, staru i zar|alu. Mi{-
qewa smo da dete nije moglo da izvede ovaj napad. Gardista prve
34 klase ju je svejedno zadrào radi istrage.
KREONT: (za trenutak zami{qen) Dete... Razbio sam opozi-
ciju, ali ona podmuklo i daqe preti odasvud. S wom Polinikove
prista{e tiskaju se u Tebi, narodni tribuni {to bazde na beli
luk najednom u qubavi s prin~evima, a sve{tenici poku{avaju
da izbunare {ta mogu iz svega toga... Dete! Mislili su da }e to
biti veoma dirqivo. Odavde ga vidim, wihovo dete, s wu{kom
pla}enog ubice i lopaticom bri`qivo uvijenom u hartiju pod
ode}om. Jedino ako su detetu napunili glavu glupostima... Ne-
procewiva nevina `rtva za to dru{tvo. Mali bleduwavi de~ak
koji }e se slomiti pod mojom paqbom. Dragocena veoma sveà krv
na mojim rukama, dupli }ar. (Prilazi straàru.) Ali oni imaju
sau~esnike i u mojoj gardi, moè biti. Dobro me slu{aj, ti...
GARDISTA: [efe, u~inili smo sve {to je trebalo! Diran je
seo na pola sata jer su ga bolele noge, ali ja, {efe, sve vreme sam
bio na nogama. Re}i }e vam gardista prve klase.
KREONT: Kome ste pri~ali o ovome?
GARDISTA: Nikome, {efe. îm smo izvukli slamku, do{ao
sam.
KREONT: Slu{aj me dobro. Va{a straà je udvostru~ena. Ot-
pustite smenu. Evo zapovesti. Ho}u da samo vi budete pored le{a.
I nikome ni re~i. Sva trojica ste odgovorni za nemar, svakako
}ete biti ka`weni, ali ako progovori{, ako se samo zucne u gradu
da je Polinikov le{ pokriven zemqom, pobi}u vas svu trojicu.
GARDISTA: (guta) Ne}e se pri~ati, {efe, kunem vam se! Ali
ja sam ovde, a ova druga dvojica, mo`da su ve} rekli smeni... (@e-
stoko se znoji, trabuwa.) Imam dvoje dece, {efe. Jedno je jo{
sasvim malo. Svedo~i}ete za mene da sam bio ovde, {efe, ako do|e
do suda. Ja sam ovde pored vas! Imam svedoka! Ako se bude pri~alo,
to su drugi, nisam ja! Ja imam svedoka!
KREONT: Idi brzo. Ako niko ne sazna, bi}e{ ìv.
(Gardista odlazi tr~e}i. Kreont ostaje za trenutak nem;
najednom, mrmqa.)
KREONT: Dete... (Hvata malog paà za rame.) Do|i, mali. Tre-
ba sada sve ovo da razmotrimo... Zabava po~iwe. Ti bi umro za me-
ne? I{ao bi okolo s malom lopaticom? (Mali ga gleda. Izlazi sa
wim, miluju}i ga po glavi.) Da, naravno, i{ao bi smesta, ti tako-
|e... (ûje se kako uzdi{e dok izlazi.) Dete...
(Iza{li su. Ulazi hor.)
HOR: Eto. Sada, opruga je napeta. Nema drugo osim da se raz-
vije sama od sebe. To je ono {to je zgodno u tragediji. Potreban je
lagan udarac prstom da se pokrene, ni{ta, pogled u toku jedne
sekunde na devojku {to prolazi i podiè ruku na ulici, èqa da 35
vas po{tuju u rano jutro, ~im ustanete, kao da ste poru~ili do-
ru~ak, jedno suvi{no pitawe koje se postavqa uve~e... To je sve.
Posle treba samo pustiti da radi. Smireno je. Odvija se samo. Mi-
nuciozno, dobro podmazano, kao uvek. Smrt, izdaja, bezna|e su tu,
sve spremno, i buka, i uzrujanost, i ti{ine, sve ti{ine: ti{ina
dok se xelatova ruka podiè na kraju, ti{ina u po~etku dok dvoje
qubavnika prvi put stoje nagi jedno ispred drugog, ne usu|uju}i se
da se pokrenu, u senovitoj sobi, ti{ina dok povici gomile vitlaju
oko pobednika, dok ide film ~iji je ton iskqu~en, sva ta otvorena
usta iz kojih ni{ta ne izlazi, sav taj àmor koji je samo prikaza,
a pobednik, ve} pobe|en, sam je usred svoje ti{ine... Zgodno je to,
u tragediji. Umiruju}e je, sigurno... U drami, sa wenim izdajnici-
ma, sa opakim zlo}ama, tom progowenom nevino{}u, wenim osvet-
nicima, Wufaundlendom, tra~cima nade, biva zaista grozno umreti,
kao incident. Mo`da }e se ~ovek spasti, dobri mladi} mo`da }e
sti}i na vreme sa àndarima. U tragediji vlada smirenost. Najpre,
~ovek je u svojim granicama. Svi su nevini, ukupno uzev! Nije u
pitawu to da jedan ubija, a da je drugi ubijen. To je pitawe raspo-
dele. Nadaqe, naro~ito, umiruju}a je tragedija, jer ~ovek zna da ne-
ma nade, prqave nade; zna da je uhva}en, da je kona~no uhva}en kao
pacov, sa ~itavim nebom na svojim ple}ima, i da nema za{to da
pla~e, da nari~e, ne, da se àli, da se derwa bu~no o onome {to ima
da kaè, {to nikada nije rekao, i {to mo`da ni sam ne zna. I ni
za {ta: da bi to rekao sebi, da bi razumeo, sebe. U drami ~ovek se
bori u nadi da }e se izvu}i. To je prosta~ki, to je utilitarno. Ovde
je zabadava. To je za kraqeve. I nema se {ta vi{e u~initi, kona~no!
(Antigona ulazi, guraju je gardisti.)
HOR: Po~iwe, dakle. Mala Antigona je uhva}ena. Mala Anti-
gona }e prvi put mo}i da bude ono {to zaista jeste.
(Hor izlazi, dok gardisti guraju Antigonu na scenu.)
GARDISTA: (koji je povratio svoje samopouzdawe) Hajde,
hajde, bez pri~e! Sve }ete objasniti {efu. Ja znam samo zapovesti.
[ta ste imali tamo da radite, ne èlim da znam. Svi imaju svoja
opravdawa, svi imaju neke zamerke. Kad bismo sve slu{ali i pro-
bali da razumemo, svi bi ispali kako treba. Hajde, hajde, drìte
je vi, i bez pri~e! Ja ne èlim da znam {ta ona ima da kaè!
ANTIGONA: Kaì im da me puste, zlo mi je od wihovih pr-
qavih ruku.
GARDISTA: Prqavih ruku! Mogli biste da budete uqudni,
gospo|ice... Ja sam uqudan.
ANTIGONA: Kaì im da me puste. Ja sam Edipova k}i, ja sam
36 Antigona. Ne}u da beìm.
GARDISTA: Edipova k}i, aha! Kurve {to se okupqaju pod
skutom no}i tako|e govore da ih se ~uvamo, jer one su dobre prija-
teqice prefekta policije!
(Oni se smeju.)
ANTIGONA: Ho}u da umrem, ali ne od wihovog dodira!
GARDISTA: A le{evi, zemqa, to ti ne smeta da dodiruje{?
Veli{: wihove prqave ruke! Pogledaj svoje.
(Antigona gleda svoje ruke u lisicama sa osmehom. One su pu-
ne zemqe.)
GARDISTA: Izdala te je lopatica? Morala si ovoga puta da
kopa{ noktima. O, kakva hrabrost. Okrenem se na sekund da pot-
raìm duvan, ubacim u usta, kaèm hvala, kad eto we, ~eprka kao
mala hijena. U po bela dana! Kako se otimala, devoj~ura, kad sam
je zgrabio! Ho}e o~i da mi iskopa! Derwa se kako treba da zavr{i
posao... Luda, skroz!
DRUGI GARDISTA: Ja sam {~epao drugu jednu luda~u, neki
dan. Pokazivala je svoje dupe prolaznicima.
GARDISTA: Kaì, Buduse, ovo bi zasluìvalo dobru krku za
svu trojicu, da proslavimo!
DRUGI GARDISTA: Kod Tordija. Dobro mu je crno.
TRE]I GARDISTA: U nedequ nismo na slu`bi. Da se povedu
ène?
GARDISTA: Nee, kad se mi zabavqamo... Sa ènama se uvek brb-
qa, deca ’o}e da pi{ke. Ma kaì, Buduse, ko ne bi èleo da se za-
bavqa kao mi!
DRUGI GARDISTA: Mo`da }emo primiti dodatak.
GARDISTA: Mo`da, izgleda mi da je ovo va`na stvar.
DRUGI GARDISTA: Flan{ar, iz Tre}e, kad je ulovio onog pa-
liku}u, pro{log meseca, dobio je duplu platu.
TRE]I GARDISTA: [ta kaè{! Ako dobijemo duplu, predla-
èm: umesto Tordija ima da se ide kod Arapina.
GARDISTA: Na pi}e? Jesi li normalan? Tamo ti buteqka ko-
{ta duplo. Osim ako ne ode{ na sprat. Slu{ajte {ta vam ja kaèm:
prvo se ide kod Tordija, da se dobro zagrejemo, a posle kod Arapi-
na. Budus, se}a{ se one krupne?
DRUGI GARDISTA: A, pa i ti je se dobro se}a{, od onog dana.
TRE]I GARDISTA: Ali na{e ène, ako bude dupla plata, saz-
na}e. îm se ra{~uje, sazna}e svi, dolazi}e da ~estitaju.
GARDISTA: Dobro, vide}emo. Zezawe je druga stvar. Ako bude
ceremonije u dvori{tu kasarne, kao kad se dele odlikovawa, do}i
}e i ène i deca. Zato svi idemo kod Tordija.
DRUGI GARDISTA: Da, treba unapred poru~iti. 37
ANTIGONA: (slaba{no) Htela bih da sednem malo, molim
vas.
GARDISTA: (posle izvesnog razmatrawa) Dobro, neka sedne.
Ali ne pu{tajte je vas dvojica.
(Ulazi Kreont, straàri smesta umuknu.)
GARDISTA: Mir-no!
KREONT: (zastaje, iznena|en) Pustite tu devojku. [ta se de-
{ava?
GARDISTA: Ovo je odeqewe garde, {efe. Do{ao sam sa drugo-
vima.
KREONT: Ko ~uva le{?
GARDISTA: Stigla je smena, {efe.
KREONT: Rekao sam ti da otkaè{ smenu! Rekao sam ti da ne
govori{ ni{ta.
GARDISTA: Ni re~i, {efe. Ali ~im smo uhvatili ovu, pomi-
slili smo da treba da do|emo. Nismo izva~ili slamku. Radije smo
do{li sva trojica.
KREONT: Imbecili! (Antigoni) Gde su te uhvatili?
GARDISTA: Kod le{a, {efe.
KREONT: [ta si radila kod le{a svog brata? Zna{ da sam za-
branio da se prilazi.
GARDISTA: [ta je radila, {efe? Zato smo je doveli. Kopala
je zemqu rukama. Poku{ala je da ga ponovo prekrije zemqom.
KREONT: Da li ti zna{ {ta govori{?
GARDISTA: [efe, pitajte ostale. Po mom povratku stresli
smo zemqu sa le{a; ~im je postalo toplije, po~eo je da se ose}a, pa
smo se pomakli na jedan breùqak, nedaleko, da budemo na proma-
ji. Mislili smo da niko ne}e reskirati u po bela dana. Me|utim,
odlu~ili smo, sigurnosti radi, da jedan od nas ne skida pogled s
wega. U podne, na jari, smrad se poja~ao ~im je stao vetar; bilo je
kao kad te neko udari maqem; razroga~io sam o~i, drhtale su kao
pihtije, gledao i daqe. Oti{ao sam kod druga da uzmem malo duva-
na za `vakawe, da izdrìm... îm sam ga stavio u usta, {efe, i rekao
mu hvala, vratio sam se na mesto: bila je tu i kopala je rukama. U
po bela dana! Vaqda je imala na umu da ne moè da pro|e nepri-
me}ena. îm sam je ugledao potr~ao sam dole, mislite da je stala,
da je poku{ala da pobegne? Nastavila je svom snagom {to je mogla
brè, kao da nisam tu. Kad sam je zgrabio, otimala se kao |avo, hte-
la je da nastavi, vikala da je pustim po{to le{ jo{ nije sasvim
pokriven.
KREONT: (Antigoni) Da li je to istina?
38 ANTIGONA: Da, istina je.
GARDISTA: Otkopali smo le{, kako vaqa, potom je stigla
smena kojoj ni{ta nije re~eno, do{li smo i doveli smo je, {efe.
Toliko.
KREONT: Tokom no}i, prvi put, tako|e si bila ti?
ANTIGONA: Da, ja. S limenom lopaticom kojom smo pravili
zamkove u pesku na plaì tokom raspusta. To je Polinikova lopa-
tica. Urezao je noì}em svoje ime na dr{ci. Zato sam je ostavila
pokraj wega. Ali oni su je uzeli. Zato sam morala da kopam rukama.
GARDISTA: Kopala je kao ìvotiwa. îm smo je spazili,
drugar re~e: Ono je neka ìvotiwa. Ma ne, kaèm ja wemu, to je de-
vojka.
KREONT: Dobro. Mo`da }e se od vas traìti zvani~an izve{-
taj. Sada me ostavite s wom. Vodi ove qude, mali. Neka ostanu po
strani dok ih ne pozovem.
GARDISTA: Da joj opet stavimo lisice, {efe?
KREONT: Ne.
(Gardisti izlaze predvo|eni paèm. Kreont i Antigona su
sami, licem u lice.)
KREONT: Da li si govorila nekome o svom poslu?
ANTIGONA: Nisam.
KREONT: Da li si nekoga srela usput?
ANTIGONA: Ne, nikoga.
KREONT: Sigurna si?
ANTIGONA: Jesam.
KREONT: Slu{aj: oti}i }e{ u svoju sobu, u krevet, re}i }e{
da si bolesna, da od ju~e nisi izlazila. Tvoja dadiqa }e re}i isto.
Udesi}u da ova trojica nestanu.
ANTIGONA: Za{to? Kad dobro znate da }u ponovo to uraditi.
(Ti{ina. Gledaju jedno drugo.)
KREONT: Za{to si poku{ala da sahrani{ svoga brata?
ANTIGONA: Morala sam.
KREONT: Zabranio sam.
ANTIGONA: (polako) Svakako sam morala. Oni koji nisu sa-
hraweni ve~no lutaju i nikada ne nalaze mira. Da je moj brat ìv,
umoran od lova, morala bih da mu skinem obu}u, morala bih da mu
pripremim ne{to za jelo, da mu namestim krevet... Polinik je da-
nas zavr{io sa svojim lovom. Ulazi u ku}u u kojoj ga ~ekaju moj otac
i moja majka, i Eteokle. Ima pravo na mir.
KREONT: To je pobuna i izdaja, zna{.
ANTIGONA: To je moj brat.
KREONT: ûla si proglas, videla si objavu na svim zidovima
u gradu? 39
ANTIGONA: Jesam.
KREONT: Znala si {ta je nameweno onima, koji god da su, koji
se usude da mu odaju pogrebne po~asti?
ANTIGONA: Da, znala sam.
KREONT: Mo`da si verovala da kao k}i Edipova, k}i Edipo-
ve oholosti, moè{ da bude{ iznad zakona?
ANTIGONA: Ne, nisam se uzdala u to.
KREONT: Zakon je pisan poglavito za tebe, Antigona, u prvom
redu za kraqeve k}eri!
ANTIGONA: I da sam slu{kiwa {to pere sudove, ~im bih
~ula edikt, obrisala bih prqavu vodu s ruku i u keceqi bih iza{-
la da sahranim brata.
KREONT: To nije ta~no. Da si sluàvka, bez sumwe bi znala da
}e{ nastradati i ostala bi kod ku}e da oplakuje{ brata. Jedina
misao ti je bila da si od kraqevskog roda, moja ne}aka i verenica
moga sina, i to, {ta god da se desi, da se ne}u usuditi da te pogubim.
ANTIGONA: Varate se. Bila sam sigurna u to da }ete me po-
gubiti.
KREONT: (posmatra je i najednom mrmqa) Oholost Edipova.
Ti si oholost Edipova. Da, sad kada je vidim u dubini tvojih o~iju,
verujem ti. Morala si da misli{ na to da }u te pogubiti. I to ti
se ~ini sasvim prikladnim raspletom, oholo stvorewe!... Ne radi
se o qudskoj nesre}i, malo je to. Nelagodno vam je u krugu fami-
lije. Treba vam sastanak sa sudbinom i smr}u. Ubiti oca i le}i s
majkom i sve to saznati docnije, poùdno, re~ po re~. Kakav napi-
tak, a, re~i koje vas osu|uju? I kako se poùdno pije kad se neko
zove Edip ili Antigona. Potom, jednostavna stvar, dovoqno je sebi
iskopati o~i i oti}i u prosja~ewe s decom po putevima. Ne, bogme.
Vremena su se promenila za Tebu. Teba sada ima pravo na princa
bez istorije. Ja, ja se zovem samo Kreont, hvala nek je bogu. Noge su
mi na zemqi, ruke su mi u xepovima, i, po{to sam kraq, odlu~io
sam, s mawe ambicije od tvog oca, da se jednostavno pozabavim uvo-
|ewem reda u ovaj svet i u~inim ga malo mawe apsurdnim, ako je to
mogu}e. To nije avantura, to je svakida{wa obaveza i nije uvek
zabavna, kao svaka obaveza. Ali po{to sam tu da to ~inim, to }u
~initi. Ako sutra neki pra{wavi glasnik si|e s planina da mi
objavi da postoje neke neizvesnosti u pogledu mog ro|ewa, jednos-
tavno }u ga zamoliti da se vrati odakle je do{ao, ne}u zagledati
tetku u usta i baviti se upore|ivawem datuma. Kraqevi imaju
drugog posla umesto da se bave li~nom patetikom, devoj~ice. (Pri-
lazi joj, uzima je za ruku.) Dakle, slu{aj me dobro. Ti si Antigona,
ti si Edipova k}i, neka, ali ti ima{ dvadeset godina i sve se za
tili ~as moè srediti suvim hlebom i sa dve }u{ke. (Gleda je,
40 osmehuju}i se.) Da te pogubim? Pogledaj se, vrap~e jedno! Previ{e
si sitna. Boqe odrasti kako bi mogla da Hemonu podari{ krupnog
sina. Gradu Tebi potrebno je vi{e od tvoje smrti, uveravam te.
Oti}i }e{ u svoje odaje smesta, u~ini}e{ {to ti kaèm i }uta-
}e{. Ja }u se pobrinuti za }utawe drugih. Hajde, idi! I ne streqaj
me pogledom. Smatra{ me divqakom, razumqivo, i mora da mis-
li{ da sam nepopravqivo prozai~an. Ali ja te svejedno volim, sa
tvojom uàsnom naravi. Ne zaboravi da sam ti ja kupio prvu lut-
ku, nije to bilo tako davno.
(Antigona ne odgovara. Polazi. On je zaustavqa.)
KREONT: Antigona! Ta vrata ne vode u tvoje odaje. Kamo }e{?
ANTIGONA: (zaustavqa se, polako mu odgovara, bez razmet-
awa) Znate dobro...
(Ti{ina. Ponovo se gledaju licem u lice.)
KREONT: (mrmqa, kao za sebe) [ta izvodi{?
ANTIGONA: Ne izvodim.
KREONT: Ne shvata{ da }u, ukoliko jo{ neko osim one
trojice glupaka sazna {ta si poku{ala, biti prinu|en da te pogu-
bim. Ako umukne{ sada, ako se mane{ te ludosti, imam {ansu da
te spasem, ali to ne}u biti u stawu za pet minuta. Shvata{ li?
ANTIGONA: Treba da brata pokrijem zemqom koju su oni qu-
di uklonili.
KREONT: Ponovo }e{ u~initi taj apsurdni gest. Drugi gardis-
ti su oko le{a Polinikovog, i ako ode{ da ga pokrije{ zemqom,
oni }e je ponovo ukloniti, zna{ dobro. [ta moè{ da u~ini{ osim
da opet raskrvari{ nokte i bude{ uhva}ena?
ANTIGONA: Ni{ta drugo osim toga, znam. Ali to, najmawe,
mogu. Treba ~initi ono {to moè{.
KREONT: Veruje{, dakle, odistinski u taj pogreb prema pra-
vilima? U tu senu tvoga brata osu|enu da ve~no luta ukoliko se na
le{ ne baci pregr{t zemqe uz formulu sve{tenika? Ve} si ih ~u-
la kako recituju, tebanski sve{tenici, tu formulu? Videla si
sirote umorne ~inovnike kako okra}uju gestove, gutaju re~i, sman-
drqavaju jednu smrt da bi se poduzeli druge, pre pauze za ru~ak?
ANTIGONA: Da, videla sam ih.
KREONT: Jesi li ikada pomislila, dok to bi}e koje si nekada
stvarno volela po~iva u tesnoj grobnici, da uzvikne{? Da im ka-
è{ da umuknu i da odu?
ANTIGONA: Da, pomislila sam?
KREONT: A igra{ se glavom sada zato {to sam tvom bratu us-
kratio taj sme{ni paso{, to serijsko tru}awe nad wegovom ko-
òm, tu pantomimu koja ti se prvoj zgadila dok je bila igrana. To
je apsurdno! 41
ANTIGONA: Da, to je apsurdno.
KREONT: Za{to onda to ~ini{? Zbog drugih, zbog onih koji
veruju? Da ih okrene{ protiv mene?
ANTIGONA: Ne.
KREONT: Ni za druge, ni za brata? Za koga onda?
ANTIGONA: Ni za koga. Za sebe.
KREONT: (posmatra je }utke) Ti, dakle, ba{ èli{ da um-
re{? Izgleda{ kao ulovqena divqa~.
ANTIGONA: Ne nari~ite nada mnom. înite kao ja. înite
ono {to morate. Ali, ako ste qudsko bi}e, u~inite to brzo. To je sve
{to zahtevam od vas. Ne}u doveka biti hrabra, istina.
KREONT: (pribliàva se) Ja èlim da te spasem, Antigona.
ANTIGONA: Vi ste kraq, vi moète sve, ali to ne moète.
KREONT: Misli{?
ANTIGONA: Ni da me spasete, ni da me odvratite.
KREONT: Oholo stvorewe! Mali Edipe!
ANTIGONA: Moète samo da me pogubite.
KREONT: A ako te stavim na muke?
ANTIGONA: Za{to? Da ridam, da molim za milost, da se za-
kunem u sve {to èlite, pa opet iznova?
KREONT: (hvata je za ruke) Slu{aj me dobro. Ja imam lo{u
ulogu, razumqivo, a ti dobru. I ti to zna{. Ali ne koristi se time
previ{e, kugo mala... Da sam dobri brutalni obi~ni tiranin, ve}
bi ti bio precvikan jezik, udovi po~upani kle{tima, ili bi bila
u tamnici. Ali u mojim o~ima vidi{ ne{to {to okleva, vidi{
da te pu{tam da govori{ umesto da pozovem moje vojnike; zato
prkosi{, napada{ iz sve snage. Dokle èli{ da stigne{, mala
furijo?
ANTIGONA: Pustite me, boli me ruka od va{eg stiska.
KREONT: (stiska jo{ ja~e) Ne, ovako sam ja ja~i, ja se time
koristim.
ANTIGONA: (je~i) Aj!
KREONT: (~ije se o~i smeju) Mo`da to treba kona~no da ura-
dim, jednostavno, da ti uvrnem ruku, da te vu~em za kosu kao de-
voj~icama u igri. (Posmatra je. Postaje ozbiqan. Najednom go-
vori.) Ja sam tvoj ujak, razumqivo, ali nismo ne`ni jedni prema
drugima u familiji. To ti nije zabavno, ovaj sme{ni kraq koji te
slu{a, starac koji moè sve, koga su videli kako ubija druge, uve-
ravam te, a tako|e saàqiv spram tebe, koji je tu da ti nanese bol
i da poku{a da te spre~i da umre{?
ANTIGONA: (posle nekoliko trenutaka) Stegnite jo{, sada.
Vi{e me ne boli. Ja vi{e nemam ruku.
KREONT: (gleda je i pu{ta sa osmejkom; mrmqa) Bog zna da
42 imam drugih poslova danas, ali }u izgubiti koliko god treba vre-
mena da te spasem, kugo mala. (Postavqa je da sedne na jednu sto-
licu u sredi{tu. Skida svoju tuniku, prilazi joj, nezgrapan,
snaàn, samo u ko{uqi.) Iako propadne revolucija, ima hleba
kod pekara, uveravam te. Ali hitni poslovi neka ~ekaju. Ne mogu
da te pustim da umre{ u politi~koj pri~i. Treba ti ne{to boqe
od toga. Jer tvoj Polinik, ta oplakana sen i le{ koji se raspada
me|u gardistima i sva ta patetika koja te je raspalila, to je poli-
ti~ka pri~a. Najpre, ja nisam neàn, ali sam tanko}utan; volim
ono {to je kako treba, ~isto, dobro oprano. Misli{ da ja nisam
zga|en kao i ti, tim mesom {to truli na suncu? Uve~e, kad krene
vetar s mora, ose}a se i u palati. To me uznemirava. Pa ipak, ne}u
da zatvorim prozor. To je sramno, to mogu i tebi da kaèm, uàsno,
~udovi{no, ali treba cela Teba da ga ose}a neko vreme. Misli{ da
je trebalo da ga pokopam, tvog brata, ako ni zbog ~ega, iz higijenskih
razloga! Ali zbog onoga {to razumeju glupaci kojima vladam, treba
da Polinikova le{ina zaudara u celom gradu, mesec dana.
ANTIGONA: Odvratni ste!
KREONT: Da, mala moja. To je obaveza. Moè se raspravqati
o tome da li to treba ~initi ili ne treba. Ali ako se ~ini, mora na
ovaj na~in.
ANTIGONA: Za{to to ~inite?
KREONT: Jednog dana probudio sam se kao kraq Tebe. Bog zna
da sam voleo druge stvari u ìvotu umesto toga da imam mo}.
ANTIGONA: Trebalo je re}i ne!
KREONT: Mogao sam. Samo, osetio bih se kao radnik koji
odbija svoj posao. Nije mi se ~inilo po{tenim. Rekao sam da.
ANTIGONA: Pa dobro, utoliko gore po vas. Ja nisam rekla
da! [ta se mene ti~u va{a politika, va{e obaveze, va{e jadne
pri~e. Ja mogu da kaèm ne svemu {to ne volim i ja sam jedini su-
dija. A vi, s va{om krunom, s va{im gardistima, s va{im sjajem,
moète da me pogubite po{to ste rekli da.
KREONT: Slu{aj me.
ANTIGONA: Ako mi se prohte, ne moram da vas slu{am. Vi
ste rekli da. Nemam {ta da doznam od vas. Od vas ne. Tu ste, slu-
{ate moje re~i. A to {to ne zovete gardiste, jeste stoga {to ho}ete
da ih slu{ate do kraja.
KREONT: Zabavqa{ me.
ANTIGONA: Ne. Pla{im vas. Zbog toga poku{avate da me
spasete. Pogodnije je dràti malu Antigonu ìvu i mutavu u pa-
lati. Previ{e ste osetqivi da biste bili dobar tiranin, eto. Ali
u svakom slu~aju pogubi}ete me, to znate, i to stoga {to se pla-
{ite. To je beda od ~oveka {to se pla{i.
KREONT: (muklo) Dobro, da, strah me je da budem primoran da
te pogubim ukoliko nastavi{ da se protivi{. A to ne bih èleo. 43
ANTIGONA: Ja ne moram da ~inim ono {to ne èlim! Ne
èlite, mo`da, vi{e da uskra}ujete grobnicu mom bratu? Recite,
ne biste to èleli?
KREONT: Rekao sam ti.
ANTIGONA: Pa ipak to ~inite. Sada }ete me pogubiti, iako
to ne èlite. I to je to, biti kraq!
KREONT: Da, to je to!
ANTIGONA: Siroti Kreont! S polomqenim noktima punim
zemqe i s modricama koje su mi va{i gardisti napravili na ruka-
ma, sa strahom koji mi uvr}e stomak, ja sam kraqica.
KREONT: Hajde, imaj milosti, ho}e{ li? Le{ tvoga brata
truli pod mojim prozorima, dovoqno je pla}eno da red vlada u
Tebi. Moj sin te voli. Ne primoravaj me da platim i tvojom gla-
vom. Dovoqno sam platio.
ANTIGONA: Ne. Rekli ste da. Ne oklevajte da platite sada!
KREONT: (prekida je, van sebe) Dobri boè! Poku{aj da ra-
zume{ na tren, ti tako|e, budalo mala! Ja sam vaqano poku{ao da
razumem tebe. Treba da bude onih koji }e re}i da. Treba da bude
onih koji }e upravqati brodom. Voda prodire sa svih strana, pun
je zlo~ina, divqa{tva, nesre}e... Kormilo krivuda. Posada ne
èli vi{e da radi, misli samo na to da po~isti potpalubqe, a
zapovednici ve} prave udoban splav samo za sebe, sa celom zali-
hom slatke vode, da izvuku svoje dupe. Jarbol se lomi, diè se
vetar, jedra se paraju, a svi ni{taci se drè zajedno u gomili jer
misle samo na svoju koù, svoju dragocenu koù i svoje male pos-
love. Misli{ li da ima vremena za prefiwenost, da se razmatra
da li treba re}i da ili ne, pitati se da li se preskupo platilo, i
posle toga biti u stawu da se bude ~ovekom? Uzima se kormilo,
upravqa se prema planini od vode, izdaje naredba i puca se u go-
milu, u prvog koji istupi. U gomilu! To nema ime. To je kao talas
koji se uzdiè pred tobom; vetar {to te {amara, a jedinka koja se
izdvoji iz gomile nema ime. Mo`da ti je dao ~a{u vina sino}. On
vi{e nema ime. I ti vi{e nema{ ime, prikovan za kormilo. Ni-
~eg nema, osim broda koji ima ime i oluje. Da li to razume{?
ANTIGONA: (trese glavom) Ne}u da razumem. Vama je dobro.
Ja sam ovde iz drugog razloga, ne da razumem. Ja sam tu da vam ka-
èm ne i da zbog toga umrem.
KREONT: Lako je re}i ne!
ANTIGONA: Ne uvek.
KREONT: Da bi se reklo da, treba se oznojiti i zasukati ru-
kave, zagrabiti ìvot punim rukama i zaglibiti se u wega do
gu{e. Lako je re}i ne, ~ak i kada to zna~i umreti. Samo se ne treba
pomerati i treba malo sa~ekati. Sa~ekati ìvot, sa~ekati da vas
44 on ubije. To je previ{e lako. To je qudski pronalazak. Zami{qa{
svet u kojem drve}e kaè ne sekiri, u kojem ìvotiwe kaù ne
nagonima na lov i qubav? @ivotiwe su dobre, jednostavne i istraj-
ne. One idu, one se guraju jedna za drugom, hrabro, na istom putu.
Ako jedna padne, dolaze druge i moè{ da ih uni{ti{ koliko
ho}e{, uvek }e ostati po jedna iz vrste spremna da donese mlade i
da nastavi istim putem, sa istom hrabro{}u, sli~ne onima koje su
ve} pro{le.
ANTIGONA: Kakva sawarija za jednog kraqa, ìvotiwe. To je
tako prosto.
(Ti{ina. Kreont je posmatra.)
KREONT: Prezire{ me, zar ne? (Ona ne odgovara, on nastav-
qa, kao za sebe.) Zabavno: ~esto sam zami{qao ovakav razgovor s
nekim bleduwavim mladi}em koji je poku{ao da me ubije i od koga
ne mogu da izvu~em ni{ta osim prezira. Ali nisam pomi{qao da
}e to biti s tobom i zbog stvari tako uàsne... (Drì glavu u ruka-
ma; ose}a da je na izmaku snaga.) Saslu{aj me, ipak, posledwi put.
Moja uloga nije dobra, ali to je moja uloga, i da}u da te pogube.
Samo, najpre, èlim da i ti dobro zna{ svoju. Zna{ li za{to }e{
umreti, Antigona? Zna{ li ispod kakve prqave pri~e }e zauvek
biti zapisano tvoje krvavo ime?
ANTIGONA: Kakve pri~e?
KREONT: One o Eteoklu i Poliniku, o tvojoj bra}i. Ti veru-
je{ da je zna{, ali je ne zna{. Niko je ne zna u Tebi osim mene.
Ali mi se ~ini da i ti, ovoga jutra, ima{ pravo da je sazna{. (Raz-
mi{qa neko vreme, sa glavom u rukama, nalak}en na kolena; ~uje
se kako mrmqa.) Nije ba{ lepa, vide}e{. (I on tiho po~iwe, ne
gledaju}i u Antigonu.) êga se se}a{ o tvojoj bra}i, najpre? Dva
kompawona u igri koja su te, bez sumwe, prezirala, lomila ti lut-
ke, ve~ito su jedan drugome {aputali kojekakve tajne da bi te raz-
qutili?
ANTIGONA: Bili su stariji.
KREONT: Potom, divila si im se sa wihovim prvim cigare-
tama, prvim dugim pantalonama; potom su po~eli da izlaze, da se
ose}aju kao mu{karci, i vi{e te uop{te nisu gledali.
ANTIGONA: Ja sam bila devoj~ica...
KREONT: Gledala si majku kako pla~e, oca koji besni, ~ekala
si da se za~uju vrata na wihovom povratku iz grada i wihovi povi-
ci u hodniku. I oni su prolazili pored tebe, puni podsmeha i nesi-
gurnog koraka, bazde}i na vino.
ANTIGONA: Jednom sam se sakrila iza vrata, bilo je jutro,
vreme da se ustane, a oni, oni su dolazili ku}i. Polinik me je vi-
deo, bio je bled, sjajnih o~iju i tako lep u svom ve~erwem odelu!
Rekao mi je: Gle, ti si tu? Dao mi je veliki cvet od papira koji je
doneo sa sobom iz no}i. 45
KREONT: A ti si ga sa~uvala, zar ne, taj cvet? Ju~e, pre nego
{to si iza{la, otvorila si fioku i posmatrala ga, dugo, da ti uli-
je hrabrost?
ANTIGONA: (drhtavo) Ko vam je to rekao?
KREONT: Sirota Antigona, sa svojim cvetom za igranku! Zna{
li ko je bio tvoj brat?
ANTIGONA: Znam da }ete lo{e govoriti o wemu u svakom
slu~aju!
KREONT: Mala imbecilna len{tina, mala zver, okrutna i
bez du{e, mali glupak dobar samo za trke kolima i ostavqawe
novca po barovima. Jednom, bio sam prisutan, tvoj otac je hteo da
mu uskrati veliku sumu koju je izgubio na kocki; pobeleo je i
podigao ruku uz stra{nu psovku!
ANTIGONA: To nije istina!
KREONT: Wegova okrutna pesnica svom snagom se stu{tila u
lice tvoga oca. @alosno. Tvoj otac je seo za sto, sa glavom u rukama.
Krv mu je tekla iz nosa. Plakao je. A u svom }o{ku, Polinik, sa
zlobnim osmehom, pali cigaretu.
ANTIGONA: (skoro prekliwu}i) To nije istina!
KREONT: Seti se, imala si dvanaest godina. Nisi o tome dugo
razmi{qala. Istina je?
ANTIGONA: (tiho) Da, istina je.
KREONT: Posle te rasprave tvoj otac nije imao snage da ga
zadrì. Stupio je u argivsku vojsku. Otkako se na{ao kod Argi-
vaca, po~eo je da radi o glavi tvome ocu, o glavi tom starcu koji se
nije odlu~ivao da umre, da napusti svoje kraqevstvo. Nizali su
se poku{aji ubistva, a ubice koje smo hvatali uvek su svoje izjave
zavr{avali zakliwu}i se da su novac primili od wega. Ne samo
od wega, uostalom. Hteo sam da to zna{, kulise drame u kojoj ù-
di{ da ima{ ulogu, wenu kuhiwu. Ju~e sam priredio grandiozan
pogreb za Eteokla. Eteokle je sada heroj i svetac za Tebu. Svi su bi-
li prisutni. [kolarci su izvla~ili sitni{ iz kasica za vence;
starci su, la`no potreseni, uzdizali, sa tremolom u glasu, dobrog
brata, sina Edipovog, kraqevi}a. I ja sam odrào govor. I sve{te-
nici tebanski u punom sastavu, na ~elu kolone. I vojne po~asti...
Dobro je bilo. Shvata{ da ve}i luksuz od jednog gada nisam mogao
da ponudim biv{im zara}enim stranama. Ali èlim ne{to da ti
kaèm, tebi, ne{to {to samo ja znam, ne{to uàsno: Eteokle, uzor
vrline, nije vredeo vi{e od Polinika. Dobar sin je tako|e poku-
{ao, i on tako|e, da ubije svoga oca, lojalni princ je tako|e odlu-
~io da proda Tebu onome ko vi{e ponudi. Da, misli{ da je zabavno?
Ovu izdaju zbog koje Polinik truli na suncu, dokazujem ti sada i
za Eteokla, koji mirno po~iva u svojoj grobnici od mermera, i on
46 ju je tako|e spremao. Slu~aj je hteo da Polinik padne pre wega.
Imamo posla sa dva lopova na va{aru koji varaju jedan drugog i
varaju nas, koji su se poklali kao dve protuve kakvi su bili u
namirivawu ra~una... Samo, morao sam jednoga od wih da u~inim
herojem. Potraìo sam wihove le{eve usred ostalih. Prona{li
su ih zagrqene, prvi put, bez sumwe. Proboli su jedan drugog, a
potom je odred argivske kowice pre{ao preko wih. Pretvoreni
su u ka{u, Antigona, neraspoznatqivi. Dao sam da se sastavi jedan
le{, mawe unakaèn, za moju nacionalnu sahranu, a za drugi sam
naredio da se ostavi da trune tamo gde je. Ne znam koji. I uveravam
te da mi je svejedno.
(Duga ti{ina, ne pomeraju se, ne gledaju se, potom Antigona
tiho govori.)
ANTIGONA: Za{to ste mi to ispri~ali?
(Kreont ustaje, obla~i se.)
KREONT: Vi{e bi volela da te pustim da umre{ u toj bednoj
pri~i?
ANTIGONA: Mo`da. Verovala sam.
(Ti{ina. Kreont joj prilazi.)
KREONT: [ta }e{ sada da u~ini{?
ANTIGONA: (ustaje kao u snu) Idem u svoju sobu.
KREONT: Nemoj da bude{ dugo sama. Idi da se vidi{ sa Hemo-
nom, {to pre. Udaj se smesta.
ANTIGONA: (uzdi{u}i) Da.
KREONT: Ima{ ~itav ìvot pred sobom. Na{ razgovor je bio
isprazan, uveravam te. Ti jo{ ima{ to blago.
ANTIGONA: Da.
KREONT: Ni{ta drugo nije va`no. A ti ho}e{ da ga pro}er-
da{. Razumem te, i ja bih u~inio isto pre dvadeset godina. Zbog toga
sam te slu{ao. Slu{ao sam iz dubine vremena malog Kreonta mr-
{avog i bledog poput tebe, i on je hteo sebe da ponudi kao `rtvu.
Smesta se udaj, Antigona, budi sre}na. @ivot nije ono {to mis-
li{. To je voda koju mladi pu{taju da proti~e, nesvesno, kroz
ra{irene prste. Stisni ruku, stisni ruku, brzo. Zadrì je. Vide-
}e{, bi}e to stvar~ica ~vrsta i prosta koju gricka{ sede}i na
suncu. Govore ti suprotno, jer im treba tvoja snaga i polet. Ne slu-
{aj ih. Ne slu{aj mene kad slede}i put budem drào govor pored
Eteoklove grobnice. Ne}e biti istinit. Shvati}e{, kasnije, ì-
vot je omiqena kwiga, dete {to se igra pored nogu, alat koji vaqa-
no drì{ u ruci, klupa na kojoj sedi{ nave~e pred ku}om. Mo`da
}e{ me jo{ prezirati, ali kad to otkrije{, vide}e{ da je tako, to
je komi~na uteha starewa; ìvot mo`da nije ni{ta drugo do sre}a. 47
ANTIGONA: (mrmqa, praznog pogleda) Sre}a...
KREONT: (najednom pomalo posti|en) Bedna re~, a?
ANTIGONA: [ta }e to biti moja sre}a? Kakva }e to sre}na
èna postati ona, mala Antigona? Kakvu bedu }e morati i ona da
~ini, dan za danom, da zubima zgrabi komadi} sre}e? Kaìte, koga
}e morati da laè, kome da se smeje, kome da se proda? Koga }e
morati da pusti da umre skre}u}i pogled?
KREONT: (podiè ramena) Luda si, }uti.
ANTIGONA: Ne, ne}u da }utim. Ho}u da znam kako da nau~im
da budem sre}na. Odmah, jer odmah treba odabrati. Kaète da je
ìvot tako lep. Ho}u da znam kako da nau~im da ìvim.
KREONT: Voli{ li Hemona?
ANTIGONA: Da, volim Hemona. Volim Hemona postojanog i
mladog; Hemona zahtevnog i vernog, kao ja {to sam. Ali ako ga va{
ìvot, va{a sre}a, pohabaju i pokvare, ako Hemon ne pobledi kad
ja pobledim, ako ne bude ube|en u to da sam mrtva, ako me nema pet
minuta, ako se ne ose}a jedinim na svetu i ako me ne grdi kada se
smejem, a da on ne zna za{to, ako on pored mene postane gospodin He-
mon, ako mora da nau~i da kaè da, on tako|e, onda ja vi{e ne vo-
lim Hemona.
KREONT: Ne zna{ vi{e {ta govori{. ]uti.
ANTIGONA: Da, znam {ta govorim, ali me vi ne razumete.
Sada vam govorim o ne~em dalekom, o kraqevstvu u koje vi{e nema-
te pristup, sa va{im borama, va{om mudro{}u, va{im stomakom.
(Smeje se.) Ah, smejem se, Kreonte, vidim te sa petnaest godina u
isti mah. Isti izraz nemo}i i uverewa da moè{ sve. @ivot ti je
dodao samo male bore na licu i to salo oko tebe.
KREONT: (prekida je) Ho}e{ li u}utati, jednom?
ANTIGONA: Za{to ho}e{ da }utim? Zato {to zna{ da sam u
pravu? Misli{ da ti ne ~itam u o~ima da to zna{? Zna{ da sam u
pravu, ali to nikada ne}e{ priznati jer èli{ da brani{ svoju
sre}u u ovom trenutku kao ku~e kost.
KREONT: Tvoju i moju, budalo!
ANTIGONA: Zlo mi je od va{e sre}e. Od va{eg ìvota koji
treba voleti, neka ko{ta {ta ko{ta. Kao psi {to owu{e sve {to
prona|u. Sitna obe}awa celog veka, samo da se ne zahteva previ{e.
Ja ho}u sve, odmah, i u celosti, ili odbijam! Ne mogu da budem
skromna i da se zadovoqavam komadi}em, ako imam imalo pameti.
Ho}u da budem sigurna u dana{wi dan i u to da }e biti lep kao ka-
da sam bila mala – ili da umrem.
KREONT: Hajde, po~ni, po~ni, kao tvoj otac!
ANTIGONA: Kao moj otac, da! Mi smo od onih {to ispituju do
48 kraja. Dok sasvim ne ponestane i najmawe nade, najmawe nade da se
zadavi vlastitim rukama. Mi smo oni {to vas preska~u kada vas
sretnu, va{u nadu, va{u dragocenu nadu, va{u prqavu nadu!
KREONT: ]uti! Da moè{ sebe da vidi{ dok to govori{, ti
si nakaza.
ANTIGONA: Da, ja sam nakaza. To je sramno, zar ne, ti povici,
to skakawe, ta borba krpara. Otac je prestao da bude nakaza kad je
bio sasvim siguran, kona~no, da je ubio svog oca, da je spavao sa
svojom majkom i da ga ni{ta, ni{ta vi{e, ne moè spasti. Oblio
ga je mir, imao je ne{to kao osmeh na licu, bio je lep. To je kraj.
Nije imao {ta drugo osim da zatvori o~i, da ne gleda. A va{e glave,
va{e sirote glave kandidata za sre}u! Vi ste nakaze, ~ak i najlep-
{i. Svi imate ne{to nakazno u kraji~ku oka ili uglu usana. Dob-
ro si rekao, Kreonte, kuhiwa. Vi imate glave kuhiwskih pomo-
}nika!
KREONT: (drmusa joj ruku) Nare|ujem ti da umukne{, smesta,
razume{?
ANTIGONA: Nare|uje{ mi, sluìn~e? Misli{ da moè{ da
mi nare|uje{?
KREONT: Predvorje je puno sveta. Ho}e{ da nastrada{? ê-
kaju te.
ANTIGONA: Dobro, otvori vrata. Zbiqa, ~ekaju me!
KREONT: (koji poku{ava da joj rukom zatvori usta) Ho}e{
li u}utati, pobogu?
ANTIGONA: (otrè se) Brzo, sluìn~e! Pozovi svoje gar-
diste!
(Otvaraju se vrata, ulazi Ismena.)
ISMENA: (s krikom) Antigona!
ANTIGONA: [ta ti ho}e{?
ISMENA: Antigona, oprosti! Antigona, vidi{, dolazim,
hrabra sam. Idem sa tobom.
ANTIGONA: Gde ide{ sa mnom?
ISMENA: Ako ho}ete da je pogubite, treba da nas pogubite za-
jedno!
ANTIGONA: A ne. Ne sada. Ne ti. Samo mene, samu. Ne misli{
vaqda da sada umre{ sa mnom. To je previ{e jednostavno!
ISMENA: Ne èlim da ìvim ako ti umre{, ne mogu bez tebe!
ANTIGONA: Ti si izabrala ìvot, a ja smrt. Ostavi me sada
sa tvojim naricawima. Trebalo je i}i jutros, ~etvorono{ke, po
mraku. Trebalo je kopati zemqu noktima dok te oni ne zgrabe kao
lopova!
ISMENA: Dobro, idem sutra!
ANTIGONA: ûje{ li je, Kreonte? I ona. Ko zna koliko }e
ih se prikqu~iti kad me ~uju? Za{to okleva{ da me u}utka{, {ta 49
~eka{, za{to ne pozove{ gardiste? Hajde, Kreonte, daj malo
kuraì, to je samo trenutak. Hajde, sluìn~e, ~ini {ta treba!
KREONT: (najednom) Garda!
(Gardisti se smesta pojavquju.)
KREONT: Vodite je.
ANTIGONA: (sa dubokim uzdahom olak{awa) Kona~no, Kre-
onte! (Gardisti se ustremquju na wu i odvode je. Ismena izlazi
uz jauke nakon we.)
ISMENA: Antigona! Antigona!
(Kreont ostaje sam, hor ulazi i prilazi mu.)
HOR: Ti si lud, Kreonte, {ta si u~inio?
KREONT: (gleda preko hora u daqinu) Morala je da umre.
HOR: Ne dopusti da Antigona umre, Kreonte! Nosi}emo tu
nesre}u na vratu, zauvek.
KREONT: Ona je htela da umre. Niko od nas nije bio toliko
jak da je ubedi da ìvi. Razumem to sada, Antigona je ro|ena da
bude mrtva. Mo`da to ni sama nije znala, ali Polinik je bio samo
povod. Kada bi se on uklonio smesta bi na{la drugi. Ono {to je woj
bilo va`no bilo je da kaè ne i da umre.
HOR: Ona je dete, Kreonte.
KREONT: [ta ho}e{ da u~inim za wu? Da je osudim da ìvi?
HEMON: (ulazi sa krikom) O~e!
KREONT: (pritr~ava mu, grli ga) Zaboravi je, Hemone; zabo-
ravi je, mali moj.
HEMON: Ti si lud, o~e, pusti me.
KREONT: (stiska ga jo{ ja~e) Sve sam poku{ao da je spasem,
Hemone. Sve sam poku{ao, zakliwem se. Ona te ne voli. Mogla je da
ìvi. Vi{e je volela svoju ludost i smrt.
HEMON: (pla~e, poku{ava da se oslobodi stiska) Ali, o~e,
vidi{ da je odvode! O~e, ne dozvoli ovim qudima da je odvedu!
KREONT: Sve je rekla. Cela Teba zna {ta je u~inila. Primo-
ran sam da je pogubim.
HEMON: (otrè se iz wegovih ruku) Pusti me!
(Ti{ina. Nalaze se licem u lice. Gledaju se.)
HOR: (pribliàva se) Zar ne moè da se izmisli ne{to, da se
kaè da je luda, zatvori u bolnicu?
KREONT: Svi }e re}i da to nije istina. Da je spasavam zato {to
je verenica moga sina. Ne mogu.
HOR: Zar se ne moè otezati, pustiti je da pobegne sutra?
KREONT: Gomila ve} zna sve, uzvikuje oko palate, ne mogu.
50 HEMON: O~e, gomila nije ni{ta, ti si gospodar.
KREONT: Ja sam gospodar pred zakonom, ne iznad.
HEMON: O~e, ja sam tvoj sin, ne moè{ da dopusti{ da pro-
padnem.
KREONT: Da, Hemone. Da, mali moj. Hrabrosti. Antigona ne
moè vi{e da ìvi. Antigona nas je ve} napustila.
HEMON: Misli{ da }u mo}i da ìvim bez we? Misli{ da }u
ga prihvatiti, va{ ìvot? Sve te dane, od jutra do ve~eri, bez we.
I va{u uzrujanost, va{e brbqawe, va{u ta{tinu, bez we.
KREONT: Bi}e potrebno da prihvati{, Hemone. Svakome od
nas do|e dan, mawe-vi{e tuàn, mawe-vi{e dalek, kada kona~no
mora prihvatiti da je ~ovek. Za tebe, to je dana{wi dan... I eto te
preda mnom sa suzama u o~ima i srcem koje te boli, mali moj de-
~a~e, posledwi put... îm se okrene{, ~im pre|e{ ovaj prag, bi}e
gotovo.
HEMON: (okleva neko vreme, polako kaè) Ve} je gotovo.
KREONT: Ne osu|uj me, Hemone. Ne osu|uj me i ti.
HEMON: (gleda ga, najednom kaè) Ta velika snaga i hrabrost,
to ogromno boànstvo {to me je uzimalo u ruke i ~uvalo me od
~udovi{ta i prikaza, to si bio ti? Taj za{titni~ki miris i me-
kani hleb uve~e pod svetlom lampe, kada si mi pokazivao kwige iz
tvoje radne sobe, to si bio ti, veruje{?
KREONT: (ponizno) Da, Hemone.
HEMON: Sva ta briga, sav taj ponos, sve te kwige pune junaka,
sve to da bi se do{lo dovde? Biti ~ovek, kao {to kaè{, i sre}an
{to si ìv?
KREONT: Da, Hemone.
HEMON: (odjednom zapla~e kao dete, bacaju}i mu se u zagrqaj)
O~e, to nije istina! To nisi ti, to nije danas! Nismo obojica pod
ovim zidom gde samo treba re}i da. Ti si mo}an, kao kada sam bio ma-
li. Ah! Molim te, o~e, jer ti se divim, jo{ ti se divim! Odve} sam
usamqen na svetu i sasvim nag, ako ne mogu vi{e da ti se divim.
KREONT: (odvaja se od wega) Svako je sam, Hemone. Svet je nag.
Previ{e dugo si mi se divio. Pogledaj me, to bude ~ovek, pogledaj
oca u lice, danas.
HEMON: (posmatra ga, potom istr~ava uz krik) Antigona!
Antigona! Pomozite!
HOR: (prilazi Kreontu) Kreonte, otr~ao je kao ludak.
KREONT: (gleda u daqinu, nepomi~an) Da. Siromah, voli je.
HOR: Kreonte, treba u~initi ne{to.
KREONT: Ja vi{e ne mogu ni{ta.
HOR: Oti{ao je, smrtno je rawen.
KREONT: (muklo) Da, svi smo mi smrtno raweni.
(Ulazi Antigona, guraju je gardisti, koji kasnije podupiru
vrata, iza kojih se okupqa bu~na gomila.) 51
GARDISTA: [efe, provaquju u palatu!
ANTIGONA: Kreonte, ne èlim vi{e da gledam wihova lica,
ne èlim da slu{am wihove povike, ne èlim vi{e da gledam
nikoga. Ima{ moju smrt sada, dovoqno je. U~ini da ne gledam ni-
koga vi{e dok sve ne bude gotovo.
KREONT: (izlazi i vi~e na gardiste) Garda na vrata! Neka
se isprazni palata! Ti, ostani sa wom.
(Dvojica gardista izlaze, pra}eni horom. Antigona ostaje
sa gardistom. Antigona ga posmatra.)
ANTIGONA: (najednom) Dakle, to si ti?
GARDISTA: Ko, ja?
ANTIGONA: Moje posledwe qudsko lice.
GARDISTA: Tako ti je.
ANTIGONA: Da te vidim...
GARDISTA: (udaqava se, povre|en) Dobro, de.
ANTIGONA: Ti si onaj {to me je uhvatio, onda.
GARDISTA: Da, to sam ja.
ANTIGONA: Povredio si me. Nije bilo potrebe da me povre-
|uje{. Da li sam izgledala kao neko ko èli da pobegne?
GARDISTA: Hajde, hajde, bez pri~e! Niste vi bitni, izvr{a-
vao sam svoju zapovest.
ANTIGONA: Koliko ima{ godina?
GARDISTA: Trideset i devet.
ANTIGONA: Ima{ li dece?
GARDISTA: Da, dvoje.
ANTIGONA: Voli{ li ih?
GARDISTA: To se vas ne ti~e.
(Gardista po~iwe da kora~a, stotinu koraka; za trenutak
se ne ~uje ni{ta osim wegovih koraka.)
ANTIGONA: (pita ponizno) Jesi li odavno gardista?
GARDISTA: Od posle rata. Bio sam narednik u vojsci. Ponovo
sam se aktivirao.
ANTIGONA: Da li treba da bude{ narednik da bi mogao pos-
tati gardista?
GARDISTA: U principu, da. Narednik ili u specijalnom od-
redu. Kad postane gardista, narednik gubi svoj ~in. Primer: sret-
nem vojnog regruta, on ne mora da mi salutira.
ANTIGONA: Je li?
GARDISTA: Da. Imajte u vidu, uop{te uzev, on to ~ini. Regrut
zna da je gardista neko. Pitawe plate: obi~no se gardista pla}a kao
pripadnik specijalnog odreda i, nakon {est meseci, dobija
52 povi{icu. Kao gardista, ima{ i druge prednosti. Stan, grejawe,
dodatak za ènu i decu. Kona~no, oèweni gardista sa dvoje dece
ima vi{e nego aktivni narednik.
ANTIGONA: Je li?
GARDISTA: Da. To vam obja{wava rivalitet izme|u gardiste
i narednika. Mo`da ste primetili, narednik ima tendenciju da
prezire gardistu. Wegov jak argument jeste napredovawe. U jednom
smislu, to je ispravno. Napredovawe u gardi je sporije i teè nego
u armiji. Ali ne treba da smetnete sa uma da je brigadir garde ne{-
to drugo od narednika.
ANTIGONA: (iznenada) Slu{aj...
GARDISTA: Da.
ANTIGONA: Umre}u svakoga ~asa.
(Gardista ne odgovara. Ti{ina. On kora~a. U jednom momentu
nastavqa.)
GARDISTA: Sa druge strane, postoji ve}e uvaàvawe gardiste
nego aktivnog narednika. Gardista, to jeste vojnik, ali je skoro i
funkcioner.
ANTIGONA: Veruje{ li da je zlo umreti?
GARDISTA: Ne mogu da vam kaèm. Za vreme rata, oni {to su
bili raweni u stomak, wima je bilo opako.
ANTIGONA: Kako }e me pogubiti?
GARDISTA: Ne znam. Mislim da sam ~uo da }e vas, umesto da
prqaju grad va{om krvqu, zazidati u lagum.
ANTIGONA: @ivu?
GARDISTA: Da, u po~etku. (Ti{ina. Uzima duvan u usta.)
ANTIGONA: O grobnice, o bra~na posteqo, o stani{te moje
podzemno! (Ona je sasvim mala usred velike scene. Reklo bi se da joj
je malo hladno. Obgrlila se rukama. Mrmqa.) Sasvim sama...
GARDISTA: (zavr{iv{i `vakawe duvana) U pe}inama Hada,
na gradskim kapijama. Na suncu. Jo{ malo kulu~ewa za ekipu. Is-
prva je bilo pitawe da li angaòvati vojsku. Ali, po posledwim
vestima, ~ini se da }e opet garda zavr{iti posao. Ima jaku grba-
~u, garda! Za~udili biste se {to postoji zavist izme|u gardiste i
aktivnog narednika...
ANTIGONA: (mrmqa, najednom umorna) Dve ìvotiwe...
GARDISTA: [ta, kakve ìvotiwe?
ANTIGONA: Dve ìvotiwe bi se privile jedna uz drugu da se
ugreju. Ja sam sasvim sama.
GARDISTA: Ako vam ne{to treba, to je druga stvar. Mogu da
apelujem.
ANTIGONA: Ne. Samo bih volela da nekome uru~i{ pismo,
kad budem mrtva.
GARDISTA: Kako to, pismo? 53
ANTIGONA: Pismo koje }u napisati.
GARDISTA: A to ne! Bez pri~e! Pismo! Vama je lako! Ja mnogo
rizikujem u toj igri!
ANTIGONA: Da}u ti ovaj prsten ako prihvati{.
GARDISTA: Je li zlatan?
ANTIGONA: Jeste, zlatan je.
GARDISTA: Razumete, ako me uhvate, odoh na preki sud. Vama
je svejedno. (Opet baca pogled na prsten.) Ono {to mogu, ako
ho}ete, jeste da u svoju bele`nicu zapi{em ono {to kaète. Posle
}u istrgnuti list. Druga~ije je s mojim rukopisom.
ANTIGONA: (zatvorenih o~iju, mrmqa) Tvojim rukopisom...
(Lagano zadrhti.) Sve ovo je tako uàsno.
GARDISTA: (uvre|en, poku{ava da joj uzme prsten) Znate, ako
ne èlite, ja...
ANTIGONA: Da, uzmi prsten i pi{i. Ali brzo... bojim se da
nemamo mnogo vremena... pi{i: Dragi moj...
GARDISTA: (izvadio je svoju bele`nicu i vlaì olovku u us-
tima) To je za va{eg prijateqa?
ANTIGONA: Du{o moja, èlim da umrem i ti ne}e{ vi{e
mo}i da me voli{...
GARDISTA: (ponavqa polako svojim dubokim glasom) Du{o
moja, èlim da umrem i ti ne}e{ vi{e mo}i da me voli{...
ANTIGONA: A Kreont je bio u pravu, uàsno je, sada, pored
tog ~oveka, vi{e ne znam za{to umirem. Strah me je...
GARDISTA: (mu~i se sa diktatom) Kreont je bio u pravu,
uàsno je...
ANTIGONA: O Hemone, na{ de~ak! Sada razumem kako bi bilo
jednostavno ìveti...
GARDISTA: (prekida je) E, previ{e brzo. Kako da zapi{em?
Treba vremena...
ANTIGONA: Gde si stao?
GARDISTA: Uàsno je sada pored tog ~oveka...
ANTIGONA: Ne znam vi{e za{to umirem.
GARDISTA: (pi{e, vlaì olovku) Ne znam vi{e za{to umi-
rem. ôvek nikad ne zna za{to umire.
ANTIGONA: (nastavqa) Strah me je... (Staje. Najednom dola-
zi k sebi.) Ne. Izbri{i sve. Bi}e boqe da niko nikada ne sazna. To
je kao da me gledaju golu i dodiruju mrtvu. Stavi samo: Oprosti.
GARDISTA: Dakle, bri{em kraj i stavqam oprosti?
ANTIGONA: Da. Oprosti, mili moj. Bez male Antigone, svi
}ete biti spokojni. Volim te...
GARDISTA: Bez male Antigone, svi }ete biti spokojni.
Volim te... To je sve?
54 ANTIGONA: Da, to je sve.
GARDISTA: Ovo je smejurija od pisma.
ANTIGONA: Da, to je smejurija od pisma.
GARDISTA: A na koga da naslovim?
(U tom trenutku otvaraju se vrata. Pojavquju se ostali
gardisti. Antigona ustaje, posmatra ih, posmatra prvog gardis-
tu pred sobom; on stavqa prsten u xep i sklawa bele`nicu,
pravi se vaàn. Izbegava Antigonin pogled. Poku{ava da povra-
ti prisebnost.)
GARDISTA: Hajde, hajde, bez pri~e!
(Antigona se slaba{no osmehuje. Obara glavu. Bez re~i prila-
zi gardistima. Svi izlaze.)
HOR: (ulazi iznenada) Eto! Svr{eno je sa Antigonom. Sada,
bliì se red na Kreonta. Svi }e tuda morati da pro|u.
GLASNIK: (upada uz povike) Kraqica? Gde je kraqica?
HOR: [ta ho}e{ od we? [ta ima{ da joj saop{ti{?
GLASNIK: Uàsnu vest. Oti{li su da bace Antigonu u lagum.
Nisu jo{ zavr{ili sa slagawem posledwih kamenih blokova, kad
su Kreont i oni oko wega za~uli jadikovku koja je dopirala iz
grobnice. Svi su u}utali i slu{ali, jer to nije bio glas Antigo-
nin. Drugi glas se za~uo iz dubine laguma... Svi su gledali u
Kreonta, koji je prvi shvatio, jer je ve} znao, pa zaurla kao lud:
Uklonite kamewe, uklonite kamewe! Robovi se baci{e na sloène
blokove, a me|u wima on, kraq, sav u znoju, sa raskrvavqenim ruka-
ma. Blokovi su kona~no pomereni i najtawi me|u wima provu~e
se kroz otvor. Antigona je u dnu grobnice obe{ena o svoj pojas, s
plavim nitima, sa zelenim nitima, s nitima crvenim, kao de~ja
ogrlica, a Hemon je na kolenima, drì je za ruku i nari~e, s licem
u wenoj haqini. Pomereno je jo{ blokova i Kreont je mogao da
si|e. Videla se wegova seda kosa u dubini laguma. Poku{ao je da
podigne Hemona, prekliwao ga. Hemon nije hteo da ~uje. Potom se
podigao, s tamnim o~ima, nikada nije vi{e li~io na de~aka kao
tada, gledao je oca bez re~i, jedan minut, a zatim ga je udario u lice
i trgao ma~. Kreont je ustuknuo. Hemon ga je posmatrao detiwim
o~ima, oteàlim od prezira, a Kreonta je taj pogled parao kao
se~ivo. Hemon, posmatraju}i tog drhtavog starca na drugom kraju
laguma, bez re~i, zabode ma~ u stomak, drè}i se za Antigonu,
grle}i je u velikoj crvenoj lokvi.
KREONT: (ulazi sa svojim paèm) Postavio sam ih jedno uz
drugo, kona~no! Oprani su, sada, poloèni. Samo su pomalo bledi,
ali tako mirni. Dvoje zaqubqenih u predve~erje prve no}i. Svr-
{eno je s wima. 55
HOR: Ne i sa tobom, Kreonte. Ima jo{ ne{to. Euridika, tvoja
kraqica, tvoja èna...
KREONT: Dobra èna {to stalno pri~a o svojoj ba{ti, o svom
pekmezu, o svojim xemperima, ve~itim xemperima za sirotiwu.
Zabavno je kako sirotiwa ima neprestanu potrebu za xemperima.
Reklo bi se da im ni{ta drugo ne treba osim xempera...
HOR: Tebanskoj sirotiwi bi}e hladno ove zime, Kreonte.
Po{to je saznala za smrt svoga sina, kraqica je odloìla igle,
razborito, nakon {to je zavr{ila jedan red, lagano, kao sve {to je
~inila, mo`da malo mirnije nego obi~no. Potom je oti{la u svoju
sobu, sobu sa mirisom lavande, s vezenim stolwacima, krevetima
od somota, i sebi prerezala grlo, Kreonte. Leì sada na jednom od
demodiranih bra~nih kreveta, na istom mestu gde si je video kao
devojku, sa istim osmehom, mo`da ne{to tu`nijim. I da nema veli-
ku crvenu mrqu na tkanini oko vrata, reklo bi se da je zaspala.
KREONT: I ona. Svi spavaju. Dobro. Dan je bio teàk. (Pauza.
Govori muklo.) Bi}e dobro za spavawe.
HOR: Sada si sasvim sam, Kreonte.
KREONT: Sasvim sam, da. (Ti{ina. Stavqa ruku na paèvo
rame .) Mali...
PA@: Gospodine?
KREONT: Ho}u da ti kaèm. Oni ne znaju, ostali; ~ovek je tu,
ispred dela, on ne moè da skrsti ruke. Kaù da je to prqava oba-
veza, ali ako ~ovek ne u~ini, ko }e?
PA@: Ne znam, gospodine.
KREONT: Ne zna{, naravno. Ti ima{ {ansu! Sve {to je pot-
rebno, nikada ne znati. Nestrpqiv si da odraste{?
PA@: O, da, gospodine!
KREONT: Ti si budala, mali. Ne treba odrasti nikada. (U daqi-
ni izbija sat, on mrmqa.) Pet sati. [ta imamo danas, u pet sati?
PA@: Savet, gospodine.
KREONT: E, dobro, ako imamo savet, mali, treba da idemo.
(Izlaze, Kreont se oslawa na paà.)
HOR: (prilazi) Eto. Bez male Antigone, svi }e biti spokojni.
Ali sada, sve je svr{eno. Svi su svakako spokojni. Svi oni {to su
morali da umru svojom smr}u. Oni koji su u ne{to verovali, potom
oni koji su verovali u suprotno te oni koji ne veruju ni u {ta,
koji su uhva}eni u pri~u, a da ni{ta ne razumeju. Mrtvi sli~ni,
svi, uko~eni, nekorisni, truli. Oni koji su ìvi polako }e po~e-
ti da ih zaboravqaju i da me{aju wihova imena. Svr{eno je. Anti-
gona je umirena, sada, nikada ne}emo znati od koje groznice. Weno
delo je okon~ano. Duboki tu`ni mir spu{ta se na Tebu i na praznu
56 palatu u kojoj Kreont zapo~iwe sa ~ekawem svoje smrti.
(Dok on govori, ulaze gardisti. Sedaju na klupu, litar crnog
vina je pokraj wih, kape su im na zatiqku, i po~iwu partiju
karata.)
HOR: Ostaje samo garda. Wima je sve svejedno; nije wihova
stvar u pitawu. Nastavqaju da igraju karte...
(Zavesa se brzo spu{ta dok gardisti bacaju svoje karte.)
Dejan Acovi}
BELE[KA UZ ANTIGONU @ANA ANUJA
Uvek je zanimqivo pratiti preìvqavawe, überleben, anti~-
kih mitova, motiva i likova. Sofoklova Antigona, prvi put izgo-
vorena na sceni u Atini, 440. godine p. n. e., jeste nesporni klasik
evropske kwièvnosti, ponekad smatrana za najve}i domet, uop-
{te uzev, helenskog duha. Prema Xorxu Stajneru 1, integralni auto-
ritet klasika jeste takav da moè da apsorbuje bez gubitka iden-
titeta vi{evekovne zahvate, pripisivawa, prevode, komentare te
varijacije: Odisej i Homer, Vergilije i Herman Broh, Antigona i
Lakan.
Razumqivo je, stoga, {to je tebanski ciklus, sa pri~ama o Edi-
pu i Antigoni, uvek bio na radnom stolu mnogih stvaralaca:
Rasin, Helderlin, fon Hofmanstal, Kokto, Breht... Jednu od naju-
pe~atqivijih varijacija, koja je i sama postala moderni klasik
francuske drame, dao je @an Anuj.
@an Mari Lisjen Pjer Anuj (Jean Marie Lucien Pierre Anouilh)
(1910–1987) pisac je duge i razgranate karijere. Wegov rad se kre}e
od visoke drame do apsurdne farse, napisao je tridesetak drama,
niz scenarija za film i televiziju te prevodio [ekspira, Oskara
Vajlda i Grejema Grina. Anti~kim ènskim likovima vra}a se u
dramama Medeja i Euridika. Uvukav{i se, po sopstvenim re~ima,
u Sofoklovu dramu kao lopov sa dragocenim plenom, Anuj od svoje
Antigone ~ini jedan suptilan kompleks sa nekoliko ulaza, pogo-
tovo stoga {to je prvi put izvedena tokom nacisti~ke okupacije
Francuske, 1944, {to je i samom Anuju pribavilo ocenu politi~-
ki ambivalentnog autora. Neka bude izre~eno, za ovu priliku, ne-
koliko li~nih utisaka i stavova.
Duboko tragi~an lik, prokleti Edipov potomak, Antigona
ustaje protiv Kreontove naredbe; svoju sestrinsku du`nost izvr-
{ava odlu~no i svesno, ~vrstim korakom, premda hrabra nije, ide
u susret ispuwewu svoje sudbe. Kreont, realisti~an i surov vla-
1 – George Steiner, Antigones, Oxford, 1986. 57
dar, poku{ava da, nakon gra|anskog rata i meteà, ~vrstom rukom
uspostavi red; pomo}u dràvne laì – veoma subverzivna Anujeva
intervencija – „aranìrawem“ ostataka zakrvqene bra}e, jednoga,
Kreontu je ina~e svejedno ko je ko, ~ini predmetom kulta, a tret-
man drugoga predstavqa opomenu svima onima koji bi da ugroze
uspostavqeni poredak. Drama balansira izme|u vrednosti pobune
gra|anina i gra|anke protiv razuzdane vlasti, u ime temeqnog
humaniteta i potrebe da se „dràvni brod“ odrì na potrebnom
kursu po svaku cenu. Pojedinac, sa srcem i du{om, sa dubokim,
gotovo demonskim individualitetom, Antigona, kao i Medeja,
suprotstavqen je pojedincu koji postupa u skladu sa „dràvnim
razlogom“. Granice koje je sebi odredio Kreont za Antigonu pred-
stavqaju tesne okove; u momentu kada se u~ini da je „razum“, uz
otkrivawe istine o suprotstavqenoj bra}i, nadvladao, Antigoni-
no ne jo{ ja~e odzvawa u prestonoj dvorani; to je gorko ne mladog
ènskog bi}a koje jo{ nije u potpunosti iskusilo ìvot, a ne è-
li i ne moè da ga ku{a kao la`, opsenu i hipokriziju. Wena pobu-
na indukuje pobunu drugih, Ismene (koja je kod Sofokla mla|a
sestra) i Hemona. Opet, za razliku od Sofokla, koji slika stanov-
nike Tebe kao nenaklowene Kreontovoj odluci, Anuj tebanskoj
narodnoj masi pripisuje, sasvim ta~no reklo bi se, o~ekivano
pona{awe (Raspni ga, raspni). I Sofoklova i Anujeva Antigona
nisu detektivske pri~e; nema sazivawa u trpezariji i nema otkri-
vawa i pokazivawa prstom na odgovornog. Posle ~itawa ovakvih
tekstova, naro~ito, jo{ boqe, nakon scenskog doìvqaja2 – ~emu
oni i jesu nameweni – broj upitnika ve}i je na kraju nego na po~et-
ku. Istina, da ne zalazimo previ{e duboko u analizu, Anujeva
drama, napisana u jednom ~inu, nema lirskog centrirawa koje se
kod Sofokla nahodi u horskim partijama; anahronizmi, crni
humor, francuska imena, predstavqaju specifi~an postupak iro-
nijske distance od tragi~nog vrtloga i mra~nu tebansku dramu
~ine bezvremenom i svevremenom. Dok Sofoklov Kreont, osve{-
}en, poku{ava da spase {to se moè spasiti, Anujev odlazi na zaka-
zani sastanak, dràvnu obavezu; nema druge nego da se tragi~ni
vrtlog, koji je do malo~as gutao sve, vine i nevine, ugu{i zgodnim
administrativnim formulacijama i projektima za budu}nost.
Ukloniv{i usput sve one koji mu se na|u na putu.
2 – Recimo: Antigone de Jean Anouilh, mise en scène par N. Biançon 2003: http://www.youtube.com
58 /watch?v=5_sO75wwZ1g
Jacek Denel
PESME
Prevela s poqskog Sneàna \ukanovi}
SRE]A
za P.T.
Slede}e nedeqe ti je ro|endan
u to vreme idu}e godine
verovatno te ne}e biti.
M. Roberts, Lacrimae rerum
Biti ta ru`na Engleskiwa – mr{ava, ostarela,

ne naro~ito dobra pesnikiwa; ìveti u letwikovcu
s ~ovekom koji se gasi (srce ili rak bubrega –
uzrok je nevaàn). Donositi mu uz stepenice
(uske, vla`ne stepenice) posluàvnik s doru~kom
i sebe. Pisati: „Slede}e
nedeqe – zujawe muve –
– ti je ro|endan – ponovo – u to vreme idu}e godine – bolno
je~i – verovatno te ne}e biti.“ Prilaziti mu. Umirivati ga.
Leàti s wim u kadi, plakati. Posmatrati, teatralno
ali ipak stvarno, drve}e kroz prozor.
Imati za sobom sve te godine, pisma, plami~ke qubavi,
znati veli~inu kragne, broj cipela, obim glave.
Ne osvrnuti se za drugim mu{karcem.
Koristiti posebne izraze, imena odmiqa.
I pretvarati se da uop{te nije lo{iji u krevetu,
se}ati se toliko mesta, puta, na~ina:
u leàqci, u soku od bobica, u brzom vozu
od Venecije do Nice, na stolu izdava~a,
u sporednoj sali muzeja. Primati posete
prijateqa i lekara. Mutiti ùmance sa {e}erom.
Ne mo}i se vi{e pretvarati i pretvarati se i daqe. 59
Ali, pre svega, znati da sve {to je bilo
nije moglo, nije trebalo da bude druga~ije, s drugim,
negde drugde, u neko drugo vreme – i ba{ to je sre}a.
Sve si sagledao. Sada odlazi{, polako
~upkaju}i li{}e sa grana. Neko zaklawa ogledalo,
neko telefonira, neko razgovara. Posluàvnik. Kada. Krevet.
Var{ava, 07. III 2004.
HOTEL @E[OV
Evo teme za umetnike (i Tukidid bi se

postideo pred wom, zajedno s flotom, u stenovitoj uvali) –
suze qubavnika u hotelu. Prqavom, iako velikom:
deset spratova betona, kubici ustajalog vazduha
godinama zarobqeni iznad te rupe u zemqi.
Bi}e tu nekakav centar. Nov i blistav.
Ali to dvoje se ne mogu zameniti drugima,
izbrisati, pa ponovo ispisati, sagraditi od nule.
I nosi}e tu sliku odvojeno kroz ìvot,
svako za sebe, to dvoje iz hotela:
balavi, naduveni od pla~a
zagrqeni u kvadratnom, neopranom prozoru,
koje su starci (kao iz venecijanske farse) tako dugo
razdvajali da su ih na kraju razdvojili. I}i }e,
putova}e, pliva}e, lete}e godinama
sa tim uni{tenim zdawem, kao uraslim u mi{i},
bespovratno izgubqeni. Ili bar jedno
od wih.
Var{ava, 02. IV 2009.
PRED ODLUKOM
Ispraznili smo dve sobe, kuhiwu, predsobqe i kupatilo,

nema kraja stvarima umrlih.
Cepamo wihove razglednice, ~itamo isprekidane re~i i
odjednom su ponovo tu,
mla|i i ìvqi, zaokupqeni svetom.
Trese se zemqa – re~e Boa Sr,
60 posledwa Andamanka koja je vladala jezikom
starim {ezdeset pet hiqada godina –
Kad pada drvo uz veliki tresak.
Var{ava, 29. I 2012.
CRTE@ 370
GRBA ZBOG TUBERKULOZE KI^ME
Mirno, tako mirno, nepomi~no sedi

neprimetan, skupqen u dowem levom uglu
velike sive table sa „Bolestima kostiju“
pored „Tuberkuloze butine s dva sekvestra“
„Iskrivqewa ki~me zbog truqewa pr{qena“
i „Osteomijeloskleroze“.
Preciznost slikara
(ili pre fotografa) prikazuje sve,
do najsitnijih detaqa: tapetarske ekser~i}e,
pli{ i sjaj laka na okruglim nogama
tabureta, oblik uha, kratko pod{i{anu kosu,
a pre svega konturu i zakrivqenost grbe,
savr{enstvo nedostatka i stadijum izobli~enosti.
Grba i tuga sli~ne su u Gracu, Berlinu,
Drohobi~u, Kijevu i Be~u, pa ne znam
gde je tako sedeo prozebao, u ateqeu kog
grada je uhva}en na toj fotografiji,
pogleda uperenog u malu ta~ku na
dovratku.
Snaga ìvota, brz, èstok potok
nabujao od martovskih struja, nosi
{qunak sa obala, grudve zemqe, razgranate vrbe
i odnosi ih, uskovitlane, do mora, do mora –
te~e drugim putem, potpuno drugim putem,
oduzima ih. Vidi se tako jasno,
ne po stra{noj grbi i slaba{nim kolenima,
ve} po levoj, slobodno obe{enoj pored tela
ruci, samotnoj {aci u razmaku izme|u
nogu tabureta: krhkoj bespomo}nosti
naslikanoj na brzinu, potpuno nepotrebno.
Iz we, razjapqene, ispada ceo budu}i ìvot
tog dvanaestogodi{waka: smrt u prihvatili{tu, 61
starost prosjaka u Be~u ili Berlinu,
duge godine bez èna, bez novca, s krevetom
sasvim uskim, s neprestanim bolom
razli~ite vrste, mladost po bolnicama
i prigu{eno svetlo tog prepodneva
kad ustaje s tabureta i iza paravana
obla~i ko{uqu, pantalone i kaput, zahvaquje
fotografu, lekarima,
qubazno se klawa i tiho odlazi.
Var{ava 28. VI 2004.
BIG SPLASH
Film od ~etrnaest sekundi na Vikipediji

prikazuje sudar zelene i plave
kuglice: pogledaj, tako je nastao Mesec. Nema gore
novosti za blede pesnike. Da li spoj
„protozemqa“ ima nekakvo zna~ewe? Na Zemqi
postoje oni koji ga koriste isto kao i re~i
„nit“, „kombinezon“, „karlica“, misle}i zapravo na:
grumen? planetu? koncept? Gra|evinski materijal?
îtaj daqe. Stra{no je: komete i meteorske
ki{e, mrazevi, Zemqa – ledena kugla,
ispadawe iz orbite, gutawe zvezda
i entropija: savr{ena Endlösung.
Nema mnogo nade u tihom metanskom
okeanu na dalekom Saturnovom mesecu,
u ledu Evrope, u CHER-u. Svemir je grob
za sve ìvo i sve neìvo.
âk i ovaj sto jeftini, i krti tawir na wemu,
uz svaku malu ~a{u maleni pribor za jelo:
i sve ovo, od antene do poda
propa{}e i nesta}e, izgubiv{i oblik
u galakti~koj oluji pod najezdom kvarkova.
Pomisli: to {to ~ini tlo i reku i grad
pokri}e vanzemaqsko iwe, zvezdana pra{ina
i elementarne ~estice poput korova.
Slu{aj. To nam govori: niste sami
u na poraz osu|enom poku{aju da budete verni,
s va{om slaba{nom teìnom krte materije
62 sa krhkim vezama i bespomo}nom koòm.
Sve gubi: i makaze i papir i kamen.
Ne{to pokre}e zvezde – ali to nisu ose}awa.
Var{ava, 1–3. II 2006.
NEZAHVALNOST
Otkud mi se, iznenada, vratila ta slika: razgranata

kro{wa tre{we {to rasla je u dnu ba{te?
Vidim je povijenu – s najniòm granom blizu zemqe
prosto te poziva da se popne{, a slede}a je s druge strane,
tu je jo{ i visoka ra~va, u koju moè{
uglaviti stopalo
da bi, drè}i se za granu, posegnuo za, poput vi{awa crnim,
tre{wama!
Posekli su je pre neku godinu, ba{ tu, ispod najniè grane,
ne znam ko i ne znam za{to – ali kako razumeti
nezahvalnost prema drvetu koje je s takvom revno{}u ra|alo
plodove,
i radosno se predavalo patikama i spretnim de~a~kim rukama?
Na kom to drugom mestu treperi wena zelena kro{wa,
i ko to drugi gura stopala u wene ra~vaste grane:
proteè se daleko,
i ~ini se da ne}e dohvatiti, ali dohvata
i otkida tri odjednom
i prinosi ih
ustima.
STRUJA
Nisi mi dozvolio da i{ta saznam. U{ao si u kadu.

Tek tada, iza zida – ba{ kao u snu
bio je zid, bilo je isto to kupatilo –
za~uo sam taj duboki, taj srceparaju}i pla~.
I od toga sam se probudio – i probudio sam tebe
zbog tog sna. Bi}e sve u redu.
Zaspao si. Ja sam – i daqe – mislio o onom tebi
koji je ostao iza zida, zagwuren u crnilo.
I daqe sam, leè}i, stajao nad strujom sna
I u san sam se vratio da te spasem. 63
SIMETRIJA
za P. T. v. T.
Leìmo sve daqe jedno od drugog. Isti

krevet, ista posteqina, ali smo sve daqe.
Kao cvet koji su zapra{ili {i{mi{i, krevet
se uve~e otvara – mi na suprotnim
laticama. Sve daqe i daqe. Leìmo tako.
Ne mogu se dohvatiti ruke, dodirnuti stopala –
– s tvoje strane ~uju se cvrkut i predewe divqe
ma~ke, s moje se vide gwurci i, retko,
hermelin {to brzo {mugne u zgu`vanu posteqinu.
Sve je {ire. Dvorci i kamene brane,
prepune luke, ba{te, beskrajne pustiwe.
Svako na svojoj strani no}i. Naporedo

u samo}i i ti{ini. Ne moèmo se dozvati,
ne moèmo se nadviti nad ponor i ~uti.
Razre{enih konopa, razvezanih rima.
Bliì vratima i prozoru nego jedno drugom. Spavamo.
ALBERT VOTSON ZLATNI DEÂK (WUJORK 1990) –

REKLAMA ZA IZLO@BU U DISELDORFU
Ceo grad se ogleda u tom zlatnom de~aku,

Svuda taj {esto-, mo`da sedmogodi{wak
Na ogromnim plakatima, bilbordima, u folderima:
Kakve re~i se guraju u ta mala usta,

Kakve re~i teku pod tim klupkom
natprirodnih guja, pod frizurom od zmija?
Stigao je iz Sna letwe no}i; duh, vazdu{no boànstvo,

zatvoren u sitnom telu, obojenom metalnom pra{inom.
Ispio je Ren i pojeo Diseldorf kao ~okoladu.
Malo mla|i od mene. Za tri ili ~etiri godine
sigurno }e i daqe negde ìveti, ve}i i debqi,
i znati boqe od drugih da je nekada s wim bila
sila mo}nija od svega poznatog.
64 Var{ava 09. XI 2008.

PROVALA
Ima{ oko kreveta ogroman ponor,

belu tavanicu kao crni poklopac.
U ponoru stalno ne{to bespovratno nestaje
ostaju o~aj, izgubqeno vreme, gare`.
I ni{ta – ni film s Merlinkom, pa{teta s tartufima,
putovawe u Be~ – ni{ta te ne mami.
Lagano se pokre}e{. Po uskim stepenicama
minuta i sati. Tanana pozlata:
qubav, divqewe, seks, kwige, umetnost
mile lagano. U sredini udara kost
i uzvikuje nevin refren:
sve su mawe {anse da bude{ neko drugi
i zna{ da te teìna vu~e pravo na dno,
jer si do vrha ispuwen ìvotom
a na toj tavanici (weno crnilo je ogledalo)
zadràva se ta~kica. I onda ostaje pusto{.
Var{ava, 28. I 2006.
JACEK DENEL (1. maj 1980), poqski pesnik, pisac, slikar i pre-
vodilac, ro|en u Gdawsku. Laureat je brojnih konkursa poezije. Autor
je kwiga poezije, pri~a i romana. Preveo je na poqski poeziju Osipa
Mandeq{tama i Filipa Larkina. @ivi u Var{avi, gde radi kao tele-
vizijski voditeq kulturnog programa i feqtonista portala „Virtu-
elna Poqska“ i nedeqnika „Politika“. Za svoju prvu kwigu poezije
2005. godine dobio je Nagradu Ko{}elskih, koja se dodequje za kwi-
èvnost od 1962. godine, a za svoje prvo prozno delo, roman „Lutka“,
dobio je 2006. godine Nagradu Politikin paso{. Savet za poqski je-
zik mu je 2008. godine dodelio titulu Po~asnog ambasadora poqskog
jezika, a u maju 2011. titulu Mladog ambasadora poqskog jezika. U mar-
tu 2009. godine dobio je Nagradu za kulturu grada Gdawska Splendor
Gedanensis za roman „Balzakijana“, kao i za prevod poezije Filipa
Larkina. Iste godine je za roman „Balzakijana“ dobio i Nagradu [les-
ki kwièvni laureat. Dva puta je nominovan za Nagradu Angelus i
dva puta za Nagradu Nike. Do sada nijedno wegovo delo nije prevedeno
na srpski jezik. Prve tri pesme iz ovog izbora su autorove omiqene
pesme.
Sneàna \ukanovi}
65
Imran Ajata
ELVAN
Prevela s nema~kog Jelena Kosti}-Tomovi}
Napadi panike mu~e me svake no}i, ve} dvadesetak godina.

Odjednom se trgnem, sav se tresem od straha, ~ini mi se da }u svaki
~as umreti. Tek posle nekoliko sekundi shvatim da je to bio samo
san. U stvari, nisu to snovi, to su no}ne more. Na kraju ~esto vi-
dim sebe kako leìm u drvenom kov~egu i gledam dok me zatrpava
ogromno grumewe zemqe. Istovremeno ~ujem i tu crnu zemqu kako
udara o poklopac sanduka. Zovem upomo}, ne èlim da me ìvog
sahrane. A onda se budim, potpuno isprepadan. Pa`qivo se okrenem
na stranu i razmi{qam o tome kada li }u zaista umreti i kako }e
izgledati moji posledwi trenuci.
Mog ne}aka Tajlana jednom su zaista ìvog sahranili. ]utao
je tokom saslu{awa, nije hteo da oda svoje drugove komuniste, pa
su mu vojnici, wemu na o~i, iskopali grob. Pokazali su mu i kov~eg,
koji }e mu navodno biti ve~no kona~i{te. Za „nekooperativne“
zatvorenike u to su vreme smi{qali cini~ne metode mu~ewa.
Tajlana su silne kazne i zlostavqawa ve} toliko iscrpli, da se
uop{te nije ni branio dok su ga sme{tali u mrtva~ki sanduk.
Vojnici su se sve vreme smejali, pogotovo dok su zakivali sanduk
i zakopavali zatvorenika. Ne znam za{to ga na kraju ipak nisu
ostavili da umre, ve} su ga posle tri ~etvrti sata izvadili iz
groba. Kako li se samo moj ne}ak tada ose}ao? Da li je ~ovek nakon
takvih iskustava ikada vi{e u stawu da doìvi i lepe trenutke?
Da li je Tajlan posle toga mogao da se zaqubi kao i svi drugi? O
~emu li razmi{qa svaki put kad vidi nekog policajca, bilo u uni-
formi, bilo u civilu? I {ta li misli o ~e`wi za qudskim dosto-
janstvom? Jednostavno ne znam. Nikada o tome nije pri~ao. Ni sa
kim. Ba{ kao {to ni ja nikada ni sa kim ne pri~am o svojim napa-
dima panike.
Imam 58 godina. Veoma bi me za~udilo ako bih poìveo jo{
desetak ili petnaest. Moj smo vam ìvot i ja kao dva najqu}a ne-
prijateqa koji, me|utim, ne mogu jedan bez drugoga. Ne, ne volim da
66 se àlim, preslabe sam ja li~nosti ~ak i za to. A ~itava mi se ta
glupa pri~a o sudbini i o wenim udarcima samo zato toliko smu-
~ila {to mi ve} gotovo dve decenije ne polazi za rukom da je uto-
pim u alkoholu.
Stalno mi je pred o~ima slika kako leìm na plaì s ~ita-
vom porodicom i s Gine{ovima, na{im tada{wim najboqim
prijateqima. Svi smo se smestili na dve velike prostirke na cr-
veno plave kvadrati}e, koje smo jeftino kupili na letwoj rasp-
rodaji u Vulvortu. Po{to se u to vreme ~ak i u bliòj okolini
Istanbula jo{ uvek moglo kupati u moru, prona{li smo lep mali
zaliv nedaleko od Bujuk~ekme~ea. Gine{ovi i mi nismo bili obi~-
ni prijateqi, bili smo i vi{e od toga. @ive}i u Nema~koj, skoro
da smo se stopili u jednu veliku porodicu. Mahmuta Gine{a upoz-
nao sam 1966. u Minhenu. U Nema~ku je do{ao godinu dana ranije,
na privremeni rad, ba{ kao i ja. U to smo se vreme gotovo svakod-
nevno suo~avali s novim pitawima i s neo~ekivanim te{ko}ama,
koje nijedan od nas dvojice nikada ne bi mogao sam da re{i. Se}am
se da smo vikende naj~e{}e provodili u dru{tvu sedam ili osam
drugih porodica. Okupqali smo se ~as kod jedne, ~as kod druge,
kuvali zajedno i dugo razgovarali, sve dok ne promuknemo. Mislim
da su na{i susedi Nemci bili potpuno uvereni u to da nismo sas-
vim normalni. Mo`da su i zato s vremena na vreme zvali policiju.
Danas takvih okupqawa vi{e nema. Sada smo svi znatno samostal-
niji, ili mo`da samoìviji.
Na toj smo plaì kraj Bujuk~ekme~ea jeli ogromnu lubenicu,
a imali smo i belog hleba i kozjeg sira. Mahmut je nagovarao svog
sina Xema da sa mnom i s mojima narednog dana krene u Samsun, kod
mojih roditeqa. Xemu se nije i{lo, hteo je da ostane u Istanbulu i
da naredne dve sedmice provede igraju}i fudbal s novim drugarima
iz kraja.
„Ako ne ide Xemo, ne}u ni ja“, kazala je Elvan.
Rekao sam k}erki da je to ucena, i podsetio je na to koliko baka
èli da nas vidi sve na okupu. Moja se k}i, me|utim, nije mogla tek
tako nagovoriti, pogotovo od kada je napunila 17 godina i po~ela sa-
mostalnije da donosi odluke.
„Ali mi tamo idemo samo da bi baka videla maloga“, odgovo-
rila je Elvan.
Ni mojoj èni se nije putovalo u Samsun. Jedino sam ja to
èleo. Hteo sam da nas moji roditeqi jo{ jednom vide sve zajedno,
naro~ito zato {to mi je majka bila te{ko bolesna, pa sam se pla{io
da }e uskoro umreti. Jedva su ~ekali da vide na{e drugo dete, sina
koji je do{ao na svet ~itavih 16 godina nakon Elvan, s Daunovim
sindromom.
Te no}i sam se pitao kako li je Elvan uspela da ubedi Xema da
ipak krene s nama za Samsun. Bilo kako bilo, slede}eg dana oko 67
podneva, malo pre nego {to }emo krenuti, wih dvoje su skupa ~e-
kali polazak, slo`ni i sre}ni.
„Idem s vama, ali samo zato {to si ti moja velika seka“, rekao
je Xem.
U Veliefendiju, kod ulaza na {iroki gradski auto-put s tri
trake, kolima je pri{ao mladi} i ponudio da nam za nekoliko
nov~i}a opere prozore. Pristao sam i posmatrao ga kako poletno
i precizno pere prozor po prozor, izgovaraju}i pritom kratke
molitve. Bio je pravi umetnik. Kada je zavr{io, rekao nam je da }e
nas Alah svakako ~uvati od te{ko}a i od nesre}e, ali da ipak
vozimo pa`qivo. Pogledao sam u retrovizor i video kako puna~ki
pera~ prozora za nama proliva kofu vode, {to je u Anatoliji obi-
~aj pri rastanku, jo{ od davnina.
Sve do puta u Samsun nikada nisam zapazio to da Xem odli~no
zna da zabavi dru{tvo. Uporno je pri~ao viceve, imitirao zajed-
ni~ke poznanike i komentarisao po se}awu utakmice s fudbalskog
prvenstva u [paniji. A po{to Elvan fudbal nimalo nije zani-
mao, promenio je sport i pre{ao na dvostruke ritbergere, tulupe
i na izvanrednu usagla{enost plesa i muzike kod kliza~kog para
Torvil i Din. Elvan je bila odu{evqena.
„A ti, tetka Selda, o ~emu bi ti htela da ti pri~am?“, pitao je
Xem.
„Pri~aj mi o tome u koga si zaqubqen“, odgovorila je moja èna.
„U Bajern iz Minhena“, odvratio je Xem.
Lepo smo se zabavqali, pa nismo ni primetili koliko brzo
napredujemo. Uve~e smo jeli u Hotelu „Koru“ kraj Bolua, i odmori-
li se dva sata. Hteo sam da u tom poznatom, otmenom hotelu i pre-
no}imo. Predlog se svima dopao, pa ~ak i Seldi, koja je u to vreme bila
protiv svega {to bih ja naumio. Verovatno zato {to vi{e nismo
ni imali {ta jedno drugome da kaèmo, ili sam ja barem tako mis-
lio. Iako na{em braku zapravo nije bilo spasa, opstajao je zahva-
quju}i na{em drugom, hendikepiranom detetu, koje nam se rodilo
u poznim godinama.
Recepcionarka nam je, me|utim, saop{tila da je hotel ve}
nedeqama pun sve do posledwe sobe, pa nam nije bilo druge nego da
nastavimo putovawe. Nakon tri sata vo`we samo {to nisam zas-
pao za volanom. Zaustavili smo se na jednom lepom odmori{tu, pede-
setak kilometara od ôruma. Odspavali smo u automobilu, oko dva
sata, sve dok mali nije zaplakao i sve nas probudio. Elvan, Xem i
ja na{li smo na odmori{tu malu ~esmu i osveìli se iz we lede-
nom vodom, a zatim smo se jo{ neko vreme {alili i motali nao-
kolo. Sav umor kao da nam se potpuno raspr{io. Kada smo se vratili
do auta, Elvan je traìla da ona i Xem zamene mesta i da Xem sed-
68 ne napred, pored mene.
„Elvan abla 1, nemoj. Ostani ti napred“, odbijao je Xem wen
predlog.
„Ne, ne, hajde da zamenimo mesta.“
Xem je kona~no prihvatio, a pristao je ~ak i na to da veè po-
jas, koji mu je Elvan dodala sa zadweg sedi{ta. „Nismo u Nema~-
koj! Ovde se niko ne vezuje“, àlio se Xem.
„Svejedno! Molim te, veì se“, kazala je Elvan.
Sunce nam je bilo u o~i, pa sam spustio {titnik. Xem je odmah
sledio moj primer, a zatim je ukqu~io kasetofon i pustio muziku.
Vozio sam ravnomernom brzinom po makadamskom putu koji se
pruào pravo pred nama, kao da je neko u pejza` ucrtao dugu, ravnu
liniju. Kasnije sam milion puta poku{avao da se setim kako sam
to odjednom izgubio kontrolu nad vozilom. Iznenada, kola su
jednostavno jurnula ka ponoru.
„Ismeteeeeeee, sve }e{ nas pobiti“, ~uo sam kako Selda vi~e
sa zadweg sedi{ta.
Refleksno sam okrenuo volan ulevo, naglo, a mora biti da sam
istovremeno pritisnuo i ko~nicu. Auto se prevrnuo. Jednom. Dva-
put. Triput. U kolima je vladala mrtva ti{ina. Trenutak i besko-
na~nost, trenutak i kona~an kraj. Sve odjednom, sve zajedno. Bile
su to najduè sekunde u ~itavom mom ìvotu. @eleo sam da kona~-
no pro|u, da sve prestane, istovremeno ube|en u to da nam je kucnuo
posledwi ~as. Da je to ona posledwa scena pred odjavnu {picu i
prazan, crn ekran. Pre nego {to sam stigao da tu misao domislim
do kraja, kola su svom silinom udarila o litice.
I nakon udarca iz kasetofona je i daqe tandrkao Ferdi Ez-
begen, koga od tada mrzim vi{e nego bilo kog drugog muzi~ara na
svetu. Osim wegovog glasa, ~ulo se jo{ samo to kako se to~kovi na-
{eg renoa okre}u uprazno, u vazduhu. ûdan je to zvuk, koji odonda
nikako ne mogu da zaboravim.
Prvo sam pomislio na Xema. Mahmut i Gilizar poverili su mi
svog sina. Znam da je Mahmut bio protiv toga {to nakon dese-
togodi{we pauze ponovo sedam za volan. Voza~ki ispit poloìo
sam jo{ ranih sedamdesetih. Dozvola mi zapravo uop{te nije ni
trebala, jer sam od stana do posla lako mogao sti}i i pe{ice. Me-
|u nama, gastarbajterima iz Anatolije, u to vreme je, me|utim,
bilo moderno polagati vo`wu. Iskreno re~eno, dozvolu sam èleo
samo zato {to su je Mahmut i ostali ve} uveliko imali. Nije i{lo
ba{ glatko. Teorijski ispit sam poloìo iz prve, ali sam zato
na prakti~ni deo izlazio ~ak pet puta. Kolege su mi se smejale,
ali ja se na to nisam osvrtao. Uop{te mi nije smetalo ni to {to
me je Mahmut posle svega sedam meseci nagovorio da vi{e ne
vozim. Bilo je to jednog vikenda. Videli smo da Nemci nedeqom
1 – Starija sestra. (Prim. prev.) 69
rado odlaze na Kimsko jezero, pa smo re{ili da se ugledamo na wih.
Mahmutov opel rekord zlatastosme|e boje u nekoliko navrata mi
se usput gasio, a par puta samo {to nisam naleteo na kola ispred
nas. Kada smo kona~no stigli, nisam uspeo da ga parkiram, iako je
bilo vi{e nego dovoqno mesta. U o~ima mog prijateqa to je ve}
bilo previ{e. Upla{io se da }u pre ili kasnije izazvati pravu
nesre}u, pa mi je postavio ultimatum: ili }u ja prestati da vozim,
ili je s na{im prijateqstvom svr{eno. Izabrao sam na{e prija-
„Xeme, Xeme. Sine, oğlum 2, kaì ne{to, molim te!“, molio sam
teqstvo.
ga. Xem se bez re~i polako okrenuo k meni. Laknulo mi je. Xem je bio
ìv, a i pri svesti. Izvukao sam se nekako iz kola. Bio sam veoma
uzbu|en, pla{io sam se da bi se auto mogao zapaliti. Iskobeqav-
{i se iz renoa, shvatio sam da su se zadwa vrata otvorila dok smo
se prevrtali, tako da su Selda, Elvan i Erkut ispali iz automo-
bila. Nema ih vi{e. Moje porodice vi{e nema, pomislio sam, i
oti{ao na suvoza~ku stranu. Oprezno sam izvukao Xema iz automo-
bila. To nije bilo nimalo lako, jer su se kola od udarca spqo{tila
kao lepiwa. Ipak sam, me|utim, nekako uspeo da oslobodim Xema
i da ga smestim kraj puta. Zagrlio sam ga i rekao mu da ne brine, da
}e sve biti dobro. Sasvim ubledeo, Xem je sedeo kao oduzet. Rekao
je: „Ni{ta ne}e biti dobro.“ Onda je zajecao. Potpuno smu{en, ho-
dao sam gore-dole po mestu nesre}e, vuku}i desnu nogu. Poku{avao
sam da prona|em ostale. Dozivao sam pomo}, dozivao sam Alaha,
molio sam za opro{taj.
Nedugo potom nai{ao je putni~ki autobus, pa su nam voza~ i
putnici prisko~ili u pomo}. Prvo su na{li malog, koji je tiho
plakao. Zatim su prona{li i moju ènu, koja je, potpuno trauma-
tizovana, samo nepovezano mucala. Leàla je desetak metara od pu-
ta, nije mogla da hoda, a ruke i ramena bili su joj obliveni krvqu.
Elvan je leàla najdaqe od auta. Prvi ju je ugledao voza~ autobu-
sa. Obratio joj se umiruju}im glasom. I ja sam pri{ao, pa sam i ja
po~eo da joj {apu}em. Nije reagovala. Nailazilo je sve vi{e vozi-
la, koja su se tako|e zaustavqala. Po{to me|u wima nije bilo ni-
jednih kola hitne pomo}i, moju ènu, na{eg malog Erkuta i Xema
odvezli su privatnim tamnoplavim {ahinom 3 u bolnicu u ôrum.
Za wima je krenuo i drugi automobil, u koji smo voza~ autobusa i
ja prethodno pa`qivo preneli Elvan. Ona se nije pomerala. Lice
joj je bilo modro i ote~eno. Izgledala je smireno.
[ef odeqewa u provincijskoj bolnici saop{tio mi je da oni
nisu dovoqno dobro opremqeni da bi mogli da pomognu Elvan. Bi-
la je u kriti~nom stawu.
2 – Sine. (Prim. prev.)
70 3 – Model automobila. (Prim. prev.)
„Ako imate veze u vojsci, poku{ajte da dobijete vojni heli-
kopter, da preveze va{u k}er u Ankaru. Svaki minut je vaàn“, re-
kao je.
Poti~em sa obale Crnog mora, iz veoma skromne porodice, ko-
ja se uz to ve} generacijama nije slagala s vlastima. Nisam imao
veze u vojsci. Uprkos tome, oku{ao sam sre}u. Dozvolili su mi da
razgovaram s nadle`nim oficirom, i u meni se javilo zrno nade.
Molio sam ga da mi pomogne, ponudio sam mu sve {to sam imao.
„@ao mi je. Ne mogu da vam stavim na raspolagawe helikop-
ter“, suvo je odgovorio.
Krenuli smo u Ankaru kolima hitne pomo}i. Dugo nam je tre-
balo da iza|emo iz centra ôruma. Elvan je leàla na nosilima
starim barem dvadeset godina. Ve} su po~ela i da r|aju. Drào sam
svoju k}er za ruku, oslu{kuju}i weno tiho disawe. Molio sam se,
trudio sam se da budem jak. Medicinska sestra saose}ala je sa
mnom i trudila se da me ohrabri.
Elvan nije izdràla, izdahnula je malo nakon {to smo pre{-
li reku Kizil. Od sekundi, minuta, ~asova i dana nakon wene smr-
ti u se}awu su mi ostali samo fragmenti. Kada sam zagrlio k}er
koja je leàla na nosilima, vi{e nisam postojao, sve {to je od me-
ne ostalo bili su moja tuga i moj o~aj. Dok smo mi putovali za
Ankaru, Xem je telefonirao ocu u Istanbul i rekao mu za nesre}u.
Mahmut se verovatno prvo setio toga da je svega nekoliko meseci
ranije ponovo poku{ao da me odvrati od vo`we. Kasnije sam doznao
da je ba{ on sina nagovorio da krene s nama u Samsun. Poverio mu
je u zadatak da pazi na mene, da ne bih zaspao za volanom ili ve}
ne{to sli~no. Skovali su plan da Xem mnogo pri~a i da stalno tra-
ì da pu{tamo muziku.
„Tata, pustili smo novu kasetu Ferdija Ezbegena, i sve vreme
sam ne{to pri~ao“, bile su prve re~i koje je Xem uputio ocu kada
su se videli u bolnici u ôrumu, prvi put posle nesre}e. Kada su
~uli {ta se dogodilo, Mahmut i wegova èna Gilizar odmah su
doputovali s prijateqima. Videv{i na{ spqo{teni reno na mes-
tu nesre}e, Gilizar se onesvestila. Nije mogla da poveruje da je bilo
ko mogao ìv iza}i iz takve olupine.
Gine{ovi i wihovi prijateqi pobrinuli su se za sve {to je
trebalo. Ja sâm nisam bio u stawu ni{ta da uradim. Oni su i telo
moje k}eri prevezli autobusom u Istanbul. Selda je helikopterom
preba~ena u Nema~ku bolnicu u Istanbulu. [est dana je leàla
u komi. Lekari su pored te{ke traume konstatovali i ~etiri po-
lomqena rebra, prelom noge i rane po celom telu. Erkut, koji je
tada imao svega 14 meseci, nije imao ni ogrebotine. Xemove povre-
de bile su lake, ali je dugo nakon nesre}e bio u {oku, a pla{io se
i vo`we automobilom. 71
Odlu~ili smo da Elvan sahranimo u Istanbulu, jo{ dok je
Selda bila u komi. Ni Xem nije bio na sahrani. Danas mi to deluje
neshvatqivo, ali mi smo mu zabranili da do|e, pla{e}i se da ne}e
mo}i da podnese pogreb. Zbog nas nije imao prilike ni da se opros-
ti od svoje able. Kada je Selda do{la k svesti i ponovo po~ela da
prepoznaje qude i doga|aje, morao sam da joj objasnim da na{e k}e-
ri vi{e nema. Nikad se pre toga nisam toliko pla{io nekog raz-
govora. Bio sam tako o~ajan da sam ~ak molio lekara Nemca da mi
pomogne.
„Morate vi li~no da joj kaète. Sve drugo bi bilo pogre{no“,
rekao je lekar, ~ijeg se imena vi{e ne se}am.
Mahmut i Gilizar me tih dana nisu ostavqali samog ni na
sekund. Kada sam u{ao u Seldinu sobu da joj saop{tim uàsnu
istinu, ~ekali su me pred vratima. Seo sam na ivicu Seldinog kre-
veta. Izgledala je nasmrt bolesno.
„Kako si?“
„Bolovi su nepodno{qivi. Gde su Elvan i Erkut?“
„Erkut je kod tvoje sestre Ajten.“
„A Elvan?“
„Elvan...“
„[ta je s Elvan?“
„Elvan...“
„Ismeteeeee. Govori! [ta je s mojom k}eri?“
„Ona... Elvan.“
„Ismeteeeee. [ta je s Elvan? @elim da je vidim.“
„Selda, Elvan nije preìvela nesre}u.“
Iako je jedva disala, Selda je povikala tako glasno da su Gili-
zar i Mahmut odmah uleteli u sobu. Videli su kako me moja èna
nemo}no udara, vi~u}i uporno: „Ubico, ubico“.
Mahmut me je izveo iz sobe. Onesvestio sam se u hodniku. Gili-
zar i Selda plakale su sve do narednog jutra.
Moja èna sa mnom od tada nije progovorila gotovo ni re~i.
[est nedeqa kasnije vratili smo se u Nema~ku, razli~itim avio-
nima. Ja sam se uselio u mali dvosobni stan u Vestendu i po~eo da
traìm utehu u alkoholu. Skoro svake ve~eri popio bih po pet-
{est viwak-kola, sve dok ne bih polako potisnuo iz se}awa udes,
lice moje k}eri i wenu sahranu na grobqu Zinxirlikuju. Prestao
sam da se druìm s Mahmutom i Gilizar zato {to su mi wegovi
napori da me odvoji od alkohola i{li na ìvce. Nisam mogao da
shvatim kako ne razume da nemam drugog izbora, da jedino tako
mogu da podnesem sve {to se dogodilo. Prona{ao sam nove prija-
teqe, koji su to boqe shvatali. Pili su sa mnom i upoznali me sa
turskim prostitutkama u Minhenu, koje su me za velike pare te-
72 {ile na svojim golim grudima. Samo sam za to i bio sposoban. Sve
{to je trebalo da se uradi u vezi s razvodom od Selde obavili su
na{i advokati. Nije se li~no pojavila u sudnici, jer nije vi{e
mogla ni da me pogleda, kako sam kasnije ~uo. U sudnici sam se
setio toga kako smo Selda i ja na televiziji ranije gledali emi-
siju „Brakovi pred sudijom“, ~ude}i se nema~kim parovima koji se
razvode na sudu, kobajagi tako moderni i napredni. Tada nam je sve
to izgledalo potpuno apsurdno.
Selda je dobila starateqstvo nad Erkutom, a ja sam morao da
pla}am alimentaciju. Pet godina mi je trebalo da polako shvatim
{ta se to dogodilo sa mnom i s mojim ìvotom. Pravo je ~udo {to
tokom tog najteèg perioda nisam izgubio posao u [tampariji
„[mit“, iako sam ~esto izostajao s posla, radio neusredsre|eno i
pravio mnogo gre{aka.
Leta 1988. po drugi put posle nesre}e otputovao sam u Samsun.
Proveo sam dve sedmice u Ladiku, a zatim sam se autobusom odve-
zao u Istanbul. Tamo sam se drugog dana na{ao s Fikretom u nekom
baru u Ulici Imama Adnana, koja se~e poznatu Ulicu nezavis-
nosti. Dugo se nismo videli, pa smo imali i mnogo tema za razgovor.
Fikret je te ve~eri pio rakiju i lo{ {eri. Na maloj bini orkes-
tar je svirao sentimentalne pesme, koje su mog drugara i mene jo{
vi{e podsticale na pi}e. Ja sam popio dve ~a{e belog vina.
Kada smo iza{li iz bara, predloìo sam Fikretu da ostavi-
mo auto tu gde je, a da se ku}i vratimo taksijem.
„Prijatequ, ovo je Istanbul, a ne Minhen. Ako kola ostavimo
ovde, ujutro ih vi{e ne}emo na}i. Pitaj koga ho}e{, svi }e ti to
re}i. A {to nas ti ne bi odvezao ku}i?“
„Ne. Od nesre}e vi{e ne sedam za volan.“
„Ne moè{ tako doveka. Mora{ to da prevazi|e{. Evo ti od-
li~ne prilike. Bi}u pored tebe, pomaga}u ti. Na ulicama u ovo
doba no}i nema gu`ve, a Bakirkoj ti je odmah tu, iza ugla.“
Ne znam za{to sam te no}i pristao da sednem za volan. Mo`da
sam se zaista ponadao da me sudbonosna nesre}a ne}e vi{e toliko
progawati. Bilo kako bilo, krenuli smo preko Trga Taksim u
pravcu Aksaraja, a zatim ka Bakirkoju. Imao sam utisak da Fik-
ret dobro poznaje put, jer me je samouvereno usmeravao istanbuls-
kim ulicama kroz blagu avgustovsku no}. Nigde nije bilo ni ìve
du{e. Isprva sam bio sasvim prepla{en, a zatim samo jo{ oprezan.
„Ismete, hajde da popijemo jo{ po jednu za laku no}?“, upitao
je Fikret. Ba{ je tako rekao: „jedna za laku no}“.
„Ne, boqe ne. Samo {to nismo stigli, zar ne?“
„Da, da, pravo, pa onda druga desno.“
Skrenuo sam u ulicu koju mi je pokazao. Kola su se odjednom
zanela i udarila u predwe krilo Be-Em-Ve-a parkiranog uz ivi~-
wak, ~iji je voza~ upravo hteo da iza|e iz automobila. Udarac ga 73
je ukle{tio izme|u vrata i karoserije. Zvao se Tolga Demir. Tek
{to je diplomirao na elitnom istanbulskom Univerzitetu Boga-
zixi, pa je te ve~eri slavio u restoranu s roditeqima i s nekoli-
ko prijateqa. Po{to je studije zavr{io s odli~nim uspehom, ve}
ga je ~ekao dobro pla}en posao u jednoj turskoj holding kompaniji.
Dva dana kasnije podlegao je povredama.
Dospeo sam u istra`ni zatvor. Sav o~ajan, zamolio sam advo-
kata da stupi u kontakt s Mahmutom u Minhenu. Na{e se prija-
teqstvo odavno raspalo, ve} godinama nismo ni razgovarali, ali
sam se setio toga da Mahmut poznaje jednog uticajnog lokalnog po-
liti~ara iz Istanbula. Samo mi je jaka veza mogla obezbediti fer
su|ewe. ûdno je {to sam uop{te i poku{ao da na|em vezu, iako
sam zapravo bio spreman da prihvatim svaku kaznu. Ve} me je pot-
puno uni{tilo to {to se zbog mene ugasio jo{ jedan mladi ìvot.
Prvo Elvan, pa onda Tolga. I on je sigurno imao velike planove,
ba{ kao i moja k}i.
ôvek sva{ta u ìvotu zaboravi i potisne, ili sam barem ja
tako u~inio. Ali izraz lica Tolginih roditeqa tokom su|ewa i
dan-danas mi lebdi pred o~ima. Su|ewe je zaista bilo nepodno{-
qivo, za sve. Presuda nije bila pravedna, dobio sam isuvi{e blagu
kaznu. Lokalni politi~ar, Mahmutov prijateq, o~igledno je dao
sve od sebe.
Odlu~io sam da nikada vi{e ne idem u Tursku, da Minhen zau-
vek bude moj grad. Vrativ{i se u Nema~ku, hteo sam da zahvalim
Mahmutu na tome {to je bez oklevawa zamolio prijateqa da mi po-
mogne oko su|ewa. Odbio je da razgovara sa mnom. Nikada mi nije
oprostio to {to sam se nakon nesre}e u ôrumu sprijateqio s qu-
dima koji prema wegovom mi{qewu nisu bili pravi prijateqi, a
ni to {to sam traìo utehu kod kurvi, umesto da se brinem o Seldi
i Erkutu. Nije poverovao da me je Selda potpuno otpisala jo{ u
Nema~koj bolnici u Istanbulu.
Pre tri godine Selda se s Erkutom preselila u Izmir. Mis-
lim da to nije dobra odluka, ali moje mi{qewe tu zaista nikog ne
zanima. Ranije sam sawao o tome da se posle odlaska u penziju nas-
tanim negde na turskom Sredozemqu, da posledwe godine ìvota
provedem takore}i u rodnom kraju. Sada vi{e ne mogu da podnesem
da ~ujem ni re~ o domovini. Kada ugledam kartu Turske, pogled mi
samo luta od ôruma do Istanbula i nazad. Treba se s tim nekako
izboriti.
Xem je napravio sjajnu karijeru, kao retko koje gastarbajter-
sko dete. @ivi kao diplomata u Oslu; èna mu je Norveànka, gale-
ristkiwa. Studirao je me|unarodno pravo, a zatim staìrao u ne-
ma~kom ministarstvu spoqnih poslova. Sigurno je tamo ostavio
74 izuzetno dobar utisak, ~im mu je rukovodilac jednog odeqewa po-
nudio da tu i ostane, kao referent za odnose s Turskom. Xem je tu
ponudu odbio, objasniv{i {efu da on nije stru~wak za Bliski
istok. Na to su mu na{li mesto u nekom drugom odeqewu, gde su ga
~ak veoma brzo i unapredili. Danas se u nema~koj ambasadi u Oslu
verovatno bavi nema~ko-skandinavskim ekonomskim odnosima.
Wegova mla|a sestra Funda predaje na jednom ameri~kom univer-
zitetu.
Siguran sam u to da su Mahmut i Gilizar veoma ponosni na
Xema i Fundu. Bili su potpuno opsednuti idejom da }e na{a deca,
zahvaquju}i dobrom obrazovawu, jednoga dana ìveti mnogo boqe
nego mi. Zato su decenijma i rintali u Minhenu kao kowi. Neiz-
merno su se radovali kada je Elvan nakon osnovne {kole uspela da
se upi{e u gimnaziju. Stalno su poku{avali da ubede Xema da se
ugleda na wu. Xem je u to vreme, me|utim, u glavi imao samo jedno:
fudbal. Hteo je da postane fudbaler i da igra za Bajern iz Min-
hena. Po ~itave dane je {utirao loptu u vrata garaè ili u zido-
ve, sawaju}i o tome da krene stopama Erhana Enala, prvog Tur~ina
koji je obukao sveti Bajernov dres. înilo se da mu {kolski uspe-
si moje Elvan samo idu na ìvce. Se}am se da ju je u to vreme zvao
„abla {treberka“. Elvan je to prihvatala opu{teno, govore}i: „Ti
}e{ postati veliki fudbaler i zaradi}e{ gomilu para, a ja }u
postati advokat i bori}u se za pravdu.“ Nakon Elvanine pogibije
Xem nikada vi{e nije igrao fudbal. Prvo je postao vredan |ak, a
zatim uspe{an student prava. Jedan moj prijateq koji dobro poz-
naje i Mahmuta nedavno mi je rekao da je Xem na nekoj porodi~noj
proslavi popio koju ~a{icu vi{e, i da je onda pla~u}i pri~ao o
tome kako je pravo upisao delom i u znak se}awa na Elvan.
Moè li se ìveti samo od se}awa? Verovatno ne. Ali ìveti
bez wih sli~no je kao da iza|ete iz ku}e bez cipela. Naravno da su
mi svi ìvi savetovali da odem na psihoterapiju. Nikada nisam
prihvatio taj predlog. êmu, kad mi je i samom jasno za{to je moj
ìvot takvo srawe? Nema tu nikakve dileme, i kakva je onda ko-
rist od toga da mi neki tamo psihijatar kaè ono {to ve} znam?
I od ~ega bi me le~ila ta terapija? Od usamqenosti? Od nedos-
tatka novca? Od depresije? Od zanemelosti? Od svega toga istovre-
meno?
Ponekad sawam o tome da dobro spavam, bez no}nih mora, bez
napada panike, bez samrtnih strahova. Sve me to ~ini jo{ usamqe-
nijim nego {to bih i ina~e bio.
Sino} sam se napio, posle duèg vremena. I to ba{ u nekoj de-
presivnoj birtiji nedaleko od èlezni~ke stanice. Ne znam za{-
to sam se ponovo dohvatio fla{e. Verovatno zato {to se ju~e na-
vr{ilo ta~no dvadeset godina od one uàsne nesre}e kraj ôruma.
Pio sam s jednim Srbinom, koji mi je u sitne sate ispri~ao kako je 75
wegova k}i poginula u ratu, od metka, na wegove o~i. Poku{ao je da
se baci pred wu, da je za{titi svojim telom, ali uzalud.
Ja sam prevelika kukavica.
Pla{im se smrti.
IMRAN AJATA (Imran Ayata) ro|en je 1969. godine. @ivi u Ber-

linu. Studirao je politikologiju, a radi kao stru~wak za odnose s
javno{}u. Jedan je od osniva~a grupe „Kanak Attak“, koja se od 1998.
godine bori protiv {ovinizma i rasizma i zalaè za promenu stava
prema strancima u Nema~koj. Pri~u „Elvan“ objavio je u zbirci „Hür-
riyet Love Express“ 2005. godine. Prvi roman „Mein Name ist Revo-
lution“ izdao je 2011. godine, a 2013. objavio je CD „Songs of Gastarbeiter
Vol. 1“, zajedno s jo{ jednim umetnikom turskog porekla.
J. Kosti}-Tomovi}
76
\avad Sajadipur
PRIÊ
Preveo s persijskog Dejan Spasojevi}
MRTVACI KRAJ VATRE
Novoprido{li mrtvac od prve no}i ne imade smelosti da

iza|e iz svog groba.
Nije znao kakvo }e mu zlo u~initi ostali mrtvaci kada budu
saznali da je tu. Naime, grobqe beja{e puno mrtvih za ~iju je smrt
on bio kriv. Onih koji su na ulici dobili metak, onih koji su bili
obe{eni, onih koji bejahu streqani, onih koji po wegovoj naredbi
bejahu ubijeni i onih koji bejahu ispustili du{u po{to su ih mu-
~ili wegovi qudi.
Mrtvaci su imali obi~aj da svake no}i iza|u iz svojih grobo-

va, zapale vatru i posedaju oko we. Na vatri grejahu svoje hladne
ruke i kosti.
Sedeli su u parovima, na kamewu, kraj vatre, naslawali svoje
glave jedni drugima na ramena i, pod svakakvim izgovorima, qu-
bili jedne druge. Neki su se dràli za ruke i {etali po grobqu.
Neki od wih su leàli jedni kraj drugih i polagali jedni drugi-
ma glave na grudi, ne bi li videli ~ije srce brè kuca. Nekoli-
cina parova odvajala bi se od dru{tva, traè}i prazne grobove u
kojima bi se osamili.
Beja{e tu i dvoje mrtvih koji su svake no}i sedeli jedno nas-
pram drugog i, kroz plamenove vatre, netremice zurili jedno u
drugo. Oni su se voleli dok su bili ìvi, ali nikada ne bejahu
zajedno.
Novoprido{li mrtvac je svake no}i izvirivao iz svog groba

i posmatrao druge mrtvace. Mrtvace kojima, dok su bili ìvi,
nije dozvoqavao ni{ta od ovoga {to sad rade.
Zbog straha i hladno}e ostajao je u svom grobu do jutra, sklup-
~an u }o{ku. Grob mu beja{e tako mra~an i hladan da mu se srce 77
stezalo, gu{ilo ga i s naporom kucalo. Poput usamqenog psa koji
liè svoje rane, obgrlio bi svoja kolena i samog sebe hrabrio.
Posle nekoliko nedeqa ostali mrtvaci, primetiv{i da novo-

prido{li mrtvac nijedanput nije iza{ao iz svog groba, odlu~i{e
da oni sami odu do wega, da ga posete, poèle mu dobrodo{licu i
pozovu na wihova no}na druèwa.
Stoga svi odo{e do wegovog groba, pozva{e ga i zamoli{e da
se mane straha i stida, te da iza|e napoqe i da im se pridruì.
Novoprido{li mrtvac vide da vi{e ne moè da se sakrije od
wihovih o~iju. On polako, poput neke zmije, ispuza napoqe i sede
na nadgrobni kamen, oboriv{i glavu.
U jednom trenu grobqem zavlada takva ti{ina da je malo fali-
lo da prido{licino srce prepukne od straha i na usta iza|e.
Svi su ga prepoznali.
Svi se seti{e onih dana kada su àrko èleli da do~ekaju

ba{ ovaj dan. Nekoliko mrtvih ga napade, ali ostali stado{e
pred wih. Nekolicina mu pqunu u lice i na wegov grob.
Novoprido{li mrtvac beja{e skamewen, nije imao hrabrosti
ni da se mrdne, ili podigne glavu.
Ostali mrtvaci su ga okruìli i u ti{ini posmatrali.
Malo-pomalo, svi se udaqi{e od wega i wegovog groba i vra-

ti{e se do vatre, a da mu niko nije ni{ta naào u~inio, ~ak mu
ni{ta i ne reko{e.
Ono dvoje mrtvih koji su svako ve~e sedeli jedno naspram
drugog i netremice se gledali u o~i – jo{ uvek su stajali kraj we-
govog groba.
Nakon {to je novoprido{li mrtvac kona~no uspeo da se pokre-

ne i odgmiè u svoj grob, wih dvoje se po prvi put uhvati{e za
ruke, osloni{e se glavama jedno na drugo i vrati{e se u dru{tvo
kraj vatre.
Te no}i je novoprido{li mrtvac prvi i posledwi put iza{ao
iz svog groba i vi{e ga niko nije ponovo video.
I mrtvaci ga vi{e nikada nisu posetili u wegovom grobu. âk

nikada nisu ni pri~ali o wemu. Oni koji su bili sahraweni blizu
wega, jo{ te iste no}i promeni{e svoje grobove.
Ali mrtvaci ipak nisu mogli sasvim da ga zaborave. Naime,
svake no}i su u daqini videli wegovu senu kako dopola proviruje
iz groba i dva crna diktatorska oka koja posmatraju wihov prija-
teqski skup kraj vatre, a on, mu~en ledenom hladno}om, grize svo-
78 je usne do krvi.
VELIKA REKA
Crte` mu je bio gotov za nekoliko sekundi. Jedna ku}a s kosim

limenim krovom, koja je neodoqivo podse}ala na ~ove~je lice. Dva
prozora namesto o~iju, jedna vrata umesto nosa i dva stepenika
kao usta.
Sa obe strane ku}e nacrtao je dva bora, kraj wih nekoliko
cvetova nalik suncokretu, a na vrhu ku}e dimwak, koji se dimio.
Izme|u dve planine u pozadini crteà pomaqalo se sunce,
dopola. Sunce je imalo dva oka, i bacalo je zrake, koje je nacrtao
naizmeni~no, jedan kratak, jedan duga~ak.
Ispred ku}e je proticala reka, iz koje su provirivale ribe.
Ribe su imale jedan mali trougao kao glavu, jedan duga~ki trougao
kao telo i podse}ale su na leptirove.
Ne levoj strani wegovog crteà, na nebu, bilo je, kao i uvek,
nekoliko ptica, neke su doletale, a neke odletale.
I, osim toga, svom crteù nikada ni{ta nije dodavao. Me|u-
tim, talase i ribe je mogao da crta unedogled.
Crte` je u toj meri bio de~ji da niko ko bi ga video ne bi mo-
gao da poveruje kako je to delo pedesettrogodi{weg ~oveka.
I dok je bio dete, samo je to umeo da crta. S tom razlikom {to je
tada svoj crte` i bojio.
Ima ve} nekoliko meseci kako je ponovo po~eo da crta ovu

sliku. Ali primetio bi {ta radi tek kada bi crte` bio zavr{en
i talasi prekrili ceo papir, a ribe dospele do sunca i ptica.
Kwiga, pismo, neki dokument, ili novine ve} bi bili uni{teni.
Povr{ina wegovog stola bila je prekrivena listovima papira i
novinama bez uglova i oblika, a korpa za otpatke puna iscepanih
papira.
Prvo su primetili {ta se de{ava wegovi pot~iweni, koji su

videli crteè na wegovom stolu dok je bio odsutan.
Tog dana su, do kraja radnog vremena, u wegovom prisustvu,
svakih nekoliko minuta pogledavali jedni druge, namigivali i
smejali se povodom nekih bezna~ajnih tema, glasnije i vi{e nego
obi~no.
Sutradan su ve} svi znali. Kolege istog ranga su mu se rugale
i podsmevale, govore}i mu da petkom ide u obdani{te na ~asove
slikawa, a ostali slu`benici su mu se smejali iza le|a.
A on, koliko god da se trudio, ne moga{e da prekine ovu svoju
naviku. Dok je razgovarao telefonom, bio na sastanku ili razmi{- 79
qao, pre nego {to bi do{ao k sebi, video bi svoj crte` na bilo
~emu {to mu beja{e pri ruci.
Psihijatar je ovu wegovu sklonost pripisao ranoj starosti.

Verovao je da su stari qudi i deca sli~ni. Rekao je da ~ovek, kada
se na|e na nekom mestu gde se ose}a stranim, traì ne{to poznato
kao utehu i ohrabrewe. Kao dokaz naveo je ~iwenicu da tu sliku
nikada nije crtao kod svoje ku}e.
Psihijatar je znao mnogo toga. Mnogo je razgovarao s wim i
mnogo mu je pomogao. Izle~io ga je tako dobro, i to bez ikakvog
leka, da mu je prva stvar koja mu je padala na pamet, kad god bi uzeo
olovku u ruke, bila: NE CRTAJ.
Ali uzdràvawe od crtawa imalo je lo{ uticaj na wega i we-

gov posao. Sada je po~eo da se igra sa stvarima ispred sebe. Po-
igravao se sa onim {to je bilo na stolu, sa ru~kom od stolice, sa
dugmi}ima na rukavu ko{uqe, ~ak i sa svojim prstima i noktima.
Vi{e nije mogao da sabere misli. Nije mogao da se usredsredi.

Brzo bi klonuo duhom, bezvoqan i utu~en uzimao slobodno i od-
lazio ku}i.
Po ceo bogovetni dan je gledao u ~asovnik, prate}i pomerawe
kazaqki. Nije mogao da ostane za stolom. Desilo se, ~ak nekoliko
puta, da je uzeo slobodno i vratio se ku}i odmah ujutro, tek {to je
pristigao na posao, zakora~io u svoju kancelariju i bacio pogled
na stolicu.
Ponovo je imao ose}aj da svi pri~aju o wemu.
Bilo je neizdrìvo. Izlu|ivala ga je i sama pomisao da mu je
do penzije ostalo jo{ dve godine.
Onog dana kada je do{ao na posao s velikim listom papira,

ramom odgovaraju}e veli~ine i olovkama u boji pozajmqenim od
svog unuka, seo za svoj sto i po~eo da crta, wegovi slu`benici su se
osvedo~ili s kakvom pa`wom i ozbiqno{}u je obavqao taj posao.
Ne obaziru}i se na dolaske i odlaske, kao ni na podsmehe, on
je crtao svoju uobi~ajenu sliku.
Sunce je nacrtao ùtom bojom, reku plavom a borove zelenom,
kao {to to ~ine i wegova deca. Ose}ao je da ribe moè malo boqe
da nacrta, ali opet su to bile iste one ribe, nalik na leptirove.
Kada je crte` bio gotov, stavio ga je u ram, oka~io na zid nas-

pram svog stola, vratio se i seo.
80 Prvi put je osetio da je osoba koja sedi tu, za tim stolom, ba{ on.
OPKLADA
„Zna{ li da se tvoja èna opkladila sa mnom?“

„O kakvoj opkladi je re~?“
„Da li mogu da te odvu~em u krevet ili ne.“
„Ha, ha.“
„Rekla je da je ne}e{ prevariti ni pod kakvim okolnostima.“
„Zanimqivo.“
„Bi}e jo{ zanimqivije kada sazna da je izgubila opkladu.“
„[ali{ se?“
„Samo ti misli da je {ala u pitawu.“
„I kakva je to opklada uop{te?“
„Opklada kô opklada.“
„Gde je ona sad?“
„êka da joj kaèm kako se zavr{ilo.“
„I ona, kao, zna da si ti ovde?“
„Ti kao da ne slu{a{ {ta ti ja pri~am?“
„Slu{am, ali ne mogu da poverujem.“
„Boqe ti je da poveruje{, jer nema{ mnogo vremena.“
„Neka si prokleta.“
„Proklet si ti sam.“
„Neka si prokleta.“
„Proklet si ti sam.“
„Fuj.“
„Fuj ti.“
„Za{to si to u~inila?“
„Opkladila sam se. Za{to si ti to uradio?“
„I, sad kad ode{, {ta }e{ joj re}i?“
„[ta je najboqe da joj kaèm?“
„Sa kakvom si mi lako}om uni{tila ìvot?“
„Ni na {ta te nisam primorala. Sam si to hteo. Tako si brzo
zaboravio?“
„Jesi li sad sre}na?“
„Nisam. A za{to bi trebalo da budem sre}na?“
„Za{to si to u~inila?“
„Tvoja èna je toliko naivna da veruje da se ti razlikuje{ od
ostalih mu{karaca. Toliko ti veruje da je bila spremna da se sa
mnom opkladi. Ja sam prihvatila da bih joj dokazala kako }e{ ti,
ba{ kao i svi drugi mu{karci, iskoristiti priliku kada ti se
ukaè.“
„Ja wu volim. Zaqubqen sam u wu.“

„Sada u to nimalo ne sumwam.“
„Podsmeva{ mi se?“ 81
„Ne, za{to bih ti se podsmevala. To su stvari koje samo vi
mu{karci shvatate. A ti? Da li bi se ti opkladio da tvoja èna to
ne bi uradila?“
„Da joj po{aqem nekog mu{karca?“
„Za{to da ne?“
„Ja u wu imam poverewe, ali nikada tako ne{to ne bih u~i-
nio.“
„Za{to?“
„Svako moè da pogre{i.“
„Zna~i, tako bi to objasnio?“
„Da, pogre{io sam.“
„I nikada dosad nijednom nisi pomislio da spava{ sa mnom?“
„Svi mu{karci mnogo razmi{qaju o seksu, ne moè to da bude
razlog.“
„Za{to govori{ u ime svih mu{karaca. Da li ih sve poz-
naje{?“
„A za{to ti kaè{ da svi mu{karci varaju? Da li si bila sa
svima?“
„Dobro, i {ta sad?“
„Ti si to htela, sada nikada ne bih tako ne{to uradio.“
„Zna~i, ako dosad nisi prevario ènu, to je bilo zato {to te
nijedna nije htela.“
„Uni{tila si mi ìvot i sada se sa mnom raspravqa{? Ho-
}e{ li da mi sudi{? Dobro si u~inila, i {ta sad?“
„Ni{ta, moram uskoro da krenem.“
„[ta }e{ joj re}i?“
„Ne znam.“
„Nemoj joj re}i ni{ta, molim te.“

„Za{to?“
„Ne mogu da ìvim bez we.“
„Ona mi je bila prijateqica pre nego {to je postala tvoja è-
na. Ne èlim da joj oduzmem tu sre}u koju misli da ima.“
„Ne èlim da je izgubim.“
„Ne}e{ je izgubiti. Idem da joj ~estitam {to ima takvog
muà. Re}i }u joj da sam sva{ta poku{ala, ali da joj mu` nije
poklekao, na kraju me je o{amario i izbacio iz ku}e.“
„Hvala!“
„Mislim da je najboqe da me stvarno izbaci{ iz ku}e kako bi
kom{ije to videle. A i da ona kasnije ne{to ne posumwa. Naravno,
samo se nadam, jer je ovakve stvari nemogu}e sakriti od ène.“
„Ba{ si to lepo smislila.“
„Sve se desilo onako kako sam i mislila da }e se dogoditi.“
82 „Molim?“
„Nisam verovala da }e{ tako lako po}i sa mnom u krevet.
Pla{ila sam se da }e{ me izudarati i izbaciti napoqe.“
„Stvarno si tako mislila?“
„@elela sam da se tako desi.“
„Pogre{io sam. Znam.“

„Od kajawa nema vajde.“
„Ne}e{ joj vaqda re}i.“
„U redu je {to ne shvata{. Ti razmi{qa{ o woj dok ja pri~am
o sebi.“
„Ti gaji{ neka ose}awa prema meni?“
„Sada vi{e ne.“
„A pre ovoga si ih imala?“
„Ne krijem da sam èlela da spavam s tobom. Ovo je bio naj-
boqi na~in da doprem do tebe.“
„Ako ho}e{, moèmo da nastavimo.“
„[ta da nastavimo?“
„Moèmo opet da budemo zajedno.“
„Ja ne izneveravam svoje prijateqe.“
„A kako se onda ovo zove?“
„Ovo je opklada.“
„Zna~i, ho}e{ da kaè{ da si ovo u~inila samo zbog op-
klade?“
„Ne, to sam u~inila zbog sebe. Nikako da shvati{. Bila sam
zaqubqena. Zaqubqena u ~oveka za koga sam ~ula da je veran.“
ZABRAWENE QUBAVI
@ena iskliznu iz mu{kar~evog zagrqaja i re~e: „Ovo nije

stvarno.“
„[ta nije stvarno?“ upita ~ovek.
„[ta ja radim u tvom naru~ju?“
ôvek se nasmeja i re~e: „[ta to zna~i?“
„Jedno od nas dvoje sawa“, odvrati ona.
ôvek se nasmeja glasnije.
„Kao da sam iznenada ba~ena u ovaj prostor? Pogledaj oko sebe.
Ni{ta se jasno ne vidi. Stvarno, gde smo mi to?“
„Kakav prostor? Ovo je moja soba, gusko.“
„Koliko je sati?“ upita èna.

ôvek pogleda na sat i re~e: „Pola {est.“
„Nemoj to da mi radi{. Probudi se, molim te.“
„Jesi li poludela? [ta bulazni{?“ 83
„Slu{aj ima li smisla ovo {to govorim. Uop{te se ne se}am
kako sam dospela ovamo. Odjednom sam otvorila o~i i videla sebe
u tvom zagrqaju. Zna~i, mora da sawam. Zar ne?“
„Gubi{ razum.“
„Reci mi, opet, koliko je sati?“ upita èna.

ôvek pogleda na sat i odgovori: „Pro{lo je deset minuta.“
„Od ~ega je pro{lo deset minuta?“
„Ne znam.“
„Molim te da mi ta~no odgovori{. Moramo shvatiti {ta se
ovde de{ava.“
ôvek je zurio u sat, ali nije progovarao.
„Pitala sam koliko ima sati?“
„Ne se}am se.“
„Ne traìm ja od tebe da se seti{ ne~ega. Ho}u da mi kaè{
koliko je sati?“
„Dvadeset do ~etiri.“
„Veruje{ li sad? Pre dva minuta si rekao da je pet sati, a sad
kaè{ da je tri.
„Ne, oba puta sam rekao da je tri.“
„Ne igraj se sa mnom. Budi se!“
„Dosta vi{e. Ja ne sawam.“
„Dobro, {ta ja traìm u tvojoj sobi?“
„No}as smo bili u gostima, ne se}a{ se?“
„Gde su tvoja èna i moj mu`?“
„Otkud znam. Mo`da su i oni negde zagrqeni i pitaju se da li
sawaju.“
„Sigurna sam da ti sawa{.“

„Za{to si sigurna da sam ja taj koji sawa?“
„Ja nikada nisam ni pomi{qala da spavam s tobom. Mo`da sam
razmi{qala o tome par puta pre nego {to sam se udala, i sawala
te tih dana, ali nakon toga sam te potpuno zaboravila. Me|utim,
ima tu jo{ ne{to. Neprestano pri~a{ neke besmislice. Mo`da
je ovo, ipak, moj san. Hajde, gubi se iz mog sna. Nisam ja takva èna
kakvom me smatra{“, re~e èna i po~e da se {tipa.
„Stvarno, ima li i{ta boqe od toga da je ovo ipak san“, re~e

~ovek.
„[ta ho}e{ da kaè{?“ upita èna.
„Sasvim je jasno {ta ho}u da kaèm“, odvrati on.
„Gre{i{“, re~e ona.
„U pravu si. Neko od nas dvoje sawa.“
84 „Za{to tako misli{?“
„Svaki put kada sam pogledao na sat, ne{to mi se prikazalo.
Jednom, ~ak, nije ni imalo oblik sata. Zato sam ti ja otprilike
govorio koliko je sati. Ni ja ne znam da li to ti sawa{, ili ja.
Uostalom, nije ni bitno. To je san. Ti i ja, u stvarnom ìvotu,
nikada nismo bili u vezi, {ta smeta da u snu budemo zajedno? Ovo
je samo san i nikada niko o wemu ni{ta ne}e saznati“, re~e ~ovek
i posegnu za èninom rukom.“
„Ne, ne, molim te“, pobuni se ona, „ne ~ini to. Ovo je moj
ìvot.“
„Nije to tvoj ìvot, glupa~o, ovo je san.“
„Idi i donesi bokal hladne vode“, re~e èna.
„[ta }e{ sa wim?“
„@edna sam.“
„Zanimqivo.“
„[ta je zanimqivo?“
„I ja sam èdan.“
„Dobro, onda idi i donesi vodu.“
„Kakve koristi od vode u snu?“
„Molim te, idi donesi.“
Odjednom, u ~ovekovim rukama se pojavi{e bokal i ~a{a.
„Odakle se ovo stvorilo?“ za~udi se èna, „Pa ti se nisi ni
pomerio odavde.“
„I ja se ~udom ~udim.“
„Daj mi“, re~e èna, te uze bokal i ~a{u. Ona nasu jednu ~a{u
vode i proli je po svom licu.
„Proklet da si, ti kontroli{e{ ovaj san. Budi se!“ povika
èna i prosu ~a{u vode po ~ovekovom licu.
„Nemam ja nikakvu kontrolu nad ovim snom. Ti si ta koja
sawa“, odvrati ~ovek.
„Nije mogu}e da ja ovako ne{to sawam.“
„Ne moè{ ti da odlu~uje{ {ta }e{ sawati a {ta ne. Moè{
li?“
„Ho}u da ustanem, ali ne mogu. Izgubila sam pam}ewe. Ne se-

}am se {ta sam danas radila i gde sam bila. Ne znam gde mi je mu`.
Ne znam kako sam se ovde stvorila. âk ne mogu ni da se setim kako
mi se zovu otac i majka. Ne znam {ta treba da radim?“
„Ja }u ti re}i {ta da radi{“
„Nema potrebe, sa~eka}emo da se ovaj san zavr{i.“
Dobro, ako ne èli{ da spava{ sa mnom, i boqe je da se ovaj
san {to pre okon~a.“
„Nije li boqe da, umesto {to sedimo i ~ekamo...“
„Upravo to, od samog po~etka, i ho}u da kaèm, ali ti me ne
slu{a{.“ 85
„Nisam to mislila. @elim da kaèm, nije li boqe da probu-
dimo onoga ko sawa?“
„Ali ko od nas dvoje sawa?“
„Oboje }emo sko~iti kroz prozor.“
„A ako nije san, {ta onda?“
„Hajde jo{ jednom da se uverimo.“
„Kako?“
„Sa~ekaj“, re~e èna i osvrnu se oko sebe, nakon ~ega se obrati
~oveku: „Dodaj mi onu kwigu.“
ôvek uze kwigu i dade joj je.
@ena otvori kwigu, pogleda i re~e: „Ovo nije stvarna kwiga.
Puna je re~i, re~enica i redova, ali, ako obrati{ pa`wu, nema
nikakvog smisla, ni zna~ewa. Evo, pogledaj i sam.“
ôvek uze kwigu, otvori jednu stranu i re~e: „Re~enice su
zbrkane, ne moè da se ~ita.“
„Jesi li se sad uverio?“
„Ali ako nije san u pitawu, oboje }emo stradati.“
„Razmisli na trenutak. Ti i ja, trenutno, {ta radimo, jedno
kraj drugog?“
„Ti re~e da smo bili kod nekog u gostima.“
„Nisam ja to rekla, ve} ti.“
„Lagao sam“, priznade on, „mislio sam da je ovo moj san i hteo
sam da te oraspoloìm da spava{ sa mnom. Me|utim, sada sam si-
guran da je ovo tvoj san. Da je ovo moj san, ne bih ti dozvolio da
kaè{ ni jednu jedinu re~. Do sada bih te ve} svukao golu i odneo
u krevet, makar i na silu. U stvari, ti ima{ kontrolu nada mnom.“
„Nemam ja nikakvu kontrolu nad ovim snom, ina~e bih dosad
ve} oti{la odavde“, èna }e na to, „video si da sam se polila
~a{om hladne vode i udarala se, a nisam se probudila.“
„Ozbiqno? Osetila si da je voda hladna?“
„Ne bi vaqalo da se ti i ja nalazimo u snu neke tre}e osobe“,
re~e èna.
„Mo`da je tvoj mu` u pitawu, isku{ava te?“
„Ko god da je, kada se bacimo napoqe, probudi}e se.“
„Da li si sigurna da ne èli{ da spava{ sa mnom?“
„I ne pomi{qaj na to.“
„Prokleti smo {to sawamo. U ~emu je problem?“
„Ja sam èna koja ne vara ni u kakvim okolnostima. Veruj,
nije to zbog mog muà, to je zbog mene same.“
„Znam. Upravo zbog toga sam se i zaqubio u tebe. Ali, ovo je
samo san. Mo`da nam se vi{e nikada ne}e ukazati ovakva pri-
lika.“
„Ti si me nekada voleo, zar ne?“
86 „Mislim da te volim jo{ uvek.“
„E pa, onda, mene radi, nemoj vi{e tako ne{to da traì{.“
„Boqe je da se bacim {to pre. Ne mogu vi{e da izdrìm. Ma-
lo-pomalo, ovo se pretvara u ko{mar.“
„Ne mogu da ustanem. Moè{ li da mi pomogne{“ zamoli èna.

ôvek joj pri|e, uze je u naru~je, podiè je i re~e: „Ali, ova
soba nema prozor.“
„Zar ovo nije tvoja spava}a soba?“ upita èna.
„Jeste.“
„Nema prozor?“
„Ima, ali ova nema.“
„Zamislimo jedan prozor za wu.“
„Vidi, zar nije boqe da, umesto da u~inimo ludost i ubijemo
se, zajedno odemo u kupatilo?“
„Zatvori}emo o~i i poku{a}emo da zamislimo prozor u sobi.“
„Dobro.“
„Spreman si‘“
„Da.“
Nakon {to su zatvorili o~i i ponovo ih otvorili, oni ugle-
da{e dva prozora na zidu.
„Postaje zanimqivo“, re~e ~ovek, „moja soba ima samo jedan
prozor.“
Pre nego {to }e se popeti na prozor, èna re~e: „Sa~ekaj tre-

nutak.“
„[ta je sad?“
@ena spusti svoje usne na ~ovekove i re~e: „Hvala ti {to si
imao razumevawa. Mogao si silom da u~ini{ sa mnom {ta si hteo.
I niko ni{ta o tome ne bi znao. Ne bih mogla ni da se àlim na
tebe. Dobar si ti ~ovek.“
„Hvala, ali da je ovo bio moj san, ne bi vi{e tako razmi{-
qala.“
„Oduvek sam te volela, ali nije se dalo da se udam za tebe. Ne
se}am se za{to. Se}a{ li se, mo`da, ti?“
„Ne, ni ja se ne se}am.“
„Ako se jednog dana razvedemo, ti i ja }emo se ven~ati. Vaì?“
„Dosta vi{e. Ovo je samo san.“
„Daj mi ruke!“
„Spremna si?“
„Da.“
I tako se oboje baci{e dole.
Istog trena, jedan ~ovek i jedna èna, u dva razli~ita kreve-

ta, u dve razli~ite sobe, u dve razli~ite ku}e, svako kraj svog
supru`nika, moreni è|u, sko~i{e iz sna. 87
\AVAD SAJADIPUR, iranski pisac, ro|en 1987. u Iranu. Za
kwigu Ba{ kao nekada, iz koje su uzete pri~e prevedene u ovom broju
Mostova, autor nije dobio dozvolu za {tampawe u svojoj zemqi, pa ju je
postavio na internet. Kwigu }e u prevodu na srpski jezik, u celovitom
obliku, u maju 2014. godine, objaviti izdava~ka ku}a Skriptorijum.
Pre zbirke Ba{ kao i nekada \avad Sajadipur je objavio jednu zbirku
„veoma kratkih pri~a“ i jedan roman.
88
Gotfrid Ben
TRI STATI^NE PESME
Prevela s nema~kog Nikolina Zobenica
NIKADA USAMQENIJI
Nikada usamqeniji nego u avgustu:

krug ispuwewa – na poqu
crveni i zlatni plamenovi,
ali gde je radost tvojih vrtova?
Jezera svetla, nebesa meka,

wive ~iste i tiho blistaju,
ali gde su pobeda i dokazi pobede
iz carstva koje ti zastupa{?
Tamo gde se sve sre}om dokazuje,

i razmewuje poglede i razmewuje prstewe
u mirisu vina, u zanosu stvari:
ti sluì{ nasuprot sre}i, duhu.
STATI^NE PESME
Odbojnost prema razvoju

dubina je mudrog,
deca i dece deca
wega ne uznemiravaju,
ne prodiru u wega.
Zastupati pravce,
Delawe,
Dolaèwe i odlaèwe,
znak je jednog sveta
koji ne vidi jasno.
Pred mojim prozorom
– kaè mudrac – 89
prostire se dolina, u woj se skupqaju senke,
dve topole oivi~avaju put,
zna{ – kuda.
Perspektivizam
je druga re~ za wegovu statiku:
povla~iti linije,
produàvati ih
po zakonu izdanaka loze,
raspr{iti izdanke,
i jata, vrane,
izbaciti u zimsko crvenilo jutarwih nebesa,
onda ih pustiti da padnu,
zna{ – za koga.
IZGUBQENO JA
Izgubqeno ja, rasprsnuto od stratosfera,

`rtva jona – jagwe gama-zraka,
~estice i poqa – himere beskona~nosti
na tvom sivom kamenu Bogorodi~ne crkve.
Dani ti prolaze bez no}i i jutra,

godine bez snega i ploda
prete}i skrivaju beskona~nost –
svet kao beg.
Gde zavr{ava{, gde se sme{ta{, gde se {ire

tvoje sfere, gubitak, dobitak –
igra zveri: ve~nosti,
prema wihovim re{etkama beì{.
Pogled zveri: zvezde kao utroba,

smrt u xungli kao dno bivstvovawa i stvarawa,
~ovek, bitke naroda, Katalauni
dole u ponor zveri.
Svet uni{ten mislima. I prostor i vremena

i {ta je ~ove~anstvo tkalo i quqkalo,
funkcija samo beskona~nosti,
mit je slagao.
Odakle, kuda – ne no}, ne jutro,

90 ne evoe, ne rekvijem,
èleo bi da pozajmi{ kqu~nu re~ –
samo od koga?
Ah, kad su se svi pribliìli sredini

i mislioci su samo boga mislili,
podelili se u pastire i jagwe,
kad god bi ih krv iz pehara pro~istila,
i svi su potekli iz jedne rane,

lomili su hleb, u kome je svako uìvao –
oh, daleki obavezni ispuweni ~as,
kom je neko} pripadalo i izgubqeno Ja.
GOTFRID BEN (Gottfried Benn, 1886–1956) ro|en je kao sin lute-

ranskog sve{tenika u maju 1886. godine. Slede}i stope svog oca, zapo-
~eo je studije teologije i filozofije u Marburgu. Zbog nedostatka inte-
resovawa ubrzo ih je prekinuo i posvetio se studijama medicine u Ber-
linu, koje je zavr{io s doktoratom (1912). Prvo je radio kao vojni lekar,
a zatim kao patolog i serolog u berlinskim bolnicama, {to mu je
pruìlo gra|u za nastanak zbirke pesama pod naslovom Mrtva~nica
(1912). U ovim svojim prvim ekspresionisti~kim pesmama Ben je
radikalno doveo u pitawe tada{we shvatawe poezije, prikazuju}i ba-
nalnost qudske egzistencije i wenog telesnog propadawa. Slede zbir-
ka pesama Sinovi (1913), posve}ena pesnikiwi Elzi Lasker-[iler,
zatim novele o lekaru Reneu, nastale tokom Prvog svetskog rata (1917)
i zbirka pesama Meso (1917), gde je Ben iskazao svoj prezir prema qu-
dima, podstaknut uàsima rata u kojem je u~estvovao kao vojni lekar.
Objavqivawem Sabranih spisa 1922. godine zavr{ena je ekspresio-
nisti~ka faza u stvarala{tvu jednog od najzna~ajnijih nema~kih pes-
nika dvadesetog veka.
U kasnijim tekstovima Ben se bavio istorijsko-filozofskom
kritikom vremena u duhu nihilizma. Po~etkom tridesetih godina zapo-
~eo je wegov anga`man za nacionalsocijalisti~ku politiku, koju je
posmatrao kao nosioca obnove nema~ke nacije. Nakon {to se razo~a-
rao u novu vlast, Ben se ponovo okrenuo lirici i objavio je zbirku
odabranih pesama povodom svog pedesetog ro|endana, na koju je slu`-
bena kritika negativno reagovala. Objavqivawe pesama mu je zabrawe-
no, a pod sve ve}im pritiskom Ben je odlu~io da se ponovo aktivira kao
vojni lekar i da u okviru „unutra{we emigracije“ neguje „carstvo duha“
nasuprot „carstvu mo}i“. U to vreme nastaju wegove Stati~ne pesme,
koje su objavqene tek posle Drugog svetskog rata (1948) u [vajcarskoj.
Zahvaquju}i ovim pesmama, a uprkos wegovoj donekle „okaqanoj“ pro-
{losti, koju je nastojao da opravda u autobiografiji Dvostruki ì-
vot (1950), Ben je ponovo postao sveprisutan u literarnoj nema~koj
javnosti. Wegove pesme su izvr{ile presudan uticaj na posleratnu ne-
ma~ku liriku, naro~ito na mla|u generaciju pisaca, koja se divila wego-
vom modernom pesni~kom stilu. Posledwih godina ìvota Ben je dobio
~itav niz po~asti, me|u kojima se naro~ito isti~e Nagrada „Georg
Bihner“. Umro je 1956. godine od raka u Berlinu.
Nikolina Zobenica
91
Ridvan Dibra
DVE PRIÊ
Prevela sa albanskog Merima Krijezi
UÊWE VO@WE BICIKLA
Nakon u~ewa da pi{em i plivam (zaslugom moga oca u oba slu-

~aja), na red je do{lo u~ewe vo`we bicikla. Bio sam jedno od ret-
ke dece iz moje ulice koje jo{ uvek nije nau~ilo da vozi bicikl,
{to je mojim drugovima davalo povoda da me s vremena na vreme
zadirkuju. Naro~ito Il.
„Nije te sramota? Tan je nau~io da vozi bickl… i Duhi, koji
jo{ uvek ne zna dobro da hoda… i Gon, koji pi{ki u krevet…“ [ta-
vi{e, moj najboqi prijateq Il se ~esto kleo u majku da }e me on
li~no nau~iti da vozim bicikl. Poku{ali smo mnogo puta, ali
uvek bezuspe{no. I to nije bilo samo zbog mene ve} i zbog Ila i
bicikla na kome sam ve`bao. Bio je to veliki bicikl ruske proiz-
vodwe, „mu{ki“ sa „gvozdenom {ipkom“, koji je moj drug kri{om
uzimao od svoga oca. Izlazili bismo na po~etak ulice i odatle
zapo~iwali sa u~ewem. Na po~etku bi Il sam pravio dva-tri kruga
do kraja ulice – krivudaju}i i skre}u}i vi{e puta – demonstri-
raju}i mi tako i „prakti~no“ svoja ume}a. âk bi uz veliku buku
ko~io tik ispred mojih nogu.
„Vidi{ kako je lako? Samo treba biti hrabar a ne stra{qiv
kao ti…”
Seo bi na zemqu i sa obe ruke stezao bicikl: jednom (levom) ste-
zao je sic, dok je desnom stezao volan: „Hajde sad. Probaj ti!“
Ja bih se, tresu}i se i bez ikakve èqe, pribliàvao biciklu
kao {to sam se pribliàvao profesoru aritmetike. Bicikl
ruske proizvodwe sa gvozdenom {ipkom (ukoliko ga se se}ate?) bio
je zaista visok, ali ga je moj strah ~inio jo{ ve}im. âk i stari-
jim, zar|alijim, nego {to je to uistinu i bio. Uvek bih, tresu}i se,
stavqao ruke na volan (Il bi, u me|uvremenu, sklawao ruku s vola-
na i stavqao bi je na sic ili zadwi deo bicikla), jednu nogu, levu,
stavqao bih na jednu pedalu, dok bih desnu s mukom prebacivao na
drugu stranu. „Spreman? Drì ~vrsto volan… ispravi se… gledaj
92 samo napred...“
Ali, wegove savete, iako sam ih ve} znao napamet, nisam uspe-
vao da primenim. Naro~ito onaj „ispravi se”. Zato {to se na veli-
kom ruskom biciklu jedino telo nije moglo dràti uspravno! Gvoz-
deni deo bicikla koji je spajao volan sa zadwim delom vozila, bio
je prepreka i predstavqao je pravu muku. Da li ga se se}ate?
Dva-tri puta poku{ao sam da sednem iznad tog gvozdenog dela,
ali bezuspe{no: noge mi ne bi dosezale pedale, iako sam s mukom
poku{avao da ih dohvatim ~as sa jedne ~as sa druge strane. Tako
da mi je preostajalo jedino u~ewe „ispod gvozdene {ipke”, kao {to
su, uostalom, u~ili gotovo svi moji drugovi. Na kraju, kretali smo
tako „ispod gvozdene {ipke“. Ja tresu}i se i krive}i – kao da su
me spopali iznenadni bolovi, dok je Il jako stezao korpu na bi-
ciklu i vikao: „Tako! Vozi…! Ne zaustavqaj se, idiote! Radi noga-
ma… i ispravi se… Zatvorio si o~i? Otvori ih, idiote! I gledaj
napred… nastavi…“
Ponekad bi mi se de{avalo da se negde na pola ulice, kada bi
bicikl postigao odre|enu brzinu, osetim sigurnije i da poverujem
da sam kona~no nau~io da ga vozim. I upravo tada bi Il sklonio
svoje ruke sa zadweg dela bicikla i kona~an ishod, verujem, moè-
te i sami da zamislite: pao bih na zemqu zajedno s biciklom i, sav
izgreban, vaqao se po pra{ini. Da ne pomiwem ~este slu~ajeve
kada bi se moj drug, dok bi me u~io da vozim, zanosio raznoraznim
stvarima u okolini, zaboravqaju}i tako svoj zadatak, tj. da drì
zadwi deo bicikla. U takvim okolnostima, po{to se gorepomenuta
radwa ponavqala gotovo svako popodne, kona~no sam izgubio veru
da bi mi on mogao pomo}i da nau~im da vozim bicikl. Odlu~io sam
da to kaèm ocu i zamolim wega da mi pomogne. Iako su obojica
imala isti bicikl: ruski, mu{ki, sa gvozdenom {ipkom. Ali, nije
mi bilo druge: zadirkivawa drugova, naro~ito Ilova, nisam vi{e
mogao da podnesem. „Budi jo{ malo strpqiv. Na}i }emo ti neki
mawi bicikl koji je ba{ za tebe”, odgovorio mi je otac. I zaista,
nekoliko dana posle moje molbe, moj otac je prodao stari ruski
bicikl i kupio drugi, ne{to „novije proizvodwe“. Novi bicikl je
bio gotovo upola mawi od starog i nije imao gvozdenu {ipku kakvu
su imali gotovo svi ostali bicikli iz na{e ulice. Wegov gvoz-
deni deo je bio postavqen ukoso nadole od volana pa do zadweg
to~ka. Napred je imao svetlo mle~ne boje, dok je desno, na volanu,
imao zvonce koje je ispu{talo jake i o{tre zvuke. Bicikl je bio
boje zemqe i upravo zbog toga nije bilo sasvim jasno da li je zar|ao
ili ne. „Hi–hi–hi! Kupili ste ènski bicikl. Hi–hi–hi! Izgle-
da kao ciganski…”, zadirkivao me je Il kada ga je video prvi put.
(Ali samo ispo~etka, jer me je kasnije, kada sam nau~io da ga vozim
i kada sam svako popodne izlazio na wemu na ulicu, svakodnevno
molio da mu dam „jedan krug“). Otkad je kupio „nov“” bicikl, moj 93
otac se – ~ak i u mom prisustvu – bavio wime nekoliko popodneva
zaredom: rastavqao ga je u delove i celog ga podmazivao; zamenio
je nekoliko polomqenih `bica; kupio je dinamo i sredio svetlo
tako da je po~elo da radi; zamenio je unutra{wu gumu na zadwem
to~ku; ceo sic je presvukao crnim debelim {tofom; ispod sica je
stavio jednu ko`nu kutiju u kojoj je drào raznorazne alatke; na
zadwi branik je montirao malo stop-svetlo; sna`no je {mirglao
sve metalne delove bicikla… da bi ga na kraju obojio u crvenkasto
i izjavio da je bicikl kineski.
Nisam znao kako izgledaju kineski bicikli (svi su imali
ruske), ali da je na{ bio najlep{i u ulici, nisam imao nikakve
sumwe. Do takvog zakqu~ka do{ao je i Il kada je video moga oca
dok je pravio „probni krug“ du` ulice. To su, tako|e, mislili i
ostali. Samo je Bart, moj drug koji je leti dolazio iz prestonice,
pomalo sumwao u to. Po wegovom mi{qewu bicikl nije bio kines-
ki, ve} nema~ki. Stari nema~ki bicikl jo{ iz doba rata. U sva-
kom slu~aju, da li je nema~ki, kineski ili ruski, meni je bilo
svejedno. Ono {to je bilo va`no jeste da bicikl nije imao gvoz-
denu {ipku na sredini i da nije bio ogroman kao ostali. (Jednom,
dok je bicikl stajao oslowen na noìcu, seo sam na wega – kao od-
rasli! – i uz malo napora, pruàju}i noge i nagiwu}i se uspeo sam
da sa obe noge dotaknem pedale). Jednog dana, gotovo nedequ dana
po{to je kupqen, moj otac je uradio ne{to najneverovatnije: od-
{rafio je sic i spustio ga do kraja, toliko da vi{e od toga nije
moglo. I upravo tog dana smo po~eli sa u~ewem vo`we. Izlazili
bismo u sumrak ~im bi se smra~ilo. (Mnogo godina kasnije shvatio
sam za{to je otac ~ekao sumrak kako bi po~eo s podu~avawem i
prakti~nim delom u~ewa vo`we: nije èleo da me ostali, naro-
~ito moji drugovi, vide kako se mu~im i padam sa bicikla). Bile
su potrebne samo dve ve~eri da nau~im da ga vozim, dok sam ja
strahovao da nam za to ne}e biti dovoqno ni nedequ dana. Dve
ve~eri! Mo`da samo jedna, jer sam jo{ prve ve~eri, tokom neko-
liko proba du` ulice, uspeo da pre|em po desetak metara potpuno
sam a da iza sebe nisam osetio stisak o~evih ruku. Dok mi je druge
ve~eri otac pomogao samo malo na po~etku, toliko da se popnem i
pokrenem bicikl, a ja sam napravio nekoliko krugova zaredom bez
wegove pomo}i. âk ~ine}i to kao odrasli: sede}i na sicu. I sve
to za samo dve ve~eri. A ranije sam sa Ilom uzalud potro{io na
desetine takvih predve~erja. Ne malu zaslugu kada je u pitawu moj
uspeh zasigurno je imao i mali kineski bicikl. Ali, najve}e zas-
luge pripadale su mom ocu. Bez ikakve sumwe. Tokom svih proba
moj otac nikada nije viknuo na mene i nikada me nije psovao kao
Il. Samo me je bodrio: „Bravo! Odli~no! Tako, nastavi! Zvoni…
94 ko~i…“ Sutradan po{to sam nau~io da vozim iza{ao sam sâm na
ulicu, bez oca. Malo pre nego {to je po~eo da se spu{ta mrak, onda
kada su svi moji drugovi bili napoqu. Kraj sebe sam gurao kineski
bicikl. Pri~ekao sam malo da se wihova zadirkivawa izre|aju:
„Vodi{ li to magare?“ „Jesi li mu dao da jede?“ „Seno ili slamu…?
A samar jesi li mu stavio?“ i upravo nakon toga seo sam na svoj bi-
cikl i po~eo da ga vozim sve brè i brè zvone}i zvoncetom bez
prestanka. Moji drugovi su ostali kao ukopani otvorenih usta.
Il ~ak najvi{e od svih. Hvalio se kako me je ba{ on nau~io da
vozim bicikl.
***
Ja ne znam da vozim automobil. I, po svemu sude}i, nikada ne}u
ni nau~iti. Razlozi koje navodim kako bih se nekako opravdao pred
sobom i pred drugima su raznorazni: strah od mogu}e saobra}ajne
nesre}e i nedostatak koncentracije (zar umetnici nisu ve~ito
rastrojeni?); finansijska nemogu}nost da kupim automobil (zar
umetnici nisu ve~iti siromasi?); èqa da oslabim i da tumaram
hodaju}i pe{ke (zar umetnici nisu slabog zdravqa i ve~ite
lutalice?); ga|ewe od toga da sam isti kao i ostali (zar umetnici
nisu oni koji ve~ito odbijaju i koji su izuzetak)... Ovo su neki od
razloga kojima se ja – anahroni~an i nimalo pouzdan – trudim da se
opravdam pred sobom i drugima. Kriju}i to, kriju}i istinu: nemo-
gu}nost mog oca da me nau~i pravim stvarima kao nekada.
DESNOM RUKOM
Kada je re~ o meni i mom detiwstvu, ~ini mi se da je moj otac

samo u jednom doìveo neuspeh: podu~avaju}i me da pi{em „pra-
vom rukom“, tj. desnom rukom „kao svi ostali“. Ipak, i dan danas
nastavqam da verujem u to da moj otac, za razliku od svih ostalih
– naro~ito od direktora {kole i moje u~iteqice iz prvog razreda
– nije smatrao velikom tragedijom ~iwenicu da sam pisao „ne~is-
tom i |avoqom rukom“ 1, konkretnije levom rukom. âk mislim da
je u ti{ini i duboko u sebi bio ponosan na to. U jednoj staroj ita-
lijanskoj enciklopediji (moj otac je znao italijanski) nai{ao je
na neke podatke po kojima su mnogi veliki qudi pisali levom ru-
kom i ovaj argument je koristio i kada je trebalo i kada nije pred
svima onima koji su kao odlu~ni protivnici svedo~ili o mom
defektu. (Kao {to se to i dalo o~ekivati, listu protivnika pred-
vodili su moja u~iteqica iz prvog razreda, direktor {kole i
moja majka). Kako bi svoju argumentaciju u korist moje odbrane
u~inio {to uverqivijom, otac je iz enciklopedije – nakon dugog,
1 – U islamskom svetu leva ruka se smatra ne~istom jer se povezuje s prawem ne~istih delova
tela nakon obavqawa nu`de. To se radi iskqu~ivo levom rukom. (Prim. prev.) 95
dugog tragawa – izvukao listu sa imenima „najpoznatijih i naj-
istaknutijih qudi“, listu koju je nau~io napamet i koju je zasi-
gurno ~esto citirao, kad god bi mu se za to ukazala prilika:
Greta Garbo: velika glumica;
Albert An{tajn: veliki fizi~ar;
Aleksandar Makedonski: veliki osvaja~;
Aristotel i Gandi: mudri i veliki qudi;
David Rokfeler: veliki bogata{;
Franc Kafka: veliki pisac;
Hans Kristijan Andersen: veliki pisac bajki;
Imanuel Kant: veliki filozof;
Mikelan|elo: veliki vajar;
Napoleon Bonaparta: veliki junak;
Vinston êr~il: veliki politi~ar;
Leonardo Da Vin~i, Rafael i Rubens: veliki slikari;
Pele: veliki fudbaler;
Betoven: veliki kompozitor...
i lista moga oca je mogla biti nastavqena mnogim drugim imenima
i primerima, dok wegovom sagovorniku ne bi dosadilo i dok ne bi
rekao: „dosta vi{e“.
Pored ~itave gomile imena i mno{tva „dokaza“ – ~iju istini-
tost je svakako trebalo proveriti – protivargument koji je upot-
rebqavao naro~ito direktor {kole, po ~ijem mi{qewu su sva
gorepomenuta imena bila „buròaska i kapitalisti~ka“, stavqao
je moga oca u nezgodan poloàj i bacao ga u o~aj. Na wegovu nes-
re}u, iako se dugo trudio da prona|e primere i imena „istaknutih
socijalista i komunista“– kako bi potvrdio tezu da su veliki i
posebni qudi pisali levom rukom – nije mogao da na|e vi{e od
troje-~etvoro. Ali i to malo imena koje je na{ao ~eprkaju}i po
raznim izvorima, wegovim protivnicima koji su istovremeno
bili i moji, zvu~ala su potpuno nepoznato. Spomiwawe mar{ala
Tita samo jedanput u krugu bliskih prijateqa je izgleda skupo
ko{talo moga oca. Dok je navo|ewe Partijskog sekretara u firmi
u kojoj je radio – kao primer svestranog levaka – samo izazivalo
smeh kod wegovih slu{alaca.
Tako }e se moj otac, iako slomqenog srca i nimalo ube|en, jed-
nog dana predati. Naro~ito kada je moj slu~aj postao problem
~itave {kole, zbog ~ega }e biti organizovan i poseban sastanak na
koji }e biti pozvani i ~lanovi Sekcije obrazovawa. Pamtim taj
sastanak koji je jako li~io na su|ewe. (Sli~nost koju je moja de~ja
logika na{la nekoliko meseci kasnije kada je u istoj sali, u
prisustvu svih stanovnika uli~ice, ukqu~uju}i i decu kao {to
sam bio i ja, organizovano su|ewe i kada je na mnogo, mnogo godina
zatvora osu|en „zakleti neprijateq naroda“: jedan onemo}ali,
96 pogureni starac koji se zvao [erif). Tu u velikoj sali za fizi~-
ko, u prvoj klupi: ja i moj otac (otac je sedeo isko{eno, jer noge
nije nikako mogao da uvu~e pod klupu); iza nas: u~enici, u~iteqi
i roditeqi (samo sam se jedanput usudio da okrenem glavu unazad
kako bih proverio da li je tu i moj najboqi prijateq Il); u pre-
zidijumu: direktor {kole, u~iteqica iz prvog razreda i posla-
nik Sekcije obrazovawa (moja u~iteqica je sve vreme pognute
glave sedela u sredini, dok su pomenuta dvojica sedela pored we).
Na po~etku je, o mom slu~aju, govorio direktor {kole. Stoje}i.
Glasno i promuklim glasom. Wegovih se re~i, s vremena na vreme
isprekidanih ka{qawem, se}am tako kao da ih je ju~e izgovorio.
Direktora nikada nisi mogao videti bez cigare u ustima. Po wemu
(khhhhhh), ja sam predstavqao veliku sramotu (khhh–khhhh–kh-
hhh) za celu {kolu. Ba{ veliku sramotu (khh–khhh). Kao da sam
potomak buròazije i kapitalista (khhh–khhh), a ne obi~nih i
~asnih radnika (khh–khhh–khh). Sva deca iz Republike Albanije
pi{u kako treba, desnom rukom (khh–khh), dok jedino ja pi{em na-
opa~ke, levom rukom (khu–khu).
I za ovu sramotu (khee–khhh) krivi su svi u~iteqi s wim sa-
mim na ~elu (khu–khu–khee), moji roditeqi (khe–khe), moji drugo-
vi i drugarice iz odeqewa (khu–khu). Ali, najve}a sramota je pala
na mene (khu–khu). Koji sam se pomirio sa situacijom (khe–khe–
khee). Koji se nisam potrudio koliko je trebalo (khu–khu). Zato je
i potrebno da napravim promenu (khe–khuu). [to pre (khu–khu).
Da bih {to pre postao kao i svi ostali (khe–khe). Uz pomo} svih
(ka{qawe i aplauz). Posle direktora {kole govorio je i posla-
nik Sekcije obrazovawa, ali se wegovih re~i vi{e ne se}am.
Se}am se samo da je na kraju odredio rok od tri meseca, u okviru
kojeg bih „neizostavno morao da promenim ruku kojom pi{em“.
Dok je moja u~iteqica, uvek pognute glave, govorila kratko. Pre-
koravala je sebe da nije radila sa mnom koliko je bilo potrebno
i obe}ala je da }u u roku od „tri meseca“ nau~iti da pi{em desnom
rukom kao i sva ostala deca. âk je i moj otac, odatle gde je sedeo,
mawe ili vi{e ponavqao u~iteqi~ine re~i. Samo {to je rok moje
transformacije smawio sa tri na dva meseca, za {ta je bio
nagra|en freneti~nim aplauzom u sali. Dok ja, iako sam sve
unapred pripremio i nau~io napamet, nisam mogao da izgovorim
ni re~. Ustaju}i pred svim tim qudima koji su se okupili „samo
zbog mene“, ne{to poput ~vora neo~ekivano mi je vezalo grlo i
zaplakao sam. Plakao sam dugo i jecaju}i sve dok me otac nije uh-
vatio za ruku i spustio na mesto da sednem. U svakom slu~aju,
prisutni u sali su moje suze shvatili kao znak pokajawa i preob-
raèwa pa su ih propratili aplauzom, iako ne tako sna`nim kao
u o~evom slu~aju. Kao {to i sami moète pretpostaviti, verujem
da su dani koji su usledili nakon ovog sastanka bili najtu`niji 97
dani moga detiwstva. Po~ev{i od narednog dana. îm bih kro~io
u {kolsko dvori{te. Kada bih iza le|a ~uo (re|e i direktno)
psovke: „Evo ga levak!“ „Vidi levaka!“ „Hej, levoruki, ho}e{ li
malo batina?“ Psovke i zadirkivawa na moj ra~un (za{to me nisu
zadirkivali pre tog sastanka?) nastavqali bi se i u u~ionici,
dok je moj drug Il otvoreno izjavqivao pred svima „da }e imati
posla s wim ko god da se usudi da Ridiju, tj. meni, kaè da sam
levak”. Razume se da pretwe moga druga nisu pile vodu u slu~aju
u~iteqice (zvala se isto kao i moja majka!), koja je jo{ na prvom
~asu „nakon sastanka“ totalno promenila svoje pona{awe prema
meni: od wenog miqenika, {to sam donedavno bio, kao magijom
pretvorio sam se u „sramotu i problem odeqewa“. I, kao takav, mo-
rao sam se momentalno povinovati nekim merama i neprikosno-
venim odlukama, od kojih se i dan-danas se}am nekih:
1. Iz posledwe klupe, u kojoj sam oduvek sedeo pored Ila, pre-
ba~en sam u prvu klupu.
2. Umesto moga druga, sa mnom }e sedeti jedna drugarica koja je
imala zadatak da u~iteqicu obavesti kad god bih pogre{io tj. kad
god bih uzeo pero ili olovku levom rukom.
3. U~iteqica je po direktorovom nare|ewu imala pravo da me
lupi lewirom po levoj ruci kad god bi videla da u toj ruci drìm
pero ili olovku.
4. Svakog dana, ~im bi po~eo ~as, morao bih da iza|em pred
tablu i da na woj, iskqu~ivo desnom rukom, napi{em dve duga~ke
re~enice.
5. Kod ku}e, u popodnevnim satima, pored doma}ih zadataka
morao sam da napi{em (razume se, desnom rukom) u svesci za lepo
pisawe sto puta re~ „Domovina“.
To su bili dani koje te{ko da }u ikada zaboraviti. Verovatno
nikada. Iako i dan-danas pi{em iskqu~ivo levom rukom. Iako
sve to nije trajalo dugo, oko dve nedeqe ukoliko se ne varam, bilo
je dovoqno da mi se upravo ogadi ono {to sam do tog trenutka naj-
vi{e voleo: {kola.
U {kolu sam i{ao pla~u}i. Kada bih u{ao u wu, momentalno
sam ose}ao (ili mi je tako samo izgledalo?) da je sve oko mene bilo
neprijateqski nastrojeno prema meni: pozdravqawe ~uvara na
vratima, pogledi u~iteqica po hodnicima, podsmeh drugova iz
odeqewa. Iako niko nije smeo da me nazove „levakom“ kada bih se
nalazio u Ilovom dru{tvu. Ali pravo mu~ewe je po~iwalo kada
bih morao da pi{em. Pod strogim u~iteqi~inim pogledom (bila
je mawe-vi{e godina moje majke), uzimao bih desnom rukom pero
(ne znam koliko se osoba koja ovo ~ita se}a ovog sredstva za pisa-
we?) i s velikom mukom i tresu}i se, ispravqao bih vrh pera ka
98 otvoru na bo~ici mastila (koliko je samo bilo usko!). Ostavqao
bih ga tu unutra na koji trenutak – na taj na~in bih se i sam neka-
ko povratio – zatim bih ga, uvek rukom koja mi je neprestano drh-
tala, desnom rukom, povla~io polako-polako ka svesci. Ali i
pored sve pa`we i usporenosti mojih radwi bilo je nemogu}e da na
svesku ispred mene ne padnu dve-tri kapi mastila posle svakog
umakawa pera u bo~icu. Toliko da je beli list papira bio prepun
plavih mrqa, koje su se te{ko su{ile. Pisawe zadataka na ~asu je
gotovo uvek pratio moj pla~. Bilo da sam sedeo u klupi ili stajao
pred tablom. Suze su mi tekle u potocima i nikako nisam mogao
da ih kontroli{em. Dok su mi pero (ili kreda) drhtali u desnoj
ruci i jedva uobli~avali slova. A wihovo spajawe, spajawe slova
u re~, bilo je posebno mu~ewe. Nikako nisam uspevao da ih sve po-
veèm. Uvek je ispadalo poneko „a“ ili „o“, koje je stajalo odvojeno
od svojih drugova. De{avalo bi se ponekad, iako veoma retko, da se
zaboravim i prebacim pero u moju ruku tj. u levu. Ali upravo bih
tada za~uo urlikawe i pretwe u~iteqice i wen lewir bi jako uda-
rio moju sramotnu ruku. Sasvim druga~ije je bilo kod ku}e. Po
mi{qewu mog oca, nesre}a nije bila toliko u tome {to ja pi{em
levom rukom (iako je i posle sastanka nastavio da veruje bele{-
kama koje je izvukao iz enciklopedije), ve} u tome {to sam tom
istom rukom obavqao i druge radwe i aktivnosti, kao na primer:
wome sam drào ka{iku i viqu{ku tokom jela;
zakucavao eksere ~eki}em;
izvla~io i ispravqao ìce;
brao vo}e u ba{ti;
navijao sat ili name{tao klopku za mi{eve…. i jo{ puno
toga.
Sve to moj otac nikada nije mogao da prihvati niti da mi op-
rosti! Jer, po wegovom mi{qewu ponovo „posao koji se obavqa
ne~istom rukom nikada ne moè biti dobar“. Zate~en tako izme|u
kontradiktornosti (s jedne strane nastavio je da insistira da su
svi veliki qudi pisali levom rukom), mu~io se mnogo zbog mene i
mewao svoj stav ~ak i u toku jednog minuta. îm bi se izvikao na
mene govore}i da „nikada ne}u imati sre}e zbog te ruke“, vrlo brzo
bi sve zaboravqao i ponosno izjavqivao „posta}e{ veliki ~ovek“.
I zaista, moj otac se neko vreme bavio mnome; uglavnom me je
u~io kako da desnom rukom drìm ~eki} i testeru, ali bi brzo
gubio strpqewe, qutio se i odustajao od svega, ostavqaju}i majci
taj zadatak. Se}am se da se moja majka, po{to bi preuzela zadatak
i dobila potvrdu od moga oca da „se ne}e me{ati u wene metode“
koncentrisala na dva glavna ciqa: prvi, da u roku od nedequ dana
uspem da u desnoj ruci drìm ka{iku i da se tom istom rukom slu-
ìm prilikom jela; drugi, da u roku od mesec dana uspem da desnom
rukom pi{em doma}e zadatke. 99
Za razliku od u~iteqice, sasvim druga~ije od we, moja majka
bi zapo~iwala da radi sa mnom uz savet u obliku obave{tewa, kojeg
se i danas se}am: „Niko ne}e dati svoju }erku za levaka!“; kao {to
se dobro se}am onoga {to sam joj momentalno odgovorio: „Onda }u
na}i ènu koja je levoruka“. I pored ne tako obe}avaju}eg po~etka,
majka se pokazala kao izuzetno ne`na i strpqiva sa mnom. Naro-
~ito prve nedeqe. Ohrabrena, verovatno, ~iwenicom da sam jo{
tokom prva dva-tri dana uspeo da drìm ka{iku desnom rukom i
tom istom rukom jedem. Me|utim, obedovawe tom rukom kod mene je
stvaralo utisak da jelo nema ukus, pa sam, na maj~ino iznena|ewe,
ponovo prebacio ka{iku u levu ruku. Ova pri~a se ponavqala ma-
we-vi{e i kada se radilo o ispisivawu re~i „Domovina” u mojoj sves-
ci za lepo pisawe. Desnom rukom bih zapo~iwao prva dva-tri puta
(trebalo je tu re~ ispisati sto puta!), ali po{to bi joj popustila
pa`wa, {to se brzo i ~esto de{avalo jer je bila premorena zbog
mnogobrojnih ku}nih poslova, zatvarala bi o~i i dremala preko
puta mene; ~im bih primetio da nema wenog nadzirawa, odmah bih
prebacivao pero u levu ruku i, na brzinu, kao da me neko juri, zavr-
{avao doma}i. Sve do dana kada je majka otkrila moju prevaru. Nije
se qutila i nije vikala na mene kao u~iteqica. Jednostavno je odus-
tala od svojih ciqeva rekav{i mom ocu samo ~etiri re~i: „Rid je
nepopravqiv slu~aj!“ (Ove ~etiri re~i, ali tri meseca kasnije,
negde pred kraj drugog polugodi{ta ukoliko se ne varam, bi}e pri-
nu|ena da ponovi i moja u~iteqica iz prvog razreda pred direkto-
rom {kole kada je posle bezbrojnih i mu~nih poku{aja, kako svojih
tako i mojih, kona~no odustala od obe}awa koje se ticalo mene, priz-
naju}i ~ak da bi trebalo da je zameni neka druga u~iteqica, zbog
~ega se, nekako i dan-danas ose}am krivim). Zato je, kada se radilo
o drugovima iz ulice, sve bilo lak{e i jednostavnije: ve} od
narednog dana po podne, izgledali su kao da su potpuno zaboravili
ju~era{wi sastanak u {kolskoj sali za fizi~ko. Dok smo igrali
fudbal i kada bih – kao i obi~no – {utirao loptu iskqu~ivo levom
nogom, to na wih nije ostavqalo nikakav utisak. Kao {to to nije
bio slu~aj ni ranije, jer su se navikli na mene. Ili kada bih prs-
tima leve ruke stezao kanap na kojim je bio privezan zmaj, ili
kri{ku hleba…
Kao {to sam to uvek radio.
Kao {to to i danas radim.
***
Dovoqan mi je poneki ironi~an pogled mojih studenata – dok
pi{em po tabli u u~ionici ili podsme{qivi podsmeh ~itaoca –
dok ~eka da mu dam autogram, pa da mi kroz se}awe nemilosrdno
nagrnu slike iz vremena kada sam bio u prvom razredu i kada su se
100 drugi besomu~no trudili da me promene.
RIDVAN DIBRA je ro|en u Skadru 1959. godine. Zavr{io je smer
Albanski jezik i kwièvnost na Univerzitetu u Skadru Lui| Gura-
ku}i. Od 1988–1994 radio je u Skadru kao novinar da bi od 1994. godine
po~eo da radi kao profesor na pomenutom Univerzitetu u Skadru i
predaje albansku kwièvnost. Jedan je od najpoznatijih albanskih
pisaca. Wegovo kwièvno stvarala{tvo obuhvata veliki broj dela od
kojih }emo spomenuti: Jednostavno (1989), Pomra~ewe du{e (1994),
Kurva i devica (1994), Nudo (1995), Usamqenost sunca (1995), Jad jedne
polovine (1996), Zamke svetla (1997), Vu~ije vreme (2000), Slobodni i
zatvorenici (2001), Brat kentaura (2002), Druga pobeda \er| Elez
Alije (2003), Imejl (2003), Qubavne uspomene (2004), Franc Kafka
pi{e svom sinu (2006), Vreme ma~aka (2007) itd.
M. Krijezi
101
Alvaro Pombo
TIHE [OQE ZA DORUÂK
Preveo sa {panskog Igor Marojevi}
Petak je posle podne. Rosa je iza{la iz kancelarije sat vre-

mena kasnije nego obi~no. Sada je pola sedam. Pre nego {to je iza{-
la, zadràla se dugo, izme|u pet i sedam minuta, u toaletu, ispred
ogledala, da se pa`qivo osmotri. To gotovo nikada ne radi. Zbuni
se kad posmatra sopstveno lice. Wene koleginice se bri`qivo
{minkaju. I Rosa je to poku{ala, nekoliko puta, ali bez ve}eg
uspeha. Kada bi {minkawem doterala svoje lice, mo`da ne bi
bila ovako nesigurna dok se gleda. Bilo bi to olak{awe. I makar
kakva potvrda1 boqa je nego nikakva. Na po~etku, posle samo dva
meseca veze, pa`qivo je prou~ila uputstva iz pakovawa proiz-
voda za lepotu. „Izneti na uvid najve}i mogu}i deo same sebe“ u
tom trenutku joj se u~inilo zadatkom sloènim poput suzdrà-
vawa ili ozbiqnosti. Me|utim, ni{ta od toga joj nikad nije bilo
izvodqivo. Nadrealnost na{minkanog lica je logi~an sled nesi-
gurnosti nena{minkanog. Rosa se naj~e{}e trudi da izbegne sli-
ku kakvu nam ogledala pripisuju. Ona je jo{ mlada, ima najvi{e
dvadeset sedam godina. Vitka je, lepa za oko, mo`da malo odve}
neprimetna. Sasvim je ponizna, mo`da zato {to nije u stawu da
ceni samu sebe. Kao tinejxerka je èlela da bude mu{kobawasto
zgodna, nalik na svoju bra}u. Da bude ~vrsta, neuredna, jaka. Da
gazi ~vrstim, mu{kim korakom poput mom~i}a koji ve} zna {ta
}e raditi, da na vreme zavr{i Fakultet za trgovinu, da kao tri-
desetogodi{wakiwa dospe pred poloàj menaxera revizije ili
da ga tad ve} zauzme. Da se divi sebi onako kako su se sebi divila
wena bra}a, koja su prou~avala svoje telo stoje}i samo u bokse-
ricama pred ogledalom u spava}oj sobi. Da ih tap{e po le|ima,
kako su to i oni radili, pri~a s wima viceve, da besciqno hoda
ulicama razgledaju}i izloge du}ana usput, da se nemarno svla~i
i ide gola na spavawe. Grubost mu{kih navika Rosi se ~inila pri-
1 – Neprevodiva dvosmislenost: na {panskom „afirmación“ zna~i i potvrda i izjava. (Prim.

102 prev.)
jatnom poput grubih zvukova flaute. Wena majka bila je pokorna,
trapava i radi{na èna, koja je bez prestanka jadikovala. Kod
ku}e se podrazumevalo da }e se ona, kao majka, baviti sinovima.
Weno bavqewe sinovima traja}e do kraja, dok se oni ne oène, ne
presele, dok ne odlu~e {ta èle da budu, gde i kako èle da ìve,
do bilo kada. Rosa im nikada nije zavidela na tome. Me|utim, è-
lela je da se sve zavr{i i da se uda. @elela je da zasnuje brak
onako kako èli{ da ode{ na odmor koji te ~eka tek za godinu
dana. Zaqubila se a da to nikada nije priznala, pa ~ak ni wemu,
stidqivom i lepu{kastom profesor~i}u kwièvnosti, koji je
recitovao „U jednoj tamnoj no}i“ sa mnogo emocija – s previ{e
emocija – istina ìva, kao da je bio zaqubqen u Svetog Jovana od
Krsta,2 ili u Boga, ili u koga god. O wemu se uglavnom govorilo
(pre svega, mladi}i) da je malo budalast i da ne priprema teme za
pismene zadatke. Kod ku}e nije bilo mnogo uslova za razmi{qawe
o budu}nosti. Uku}ani su ra~unali samo na kratak rok, prekra-
tak. Svi su ìveli za wenu bra}u. Glupava veza s profesor~i}em
potrajala je dve godine, od Rosine sedamnaeste do osamnaeste, {to
u tom uzrastu deluje kao pola ìvota. Profesor~i} je toga bio
svestan iz prve, naravno mnogo pre nego i sama Rosa. U godinama
wenog detiwstva i sazrevawa telo je u [paniji jo{ uvek predstav-
qalo kaqavu stranu ìvota. Niti su o wemu pri~ale ène devoj-
kama, niti cure izme|u sebe, „ako su ~estite“. Telo je nerazmrsivo
klupko koje se u to vreme u [paniji izbegavalo – i jo{ uvek je tako
– sa nezdravom metodi~no{}u jeftinog asketizma. Rosa nikad nije
uspela da nagovori majku da joj direktno pri~a o tim stvarima. I,
Rosino telo nau~ilo je da ignori{e celokupno {pansko samoubi-
la~ko udvarawe. Jo{ od malih nogu navikla se da deli svoje
postupke na dve vrste: one glupave, o kojima èna donosi takav sud
tek naknadno, bezmalo iznena|ena saznawem da je zapravo bila tek
agens. Ostali postupci kao da su se odvijali sami od sebe i izne-
na|ivali – i jesu bili iznena|uju}i – izrazitom intenzivno{}u
i bar prividnom sveobuhvatno{}u, kao i trajawem, dok su trajali.
Bili su to postupci nalik na melodiju koja je, kad bi se okon~ala,
pruàla utisak da bi mogla da se ponovi u potpunosti i bez
gre{ke. Uprkos svom glavnom zna~ewu, ovi postupci naknadno su
ostajali su{tinski istovetni na~inu na koji su se odigrali. Tako
je i Rosina qubav prema profesor~i}u bila postupak ~ist kao
suza, najintenzivnija mogu}a melodija. Pritom nije bitno da li je
ona svesna tih stvari. Nema potrebe da se o tome izja{wava
nekome drugom ili samoj sebi kako bi razumela sve to, ili bar
2 – San Juan de la Cruz (1552-1591), zna~ajan pesnik {panske renesanse ~ije su dve kwige, Poezija
i Duhovna himna i druge pesme, od 2009. godine dostupne i na srpskom jeziku. (Prim. prev.) 103
samu sebe. S druge strane, pitawe da li je taj kao suza ~ist pos-
tupak vidqiv i razumqiv za profesor~i}a kwièvnosti i da li
je on u stawu da ga formuli{e re~ po re~, sasvim je bezna~ajno i
odbojno, onoliko koliko su to zloba ili zavist. Rosa nikada nije
bila sklona jadikovawu; majka joj je bila takva pa je to k}erku od
malih nogu li{ilo svih jadikovki i uzdaha. Bila je posve}ena i
pa`qiva a prema samoj sebi i stroga. A kao sredwo{kolka, bila
je zgodna. Se}am se Rosine crne, ravne kose u wenim tinejxerskim
danima, kako uokviruje izraz lica koji je odve} prazan i veseo da
bi bio i upe~atqiv. Se}am se mrqe od mastila na wenom ~elu,
wene kaligrafije i {kolskih svezaka, nalik na unutra{wost
kakve posude. Ili na dugo ~erupani masla~ak koji se odjednom
prise}a zaraznosti vetru{tina. Mnogo je volela bra}u, majku,
oca, koji je uvek davao sinovima za pravo i katkad luda~ki vikao
zbog sitnica ili apsurdnih stvari da bi potom pao u beskrajnu
depresiju, u beskrajne dane bezvoqnosti, ravnodu{nosti i
zaborava. Rosa je mnogo volela majku, na koju je vikala s vremena
na vreme. Jedne no}i, malo pre ve~ere, bilo je pola deset. Rosa je
toliko vikala na majku da je prepla{ila i wu i sebe. Bile su same
kod ku}e. U tom trenutku je do{ao Rosin najstariji brat. O{ama-
rio ju je. Rosa je otrpela pqusku stoje}i, mada je prebledela.
Odmah su se pomirili. „Nemoj biti takva prema mami“, rekao je
wen brat. Na ovom mu je Rosa isprva bila od srca zahvalna. Potom
je lo{e spavala, vra}ala se na incident, ose}aju}i surevwivost
prema bratu zbog wegove reakcije, kaju}i se zbog surevwivosti,
krive}i samu sebe i u isti mah skidaju}i svu krivicu sa sebe.
Incident ju je, na dugi rok, razdvojio od bra}e. Posredi vi{e nije
bila surevwivost, nego ne{to poput zbrkane tvrdoglavosti, koja
se, me|utim, s godinama nije mewala i u kojoj je weno stanovi{te
– „Na mamu se ponekad treba izvikati“ – bila ve}i izraz
me|usobne solidarnosti dece nego {to je to bio stav wene bra}e.
Ali vikati na mamu zna~ilo je prepla{iti je. Ili je to bila imi-
tacija straha, coup de théatre, mawe-vi{e promi{qen {tos –
onoliko koliko je promi{qeno ispod oka gledati malodu{ne –
varka i manipulacija najsentimentalnijim, najpovr{nijim i naj-
muèvnijim impulsima mu{kog dela porodice? Majka je svoja dva
sina volela zbrkano, onako zbrkano kako je spremala ku}u, po ceo
dan ~iste}i, prè}i, peru}i, peglaju}i i popravqaju}i u~inke
spremawa, iako je za sve to bilo dovoqno dva ~asa usredsre|enog
rada. Rosa bi katkad pomislila da wena majka ne razlikuje svoja
dva mom~i}a do kraja. Uvek ih je zvala „de~aci“. To bi svaki put
iziritiralo Rosu, iako nije znala zbog ~ega. Nije to bila ni
104 qubomora. „Glupost je izgovarati Manol~i}-i-Fernardito zbr-
zano i odjednom, kao u molitvi nekog vra~a“, obi~no bi zakqu~ila
Rosa tek da bi ne{to zakqu~ila, mada zapravo nije znala na {ta
da se usredsredi. A onda se profesor~i} kona~no smuvao s jednom
nesuzdrànom u~enicom koja je sedela u prvoj klupi. Neprestano
ju je motrio me{avinom blagotele}eg i pogleda meduze dok se
sirota idiotkiwa sred mrkle no}i nije potpuno pogubila. Sre-
tali su se na izlasku iz {kole, si{li bi na tre}oj autobuskoj
stanici, koja se nalazila pokraj jedne senice. To je videla cela
gimnazija, koja je vaìla za potpuno divqa~ku. Devojke su se na-
ka{qavale i smejuqile tokom ~itavog ~asa. De~aci su pisali
Mari-Tere3 na tabli i, kredom u boji, crtali srca fali~ki probo-
dena strelom. I, onog dana kad je profesor filozofije – suvowav
tip koji je obja{wavao celo gradivo ~itaju}i iz svojih beleàka,
ne diù}i pogled i ne razmi{qaju}i ni o ~em drugom – predavao
nominalizam, pri~aju}i povest o Abelaru i Eloizi onako kako
bi je pri~ao sam Razum, morala je da napusti u~ionicu. Zbornica
je umirala od smeha. Onda je na scenu stupio otac Mari-Tere. I,
iskreno, ~ovek vi{e nije znao da li da se smeje ili da pla~e. Kada
se prise}a svoje majke, Rosa je uvek vidi kako pegla. Prise}a se
pognutih maj~inih le|a i beline wenog vrata, belog poput wenih
misli ili predstava o stvarima. Prise}a se savesnog nagiwawa
~itavog wenog tela u ~inu peglawa. Uvek je peglala za drvenim i
~vrstim, {irokim kuhiwskim stolom. Preko wega bi prebacila
neko staro }ebe a povrh }ebeta ogroman ~ar{av. Wena majka je od-
li~no peglala i u{tirkavala bele ko{uqe. Svake sedmice bi za
to izdvojila jedno popodne, od dva do {est ili sedam. Pored stola
se nalazila korpa od tamnog pru}a sa opranim i izgu`vanim,
suvim i ~istim rubqem. Na stolu se nalazila ogromna kuhiwska
mat-bela {oqa, puna vode. Bilo je prijatno tog dana sesti i ne{to
raditi u kuhiwi. Miris peglawa prati Rosu oduvek.
Rosa je iza{la iz kancelarije sat vremena kasnije nego obi~-
no. Mark ne}e sti}i pre osam. Ona uvek ima taj sat, od sedam do
osam, da spremi ve~eru, pokupi stvari, ukqu~i pe} na gas koja }e
kada Mark do|e ve} presti, ~ime }e izbrisati zna~aj banalne tuge
londonskih furnished accomodations. Ina~e ima sat vremena vi{-
ka. Sasvim slu~ajno su se sreli u diskoteci, jer Rosa koja je u tom
trenutku radila kao au pair, nije i{la u diskoteke. Mark je na
„{panskom“ umeo da kaè „lepa devoj~ica“. I Rosa se se}a kako
se, nabadaju}i engleski koliko je mogla od buke i pokreta gostiju,
setila Romanse anonimnog pesnika koja joj je bila veoma zabavna
kad ju je ~itala prvi put u jednoj antologiji u fondu gimnazijske
biblioteke: „Za qubav nemam voqe / u Engleskoj / jer imam druge i
3 – Uobi~ajen nadimak od Marija Teresa. (Prim. prev.) 105

boqe / u zemqi {panskoj.“ Ali nije ih imala; ni boqih, ni gorih.
Kada je diplomirala Filozofiju i kwièvnost, provela je
~etiri-pet godina na poslu sekretarice. Onda joj je otac umro,
bra}a su se poènila, a majka je oti{la da ìvi kod sestre. Rosa
je èlela da bar na dve godine napusti [paniju. Kao neko ko na
brzinu smi{qa opravdawe, pomislila je da je engleski jezik ko-
ristan za sekretarice i kwièvnost. Spakovala se jo{ pre nego
{to bi napravila prave poteze da na|e sme{taj u Londonu. Uglav-
nom, jedne no}i se obrela na stanici Viktorija, nervozno ~ekaju}i
izvesnog gospodina sa {e{irom koji je trebalo da do|e po wu. Tu,
u stanu wegove porodice, prove{}e vi{e od godinu dana. Posle
toga se upoznala s Markom, koji je bio London Irish, ne{to mla|i
od we. Radio je kao pomo}ni radnik na gradili{tu. Bio je snaàn,
svetlokos, izrazito plavih, okruglih, de~a~kih o~iju. Bio je }e-
retav. U po~etku ga Rosa ponekad nije razumela. Zaqubila se u
wega jer bio je zgodan. Ven~ali su se u crkvi. Nakon tolikih
godina kriti~kog otpora jednoli~nom maj~inom strahopo{to-
vawu, Rosa nije znala da li je vernica. Sigurno je da ne veruje da
crkva ima veze sa Bogom. Ironi~no, udala se za Marka u crkvi jer
joj se u~inilo da }e to {to je Mark, bar nominalno, katolik,
odràti brak. Rosa bi volela da Mark napusti neodgovoran posao
na gra|evini i bude stalno zaposlen. Ali se, bar na trenutak, ~ini
da ga upravo krajwa neizvesnost spasava od direktnog sukobqa-
vawa s drugima, od posvema{we borbe pune zavisti – i, u velikoj
meri, banalnosti. êmu bi to vodilo? pita se Rosa. Neka Mark i
daqe bude zadovoqan sitnim stvarima, svojim nesvesnim prezi-
rawem budu}nosti, luksuza, automobila, ode}e, i neka one krupne
– ako izobiqe uop{te postoji osim u konceptu izobilne zapa-
wenosti, ubogosti i ni{tavila – do|u same od sebe. Kad je raspo-
loèn, Mark najvi{e voli race horses, me|utim, ponekad se àli:
I can’t back a bloody winner. I uvek kada to kaè, Rosa trpi sa-
mrtni strah da }e ga ~uti Sudbina i zaqubiti se u wega onako kako
se kurva zaqubquje, i nagraditi ga. Ovako, ni{ta – pa ~ak ni kla-
|ewe na trke – nije prevelik problem. Mark je miroqubiv. Nekih
ranih popodneva – uglavnom subotwih, mada i nedeqnih – {etaju
zagrqeni u window-shopping-u. Wu Bond Strit, Bond Strit, Pika-
dili. Nedeqom predve~e idu na misu u jezuitsku crkvu u Karlos
Plejs V1 ispred hotela „Konot“. Rosa voli da ide u tu crkvu
nedeqom u {est posle podne. I da nakon toga ve~era u „Golden Egu“
u Oksford Stritu. Idu u bioskop gotovo svake subote posle podne.
Ne, Rosa ne veruje u Boga. Ne veruje da duh koji nastawuje tu crkvu
doma{a i na pedaq izvan we. Na sli~an na~in, i bilo {ta drugo
zaprema prostor. Vreme i prostor. Saobra}ajna nesre}a sred uli-
ce, svadba, misa i nedeqni breakfast zauzimaju prostor. Ali te
106 stvari se iscrpquju u svojoj doga|ajnosti. U krajwem slu~aju, pos-
toji ono {to se desilo i ono {to }e se desiti. Postoje posledice,
kao i se}awa ili oìqci. Kao i ~iwenica da su i jedno i drugo
sastavni delovi doga|aja koji se odvija tu i tu i zbog kog treba
verovati da osim samog doga|aja koji se odvijao u definisanom
odse~ku vremena postoji i wegov odgovaraju}i simbol, automatsko
pretvarawe te grimase, gesta, namiga i znaka u ozna~eno. Tako je
samo stoga {to pogled gotovo nevoqno sklizne ka ivicama i
prostranstvima neopaènog koje je ipak dato kao puka mogu}nost.
Isto kao {to se iza znaka za opasnost – za bilo koju opasnost –
de{avaju opasnosti. Misa deluje Rosi kao tragi~ka hiperbola,
potpuno preterivawe ~iju lepotu ~ini upravo hrabrost s kojom se
qudski gest projektuje ka onom, bezuslovnom. Jedan gest, kao i
qubav, vredan je sam za sebe, ima vrednost po sebi. êmu objekat?
„Ovo je moje telo. Ovo je moja krv. Radite to za Moju slavu.“ Ne
slavi se tu ni{ta osim samog doga|aja.4 Organizovano prise}awe
na Hrista je sam Hrist – misli Rosa – isto kao {to je se}awe na
mog oca moj otac sam, po{to je umro. Od ne~ije smrti ostaje samo
smrt. Da nije tako, sve bi bilo neslana {ala. Rosa je kasno iza{la
iz kancelarije. Wen posao nije teàk. Mnogo je lak{i od posla
sekretarice koji je u [paniji obavqala godinama. Radno vreme
joj je racionalnije. Wih dvoje zara|uju otprilike dve i po hiqade
funti after Taxes. Dovoqno, ali ne mogu gotovo ni{ta da u{tede.
Mark je ponekad tvrdoglav. A i Rosa je takva otkad se udala. Time
je bezmalo iznenadila sebe. Ne mogu gotovo ni{ta da u{tede. Rosa
misli na Marka po ~itav dan. Sve stvari na ovom svetu spontano
se usmeravaju prema wemu, kao bregu. Nekih dana, na radnom mestu,
zbog stalnog razmi{qawa o Marku ne moè da se usredsredi na
posao. Rosa je sigurna da }e je takvo uzbu|ewe pro}i s vremenom
(ili }e se pretvoriti u ne{to drugo). Nemaju prijateqe. Markovi
prijateqi tako|e su pomo}ni radnici na gra|evini. Mark kao da
postoji sam po sebi, kao neka zasebna stvar. Da li je i Mark gest
kao {to je to misa? ôvek oseti sklonost da pri~a o svojoj „neogra-
ni~enoj“ harmoniji kao da ta re~enica, koja zapravo ozna~ava
samo jedno ose}awe, ozna~ava i neki objektivni kvalitet, Marko-
vo svojstvo kao {to su to wegove plave o~i. Ali Rosa ~esto za sebe
izgovara na {panskom – najneograni~enijem mogu}em jeziku –„ne-
ograni~eni Mark“, iako odli~no zna da je Mark samo dvadese-
tosmogodi{wi, zgodni Irac, ro|en u Londonu, koji ne moè ili ne
èli da na|e stalan posao i koji je ponekad neodgovoran spram
novca. Mark je spontano ~ist, spontano monogaman. Jednog dana }e
wih dvoje imati decu. Wih dvoje }e i}i zajedno s decom u park. Ta-
4 – Jo{ jedna neprevodiva igra re~i budu}i da na {panskom jeziku „celebrado“ i „celebración”
mogu da zna~e „ono {to se dogodilo“ i „ono {to je proslavqeno“ odnosno „odràvawe“,
„proslava“ itd. Da bi re~enica na srpskom imala smisla, moralo se ukinuti autorovo
poigravawe zna~ewem re~i „celebrado“ i „celebración”. (Prim. prev.) 107
mo }e nositi hranu. Deca }e li~iti na Marka. Pora{}e. Sve }e to
trajati mnogo godina, mo`da dvadeset, ali deca }e na kraju, poput
Rosine bra}e, napustiti ku}u. A ona i Mark }e ostariti. Tada }e
ve} ujediniti sve nesvesne elemente svakodnevice u jednoli~no
bitisawe. Predstavqa}e jedinstven, neponovqiv, ve~it ~in, koji
vredi sam po sebi. I umre}e u isto vreme, najobi~nijom mogu}om
smr}u, ne bi li prestali da postoje osim u sve slabijem se}awu
svoje dece, kao {to je wen otac (pa ~ak i wena majka, tamo u [pa-
niji) sve slabiji u sve slabijem Rosinom se}awu na wih. To je ~ist,
jedinstven, elementaran akt qudske nade koja je trajala sedam-
deset godina, ili koju godinu vi{e, i koja se nije tvrdoglavo raz-
loìla, niti je obmanula ikoga, niti samu sebe. Ve~nost, esencija,
svodi se na ono {to je bilo.
Po{to je Rosa kasno napustila kancelariju, sada je pola
sedam. Ona uvek ne{to kupi dok traje lunch-hour. U trgovinu nosi
svoju ta{nu i veliku kesu. Krenula je metroom. Preko puta Rose
sedi neki wen vr{wak koji je iz poslovne ta{ne bri`qivo iz-
vukao „Ivning Standard“ i otvorio ga ispred sebe kao kakvu mapu.
Presavio ga je na stranici sa ukr{tenicom. Iz gorweg xepa sakoa
izvukao je hemijsku olovku i sada re{ava ukr{tenicu. Rosa ga
pa`qivo osmatra, za {ta nema nijedan poseban razlog. Posredi je
~ovek odeven zamorno mra~no, identi~no svim londonskim ~inov-
nicima. I sada sedi preko puta Rose i re{ava ukr{tenicu. U isto
vreme Rosa posmatra sopstveni odraz u staklu. Tamna kosa uok-
viruje weno neupe~atqivo lice. ôvek na~as ostavqa ukr{tenicu
da bi brzo pogledao Rosu. Ona podiè pogled izbegavaju}i da ga
susretne s wegovim. Iznad glave ~oveka prou~ava plan metroa
kojim se oboje voze. Ono {to ne moè da se defini{e navire kad
ga izbegne{. Na slede}oj stanici ulazi jedna pogrbqena dama koja
seda u naspramnom delu kupea. Vo`wa se nastavqa, i Rosa se smi-
ruje. ôvek se vra}a na ukr{tenicu. Slede}a stanica je Rosina
stanica. Ona uzima ta{nu i kesu koju je prethodno odloìla na
prazno sedi{te pored sebe. ôvek sa ukr{tenicom pomalo ùrno
presavija novine, gleda je, ustaje iza we kao da namerava da je
prati. Rosa ve} preko platforme ide u pravcu Way Out. ôvek
sledi Rosu na nekoliko koraka razdaqine. Kada je stigla u lift,
Rosa je predala svoju kartu slu`beniku. Kao i ~ovek. Ne pome-
raju}i glavu, ona zauzima sedi{te naspramno ulazu u lift. Tu
pi{e: This side out. Ispred slu`benikovog sedi{ta je visoka i
izduèna kanta za sme}e nalik na {kolsku govornicu. On odlaè
upotrebqene karte u tu kantu za sme}e. Crn je kao ~a| i ozbiqan,
deluje kao da nastoji ne{to da ~ita ili pozira za fotografiju
dok mu je pogled prikovan za zid lifta koji se polako uspiwe.
Lift naglo stiè. Kao u nekoj pozori{noj predstavi za vrlo sit-
108 nu decu ili kao na ilustraciji za priru~nik o upravqawu lif-
tovima, crnac ozbiqno manipuli{e ru~kama i tako otvara re{et-
ku a zatim i vrata lifta, kroz koja se izlazi pravo na ulicu. Rosa
i ~ovek sa ukr{tenicom, koji se {to se lift vi{e uspiwao sme{-
tao bliè Rosi mada nije pomerao pogled ka woj, izlaze u istom
trenutku. Du` nekoliko metara kora~aju jedno do drugog, kao dvoje
prijateqa. Rosa skre}e udesno, u pravcu svog stana, dok ~ovek
nastavqa pravo i nestaje. Rosa ulazi u flat. Uredan je i unutra nema
nikoga. Sve je uredno osim kreveta koji Mark, koji ustaje ne{to
posle Rose, nikad ne spremi. Rosa ostavqa ta{nu i kesu na sto-
licu, poravnava ~ar{ave, posprema krevet koji na kraju prekriva
jorganom dre~avih boja. Ukqu~uje televizor i vi{e puta mewa
mesto ru~noj anteni dok se slika ne pro~isti i ne postane sta-
bilna. Ukqu~uje pe} na gas. Ukqu~uje svetlo u kuhiwi, koja je od
ostatka stana odvojena niskim pregradnim zidom i kliznim vra-
tima. Ukqu~uje {poret prethodno proveriv{i koliko butana je
ostalo. Sprema ve~eru za Marka i sebe: dva kotleta na {panski
na~in i guli dva velika krompira koje }e skuvati za wih dvoje.
Stavqa gra{ak da se odmrzne. Sprema supu. Za desert sprema ap-
ple-pie-and-custard. Na sto postavqa tawire i ~a{e, dve ~a{e, jer
petkom uz ve~eru obi~no popiju po ~a{u piva. U zamagqenom i
zadimqenom kuhiwskom prozoru kraji~kom oka osmotri no} u
tu|ini, mrak, zeleno biqe. Petnaest je do osam. Mark }e do}i u
osam. Mark stiè u osam i dvadeset. Ve~eraju, gledaju televiziju,
smeju se, maze se, pred spavawe uzmu po ~a{u toplog mleka i keks,
idu na spavawe. Ima}e decu i krsti}e ih. Rosa }e poku{ati da
bude {to mawe zbuwena. Dobro zna da }e ih deca zbuwivati, kako
god wih dvoje budu postupali. Da li }e se Mark promeniti? Da li
}e stariti sporo i skladno, onako kako nekih suvih jeseni kes-
tewe gubi zelenu boju i, veli~anstveno gore}i pod suvim, ~vrstim
i svetlucavim nebeskim svodom, usmerava qudsku svest prema
mnogoobli~nom sa}u pozla}enih stvari? Da li }e Mark nau~iti
da opona{a kestewe sam od sebe, a da mu niko prethodno ne pojasni
celovito znawe kraqevstva li{}a? [ta treba preduzeti da bi se
~ovek nau~io od drve}a gordom i saose}ajnom spokojstvu? A ona?
Da li }e se Rosa mimoilaziti sa svojom decom, da li }e taj odnos
biti li{en uzajamnog razumevawa i spontane prefiwenosti
kravqe wu{ke? Ho}e li poga|ati iz prve? Pomazili su se, vodili
qubav, zaspali. Sada spavaju. Niko ne bdi nad wihovim snom.
Niko ne bdi nad odmorom mula i seqaka. Nema nikoga. Zvezde ne
zna~e ni{ta. Nema nikakvog zakqu~ka. A kada se u~ini da u nama
ùrno nastaje zakqu~ak, ne verujte nam. Jer ni{ta nije presudno.
Kraj je samo jo{ jedan podatak, jednak drugima. Bezna~ajni smo.
Na{e figure nakratko konfiguri{u beskrajne i promenqive
perspektive koje zapravo niko ne uzima u obzir. Sve {to se
de{ava, de{ava se a da uop{te nije opaèno. Mark i Rosa spavaju 109
zajedno, sahraweni u samima sebi, u trbuhu ove no}i bez korena.
Ali ja ih ne vidim i ne razumem ih. Sve sam izmislio. Nikada
nisam video ni{ta. Ni{ta nisam nau~io. Nema nikoga.
Slede}eg jutra Rosa se budi i sprema, a onda pravi subotwi
doru~ak. Subota je. Mark }e se probuditi do deset sati. Soba }e
biti neuredna sve do ponedeqka. U ponedeqak ujutro, pre nego {to
krene na posao, Rosa }e pospremiti sobu, sve osim kreveta u kojem
}e Mark spavati jo{ sat pre nego {to krene na posao. Mark je
katolik, lakoveran je, vernik – razmi{qa Rosa. To verovawe ili
lakovernost ima vrednost po sebi makar bila li{ena osnova. U
redu, ona nije izraz ni~ega; ali bilo koja aktivnost poput spre-
mawa kreveta, kuvawa hrane, {ivewa ode}e tako|e nije izraz ni-
~ega jer se ishod tih postupaka – le}i, jesti, i}i odeven – zatvara
u sebi kao {to je to slu~aj s trenucima, koji su vredni sami po
sebi u svom ~istom intenzitetu uskra}enom za supstancu. Niko
nas ne {titi, misli Rosa. Tkanina na{eg ìvota }e se ra{iti
pred na{im o~ima. Ali to ra{ivawe }e biti ne`no. Mark }e ne`no
ostariti. Krov }e se ne`no sru{iti. Ki{a }e ne`no ovladati
ovom qubavqu. Nebo }e poput nekog nepravi~nog an|ela ovladati
na{im nestankom. A deca }e nas s vremenom zaboraviti da bismo
se sveli samo na wihova imena kad vi{e ne budemo ~ak ni wihovo
ogledalo. Rosa polako pravi doru~ak, bri`qivo priprema ~aj,
prì slaninu i jaja, pravi tost, {e}erom puni posudu za {e}er.
I, kona~no, stavqa na sto {oqe za doru~ak koje je kupila u „Vul-
vortu“: dve {oqe sa wihova dva podmeta~a, dve {oqe na plave i be-
le pruge.
ûje kako Mark ustaje i ide u kupatilo. Sada }e do}i u sobu
ra{~upan, jo{ uvek vla`ne kose i vla`nog lica, u ko{uqi ~iji
krajevi vire iz pantalona. Dopa{}e mu se doru~ak. Ukqu~i}e ra-
dio. Trivijalna muzika iz teku}e godine zaglu{i}e ovu Rosinu
ti{inu koju ona za sebe sve~ano produàva na trenutak, kao de~-
ki} {to stoji pred morem. Ali to trivijalno zaglu{ewe ti{ine
– misli Rosa – ne razlikuje se od svete ti{ine ove subote u kojoj
ona ve~ito raspolaè jednim trenutkom dok posmatra tihe {oqe
za doru~ak na stolu ove iznajmqene sobe.
ALVARO POMBO I GARSIJA DE LOS RIOS (Santander, 1939)

{panski je pripoveda~, romanopisac, pesnik, aktivista i politi~ar.
Pri~a Tihe {oqe za doru~ak nalazi se u wegovoj prvoj kwizi kratke
proze, Pripovesti o nedostatku supstance (Relatos sobre la falta de
sustancia, 1977), koja spada u sam vrh wegovih pesimisti~kih „sub-
jektivno-realisti~kih narativa“, kao i Reciklirane pri~e (Cuentos
reciclados, 1997). Iako sebe smatra pre svega pesnikom – objavio je pet
zbirki poezije i svoja sabrana pevawa pod naslovom Protokoli 1973–
110 2003 (Protocolos, 1973–2003. Poesìas completas, 2004) – najvi{e uspeha
ima kao romanopisac. U wegove zna~ajnije romane spadaju Heroj man-
sardi Mansarda (El héroe de las mansardas de Mansard, 1983, Nagrada
Eralde), Metro od iridijumske platine (El metro de platino iridiado,
1990, Nacionalna nagrada kritike), Kvadratura kruga (La cuadratura
del cìrculo,1999, Nagrada Fastenrat), Nebo bez oblaka (El cielo raso,
2001, Nagrada fondacije „Hose Manuel Lara”), Drhtawe junaka (El
temblor del héroe, 2012, Nagrada Nadal) i Tamo gde su ène (Donde las
mujeres, 1996, Nacionalna nagrada za narativ), jedina autorova kwiga
objavqena na srpskom jeziku, 2006. godine, u izdawu IK Laguna i pre-
vodu Jasmine Nikoli}.
Alvaro Pombo je ìveo u Londonu od 1966. do 1977, gde je studirao
Filozofiju. Deklarisani je homoseksualac i borac za prava mawina.
Istaknuti je ~lan partije Unija progresa i demokratije (Unión Prog-
reso y Democracia, UPyD). Od 2004. godine je akademik. @ivi u Madridu.
Igor Marojevi}
111
Igor Irtewev
PESME
Preveo s ruskog Du{ko Paunkovi}
DOLAZAK PIRATA
Ko to diè Jolly Roger 1,
Lica zelenog i hrom,
Diè ga na brodski stoèr,
Plove}i kod nas u dom?
Mada ta se tajna krije,
Re}i }u vam: taj vam svat
Nikakav ekolog nije
Nego razbojnik i tat.
Moreplovci, eto {kode,
Ni{ta nije kao pre,
Jer u na{e hladne vode
Nemilosni pirat gre.
Da pod oznakom Grinpýsa
Obavi za svetsku vlast
Koja iza je kulýsa
Posao veóma tmast.
… Ali nismo mi od ju~e,
Shvatili smo sve za tren –
Ne}e mo}i da presvu~e
Nas gulanfer morski wen.
Mi za sve {to nama preti
Imamo u kwizi ~lan.
1 – Jolly Roger – piratska zastava. Smatra se da termin poti~e od francuske sintagme Joli Rouge
(prili~no crven), mada ima naznaka da je zapravo nastao od engleskog naziva za |avola – Old
Roger. Postoji i teorija da je zastava dobila ime po tamilskom gusaru iz XVII veka koji se
112 zvao Ali Raxa. (Nap. prev.)
Jest Holan|anin da leti,
Ali amo nije zvan:
Upade u kavez ptica –
Sama kriva je za smak.
A {amarom preko lica
Najboqe se u~i svak.
***
Kakva li je to milina,
ûdesnog li vremena,
Praznik Svetog Valentina
Danas slavi zemqa sva.
Kô {to jedna nikotina
Kowa usmrti}e kap,
Bûdi ime Valentina
Qubavi u nama slap.
Vaqa, Vàqe~ka, Vaqù{a,
Inostrani ti si mag,
U|e ti u na{e du{e
I ne ostaviv{i trag.
Kr{ten svet se ~udom ~udi
[to u na{ je ruski kraj
Stigao da qubav bûdi
Katoli~ki svetac taj.
Tebe {tuje narod celi,
Na te svi su navikli,
Ti si sve {to ko poèli:
Rus si, Tunguz, Kalmik ti.
Da l’ bez qubavnoga plama
îni nam se jadnim svet,
Ili Azije u nama
I Evrope to je splet.
Da li kvas il’ pepsi-kola
Nama sveg je gutqaj drag.
Win Valentin, na{ Nikolaj,
Ako }emo – isti vrag. 113
***
Napoqu je svuda sneg,
Deca prave sne{ka,
Iznurila me je sveg
Odgovornost te{ka.
@ivim dugo kao pas
U reìmu strogom
I odgovaram za vas,
Qudi, ja pred Bogom.
Le|a krivi mi i tre
Ovaj te{ki tovar,
Pesnik {to sam – dobro je,
Zlo je {to sam dobar.
Evo, da sam pesnik lo{,
Mario ja ne bih,
Gurnuo bih stid u ko{,
@aqewe pod tepih.
Ne bih hajao za jad,
Bolesne i stare.
Otputovao bih tad
Pravo na Kanare.
Ili bih u Dumi tur
Teto{io vazda,
Prezirao ìvot sur
Jer bih bio gazda.
Imao bih velik nam
Ja u dru{tvu celom
Ipak, ne}u, dobro znam,
[etati u belom.
îni se da ceo vek,
[ta }e{ – gde si, tu si,
Mora}u da jedem drek
S vama, bra}o Rusi.
***
Jo{ pamtim ono divno magnovewe
114 Kad za~uh an|eoski napev spor,
I taj mi napev done ispuwewe
Dok papin sam obilazio dvor.
„Pa kako vam se dopada Vatìkan?“
Upitao me je doma}in moj.
Dobrostiv, se}am se, i mio strikan –
Pontifik Pije. Ne pamtim mu broj.
Pokáza meni on biblioteku,
Staklenik, potom za bilijar sto;
Uglavnom, meni – stranome ~oveku –
Pokazao je doma}instvo svo.
Upýta potom nekoga prelata,
A wih je tamo bila sila sva,
„Da pokaèmo gostu mi kastrata?“
„Dabome“, kliknu ovaj, „mon papa!
Postoji ovde jedan – Farineli,

Po liku {kopac kakvijeh je gro,
Al’ glasina se prone po kapeli
Da {kopac taj i peva~ je uz tô.
U haremu je sluìo sultanu,

No sultan re{i nama da ga dâ –
Zakqu~iv{i da evnuh ima manu,
A ovaj pevati od tuge stã.“
Iznènadi se papa: „Evnuh to je?

Andrògin on ne be{e ono zar?
Pa onda, ako tako stvari stoje,
Nek odmah svoj demonstrira nam dar.“
Dovedo{e za tili ~as kastrata,
A on – maju{an, nikakav i hud,
I jeste ovo papina palàta,
Al’ kastrat tu je isti kao svud.
Ivànov bio on il’ Farineli,
Kastrata ùdwa ne moè da `dre.
Al’ zapeva, i svi na pod su seli,
A papa sa balkona pasti hte.
Aplàuzima nije bilo mere
I ushitima u dvorani toj, 115
Kod sviju tu simpatije pobère
Inòstranog peva~a toga poj.
Odjednom kastrat na~ini mi naklon
I potom re~e spustiv malo glas:
„Po{tivaju}i gostoprimstva zakon,
Da otpevam bih ne{to ja za vas.
[ta èli gost iz Rusije da ~uje?
Da l’ mo`da malo madam Baterflaj?
Rosini potom, isto tako, tu je.“
„Ne“ – rekoh ja – „Gazmànova mi daj.“
„Pa dobro, ako vam je takva voqa,
Od dètiwstva sam ruskoj pesmi sklon,
A narodna od svih je drugih boqa.
Pa onda: ’Moskva. Razleè se zvon!’“
I prihvati{e pesmu kardinali,
Kamìlice u vrtu, bi}a sva,
U se}awe su pesmom ne{to zvali
Al’ nè mogoh se prisetiti {ta.
Oluju mo`da, nevreme u maju,
Il’ talas neki potmuo i plah.
I ne znam kakvo ime tome daju,
Katàrzom prosto ja ga tada zvah.
… Ve} davno nema velikog kastrata,
U spomen pak na onaj divni poj
I danas {kopca volim kao brata,
Pa ~ak i ja~e ceo wihov soj.
***
Kad ~ovek katkad netom luta,
U takav kraj zabasa stran
Otkùda nema nazad puta
Il’ makar wemu nije znan.
I uàs ga za srce hvata,
I pada mu na o~i mrak.
Da na|e makar mala vrata,
116 Da svetla nazre makar trak.
Jezovit ovaj svet zar nije –
Gde niko nema vidqiv lik,
Gde svak se krije poput zmije,
I to pod svoj zavu~en nik.
Na zov ne odzivqu se glasi,

Dok znoj ti sliva se niz vrat,
I ne zna{ gde si niti {ta si,
Ni koji dan je, koji sat.
I um se zatvara u ni{u,
Obuzima te koban slut,
I dugme pritiska{ na mi{u,
Al’ mawe jako svaki put.
I zna{ da nema{ vi{e kuda,

Al’ nenadno – pred konac tik –
Ti prene{ se i, eto ~uda,
Jo{ jedan, zadwi ~ini{ klik,
I ponovo te sunce slepi,

Jer iza{ao ti si van,
I opet si gde èna strepi
Da l’ mu` }e do}i – svaki dan.
Gde dece ne se}a{ se gole,

I kako li je ime kom,
Gde Rusija te ~eka, vole,
Zaboravqeni davno dom.
Gde daq je divna, nebo modro,

Gde di{e{ slobodno u slast.
I kune{ se i tvrdi{ bodro:
Zaboravi}e{ kobnu strast.
A shvata{ odli~no pri tome,

Ma ~ime bavio se ti,
Ta strast je u ìvotu tvome –
I majka, supruga i k}i.
I prokliwu}i sve na svetu,

Ti vra}a}e{ se wojzi jo{
Dok god u svome kabinetu
Ijedan makar ima{ gro{. 117
***
U Sankt Peterburgu je uhap{en i na 15 dana pritvoren
biciklista koji se tokom majskih praznika vozio go po
Dvorskom trgu, oko Aleksandrijskog stuba.
Da sam zgodniji i mla|i,

I ja bih se sigurno,
Dive}i se svojoj gra|i,
Provezao bajkom go.
I za brige ne bih znao
Voze}i se tako nag,
Al’ bih vo`wom izazvao
Stid kod prolaznika blag.
Òkretao bih pedale,
Dizao sa sica zad –
Moje telo vredno hvale
Da prepozna ceo grad.
Jednom tako zgodnom dasi
[to uz to je lep i mlad
Tu na dràvni~koj trasi
Svak bi bio vrlo rad.
Da bih dopunio sliku,
Na{av se pred Kremqom ja,
Mahnuo bih predsedniku
Drè} volan rukama.
Sme{io bi se Medvedev:
„Ba{ je taj Irtewev vrag“ –
Pa mi mahnuo – „nek grede
Na biciklu tako nag.“
***
Kroz najja~u mogu}u lupu,
Ma kako da pribor je jak,
Na karti da zri{ Gvadalupu –
Zadatak je nimalo lak.
Egzoti~no kaskadno ime
118 Ukra{ava dostojno wu,
I ja sam se, op~iwen wime,
Odu{evqen, obreo tu.
Boànstvenih boja paleta
I Kreolki predivna put
Kod plejboja odmaklih leta
Izàzva{e divqewa }ut.
Po svetu sam jezdio celom,
U Podlipke stigoh na prag,
I nebo sam dirao ~elom,
I }uh me je qubio blag.
Pa ~ak i, zavu~en u rupu,
@ivota kad dòticah dno,
Boànstvenu snih Gvadalupu,
Al’ mi{qah da reka je to.
I najzad – {to uvek sam hteo –
Do~èpah se wenoga tla
I sebe, kô Rusije deo,
U wu sam ugradio ja.
I mo`da }e nekome glupo
Izgledati slede}i ~in:
Obznawujem ja, Gvadalupo,
Da tvoj sam ubudu}e sin.
Pa primi me ti, Gvadalupa,
Od Rusije mile na dar,
Ne odbij be}ara {to stupa
U doba kad ~ovek je star.
***
Ra|aju se, sumwe nema,
Qudi pònajpre za to
Da van dru{tvenih sistema
Zadovoqstvo crpu svo.
Da razmi{qawem o Bogu
Krate sebi dokon sat,
Da`bina da svojih mogu
Ratosiqati se glat. 119
Goli plodove da beru
I ne trpe stida gwet,
Da u du{i gaje veru
Da postoji drugi svet.
Sam, me|utim, kad se rodih
I poprimih tela tvar,
Vrlo brzo ja pogodih
Da ne stoji tako stvar.
Spoznaju tad stekoh te{ku
Da je svet dobrano lo{
I da sistemsku je gre{ku
Napravio Tvorac jo{.
Na po~etku u ra~unu,
Kada krenu mu po zlu,
Gre{ku napravi u zbunu
I ne pomenu mi wu.
Otud drama za sve ìvo:
Vaàn ekser {tr~i kos,
Zakucan u nebo krivo –
I u tome sav je {tos.
Zato slika ovog sveta
Visi s toga eksera
Ne ba{ pravo, {to je {teta,
Ve} je iskrivqena sva.
***
Vani veje, vetri pla~u,
Zavejan je perivoj,
Tri u mom zamrziva~u
Fla{e pokrio je znoj.
Nevreme me zatrpalo,
Mrazno jutro, februar,
Da l’ da trgnem votke malo,
Tek da raspali mi àr.
Kako da te, reci, draga,
120 Ne {iknem na sabajle,
Da pijanstva mila vlaga
Preplavi mi bi}e sve.
Nek pote~e u vesequ
Napitak {to gali wuh,
Qubavnu rasplamsa èqu,
Obujmi vedrinom duh.
Radi telesnoga zdravqa,
Da bi du{i dao kras,
Od krompira on se spravqa
Uz pokòji ìta klas.
Votko, ti si trojka-ptica,
Leti moj za tobom zor,
Da od jutra pijan nisi –
Kakav mora{ biti stvor?
I elita i pu~anstvo,
Takore}i zemqa sva,
[tuju tvoje veli~anstvo,
Vladarko nad srcima.
***
[ta mi znamo o haj-teku?
Ma, ra~unaj, ni{ta ba{,
Dani nam bez wega teku,
Prost je ovaj narod na{.
Zlo se pi{e na{oj deci –
Um od wega im je trom:
Bez haj-teka na{i preci
^vrsto gradili su dom.
Mnoìli se, hleb su pekli,
S pu{kom i{li su u lov,
Bez haj-teka {ume sekli,
Cure vodili u rov.
Potukli su atamáne2,
Smrtan zadali im tuk,
Rasterali sluge strane,
Koje bunile su puk.
2 – Ataman (rus.) – koza~ki vojni stare{ina. (Nap. prev.) 121
E a Asteci i Maje
Behu kao na{a mlâd –
Dobro znahu haj-tek {ta je,
Ali gde su oni sad?
***
1.
Ne bejah ja sa Kristiforom,
Al’ zami{qam ga gde
Daqinu se~e mo}nim zorom
Dok {panske vodi brodove.
Odlu~io je on da krene
Na put {to tad ne be{e znan,
Prese~e vale {to se pene
I ostvari na delu plan.
Odjednom kopno on je sreo,
Kroz durbin pogledav{i jak,
A ~ega ono be{e deo –
[kolarac danas znade svak.
Al’ on onomad nije znao,
I stog u taj je va`ni dan
Pred wime ponosito stao
Kontìnent prekrasan i stran.
I oseti on radost ìvu,
I veliku sa wome slast,
Jer kopno nudi perspektivu
Za novac, titule i ~ast.
A draì jako i ta{tìnu,
Jer besmrtnost se sme{i tu,
\enovqanskome tome sinu
[to ìlu ima jevrejsku.
Ta kome padalo na um bi
Da odbije ovakav dar,
Al’ nismo ovde svi Kolumbi –
U tom i jeste cela stvar.
2.
On misao naprégnu svoju:
122 „I {ta da na|em Novi svet,
Kô [liman {tono na|e Troju –
Za koga to je blagodet?
Pod mra~nom zastavom konkìste
A ona pohlepe je steg,
Doplovi}e da blago sliste
Pustòlovi iz dru{tva sveg.
Istrebiv sasvim Indijance,
Da utaè za zlatom glad,
Dovú}i tu }e Afrikance,
Od ì}a pravi}e im had.
U ropsko baci}e ih stawe
Pustòlovi i slepci ti.
Pa {to u takvo hrlim srawe
Na svojoj Santa Mariji?
Od toga posla boli glava
Jer mnogo prqav je i tmor.
Pa treba li mi takva slava?“ –
Zapitao se Kristifor.
3.
Al’ zdravog uma ~uo glas je:
„Predvi|awu uprkos zlu,
Civilizacije }e klasje
Isklijati na ovom tlu.
Budu}nost nije tako sura“ –
Razmi{qao je Kristifor –
„Jer ovde }e literatura
Satvoriti ne~uven tvor.
I bi}e svak u woj gromada
I svoje zemqe divan kras –
Kortàsar, Borhes pa Amádo,
Giqên, Mistrâl, Vaqèho, Pas...
Pa tu su Pele, Maradona,
Pa Ronaldiwo i Kakâ –
Ko znã za wih u leta ona –
U doba sredwovekovqa?
4.
Navèli smo: literatura,
I fudbal, jasno – to je to, 123
Al’ tu je jo{ i diktatura –
[ta s wome }emo gospodo?
I Papa Dok, Tontôn-makùte,
I Stresner isto pored wih –
Na dobro nè mogu da slute,
[to otkad znam za sebe mnih.
Pino~ea, Truhiqa netom –
Zar ~ovek prevideti sme?
Pa {ta da radim s Novim svetom?
Da otkrivam ga ili ne?
I {ta }e najzad {panska kruna
Zakqu~iti da bejah ja –
Da l’ orao il’ neka ùna
Il’ obi~na budalina?“
5.
…Dok pe{~an sprud Dominikáne
Pomaqao se tad pred wim
Pojavi{e se pelikani,
I{~ileo je maglen dim.
Da dene se od mu~nih stvari,
Kolumbo nije znao kud.
Preplanuli su pak mornari
Razmi{qali: „Da nije lud?“
Ne uspev{i u Novom svetu
Razre{iti dilema sto –
Da baci, re{i on, monetu:
„Nek okrene se orao!“
***
Dana sre}nih kõloplet
Prekinu}e skoro kret.
[ta }u kada to se desi?
Gde }u na}i du{i klêt?
Recimo, u raju tom
Te{ko }u joj na}i dom:
Fejskontrola tu je stroga,
124 Lo{e pro}i }u sa wom.
Tamo ~ova sedi krut,
ûva dobro rajski kut.
On je tu obezbe|ewe –
Izgled mu je mnogo qut.
Ej, upita}e me, kud?
Jesi li ti, brale, lud?
Ovde takvih ima bezbroj,
Ne izazivaj mi }ud.
Idi milom s ovog tla
Dok ne izbrojim do dva,
Ina~e }u da te mlatim,
Ne zvao se Petar ja.
Celog }u te samleti,
Ne}e{ znati {ta to bi,
Pa Medvedevu se àli,
Il’ u Strazbur pi{i ti.
Ja od straha }u da mrem,
Ali kaza}u: „Da l’ smem?
Petre, takva perspektiva
Ne pa{e mi ba{ u svem.“
Po{to stupiti u raj
Ne}u mo}i – nisam taj,
Onda boqe je da po|em
Ja na onaj drugi kraj.
Tamo, kako kaù, gde,
Mada plamen du{e `dre,
Ulaz ~uva dobar ~ova,
Koji listom pu{ta sve.
IGOR IRTEWEV (Игорь Моисеевич Иртеньев, 1947, Moskva) – pes-

nik, istaknuti predstavnik „ironi~nog“ pravca u ruskoj poeziji. In-
èwer po obrazovawu, zavr{io i Pozori{nu akademiju, radio na
televiziji. Po~eo da pi{e posle tridesete godine, objavquje od 1979.
^lan i jedno vreme predsednik pesni~ke grupe „Poezija“ (Nina Isk-
renko, Jevgenije Buwimovi~, Jurij Arabov, Vladimir Druk, Viktor
Korkija, Dmitrij Prigov, Andrej Turkin, Timur Kibirov i drugi). Od
1993. glavni urednik kwièvnog humoristi~kog ~asopisa „Prodavnica
@vaneckog“ (Magazin @vaneckogo). Objavio desetak pesni~kih kwiga,
me|u kojima su i tom Antologije satire i humora Rusije XX veka (V,
2000) i Izabrana dela (2005). Pi{e i za decu.
125
Natali Kentan
ZAPA@AWA
Preveo s francuskog Bojan Savi} Ostoji}
Kada nazovem „dobar dan“ i za~epim u{i, ~ujem kako ta re~ odzva-
wa.
Kada je vru}e ili kad se jako napreèm, shvatam da moje telo sadr-
ì vodu.
Kad jedem hrskaviji kola~i}, slabije ~ujem radio.
Ne vidim kako mi rastu nokti, ali, dedukcijom, nakon izvesnog

broja dana, ustanovim da rastu.
Da spre~im sebe da zevnem, napregnem mi{i}e.
Da bih istresla pra{inu iz oka, dovoqno je da malo otpla~em.
Jednostavnim pribijawem jezika uz nepce pojedem zrelu jagodu bez

`vakawa.
Kad se lift spu{ta, osetim se lak{om.
Koliko god daleko da je bacim, jabuka }e pasti.
Ako gledam tragove na prqavom staklu, ne vidim {ta je iza wega.
Vunena kapa se pomera kada po~e{em glavu.
Posle u{tipaka zasijaju mi usne.
126 Kad usredsre|eno razmi{qam o ne~emu, ne vidim ono {to gledam.

Dok gledam kroz rupu na bravi, vidim, a mene ne vidi niko, sem ako
ne stoji iza mene.
Kad mi je kvaka sleva, povu~em vrata; kad mi je zdesna, gurnem ih.
Podignem stra{nu buku ako nastavim da slam~icom usisavam te~-

nost sa dna ~a{e.
S gomilom kwiga u rukama pewem se uz stepenice ne gledaju}i ste-

penike.
[to su mi nokti duì, to se ~e{em lak{e i s ve}im uìvawem.
Ako zatvorim levo (ili desno) oko, a na drugo za`mirim, vidim

svoj nos.
Kad isturim dowu usnu i jako dunem, zadignem {i{ke koje mi pre-
krivaju ~elo.
[to je sitniji predmet koji dohvatam – ekser, na primer – to su

mi palac i kaìprst jedan drugom bliì.
Prostim pokretom jezika izbijem komadi} kikirikija koji se za-

glavio izme|u dva zuba.
Ako protrqam o~i usred dana, neko }e pomisliti da se budim.
Kad posmatram osobu koja u mraku sedi pred ekranom kompjutera,

mogu da zapazim da joj je lice poplavelo.
âk i kad pogledam „iza sebe“, i daqe vidim ono {to mi je pred
o~ima.
Iako je moja soba posve mra~na prostorija, za`murim da bih za-

spala.
Kad pijem, dowa usna mi ostane suva.
îm potopim stopala u hladnu vodu, boqe vidim {ta me okruùje,

misao mi se pro~isti.
Ako u{tinem vrh nosa kaìprstom i palcem, posle nekog vremena

}u otvoriti usta. 127
Kad hodam, uvek jedna noga nestane iza mene.
Da nisam u xemperu, mrvice mi se ne bi uhvatile za rukave.
Ako se blago pogura, jabuka se moè zakotrqati. S kru{kom se to

retko de{ava.
Dok sapuwam ruke, ~istim i sapun.
îm se tawir podigne, èlatin zadrhti.
Osim lustera, sve je prili~no daleko od plafona.
Evo jednog sleda pojavqivawa koji se ne moè osporiti: ki{obran,

pa odlagali{te za ki{obrane.
Osim tostera, nijedan aparat ne dopu{ta hrani da na tako o~it

na~in izbije.
Kada se obrne, sto uspostavi punu ravnoteù.
Ako se sru{i pregrada izme|u dnevne i spava}e sobe, koja soba

ostaje, dnevna ili spava}a?
Posle odre|enog uzrasta re|e se ogledamo na pole|inama ka{ika.
Izva|ena iz komada name{taja, fioka ne klizi.
Ako je izgra|en paralelno s nagnutim tlom, ravan pod je nagnut.
[to mawe vrata, to mawe prostorija.
U zgradi se sused poznaje po larmi.
Kad pode{avam spoqni retrovizor, vidim svoj dlan.
Ponekad neo~ekivani leè}i policajac prese~e re~enicu ta~no

napola.
Bez auspuha je mnogo teè razmi{qati za vreme vo`we.
Kad ulazim u kola, ponekad se u trenutku dvoumim: da li da prvo

128 u|em nogom ili glavom?
Kada preteknem wena kola, devoj~ica pribije lice uz staklo: umes-
to nosa vidi se samo beli krug.
„Jo{ uvek se zovem Natali Kentan (Nathalie Quintane). Nisam pro-

menila datum ro|ewa (1964). I daqe ìvim na istom mestu (Diw). Malo-
brojna sam ali odlu~na“.
Wena prva kwiga, Zapaàwa (Remarques, Cheyne, 1997), sa~iwe-
na je od pseudoaforisti~nih iskaza posve}enih svakodnevnim temama.
Ludisti~ko-flegmati~ni ton Zapaàwa zastupqen je u ve}ini na-
rednih kwiga koje se ànrovski situiraju izme|u poezije, drame i
maksime: Chaussure (1997), Jeanne Darc (1998), Mortinsteinck (1999),
Début (1999), Saint-Tropez – Une Américaine (2001), Les Quasi-Mon-
ténégrins (2003), Formage (2003), Antonia Bellivetti (2004), Cavale (2006),
Grand ensemble (concernant une ancienne colonie) (2008), Tomates (2010),
Crâne chaud (2012). Sve su objavqene kod izdava~a P.O.L.
Na srpskom je zastupqen odlomak iz kwige Cipela (Chaussure), u
~asopisu Agon (http://www.agoncasopis.com/Broj_08/prevedena%20
poezija/12_natali_kentan.html), tako|e u mom prevodu.
Bojan Savi} Ostoji}
129
Pio Baroha
MUZI^KA KUTIJA
Prevela sa {panskog Jovana @ivanovi}
I
SLIKAR ANTIKVAR
Krajem XIX veka u Parizu sam upoznao jednog od mnogih [pa-

naca koji su tada stanovali u tom gradu. Bio je to Riohanac kog smo
zvali Luis Naheranac, zato {to je ~esto pri~ao o Naheri, svom
rodnom selu. On nije znao francuski ~ak ni toliko da naru~i
hranu u restoranu, dok je istovremeno bio veoma zahtevan i ~an-
grizav prema konobarima kao da je namerno hteo da privu~e pa`-
wu qudi koji ne govore wegovim jezikom.
Kori{}ewe francuskog jezika je za wega bilo besmisleno,
smatrao je da [panci koji govore francuski to ~ine samo da bi is-
terivali neke svoje hirove, po{to bi im bilo lak{e da govore na
kastiqanskom.
Ostavqao je utisak da poti~e iz bogate porodice, da voli da
tro{i novac i da je veoma odvaàn. Kao primer svoje odva`nosti
ispri~ao nam je jednu anegdotu. Kada je jednom prilikom kratko
boravio u Londonu, odseo je u nekoj {panskoj gostionici. Jednog
dana u restoranu je upoznao vrlo lepu devojku, koja mu se sme{ila.
On nije znao ni re~i engleskog, ona ni re~i {panskog; ali èleo
je da mladoj dami iskaè svoje divqewe.
Dovitqivi Luis je telefonom pozvao gostionicu u kojoj je od-
seo, a potom dao Engleskiwi slu{alicu. Tako su Riohan~eva las-
kawa preko pansiona stigla do devojke, koja se nalazila pored wega
i slatko se smejala, nesumwivo zadivqena opho|ewem i ma{tovi-
to{}u [panaca.
Jedne ve~eri sreo sam Riohanca na Bulevaru, i rekao mi je da
èli da proda neki bakrorez. Objasnio mi je da poti~e iz wegove ku-
}e u Naheri. @eleo je da ga pratim u obilasku raznih antikvar-
nica u Latinskoj ~etvrti.
– Dobro – rekao sam mu – ionako nemam {ta da radim. I}i }u s
130 tobom.
Ulazili smo u razne prodavnice na Bulevaru Sen @ermen.
Bakrorez nije bio ba{ dobro ura|en, ali imao je odre|enu vred-
nost. Antikvari su mu nudili oko hiqadu franaka. Ne vi{e od to-
ga. U jednoj radwi u Ulici Ren ~ovek mu je ponudio ~itave dve i po
hiqade franaka.
– [ta vi mislite? – upitao me je Naheranac.
– Ja ne znam koliko to vredi – odgovorio sam. – Zaista ne znam.
Postupite kako mislite da treba.
Odlu~io je: ostavio je bakrorez, uzeo novac i posvetio se popu-
wavawu priznanice, prema antikvarovim uputstvima.
Za to vreme ja sam razgledao neke od izloènih predmeta, me-
|u kojima se nalazila i muzi~ka kutija sa pet lutkica svira~a i dve
balerine koje su klizile po metalnoj ìci.
– Ovo je vrlo lepo – rekao sam gazdi. – Da li je vredno?
– Nisam joj odredio cenu. Nije na prodaju. Ona je ne{to kao
za{titni znak ku}e.
– A, tako!
– Vi ste [panci? – upitao je ~ovek iz antikvarnice.
– Da.
– I ja sam [panac, ali ve} sam dugo ovde, u Parizu.
– O! Vi ste [panac? – upitao je Naheranac dok mu je pruào
popuwenu priznanicu.
– Da.
– Da li biste ve~erali sa ovim gospodinom i sa mnom?
– Hvala puno, ali moja porodica me o~ekuje.
– Ali to je samo jedno ve~e!
Naheranac je toliko insistirao da je antikvar popustio i re-
kao da }e do}i gde mu kaèmo, posle zatvarawa radwe.
– Voleo bih da ve~eramo u nekom dobrom restoranu – rekao je
Naheranac.
– Ja i moje kolege – predloìo je antikvar – obi~no odlazimo
u restoran „Marais“.
– Ne znam gde je to.
– Na Velikim bulevarima.
– Koliko tamo ko{ta ve~era?
– Petnaest ili dvadeset franaka.
– Jeftino.
– Bah! To kaète jer ne vodite ra~una. Brzo }ete potro{iti te
franke.
– Dobro. Onda idemo u restoran „Marais“. Bilo koji ko~ija{
}e znati da nas odveze tamo?
– Da.
– Onda vas ~ekamo tamo u osam. 131
Kad smo izlazili iz radwe, primetio sam da na tabli pi{e:
KOD MUZI^KE KUTIJE. Teqes, Ferari
Naheranac i ja smo oti{li u jedan kafi} na Trgu Sen @ermen.

Moj saputnik je pio pivo i pri~ao bez prestanka; malo pre dogovo-
renog vremena popili smo kafu, pre{li reku i stigli do resto-
rana „Marais“.
Odveli su nas u rasko{nu trpezariju s visokom tavanicom,
kao iz vremena Drugog carstva. înilo se da je {ef sale nekako
osetio da smo upravo do{li do novca. Ubrzo je stigao i antikvar.
Zvao se Anhel Teqes. Bio je nao~it ~ovek: stasit, pravilnih crta
lica, crnomawast, prosede kose i svetle puti. Nosio je crnu ode}u.
Bio je malo prenagla{eno qubazan, su{ta suprotnost neotesanom
i nervoznom Riohancu.
Poru~ili smo hranu i vrlo lepo jeli.
– Hajdemo sada u neki kabare. Da gledamo lepe ène – rekao je
Naheranac.
– Ja mogu da ostanem najkasnije do jedanaest sati – upozorio
nas je Teqes.
– Imate vremena.
Antikvar nas je odveo do nekog trga, i u{li smo u kabare, mis-
lim da je to bio „Foli Berèr“. Po{to smo odgledali jedan deo
predstave, seli smo u ba{tu.
Bilo je leto. No} je bila topla.
Pri{le su nam neke ène, koje su, ~uv{i da govorimo na
{panskom, uzviknule:
– Ah! [panci! Ole, tako je!
Najvi{e uspeha je imao antikvar Teqes.
Naheranca smo ne{to kasnije videli u dru{tvu lepe devojke,
koja je kazala da je iz Vaqadolida. Po{to je on studirao u tom gra-
du, ta wena izjava je ostavila jak utisak na wega, i potpuno je izgu-
bio glavu. Pio je, hvalio se, zabacio je {e{ir na potiqak, nije
zatvarao usta, i izgubili smo ga iz vida.
– Ovaj na{ zemqak }e pro}erdati bakrorez za tren oka – rekao
je antikvar.
– Da, ne}e mu dugo trajati bogatstvo.
– Dobro, idem ja.
– Idete li ka levoj obali?
– Da, ìvim blizu Luksembur{kog parka.
– I ja. Ukoliko èlite, moèmo se pro{etati.
– Odli~no.
Iza{li smo iz kabarea i izbili na Velike bulevare, a potom
na Sevastopoqski bulevar – kako bismo pre{li reku i u{li u
132 Bulevar Sen Mi{el. No} je bila mirna i lepa.
– Ovaj momak }e potro{iti novac za ~etiri ili pet dana –
rekao je Teqes.
– Verovatno.
– A mo`da mu je potreban.
– Ne znam, veoma slabo ga poznajem.
– Vidite, osnova mog bogatstva bio je jedan bakrorez koji sam
sasvim slu~ajno nabavio, boqe re~eno, koji nisam nabavio ve} mi
je maltene pao s neba. Ispri~a}u vam kako se to desilo, ako vam ne
dosa|ujem.
– Pobogu, naravno da ne.
Bilo je o~igledno da se antikvaru dopada da govori na {pan-
skom, bez sumwe se hteo uveriti da ga nije zaboravio.
II
BOEMSKI @IVOT
– Evo kako je to bilo. Pre deset godina ìveo sam u jednom

potkrovqu u Ulici Voìrar, preko puta Luksembur{kog parka.
Ku}a je izgledala vrlo luksuzno. Dvori{te je bilo kao od nekog
zamka; stepeni{te do drugog sprata rasko{no, a od drugog do tre-
}eg, male uske, drvene stepenice, pune crvoto~ine.
Bio sam slikar. Zavr{io sam Akademiju lepih umetnosti u
Madridu i iz mog rodnog sela primao malu socijalnu pomo}.
@iveo sam u }umezu, za koji sam pla}ao tri stotine franaka
mese~no, i imao sam na raspolagawu spava}u sobu, balkon~i} na
krovu i jednu prostoriju s krovnim prozorom, koju sam nazivao
svojim ateqeom.
U spava}oj sobi se nalazio kamin, a u ateqeu {poret.
Zimi je bilo uàsno hladno, a leti preko dana neizdr`qivo
zbog vru}ine. Zimi sam imao obi~aj da legnem u krevet i pokrijem
se svim prekriva~ima koje sam imao, i jo{ bih preko wih stavio
svoj kaput. Leti bi, kad èga umine, u sobi postalo prijatnije, a
kada nije bilo dovoqno sveè, mogao sam iza}i i spavati na krovu.
Jo{ nije bilo elektri~nog svetla, i za rad sam koristio uqa-
nu lampu, a kada bih legao u krevet, sve}u.
Tada sam bio pomalo divaq, smatrao sam da mi niko nije pot-
reban.
Umeo sam da zalepim |on na cipeli, za{ijem dugme ako mi ot-
padne i zakrpim sebi ode}u. Jedva da sam znao francuski, ali to
mi uop{te nije bilo va`no.
Zimi sam sâm kuvao na {poretu; leti sam jeo po restoranima
za franak ili franak i deset, i bio sam sre}an. êsto nisam imao
vi{e od jednog obroka dnevno. 133
Gledao sam svoja posla. Za mene nije postojalo ni{ta osim
slikarstva, i s vatrenom uporno{}u sam u~estvovao u raspravama
o umetnosti. Imao sam neke poznanike s kojima sam se {etao po
Luksembur{kom parku.
Uprkos tome, nisam bio moderan. Tada je bilo moderno biti
impresionista, imati bradu, dugu neurednu kosu i lulu i slikati
pejzaè s debelim nanosom boje. Meni se nisu dopadale ni brada,
ni duga kosa, ni lula, a moja umetnost je bila precizna i suzdrà-
na. Crtao sam pomalo akademski. Nisam imao ose}aj za boju. Toga
tada nisam bio svestan, ali na kraju sam shvatio. Kolege su govo-
rile da sam uobraèn, {to me je donekle qutilo, ali uspevao sam
da prodam poneku sliku i bio sam sasvim zadovoqan.
Bio sam odgovoran u ispuwavawu svojih obaveza; stan i kroja-
~a sam uredno pla}ao i nisam pravio gluposti.
Kasnije sam shvatio, kao {to rekoh, da nisam umetnik.
Umetnik je, uop{te uzev, ekstravagantan i nema mnogo ose}aja
za stvari.
Skoro svake subote odlazio sam uve~e u jedan kafe na uglu
Ulice Suflo i Bulevara Sen Mi{el, koji se zvao, a pretpostav-
qam da se jo{ uvek tako zove, „Panteonska taverna“. Jedne ve~eri
bilo je nas deset ili dvanaest boema, ve}inom ~upavaca s bradom
i lulom. Razgovarali smo. U dru{tvu je bilo ~etiri ili pet de-
vojaka, a jedna od wih je pozirala vajarima. Ta devojka, Grkiwa,
imala je klasi~ne crte lica. @ivela je, tada ili do tada, s nekim
italijanskim umetnikom, malim i }elavim.
– A italijanski skulptor, kud se deo? – upitao je neko Grkiwu.
– On je obi~na mrcina – odgovorila je ona.
– Za{to? [ta je uradio?
– Oti{ao je ne plativ{i stanarinu. Ti Italijani su sviwe.
Sve bih ih pobila.
– Ima ih previ{e da bi mogla da ih ba{ sve pobije{ – re~e
neko.
Grkiwa je i daqe kudila Italijane, kad smo, za stolom pored
na{eg, primetili starca bele brade i bledu devojku; ona je poru-
menela, a starac joj je uputio tuàn i ogor~en pogled, ustao je, pla-
tio i oni su oti{li.
– Uvredili ste ovog sirotog starca, verovatno je Italijan –
rekao je neko.
– [to se nije bunio? – odvratila je Grkiwa. – Mogli smo zapo-
~eti raspravu.
– Da, mogli ste da raspravqate o tome {ta su sve Italijani ura-
dili od Romula i Rema do Trojne alijanse – potvrdio je neko iro-
ni~no.
134 – Ne znam ko su Romul i Rem – izjavila je Grkiwa.
– Prirodno, za{to bi znala?
– Ali moramo priznati da razgovor pomaè da se qudi razu-
meju.
– Neki misle ba{ suprotno.
– Tako|e treba priznati da nepla}awe hotela nije odlika sa-
mo Italijana – rekao je jedan od slikara.
Zaboravili smo na to pitawe i nastavili da se bavimo na{im
temama.
Grkiwa je ubrzo srela nekog Rumuna, s kojim je i oti{la.
Nekoliko dana kasnije u Luksembur{kom parku sam video
starog Italijana i bledu devojku koji su sedeli blizu nas u kafeu
i uvre|eno oti{li zbog re~i Grkiwe-modela.
III
LORENCO BORDA
Stari Italijan je pomalo li~io na Garibaldija: gusta, bela

brada, duga kosa, {e{ir sa {irokim obodom, olabavqena kravata
i ogrta~. Devojka je imala auru Bogorodice: ne`ne crte i blag
izraz lica.
Pratio sam ih. Ona je to odmah primetila. @iveli su u ku}i
blizu moje.
Posvetio sam se qubavnoj {pijunaì i video da ~esto odlaze
u jednu antikvarnicu u Ulici Bak. U{ao sam u radwu, porazgo-
varao s vlasnikom i ponudio se da radim kao restaurator. U razgo-
voru sam spomenuo starog Italijana i devojku i saznao da se on
zove Lorenco Borda, a ona, wegova unuka, Karlota Ferari. Pravi-
li su igra~ke i radili restauracije.
Saznav{i weno ime, napisao sam pismo devojci i poku{ao da
ga ostavim kod wihove ku}epaziteqke, ali ona mi je rekla da joj je
nare|eno da ne prima nikakva pisma za te stanare.
Jednog dana, nadaju}i se da se sa nekog od krovova blizu moje
ku}e moè videti soba Karlote Ferari, krenuo sam u istraì-
vawe; {uwao sam se ~etvorono{ke preko krovova i s jedne cinkane
nadstre{nice ugledao Karlotu kako ne{to radi pored prozora.
Videla je i ona mene, bila je zapawena. Pokazao sam joj papir
daju}i joj do znawa da je to pismo za wu. Klimnula je glavom kao da
prihvata. Slede}eg dana sam joj ga dao na {etali{tu, i to je bio
po~etak na{e qubavi.
Karlota Ferari je uredila da me vlasnik prodavnice u Uli-
ci Bak upozna s wenim dedom Lorencom Bordom, starim Italija-
nom. Od tada sam i{ao u {etwu sa wih dvoje, a kasnije sam po~eo
da dolazim i u wihovu ku}u. 135
Gospodin Lorenco je katkad bio veoma podozriv, a katkad iz-
razito poverqiv.
On i wegova unuka pravili su mehani~ke igra~ke i restau-
rirali name{taj i porcelan. Od toga su ìveli. Tada su radili
samo za prodavnicu antikviteta u Ulici Bak. Po~eo sam da im
pomaèm, a zauzvrat sam obedovao s wima.
Gospodin Lorenco i wegova unuka su imali mali stan, koji se
sastojao od sobe s krovnim prozorom, u kojoj su se nalazili {po-
ret, na kojem su pripremali hranu, i sto za dvoje, i dve sku~ene
spava}e sobe, tako|e s krovnim prozorima. Karlotina soba je uvek
bila zatvorena; u sobi starog Lorenca nalazili su se nizak poqski
krevet, jedna stolica i veliki sanduk pun gvo`|urije.
Znate ve} kako je usamqenim strancima koji nemaju prijateqe
u ogromnom selu kao {to je Pariz. Posle nekoliko nedeqa poznan-
stva ve} vas doìvqavaju kao ~lana porodice. Kasnije se pak, pod-
jednako lako kao {to su vas prihvatili, posva|aju i zauvek ras-
tanu s vama.
Stari Lorenco mi je pri~ao o svom ìvotu. Govorio je sa mnom
na me{avini italijanskog i francuskog, koja je bila na nivou
francusko-{panskog kojim sam se ja sluìo. Lorencu je otac, na-
kon smrti, ostavio ~asovni~arsku radwu u glavnoj ulici u gradu
Paviji, na Korzou di Porta Nuova. Lorenco Borda je veoma voleo
svoj grad i smetalo mu je {to su ga neki nazivali tu`nim selom.
– O, ne! Ne kaèm da je tako velik i ìv kao Parigi...
– Ne, ne. To je o~igledno – sa osmehom je dodala wegova unuka.
U mladosti je Lorenco bio ume{an u radwe revolucionara
Macinija. Wegova ~asovni~arska radionica bila je mesto okupqa-
wa karbonara. Wegov zet Ferari, Karlotin otac, advokat iz Bre-
{e, koji je bio ume{an u politiku, proteran je i nastanio se u
Marsequ... Lorenco Borda, ve} udovac, nije mogao da ìvi bez Kar-
lote. Skupio je ne{to novca, oti{ao u Marseq i tamo otvorio
~asovni~arsku radwu...
Ferari je umro, i tada su se starac i devoj~ica preselili u
Pariz, gde su skromno ìveli od svog rada.
Stari Italijan se stalno àlio na svoje probleme. Karlota
i ja smo postajali sve prisniji. Posebno zadovoqstvo su nam pri-
~iwavale {etwe po Luksembur{kom parku.
Lorenco se nije dobro izraàvao na francuskom. To mu je pred-
stavqalo problem. Karlota jeste, govorila je kao prava Pariàn-
ka, ali ne sa sela, ve} iz vi{e, obrazovane klase.
Ona me je ubedila da treba da nau~im francuski. Svakog dana me
je terala da ~itamo neku [atobrijanovu pri~u ili Rasinove stihove
i ispravqala moj izgovor. Odlazili smo i u pozori{te „Odeon“.
136 Antikvar iz Ulice Bak nam je ponekad davao besplatne karte.
Jednog dana smo u izlogu neke antikvarnice u Ulici Babilon
videli muzi~ku kutiju s lutkicama. Nije bila posebno lepa. Otka-
ko ju je ugledao, deda nije prestajao da pri~a o muzi~koj kutiji
koju su imali u ku}i u Paviji. Kakva je to bila kutija! Ostala je kod
wegove sestre Matilde; ali nije bila samo wena, ve} je pripadala
oboma. Nasledstvo (kutiju, name{taj i druge stvari) delili su,
ali sve je ostalo kod we.
Wegova sestra Matilda, udovica nekog ~inovnika, bila je po-
malo {krta. Kazala je Lorencu da je muzi~ka kutija procewena na
hiqadu lira, i da }e mu je dati ako joj po{aqe polovinu wene
vrednosti, pet stotina lira.
– Pa vredi li toliko? – upitao sam ga.
– O da, vredi mnogo, mnogo!
I starac ju je detaqno opisao.
– A odakle je?
Lorenco je objasnio da je wegov deda stric Paolo bio lekar u
austrijskoj vojsci i u vreme Napoleonovog pada je proveo neko vre-
me sa Saveznicima u Francuskoj. Pri~alo se da je tamo kupio veoma
vredne predmete. Ali skupocenim stvarima se izgubio trag. Loren-
cov otac, lekarov sestri}, nije nasledio ni{ta osim nekoliko
slika, kwiga i satova; ni{ta posebno zna~ajno.
Lorenco je mislio da muzi~ka kutija mora kriti neku tajnu.
– Eh, kad bih imao pet stotina lira da ih po{aqem sestri! –
govorio je.
Kako smo ~esto slu{ali takve jadikovke, zainteresovao sam
se i kazao Karloti:
– Da li ti veruje{ da vredi nabaviti tu muzi~ku kutiju?
– Ne znam. Deda je jako uznemiren...
– Zato {to ja imam u{te|evinu od nekih pet stotina franaka.
– Ne znam {ta da ti kaèm. Nisam videla tu muzi~ku kutiju.
– [ta ako zaista vredi?
Doneo sam odluku i rekao gospodinu Lorencu da }u mu pozaj-
miti pet stotina lira. Starac je bio presre}an.
Pisao je svojoj sestri Matildi, koja je odgovorila da }e nam pos-
lati muzi~ku kutiju preporu~enom po{tom ukoliko joj prvo upla-
timo pet stotina lira.
– Moja sestra je tako pohlepna, mnogo je pohlepna – ponavqao
je Lorenco.
Novac je poslat gospo|i Matildi Borda, a ona je bratu posla-
la pismo i potvrdu o pla}awu.
Vreme je prolazilo a kutija nije stizala. Vi{e puta smo odla-
zili na stanicu. Ni{ta.
Lo{e smo ugovorili posao. Deda je bio skrhan. 137
– To je jettatura 1 – govorio je – jettatura. Meni uvek sve ide
naopako.
Kukao je i zapao u malodu{nost.
Karlota i ja smo obilazili skladi{ta èlezni~ke kompa-
nije, gde je pristizala roba iz Italije i iz mediteranskog dela
Francuske.
Mesec i po dana kasnije, nakon dugog putovawa i lutawa, mu-
zi~ka kutija se pojavila u }o{ku jednog skladi{ta, spakovana u
stari sanduk, crn, ofucan i uvezan iskrzanim konopcima. Bez
sumwe, niko nije obratio pa`wu na wega, niko nije èleo da se
bavi tim paketom koji se, sigurno, smucao po }o{kovima raznih
stanica. Radnici su zbijali {ale s Karlotom i sa mnom dok su
nam pokazivali taj pohabani, pra{wavi sanduk, a kada smo unaj-
mili kola i stavili sanduk pored ko~ija{a, on nas je ironi~no
upitao da li nam je to prtqag ili devoja~ka sprema.
Karlota je crvenela zbog tih {ala.
Stigli smo ku}i, i ja sam, uz wenu pomo}, uspeo da popnem san-
duk do potkrovqa.
Kada smo izvadili muzi~ku kutiju, wen izgled nas je razo~a-
rao. Lutkice na gorwoj tabli bile su iskrivqene, neki wihovi
delovi polomqeni, a bakarnim cilindrima su nedostajali zupci;
tako da je zvuk bio vrlo lo{.
„Ne verujem da ovo i{ta vredi“, pomislio sam. „Nesumwivo
smo napravili lo{ posao.“
Deda je posmatrao svoju muzi~ku kutiju sa {irokim osmehom.
Pogledao je da li moè da je popravi i, shvativ{i da ne}e
uspeti u tome, poslao ju je u mehani~arsku radionicu u Ulici Ba-
bilon, kod svog prijateqa. Taj ju je sastavqao skoro mesec dana
duè nego {to je bilo dogovoreno. Stavio je zupce koji su nedosta-
jali i popravio plo~u s lutkicama-svira~ima i sa dve balerine.
Za svoj rad nam je ispostavio ra~un od dve stotine franaka,
koje sam morao ja da platim.
– Ova muzi~ka kutija }e nas uni{titi – govorio sam Karloti.
– Da, i meni se tako ~ini.
Deda je postao opsednut usavr{avawem mehanike i restau-
rirawem lica, ruku i odela lutkica. Lepo ju je doterao, kao {to ste
i videli.
Kako starac vi{e nije radio, ja sam morao da ga zamenim. Kar-
lota i ja smo pravili igra~ke velikom brzinom. Gospodin Loren-
co je gledao i slu{ao svoju kutiju, neprekidno je ~iste}i i ulep-
{avaju}i; turpijao je polugice, mewao to~ki}e, name{tao ìce
138 1 – Jettatura (ital.) – baksuzluk (Prim.prev.)
na gitarama, popravqao boju koja se qu{tila s lutkica. Bio je
potpuno opsednut tom napravom.
IV
PRINCEZA
Kad smo stigli do Bulevara Sen @ermen, antikvar Teqes me
je pozvao da sednemo i popijemo pivo na terasi kafea „Flora“.
No} je bila topla. Teqes je nastavio svoju pri~u.
– Ne znam da li ste zagledali moju muzi~ku kutiju – rekao je.
– Na gorwoj platformi ima pet lutkica-svira~a, pore|anih u
nizu, obu~enih u odela iz 1830. ili 1850, mo`da iz ne{to kasnijeg
perioda. Onaj u sredini, u plavom fraku sa zlatnim dugmi}ima, u
belom prsluku, s bradom i kosom, diriguje orkestrom; desno i levo
od wega – jedan svira violinu a drugi violon~elo; sa strane jedan
crnac svira flautu, a drugi bubweve. Oko wih klize i vrte se dve
balerine.
Na kutiji nema ni datuma ni imena proizvo|a~a. Napred se,
ispod stakla, nalazi kartica s ru~no ispisanim nazivima kompo-
zicija koje se ~uju. To su: Paganinijev „Karneval u Veneciji“ i
„Ecco ridente il cielo“ iz Rosinijevog Seviqskog berberina.
Karloti i meni je ve} bilo dosadilo da slu{amo o muzi~koj
kutiji. Stari gospodin Lorenco bio je neumoran i zabrinuto je
posmatrao svoje lutkice da vidi da li se savr{eno pokre}u, da li
je sve u redu.
Ne znam da li zato {to mu je o muzi~koj kutiji pri~ao me-
hani~ar iz radionice u Ulici Babilon ili zbog ne~eg drugog, ali
jedne ve~eri se pojavio ugla|en gospodin bele kose, obu~en u crno,
s monoklom, i izjavio da èli da vidi muzi~ku kutiju.
Pustili smo je da svira, a on je rekao da bi platio tri hiqade
franaka za wu. Deda je odgovorio da ne moè da je proda i da mora
da se posavetuje sa svojom sestrom.
– Dobro, posavetujte se. Mogu vam dati najvi{e tri hiqade pet
stotina franaka.
Pre nego {to je oti{ao, gospodin je ostavio svoju posetnicu. Na
woj smo videli da je vikont i da ìvi na Jelisejskim poqima.
Karlota je rekla dedi da nema drugog re{ewa nego da se kutija pro-
da, po{to su nam ti franci bili preko potrebni.
Starac je odgovorio da ne èli da je proda, da prvo mora ne{-
to da proveri.
– [ta da proveri{? – upitala je Karlota.
– Da je rasklopim. Stric Paolo je u jednom pismu poru~io da
se kutija ne prodaje, a ukoliko u krajwoj nu`di budemo primorani
na tako ne{to, da je prvo rasklopimo. 139
– Gde je to napisao? – upitala je devojka.
– Ovde.
Deda je izvadio belu kovertu iz xepa na ko{uqi, a iz te ko-
verte jedno poùtelo pismo. Bilo je napisano na italijanskom,
zelenkastoplavim mastilom. To je bilo pismo od strica Paola,
lekara u austrijskoj vojsci, nameweno wegovom bratancu, Loren-
covom ocu. Na kraju pisma je stajalo:
„Ukoliko ne otkrijete tajnu ove muzi~ke kutije s lutkicama,
nemojte je prodavati. Rasklopite je. Polomqena vredi vi{e nego
cela.“
Te re~i su odisale misterijom i ostavqale utisak da se unut-
ra zaista krije neka tajna.
Deda je mnogo puta pomi{qao da u pokretima lutkica mora
biti nekakva naznaka koja bi nas odvela do re{ewa, ili da se re-
{ewe nalazi u kombinaciji slova na kartici. Izvesno je da nipo{-
to nije èleo da muzi~ku kutiju proda ili rastavi na sastavne
delove.
Kako bi to spre~io, stavio je napravu u sanduk u svojoj sobi i
zakqu~ao ga.
Karlota i ja smo nastavili s radom. Lo{e je bilo to {to je, ot-
kako se pokrenulo pitawe kutije, gospodin Lorenco postao uzne-
miren i nezainteresovan za sve. Na kraju se razboleo.
Prolazili su dani i dani. Novca u ku}i je bilo sve mawe.
– [ta da radimo? – upitao sam Karlotu.
– Sa~eka}emo jo{ nedequ dana, pa }emo videti.
Sa~ekali smo. Vi{e nije moglo da se ~eka, i rekli smo dedi da
nema druge do da prodamo kutiju, u suprotnom mora}emo da ga smes-
timo u bolnicu, {to nipo{to ne bismo voleli.
Gospodin Lorenco je progun|ao, rekao da ga ostavimo da umre
na miru i stavio kqu~ od sanduka pod svoj jastuk.
Sutradan ujutru Karlota je razgovarala s wim.
– Slu{aj, deko – kazala mu je – zna{ i sam kako nas malo pla-
}aju; to {to Anhel i ja uspemo da zaradimo nije dovoqno za odrà-
vawe doma}instva u kom ìvi bolesnik. Ja bih volela da ne mo-
ra{ da ide{ u bolnicu, da lepo prodamo muzi~ku kutiju i dobi-
jemo ne{to para; ti ne èli{; ali jedna od te dve stvari }e se
neminovno desiti: ili ide{ u bolnicu ili prodajemo kutiju onom
gospodinu. Ti odlu~i.
Starac je kukao i prizivao sve svece i Bogorodicu.
Nemaju}i kud, rekao je:
– Dobro; ali pre nego {to u~inimo jednu od te dve stvari,
poseti jednu moju poznanicu, italijansku gospo|u, i vidi da li
èli da do|e i da mi pozajmi ne{to para.
140 – Ko je ta gospo|a?
– To je princeza De Olevano-Viskonti. Popravqao sam satove
u wenom palacu u Paviji.
– @ivi u Parizu?
– Da.
– Gde?
– U Univerzitetskoj ulici.
Dao nam je broj ku}e, i posle podne smo Karlota i ja oti{li u
wenu ku}u, ali nismo na{li princezu. Po{to ona nije bila tu,
ostavili smo poruku od gospodina Lorenca.
Sutradan smo Karlota i ja radili na na{im lutkama, kada
smo za~uli glasove na vratima, da bi se zatim pojavila naj~udnija
starica na svetu.
Imala je lice kao pul~inela2: kukast nos, {picasta brada;
o~i su joj bile bistre, a kosa bela. Bila je obu~ena u sivi svileni
kostim; nosila je mnogo nakita, naro~ito oko vrata.
Bila je to princeza De Olevano-Viskonti.
Princeza je traìla gospodina Lorenca, siroma{nog ~asov-
ni~ara koji je popravqao satove u wenom palacu u Paviji. „Pove-
ro! Benedetto!“, kazala je.
Karlota je upitala da li bi èlela da ga vidi. Ona je odgovo-
rila da bi èlela.
Moja devojka ju je povela u sobu, gde su princeza i ~asovni~ar
prili~no dugo razgovarali.
Kasnije su me pozvali, zato {to je, nesumwivo, na red do{lo
te{ko pitawe – traèwe novca od princeze.
Ona je htela da vidi muzi~ku kutiju.
Gospodin Lorenco je nevoqno dao kqu~eve od sanduka, i Kar-
lota i ja smo izvadili napravu i stavili je na radni sto, a zatim
je navili.
Princeza je upotrebila jednu od onih komi~nih preteranih
fraza. Za wu je to bila ~udesna naprava, potpuno predivna.
– Najjednostavnije je da je ja ponesem ku}i. Pozva}u nekog
stru~waka da je proceni i plati}u vam koliko on bude rekao.
Gospodin Lorenco se pobunio. On je bolestan i jedina uteha
mu je da gleda te lutkice i slu{a muziku, koja ga podse}a na wegov
voqeni grad Paviju.
– Ali {ta onda èlite, gospodine Lorenco, da vam poklonim
novac? – upitala je princeza. – A, ne! To ne, Benedetto! To ne.
– Ono {to biste vi mogli da u~inite, gospo|o princezo – rek-
la je Karlota – ako biste bili tako qubazni, jeste da nam date iz-
vesnu koli~inu novca na ra~un muzi~ke kutije, i ako ne budemo
mogli da vam ga vratimo, da}emo vam kutiju.
2 – Pul~inela (od ital. pulcinella) – lik iz klasi~nog napuqskog lutkarskog pozori{ta. Karak-
teristi~an po velikom kukastom nosu i nazalnom, piskavom glasu. (Prim. prev.) 141
– Na koliko je procewena?
– Jedan gospodin nam nudi tri i po hiqade franaka za wu.
– Zar to nije previ{e?
– Gospodin nam je ponudio toliko. Nismo mu prodali kutiju
samo zato {to deda ne èli.
Princeza je kratko razmislila i rekla:
– Dobro. Nemam novac kod sebe. Da}u vam hiqadu i petsto fra-
naka, a ako mi ih ne vratite u roku od mesec dana, da}u vam jo{
dve hiqade i uze}u kutiju.
– Odli~no. Sve }emo to zapisati.
Princeza je izdiktirala Karloti ugovor, veoma poslovan i
stru~an. Traìla je da ga potpi{u gospodin Lorenco i Karlota.
– Potpi{ite i vi – rekla mi je stara dama.
Potpisao sam.
– A sada neko od vas moè da krene sa mnom ku}i, da}u vam no-
vac, a papir }u zadràti.
Odlu~eno je da ide Karlota. Ja sam ostao sa starcem, koji je
po~eo gorko da se àli.
– Princeza je tvrdica – kazao mi je. – Jedna Olevano! Jedna
Viskonti! I ja, koji sam mislio da }e mi pozajmiti novac! Ona
koja je tako bogata, koja je iz Pavije!
– I vi ste iz Pavije – odgovorio sam mu – ali ne biste pozaj-
mili novac svakom svom zemqaku koji bi vam ga zatraìo.
Siroti ~ovek je polako promenio temu. Iznenada me je upitao:
– Da li si sklonio muzi~ku kutiju?
– Jesam – odgovorio sam mu, iako to nije bila istina.
– Pa zatvori sanduk i daj mi kqu~.
Zatvorio sam sanduk i dao mu kqu~, koji je on stavio pod jas-
tuk.
Malo kasnije stigla je Karlota s novcem.
– Evo franaka – kazala je. – Mo}i }emo da platimo dugove i da
ìvimo neko vreme; ali bi}e nemogu}e vratiti princezi novac,
tako da }e muzi~ka kutija pripasti woj, po{to mi se ~ini da je ta
gospo|a najobi~niji surovi trgovac.
– Da, i meni tako izgleda.
Kad je videla kutiju na radnom stolu, upitala je:
– Ostala je ovde?
– Da.
– A deda nije traìo da je stavi{ u kov~eg?
– Jeste; pitao je da li sam je sklonio, rekao sam da jesam, tra-
ìo mi je kqu~ od kov~ega i ja sam mu ga dao.
– A zbog ~ega si ostavio kutiju napoqu?
– Da bih kona~no video krije li neku tajnu.
– Makar morao da je razbije{?
142 – Naravno, makar morao da je razbijem.
V
TAJNA
Da bi zavarala gospodina Lorenca, Karlota je uporno traì-
la da joj dâ kqu~ od kov~ega, kako bi videla muzi~ku kutiju.
– Ne, ne dam kqu~ – ponavqao je starac. – Kada princeza do|e
po wu, vide}emo {ta }emo.
– Mora}emo da joj je damo – ponavqala je wegova unuka.
– Dobro, dobro, jo{ }emo videti.
– Odne}u muzi~ku kutiju u moj ateqe – rekao sam Karloti. –
Ako se budem ovde bavio wome i rasklapao je, tvoj deda }e saznati.
– Da. Dobro, ponesi je.
Potraìo sam neku ru~icu na kutiji, i spustio je s mnogo napo-
ra niz stepenice, a onda me je ~ekalo pewawe do mog potkrovqa.
„Ova sprava }e nas skupo ko{tati“, pomislio sam kada sam je
doneo i spustio na sto.
Tada sam po~eo da je pa`qivo prou~avam i pitao sam se da li
}u na}i neki trag koji }e me odvesti do wene tajne. Bilo mi je te{-
ko da poverujem da bi stari italijanski lekar napisao ono {to je
napisao u svom pismu samo da bi se na{alio sa svojim potomcima.
Sve hipoteze koje sam smislio, neke od wih veoma sloène i
prili~no mudre, nisu dale nikakav rezultat.
Potom sam se uputio kod jednog momka, mladog mehani~ara iz
radionice u Ulici Babilon, u kojoj je kutija i popravqena, i pred-
loìo mu da sat vremena nakon svog posla do|e kod mene i od{ra-
fi lutke i rasklopi kutiju, a ja }u mu za to platiti pet franaka.
Objasnio sam mu o ~emu se radi. Mladi} je prihvatio moju ponudu.
– [ta o~ekujete da }ete prona}i? – upitao me je.
– Ne znam; mo`da neki papir s mapom skrivenog blaga – odgo-
vorio sam mu.
Nisam èleo da kutija zavr{i polomqena. S te{kom mukom
smo uspeli da od{rafimo sve poluge s lutkicama i ni{ta nismo
na{li. U cilindrima, ispod zubaca, gde sam pomislio da se ne{to
moè kriti, isto tako nije bilo ni~ega.
– Hajde da rasklopimo i samu kutiju.
Rasklopili smo je. Kada smo odvojili table, videli smo da je
dowa daska zapravo – duplo dno. Na wenom gorwem delu drvo je bi-
lo druga~ije nego na ostalim mestima, i moqci su ga izjeli.
– Dobro. Vide}emo sutra ima li tu ne~ega – rekao sam kako bih
mogao sâm da istraùjem.
Mehani~ar je oti{ao, a ja sam ostao s daskama na stolu.
Prvo sam uzeo svrdlo, i na jednom }o{ku poku{ao sa wim; pro-
bu{io sam tablu i shvatio da vrh udara o metal.
Premi{qao sam se oko toga da li da perorezom istraìm
otvor. Na kraju sam odlu~io. 143
„âk i ako ovo drvo pukne pri pomerawu, wegova zamena ne
moè ko{tati previ{e. Tako da... samo napred.”
Zagrebao sam vrhom peroreza, i upravo sam nameravao da u
prorez stavim {pahtlu, kada sam primetio da se na }o{kovima
nalaze {rafovi. Polako sam ih izvadio, i kada sam podigao tablu
i do{ao do dna kutije, shvatio sam da se na sredini, kako mi se
u~inilo na osnovu wene teìne, nalazi metalna plo~a, umotana u
grubo platno. [ta bi to moglo biti?
Razgrnuo sam tkaninu; zatim i ù}kasti papir, i pojavila se
crvenkasta bakarna tabla. Okrenuo sam je. Bio je to veli~anstven
bakrorez, neo{te}en. Obrisao sam ga pokva{enom maramicom i
wegove predivne boje su sinule.
Predstavqao je krunisawe Bogorodice. Likovi su imali pla-
ve pla{tove i zlatne krune, savr{ene boje, savr{eno prozra~ne.
Oko Bogorodice se nalazio venac od ruà, a u ~etiri ugla su mawe
slike prikazivale: Blagovesti, bekstvo u Egipat, poklowewe
mudraca i jasle u Vitlejemu.
Pri pomisli na to da sam mogao o{tetiti ikonu svrdlom, srce
mi je ja~e zalupalo; ali ne, trag je ostao na zadwoj strani, ne na
oslikanoj. U platnu se nalazio neki papir. Nesumwivo je to bio
spis strica Paola, lekara u austrijskoj vojsci. Pisao je kako je sa
Saveznicima u{ao u Francusku nakon Napoleonovog poraza i
kako je kupio ikonu za pet stotina funti u [alonu na Soni. Posle
je obja{wavao kako je shvatio da je veoma vredna, a po{to je ìveo
u doba ratova, revolucija i prevrata, izvadio ju je iz rama, u kom
je visila na zidu, kako bi je ~uvao u muzi~koj kutiji.
„Ovo mora da mnogo vredi“, rekao sam sebi.
Od brige nisam mogao da zaspim. Morao sam pa`qivo da de-
lam. Pla{io sam se da me ne opqa~kaju.
Slede}eg dana, sa bakrorezom umotanim u papir, oti{ao sam u
Karlotinu ku}u. Pokazao sam joj ga i objasnio gde sam ga prona-
{ao.
Da li je boqe re}i dedi ili }utati? Mo`da }e odlu~iti da je
to ne{to {to se ne sme prodati.
– Boqe ga ti ~uvaj – kazala je Karlota.
Stavio sam ikonu u ram koji sam svojeru~no napravio, uvio je
u komad tkanine i oka~io na zid. Ni{ta nisam rekao ku}epazi-
teqki, koja je ponekad ulazila u moj stan da ~isti.
Nekoliko dana kasnije mladi mehani~ar i ja smo sklopili
muzi~ku kutiju, i odneo sam je u Karlotinu ku}u.
Hteo sam da saznam ta~nu vrednost bakroreza, stoga sam obi-
{ao nekoliko antikvarnica na desnoj obali, objasnio o ~emu je re~
i opisao ga. Traìli su da ga donesem da ga pogledaju. Moglo se
ispostaviti da je to tematski bakrorez, i da u Luvru ima veoma
144 zna~ajnih umetni~kih dela ove vrste.
– Da, taj bakrorez koji mi opisujete nije falsifikat – rekao
mi je jedan antikvar – da}u vam sto pedeset hiqada franaka za wega.
Oti{ao sam u Luvr i potvrdili su mi da je bakrorez auten-
ti~an.
Poznavao sam jednog fotografa, pa sam oti{ao kod wega u
radwu da napravi vi{e fotografija mog blaga, od kog se, prirod-
no, nisam odvajao.
Nameravao sam da po{aqem fotografije raznim muzejima, uz
pismo na francuskom i engleskom, koje je napisala Karlota.
Sve to vreme bio sam nervozan i uznemiren.
Bolest starog Lorenca se pogor{ala. Ve} je zaboravio na po-
zajmicu princeze De Olevano-Viskonti, i stalno je traìo da mu-
zi~ka kutija bude pored wega, da slu{a muziku i gleda lutkice.
Po{to se, po isteku roka, princeza pojavila i traìla da joj
damo ili novac ili muzi~ku kutiju, Karlota i ja smo smislili da
posetimo vikonta s Jelisejskih poqa, koji nam je ranije nudio tri
hiqade petsto franaka, ispri~amo mu celu pri~u, zatraìmo depo-
zit i na taj na~in vratimo princezi novac. Tako smo i u~inili.
Vikontu smo rekli da stari Lorenco èli da proda muzi~ku
kutiju, ali kako nije samo wegova, ve} tako|e pripada i wegovoj
sestri, neophodno je da i ona dâ svoj pristanak, a ona ga ne}e dati
dok ne vidi novac.
Vikont je pristao da nam pozajmi dve hiqade franaka, a mi
smo mu obe}ali da }emo mu ih vratiti za mesec dana ukoliko kojim
slu~ajem Lorencova sestra ne pristane na prodaju, a ukoliko je
prihvati, done}emo mu kutiju, a on }e nam isplatiti jo{ hiqadu
i po franaka.
Na{a situacija je postajala sve gora. Stari Lorenco je ve}
bio na izdisaju. Iz muzeja kojima sam slao pisma i fotografije nisu
stizali odgovori.
Me|utim, jednog dana se pojavio agent iz Britanskog muzeja.
Do{ao je u moju ku}u. @eleo je da vidi bakrorez. Oti{ao sam u
ateqe, potraìo ram na zidu... Nije ga bilo. Opqa~kali su me. Bio
sam na ivici sloma. Umirivao sam samog sebe. Setio sam se da je ku-
}epaziteqka vi{e puta dolazila i ~istila taj ugao. Mo`da je
ispomerala slike. Na kraju se ispostavilo da je mojim bakrorezom
zapu{ila rupu ispod krova.
Kada sam otkrio svoje blago, pokazao sam ga agentu Britanskog
muzeja. Pa`qivo ga je pregledao s lupom i rekao:
– Da, zaista je autenti~an. Koliko traìte za wega?
– Procewena je na dve stotine pedeset hiqada franaka.
– Ne znam da li }ete na}i nekoga ko }e vam ih dati.
– Vide}emo.
– Ja mogu da vam ponudim dve stotine hiqada. 145
– Do|ite za osam dana. Ja }u razgovarati s vlasnikom.
Agent Britanskog muzeja je oti{ao, a ~etiri dana kasnije poja-
vio se drugi – iz Wujor{kog muzeja. Isprva je odbijao da plati
dvesta pedeset hiqada franaka; ali ja sam bio neumoqiv, i na kraju
je pristao.
Istog dana kada sam sklopio ovaj posao, stari Lorenco Borda
je umro. Po{to sam ostavio dvesta pedeset hiqada franaka u ban-
ci, oti{ao sam na wegovu sahranu. Platili smo vikontu, a neko-
liko nedeqa kasnije Karlota i ja smo se ven~ali.
Potom smo otvorili malu antikvarnicu, a kasnije drugu,
ve}u. Muzi~ka kutija je uvek bila na{ za{titni znak.
Antikvar Teqes je, bez sumwe, bio veoma zadovoqan dovitqi-
vo{}u koju je ispoqio u stvari koja je postala temeq wegovog bogat-
stva. Sve te kombinacije ostavqale su utisak da antikvar poseduje
sposobnosti jednog Jevrejina.
– A va{a èna? Da li je ìva? – upitao sam ga.
– Nije. Umrla je, jadnica.
– Imate li dece?
– Da, sina i }erku.
– Da li }ete im ostaviti svoju radwu?
– Sinu. ]erki }u dati dobar miraz.
– A ima li mnogo Jevreja u antikvarskoj profesiji?
– Zbog ~ega me to pitate? – uznemirio se.
– Ne znam. îni mi se da me|u Jevrejima ima mnogo ve{tih an-
tikvara.
– Da, ima ih.
Po{to je moje pitawe o~igledno stvorilo jaz izme|u antik-
vara i mene, hladno smo se pozdravili i svaki je oti{ao svojoj
ku}i.
PIO BAROHA (Pìo Baroja, 1872–1956), {panski pisac i jedan od

najistaknutijih predstavnika Generacije 1898. Pisao je romane, pri-
povetke, drame, eseje i memoare.
Rodio se u San Sebastijanu, studirao medicinu u Madridu i krat-
ko radio kao seoski lekar. Potom se vratio u prestonicu i sara|ivao
s raznim modernisti~kim ~asopisima.
Wegovi politi~ki stavovi (koji su evoluirali od militantnog
levi~arstva do skepticizma) stvarali su mu velike probleme s fran-
kisti~kom cenzurom. U svojim delima „Miserias de la guerra“ i „A la
desbandada“, osvrtao se na Gra|anski rat, zbog ~ega roman „A la des-
bandada“ nikad nije objavqen.
Pio Baroha je sna`no uticao na mnoge zna~ajne pisce, kako u [pa-
niji (Kamilo Hose Sela), tako i van we (Ernest Hemingvej, Xon Dos
Pasos).
Zbog politi~kih i religioznih stavova (bio je ateista) nije bio
dovoqno cewen za ìvota, ali ipak je 1935. postao ~lan [panske kra-
146 qevske akademije za jezik (Real Academia de la Lengua).
Wegovi najzna~ajniji romani su „Memorias de un hombre de ac-
ción“ (1935) i „Zalacaìn el aventurero“ (1908), po kojem je dva puta snim-
qen film. Na filmsko platno su preneseni i wegovi romani „Potraga“
i „Nemiri Santija Andije“, kao i drama „El horroroso crimen de Peña-
randa del Campo“.
Kod nas su prevedeni wegovi romani: „Potraga“, „Drvo poznawa“,
„Svet je takav“ i „Nemiri Santija Andije“.
Jovana @ivanovi}
147
Vilki Kolins
KU]A UBICA
Prevela sa engleskog Jelena Vitezovi}
Malo nakon {to sam zavr{io {kolovawe na kolexu, pogodilo

se da sam odseo u Parizu s jednim prijateqem Englezom. Obojica
smo tada bili mladi i ìveli smo, bojim se, prili~no raspusnim
ìvotom u tom o~aravaju}em gradu. Jedne ve~eri smo dokoli~ili
u okolini Pale rojala, razmatraju}i ~ime bismo slede}e mogli da
se zabavimo. Moj prijateq je predloìo da odemo do Fraskatija;
ali wegov predlog mi se nije dopao. Poznavao sam Fraskati, kako
bi to Francuzi rekli, kao svoj dlan; izgubio sam i dobio mnogo
petofranaka tamo, samo zabave radi, sve dok me to nije prestalo
zabavqati i dok nisam postao potpuno izmoren, zapravo, svom tom
groznom ugledno{}u takve dru{tvene anomalije kakva je ugledna
kockarnica. „Zaboga miloga“, rekoh svom prijatequ, „daj da odemo
negde gde }emo mo}i da vidimo malo stvarnog, podla~kog, siro-
ma{kog kockawa, bez la`ne glazure prelivene svuda po wemu. Daj
da pobegnemo od pomodnog Fraskatija i odemo u neku ku}u gde
slobodno pu{taju ~oveka sa otrcanim kaputom da u|e, ili ~oveka
bez ikakvog kaputa, otrcanog ili ne.“ „U redu“, re~e moj prijateq,
„ne moramo napu{tati Pale rojal da na|emo dru{tvo kakvo ti è-
li{. Evo pravog mesta ta~no ispred nas; to je ba{ takvo nitkovsko
mesto, po svemu {to sam ~uo, kakvo bi ti samo mogao poèleti da
vidi{.“ Za nekoliko minuta smo stigli do vrata i u{li u ku}u.
Kada smo se popeli i ostavili {e{ire i {tapove kod vrata-
ra, proveli su nas u glavnu prostoriju za kockawe. Nismo zatekli
veliko mno{tvo tamo. Ali ma koliko malobrojni bili qudi koji
su podigli pogled kad smo u{li, svi su bili prava slika – àlos-
no iskrena prava slika – pripadnika svoje klase.
Do{li smo da vidimo huqe; ali ovi qudi su bili ne{to jo{
gore. Postoji komi~na strana, mawe ili vi{e primetna, kod sva-
kog nitkovluka – ali ovde nije bilo ni~eg drugog do tragedije – neme,
kobne tragedije. Ti{ina u prostoriji bila je uàsna. Mr{avi,
unezvereni, dugokosi mladi}, ~ije su upale o~i sa àrom posmat-
148 rale kako se pojavquje koja karta, nije progovarao ni re~i; mli-
tavi, bubuqi~avi igra~ debelih obraza, koji je uporno udarao recke
na svom komadu kartona kako bi obeleìo koliko ~esto dobija crno
a koliko crveno – nije progovarao ni re~i; prqavi, naborani
starac, sa o~ima le{inara i u zakrpqenom kaputu, koji je izgubio
svoj posledwi su i jo{ uvek o~ajni~ki posmatrao po{to vi{e nije
mogao da igra – nije progovarao ni re~i. âk je i krupijeov glas
zvu~ao neobi~no utuqeno i duboko u atmosferi sobe. U{ao sam
ovamo da bih se smejao, ali prizor preda mnom bio je za plakawe.
Uskoro sam se osetio primoranim da u uzbu|ewu potraìm zaklon
od klonulosti duha koja me je brzo obuzimala. Naàlost, posegnuo
sam za najbliìm uzbu|ewem, tako {to sam do{ao za sto i po~eo da
igram. Na jo{ ve}u àlost, kao {to }e daqi doga|aji pokazati,
dobijao sam – dobijao sam ~udesno; dobijao sam neverovatno; dobijao
sam toliko ~esto da su se stalni igra~i za stolom okupili oko mene;
i zure}i u moje uloge gladnim, sujevernim pogledom, {aputali jedan
drugom da }e ovaj stranac, Englez, probiti banku.
Igrao se Rouge et Noir, „crveno i crno“. Igrao sam ga u sva-
kom gradu u Evropi, bez ikakvog truda ili èqe, me|utim, da
prou~avam teoriju veorovatno}e – taj kamen mudraca svih kocka-
ra! A kockar, u pravom smislu te re~i, nikada nisam bio. Moje
srce nije nagrizala strast prema igri. Kockao sam se samo radi
zaludne zabave. Nikada se nisam okretao kocki iz nu`de, jer ni-
sam nikada bio u situaciji da nemam novca. Nikada se nisam koc-
kao toliko neprestano da bih izgubio vi{e nego {to mogu sebi da
priu{tim, niti sam dobio vi{e nego {to bih mogao mirno stavi-
ti u xep a da me ne izbaci iz takta moja dobra sre}a. Ukratko, i pre
ovoga sam pose}ivao kockarske stolove – isto kao {to sam pose-
}ivao balske sale i opere – zato {to su me zabavqali i zato {to
nisam imao ni{ta pametnije da uradim sa svojim slobodnim vre-
menom.
Ali ovom prilikom je bilo potpuno druga~ije – sada sam, prvi
put u ìvotu, osetio {ta je zapravo strast prema igri. Moj uspeh
me je u prvi mah zbunio, a onda, u najbukvalnijem zna~ewu te re~i,
opio. Ma koliko to neverovatno moglo delovati, ipak je istina da
sam gubio samo onda kada bih poku{ao da procenim {anse i igrao
prema prethodnom prora~unu. Kada sam sve prepu{tao sre}i i
ulagao bez ikakve brige ili razmi{qawa, uvek sam dobijao –
dobijao nasuprot svakoj priznatoj verovatno}i u korist banke. U
prvi mah, neki od prisutnih qudi su se usu|ivali da uloè novac,
prili~no bezbedno, na moju boju; ali ja sam ubrzano povisivao
uloge do suma koje se nisu usu|ivali da rizikuju. Jedan za drugim
odustajali su od ulagawa i bez daha posmatrali mene kako igram.
A ja sam svaki ~as podizao ulog sve vi{e i dobijao i daqe.
Uzbu|ewe u sobi je doseglo vrhunac. Ti{inu bi prekidao tiho
progun|ani hor psovki i uzvika na razli~itim jezicima, svaki put 149
kada bi zlato zavr{ilo na gomili na mom kraju stola – ~ak je i
hladnokrvni krupije tresnuo svoj {tap o pod u (francuskom) nale-
tu besne zapawenosti zbog mog uspeha. Ali jedan ~ovek me|u prisut-
nima je ostao pribran, i taj ~ovek je bio onaj moj prijateq. Pri{ao
mi je i, {apu}u}i na engleskom, prekliwao me da napustim to mes-
to, da se zadovoqim onim {to sam ve} zaradio. Moram biti pra-
vedan prema wemu i re}i da je ponovio ta upozorewa i molbe neko-
liko puta i da me je napustio i oti{ao tek kada sam odbio wegov sa-
vet (bio sam u svakom smislu te re~i opijen kockom) na takav na~in
da on vi{e nije mogao da mi se ponovo obrati te no}i.
Malo po{to je oti{ao, promukli glas iza mene povika: „Do-
pustite mi, dragi moj gospodine – dopustite mi da vratim tamo gde
pripadaju ova dva napoleona koja su vam ispala. ûdesna sre}a,
gospodine! Dajem vam svoju ~asnu re~, kao stari vojnik, da u toku
mog dugog iskustva sa ovim, nikada nisam video da neko ima ovo-
liko sre}e kao vi – nikada! Napred, gospodine – Sacre mille bom-
bes! 1 Samo hrabro napred, i probijte banku!“
Okrenuo sam se i video kako mi klima glavom i sme{i mi se
s prevejanom u~tivo{}u neki visok ~ovek, obu~en u francusku
uniformu ukra{enu gajtanima.
Da sam bio priseban, uvideo bih da se radi o nekakvom pri-
li~no sumwivom starom vojniku. Imao je iskola~ene, zakrvav-
qene o~i, {ugave brkove i polomqen nos. Glas mu je odavao najgori
mogu}i kasarnski ton, i imao je najprqavije ruke koje sam ikada
video – ~ak i u Francuskoj. Ove sitne li~ne neobi~ne pojedinosti,
me|utim, nisu ostavile odbojan utisak na mene. U tom ludom uzbu-
|ewu, nesmotrenom trijumfu tog trenutka, bio sam spreman da se
„pobratimim“ sa svakim ko me je ohrabrivao u igri. Prihvatio sam
ponu|eni {mrk burmuta od starog vojnika; pqesnuo sam ga po le-
|ima, zakleo se da je on najpo{teniji ~ovek na svetu – najslavniji
ostatak Velike armije koji sam ikada sreo. „Napred!“, uzviknuo
je moj prijateq vojnik, puckaju}i prstima u odu{evqewu, „Nap-
red, i pobedite! Probijte banku – Mille tonnerres! 2 Moj galantni
engleski druè, probijte banku!“
I ja jesam nastavio – nastavio toliko da dobijam da je ~etvrt
sata kasnije krupije uzviknuo: „Gospodo, banka je zatvorena za
ve~eras“. I sve nov~anice, i sve zlato iz „banke“ sada je leàlo na
gomili pod mojim rukama; ~itav pokretni kapital kockarnice je
~ekao da ga saspem u svoje xepove!
„Veìte novac u svoju maramicu, di~ni moj gospodine“, re~e
stari vojnik, dok sam divqe zarawao ruke u svoju gomilu zlata.
1 – Sacre mille bombes! (franc.) – Sto mu |avola! (Prim. prev.)

150 2 – Mille tonnerres! (franc.) – Sto mu gromova! (Prim. prev.)
„Veìte ga, kao {to smo mi obi~avali da uveèmo komad ve~ere u
Velikoj armiji; va{ dobitak je previ{e teàk za ijedne xepove
ikada sa{ivene na pantalonama. Tako! Tako je – sru~ite sve, i
nov~anice i sve! Kakva sre}a! Stanite! Jo{ jedan napoleon na
podu! Ah! Sacré petit polisson de Napoléon! 3 Jesam li te napokon
na{ao? A sada, gospodine – po dva dupla ~vora na oba kraja, s va-
{im uvaènim dopu{tewem, i novac je na bezbednom. Pipnite!
Pipnite ga, sre}ni gospodine! ^vrst i okrugao kao |ule – Ah, bah!
Da su nas samo ga|ali ovakvom |uladi na Austerlicu – nom d’une
pipe! 4 Da su samo! A sada, kao nekada{wem grenadiru, kao neka-
da{wem junaku francuske armije, {ta mi ostaje da uradim? Pi-
tam vas, {ta? Samo ovo: da zamolim svog cewenog prijateqa Engle-
za da popije bocu {ampawca sa mnom, i da nazdravimo bogiwi For-
tuni peharima punim pene pre nego {to se rastanemo!“
Izvanrednog li biv{eg vojnika! Druèqubivog li starog gre-
nadira! [ampawac, naravno! Jedno englesko ura! starom ratniku!
Ura, ura! Jo{ jedno englesko ura! bogiwi Fortuni! Ura, ura, ura!
„Bravo za Engleza; qubaznog, milostivog Engleza, u ~ijim
venama te~e ìvahna francuska krv! Jo{ jednu ~a{u? Ah, bah! –
fla{a je prazna! Nema veze! Vive le vin!5 Ja, stari vojnik, naru~i-
}u jo{ jednu bocu, i pola kile bombona uz wu!“
„Ne, ne, nekada{wi ratni~e; nikako – stari grenadiru! Va{a
je bila ona prethodna boca; ova je moja! Evo je! Nazdravimo! Za
francusku armiju! Za velikog Napoleona! Za prisutno dru{tvo!
Za krupijea! Za krupijeovu ~estitu suprugu i k}eri – ako ih ima!
Za dame uop{te! Za sve na svetu!“
Kad je i druga fla{a {ampawca bila prazna, ose}ao sam se
kao da sam pio te~nu vatru – ~inilo mi se da mi je mozak zapaqen.
Nikada u mom ìvotu preterana koli~ina vina nije imala ovakvog
uticaja na mene. Da li je to bio rezultat stimulansa koji je delo-
vao na moj sistem kada sam bio u veoma uzbu|enom stawu? Da li mi
je stomak bio u posebno lo{em stawu? Ili je {ampawac bio izne-
na|uju}e jak?
„Biv{i vojni~e francuske armije!“, uzviknuh, u mahnitom
odu{evqewu, „Ja sam u vatri! Kako ste vi? Vi ste me zapalili.
ûjete li me, heroju moj sa Austerlica? Dajte da popijemo i tre}u
bocu {ampawca, da gasimo plamen!“
Stari vojnik je odmahnuo glavom, zakolutav{i svojim buqa-
vim o~ima tako da sam o~ekivao da }e mu ispasti iz glave; stavio
je prqavi kaìprst kraj polomqenog nosa; sve~ano uzviknuo
„Kafa!“ i smesta odjurio u jednu od unutarwih prostorija.
3 – Sacré petit polisson de Napoléon! (franc.) – Nevaqali mali napoleon! (Prim. prev.)
4 – Nom d’une pipe! (franc.) – Sto mu muka! (Prim. prev.)
5 – Vive le vin! (franc.) – @ivelo vino! (Prim. prev.) 151
Ta jedna re~ koju je izgovorio ekscentri~ni veteran kao da je
imala ~aroban uticaj na ostatak prisutnog dru{tva. Kao po do-
govoru, svi su ustali i krenuli. Verovatno su o~ekivali da }e
izvu}i neke koristi od moje opijenosti; ali kada su videli da je
moj novi prijateq dobrodu{no odlu~an da me spre~i da se napijem
na mrtvo ime, odustali su od svake nade da }e mo}i i oni da
uìvaju od mog dobitka. Kakve god da su razloge imali, u svakom
slu~aju svi zajedno su oti{li. Kada se stari vojnik vratio i seo
nasuprot mene sa druge strane stola, bili smo sami u sobi. Mogao
sam videti krupijea kako, u nekoj vrsti predsobqa ispred ove
sobe, usamqeno jede svoju ve~eru. Ti{ina je sada bila dubqa nego
ikada.
Iznenada, promena je obuzela i „biv{eg ratnika“. Izgledao
je pretenciozno sve~ano; i kada mi se ponovo obratio, wegov govor
nisu krasile nikakve psovke, nije ni{ta podvla~io puckawem
prstiju, niti je dodavao ìvosti podizawem tona ili uzvicima.
„Slu{ajte, dragi moj gospodine“, re~e on, tajanstveno pover-
qivim tonom – poslu{ajte savet starog vojnika. Bio sam kod gaz-
darice ove ku}e (veoma {armantna èna, i sjajna kuvarica!) da joj
objasnim kako je nu`no neophodno da nam napravi posebno jaku i
dobru kafu. Morate popiti tu kafu kako biste se otarasili te
qupke male egzaltacije duha pre nego {to porazmislite o odlasku
ku}i – morate, dobri moj i milostivi prijatequ! Sa svim tim
novcem koji treba da ponesete ku}i no}as, va{a je sveta du`nost
prema samome sebi da budete pribrani. Da ste dobitnik ogromne
sume novca zna nekolicina gospode koji su bili sino} prisutni i
koji su, sa izvesne ta~ke gledawa, veoma di~ni i sjajni qudi; ali
i oni su smrtnici, dragi moj gospodine, i oni imaju svoje qupke
slabosti. Treba li daqe da pri~am? Ah, ne, ne! Shvatili ste me!
Sada, vi morate u~initi slede}e – poslati po zatvorenu ko~iju ka-
da budete ponovo ose}ali da je sve u redu s vama – podi}i sve pro-
zore kada u|ete u wu – i re}i voza~u da vas odveze ku}i idu}i samo
kroz velike i dobro osvetqene prometne ulice. U~inite ovako; i
vi i va{ novac bi}ete bezbedni. U~inite ovako; i sutra }ete zah-
vaqivati starom vojniku {to vam je dao po{ten savet.“
Ba{ kada je biv{i vojnik zavr{avao svoj govor veoma pla~-
nim tonom, doneli su kafu, ve} sipanu u dve {oqe. Moj pa`qivi
prijateq mi je dodao jednu od wih uz naklon. Morila me je è|, i
ispio sam celu {oqu u jednom gutqaju. Gotovo odmah nakon toga
spopao me je napad vrtoglavice, i ose}ao sam se jo{ opijenije nego
pre. Soba se besno vrtela ukrug, iznova i iznova, a stari vojnik
kao da je poskakivao ispred mene gore-dole, kao klip parne ma{i-
ne. Bio sam napola gluv od silovitog pevawa u mojim u{ima;
152 preplavio me je ose}aj potpune zbuwenosti, bespomo}nosti, idio-
tizma. Ustao sam sa svoje stolice, drè}i se za sto kako bih odr-
ào ravnoteù; i promucao da se ose}am uàsno lo{e – toliko
lo{e da ne znam kako }u do}i do ku}e.
„Dragi moj prijatequ“, odgovori stari vojnik – i ~ak i wegov
glas kao da je poskakivao gore-dole dok je govorio – dragi moj pri-
jatequ, bila bi ludost da krenete ku}i u tom stawu; sigurno biste
ostali bez svog novca; mogli bi vas sasvim lako opqa~kati i ubi-
ti. Ja }u prespavati ovde; prespavajte i vi ovde – imaju sjajno name-
{tene krevete u ovoj ku}i – uzmite jedan; prespavajte uticaj vina,
i otidite ku}i bezbedno sa svojim dobitkom sutra, po belom danu.“
U glavi su mi bile ostale samo dve misli: prva, da ne smem
pustiti iz ruke svoju maramicu punu novca; druga, da moram smes-
ta le}i negde i po{teno odspavati. Stoga sam se sloìo s pred-
logom da uzmem krevet i prihvatio ponu|enu ruku starog vojnika,
nose}i svoj novac u slobodnoj ruci. Idu}i za krupijeom, pro{li
smo kroz nekoliko hodnika i uz neke stepenice do spava}e sobe u
kojoj }u preno}iti. Biv{i vojnik mi je toplo stegao ruku, predlo-
ìo da doru~kujemo sutra zajedno i onda, pra}en krupijeom, osta-
vio me da se spremim za spavawe.
Otr~ao sam do lavaboa; popio deo vode iz kr~aga; sipao osta-
tak i zaronio lice u vodu; onda sam seo na stolicu i poku{ao da
se priberem. Uskoro sam se ose}ao boqe. Promena u mojim plu}i-
ma, hladan vazduh sobe u kojoj sam sada bio nakon smrdqive atmos-
fere iz kockarnice, skoro podjednako osveàvaju}a promena za
moje o~i, prigu{eno, tiho treperewe sve}e u sobi nakon blistave
gasne lampe u „salonu“, izvanredno su potpomogli lekovitom dejstvu
hladne vode. Prestalo je da mi se vrti u glavi, i po~eo sam ponovo
da se ose}am pomalo nalik na razumno bi}e. Prva misao mi je bila
koliko je rizi~no prespavati celu no} u kockarnici; druga,
koliko je opasnije da poku{am iza}i nakon {to je ku}a zatvorena
i krenem ku}i no}u kroz ulice Pariza s velikim koli~inom nov-
ca kod sebe. Spavao sam na gorim mestima od ovog tokom svojih pu-
tovawa; stoga sam odlu~io da zakqu~am vrata, spustim rezu i na-
mestim barikadu na wima, i oku{am sre}u do slede}eg jutra.
Obezbedio sam se, dakle, od svakog upada; pogledao sam ispod
kreveta i u ormar; proverio da li se prozor dobro zatvara; a onda,
po{to sam se uverio da sam preduzeo sve potrebne mere opreza,
skinuo sam gorwe odelo, stavio svetlo, koje je bilo prigu{eno, na
ogwi{te, me|u prhke ostatke pepela od drva, i uvukao se u krevet,
s maramicom punom novca ispod jastuka.
Uskoro sam shvatio da ne samo {to ne mogu da zaspim nego da
ne mogu ni o~i da zatvorim. Leào sam potpuno budan, u jakoj groz-
nici. Svaki nerv u mome telu je treperio – svako ~ulo kao da mi je
bilo natprirodno izo{treno. Bacao sam se i okretao se, isprobao 153
svaki mogu}i poloàj, i uporno traìo hladne delove kreveta,
ali sve to uzalud. Sad bih izbacio ruke iznad pokriva~a; sad bih
ih uvukao ispod wega; sad bih silovito izbacio noge, ispruìv{i
ih do dna kreveta; onda bih ih gr~evito privukao {to bliè mogu
do brade; sada bih protresao zgu`vani jastuk, okrenuo ga na
hladniju stranu, poravnao ga, i mirno legao na le|a; onda bih ga
grubo presavio napola, namestio na jednu stranu, oslowenog o das-
ku na krevetu, i isprobao sede}i poloàj. Svi moji napori bili su
uzaludni; zastewao sam iznervirano, jer sam ose}ao da me ~eka be-
sana no}.
[ta mi je bilo ~initi? Nisam imao kwigu da ~itam. A opet,
ako ne prona|em neki na~in da zaokupim svoj um, bio sam siguran
da sam u takvom stawu da }e mi se pri~iwavati svakojaki uàsi;
da }e mi mozak moriti slutwe svake mogu}e i nemogu}e opasnosti;
ukratko, da }u provesti no}i mu~e}i se svim zamislivim vrstama
nervnih uàsa.
Podigao sam se na lakat i pogledao po sobi – osvetqavala ju je
qupka mese~ina koja je prodirala direktno kroz prozor – da vidim
ima li nekih slika ili ukrasa koje mogu iole jasno da opazim. Dok
mi je pogled lutao od zida do zida, setio sam se one divne De
Mestrove kwiìce, Voyage autour de ma Chambre 6. Odlu~io sam
da imitiram tog francuskog pisca i da se zanimam i zabavim, ta-
man da bih olak{ao sebi muke zbog bdewa, tako {to }u napraviti
mentalni inventar svakog komada name{taja koji mogu videti, i
tako {to }u istraìti sled mno{tva asocijacija koje ~ak i sto-
lica, sto ili lavabo mogu izazvati.
S obzirom na to koliko sam nervozan i uznemiren bio u tom
trenutku, otkrio sam da mi je mnogo lak{e da pravim inventar
nego da razmi{qam, i stoga sam ubrzo odustao od svake nade da }u
mo}i da mislim po uzoru na De Mestrovo izmi{qeno putovawe –
ili da uop{te mislim, zapravo. Samo sam razgledao razli~ite
komade name{taja po sobi, i nisam ~inio ni{ta vi{e.
Bio je tu, kao prvo, krevet u kome sam leào; krevet sa balda-
hinom na ~etiri stuba, verovali ili ne, usred Pariza – da, onaj
pravi, nespretni britanski krevet sa baldahinom, sa uobi~ajenim
vrhom prekrivenim platnom – sa uobi~ajenim resastim zastorom
oko wega – sa uobi~ajenim zagu{uju}im, nezdravim zavesama – se-
tih se da sam ih automatski povukao sve do stubi}a a da nisam
posebno obratio pa`wu na sam krevet kada sam tek bio u{ao u so-
bu. Zatim, bio je tu lavabo s mermernim vrhom, iz koga je voda koju
sam prosuo, ùre}i da je sipam, i daqe kapala, sve sporije i spo-
rije, na cigleni pod. Potom, dve male stolice, preko kojih sam
6 – Voyage autour de ma Chambre (franc.) – Kwiga Ksavijea de Mestra Putovawe oko moje sobe.
154 Na srpski jezik prevela Aleksandra Man~i}, Gradac 2011. (Prim. prev.)
prebacio kaput, prsluk i pantalone. Zatim, velika foteqa, pok-
rivena prqavobelim pamukom, preko ~ijeg naslona sam prebacio
kravatu i okovratnik. Onda komoda sa fiokama s koje su otpale
dve mesingane ru~ke, i jeftini, polomqeni komad porcelana
stavqen na wu kao ukras. Potom toaletni sto, sa veoma malim
ogledalom i veoma velikim jastu~etom za igle. Zatim prozor –
neobi~no veliki prozor. A onda tamna stara slika, koju sam mutno
video pri slaboj svetlosti sve}e. Bila je to slika nekog ~ove sa
visokim {panskim {e{irom, nad kojim su se nadvijala pera iz
perjanice. Crnpurast, zlokoban grubijan, koji je gledao navi{e,
natkriquju}i o~i rukom, veoma uporno gledao navi{e – mo`da u
neka visoka ve{ala, na kojima }e ga obesiti. U svakom slu~aju,
delovao je kao da u potpunosti zasluùje da bude obe{en.
Ova slika kao da me je nagnala da i ja pogledam navi{e – ka
vrhu kreveta. Bio je to mra~an i nimalo zanimqiv predmet, pa sam
se opet zagledao u sliku. Prebrojao sam pera na wegovom {e{iru
– isticala su se – tri bela, dva zelena. Osmotrio sam vrh wegovog
{e{ira koji je bio levkastog oblika, u skladu sa modom koju je,
pretpostavqam, najvi{e voleo Gaj Foks. Pitao sam se u {ta li to
gleda. Sigurno ne u zvezde; takav desperado nije bio ni astrolog ni
astronom. Mora da gleda u visoka ve{ala, i uskoro }e biti obe-
{en. Ho}e li xelat dobiti wegov levkasti {e{ir s perjanicom?
Ponovo sam prebrojao pera – tri bela, dva zelena.
Dok sam jo{ uvek tra}io vreme ovim veoma korisnim i inte-
lektualnim poslom, misli su mi neosetno po~ele da lutaju. Mese-
~ina koja je obasjavala sobu podsetila me je na izvesnu no} punu
mese~ine u Engleskoj – no} nakon piknika u Vel{koj dolini.
Svaki doga|aj prilikom vo`we ku}i, kroz qupki pejza`, koji je
pod mese~inom izgledao qupkije nego ikad, vratio mi se u se}awe,
iako na taj piknik ni pomislio nisam godinama; ipak, da sam po-
ku{ao da ga se setim, svakako bih uspeo da se prisetim malo ~ega
ili ni~ega od tog davnog prizora. Od svih ~udesnih sposobnosti
koje nam govore da smo besmrtni, {ta nam saop{tava tu uzvi{enu
istinu re~itije nego se}awe? Tu sam bio, u nepoznatoj ku}i izu-
zetno sumwivog karaktera, u neizvesnoj situaciji, ~ak i opasnoj,
{to kao da je potpuno iskqu~ilo svaku mogu}nost da hladno ko-
ristim svoje pam}ewe; pa ipak, prise}ao sam se, bez ikakvog upli-
va voqe, mesta, qudi, razgovora, kojekakvih si}u{nih okolnosti,
koje sam mislio da sam zauvek zaboravio; kojih se nikako ne bih
mogao setiti kada to poèlim, pa ~ak ni pod najpovoqnijim mo-
gu}im okolnostima. A {ta je u trenutku proizvelo taj ~udan, kom-
plikovan, tajanstveni efekat? Ni{ta drugo do nekoliko zraka
mese~ine koji su sijali kroz prozor moje spava}e sobe.
Jo{ uvek sam razmi{qao o pikniku – o na{em vesequ dok smo
se vozili ku}i – o sentimentalnoj mladoj dami koja je uporno 155
htela da recituje âjlda Harolda zbog toga {to je bila mese~ina.
Bio sam zanet u te pro{le prizore i pro{le zabave kada je, u se-
kundi, nit na kojoj su visile moje uspomene prepukla nadvoje;
pa`wu su mi smesta privukle sada{we okolnosti, ìvqe nego
ikada, i zatekao sam se, ne znaju}i ni za{to ni zbog ~ega, kako
ponovo napeto gledam u sliku.
[ta sam traìo?
Blagi Boè! ôvek je nabio {e{ir skroz do obrva! Ne! [e-
{ir je zapravo nestao! Gde je kupasti vrh? Gde su pera – tri bela,
dva zelena? Nema ih! Umesto {e{ira i pera, kakav to mutni pred-
met sada zaklawa wegovo ~elo, o~i, ruku koja ih natkriquje?
Da li se to krevet pomera?
Okrenuo sam se na le|a i pogledao navi{e. Jesam li poludeo?
Jesam li pijan? Sawam li? Ponovo mi se vrti? Ili se to stvarno
gorwi deo kreveta pomera naniè – tone lagano, ravnomerno, tiho,
uàsno, ravno nadole celom svojom duìnom i {irinom – naniè,
pravo na mene, dok leìm pod wime?
Krv kao da je prestala da mi te~e u venama. Smrtonosna, para-
li{u}a hladno}a celog me je obuzela dok sam okretao glavu na jas-
tuku, odlu~iv{i da proverim da li se vrh kreveta pomera ili ne,
tako {to }u dràti na oku ~oveka sa slike.
Prvi pogled u tom smeru bio mi je dovoqan. Tupi, crni, neu-
redni obris zastora iznad mene bio je na svega nekoliko centi-
metara iznad linije wegovog struka. Jo{ uvek sam zurio, bez daha.
I mirno i polako – veoma polako – video sam kako lik sa slike i
ivica rama ispod wega nestaju, dok se zastor spu{tao ispred wih.
Ja sam, konstitucionalno, sve, samo ne boja`qiv. U vi{e no u
jednoj prilici bio sam u ìvotnoj opasnosti, i nisam izgubio
prisustvo duha ni za trenutak; ali kada sam se uverio u to da se
vrh kreveta zaista pomera, da se uporno i neprestano spu{ta na
mene, pogledao sam navi{e tresu}i se, bespomo}an, obuzet pani-
kom, pod tom grozomornom ubila~kom ma{inerijom koja je dolazi-
la sve bliè i bliè da me ubije tu gde leìm.
Gledao sam navi{e, nepokretan, nem, bez daha. Sve}a je dogo-
rela do kraja i ugasila se; ali mese~ina je jo{ uvek obasjavala
sobu. Sve niè i niè, bez zastajkivawa i bez zvuka, spu{tao se
gorwi deo kreveta, i pani~ni strah kao da me je i daqe sve ~vr{}e
i ~vr{}e vezivao za du{ek na kom sam leào – sve niè i niè je
tonuo, sve dok se pra{wavi miris platna baldahina nije uvukao
u moje nozdrve.
U tom posledwem ~asu instinkt za samoodràwe me je trgao
iz transa, i kona~no sam se pokrenuo. Bilo je taman toliko pros-
tora da se bo~no otkotrqam sa kreveta. U trenutku kada sam be-
{umno pao na pod, ivica ubistvenog baldahina mi je dodirnula
156 rame.
Ne staju}i da do|em do daha, ne obrisav{i hladni znoj sa lica,
smesta sam se podigao na kolena da osmotrim gorwi deo kreveta.
Bio sam bukvalno op~iwen wime. Da sam za~uo korake iza sebe, ne
bih se osvrnuo; da mi se nekim ~udom pojavio neki na~in da po-
begnem, ne bih se mogao pokrenuti da ga iskoristim. îtav moj ì-
vot, u tom trenutku, koncentrisao mi se u o~ima.
Spustio se – ceo baldahin sa resama oko sebe se spustio – dole,
skroz do dole; toliko se nisko spustio da sada nije bilo prostora
ni prst da uvu~em izme|u vrha kreveta i leàja. Pipnuo sam mu
ivice i otkrio da je ono {to mi je delovalo odozdo kao obi~an, laga-
ni baldahin na ~etiri krevetna stuba zapravo debeli, {iroki
du{ek, ~iju je puno}u sakrivao zastor sa resama. Pogledao sam
navi{e i video kako ona ~etiri stuba stoje uàsavaju}e prazni.
Na sredini gorweg dela kreveta nalazio se ogromni drveni {raf
koji se o~igledno spustio kroz rupu u tavanici, ba{ kao {to se
obi~ne prese spu{taju na predmet odabran za sabijawe. Zastra-
{uju}a ma{inerija se kretala bez i najmawe buke. Nije se ~ulo
{kripawe dok se spu{tala; sada nije bilo ni najmaweg zvuka iz
sobe iznad ove. Usred mrtve i uàsne ti{ine posmatrao sam pred
sobom – u devetnaestom veku, i to u civilizovanoj prestonici
Francuske – takvu ma{ineriju za potajno ubistvo gu{ewem kakva
je mogla postojati u najgorim danima inkvizicije, u osamqenim kr~-
mama u visovima planine Harc, u tajanstvenim sudnicama Vest-
falije! Ipak, dok sam je posmatrao, nisam se mogao pokrenuti,
jedva sam disao, ali je po~ela da mi se vra}a mo} razmi{qawa, i
u trenutku sam otkrio zaveru da me ubiju u svem wenom uàsu.
Kafa u mojoj {oqi je bila drogirana, i to prejako drogirana.
Od gu{ewa me je spaslo to {to sam uzeo preveliku dozu nekog nar-
kotika. Kako sam se bio uzbudio i nervirao oko napada groznice
koji mi je spasao ìvot time {to me je drào budnim! Kako sam se
nepromi{qeno prepustio onoj dvojici bednika koji su me doveli
u ovu sobu, odlu~iv{i da me, zbog mog dobitka, ubiju na spavawu
najpouzdanijom i najuàsnijom napravom kojom su mogli da me
uni{te u tajnosti! Koliko li je qudi, dobitnika poput mene, spa-
valo, kao {to sam ja nameravao da spavam, u tom krevetu, i posle
nikada vi{e nisu bili vi|eni! Zadrhtao sam i na samu pomisao.
Ali pre nego {to je pro{lo mnogo vremena, svako razmi{-
qawe mi je ponovo prekinuo prizor ubila~kog baldahina koji se
iznova pokrenuo. Nakon {to je ostao na krevetu – koliko sam god
boqe mogao da procenim – oko deset minuta, po~eo je da se kre}e
nagore. Zlikovci, koji su upravqali wime odozgo, o~igledno su
verovali da su ostvarili svoju nameru. Lagano i u ti{ini, ba{ kao
{to se i spu{tao, taj uàsni gorwi deo kreveta se vra}ao na svoje
prvobitno mesto. Kada je stigao do vrha ona ~etiri stubi}a, do- 157
segao je i plafon. Ni rupa ni {raf se nisu mogli videti; krevet
je ponovo delovao kao obi~an krevet – baldahin kao obi~an balda-
hin – i najsumwi~avijem mogu}em oku.
Sada sam, prvi put, bio u stawu da se pomerim – da ustanem s
kolena – da obu~em svoju ode}u – i porazmislim kako da pobegnem.
Ako i najmawim zvukom odam da poku{aj da me ugu{e nije uspeo,
sigurno }e me ubiti. Da li sam mo`da ve} napravio buku? Slu{ao
sam napeto, gledaju}i ka vratima.
Ne! Nije bilo buke u hodniku ispred sobe – ni zvuka koraka,
lakih ili te{kih, u prostoriji iznad moje – svuda je vladala
potpuna ti{ina. Osim {to sam zakqu~ao vrata i stavio rezu,
pomerio sam ispred wih i jednu staru drvenu {kriwu koju sam
na{ao ispod kreveta. Ne bih mogao ukloniti tu {kriwu (krv mi
se sledila na pomisao o tome {ta bi se moglo nalaziti u woj!) a
da ne napravim buku; a, pored toga, pomisao na bekstvo kroz ku}u,
koja je sada bila zakqu~ana za tu no}, bila bi ~isto ludilo. Osta-
jala mi je samo jedna {ansa – prozor. Prikrao sam mu se na vrho-
vima prstiju.
Moja spava}a soba nalazila se na prvom spratu, iznad jednog
mezanina, i gledala je na zadwu ulicu. Podigao sam ruku da otvo-
rim prozor, znaju}i da o tom potezu visi, na tanu{noj niti, moja
prilika da se izbavim. Oni drè budnu straù u Ku}i ubica. Ako
ijedan deo okvira zakrcka, ako {arka za{kripi, izgubqen sam!
Mora da mi je trebalo barem pet minuta, ra~unaju}i po ~asovniku
– pet sati, ra~unaju}i po ose}aju neizvesnosti – da otvorim taj
prozor. Uspeo sam da to uradim u ti{ini – ~ine}i to sa svom
spretno{}u provalnika – a onda sam pogledao dole na ulicu. Da
sko~im sa te visine zna~ilo bi sigurnu pogibiju! Zatim sam pog-
ledao zidove zgrade. Niz levu stranu spu{tao se debeli oluk – pro-
lazio je blizu spoqne ivice prozora. Onog trenutka kada sam ug-
ledao oluk, znao sam da sam spasen. Ponovo sam slobodno disao,
prvi put otkako sam video da se baldahin spu{ta na mene!
Nekima bi se na~in za bekstvo koji sam otkrio ~inio teàk i
prili~no opasan – ali meni plan za spu{tawe na ulicu niz oluk
nije nosio ni primisao o opasnosti. Oduvek sam bio naviknut da,
bave}i se gimnastikom, odràvam svoje de~a~ke sposobnosti da se
odva`no i iskusno pewem; i znao sam da }e me glava, ruke i stopa-
la verno sluìti bude li se desilo da moram da se pewem ili sila-
zim. Ve} sam bio prebacio jednu nogu preko simsa kada sam se setio
maramice pune novca ispod moga jastuka. Mogao sam da dopustim
sebi da je ostavim, ali bio sam osvetoqubivo odlu~io da zlo~in-
cima iz kockarnice mora izma}i iz ruku i plen, ba{ kao i `rtva.
Stoga sam se vratio do kreveta i privezao te{ku maramicu na
158 le|ima kravatom.
Taman kad sam je zategao i namestio tako da me ne ùqa, u~i-
nilo mi se da ~ujem disawe ispred vrata. Ponovo me je pro{la jeza
od uàsa dok sam oslu{kivao. Ne! Jo{ uvek je bila mrtva ti{ina
u hodniku – ~uo sam samo kako no}ni vazduh ne`no pirka u sobi.
Slede}eg trenutka bio sam na simsu – a onda sam se ~vrsto uhvatio
rukama i kolenima za oluk.
Skliznuo sam na ulicu lako i tiho, kao {to sam i o~ekivao,
i smesta odjurio {to sam brè mogao do stanice Prefekture, za
koju sam znao da je u neposrednoj okolini. Potprefekt i nekoliko
odabranih qudi od wegovih podre|enih igrom slu~aja bili su
budni, razvijaju}i, verujem, neki plan kako bi otkrili po~inioca
tajanstvenog ubistva o kojem je ceo Pariz ba{ tih dana pri~ao.
Kada sam otpo~eo svoju pri~u, uùrbano i bez daha, i na veoma
lo{em francuskom, video sam da potprefekt sumwi~avo smatra
da sam neki pijani Englez koji je nekoga opqa~kao; ali ~im sam
nastavio brzo je promenio mi{qewe, i pre nego {to sam i stigao
da zavr{im, gurnuo je sve papire koji su bili pred wim u fioku,
stavio {e{ir, dao i meni {e{ir (jer sam bio gologlav), naredio
da se spremi grupa vojnika, zatraìo da wegovi stru~waci spreme
kojekakve vrste alatki za razvaqivawe vrata i podizawe podova,
uzeo me pod ruku, na najprijateqskiji i najprisniji mogu}i na-
~in, kako bih krenuo sa wim iz zgrade. Usu|ujem se da kaèm kako
prefekt, ni kada je bio mali de~ak kojeg su prvi put poveli na
predstavu, nije bio ni upola toliko zadovoqan kao sada pred po-
sao koji ga je o~ekivao u kockarnici!
Krenuli smo kroz ulice, sa potprefektom koji me je istovre-
meno unakrsno ispitivao i ~estitao mi dok smo stupali na ~elu
na{e stra{ne posse comitatus 7. Straè su bile postavqene sa zad-
we i predwe strane ku}e u trenutku kada smo stigli do we; vrata
zasuta zastra{uju}om bujicom udaraca; svetlo se pojavilo na pro-
zoru; re~eno mi je da se zaklonim iza policajaca – onda su ponovo
zalupali uz uzvik: „U ime zakona, otvori!“. Na taj zastra{uju}i
poziv, reze i brave su popustile pod nevidqivom rukom, i trenu-
tak kasnije potprefekt je bio u hodniku, gde se suo~io s poluobu-
~enim i zastra{uju}e bledim konobarom. Smesta je usledio slede}i
kratak dijalog:
„@elimo da vidimo Engleza koji spava u ovoj ku}i!“
„Oti{ao je pre nekoliko sati.“
„Ne, nije. Wegov prijateq je oti{ao; on je ostao. Odvedite nas
do wegove spava}e sobe!“
„Kunem vam se, Monsieur le Sous-préfect 8, on nije ovde! On…“
„Ja se vama kunem, Monsieur le Garçon 9, da jeste. On je spavao
ovde – va{ krevet mu nije bio udoban, pa je do{ao da nam se poàli
7 – Posse comitatus (lat.) – Snaga zajednice. (Prim. prev.)
8 – Monsieur le Sous-préfect (franc.) – Gospodine potprefekte. (Prim. prev.)
9 – Monsieur le Garçon (franc.) – Gospodine konobaru. (Prim. prev.) 159
na to – evo ga, me|u mojim qudima – a evo i mene, spremnog da pot-
raìm buvu ili dve u wegovom krevetu. Renodene!“, pozvao je jednog
od svojih momaka i pokazao mu konobara, „uhvati onog ~oveka i
veì mu ruke iza le|a. A sad, gospodo, hajdemo na sprat!“
Svaki ~ovek i èna u ku}i bili su uhva}eni – stari vojnik
prvi. Onda sam identifikovao krevet u kojem sam spavao, pa smo
oti{li u sobu iznad te.
U sobi nije bilo nijednog predmeta koji bi delovao iole
neobi~no. Potprefekt je pogledao po prostoriji, naredio svima
da }ute, udario nogom dvaput po podu, zatraìo sve}u, pa`qivo
pogledao mesto gde je udario, i naredio da se podnice pa`qivo
podignu odatle. To je i u~iweno za tili ~as. Doneli su osvetqewe,
i videli smo duboku {upqinu sa gredama izme|u poda ove sobe i
plafona sobe ispod we. Kroz tu {upqinu je pod pravim uglom
prolazila neka vrsta kutije od dobro podmazanog gvo`|a; a unutar
te kutije bio je {raf, spojen s vrhom kreveta ispod we. Dodatni
metri {rafa, sveè podmazani; poluge prekrivene filcem; celo-
kupni gorwi deo te{ke prese – sastavqene s paklenom domi{-
qato{}u, tako da se uklapa sa delovima armature ispod we, a kada
se opet rastavi, da staje u najmawi mogu}i prostor – prona|eni su
potom i izva|eni na pod. Nakon izvesnih pote{ko}a, potprefekt
je uspeo da sastavi ma{ineriju, i, ostaviv{i svoje qude da uprav-
qaju wome, si{ao sa mnom u spava}u sobu. Tada su spustili ubi-
la~ki baldahin, ali ne onako be{umno kao kad sam ga ja ono gledao
kako se spu{ta. Kada sam to pomenuo potprefektu, wegov odgovor,
iako jednostavan, imao je uàsno zna~ewe. „Moji qudi“, re~e on,
„prvi put upravqaju gorwim delom kreveta – qudi ~iji ste novac
osvojili su bili boqe uve`bani“.
Ostavili smo u ku}i samo dvojicu policajaca – svi stanov-
nici su bili smesta odvedeni u zatvor. Potprefekt se, nakon {to
je uzeo od mene procès-verbal10 u svojoj kancelariji, vratio sa mnom
do mog hotela, gde mi je bio paso{. „Da li mislite“, pitao sam,
predaju}i mu ga, „da su neki qudi stvarno bili ugu{eni u tom kre-
vetu, onako kako su probali da ugu{e mene?“
„Video sam desetine utopqenika pore|anih u mrtva~nici“,
odgovorio je potprefekt, „u ~ijim je bele`nicama prona|eno
pismo u kom pi{e da su se ubili u Seni zbog toga {to su sve iz-
gubili za kockarskim stolom. Da li znam koliko je od tih qudi
u{lo u istu kockarnicu u koju ste i vi u{li? Dobilo kao {to ste
vi dobili? Leglo u isti krevet u koji ste vi legli? Spavalo u
wemu? Bilo ugu{eno u wemu? A onda potajno bili ba~eni u reku, sa
pismom i obja{wewem koje su napisale ubice i stavile u wihove
160 10 – Procès-verbal (franc.) – Izjava. (Prim. prev.)

bele`nice? Niko ne moè re}i koliko je wih doìvelo sudbinu
kojoj ste vi umakli. Qudi iz kockarnice su uspeli da svoju ma{i-
neriju drè u tajnosti ~ak i od nas – od policije! Mrtvi su
sa~uvali ostatak tajne sa sobom. Laku no}, ili mo`da pre dobro
jutro, Monsieur Fokner! Budite u mojoj kancelariji opet u devet
~asova – do tada, au revoir! 11“
Ostatak pri~e }u vam ukratko izneti. Ispitivali su me i
iznova ispitivali; kockarnicu su temeqno pretraìli celu, od
vrha do dna; zatvorenike su odvojeno saslu{ali; i ono dvoje od
wih koji su bili mawe krivi, oni su i priznali. Otkrio sam da je
stari vojnik bio vlasnik kockarnice – justice 12 je saznalo da je bio
izba~en iz vojske kao protuva pre mnogo godina; da je od tada
po~inio mno{tvo raznovrsnih zlo~ina; da je posedovao ukradenu
imovinu, koju su vlasnici identifikovali; i da su on, krupije,
jo{ jedan sau~esnik i èna koja mi je pripremila {oqu kafe, svi
bili upu}eni u tajnu kreveta. Izgleda da je bilo razloga za sumwu
da je niè osobqe iz ku}e znalo i{ta o ma{ineriji za gu{ewe; i
oni su dobili olak{ice zbog te sumwe, tako da se s wima postu-
pilo samo kao s lopovima i protuvama. [to se starog vojnika i
wegove dvojice glavnih pomo}nika ti~e, oni su zavr{ili na gali-
jama; èna koja mi je otrovala kafu je zatvorena, zaboravio sam na
koliko godina; stalni posetioci kockarnice su progla{eni „sum-
wivim“ i stavqeni pod „prismotru“; a ja sam postao, na celu jednu
nedequ (a to je dugo vremena) glavni „lav pariskog dru{tva. Moju
avanturu su dramatizovala tri ~uvena dramaturga, ali nikada
nije ugledala svetlost pozornice; cenzura je, naime, zabranila
prikazivawe ta~ne replike kreveta iz kockarnice na sceni.
Avantura je pak imala jednu dobru posledicu, koju bi svaka
cenzura sigurno odobrila: izle~ila me je od same pomisli da ika-
da vi{e probam da se zabavim igraju}i „crveno i crno“. Sam prizor
zelene ~oje, sa {pilovima karata i gomilama novca, od tog trenutka
nadaqe uvek }e u mom umu biti povezan s prizorom baldahina sa
kreveta kako se spu{ta da me ugu{i u ti{ini i tmini no}i.
VILIJAM VILKI KOLINS (8. januar 1824 – 23. septembar 1889),

britanski romanopisac viktorijanskog doba, tako|e i autor brojnih
pripovedaka, pozori{nih komada i eseja. Bio je savremenik i dobar
prijateq ârlsa Dikensa, s kojim je ~esto sara|ivao.
Kolinsovi romani ve}im delom spadaju u kategoriju tzv. senza-
cionalisti~kih romana, ànra koji se smatra prete~om dana{wih
kriminalisti~kih romana i trilera. Me|u wegove najpoznatije roma-
ne spadaju @ena u belom, Mese~ev kamen i Armandejl .
11 – Au revoir! (franc.) – Dovi|ewa! (Prim. prev.)

12 – Justice (franc.) – Pravda, pravosu|e. (Prim. prev.) 161
Ku}a ubica je prvi put objavqena 1852. u „Haushold vords“, ~aso-
pisu koji je ure|ivao Dikens, i predstavqa jedno od najboqih dela iz
ranog perioda Kolinsovog stvarala{tva. To je jedna od {est pri~a
koje su naknadno objavqene 1856. u zbirci naslovqenoj Kad padne
mrak; u predgovoru ovoj kwizi, Kolins se zahvalio slikaru V. S. He-
riku na inspiraciji za ovu pripovetku.
Jelena Vitezovi}
162
Tom Vejts
ÊTIRI PESME
Preveo sa engleskog Ivan Velisavqevi}
BLUZ TOMA TRAUBERA
Mesec }uti kô zaliven,

A rawen sam, i razbijen,
Sve sam svoje platio, to zna{.
Pa }u sutra opet do}i.
Hej, Frenk, da l’ sad }e{ mo}i,
Ne{to malo para da mi da{?
Ja ple{em valcer sa Matildom,1

Valcer sa Matildom,
O da,
Ple{emo s Matildom
Ti i ja.
Na|oh se u }orsokaku,
Nevin, a sam, i u mraku,
Od vojnika svih sam umoran.
Pantalone mokre su mi,
I nikoga ne razumem,
Ali moram biti uporan.
Pa da ple{em sa Matildom,
Valcer sa Matildom,
O da,
Ple{emo s Matildom
Ti i ja.
1 – „Valcer sa Matildom“ („Waltzing Mathilda“) naziv je australijske folk pesme, autora Banxa
Patersona, o skitnici koji je uhap{en jer je ukrao ovcu, i koji beì ska~u}i u re~ni rukavac,
u kom se udavi. U Australiji je veoma popularna, skoro da se smatra izvornom nacionalnom
pesmom. „Matilda“ je tako|e bio i naziv za ranac, koji „ple{e“ na ne~ijim le|ima. Smatra se
da su vojnici u Vijetnamu koristili izraz „valcer s Matildom“ kao sleng za uzimawe heroina. 163
Taksisti se parkiraju,
Laju psi {to mnogo stvari
U~initi mogli bi za nas.
Ko{uqu sam pocepao,
I molio: „Ubodi me!“
Ponovo te molim ve~eras.
Bu{mila sam utepao,

A kamu sam zakopao,
Senke su na tvome prozoru.
I ple{u valcer sa Matildom,

Valcer sa Matildom,
O da,
Ple{emo s Matildom
Ti i ja.
Kristofer2 se izgubio,
Otkad sam je poqubio,
I Jednoruki je saznao.
Onaj Kinez kô iz stripa,
(Hladnokrvnog glumi tipa),
Pa i striptizete znaju to.
Svi ple{u sa Matildom,

Valcer sa Matildom,
O da,
Ple{emo s Matildom
Ti i ja.
Ja ne èlim saàqewe,
Jer i svi begunci kaù
Nije {trafta za sawarije.
A sve mreè ubistava
I pro{losti na prodaju
Naposletku èle akcije.
Pa da ple{u sa Matildom
Valcer sa Matildom,
O da,
Ple{emo s Matildom
Ti i ja.
2 – Sveti Kristofer je za{titnik putnika, izba~en iz liturgijskog kalendara 1969. godine.
164 Wegov dan je 25. jul. (Prim. prev.)
Moè{ pitati mornare,
I sve zatvorske ~uvare,
Ona ubija na stotine.
Pitaj starog invalida,
Kaè: „Kuda god da krene{,
Matilda u stopu prati te.“
I ti ple{e{ sa Matildom,
Valcer sa Matildom,
O da,
Ple{emo s Matildom
Ti i ja.
Nosim pohabani kofer

U neki dalek hotel,
Dok me stara rana ubija.
Ali nikad primadona,
Jer i ovaj parfem je na
Onoj bluzi, svoj od viskija.
Pa zbogom uli~ni ~ista~i,

Zbogom, pono}ni svira~i,
I zbogom Matilda,
O da.
NOVEMBAR
Nema senki
Ni zvezda
I mesec je star
Novembar
U hrpu li{}a
Veruje
Mesec
Boje kosti je
I nema molitve
Za novembar
Da potraje duè
U zid ka{iku zabodi

Klawe je u modi 165
Novembar me vezao
Za drvo pono}i
Pozovite April
On }e mi pomo}i
Steù lanci Novembra

Sve vi{e
Od mokrih ~izama
I ki{e
Gavranovi na oxaku
Grak}u „Nikad vi{e“
Novembar
Neparan broj
Ti si moj streqa~ki stroj
Na le{ li~im a idem

Zalizane kose
Kosti kao ze~ije me nose
I krv golubova par
Novembar
Zapleten u grawe
Jelenskih rogova
Klatim se na stubu
Kô bu{ena zastava
Eto
U tome je stvar
Novembar
XOKEJ PUN BURBONA
Edna Milion u mrtva~kom odelu

„Da~ pink“ na tramvaju {to kre}e
Dok ki{a lije stojim na uglu
A ovaj pi{toq da puca ne}e.
Na grudima mrtvaca {esnaestorica

Iz slomqenog bokala se pojim
Dva para pantalona i moherica
166 Pun sam burbona, ne mogu da stojim.
Hajde, mala ptico,
Poleti ka zori!
Deca su ti sama,
I ku}a ti gori!
[ifer je Morganu razbio glavu,

A ja |avolu stajem na papke
Trake brazdaju mese~evu glavu
Kubanski zatvor ra|a ludake.
Na purpurnom noù prsti krvavi

Flamingo pije koktel s parade
Sa tu|om ènom leìm na travi
Divan je pogled na kawon odavde.
Hajde, mala ptico,

Poleti ka zori!
Deca su ti sama,
I ku}a ti gori!
@uti ~ar{av na hongkon{kom krevetu

Stazibo truba svira iz mraka
Provozaj solo na „Slingerlandu“
Daj hiqadarku za ~arobwaka.
Edna Milion u mrtva~kom odelu.

„Da~ pink“ na tramvaju {to kre}e.
Dok ki{a lije stojim na uglu,
A ovaj pi{toq da puca ne}e.
STARI, DOBRI SVET
Kada bejah de~ak,

Mesec be{e biser,
a Sunce ùto zlato.
A kada postadoh ~ovek,

hladan je duvao vetar
niz naopaka brda.
A danas,
kad nisam tu, 167
oku{ao bih sre}u, za inat,
samo da se vratim: nazad
u stari, dobri svet.
îm do|e oktobar,

polete}u ku}i,
dole, niz {iroki drum.
A sve {to imam

buket je cve}a,
s mesta gde mi je hum.
I sada,
leto je pro{lo,
i ja ga se dobro se}am,
i zato se vra}am: nazad
u stari, dobri svet.
Pamtim je dok me drì za ruku,

hodamo,
na ki{i, sami.
Puna~ka usta, prelepa kosa,

wen miris
koji me mami.
I ruà
na grudima wenim,
Gde glavu stavqam mirno.
@uta joj kosa,
I crveno vino:
u starom, dobrom svetu.
TOM VEJTS (1949), severnoameri~ki kantautor i glumac, prepoz-

natqiv po specifi~noj boji glasa i kombinovawu bluza, xeza, roken-
rola, soula, indastrijala i vodviqa, ali i po tekstovima pesama koji
su inspirisani bitnicima i ekspresionizmom, te se ~esto smatraju
umetni~kom poezijom koja dobro funkcioni{e i bez muzike. Ro|en u
kalifornijskom gradu Pomoni, Vejts je odrastao u raznim mestima
okruga San Dijego, da bi se tokom sedamdesetih preselio u Los An-
|eles, gde je i zapo~ela wegova muzi~ka karijera, objavqivawem plo~e
Fajront (Closing Time). U po~etku orijentisan prema xezu i folku,
Vejts je napravio ànrovski zaokret po~etkom osamdesetih, kada je
upoznao budu}u suprugu Ketlin Brenan, za koju ~esto kaè da je iz-
168 vr{ila presudan uticaj na wegovo stvarala{tvo. Od plo~e Sabqas-
ti trombon (Swordfishtrombone, 1983) Vejtsova muzika je mnogo eks-
perimentalnija, raznovrsnija, sa uticajima kabarea, rumbe, Kurta
Vajla, tanga, izvedba puna instrumenata neobi~nih za xez i rok, a teks-
tovi slikovitiji, tematski smeliji i formalno kompleksniji. Plo~a
Ki{ni psi (Rain Dogs, 1985) postigla je ogroman uspeh kod kritike, i
~esto se posmatra kao deo Vejtsove eksperimentalne trilogije iz
osamdesetih, zajedno sa Sabqastim trombonom i Frenkovim ludim
godinama (Frenk’s Wild Years, 1987). Tokom devedesetih Vejts je sara-
|ivao sa Vilijamom Barouzom, Robertom Vilsonom i Ximom Xarmu-
{om, da bi tokom prvih godina tre}eg milenijuma doìveo komer-
cijalni uspeh i presti` u industriji zabave (nagradama Gremi i ulas-
kom u Rokenrol ku}u slavnih), ali i stekao status velikog umetnika
kod kritike. Kod nas je wegova poezija prevo|ena nekoliko puta u pe-
riodici, a u dva navrata objavqene su i kwige, oba puta u Ni{u: Xokej
pun burbona (1990), u prevodu Dragana D. Todorovi}a, i Sabqasti
trombon (1997), u prevodu Aleksandra Blagojevi}a.
Ivan Velisavqevi}
169
Hart Krejn
PESME
Preveo sa engleskog Nikola @ivanovi}
MOST
8. ATLANTIDA
Kroz upletene niti sajli, lu~na putawa
Navi{e, mewa pravac sa svetlom, jato struna,
Napete miqe mraka pa mese~evog sjawa
Seku pro{aptan juri{, telepatiju ìca.
U katalogu no}i, samo ~elik i granit –
Prozra~ne mreè – sjajna bez nota partitura –
Proro~anski glasovi trepere zawihani
I struje kao da je i bog pitawe struna...
Kroz tu uàd na kojoj niè svaki svoj poziv
Luk u kom se saìma sve me{koqewe vode
Pod wim – Lavirint wenih usta povesti odziv
Lije kô da sve la|e mora kada ih zgode
Neda}e udruène povi~u „Osiguraj
Qubav da uz wu satka{ pesmu nam plovidbenu“
– Nepomi~im odjekom àl se oglasi tmuran
Pa sedam okeana iz sna odgovore mu.
A daqe, ukoso du` blistavih greda
Nove oktave drè blizanci monoliti
Iza wih bledih mesec u nasle|e dva sveta
Sna dobija (O Pesmo, tih zasvo|enih niti!) –
Kroz poplavqen kristalom prolaz olujne mreè
Niù se bele ponad kruga od srebrnastih
Zaravni u kojima jarboli prave gnezda,
To potkrovqe vizije, zlatno kormilo zvezda.
Odjednom o~i, poput promrzlih galebova,
170 Rasporene i gnane perajima od svetla
Kopaju put navi{e lebde}im razbojima,
Koji o{tricom svojih ìla sa obe strane
Sti{}u sutra u ju~e – vezuju {ifrovane
Spise vremena koje putnik nikad ne ~ita
Sem jednog, kroz loma~e od qubavi i smrti,
On traì bezvremeni smeh kopaqa iz mita
Kao pozdrav, rastanci – uz visove planete
Cekinom oki}ene, pod {apatom trilion
êki}a Tir svetluca, hladnokrvno bez voqe,
Eonima ti{ine zakucavawe Troje.
Ti uzvi{en, Jasone! Pokre}e{ sve uz pokli~!
Ipak am stavqa{ besnim i divqim vetrovima.
Od srebra pene brazda, bez premca zov paluba:
Eole! Ispucalih ve} u moreuzima.
Iz zaliva koji se razmotava, buka,
Uzvi{ena vizija plovidbe, u{te|ene –
Mostu, {to diè{ no} u ciklorami do vrha
Najdubqeg dana – Horu koji prevodi{ vreme
U mnogostruki Glagol koji sunca bez kraja
I sinergija voda preina~uju, mnoè
Zauvek u bezbrojne slogove – Psalm Kitaja!
O qubavi, tvoj beli primer koji sve pro`me...!
Ostavili smo luku da visi usred no}i
Feweri pristani{ta pobego{e kad la|a
Krenu. Na kraju sati Pacifik ovde ra|a
@ito – kroz prah i ~elik zamuckuju nam o~i.
Sve dok kru`nu atulu, neospornu, bez kraja
Meditacije neba, talas {to slaè teret
Na talas koji kle~i, sa pobo`no{}u spaja –
S neumiru}ih ìca, mlada strofa bez mere!
O ~eli~na spoznajo, ~iji skok sponom tla~i
To ìvahno stani{te gde vrati}e se {eva,
îjim se lasom veù pro~i{}eni peva~i
U ~auri {to mnoge parove obuhvata –
Ti si treperewe zvezda, pastuvski {avovi
Poput orguqa s kojih zvu~e posledwe stvari
Vid, zvuk i meso vodi{ izvan carstva vremena
Kao {to qubav lako bez sumwe kormilari.
Nenadni bruj svetovnog svetla, Mit van vremena
îji je pad bez senke krajwi udarac smrti 171
Ti sa Rekom u grlu – levitira{ nad dugom
Kroz bistro prelivawe, tkaninu na{ih vena
Sa belim zidinama {to se wi{u na svetlu,
Slika grada hrawena suzama, obdarena
I opravdana jeca sa poqima u cvetu
U slatkoj muci kruì, oko svog zrelog plena.
O Zavete Boànstva, ti blistavi, ti ve~ni,
îji slavopoj sveù hemiju pridruùje
Tom misti~nom postanku i najve}em blaènstvu, –
Zauvek kroz ble{tave sajle na na{u radost,
I iz tvog belog gr~a izvire proro~anstvo:
Zauvek kroz ~eli~ne uvojke piramida
Srebrnog ishoda, mladi naziv Boànstva
Uzle}e pun ìvota sa horom belih krila.
Seobe koje traè prazne uspomene,
Izumi {to asfaltom srca ho}e da kriju –
Mostu, qubavi, tek su neizrecive, neme
Taj najbeqi cvet lako pra{ta tu istoriju,
Ti {to ti je znan svaki odgovor, Anemono,
Dok ti latice gase sunca oko nas, stani –
Ti {to svoju blistavost nasle|uje{ od mene,
Atlantido, nek peva~ tvoj putnik ne kasni.
Za tvoju Sveprisutnost, van vremena, kopqima
Krvavim od zvowave zvezde koja krvari
Ve~nost nalik. Orfejske strune, Falange zvezda,
Koje naglo istupe pa svoj poredak srede:
— Jedna pesma, plameni Most! Kitaj? Samilosti
Sada je puna trava, duge obru~e steù
Oko zmije i orla u li{}u antifonski...?
[apati u wihawu azura se razleù.
CRNE DAIRE
Crnac u podrumu zna~i zakasneli
Sud za zatvorena vrata prema svetu,
Roj muva u senci boce uzavreli,
Stenica preska~e rupe na parketu.
Ezop je, primoran da misli, nebesa
172 Zeca i korwa~e na{ao, pa dobi
Rep lisice, uvo sviwe preko lesa
I basmi miksturu protiv raznih kobi.
Crnac u podrumu napu{ten bez vida
Sredwim kraqevstvom luta, sam, u tami,
Izme|u wegovih daira sa zida
I le{a {to muve u Africi mami.
ZA EMILI DIKINSON
Ti koja toliko htede, glad bez kraja
Ipak si hranila, posao po voqi,
Smeo, dostojanstven, potraga {to vaqa,
Postigla si spokoj, napokon najboqi.
Mada je ve}ina ne traì: Emili!
Uti{iva~ice, slatka, mrtva, ~ista,
Kad se pesma Ve~nog osvoji, omili,
Trenutno u svakim grudima zablista.
U toj ruci nikad ne svenu cvet. Teù
@etvu {to je otkri nisu sve ve{tine
Dovoqne da po`wu, qubav da je sveù.
Ti miri{ umove s najve}e daqine –
Ofirska stud, li{}e hormu{ko, tek zna~e
Suzama pod brdom hladne ilova~e.
IME ZA SVE
Moq~e i ti, skakav~e, koji nam sa stranice

Beìte, pa letite, ne uprqa vas ime
Kojim podrezujemo krila, zavidqivice
Zbog slobode moramo sakatiti vas time.
Jer mi smo ogor~eni i uzurpatori smo
I oìqak i krilo uzimamo u {aku
âk i pqesak u vetru imenujemo prisno
Al‘ poput vas tek smr}u shvati}emo sve lako.
Sawah da su svi qudi odbacili imena
I pevali kô oni koji su sazdali dane
Od peraja, kopita, o~waka zasla|ena
Da sve slobodno, sveto u jedno Ime stane. 173
UTVARNI BROD
Spavaju jedra, pa sa utopqenim
Mogu da pri~am, O utvarni brode,
Kao Vil Kolins sa {evom u seni,
Ostavqen sawiv usred mirne vode.
Jer ko da digne do dimwaka ruku
I besposlene natera vetrove
Na borbu, stisku? Svoju ta{tost tuku
Sada, ne traè zalud zemqe nove.
Od iskoni tvoja jedra su imala
Samo u vetar veru, hladne struje,
Topli nestalni vetar, nije pala
U mu{ka usta ~a| ni kap oluje.
STRAH
Doma}in kaè da je sve pod konac
Svetli sjaj vatre, iz lonca se diè
Miris jestiva vru} i izazovan,
Al‘ po prozorskim staklima no} liè.
Gomila drva... Daj ruke. Drugari!

Ne. Nije to strah, ali pri|i bliè...
Odnekud ~ujem poziv... svetlo zari,
A po prozorskim staklima no} liè.
ENTERIJER
Opreznim dostojanstvom svetli
Lampa u na{oj bednoj sobi.
O siva, zlatna blagodeti –
Tihi i ne`ni sjaj turobni.
Mi smo od sveta oduzeli
Ovaj ~as. Za{to mora da zna
Da qubav cveta – zakasneli
Cvet u tom danu posle dana.
Pa ~ak i svet tu da probije
Uz zavist, pretwu, morao bi
Svet da se sagne i dobije
174 Na{u samilost i smeh dobri.
ZABORAVNOST
Zaboravnost je kao pesma
Koja, oslobo|ena ritma i metra, luta.
Zaboravnost je kao ptica ~ija su krila poravnana,
Ra{irena i nepokretna –
Ptici koja iscrpqeno klizi niz vetar.
Zaboravnost je ki{a u no}i,
Ili stara ku}a u {umi – ili dete.
Zaboravnost je bela – bela kao sru{eno stablo,
Sibili moè uzeti proro~ki dar,
Ili sahraniti bogove.
Pamtim mnogo toga {to je zaboravnost.
QUBAVNA PISMA MOJE BABE

No}as nema zvezda
Osim onih u se}awu.
Ali koliko je prostora za se}awe
Pod raskop~anim opasa~em retke ki{e.
Ima ~ak dovoqno prostora
Za pisma majke moje majke,
Elizabete,
Koja su tako dugo bila sabijena
U uglu potkrovqa
Da sme|a su i meka
I mogu da se istope i pretvore u sneg.
Kroz tako veli~anstven prostor
Mora se gaziti ne`no.
Sve visi o nevidqivoj beloj dlaci.
Drhti kao grane breze {to premreàvaju vazduh.
I pitam se:
„Da li su tvoji prsti dovoqno dugi da sviraju
Po starim notama koje su samo eho:
U ti{ini dovoqno jakoj
Da odnese muziku do wenog izvora
I opet je vrati tebi
Kao da je nosi woj?“ 175
Babu bih proveo kad joj ruku uzmem
Kroz sva{ta {to ne bi mogla da razume;
I tu se zapli}em. I ki{a se nastavqa po krovu
Sa zvukom ne`nog saàqewa i smeha.
IZGNANSTVO
Moj dlan ne dota~e sre}u od tvog dlana,
Usne se ne smeju od na{ega „zbogom“,
I to rastojawe raste svakog dana
Bez glasa kô {koqka zatvorena dobro.
Trag qubavi traje, mada gladne, same.
Krilo golubice oko mog se srca
Ne`no svija svakog dana. Plavi kamen
Prstena sastanka sve sjajnije zrca.
SEVERNI LABRADOR
Zemqa nagnutog snega
Zagrqenog lukovima neba sivim poput maltera,
Ne~ujno baca sebe
U ve~nost.
„Zar niko nije do{ao ovde da te osvoji
Ili te ostavi sa najneznatnijim crvenilom
Na blistavim nedrima?
Zar nema{ se}awa, O Mra~no Svetlo?“
Uti{ani hladno}om, tu su samo promewivi trenuci
Tog puta koji ne vodi ka Prole}u –
Nema ro|ewa, nema smrti, nema vremena niti sunca
Kao odgovor.
SPOKOJSTVO REKA
Vrbe su prenosile tihi zvuk,
Sarabandu koju je vetar kosio na livadi.
Nikada se nisam mogao setiti
Tog zakuvavawa, postojanog nivelisawa mo~vara,
Dok me godine nisu privele moru.
Perunike, korov. I se}awe na strme senice
176 Gde su ~empresi imali udela u tiraniji
Podneva; odvukli su me u had, zamalo.
I mamutske korwa~e {to se pewu sumpornim snovima
Popu{tale su, dok ih je muq sunca talasao
Svaku zasebno...
Koliko toga bih razmenio! Crnu klisuru
I sva pojedina~na gne`|ewa u brdima
Gde dabrovi u~e da pro{ivaju i grizu
Baru u koju sam jednom u{ao i brzo pobegao –
I sad se se}am wene obale od raspevanih vrba.
I kona~no, u tom se}awu neguju se sve stvari;
Posle grada koji sam kona~no pro{ao,
Sa kqu~alim mastima {to se {ire i zadimqenim strelicama,
Monsun je presekao preko delte
Na kapijama zaliva... Tamo, iza nasipa
ûo sam vetar kako peruta safire, kao ovog leta,
A vrbe nisu mogle odràti postojaniji zvuk.
JABUKE NEDEQNOG JUTRA

Vilijamu Someru
Li{}e }e jednom ponovo pasti i ispuniti

Runo prirode onim svrhama
Koje su u bogatoj i vernoj snazi tvoje linije.
Ali sada, tu su izazovi prirode
U toj zreloj golotiwi glave uzdignute
U carstvo ma~eva, wena qubi~asta senka
Pr{ti u zimu sveta
Iz beline koja uzvikuje prkos prema snegu.
De~ak tr~i sa psom pred suncem, prekora~uju}i
Spontanosti koje oblikuju wihove nezavisne orbite,
Wihove sopstvene svetlosne cikluse
U dolini u kojoj ìvi{
(zvanoj Brendivajn).
Video sam jabuke koje ti dobacuju tajne,
Voqene jabuke sezonskog ludila
[to hrane tvoja istraìvawa eterskim vinom.
Stavi ih pored slike sa noèm,
I uravnoteì ih dobro, spremne za eksploziju –
Jabuke, Bile, jabuke! 177
HAROLD HART KREJN (1899–1932) (Hart je maj~ino prezime)
ro|en je u Gertesvilu, u Ohaju, nedaleko od Klivlenda, a ubio se sko~iv-
{i preko ograde palube broda nedaleko od obala Floride.
Nije zavr{io sredwu {kolu. Osamostalio se sa 17 godina i po-
~eo sam da ìvi u Wujorku. Vodio je nesre|en ìvot, ~esto se seqa-
kaju}i. Ugledao se na T. S. Eliota, posebno u pogledu toga {ta se sve
moè tretirati kao pesma. Istovremeno se suprotstavio Eliotovom
pesimizmu. Po wemu, Eliot je osu|ivao savremeno doba. Zato je od-
lu~io da napi{e simfonijski ep koji }e odu{evqeno govoriti o mo-
dernom gradu. Tako je nastala poema Most, ~iji sredi{wi simbol
predstavqa Bruklinski most. To je „misti~na sinteza Amerike“.
Osim Eliota i wegovih savremenika, kao Krejnov uzor ~esto se
uzima i Volt Vitmen, mada je ovo pore|ewe sporno. Mnogo je va`niji
uticaj engleskog pesnika Xerarda Menlija Hopkinsa, od koga je Krejn
preuzeo versifikaciju i jezik koji je delovao arhai~no u odnosu na
wegove ameri~ke savremenike i prethodnike. I danas poema Most va-
ì za najne~itqivije delo ameri~ke poezije. Za mnoge Amerikance
Krejn je herojska figura i neretko ga smatraju najve}im ili ga bar
svrstavaju me|u najve}e ameri~ke pesnike.
Kwige: Bele zgrade (1926), Most (1930). Osim toga wegov pes-
ni~ki opus sadrì i rane pesme, kao i novu kwigu koja nikada nije
uobli~ena. U ovom malom izboru Krejnove poezije nalaze se primeri
iz svih tih faza.
Nikola @ivanovi}
178
Onxaki
TRI PRIÊ
Prevela s portugalskog Vesna Stamenkovi}
ISPOVEST LAMPAXIJE
(re~i za Antoana de Sent-Egziperija i za malog princa)
Ja sam taj koji pali svetlo u no}i.

Ja sam taj koji prkosi vetru. Vi spokojno spavate u svojim
toplim krevetima. Ruka mi se ve} neprestano trese, starost mi
svakoga dana novim bodeòm probada le|a. Sav sam sasu{en –
koà i ìle. Nije to ni tako lo{e: o~i mi se jo{ cakle, a moje
merdevine i daqe pra{taju {to se godinama obazrivo i ne`no
pewem uz wih. Ja uterujem tami strah u kosti. Kad ~uje moje
korake, brzo se povla~i. Ja, no}na mora tmine, ubica pomr~ine!
Ja sam brat zvezda, ja prve od wih palim ovde na zemqi. Gore, na
beskrajnom nebu, pozdravqaju me sjajnim osmesima; ili mo`da
nasmejanim sjajem? Svaka je zvezda prelepa svetlost koja neumorno
uveseqava no}. Svaka je no} pozornica za zvezde, svetiqke i o~i.
Prema starosti ja gajim duboko po{tovawe; a pla{im se zagrqaja
smrti. Ba{ ne èlim da umrem. Ovako star, hteo sam da traìm da
se popravi nekoliko rasklimanih svetiqki, kako bih, uz pomo}
nekog od klinaca, na vreme stigao da upalim one niè niz ulicu.
Ja sam taj koji u grad dovodi najezdu ve{ta~kih svitaca. Moje ruke
su te koje donose svetlost. Svaka svetiqka – ku}ica koju nijedne
no}i ne smem zaboraviti da upalim i ugasim. Ove su merdevine
moja tre}a noga; bez wih bi me sru{io mrak. âk me i vetar gura,
ali ne moè me upla{iti. Ove moje svetiqke, sve do jedne, dobro
su u{u{kane iza svojih staklenih okana. A ja sam taj koji wihovo
ogwi{te svakog dana, svake no}i, ponovo pali. To su mi najvese-
lija ogwi{ta – a vi se svake ve~eri odmarate kraj svojih porodi~-
nih ogwi{ta. Moj se ìvot odvija samo no}u. Velikom brzinom
prolazim ulicama jer svim srcem volim svoj posao – mnogo volim
da zapalim no}. Reuma ho}e da me okuje r|om, da pomra~i moje
zadovoqstvo. No}u uspem da joj umaknem, u zoru je prigrlim, a
ujutru patim. Starost zna~i svakog dana se pomalo opra{tati od 179
stvari koje jo{ uvek mogu da ti dotaknu srce. Tokom ovog svog
ìvota palio sam svetiqke jednostavnom poezijom tog ~ina, a
svaki je plamen bio pesma koju sam pisao slu~ajnom prolazniku.
A posle, kad i posledwi odu, zagrlio bih svoje drage merdevine.
Podelili bismo trenutak hladnog straha: da li prolaznici uop-
{te i pogledaju moje svetiqke? Svi oni koji ùre ku}i, svojoj
porodici, svome ogwi{tu, pogledaju li moje no}ne plami~ke? Ja
sam taj koji pali svetlo u no}i, koji uteruje tami strah u kosti,
koji u gradu stvara ve{ta~ke svice. Da sam vernik, pomislio bih
kako stvaram boànski lajt-{ou. Ovako star, mislim da sam za
ìvota bio pesnik svetlosti, pisac sve}a, poznavalac iscurelog
voska, drugim re~ima, ve{ti zanatlija – tvorac si}u{nih ùtih
plami~aka. Moj se ìvot odvija no}u – bio sam tek prolazni pla-
men. Kad pogledam u nebo i vidim ga osutog si}u{nim svetiqkama,
zapitam se: a ja, ko je palio mene dok sam ja palio zvezde ovde na
zemqi?
Ja sam taj koji je star – svakog se dana opra{tam od posledwih
svetiqki koje jo{ mogu da mi zagreju srce.
@UTA
Dogodilo se ba{ ovde, ali moglo je da se desi i u bilo kom dru-

gom delu sveta. A mo`da i nije. Mo`da su svi doga|aji me|usobno
povezani, ure|eni, u pravilnom nizu, ~ekaju da se susretnu s pra-
vim osobama, a qudi, u zabludi, veruju da je taj susret ne samo pri-
rodan ve} i sasvim slu~ajan.
Bilo je jutro, ali ne suvi{e rano, jer i sati spavaju, a sunce
dolazi izdaleka. Pogledom sam traìo to mesto. Bilo je to u jed-
nom neuglednom sokaku, u kom jedno drvo, usamqeno i tu`no, nije
bacalo nikakvu senku, jer sunce tamo nije ni dopiralo. Adresu je
dobila poznanica moje najmla|e sestre. Komadi} hartije stigao
je u moje ruke ve} pohaban. Kona~no mi se u~inilo da se nalazim
pred vratima prave zgrade.
Dva duga niza stepenica dovela su me do vrata tamnoplave boje,
~ija je nijansa podse}ala na vode dubokog mora. Na kraju slabo osvet-
qenog hodnika, iznad vrata, prvi deo natpisa ve} je bio izbrisan, a
tamo gde je jo{ uvek bilo mogu}e razabrati slova, pisalo je „puto-
vawe“. Pokucao sam na vrata. Neki glas me je pozvao da u|em.
Mala prostorija nekada davno bila je okre~ena u belo, na
jednom zidu visile su fotografije i ogromni plakati. Malen, is-
krivqen prozor gledao je na stablo guste kro{we. Za pisa}im sto-
lom, na kom su leàli {areni papiri, gva{ i sasu{eni akvareli,
180 na udobnoj stolici sedeo je visok i mr{av ~ovek veoma svetle puti
i pomerao nao~ari na nosu, gore-dole, ne koriste}i ruke, {to me
je na nekoliko trenutaka ostavilo bez re~i, jer je taj pokret
ukazivao na izvesnu ve{tinu u preciznom pokretawu u{iju. Viso-
ki, mr{avi ~ovek veoma svetle puti kratko je mahnuo rukom, i ja
sam shvatio da bi trebalo da sednem naspram wega. Trenutak je bio
mo`da pomalo nelagodan, ali i daqe je vladala ti{ina, duboka i
neprijatna.
– Do{li ste na savetovawe o putovawu? – upitao je, a ja sam u
wegovom glasu prepoznao neku de~a~ku ozbiqnost, nekakvu filo-
zofsku ili misaonu zamku.
– Tako se ~ini.
– Nije sve uvek onako kako se ~ini, zar ne?
– Pa, nije – odgovorio sam.
Pruìo je ruku i iz jedne od fioka pisa}eg stola izvadio ogro-
man atlas, u{u{kan u pra{inu i mirise nekog drugog vremena.
Dunuo je. Obojica smo znali da }e pra{ina nekoliko trenutaka
plesati u vazduhu, i da }e taj trenutak istovremeno biti trenutak
spokoja i ispitivawa.
– U koju zemqu nameravate da putujete? – pogledao me je preko
nao~ara; o~i mu nisu bile ni zelene ni plave.
– Senegal.
– Odse{}ete u Dakaru?
– Naravno – odgovorio sam.
– A kad putujete?
– Ve} sutra.
– Posle podne? – upitao je radoznalo.
– Ne – odgovorio sam zadovoqno. – Kad se smrkne.
Wegov palac je oklevao – lebdeo – izme|u sredweg prsta i kaì-
prsta. Taj pokret, ni spor ni previ{e brz, izgledao je kao zaos-
tatak vi{egodi{we navike. Gledao me je – visoki, mr{avi ~ovek
veoma svetle puti. Otvorio je atlas na stranicu s mno{tvom slika
Senegala.
Polako je klimao glavom, gore i dole. Pro~itao je one infor-
macije koje se mogu na}i na kartama. Logi~an rezultat zakqu~aka
do kojih je do{ao zadrào je za sebe. Otvorio je kwigu koja je neka-
da davno bila bela, a sada je tamnoùta – ne zbog dugog boravka na
suncu, ve} usled habawa i ~este upotrebe.
– Dajte mi va{u potvrdu o vakcinaciji.
– Naàlost, nemam je kod sebe – odgovorio sam, postidev{i se
svoje zaboravnosti.
– Se}ate li se koje ste vakcine primili?
– Ne. Se}am se bolesti koje sam preleào.
– A mesta na kojima ste bili?
– [ta s wima?
– Se}ate li se wih? 181
– Nekih se se}am.
– Ali ne svih? – upitao je glasom koji nije zvu~ao ni {aqivo
ni ozbiqno.
– Samo nekih.
– [teta. Ja se se}am svih.
Nastavio je da ~ita poùtelu kwigu, a zatim je ustao kako bi
iz jedne daqe fioke izvukao nekoliko pakovawa vakcina, dva de-
bela {prica i odgovaraju}e stra{ne igle. Vra}aju}i se za sto,
pro{ao je pored vrata i okrenuo kqu~ u bravi. Stavqaju}i ga u xep,
mirno je posmatrao strah na mom licu.
– [ta mislite, {ta je ovo? – izazivao me je.
– [ta vi mislite da uradite s tim {pricem? – usprotivio sam
mu se.
Visoki, mr{avi ~ovek veoma svetle puti uputio mi je druga-
~iji pogled. Bio je to pogled pun neverice i neprijatnosti. A opet,
nekako ga je podmladio. Bore oko o~iju popustile su svoj stisak.
Pogled mu se zamaglio. Trudio sam se da ne pokaèm strah.
– Osta}ete u Dakaru? – po~eo je iz po~etka.
– Ne. Posle idem daqe, na ostrvo Gore.
– Gore ili Dakar, i daqe ste u Senegalu, i brinem zbog groz-
nice. Jasno mi je da niste poneli potvrdu, ali da li ste primili
sve potrebne vakcine? – izgledao je ozbiqno; ne skidaju}i pogled
s mene, pokidao je omot i zubima i spretnom igrom prstiju po~eo
da priprema injekciju.
– Se}am se da sam ve} bolovao od obi~ne groznice. A jednog tri-
naestog maja, u Sao Tomeu, podlegao sam visokoj temperaturi ti-
fusne groznice.
– Imali ste povi{enu temperaturu?
– Jesam.
– A halucinacije?
– I wih.
– [ta ste videli?
– Isprva nisam video ni{ta. Ali nisam mogao da prestanem
da smi{qam katrene.
– Kakve su im bile rime?
– Prvi stih se rimovao sa tre}im, a drugi sa ~etvrtim.
– To je uobi~ajeno. A posle?
– Kad sam dovr{io {esnaest katrena po{tuju}i ritam i me-
riku, po~ele su halucinacije. Mogao sam se zakleti da vidim dva
ostrva. Ja sam bio na ostrvu na kom je vladala groznica; dva mu{-
karca i jedna èna nalazili su se na ostrvu gde je nije bilo.
– A {ta se zatim desilo?
– @ena je naredila dvojici mu{karaca da me spasu.
182 – A oni?
– Odbili su. Ali onda se ona predstavila.
– I, ko je bila?
– Australijska premijerka.
– [ta mislite, da li je mo`da u pitawu bila neka druga èna
koja se samo pretvarala da je australijska premijerka?
– Iskreno, posumwao sam.
– Na koga ste posumwali?
– Na Na{u Gospu od Fatime.
– Izvrsno – re~e on.
– I ja sam tako mislio – odgovorio sam.
Injekcija je bila spremna. Igla nije svetlucala, ali zbog toga
nije izgledala ni{ta mawe stra{no. Visoki, mr{avi ~ovek veoma
svetle puti uzeo je poùtelu svesku. Jedva primetnim pokretima
u{iju ponovo je izazvao blago pomerawe nao~ara. Si}u{ni vilin
kowic uleteo je kroz prozor; iako sam okrenuo glavu i posmatrao
ga kako leti, okre}e se i izle}e napoqe, visoki, mr{avi ~ovek ve-
oma svetle puti nije skinuo pogleda s mene. Na lagani pritisak,
iz {prica je {trcnuo tanak mlaz. U~inilo mi se da mu je na usna-
ma zatitrao blagi, zadovoqni osmeh.
– Moram da vam dam vakcinu protiv ùte groznice. Jeste li
spremni? – upitao me je mirnim glasom.
– Rekao bih da nisam.
– [ta ste rekli?
– Rekao bih da nisam, niti }u ikad biti spreman za tu vak-
cinu.
Visoki, mr{avi ~ovek veoma svetle puti nabrao je prostor
izme|u jedne i druge obrve. Izgledalo je kao da }e svakog trena na-
~initi neki nagli pokret. Pripremio sam mi{i}e ruku i pesnice
za mogu}i fizi~ki napad. Me|utim, do wega nije do{lo.
– Imate li ne{to protiv vakcina?
– Ne protiv svih. Samo protiv ove.
– Vakcine protiv ùte groznice?
– Upravo tako. Kao {to sam vam ve} rekao, imao sam prilike
da upoznam druge vrste groznice, ali nikada ùtu. Prili~no sam
radoznao kada se radi ba{ o toj vrsti groznice.
– Slu{ajte, ne moète da iza|ete odavde bez vakcine – rekao
je, rezigniran ali odlu~an. – Imate li nekakav predlog?
Bacio sam pogled prema zakqu~anim vratima. Onda sam pono-
vo pogledao wega. Nalaktio se na sto. Na licu mu se pojavio izraz
apatije.
– Pristajem da primim vakcinu protiv besnila.
– Odli~no. To mi zvu~i dobro. Ne vaqa se sa time {aliti.
Zamenio je sadràj {prica i dao mi injekciju. Spustio sam
rukav ko{uqe, ponovo zakop~ao dugme. Visoki, mr{avi ~ovek 183
veoma svetle puti izvukao je kqu~ iz brave i ostavio ga nadohvat
ruke. Ustao sam istog trena kad je on seo. Otvorio sam vrata i pro-
{ao kroz wih.
– Ponesite kqu~ za uspomenu – rekao je. – Tako }ete jednog da-
na, ako dobijete groznicu ùte boje, mo}i da do|ete kod mene da mi
vratite kqu~.
– Dogovoreno.
– Ako ne budem ovde, ostavite mi poruku. Svra}am ovamo s
vremena na vreme.
Si{ao sam niz stepenice. Ose}ao sam kako mi trne gorwi deo
ruke, i na nekoliko trenutaka obuzeo me je uàsan strah. Iza{av-
{i na ulicu, video sam kako kroz prozor izle}e beli papiri}.
Otvorio sam ga. Bio je to pohabani komadi} hartije koji je neko dao
poznanici moje najmla|e sestre. Ponovo sam pro~itao adresu, ali
ona ni po ~emu nije bila ni pribli`no sli~na ulici i broju na
kom sam se nalazio.
Stavio sam papiri} u xep da ga sa~uvam za uspomenu, zajedno
s kqu~em. Ugledao sam drvo, usamqeno i tu`no. Na najmawoj gran-
~ici stajao je vilin kowic – tajanstven, diskretan, ali veseo. I
gotovo, gotovo sasvim ùt.
TA[TINA ]ERKA
Zvono na vratima najavqivalo je moju sre}u.
Nisam izgubio tebe,
izgubio sam svet.
Ingeborg Bahman,
Iznajmqeno vreme
Barem je odvela majku. Nije da imam ne{to protiv ta{ti. Ne.

Protiv tu|ih ta{ti nemam ba{ ni{ta. Imao sam ne{to protiv
svoje. Sve je to bilo pomalo komplikovano, jer sam voleo wenu }er-
ku. I to mnogo. Sad kad we vi{e nema, sve se polako gasi.
Oti{la je. Najednom ose}am kao da }e se ìvot ponovo vrati-
ti u kolote~inu. Kao da }e mi ìvot, u samo}i, pokazati svoje jed-
nostavnije, prostije lice. I spokojnije. Bez doru~aka utroje u
ba{ti, bez ta{te. Bez ta{te. îste {oqice, svaki put se isprqa
samo jedna. Bez ru~kova, velikih porodi~nih gozbi, na kojima se
ro|aci neumorno sme{kaju ~itavo nedeqno poslepodne, do kasno
u no}. Kao da ìvot ima mnogo stanica, od kojih su neke kra}e, a
neke duè. Na jednoj od wih, kao da je vreme stalo.
Ovo je po~etak, po~etak, mislim. Sve }e sada izgledati duè,
otegnuto, vanvremensko, sveìje, ali duè. Kro{we drve}a wi{u
se sporije, vi{e vremena mi treba da pro|em hodnikom do kuhiwe,
184 umesto jedne ~a{e, popijem tek dva-tri gutqaja vode. Suvi{e je
ledena; tiha. Hodnici po~iwu da mi prave dru{tvo, televizor
vi{e nema smisla, niko mi ne traì da ga ugasim. Na prozorima
se skupqa pra{ina, na krevetu uvek isti ~ar{avi: tihi, usnuli,
miri{u na samo}u. Oti{la si. Sre}om, oti{la je i tvoja majka.
No} je paklena klackalica; spavam na jednoj strani. Sam. No-
}u verujem da sam sâm, siguran sam da sam zaista sasvim sâm. Kre-
vet... Krevet kao svedok optu`be za ono {to se dogodilo. Ti{ina
u hodniku, tvoja majka ne hr~e – najve}i oxak na svetu dao je svoju
zakasnelu ostavku. Ventilator je iskqu~en jer sam zaboravio da
ga ukqu~im, a nema ni tebe da ustane{ usred no}i, sawiva, lepa i
naga, da ga ugasi{. Pra{wavi ventilator; tu`ni, metalni venti-
lator; Ventilator spu{ten na pod jer ne}u da ga podignem. Otvo-
reni prozori kroz koje ule}u komarci, nasmejani, zadovoqni,
vampirski siti moje krvi, debeli, crni, oteàli i nabrekli od
lagodnog ìvota. Komarci ulaze i izlaze, goste se mojom krvqu,
iznova i iznova, za~u|eni {to ih ne teram. Komarci, iscrpqeni,
dremaju pored prozora, a petao budi one koji mogu da spavaju. Ne i
mene. Mene ne. Komarci umiru, jedan po jedan, te{ki i dremqivi
od jela, do pucawa prepuni moje krvi. A prozor, prqav, krvav, na
wemu se krv pretvara u crnu fleku. Moja krv i dva komarca. Jer
ne}u da operem prozor.
Ujutru se znojim. Izdi{em. Prvi put posle toliko mnogo
godina kupam se hladnom vodom. Samo da bih iskusio neko dru-
ga~ije ose}awe. Jesu li mi uop{te potrebna druga~ija ose}awa?
Jo{ uvek? Nisam imao obi~aj da ubijam komarce, nisam imao
obi~aj da ih pu{tam u sobu. Nisam imao obi~aj da ostavqam venti-
lator na podu. Nisam imao obi~aj da zaspim uz neàn zvuk zri-
kavaca, jer bi ih tvoja majka prigu{ila. Samo da bih osetio ne{to
druga~ije, pu{tam da niz moje telo lije hladna voda. Drhtim. Drh-
tim. Ne zbog hladno}e, ve} zato {to se moja ~ula bude u onom svetu.
Hladna voda, hladna voda lije po meni, kao da budi novo bi}e, novu
`rtvu komaraca i neobi~nu, tihu muziku zrikavaca, novog stana-
ra u sopstvenoj ku}i, ~oveka koji ima no}ne more o hrkawu svoje
odsutne ta{te. O besmisleno zaglu{uju}em ta{tinom hrkawu.
Zvuk je sli~an onom koji se ~uje u blizini aerodroma. êsto sam
pomi{qao kako bi trebalo da joj dodele nekakvu nagradu. Ta{ta-
boing. Ta{ta-spejs {atl. Nagradu, nego {ta: Nobelovu nagradu za
pseudoavijaciju.
U tipi~no mu{kom ambijentu mojih misli retko te sre}em.
Sve se vrti oko mene: ta{ta, vrtovi, ku}a, bojler, ventilator, pa
~ak i komarci. Se}am li se uop{te tvoje nagosti? Pred o~ima su
mi ponovo tvoje noge, mirisi, meki pazuh no}i, ruke koje me oba-
vijaju, duge, ne`ne, pa`qive, mi{i}ave; nokti, uàreni nokti –
meso`derski? Le|a. Kosti lica. Lice, qubavi – tvoje lice... 185
Verujem u san. U trenutnu nesposobnost da nastavim daqe, da
se odmorim. U ba{ti buja xungla. Buba{vabe se mnoè u ostavi.
Poneka pti~ica napravi gnezdo na na{em prozoru. Na mom prozo-
ru. Jer ti vi{e nisi tu, zar ne? Nisi vi{e tu. A nije ni tvoja maj-
ka. Umesto da budem prosto presre}an, to me uznemirava. Ne spavam
vi{e kao pre. Da li tvoja majka spava isto kao ranije, znaju}i da
mi vi{e ne smeta? Tvojoj majci }e sigurno biti neprijatno u grobu.
Oseti}e na svojoj koì ve~itu kaznu ti{ine. I vrati}e se me|u
ìve. Da, mo`da }e se vratiti. Ona ne poznaje ti{inu, sigurno je
ne}e podneti. A ti? Kako se slaète ti i ti{ina?
Ovde je sve jo{ uvek suvi{e tiho. Samo zato {to si oti{la.
Ovde vi{e ni{ta nije isto, ne nalazi se na istom mestu. Nema
buncawa i hrkawa tvoje majke, nema ko da podigne ventilator s
poda. Jer ja ga ne}u podi}i. Ne}u ga podi}i.
A ti i ti{ina?
ONXAKI je ro|en u Luandi u Angoli, 1977. godine. Pi{e prozu,

ponekad i poeziju, a stvara i za film. ^lan je Udruèwa pisaca Ango-
le. Diplomirao je sociologiju u Lisabonu. Wegova su dela prevedena
na francuski, {panski, italijanski, nema~ki, srpski, engleski, poq-
ski, kineski i {vedski jezik. Godine 2013. dobio je Nagradu „@oze
Saramago“, najpresti`niju kwièvnu nagradu koja se dodequje auto-
rima s portugalskog govornog podru~ja.
V. S.
186
Italo Kalvino
AVANTURA JEDNOG PUTNIKA
Prevela sa italijanskog Elizabet Vasiqevi}
Federiko V, koji je ìveo u jednom gradu na severu Italije,

voleo je înciju U, stanovnicu Rima. Svaki put kada su mu to oba-
veze dopu{tale, hvatao bi voz za glavni grad. Naviknut na strogu
{tedwu svojstvenu dobu u kojem je ìveo, bilo da se radi o poslu
ili o zadovoqstvu, uvek je putovao no}u: posledwim vozom, s malo-
brojnim putnicima – osim u vreme praznika – i Federiko je mogao
da se ispruì i spava.
Federiku su dani u wegovom gradu proticali u i{~ekivawu,
kao {to prolaze sati nekome ko ~eka da presedne na drugi voz, i
dok ubija vreme teku}im poslovima, ne moè da prestane da misli
na vozni red. Ali kad bi sve obaveze bile zavr{ene i kad bi ve~e
polaska najzad do{lo, a on se s putnom torbom uputio ka stanici,
najednom bi ga obuzeo, i pored ùrbe da ne zakasni, neki ose}aj
unutra{weg spokoja. Kao da je sva gu`va oko stanice – koja je ve}
polako jewavala, s obzirom na kasne sate – deo nekog prirodnog
toka, kojem i sam pripada. înilo se da sve oko wega postoji da bi
ga ohrabrilo, da bi dalo zamaha wegovim koracima, kao gumeni pod
stanice, pa ~ak i prepreke, ~ekawe sa odbrojavawem minuta pred
posledwom otvorenom blagajnom, problem da razmeni krupnu nov-
~anicu, nedostatak sitnog novca u novinarnici, kao da su i one
postojale da bi mu pruìle zadovoqstvo da se uhvati s wima u
ko{tac i savlada ih.
Nije da se na wemu videlo bilo {ta od tog raspoloèwa: sta-
loèn ~ovek, voleo je da se ni po ~emu ne razlikuje od tolikih
putnika koji dolaze i odlaze, svi, kao i on, u mantilima i s ta{nom
u rukama, pa ipak se ose}ao kao da je na vrhuncu sre}e, jer je ùrio
u susret înciji.
Ruka u xepu mantila igrala se ètonom za telefon. Sutra uju-
tru, ~im se iskrca na stanici Termini u Rimu, otr~a}e s tim è-
tonom u ruci do najbliè javne govornice, okrenu}e broj i re}i }e:
„Draga, evo me, stigao sam...“ I stiskao je èton kao najdragoceniju 187
stvar, jedinu na svetu, jedini opipqivi dokaz onoga {to ga ~eka po
dolasku u Rim.
Put je bio skup a Federiko nije bio bogat. Ako bi u vagonu druge
klase s tapaciranim sedi{tima bilo praznih kupea, Federiko
bi uzeo kartu za drugu klasu. U stvari, uvek je uzimao kartu za dru-
gu klasu sa idejom da pre|e u prvu ako tamo bude gu`va i doplati
razliku kondukteru. Ovaj manevar donosio mu je radost u{tede
(osim toga, cena prve klase pla}ena iz dva puta i zarad vi{e sile
lak{e mu je padala), zadovoqstvo {to moè iskoristiti svoje
li~no iskustvo i neki ose}aj slobode i otvorenosti u sopstvenim
postupcima i razmi{qawu.
Kao {to se nekad de{ava s qudima ~iji je ìvot u ve}oj meri
odre|en drugima, raspr{en na spoqa{wi svet, Federiko je uvek
nastojao da odbrani svoju unutra{wu sabranost, i zapravo mu je
bilo dovoqno veoma malo – soba u hotelu, prazan kupe u vozu – i svet
bi se odmah presloìo u skladu s wegovim ìvotom, kao da je stvo-
ren samo za wega, i kao da su èlezni~ke pruge kojima je premre-
èno poluostrvo izgra|ene samo zato da bi ga trijumfalno odvele
do încije. Te ve~eri gotovo da nije bilo nikoga ni u drugoj klasi.
Svi znaci bili su povoqni.
Federiko V. izabrao je prazan kupe, ne na to~kovima, ali ni
previ{e ka sredini vagona, po{to je znao da onaj ko ùrno ulazi
u voz obi~no preska~e prve kupee. Borba za mesto na kom ~ovek mo-
è da se ispruì dok putuje podrazumeva nekoliko psiholo{kih
alatki; Federiko ih je sve poznavao i koristio.
Na primer, navukao je zavesice na vratima, potez koji bi
mogao izgledati preterano u tom trenutku, ali koji je ciqao na
psiholo{ki efekat. Kad vidi navu~ene zavesice, putnik koji
stigne kasnije gotovo uvek instinktivno oseti nekakav obzir i
vi{e voli, ako na|e, kupe s wih dvoje-troje, ali otvoren. Ta{na,
mantil, novine, Federiko ih je razbacao po sedi{tima preko puta
i pored sebe. Drugi bitan potez, banalan i naizgled beskoristan;
ali i taj sluì svrsi. Nije on èleo da qudi poveruju da su mesta
zauzeta: takav trik bio bi u suprotnosti s wegovom gra|anskom
sve{}u i wegovom otvorenom prirodom. Dovoqno je bilo da na
prvi pogled stvori utisak pretrpanog, ne ba{ privla~nog kupea,
obi~an prvi utisak.
Bacio se na sedi{te i uzdahnuo sa olak{awem. Nau~io je da
mu boravak u okruèwu gde je neizostavno sve bilo na svom mestu,
uvek isto, bezli~no, bez mogu}ih iznena|ewa, donosi spokoj, svest
o sebi, slobodu razmi{qawa. îtav wegov ìvot kovitlao se u
neredu, ali sada je na{ao savr{enu ravnoteù izme|u unutra{-
188 weg zamaha i ravnodu{ne neutralnosti stvari.
To bi potrajalo samo tren (ako je bio u drugoj; ~itav minut ako
je bio u prvoj klasi), a onda bi mu se odmah steglo srce: zapu{-
tenost kupea, na nekim mestima izlizan somot, tragovi pra{ine
svuda unaokolo, izbledela tkanina zavesa u starim vagonima,
izazivali su u wemu ose}aj tuge, neprijatnost pri pomisli da }e
spavati obu~en, na leàju koji nije wegov, bez ikakve prisnosti sa
onim {to doti~e. Ali odmah bi se prisetio razloga putovawa i
osetio kako ga nanovo hvata taj prirodni ritam, kao ritam mora
ili vetra, taj veseli i laki zamah; trebalo je samo da ga potraì
u sebi, dok leì sklopqenih o~iju ili dok stiska u ruci èton za
telefon, i utisak zapu{tenosti bio bi poraèn, postojao bi samo
on pred avanturom svog putovawa.
Ali ne{to je jo{ nedostajalo: {ta? Aha: ~uo je kako se ispod
nadstre{nice na peronu pribliàva gromki glas: – Jastu~i}i! –
i ve} je ustao, spustio prozor, pruìo ruku s dva nov~i}a od sto i
viknuo: – Ovde jedan! – Po~etak wegovog putovawa svaki put je ob-
javqivao prodavac jastu~i}a. Prolazio je ispod prozora minut
pre polaska voza, guraju}i ispred sebe stalak s to~kovima na ko-
jem su visili oka~eni jastu~i}i: bio je to visok, mr{av starac s
belim brkovima i velikim {akama dugih i debelih prstiju,
{akama koje ulivaju poverewe. Bio je obu~en sav u crno: vojni~ka
kapa, uniforma, {iwel, {al oko vrata. Lik iz vremena kraqa Um-
berta; mo`da stari pukovnik ili samo lojalni kapetan. Ili po{-
tar, stari seoski raznosa~ pisama: s tim velikim {akama, dok je
pruào Federiku tanani jastu~i}, pridràvaju}i ga vrhovima
prstiju, izgledao je ba{ kao da predaje pismo ili ho}e da ga ubaci
kroz prozor voza. Jastu~i} je sada bio u Federikovim rukama,
~etvrtast, pqosnat, upravo kao kakva koverta, a pritom jo{ i
prekriven pe~atima: bilo je to svakodnevno pismo înciji koje je
i ve~eras polazilo, a umesto stranice ispuwene nestrpqivim
rukopisom, Federiko je eto li~no po{ao nevidqivim putem no}ne
po{te, preko ruke starog zimskog raznosa~a pisama, posledwe
inkarnacije racionalnog i disciplinovanog severa pre nego {to
uroni u nekontrolisane strasti sredweg juga.
Ali ipak, i pre svega, bilo je to jastu~e: odnosno, mekani pred-
met (iako spqo{ten i sabijen), blistavo beo (premda prekriven
pe~atima) od prawa i sterilizacije. U sebi je nosio, poput pojma
u ideogramu, ideju o krevetu, izleàvawu, prisnosti, i Federiko
je ve} unapred uìvao u ostrvu sveìne koje }e mu to jastu~e biti,
u no}i, s tim varqivim i grubim pli{om oko wega. I ne samo to,
taj maju{ni pravougaonik udobnosti nagove{tavao je druge
udobnosti, druge prisnosti, druge slasti, zbog kojih on i polazi
na put; {tavi{e, ve} sam polazak, ve} samo iznajmqivawe jastu- 189
~eta bio je vid uìvawa u wima, ulazak u dimenziju u kojoj je ca-
revala încija, u zatvoreni krug wenih mekih ruku.
I voz je jednim qubavnim, ne`nim pokretom po~eo da klizi
izme|u stubova peronskih nadstre{nica, vijugao je kroz gvo`|em
okovana poqa skretnica, bacio se u mrak, i poprimio onaj isti
zamah koji je Federiko do tog trenutka ose}ao u sebi. I, kao da je
zbog osloba|awa od napetosti u jurwavi voza postao lak{i, po~eo
je da prati taj polet pevu{e}i temu jedne pesme koja ga je upravo
podse}ala na taj polet: „J’ai deux amours... Mon pays et Paris...
Paris toujours...“ 1
U{ao je jedan gospodin, Federiko je za}utao. – Slobodno? –
Seo je. Federiko je u glavi ve} napravio ra~un: strogo gledano,
ako ho}ete da putujete ispruèni, boqe je da vas je dvoje u kupeu:
jedan se ispruì ovde, drugi tamo, i niko se ne usu|uje da vas uzne-
mirava; me|utim, ako pola kupea ostane slobodno, u trenutku kada
najmawe o~ekujete u|e neka {esto~lana porodica, s decom, koja
putuje u Sirakuzu, i morate da ustanete. Federiko je, dakle, dobro
znao da je najpametnije da ne zauzima mesto u praznom kupeu nego
u nekom u kom ve} ima nekoga. Ali nikada to nije radio: vi{e je
voleo da igra na kartu potpune samo}e, i kada bi mu se desilo da ima
saputnika, uvek je mogao da se ute{i prednostima nove situacije.
Tako je u~inio i sada. – Putujete do Rima? – upitao je prido{-
licu, da bi odmah potom mogao da doda: „Odli~no, sad }emo da navu-
~emo zavesice, ugasimo svetlo i ne}emo pustiti nikoga da u|e.“
Me|utim, ovaj mu je odgovorio: – Ne. Do \enove. Sjajno {to silazi
u \enovi i ponovo ostavqa Federika samog, ali, na tom putovawu
od nekoliko sati sigurno se ne}e ispruìti, verovatno }e ostati
budan, ne}e dati da se ugasi svetlo, drugi qudi }e mo}i da u|u na
usputnim stanicama. Tako je Federiko bio osu|en na sve mane pu-
tovawa u dru{tvu, bez ijedne prednosti koju bi takvo putovawe
moglo doneti.
Ali nije se mnogo bavio time. Uvek je bio dovoqno jak da iz
zabrana svojih misli izbaci svaki vid realnosti koji mu smeta ili
mu nije od koristi. Izbrisao je ~oveka koji je sedeo u uglu preko
puta wega tako {to ga je sveo na senku, sivu mrqu. Novine koje su
obojica dràli otvorene ispred sebe pomogle su uzajamnoj nepri-
stupa~nosti. Federiko se i daqe ose}ao kao da lebdi u svom qubav-
nom letu. „Paris toujours...“ Niko nije mogao da zamisli da iz te
bedne scenografije nastale iz potrebe i strpqewa on leti u na-
ru~je jedne ène kao {to je încija U. I da bi odrào to ose}awe
ponosa, Federiko je osetio potrebu da boqe osmotri svog saput-
nika (koga zasad nije jo{ ni pogledao) kako bi uporedio – sa
190 1 – Imam dve qubavi... Svoju zemqu i Pariz... Pariz uvek...“. (fr.)
okrutno{}u novog bogata{a – vlastitu sre}nu okolnost sa sivi-
lom postojawa drugih qudi.
Neznanac, me|utim, uop{te nije izgledao obeshrabreno. Bio
je to jo{ mlad ~ovek, krupan, jedar; ostavqao je utisak zadovoqnog
i vitalnog mu{karca, ~itao je sportske novine, pored sebe je imao
veliku torbu: ukratko, izgledao je kao zastupnik neke firme, ko-
mercijalista. Na trenutak Federiko V. oseti zavist, koja se ina~e
javqala kad god bi se na{ao pred osobama koje su delovale prak-
ti~nije i vitalnije od wega; ali to je bio trenutni utisak i odmah
ga je odbacio uz pomisao: „On je ~ovek koji putuje u limovima ili
farbama, dok ja...“ i ponovo ga je obuzela ona èqa da zapeva, kako
bi dao odu{ka razdraganosti, odagnao sve misli. „Je voyage en
amour!“2 zapevao je u sebi, izvijaju}i glas prema ranijem ritmu
koji mu je izgledao uskla|en sa kloparawem voza, prilago|avaju}i
re~i namerno izmi{qene da razqute zastupnika, kad bi ovaj mogao
da ih ~uje, „Je voyage en volupté!“3 pri ~emu se trudio da naglasi
ritmi~ke zamahe i opu{tenost motiva „Je voyage toujours... l’hiver
et l’été...“4 I tako je uzbu|ewe u wemu sve vi{e raslo, „l’hiver et
l’été!“ do te mere da mu se na usnama morao pojaviti osmeh potpunog
du{evnog blagostawa. Tad je primetio da zastupnik zuri u wega.
Odmah se pribrao i usredsredio na ~itawe novina, odbijaju}i
da prizna ~ak i samom sebi da se samo trenutak ranije na{ao u
tako infantilnom raspoloèwu. Infantilnom: a za{to? Nije tu
bilo ni~eg infantilnog: putovawe ga je dovodilo u povoqno stawe
duha, stawe zapravo primereno odraslom ~oveku, ~oveku koji poz-
naje i lo{e i dobre strane ìvota, i sada se sprema da uìva,
zasluèno, u dobrim stvarima. Spokojno, savr{eno mirne saves-
ti, listao je ilustrovane ~asopise, iscepkane slike jednog brzog,
uzbudqivog ìvota, u kojima je traìo ne{to od onoga {to je i
wega pokretalo. Ubrzo je otkrio da ga ~asopisi uop{te ne zanima-
ju, puki znakovi trenutnosti, ìvota koji te~e po povr{ini. We-
govo je nestrpqene brodilo sasvim drugim nebesima. „L’hiver et...
l’été!“ Do{lo je vreme za spavawe.
Doìveo je neo~ekivano zadovoqstvo: zastupnik je zaspao u
sede}em poloàju, ne mewaju}i ga, s novinama na krilu. Federiko
je qude koji mogu da zaspu sede}i posmatrao s nekim ose}awem od-
bijawa koje ~ak nije uspevalo da bude ni zavist: za wega je spavawe
u vozu podrazumevalo vrlo sloènu proceduru, precizan ritual,
ali i to je bio deo tegobnog zadovoqstva wegovih putovawa.
Najpre je morao da skine lepe pantalone i obu~e stare, za sva-
ki dan, kako ne bi doputovao sav izgu`van. Ta radwa trebalo je da
2 – Ja putujem u qubavi! (fr.)
3 – Ja putujem u sladostra{}u! (fr.)
4 – Ja putujem uvek... zimi i leti... (fr.) 191
se odigra u toaletu; ali pre toga – da bi sebi olak{ao presvla~ewe
– bilo je boqe da cipele zameni papu~ama. Federiko je iz torbe
izvadio pantalone za svaki dan, vre}icu s papu~ama, skinuo ci-
pele, nazuo papu~e, sklonio cipele ispod sedi{ta, oti{ao u
toalet da presvu~e pantalone. „Je voyage toujours!“ Vratio se,
sloìo lepe pantalone na mreù tako da im se ne pokvari bri`-
qivo ispeglani {av. „Tralala la-la!“ Stavio je jastu~e na po~e-
tak sedi{ta prema hodniku, jer je boqe da nagla otvarawa vrata
~uje iznad glave nego da vizuelno nasrnu na wega kad iznenada
otvori o~i. „Du voyage, je sais tout!“5 Na drugi kraj sedi{ta ras-
prostro je novine jer nije legao neobuven ve} u papu~ama. Na kuku
iznad jastuka oka~io je sako, a u xep sakoa stavio je nov~anik za
sitninu i {tipaqku za nov~anice, koji bi mu naùqali bok kad
bi ih ostavio u xepu pantalona. Me|utim, kartu je zadrào, u xepi-
}u ispod kai{a. „Je sais bien voyager...“6 Zamenio je lepi pulover,
da ga ne izgu`va, starim puloverom za svaki dan; a ko{uqu }e pres-
vu}i ujutru. Zastupnik, koji se probudio kada se Federiko vratio
u kupe, pratio je wegovo petqawe kao da ne shvata ba{ najboqe
{ta se doga|a. „Jusqu’à mon amour...“7 Skinuo je kravatu i oka~io
je, skinuo je umetke iz okovratnika ko{uqe i stavio ih u xep sa-
koa, zajedno s novcem. „... j’arrive avec le train!“8 Skinuo je tregere
(kao i svi mu{karci odani eleganciji, ne samo onoj vidqivoj, no-
sio je tregere) i podvezice; otkop~ao je najvi{e dugme na pantalo-
nama da ga ne bi stezale. „Tralala la-la!“. Preko pulovera nije
ponovo obukao sako ve} mantil, po{to je iz xepa izvadio kqu~eve
od ku}e; dragoceni èton je, me|utim, zadrào, sa onim istim
najdubqim oboàvawem s kojim deca stavqaju omiqenu igra~ku
pod jastuk. Mantil je zakop~ao do grla i podigao kragnu; uz malo
pa`we, mogao je da spava u wemu a da ga ni trunku ne izgu`va. „Ma-
intenant voilà!“9 Spavati u vozu zna~i probuditi se s nakostre-
{enom kosom i na}i se mo`da na stanici bez imalo vremena da se
koliko-toliko za~e{qate; i zato je na glavu stavio beretku. „Je
suis prêt, alors!“10 Teturao se po kupeu u mantilu koji je, bez sakoa
ispod, visio na wemu poput kakve sve{teni~ke ode`de, povukao
je zavesice na vratima sve dok ko`ne petqe nisu do{le do metal-
nih dugmi}a. Napravio je pokret u pravcu svog saputnika kao da
ga pita za dozvolu da ugasi svetlo: zastupnik je spavao. Ugasio je:
u plavi~astoj senci sigurnosne lampice, pomerio se jo{ malo, tek
da navu~e zavesice na prozoru, odnosno da ih pritvori jer bi tu
5 – O putovawu ja znam sve! (fr.)

6 – Ja umem dobro da putujem... (fr.)
7 – Do svoje qubavi... (fr.)
8 – ...ja stièm vozom! (fr.)
9 – I to je to! (fr.)
192 10 – Sad sam spreman!(fr.)
uvek ostavio mali prorez: voleo je da ujutru ima zrak sunca u sobi.
Jo{ jedna radwa: naviti sat. Dobro, mogao je da legne. U jednom
skoku izvalio se na sedi{te, postrance, ne napraviv{i ni najma-
wi pregib na mantilu, nogu savijenih ka unutra, s rukama u xepovi-
ma, ètonom u {aci, s nogama – i daqe u papu~ama – na novinama,
nosa zabijenog u jastu~e, s beretkom preko o~iju. Uz znala~ko smi-
rivawe ~itave te svoje unutra{we grozni~ave aktivnosti, s pri-
jatnom te`wom ka narednom danu, sada }e zaspati.
Odse~an ulazak kontrolora (otvorio je vrata naglo, otkop~a-
vaju}i dve zavesice sigurnom rukom u jednom potezu dok je drugu
podigao da upali svetlo) bio je predvi|en. Federiko je, me|utim,
vi{e voleo da ga ne ~eka: ako do|e pre nego {to on zaspi, dobro;
ako ga ve} uhvati prvi san, jedna uobi~ajena i bezli~na pojava
poput kontrolora prekinula bi ga tek na nekoliko sekundi, kao kad
se ~ovek koji spava u prirodi probudi na kre{tawe no}ne ptice
ali se onda okrene na drugu stranu i ponovo zaspi i ne znaju}i da
se budio. Federiko bi imao spremnu kartu u xepi}u, pruìo bi je
ne ustaju}i, gotovo ne otvaraju}i o~i, i drào bi ruku tako is-
pruènu dok ne bi opet osetio kartu pod prstima; vratio bi je u
xep i odmah ponovo zaspao da nije morao da obavi jo{ jednu radwu
koja je obesmi{qavala ~itav onaj wegov prethodni napor da se ne
pomeri: jednom re~ju, morao je da ustane i ponovo zakop~a zavesi-
ce. Ovoga puta jo{ je bio budan, i kontrola je potrajala ne{to
duè nego obi~no, jer se zastupnik, zate~en usred sna, nije odmah
sna{ao i prona{ao kartu. „Nema brze reflekse kao ja“, pomislio
je Federiko i iskoristio priliku da ga kiwi novim varijantama
svoje imaginarne pesme. „Je voyage l’amour...“11, pevu{io je. Ideja
da glagol voyager koristi kao prelazni glagol dala mu je nekakvo
ose}awe ispuwenosti koje umeju da pruè ~ak i najmawe poetske
slutwe, i zadovoqstva {to je najzad prona{ao odovaraju}i izraz
za svoje stawe duha. „Je voyage amour! Je voyage liberté! Jour et nuit
je cours... par les chemins-de-fer...“12
U kupeu je ponovo zavladao mrak. Voz je `vakao svoj nevidqi-
vi put. Da li je Federiko mogao da traì vi{e od ìvota? Od tak-
vog blaènstva do sna, put je kratak. Federiko je zaspao kao da
urawa u bunar s perjem. Pet-{est minuta, ne vi{e: onda se pro-
budio. Bilo mu je vru}e, sav se preznojio. Vagoni su se grejali,
po{to je jesen bila ve} odmakla, ali je on, se}aju}i se koliko mu
je bilo hladno na posledwem putovawu, odlu~io da legne u man-
tilu. Ustao je, skinuo ga i prebacio preko sebe kao pokriva~, os-
tavqaju}i otkrivena ramena i grudi, ali trudio se sve vreme da ga
rasprostre tako da ne ostanu ru`ni pregibi. Okrenuo se na drugu
11 – Ja putujem qubav... (fr.)

12 – Ja putujem qubav! Ja putujem slobodu! Dawu i no}u jurim... prugama... (fr.) 193
stranu. Znoj je u wegovom telu razbudio svrab koji je gamizao na
sve strane. Otkop~ao je ko{uqu, po~e{ao se po grudima, po~e{ao
se po nozi. Stawe prinude u kojem je ose}ao da se nalazi wegovo
telo prizvalo je misli o fizi~koj slobodi, moru, golotiwi, pli-
vawu, tr~awu, i sve je to dostizalo vrhunac u încijinom zagrqa-
ju, zbiru svih dobrih stvari koje nosi postojawe. I tamo, u polu-
snu, nije vi{e ni razlikovao trenutne neprijatnosti od prièq-
kivanog dobra, imao je sve to istovremeno, uìvao je u jednoj nela-
godnosti koja je pretpostavqala i u sebi gotovo sadràla sva mo-
gu}a blagostawa. Ponovo je zaspao.
Zvu~nici na stanicama koji su ga povremeno budili nisu tako
neprijatni kao {to mnogi misle. Probuditi se i odmah znati gde
ste pruà dve razli~ite mogu}nosti za zadovoqstvo: da pomis-
lite, ako je neka stanica posle one na koju ste mislili: „Koliko
sam spavao! Nisam ni osetio ovo putovawe!“, a ako je pak neka sta-
nica pre: „Dobro je, imam dovoqno vremena da ponovo zaspim i
nastavim da spavam bez brige“. Sad je bilo u pitawu ovo potowe.
Zastupnik je jo{ bio na svom mestu, sad je i on spavao ispruèn,
uz lagano hrkawe. Federiku je i daqe bilo vru}e. Ustao je polu-
sawiv, pipaju}i je potraìo elektri~ni regulator grejawa, na{ao
ga na suprotnom zidu, ba{ iznad glave svog saputnika, pruìo
ruke odràvaju}i ravnoteù samo na jednoj nozi zato {to mu je
spala jedna papu~a, i besno zavrnuo ru~icu na „minimum“. Mora da
je ba{ tog trenutka zastupnik otvorio o~i i video ruku pruènu
iznad svoje glave: zagrcnuo se, progutao pquva~ku, a onda ponovo
pao u maglu sna. Federiko se bacio na svoj leàj, elektri~ni
regulator oglasio se brujawem, upalio je crvenu lampicu, kao da
poku{ava ne{to da objasni, da zapodene razgovor. Federiko je
nestrpqivo ~ekao da se vazduh rashladi, ustao je da mal~ice otvo-
ri prozor a onda mu je postalo hladno, po{to je voz ubrzao, pa ga
je zatvorio, pomerio je malo regulator ka oznaci „automatski“.
Lica naslowenog na voqeno jastu~e, jo{ neko vreme oslu{kivao
je brujawe regulatora poput tajanstvenih poruka iz onostranih
svetova. Voz je putovao po zemqi nad kojom su se nadvijali nepreg-
ledni prostori, a u ~itavom univerzumu on i samo on jurio je ka
înciji U.
Slede}i put probudio ga je uzvik prodavca kafe na Stanici
Prin~ipe u \enovi. Zastupnik je nestao. Federiko je pa`qivo
zapu{io rupe u svojim zidinama od zavesica i sa strepwom oslu{-
kivao svaki korak koji se pribliàvao hodnikom, svako otvarawe
vrata. Ne, niko nije u{ao. Ali, na stanici \enova–Briwole jedna
ruka je napravila otvor, opipavala, poku{avala da razdvoji zave-
sice, nije uspela, jedan qudski oblik pojavio se ~etvorono{ke,
194 doviknuv{i na dijalektu niz hodnik: – Ovamo! Ovde je prazno! –
Kao odgovor za~ulo se te{ko strugawe cokula, isprekidani gla-
sovi, ~etvorica vojnika, alpinaca, u{li su u mrak kupea i malo
je nedostajalo da sednu na Federika. Dok su se nagiwali nad wim
kao nad nekom nepoznatom zverkom: – Oh! Koga to imamo ovde? – on
se najednom pridiè na laktove i napade ih: – Pa zar nema drugih
kupea? – Ne, svi su puni – odgovorili su – ali ne brinite, mi }emo
sesti s ove strane. Samo vi lezite. Rekao bi ~ovek da su se prepali,
a zapravo su samo navikli na osorno pona{awe i nisu obra}ali
pa`wu ni na {ta; uz galamu su se bacili na sedi{ta. – Idete dale-
ko? – upitao je Federiko, sad ve} blaè, sa svog jastu~eta. Ne, si-
lazili su na jednoj od prvih stanica. – A vi, kuda idete? – U Rim.
– Majko bo`ja! Do Rima! – Wihov ton zaprepa{}enog saàqewa
pretvorio se u Federikovom srcu u neki herojski ponos od kojeg se
topio.
I putovawe je tako nastavqeno. – Moète li da ugasite svet-
lo? – Ugasili su i ostali bez lica u mraku, bu~ni, glomazni, rame
uz rame. Jedan od wih pomera zavesicu na prozoru i gleda napoqe:
no} je jasna, Federiko iz leè}eg poloàja vidi samo nebo i s vre-
mena na vreme niz svetiqki neke male stanice koje ga zaslepquju
i razmahuju senke po tavanici. Alpinci su neotesani paori, idu
ku}i na dopust, ne prestaju da govore glasno, upadaju jedan drugom
u re~ i povremeno se u mraku me|usobno udaraju pesnicama i pqes-
kaju po le|ima, izuzev jednog koji spava i jednog koji ka{qe. Govo-
re nekim nerazumqivim dijalektom, Federiko svaki ~as uhvati
neku re~, pri~a se o kasarni, javnoj ku}i. Ko zna za{to, ose}ao je
da ih ne mrzi. Sada je bio s wima, gotovo jedan od wih, i poisto-
ve}ivao se sa wima samo zato da bi onda uìvao zami{qaju}i sebe
sutra pored încije U. i osetio vrtoglavicu od iznenadne prome-
ne sudbine. Ali ne da bi ih kiwio, kao {to je bilo s onim neznan-
cem odranije; sada je iz nepoznatog razloga ostao na wihovoj stra-
ni, upravo je s wihovim nesvesnim blagoslovom i{ao ka înciji,
u svemu onome {to je najdaqe od we leàla je vrednost ~iwenice
da ima wu, smisao toga da je on taj koji je ima.
Federiku je sada utrnula ruka. Podiè je, protresa, trwewe
ne prestaje, pretvara se u bol, bol u lagano blaènstvo i on vrti
u vazduhu izvijenu ruku. Alpinci, sva ~etvorica, pa`qivo ga
posmatraju otvorenih usta. – [ta ga je spopalo... Sawa ne{to...
[ta li radi, gle... – A onda, s mladala~kom lako}om, nastavqaju
da se me|usobno zadirkuju. Federiko sada poku{ava da povrati
cirkulaciju u nozi, spu{taju}i je na pod i sna`no trupkaju}i.
Izme|u dremeà i galame, pro{ao je sat. A on se nije ose}ao
kao da im je neprijateq; mo`da nije ni bio ni~iji neprijateq;
mo`da je postao dobar ~ovek. Nije ih mrzeo ni kada su, ne{to malo
pre svoje stanice, iza{li i ostavili vrata i zavese {irom ot- 195
vorene. Ustao je, ponovo se zabarikadirao, ponovo osetio ono za-
dovoqstvo samo}e, ali bez gor~ine prema bilo kome.
Sada mu je bilo hladno na nogama. Uvukao je krajeve pantalona
u ~arape, ali mu je i daqe bilo hladno. Umotao je oko nogu pe{eve
mantila. Sada mu je bilo hladno na stomaku i le|ima. Vratio je
regulator gotovo na „maksimum“, ponovo se u{u{kao, pretvarao
se da ne prime}uje da mu je mantil ve} prili~no izgu`van iako je
ose}ao pregibe leè}i na wemu, sada je bio spreman da se odrekne
svega zbog svog trenutnog blaènstva, svest o dobroti prema bli`-
wem nagonila ga je da bude dobar prema sebi i, u toj sveop{toj bla-
gonaklonosti, da se ponovo vrati na put sna.
Od tada su bu|ewa bila povremena i mehani~ka. Ulasci kon-
trolora, koji sigurnim pokretom ruke otvara zavesice, jasno su se
razlikovali od nesigurnih poku{aja no}nih putnika koji su u{-
li u voz na nekoj usputnoj stanici, zbuweni pred ~itavim nizom
kupea s navu~enim zavesicama. Jednako profesionalno ali odse~-
nije i mra~nije bilo je pojavqivawe policajca, koji bi naglo uperio
svetlo u lice spava~a, prou~avao ga, gasio svetlo i tiho odlazio,
ostavqaju}i za sobom ledeni dah zatvora.
Zatim je u{ao jedan ~ovek, na nekoj stanici urowenoj u no},
Federiko ga je primetio kad se ve} sklup~ao u uglu, a po vowu vla-
ge koji se {irio iz debelog kaputa shvatio je da napoqu pqu{ti.
Kada se ponovo probudio, ovaj je ve} bio nestao, na ko zna kojoj ne-
vidqivoj stanici, i za wega nije bio ni{ta drugo do senka {to vowa
na ki{u i te{ko disawe.
Bilo mu je hladno; pomerio je regulator na „maksimum“, a onda
je spustio ruku ispod sedi{ta da oseti da li se grejawe poja~ava.
Nije ose}ao ni{ta; sagnuo se i po~eo da pipka prstima; kao da je
sve bilo iskqu~eno. Ponovo je navukao mantil, pa ga skinuo, pot-
raìo je svoj lepi pulover, skinuo pulover za svaki dan, navukao
onaj lepi, preko wega obukao onaj za svaki dan, opet obukao man-
til, {}u}urio se i poku{ao da iznova dostigne ono ose}awe ispuwe-
nosti koje ga je ranije odvelo u san ali nije mogao da se priseti
ni~ega, a kad mu je u glavi sinula pesma, ve} je bio zaspao i taj
ritam je nastavio da ga trijumfalno uquqkuje u san.
Prva jutarwa svetlost u{la je kroz procepe u vidu uzvika
„topla kafa!“ i „novine!“ na stanici mo`da na izlasku iz Toskane
ili ve} na ulasku u Lacijum. Nije padala ki{a, iza vla`nih sta-
kala nebo je ve} isticalo svoju ju`wa~ku ravnodu{nost prema je-
seni. @eqa za ne~im toplim pa i navika ~oveka iz grada da sva
svoja jutra zapo~iwe listawem novina, delovali su na Federi-
kove reflekse i on je osetio da treba da pojuri ka prozoru i kupi
196 kafu ili novine ili i jedno i drugo. Ali uspeo je tako ve{to da se
ubedi da jo{ uvek spava i da nije ~uo ni{ta, da je to uverewe nas-
tavilo da ìvi i kada su kupe zaposeli uobi~ajeni putnici iz
îvitavekije koji hvataju jutarwe vozove za Rim. I najboqi deo
wegovog sna, onaj u prvim satima zore, gotovo da je bio bez prekida.
Kada se zaista probudio, zaslepila ga je svetlost {to je
dopirala kroz sva stakla preko kojih vi{e nisu bile navu~ene
zavesice. Na sedi{tima preko puta bio je pore|an ~itav niz osoba
kojih je, kako mu se ~inilo, bilo mnogo vi{e nego {to tu moè da
stane, ~ak i jedno dete u krilu neke debele ène, a jedan ~ovek je
sedeo na wegovoj strani, na mestu koje nisu zauzimale wegove
skupqene noge. Qudi su imali razli~ita lica ali sva su odavala
neki neodre|eni birokratski duh, sa izuzetkom jednog oficira
vazduhoplovstva u uniformi prepunoj tra~ica; i na ènama se
videlo da idu u posetu kod ro|aka koji rade u nekom ministarstvu,
u svakom slu~aju, sve su to bili qudi koji idu u Rim da po raznim
nadle{tvima zavr{e neke birokratske poslove za sebe ili za
druge. I svi su oni, neko podiù}i pogled s novina „Il Tempo“,
gledali Federika ispruènog odmah tu u visini wihovih kolena,
bezobli~nog, umotanog u taj mantil, bez nogu poput kakve foke,
kako se odvaja od jastu~eta umrqanog od pquva~ke i kako se sav ra{-
~upan, s beretkom na potiqku, obraza izbrazdanog od zgu`vane
navlake, pridiè, tegli bezobli~nim pokretima, ba{ kao foka,
i polako otkriva funkciju nogu, pogre{no navla~i papu~e, a onda
otkop~ava i ~e{e izme|u dva pulovera i izgu`vane ko{uqe i jo{
sawivim pogledom prelazi preko wih, i osmehuje se.
Kroz prozore su se videla prostrana poqa i priroda oko Ri-
ma. Federiko je neko vreme posedeo tako s rukama na kolenima, i
daqe sa osmehom na usnama, a onda je jednim pokretom zatraìo
dozvolu da uzme novine s kolena ~oveka koji je sedeo preko puta
wega. Pregledao je naslove, kao i uvek nije mu promakao onaj ose-
}aj da se nalazi u nekoj dalekoj zemqi, s visine je gledao lukove
akvedukta koji su promicali iza prozorskih stakala, vratio no-
vine, ustao da u torbi potraì toaletni pribor.
Na stanici Termini, prvi je isko~io iz vagona, sve` kao ruà.
U ruci je stiskao èton. U ni{ama izme|u stubova i {tandova si-
vi telefoni ~ekali su samo na wega. Ubacio je èton, okrenuo broj,
i dok mu je srce udaralo oslu{kivao daleku zvowavu, za~uo kako
izrawa încijino – Halo... – jo{ obavijeno snom i mekom topli-
nom, i ve} se preneo u napetost tih dana koje }e provesti zajedno,
u bolni rat sati, i shvatio da ne}e uspeti da joj kaè ni{ta od
onoga {to je za wega bila ta no}, koju je ve} video kako bledi, kao
svaka savr{ena no} qubavi, pred surovim nizawem dana.
197
ITALO KALVINO (Sanremo 1923. – Sijena 1985) jedan je od najzna-
~ajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka, publicista i dugo-
godi{wi savetnik u Izdava~koj ku}i „Einaudi“, prevodilac i sara-
dnik mnogih kwièvnih ~asopisa u Italiji.
Wegove teme i pripoveda~ki putevi su bogati i raznovrsni: od
ratnih se}awa do jedne lucidne i nadasve prefiwene savremene etike
koja se izraàva preko apologija, ~as grotesknih, ~as nau~no-fantas-
ti~nih ili proètih gorkom ironijom o po{astima savremenog dru{-
tva. U isto vreme, wegova razmi{qawa o razlozima za pisawe okre-
nula su se gra|ewu vrsnih pripoveda~kih mehanizama, kadrih da iz-
raze prirodu sloènog „ume}a“ pisawa, pri ~emu Kalvino koristi
jedan od naj~istijih i najelegantnijih stilova u savremenoj itali-
janskoj prozi.
Pri~a Avantura jednog putnika preuzeta je iz zbirke Gli amori
difficili (Te{ke qubavi), 1970. U predgovoru prvom izdawu Kalvino
kaè: „Ako su one, u najve}em delu, pri~e o tome kako se neki par ne
sre}e, u wihovom nesretawu autor kao da sme{ta ne samo razlog za
o~ajawe ve} i jedan temeqan element – ako ne upravo samu su{tinu –
qubavnog odnosa.“
Glavna dela: Na{i preci (Prepolovqeni vikont, Baron na dr-
vetu, Nepostoje}i vitez 1952–1959), Italijanske bajke (1972), Kos-
mikomike (1965), Nevidqivi gradovi (1972), Zamak ukr{tenih sudbi-
na (1973), Ako jedne zimske no}i neki putnik (1979), Palomar (1983),
Markovaldo (1963) itd., a posthumno su objavqeni Pod jaguarskim
suncem (1986), Ameri~ka predavawa (1988) Pre nego {to kaè{ halo
(1993), Pustiwak u Parizu. Autobiografske stranice (1994), itd.
Elizabet Vasiqevi}
198
Jugana Stojanovi}
RE^ U VREMENU I PROSTORU
U posledwe vreme ~esto se govori i pi{e o potrebi pro~i{-

}avawa na{eg materweg jezika. Primetna su i sporadi~na zalaga-
wa za rehabilitaciju iskaza koji pamtimo iz Vukove borbe za we-
govo potvr|ivawe.
Te te`we su razumqive jer se javqaju u trenutku veoma pri-
sutne kontaminacije srpskog jezika raznovrsnim tu|icama, stra-
nim àrgonom, vulgarnostima. Vi{e ne moèmo ~uti da je ne{to
odli~no ve} samo super, a tu su i strane re~i „}ao“, „gudbaj“ i tako
daqe. Taj nemili fenomen se naàlost smatra notornom ~iwe-
nicom. âk je dobio i ime – zove se novogovor.
Razloge za nemilu pojavu novogovora u na{em me|usobnom
sporazumevawu otkrivamo striktnom sociolo{kom i istori~nom
analizom duha vremena u kojem je do te pojave do{lo. To je razum-
qivo jer jezik svakog doba i svakog naroda, pa i ovog na{eg, ogle-
dalo je u kome se odraàvaju navike duha i psihologija qudi u
odre|enom vremenu i prostoru. Jezik je odraz ideja jednog sveta na
odre|enom stepenu razvoja, odraz promena koje nastaju u mislima
qudi jednog vremena, u wihovom ose}ajnom ìvotu, u wihovom
shvatawu izo{trenom za jedne i otupelom za druge vrednosti, u
strukturi dru{tva u kome ìve. A svaka epoha u ìvotu ~ove-
~anstva sadrìnski je potpuno razli~ita.
U agoniji baroka, galantnom XVIII veku, pad moralnih vred-
nosti prati srozavawe re~i iz podru~ja ose}ajnog ìvota. One se
redovno zamewuju re~ima iz podru~ja fizi~kog ìvota. Re~ „ra-
zuman“ naj~e{}e susre}emo u tekstovima iz Dekartovog doba, tog
doba krilatice „cogito ergo sum“.
U renesansnoj poeziji sa dvora Medi~i naj~e{}e susre}emo
re~i „umeren“, „skladan“, koje su dokaz da je renesansa vreme
stilizacije, sklada, te`we za lepotom. To su kqu~ne re~i iz jed-
nog vremena u kome Dante peva da gospe treba da budu lepe ali
„umereno da bi skladne bile“. Te su re~i svedoci jedne istorijske
situacije u kojoj na prijemima Kozima Medi~ija dvorjanke preko 199
lica nose mreìce od srme da upadqivom lepotom ne bi vre|ale
o~i siworije kojoj je ideal odmerenost i sklad.
U rimama \akomina Puqezea, koji pripada sicilijanskoj
pesni~koj {koli iz XIII veka, nalazimo 30 sinonima za re~ „ru-
à“, kojom se veli~a lepota voqene ène. Ova lingvisti~ka bra-
vura trag je trubadurskog kulta ène, koji je u vreme u kome je
Puqeze ìveo i pisao bio bri`qivo negovan. U na{e vreme, vre-
me neojezika, koje nije vreme \akomina Puqezea, umesto 30 sino-
nima za re~ „ruà“ u „Re~niku sinonima“ Pavla ]osi}a, objavqe-
nom 2008. godine, nalazimo ~ak 101 sinonim za re~ „nitkov“.
Bogatstvo metafora kojima se ozna~avaju novac, seks i quba-
visawe govori nam o opsednutosti ovim temama qudi iz vremena
bezna|a, iz vremena te`we za osloba|awem li~nosti kroz nasil-
ni~ki ~in. Jezik neminovno podleè svim promenama u socijal-
nim i istori~nim strukturama.
U prvobitnom rukopisu „Boànstvene komedije“ Beatri~ino
ime je napisano malim slovom i zna~i „blaèna sre}nica“. U tom
remek-delu pisanom u vreme velikog po{tovawa voqene ène
Dante se ne usu|uje da je nazove vlastitim imenom. Umesto toga on
obi~nom re~ju daje sliku wenih moralnih osobina.
Povla{}ene re~i sredwovekovnih spisa obojenih duhovno{-
}u su „bog“, „smrt“, „ve~nost“. U pesmama despota Stevana Lazare-
vi}a za re~ „qubav“ sinonim je „bog“.
U tekstovima nastalim u vreme ra|awa kolektivisti~ke civi-
lizacije, kad odgovornost sa pojedinca prelazi na neindividu-
alizovanu zajednicu, prime}ujemo istorijski i sociolo{ki veoma
zanimqivu pojavu. Bezli~ni izrazi „moralo se“, „radilo se“ za-
mewuju li~ni glagolski oblik „ja sam radio“, „ja sam morao“.
Rembo s pravom smatra da se slika jednog dru{tva prvenst-
veno otkriva kroz sliku jezika toga dru{tva. Hajdeger zastupa
mi{qewe da se duhovna struktura dru{tva, uslovqena odre|enim
vremenom i prostorom, ovaplo}uje kroz re~i nastale upravo u tom
vremenu i prostoru.
Arhai~ne re~i su re~i jednog umrlog dru{tva – to su mrtve
re~i. Savremena re~ „hvala“ sinonim je arhai~ne re~i „blagoda-
rim“. Wihovo zna~ewe je identi~no, ali je wihova mo} ekspresije
razli~ita, i to samo zato {to su nastale u razli~itim vremenima.
Re~ „blagodarim“, naime, obavija osobena ose}ajna klima svojs-
tvena uqu|enosti jednog prohujalog vremena, gotovo bismo mogli
re}i, klima svojstvena jednoj minuloj civilizaciji.
U proslavqenom romanu „Kaputt“, èle}i da jednom nacis-
ti~kom funkcioneru objasni da Italija kao sastavni deo evrops-
ke civilizacije jo{ ìvi, da nije „kaputt“, autor u jednoj jedinoj
200 re~enici niè re~i koje najboqe do~aravaju mirise i boje te
civilizacije i javqaju se kao weni autenti~ni svedoci. To su re~i
Fabrikone, Prato, Porta del Soraqo, Donatelo, Orti Ori~elari,
Policijano, Lorenco il Mawifiko.
Marinetijevo sna`no obezvre|ivawe re~i je opravdano ako
imamo u vidu da je nastalo u doba uàsavawa od banalnosti koja
dovodi do ekscentri~nosti, u doba strasnog individualizma i
nastojawa da se ni po koju cenu ne li~i na druge. Marinetijevo
doba je doba korenitog razarawa jezika upravo zato {to je to doba
korenitog ru{ewa svih konvencija, doba korenite promene dru{t-
venih struktura.
Remon Keno u tom smislu pi{e da ne vidi razloga da se fran-
cuski jezik „ne bi vulgarizovao kad ve} Francuzi ìve u jednom
vremenu koje ni po ~emu ne zasluùje da bude po{tovano“.
I na{a jezi~ka stvarnost kao i jezi~ka stvarnost svakog na-
roda sudbonosno je odre|ena istorijskim i dru{tvenim prilika-
ma u kojima se formirala. U jeziku nema ni~eg {to se ne bi moglo
dovesti u vezu sa istorijom dru{tva. Re~i su dru{tveni fakt,
~iwenica koja je aktuelna dokle god to dru{tvo ìvi. Re~i ìve,
obrazuju se i umiru zajedno sa dru{tvom – one se, dakle, i mewaju
sa dru{tvom.
Jezi~ka stvarnost se ne moè voqom pojedinaca vra}ati na
staro, niti krenuti novim putevima. Izlazak iz lavirinta stereo-
tipa, kako naboqe tako i nagore, uslovqen je iskqu~ivo promenom
istorijskih i sociolo{kih struktura, koje su jedina odrednica
sva~ije pa i na{e jezi~ke stvarnosti.
201
Andre Blekasten
(KAKO) ZABORAVITI FOKNERA
Prevela s francuskog Aleksandra Grubor
Na po~etku… na po~etku je jedan mra~ni pisac iz Misisipija,

dok je radio na svom tre}em romanu, otkrio {ta to neiscrpno
leì u wegovoj „po{tanskoj markici iz rodne zemqe“ i odlu~io
da, oslawaju}i se na to, stvori „sopstveni Kosmos“1.
Na po~etku je Vilijam Fokner stvorio Jug.
Mada je na po~etku sve ve} bilo otpo~elo, a ta se Postawa uop-
{te ne mogu rastuma~iti, sem kao ne{to {to jeste odraz bajki i
mitova. Fokner, na kraju krajeva, nije stvorio okrug Joknapotafa
ex nihilo. Pre nego {to je Jug poprimio oblik u re~i jednog velikog
pisca, ve} je postojala zemqa, qudi i wihova istorija, jedin-
stvena istorija jednog dela „Novog sveta“ gde se, sve do sredine
devetnaestog veka kao anahronizam ameri~ke demokratije, odr-
àlo posledwe veliko robovlasni~ko dru{tvo na Zapadu. A zna-
mo, tako|e, da }e se to dru{tvo bez legitimiteta i u nemogu}nosti
da ikada postane legitimno uru{iti uz prasak pu{aka. Posle
krvavog gra|anskog rata i poniàvaju}eg poraza Jug }e tokom pola
veka biti taj ~udni predeo, beskrvan i iznemogao, u kom su pokoj-
nici bili ìvqi od ìvih, i u vreme kada je Fokner po~eo da pi-
{e, on jo{ uvek nije oàlio svoje mrtve.
Na po~etku beja{e kraj. Opusto{ena zemqa, propalo dru{-
tvo, istro{ena kultura. Na po~etku dvadesetog veka Henri Xejms
je uporedio Jug sa invalidom u kolicima, i definisao ga je kao
„veliku melanholi~nu prazninu“2; godine 1917. ga je H. L. Menken,
~uveni baltimorski publicista, opisao kao kulturnu pustiwu u
svom eseju Sahara lepih umetnosti. Da budemo iskreni, u po-
re|ewu sa Severom, s Novom Engleskom, kwièvni Jug nikada nije
vredeo ba{ mnogo. Od vremena Poa nije bilo zna~ajnije li~nosti,
samo nekoliko èna koje su mu spasle ~ast, Kejt [open, Elen Glaz-
gov… A evo kako je, dvadesetih godina, posle jednog drugog rata,
1 – Lion in the Garden: Interviews with William Faulkner 1926–1962, izdawe James B. Meriwether
& Michael Millgate, New York, Random House, 1968, str. 255.
202 2 – The American Scene, New York, Scribner’s, 1946, str. 367.
Jug dobio dozvolu da se, kako je to formulisao Alen Tejt, „vrati
me|u svet“3. I pustiwa je po~ela da cveta.
Po~iwe, dakle, ~itavim jednim brujawem novih glasova, ta
velika avantura zvana „ju`wa~ka renesansa“, procvat talenata
koje Jug ne pamti, i koji }e trajati sve do pedesetih godina.
Unutar te bogate „ju`wa~ke tematike“ ve} su postojali pisana
kwièvnost i, naravno, usmena predawa. Nedostajao im je wihov
Kretjen de Troa. Ta je uloga dopala Vilijamu Fokneru. Nijedan
drugi pisac te generacije nije bio u saglasju s tim jedinstvenim
trenutkom u kom se Jug kona~no budio iz svojih snova i no}nih
mora, ali u kom je se}awe na propast jo{ uvek gorelo u svima.
Svim svojim ~ulima vezan za ju`wa~ko dru{tvo, ba{tinik we-
gove ostav{tine pune patwe, gordosti i stida, pun wegovih sab-
lasti i legendi, Fokner je, istovremeno, kao i mnogi ju`wa~ki
intelektualci wegove generacije, nestrpqiv da okon~a tiraniju
tih nepostoje}ih velikih „majstora re~i“. Do{lo je vreme da se
ju`wa~ka mitologija suo~i sa ironijama istorije sa velikim „i“,
i da se ta mra~na se}awa tog izmu~enog naroda ve} jednom iznesu
na videlo u obliku fikcije.
Foknerovo delo se neki put moè ~itati kao prikrivena ispo-
vest jednog Ju`waka, ali i kao op{irna autobiografija samog Juga.
Delo koje je istovremeno i zasnivawe kwièvnosti i delo-oporu-
ka, ono povezuje divqi sjaj velikih po~etaka sa nenadma{nom
lepotom onoga {to je u potpunosti ostvareno. Naravno, Fokner
nije bio jedini koji je èleo da od svoje rodne zemqe napravi
kwièvnu teritoriju, ali }e on tom Jugu iz se}awa, Jugu koji je
svagda ve} bio sklon padu i nestajawu, svagda ve} izgubqen kakav
Jug pisaca jeste, obezbediti postojawe u ne~ujnom pomicawu re~i
uz nevi|enu snagu i intenzitet ma{te. Foknerov Jug nije ~itav Jug,
ali ~itav Jug jeste tu. Samo je on umeo da ga poloì u veliku kwi-
gu, da ga opi{e sa svim wegovim slojevima, da ispripoveda sve o
wemu, od vremena nastanka, pa sve do sredine dvadesetog veka, da
bude nekad wegov Balzak, nekad wegov Dikens i wegov Prust.
To je delo ogromno, monumentalno, kao da je planina ispala
iz bo`jih ruku. Za one koji }e do}i posle we bi}e nemogu}e da se od
we odvrate. Ali ne zato {to je Fokner iscrpeo ju`wa~ku temati-
ku, niti zato {to su se wegovi nastavqa~i zavetovali da ga beskraj-
no opona{aju. Ali je ono {to mu je po{lo za rukom bilo tako
blistavo da se nije moglo desiti da ne izazove stravi~an „strah od
uticaja“4. Kada se na kwièvnu scenu uspne tako jaka li~nost, za
nastavqa~e to nije uvek blagoslov. Veliki stvaralac zatvori
3 – „A Southern Mode of the Imagination“ (1959), u Essays of Four Decades, Chicago, The Swallow
Press, 1968, str. 592.
4 – Pogledati The Anxiety of Influence: A Theory of Poetry, Oxford University Press, 1973. 203
onoliko vrata koliko ih i otvori: ono {to je on otkrio ne moè
biti ponovo otkriveno, a oni koji za wim slede ne mogu a da se ne
ose}aju slomqenim pod teretom wegovih trijumfa.
Posle tog dugog pisma Jugu, punog qubavi, besa i mr`we, da li
uop{te moè da postoji i{ta osim ispraznih postskriptuma? Ko
}e biti toliko lud da se usudi da jo{ opisuje vreli letwi dan na
pra{wavim i sporim putevima Misisipija po{to je pro~itao
prve stranice Svetlosti u avgustu? Ukratko: kako zaboraviti
Foknera? Flaneri O’Konor }e biti jedna od prvih kwièvnica
koje su sebi postavile to pitawe: „I sama prisutnost Foknera
me|u nama uveliko mewa stvari za sve one koji mogu ili ne mogu da
dopuste sebi da postanu pisci. Ni{ta ih ne isku{ava da poèle
da svoju zatvorenu ko~iju i svoju mulu postave na {ine kojima je
uz tutaw pro{i{ao Diksi Limited 5“. Od tada pa naovamo najve}i
deo ju`wa~kih pisaca odràvao je sa Foknerom zategnute i ne
uvek ~asne odnose, qubomora se me{ala sa po{tovawem, èqa za
osvetom sa priznawem. Kako se osloboditi sna`nog Foknerovog
uticaja – „how to get out from under Faulkner?“, da preuzmemo naj-
~e{}e citiranu re~enicu Luisa D. Rubina6 – to je najverovatnije
bilo stalno nastojawe ve}ine wih. Foknerovo delo je postalo
ar{in kojim su se merili i nastavqaju da se mere svi tekstovi
svih wegovih nastavqa~a, a ukoliko bi poèleli da ga zaborave,
mogli su da ra~unaju na to da }e im kriti~ari osveìti pam}ewe.
îm jedan novi ju`wa~ki romanopisac iza|e iz senke, smesta
dolazi do pore|ewa kao kod uslovnog refleksa, bilo da se ùrimo
da ga dotu~emo, oplakuju}i ga kao mediokriteta koji opona{a,
bilo da, kao {to to re|e biva, uz jaka ose}awa pozdravqamo ra|a-
we „novog Foknera“.
Istorija je bila Foknerovo breme, Fokner je breme za svoje
nastavqa~e. Neki su uvenuli u wegovoj velikoj senci, drugi su
uspeli ne samo da preìve, ve} i da sebi na|u mesto pod suncem
Juga. @ene su bile prve koje su ga izazvale na megdan, a prva od
tih èna je Judora Velti, verovatno jedini ju`wa~ki pisac iz
dvadesetog veka koga moèmo da smestimo neposredno do Foknera.
Po~etkom ~etrdesetih godina, od vremena kada su se pojavile wene
prve zbirke pri~a (A Curtain of Green, 1941, The Wide Net, 1943),
horizont ju`wa~ke kwièvnosti je ve} po~eo da biva tesan, in-
spiracija je nestajala, a }ud joj je malaksavala. Pedesete }e biti
u srazmeri s tim: na Jugu kao i drugde u Americi, Ajzenhauerove
godine su Selinxerove godine, intimisti~ka decenija posve}ena
nasla|ivawu i otrovima jednog „ja“, magiji detiwstva i meteù
5 – „Some Aspects of the Grotesque in Southern Fiction“ u Mystery at Manners, New York, Farrar,
Straus & Giroux, 1969, str. 45.
6 – Pogledati „The Difficulties of Being a Southern Writer Today: Getting Out from Under William
204 Faulkner“ u The Curious Death of the Novel, Louisiana State University Press, 1967, str. 282–293.
adolescencije. Mawe krikova, vi{e {aptawa. Novi pisci sa Juga
slu{ali su radije svoju li~nu turobnu unutra{wu muziku umesto
kakofonije istorije s velikim „i“. Oklevali su na ivici da to
priznaju, ili su se preusmerili na veru u usamqene du{e. U
romanu Srce je usamqeni lovac (The Heart is a Lonely Hunter, 1940)
Karson Makalers pripoveda o frustracijama i zebwama nekih
„~udaka“ u pospanoj palanci na Jugu, na na~in [ervuda Ander-
sona. U romanima Drugi glasovi, druge sobe (Other Voices, Other
Rooms, 1948) i Harfa trave (The Grass Harp, 1951), Truman Kapot
se, opona{aju}i Foknera s perverznom obzirno{}u, prise}a svog
detiwstva u Alabami kako bi izmislio dragocen i ~udan mali
svet, mio i sme{an, dok Teksa{anin Vilijam Gojen, najre|i pisac
me|u wima svima, i najtajanstveniji, kre}e u opasan poduhvat
otkrivawa se}awa pomo}u qutih kletvi u Ku}i daha (The House of
Breath, 1951).
Prve pripovetke Judore Velti nisu li{ene toga da povremeno
podse}aju na sve te pri~e o samo}i u gorko-slatkom posleratnom
duhu, ali je wen glas od prve note bio glas bez slabosti, glas pisca
sigurnog u svoj poziv. Ro|ena u Misisipiju, samo dvanaest godina
mla|a od svog proslavqenog „suseda“ iz Oksforda, Veltijeva je
svoje delo napajala detaqnim poznavawem jo{ uvek po tradiciji
ruralnog Juga, koji je tako|e bio i Foknerov Jug. S obzirom da je
Fokner kao romanopisac ve} udario namet na taj posed, ona je
odabrala kra}u i zahtevniju formu pripovetke, i kad ve} nije
mogla da se takmi~i sa starijim od sebe u epskom ili tragi~nom
registru, wena je proza, povremeno znala~ki cizelirana i ~udes-
no lagana, umela da ulovi Jug, wen Jug, negde izme|u pripovesti,
mita i bajke, i to uz toliko sre}e i istinitosti. Fokneru su pri-
padale huka, nepredvidive erupcije, razjarene bujice jednog vul-
kanskog na~ina pisawa, a Veltijevoj tiha vatrica iste ja~ine na
kojoj se savr{eno kuva. Veltijeva je pomalo za Foknera ono {to je
Paul Kle za Pikasa: opreznija, {tedqivija, skoncentrisanija,
ali tek ne{to mawi novator u jeziku koji kqu~a i nadima se – ona
je sjajan minijaturista prefiwenog kolorita, koji malim, lakim
dodirima stvara veliku umetnost i na svetlo dana iznosi ènski
pogled na stvari, izo{treni pogled jedne Xejn Ostin – lucidne
bez gor~ine, zajedqive bez okrutnosti – koja je ~itala Virxiniju
Vulf. Wen na~in da Foknera odrì na rastojawu nigde nije
toliko izraèn kao u pripoveci Poàr (The Burning 7), jedinoj
wenoj pri~i posve}enoj ratu izme|u Severa i Juga. Vrlo daleko od
baroknih fresaka ju`wa~kog romana (smesta pomi{qamo na
7 – Pogledati The Bride of the Innisfallen, New York, Harcourt, Brace & World Inc., 1955, str. 28–
46. Francuski prevod La Mariée de l’Innisfallen, preveli André Davoust i Gérard Petiot,
Flammarion, 1992, str. 37–58. 205
Avesalome, Avesalome!) i kao da bi mu se narugala, Veltijeva nam
nudi jednu „xepnu tragediju“, buru u rokoko porcelanskoj {oqici,
vrhunsku ve`bu iz ledenog humora i zauzdane ironije, na korak
do parodije.
Bez sumwe nije slu~ajno da se, kao i Veltijeva, Flaneri
O’Konor dotakla tog rata u samo jednoj od svojih pripovedaka:
Kasni susret s neprijateqem (A Late Encounter with the Enemy 8),
i da ga je, kao i Veltijeva, prikazala na jedan znala~ki parodi~an
na~in, odabrav{i za motiv svoje pri~e smrt jednog devedeseto-
godi{weg veterana iz armije Konfederacije, koji je dobio gene-
ralske oznake tek kao statista u filmu Prohujalo sa vihorom.
Po{to je ro|ena 1925. godine, O’Konorova je pripadala generaciji
ju`wa~kih pisaca koji su sazrevali u vreme kad je Foknerova
reputacija, kao skora{weg dobitnika Nobelove nagrade, bila na
vrhuncu, i ona nije mogla da ne ose}a, i to sna`no, „prisustvo
Foknera me|u nama“. Tako da ne ~udi {to u wenom delu postoji
potreba da se izmakne od svoje stereotipne matrice i to mnogo
sna`nija nego kod Veltijeve. Za Foknera je vezuje fascinacija
nasiqem, zlom i smr}u, sklonost ka grotesknom i jezivom, hodawe
po rubu progla{eno za crni humor. Ali taj wen Jug nije samo tes-
kobniji od Foknerovog (ili onog Veltijeve) to je jedan usprav-
qeniji Jug, ekscentri~niji, neumereniji, takav kakav se samo
povremeno pojavquje kod wena dva prethodnika: Jug fanati~nih
propovednika, onih koji ubijaju u bo`je ime, onih koji opona{aju
Hrista. I taj zagrièni katolik vi{e ne traga za istinom {to
se skrila u najskrovitijim uglovima se}awa. Istina za wu vi{e
nije ne{to {to treba potisnuti: ona je wu ve} otkrila, ili je, pre,
istina ve} prona{la wu, i ta je istina neosporna, kona~na, ona je
zaslepqena svetim ukazivawem Boga. U wenoj fikciji ulog nije
vreme, nego ve~nost. Wene pripovetke i dva romana oteàno teku,
trajawe zahteva strpqewe: ne prestaju dok ne dospeju do blistavog
trenutka u kom }e oprost ili prokletstvo zauvek zape~atiti sud-
binu wenih likova. Otuda poti~e to radikalno redefinisawe
pojma ju`wa~ki pisac, koji je, za O’Konorovu „sa svih strana pri-
tisnut da svoj pogled prenese na drugu stranu u odnosu na pojav-
nost, u odnosu na jednostavne probleme, sve do ulaza u ono carstvo
za kojim podjednako tragaju i pesnici i proroci 9.“ Kao {to je to
napomenuo Borhes, svi pisci stvaraju svoje prete~e. Pa tako i
O’Konorova. Ju`wa~ki pisac koji je prorok i vizionar, a ona ga
priziva u svojim esejima, zapravo jeste potpuno isfabrikovana
8 – Pogledati A Good Man is Hard to Find (1955), New York, Doubleday & Company, 1970, str.147–
158. Francuski prevod Les Braves gens ne courent pas les rues, preveo Henri Morrissete,
Gallimard, 1963, str. 144–156.
206 9 – „Some Aspects of the Grotesque in Southern Fiction“, ranije citirano, str. 45.
li~nost koja bi opravdala wene li~ne ciqeve. Da bi sebi pro-
na{la mesto u kwièvnoj tradiciji Juga, morala je da ga ponovo
stvori po svom liku, a to nije mogla da uradi ako pre toga nije
preru{ila tog romanopisca koji je vrlo svetovan, tog Foknera, u
jaha~a apokalipse.
Ostale strategije izbegavawa Foknera moèmo pratiti kod
Vokera Persija (1916–1990), tog drugog katolika me|u protestan-
tima. Romansijer odre|enih ideja isto koliko i pripoveda~, moè
se na prvi pogled shvatiti kao mawe Ju`wak a vi{e Evropqanin
me|u postfoknerovskim spisateqima. Persi, koji je okasnio sa
svojim ulaskom u kwièvnost, tragao je za svojim uzorima daleko
od Juga, i, ~ak, daleko od Amerike: mislioci ~ije je ideje preu-
zimao su Kjerkegor, Dostojevski, Sartr, Kami i Gabrijel Marsel.
Da li su oni bili wegovi uzori kada se radilo o pisawu? Pisci
rado priznaju sve ono {to duguju drugima, osim onih najmawe is-
plativih dugova. Persi je u jednom intervjuu priznao da „se
uàsno pla{io da ne pi{e kao Fokner10“, i naizgled se ~itavo
wegovo delo zasniva na tom odbijawu, osim odbacivawa: daqe od
Foknera, protiv Foknera. Lakonski Persijev stil je u suprot-
nosti sa foknerovskom divqa~kom retorikom, i wegov je stil
mnogo vi{e stil romanopisca-filozofa, ili esejiste, sasvim u
francuskoj ili nema~koj tradiciji. Ali je Persi, po{to je od-
rastao u delti Misisipija i u uglednoj porodici, imao duboke
ju`wa~ke korene, i bio je bliì Fokneru nego {to bi to kriti-
~ari i on sam hteli da priznaju. Ali ne zato {to su wegova propo-
vedawa vere, wegova eshatolo{ka umovawa i wegove proro~ke pri-
dike bile samo dimna zavesa. Nego zato {to su wegove najli~nije
i najprisutnije muke za~u|uju}e sli~ne Foknerovim opsesijama,
a wegovi romani, kao i Foknerovi, crpe ono najboqe iz najmra~-
nijih porodi~nih tajni. Kao i Kventin Kompson u Buci i Besu,
Binks Boling, junak wegovog prvog romana Filmofil (Moviegoer,
1961), jeste razba{tiweni naslednik, ro|en prekasno u jednom
prestarom svetu u kome nema {ta da ~ini, sve dok ga, suprotno od
Kventina, to {to je otkrio veru kona~no ne spase od samoubistva.
Bolesni od svog vremena, bolesni od svog veka, nesigurni u sebe i
kao da su izvan sebe pred nestvarno{}u i bezna~ajno{}u svojih
ìvota, Persijevi likovi su Kventinovi ro|aci u dugom nizu
ju`wa~kih Hamleta. Kraqevstvo smrti mu~i Persija, kao {to je
obuzimalo i Foknera, i, kao kod Foknera, pozori{te senki se}a-
wa na scenu izvodi izgubqene sinove i svemo}ne duhove nestalih
o~eva. Mogu}e je da je, kao moralista i satiri~ar, Persi bio mawe
10 – Conversations with Walker Percy, prire|iva~i Lewis A. Lawson & Victor A. Kramer,
University of Mississippi Press, 1985, str. 275. 207
obuzet zlim udesom svoje regije, a vi{e propa{}u celokupne za-
padne kulture, ali su, od Filmofila pa do Sindroma Tanatosa
(The Thanatos Syndrome, 1987) ekshumacija i isterivawe |avola
ju`wa~ke pro{losti, dijagnostifikovawe i le~ewe ju`wa~ke
nervoze ostale glavne teme wegovih romana.
Persi je, dakle, (ponovo) nastavio, tamo gde je Fokner stao 11.
Se}awe na gubitak se u wegovim romanima pretvara u gubitak
se}awa, u izgubqeno se}awe. Bele sekcije amnezije, bezna|e sa one
strane bezna|a, vrtoglavica praznine. Jug koji je zavr{io tako
{to se survao u op{te mrtvilo, ali je kraj sveta, kod Persija,
obe}awe povratka i obnove. Apokalipsa najavquje „Drugi dolazak“
(The Second Coming je Persijev peti roman, u Francuskoj se po-
javio pod naslovom Znaci apokalipse). Sve se odvija kao da se,
usvajaju}i paradoksalnu revizionisti~ku strategiju, koju Harold
Blum naziva tessera, Persi bacio na to da dopuni, nadma{i i
okrene u drugom smeru Foknerovu tragi~nu vizuru.
Snaga jednog pisca moè se meriti pomo}u wegove sposob-
nosti da skrene s puta velikih prethodnika. Veltijeva, O’Konoro-
va i Persi, koji su imali tu sposobnost, na kraju su se nametnuli
kao najosobitiji i najprivla~niji od svih „postfoknerovaca“.
Nijedan drugi ju`wa~ki pisac nije umeo da se afirmi{e sa
toliko smelosti i tom silom. Mnogi od wih su svoju „bledu vatri-
cu“ uzeli u zajam od Foknerovog sunca (da via Nabokov preuzmemo
{ekspirovsku metaforu). Tako da se posle jednog ili dva romana
ve}ina wih vratila opskurnosti koja leì u poretku stvari, ali
treba napomenuti da je Fokner bio smrtonosan za neke pisce pune
dara za koje smo mogli verovati da ih ~eka sjajna budu}nost. U te
„`rtve“ treba ubrojati Rejnoldsa Prajsa. Dug i sre}an ìvot (A
Long and Happy Life, 1962), objavqen nekoliko meseci pre Fok-
nerove smrti, doneo mu je Nagradu Fondacije „Vilijam Fokner“
za najboqi prvi roman godine. Nije, me|utim, trebalo dugo da se
uvidi da je taj mladi pisac – jedva da je imao trideset godina –
Foknerov prestolonaslednik. Ali neki su ve} tada smatrali da
on previ{e podse}a na onoga za koga se mislilo da je wegov uzor
(a on je to uvek pla{qivo negirao), i od tada pa naovamo, od Imena
i lica heroja (The Names and Faces of Heroes, 1963), i Veliko-
du{nog ~oveka (A Generous Man, 1966), pa sve do preobiqa poro-
di~ne hronike koja po~iwe Povr{inom zemqe (The Surface of Earth,
1975), a okon~ava se Obe}awem po~inka (The Promise of Rest, 1995),
nijedna od kwiga objavqenih tokom wegove plodne karijere nije u
potpunosti uspela da mu osigura status zna~ajnog pisca. Za Ju`wa-
ka, Persi ima lep jezik, neotesanu nostalgiju i preteranu sklo-
208 11 – Pogledati Conversations with Walker Percy, str. 299–300.
nost ka zapletenim qudskim odnosima. Na svojim najuspelijim
stranicama on je stilista stra{ne virtuoznosti, ali ga doìv-
qavamo kao da je, u najmawu ruku, zastarelo prenemagawe to s ~im
ovaj u~eni ~ovek ima nameru da o~ijuka. Zamislimo, ako bi se to
uop{te moglo, Foknera bez besa i grubosti, autora elegi~nih
pastorala, u~enih i dirqivih. To je mogao da bude Prajs. Ali je
bilo i onih koji su umeli da u~e uz velikana, a da ne budu u wegovoj
senci. Tako je [elbi Fut, koji je mo`da najboqi Foknerov |ak,
demonstrirao na izuzetan na~in {ta bi to mogla da bude zaista
kreativna vernost uzoru. Narativni ciklus koji je posvetio „okru-
gu Xordan“ ne moè a da nas ne podseti na okrug Joknapotafa. Ali
on nije otrcano podgrevawe ve} postoje}eg. Fut je kao romansijer
besprekoran zanatlija i jezik mu je vrhunski, on je jedan od retkih
ju`wa~kih pisaca koji je ba{tinio Foknerovu istorijsku ima-
ginaciju, imaginaciju koja, paradoksalno, nigde nije tako uverqi-
va kao u wegovom magnum opus-u, u tri toma Gra|anskog rata (1958
–1974), velikoj epskoj povesti u kojoj je romanopisac umeo da sve
svoje ve{tine podredi istori~aru u sebi.
Za druge, kao na primer za ~vrstog momka Vilijama Stajrona,
Fokner izgleda nije bio ni{ta osim zgodne odsko~ne daske, i
prikladnog „kumstva“. Leàti u tami (Lie Down in Darkness, 1951),
wegov prvi roman, bio je samo ume{no reciklirawe Buke i besa u
buròasku melodramu ~etrdesetih godina. A zatim je, kao {to je to
priznao bez ustru~avawa, ponovo osetio neophodnost da se „malo
odvoji od svih tih magnolija“12, napustio je rodnu Virxiniju i
oti{ao na Sever. Zapali ovu ku}u (Set This House on Fire, 1960),
roman-reka na na~in „egzistencijalista“ (kad je ve} egzistenci-
jalizam bio u modi), obeleàva po~etak jedne me|unarodne karijere
kojom je maestralno upravqao. Uzrujan zbog etikete da je pisac Juga,
Stajron nije oklevao da okrene le|a prvobitnom uzoru, ali je to bilo
mawe zbog toga {to je hteo da unese novine u svoj na~in pisawa, a
vi{e da bi se uzdigao iznad svakog regionalizma, pro{irio krug
~italaca i {to brè se pridruìo kraqevskoj porodici „velikih
pisaca“. To {to su svi wegovi kasniji romani, od Ispovesti Neta
Tarnera (The Confessions of Nat Turner, 1967) pa do Sofijinog izbora
(Sophie’s Choise, 1979), postali svetski bestseleri, bez sumwe
dokazuje da je umeo da nai|e na odobravawe naj{ire publike. Od svih
romanopisaca s Juga posle Foknera, danas je on daleko naj~uveniji
i najprodavaniji. Ali je wegov stil grube teksture, wegova je
tehnika velika varka. Stajron: Fokner za sve i ni za koga.
12 – Writers at Work: The Paris Review Interviews, prire|iva~ Malcolm Cowley, London, Mercury
Books, 1962, str. 245. 209
Kormaka Makartija ne}emo mo}i da osumwi~imo da je sko-
rojevi}. Sa~ekao je {ezdesetu godinu da bi kona~no doìveo uspeh
sa romanom Svi ti lepi kowi (All These Pretty Horses, 1993) i, da bi
se iskupili zato {to su ga tako dugo ignorisali, kriti~ari su ga
smesta pozdravili kao jo{ jednog „novog Foknera“. Ako i postoji
sli~nost, ona se svodi samo na „gotskog“ Foknera iz Svetili{ta.
Makarti je jedan od onih esteti~ara masovnih ubistava, malih
majstora strave i uàsa (u ju`wa~ku kwièvnost se ubraja
izvestan broj wih: Hari Kruz, Xejms Diki sa svojim romanom
Osloba|awe, da navedemo samo dvojicu najskora{wijih), koji
sakupqaju freak-ove i grotesku pretvaraju u morbidno pozori{te u
stilu Gran Giwola. Posle wegovog prvog romana, vrlo fokne-
rovskog ûvara vo}waka (The Orchard Keeper, 1965), sve je, po~ev{i
od romana Tama dolazi spoqa (Outer Dark, 1968), pa do Meridijana
krvi (Blood Meridian, 1985), duga~ak i sumoran defile psihopata,
perverzwaka i ubica, najizopa~enija seksualnost doti~e se u
wegovim romanima sa najsadisti~kijim nasiqem, a sve u slu`bi
proze koja je po slobodnoj voqi „naduvana“, koja je zdruèna sa
upotrebom ru`nih detaqa i re~nika koji se retko sre}e. Reklo bi
se da pisac koji tako dobro govori o kowima i tako dobro opisuje
pustiwe oko îvave ne moè da bude sasvim lo{. Makarti ume da
umnoì nasiqe Juga pomo}u divqa{tva Zapada, ali nam nekakva
jednoli~na i monomani~na „piskutavost“ wegove opsesivne retori-
ke na kraju dodija.
Ju`wa~ki pisci o kojima je bila re~ sve do dana{weg dana
nikako nisu tikve bez korena. U razli~itoj meri, svi oni pripa-
daju ju`wa~koj tradiciji koja je jo{ uvek prepoznatqiva. Jedino
je uzica koja spaja „pleme“ sa odre|enim tlom, sa mestima kolek-
tivnog se}awa, pomalo olabavqena. Industrijalizovan, urbani-
zovan, standardizovan, dezinfikovan, amerikanizovan, Jug je
prestao da bude „druga provincija Ujka Sema“. Negde od {ez-
desetih godina nismo vi{e sigurni da on moè nastaviti da
zahteva zaseban kulturni identitet, ni da }e wegova velika tra-
dicija pripovedawa biti uvek ìva. Najednom Fokner za nove
pisce s Juga ne predstavqa ono {to je predstavqao za wihove
prete~e. Oni koji po~iwu da pi{u posle burnih {ezdesetih godi-
na, ju`waci generacije postmoderne, s wegovim delom odràvaju
mawe gr~evite veze, a vi{e se poigravaju s wim, i uop{te nije
slu~ajno da se ve} neko vreme u Oksfordu, u Misisipiju, organi-
zuje, na marginama veoma ozbiqnog godi{weg kongresa „fokne-
rista“, konkurs za najboqeg Foknerovog imitatora. Istorija
odnosa izme|u Foknera i wegovih nastavqa~a u{la je u svoju
210 parodi~nu fazu.
Za Berija Hanu, pisca iz Misisipija ro|enog 1942. godine,
Fokner je samo deo name{taja, on vi{e nije va`na referenca13.
Iako u pri~ama iz Airships-a (1978), kao i u onima iz kwige Vra-
`ji slepi mi{evi (Bats out of Hell, 1993), jo{ uvek vidimo kako, u
sve ve}oj i ve}oj daqini, prolaze general Xeb Stjuart i ostale
utvare sa boji{ta Gra|anskog rata, istorijsko vreme ovde kao da
je uni{teno: Gra|anski rat ili rat u Vijetnamu, to je, s razmakom
od jednog veka, isto apsurdno nasiqe. Sa svojom luckasto{}u koju
prati {krgut zuba, Hanini tekstovi, kao pisani pod visokim
naponom, u srodstvu su sa tekstovima Donalda Bartelmija, Rober-
ta Kuvera ili Ri~arda Brotigana, isto toliko koliko i sa bilo
kojim drugim ju`wa~kim piscem, na isti na~in na koji „prqavi
realizam“ (dirty realism) iz pri~a Bobi En Mejson (ro|ene u Ken-
takiju 1940) pre svega sniva o minimalisti~kim romanima Rejmo-
na Karvera i Tobajasa Volfa.
Jug nastavqa da u izobiqu proizvodi talentovane pisce, ali
moèmo se tamo roditi, i biti po zanimawu pisac, a da zbog toga
ne postanemo ju`wa~ki pisac. Dokaz je Xon Bart, ro|en u Meri-
lendu i, u novije vreme, Ri~ard Ford, ro|en u Misisipiju, ~ija
dela kao da nemaju veze sa kwièvno{}u Juga. [to se ti~e onih ko-
je jo{ uvek moèmo u wu ukqu~iti, treba napomenuti da, za raz-
liku od plemstva „renesanse“, oni ~esto dolaze iz veoma skromnih
sredina (rednecks i plave kragne) i da jedan broj wih ~ine Afro-
amerikanci. I mada jo{ od vremena Kejt [open Jugu romanopisci
i pripoveda~i nikada nisu nedostajali, ne moèmo a da ne budemo
zapaweni kvazidominantnom pozicijom koju danas zauzimaju
ène, one bele puti (Elen Daglas, Elizabet Spenser, Elen Gil-
krist, Gejl Gudvin, Heder Ros Miler, Bobi En Mejson, En Tajler,
Li Smit, Xozefina Hamfriz, Gejl Xouns, Xejn En Filips, Xil
Makorkl, Kej Gibons), i one tamne puti (Margaret Voker, Alis
Voker, Toni Kejd Bambara i, iako je ro|ena u Ohaju, Toni Morison).
Pomo}u ovih novih glasova, glasova mawina koje dugo nisu imale
pravo glasa, pripoveda se jedno drugo iskustvo, jedna druga patwa,
jedno drugo se}awe na Jug. Ali samo kod Afroamerikanaca, kod
Ernesta Gejnsa, kao i kod Toni Morison, to bolno ukorewivawe u
kolektivno se}awe i briga oko zajedni~ke sudbine ostaju iskonski.
Estetske i ideolo{ke sli~nosti danas vi{e vrede od vernosti
regionalnom, i ju`wa~ka proza na kraju dvadesetog veka mo`da
jeste samo ameri~ka proza sa blagim lokalnim naglaskom.
Svejedno. Ukoliko Foknerov Jug, Jug koga se on se}ao i u kom
je ìveo, od danas pripada pro{losti, Jug, kao u tor zatvoren u
13 – Pogledati R.Vanarsdall, „The Spirits Will Win Trough“. Intervju sa Berijem Hanom, Southern
Review, XIX (1983) str. 338: „Postoji kod Vulfa i Henrija Milera i Foknera neka vrsta
ogromne ambicije sa kojom savremeni duh jednostavno nema èqu da se suo~i.“ 211
mitsku hroniku Joknapotafe, jeste jo{ uvek tu. Sve vi{e i vi{e
odvojena od svog istorijskog etalona, ta hronika bez sumwe tvori
neotklowivu armaturu jednog umetnutog mnogostranog teksta (ili,
ako preuzmemo @enetovu terminologiju, to je sokl, kalup i {ifra
jednog „hiperteksta“ u nicawu). I kada staro tlo Juga, wegova
poqa i wegove {ume, wegove mule i wegove magnolije, definitiv-
no nestanu pod navalom auto-puteva, kondominijuma i trgovinskih
centara, i kada Jug kao prostor u se}awu bude samo mit o jednom
mitu, jo{ }e se me|u onima obolelim od amnezije na}i nekoliko
preìvelih iz Gutenbergove ere, i oni }e i daqe ~itati Fokne-
rove romane kao svete kwige iz ~itave jedne biblioteke okupqene
oko wegovog imena.
U o~ekivawu tog trenutka, Fokner ostaje prete~a pod ~ijim
su pisci okriqem, ali i wihov }udqivi patron. Jo{ i danas, iako
se vek ubrzano bliì svom kraju, ju`wa~ka kwièvnost nije
prestala da se defini{e (bilo to, u su{tini, poricawem, ili pa-
rodi~no{}u sa odstojawa) u odnosu na tu veliku i mo}nu li~nost
prete~e, i da na taj na~in postaje sastavni deo okamewene hronike
jedne genealogije. Wena sudbina nastavqa da nam se ukazuje kao
sled reda i nereda, kao neizvesna ali ~itka sudbina potomstva.
Sa svim onima {to se usput gube i posledicama wihovog povratka
na pravi put. Zagarantovano nam je tkawe nad tkawem. Ni{ta od
onoga {to je napisano, ili se danas pi{e na Jugu o Jugu, nikako ne
moè da izbegne sumwu da je to ve} vi|eno, da je to ve} pro~itano.
Svaki put kada u istoriji ju`wa~ke porodice devojka i wen brat
postanu mawe-vi{e incestuozan par – Timi i Xen, na primer, u
lepom romanu Freda âpela Slutwa (The Incling, 1965), ili
Rinti i Kala Holms iz Makartijevog romana Tama dolazi spoqa,
pomi{qamo na Kedi i Kventin iz Buke i besa. Svi zaostali u
razvoju }e od tog trena podse}ati na Benxija, svi o~evi alkoholi-
~ari na gospodina Kompsona, svi mladi qudi skloni samoubistvu
na Kventina. Sahrana nijedne majke ne}e pro}i bez podse}awa na
Edi Bandren, mrtvu kraqicu iz romana Dok leàh na samrti. En
Tajler se we o~igledno setila u svojoj Ve~eri punoj nostalgije
(Dinner at the Homesick Restaurant, 1982), u kojoj uop{te nije
slu~ajno to {to se susedna oàlo{}ena porodica preziva Tal, ni
to {to se sa svakim novim poglavqem mewa narativni fokus. I
nema tog pripovedawa o lovu u velikim {umama Juga koje se ne
osvr}e na prvobitnu pripovest, i po kojem ne luta duh Starog Be-
na, mitskog i totemskog medveda iz Foknerovog romana Si|i, Mojsi-
je! Pogledajte samo Prajsovog Plemenitog ~oveka, Zbogom lov~e
(Home from the Hill, 1967) Vilijama Hamfrija, ili, ~ak, i Solomo-
212 novu pesmu (Song of Solomon, 1977) Toni Morison.
âk i danas, za jednog mladog ju`wa~kog pisca koji je jo{ uvek
pomalo zabrinut za ju`wa{tvo pisawe posle Foknera, neminov-
no biva pisawe preko Foknera. Ponavqati ga, brisati ga, ponovo
ga ~itati i ponovo ispisivati samim ~inom brisawa, vra}ati ga
i u sam zaborav koji se mi~e. Biti mu veran prilikom izdajstva,
izdati ga, a da to bude vernost. Dodati jo{ jedan sloj palimpsestu.
ANDRE BLEKASTEN (1933–2009) francuski teoreti~ar kwièv-

nosti, za ìvota po~asni profesor ameri~ke kwièvnosti na Uni-
verzitetu „Mark Bloh“ u Strazburu. Najva`nije studije su mu: Foknerov
roman Dok leàh na samrti (1973), sa Filipom Rotom Veliki ruski
romanopisci (1999), Mastilo melanholije: Foknerovi romani od Buke
i besa do Svetlosti u avgustu (2001), Vilijam Fokner: @ivot kao
roman (2007). Za ovu opse`nu biografiju dobio je 2008. nagradu za bio-
grafiju Francuske akademije.
A. Grubor
213
Falk Rihter
POZORI[TE I POLITIKA:
uloga politi~kog pozori{ta
u dana{we vreme 1
Prevela s nema~kog Jelena Kosti}-Tomovi}
Ovaj je tekst Falk Richter napisao kao polazi{te

za razgovor sa studentima teatrologije na Univerzi-
tetu u Bohumu, u okviru kursa „Politika i pozori{te“.
Prvo moramo nau~iti to da sistem u kome ìvimo, takozvani

„na{ na~in ìvota“, opisujemo nezavisno od uticaja televizije
kao najva`nijeg medija. Televizija se uzdigla do najve}e svetske
sile, ona nam taj sistem prikazuje jezikom reklame, a mi, naàlost,
nemamo dovoqno informacija da bismo ga prikazali nezavisno
od wenog uticaja.
Pozori{te bi zato, za po~etak, moglo posluìti kao mesto gde
}emo dobijati informacije koje su nam neophodne za to da stekne-
mo podrobniju sliku o sistemu. Potrebni su nam, dakle, temeqi na
osnovu kojih bismo koliko-toliko slobodno (tj. informisano) mog-
li da odlu~imo da li zaista èlimo da ìvimo onako kako ìvi-
mo, i da li stvarno èlimo da takvim na~inom ìvota „usre}imo“
i druge. (Pritom mislim na qude u drugim dràvama, koji ne
profitiraju od globalizovanog trì{ta.) Pored toga, potrebna
nam je i alternativna perspektiva, dakle neka druga mogu}nost,
neki drugi sistem, koji bismo onda mogli da suprotstavimo tre-
nutnom sistemu.
îni mi se da je trenutno situacija u svetu takva da ve}ina
~ove~anstva ne prihvata aktuelno stawe, ne prihvata vladaju}e
okolnosti. Ova ve}ina postepeno po~iwe da se umreùje na svim
nivoima da bi prvo stvorila osnove za pronalazak nekakve alter-
native. Taj je proces tek u povoju, zato {to moderni kapitalizam
upravo i funkcioni{e tako {to svakome pojedincu uliva ose}aj
da je potpuno nemo}an. Svet kapitala deluje takore}i besubjekat-
1 – Naslov originala glasi THEATER UND POLITIK – was könnte politisches Theater sein in unse-
rer Zeit, http://www.falkrichter.com/logic/article.php?cat=31&id=135. Tekst je prvobitno preve-
den za potrebe predavawa o savremenoj nema~koj drami i prevodima nema~kih dramskih tek-
stova na srpski jezik, koje je odràno u okviru Kwièvnog kafea Gete-Instituta u Beogradu,
214 31. januara 2013. godine.
ski, ne znamo ko tamo donosi odluke, ali je sasvim izvesno da to
nisu oni qudi kojima smo dali svoje glasove. Uop{te ne znamo ko-
me treba da se obratimo kad nam se ne{to ne svi|a. Izgleda da
po~inilaca uop{te vi{e i nema, pa nam sve deluje veoma nejasno
i neopipqivo. Zbog toga je u posledwe vreme i sve vi{e tih difuz-
nih izliva besa na sistem, koji je postao nedodirqiv, izliva u
vidu napada amoka ili teroristi~kih napada na simbole mili-
tantnog kapitalizma.
Za razliku od sveta kapitala, pozori{te dozvoqava kreativ-
nost i neposrednu komunikaciju. Ono nam to omogu}ava u znatno
ve}oj meri nego, primera radi, tr`ni centar, aerodrom, banka ili
televizija, koja je prava pravcata suprotnost kreativnosti i
komunikaciji. Ukoliko ga umetni~ki direktor ili gradski oci
ne defini{u i ne urede kao muzej, ili pak kao fabriku ispraznih
zabavnih programa po ugledu na televiziju, uzdiù}i gledanost u
merilo svih stvari i podilaze}i sponzorima koje zanima samo
reklama, pozori{te moè biti mesto gde se izgra|uju vizije
potpuno druga~ijeg na~ina ìvota.
Pozori{te bi danas o sebi trebalo da razmii{qa kao o delu
me|unarodne mreè koja iz osnova preispituje to da li kapita-
lizam zaista omogu}ava na~in ìvota po meri ve}ine. Ono moè
da nam pokaè druga~iju sliku ìvota, kakvu npr. televizija ni-
kada ne bi smela da nam prikaè. Pozori{te dopu{ta druga~iju
estetiku nego televizija i reklama, ono moè da probudi potpuno
druga~iju koncentraciju, da dozvoli zabrawene, tj. potisnute sadr-
àje, koji ne podiù gledanost i ne nailaze na op{tu saglasnost.
Zahvaquju}i, izme|u ostalog, i novoj generaciji dramskih pisaca,
pozori{te nam moè ponuditi pri~e koje bi nas podstakle na to
da shvatimo ìvot koji ìvimo ili na to da osmislimo neki dru-
ga~iji sistem. To nije nemogu}e, iako bi trenutni sistem voleo da
nas ubedi u to da on nema alternativu i da boqeg od wega realno ne
moè biti.
Kao {to sam na po~etku ve} rekao, verujem da smo svedoci
ra|awa jednog pokreta, i to, konkretno, pokreta protiv takozvanog
globalizovanog kapitalizma. Taj pokret jo{ uvek ne nudi gotova
re{ewa, a ni sve odgovore. Zato je i veoma va`no to da svi koji u
wemu u~estvuju sebe doìvqavaju kao deo celine, da preuzimaju
inicijativu i da {ire mreù, sve dok se ne zaokruì i {ira sli-
ka. Tu i tamo ve} se javqaju prve direktne ideje i akcije, i ube|en
sam da je sada najva`nije to da ovaj pokret preraste u zaista
kreativnu snagu. Treba prevazi}i nivo proste reakcije na nep-
ravdu i pre}i na slede}i nivo, na osmi{qavawe alternative.
Kada bi qudi mogli da zamisle i osete tu alternativu, iza{li
bismo iz za~arane spirale koju trenutno podsti~u vlade najuti- 215
cajnijih dràva koje vladaju svetskim trì{tima: nepravedan
svetski poredak – amok i teroristi~ki napadi – ukidawe osnov-
nih demokratskih prava i naoruàvawe, kao reakcija na teroris-
ti~ke napade – jo{ vi{e teroristi~kih napada – pove}awe pritiska
na unutra{we politi~ke protivnike i Rat protiv terorizma –
jo{ vi{e teroristi~kih napada itd.
2003.
FALK RIHTER ro|en je 23. 10. 1969. u Hamburgu. Studirao je pozo-

ri{nu reìju. Radi kao rediteq, slobodni pisac i prevodilac. Wegov
prvi pozori{ni komad „Sve. U jednoj no}i“ (Alles. In einer Nacht)
premijerno je prikazan 1. novembra 1996. u pozori{tu Hamburger Kam-
merspiele, da bi ve} decembra iste godine usledila premijera wegove
triologije „Kult! Pri~e za virtuelnu generaciju“ (Kult! Geschichten
für eine virtuelle Generation), u pozori{tu Schauspielhaus u Disel-
dorfu. Falk Rihter ubraja se u najva`nije nema~ke dramske pisce i
pozori{ne rediteqe. Wegovi pozori{ni komadi, npr. „BOG JE DJ“,
„ELECTRONIC CITY“, „Okovani ledom“ (Unter Eis) i „Sedam sekundi“
(Sieben Sekunden), prevedeni su na vi{e od 15 jezika i izvode se {i-
rom sveta. Od 2000. do 2004. Rihter je bio stalni rediteq pozori{ta
Schauspielhaus u Cirihu. Od 2006. stalni je rediteq pozor{ta Schau-
bühne iz Berlina, s kojim sara|uje jo{ od 2000. godine. Na po~etku redi-
teqske karijere Falk Rihter je uglavnom postavqao komade savre-
menih autora, kao {to su Sara Keje, Xon Fos, Harold Pinter i Roland
[imelfening, da bi se kasnije posvetio i klasicima, poput êhova,
[ekspira i [ilera. Reìrao je savremene i klasi~ne opere za Dràv-
nu operu u Be~u, Dràvnu operu u Hamburgu, Bavarsku dràvnu operu,
Frankfurtsku operu itd.
Jelena Kosti}-Tomovi}
216
Srpko Le{tari}
SNE@NO VEÊ
HAKU[UA KITAHARE
Pre vi{e od ~etrdeset zima dva mla|ana beogradska studenta

provodila su sate i sate, pa i cele no}i, nad omawom antologijom
pesama za decu. Kwiga je bila {tampana u jednom drugom gradu na
gotovo istoj geografskoj {irini, ali deset hiqada kilometara
daleko od u{}a Save u Dunav; pesme su bile na japanskom jeziku i
pismu i uz svoje naslove nosile su imena najslavnijih japanskih
pesnika XIX i XX stole}a. Mada je Japan ~uven po najfinijim
ru~no ra|enim vrstama papira za luksuzne kwige i svakojake druge
predmete, ovo izdawe bilo je na papiru u prirodnoj boji bukovog
drveta, jeftino, da bi kwigu mogla kupiti i {kolska deca od svo-
ga xeparca – u Japanu to je obzir do kog se drì.
Jedan od dvojice studenata bio je nedugo pre toga, u svojim gim-
nazijskim danima, najboqi mladi kaktusar Japana. S obzirom na
tradiciju gajewa biqaka u wegovom zavi~aju i shodnu konkuren-
ciju, bila je to titula s kojom jedva da bi se mogli meriti naslo-
vi poput, recimo, najboqi mladi frula{ Balkana, ili najboqi
mladi kauboj Teksasa, ili najboqi mladi skija{ Austrije. Budu-
}i da mu sudbina (a ona jedina zna za{to je {ta) nije dopustila da
ostvari san i studira kaktuse u Meksiku, prigrlio je ponudu za
studije jugoslovenske kwièvnosti i srpskohrvatskog jezika u
Beogradu. Tu }e potom i ostati da ìvi. Drugi, u to vreme jo{ stu-
dent politi~kih nauka, koji }e uskoro po~eti da studira japan-
ski kod profesora Dejana Razi}a i u koga }e ovaj polagati nade
kao u svog budu}eg asistenta, kasnije }e napustiti sve drugo i po-
svetiti se arapskom jeziku i kwièvnosti. Nijedan od dvojice ju-
no{a nije bio ni bilingvista ni poliglota i u tom ~asu imali su
samo malo prevodila~kog iskustva. Ali pred wima je bilo sve vre-
me ovog sveta i zalihe voqe i energije bile su im neiscrpne.
Sve je po~elo tako {to je de~ji pesnik Slobodan Lazi}, koji
je odva`no i sa uspehom prepevavao pesme za decu s vi{e jezika (od
kojih neke uop{te nije znao ili ih je poznavao vrlo povr{no), za-
molio mladog Japanca da mu prevede jedan blok od dvadesetak pe-
sama najpoznatijih japanskih pesnika za decu. Nameravao je da ih 217
prepeva na srpski. Prevod je zato morao biti jednostavan, stilski
nedoteran, takore}i – doslovan. Obe}ao je da }e to lepo i platiti.
Biti u cvetu mladosti zna~i, uza sve ostalo, da ~ovek ~esto ne
moè da se usredsredi na zadatak, jer ne prepoznaje takvu potre-
bu i ne ceni dovoqno korist koju bi mogao ste}i od wegovog izvr-
{ewa. Ali je uvek spreman da svoje dileme i emocije povezane s
tim poslom podeli s nekim bliskim i upusti se u beskrajno ras-
predawe wegovih sporednih aspekata, mada sluti da bi mu korist
usled toga mogla izma}i. Pitaju}i sebe da li }e mo}i da isporu-
~i poruxbinu koju je trebalo proizvesti od misti~ne poetske tva-
ri u neizvesnom procesu pretakawa s materweg jezika na strani,
Japanac je pitawa koja su ga mu~ila stavio i pred svog jugosloven-
skog druga. Ve} su uspe{no radili u tandemu prevode}i s japan-
skog stru~nu kwigu o uzgoju jedne vrste ribe za ra~un Privredne
komore Jugoslavije, ali ovde su posredi bili stihovi i dilema je
bila kudikamo ve}a. Neizmerna.
Wihova radoznalost jo{ nije znala {ta je ta~no nawu{ila,
ali je, kako to kod mladih qudi biva, nadja~ala potrebu da se zna
{ta se radi. Pred wihovim poku{ajima da se formuli{u ekviva-
lenti stih za stih ispre~ila se tajna koja se zove prevo|ewe, du-
bqa i od okeana jezika, jer ustostru~uje gotovo svaki jezi~ki pro-
blem. Ose}aju}i kako ih zapahwuje dah velike avanture, dva druga-
ra uronila su u wu ne obaziru}i se na mogu}i i verovatni ishod.
I tako, dok je prevod stih za stih mogao da se sa~ini bez mno-
go doterivawa, na nivou strofa za strofu to se pokazalo kudi-
kamo teè. Grubi i doslovni prevod naprosto je odbijao da se pri-
kaè: koliko god da su oni teìli zadatoj doslovnosti, iz usta su
im izlazila samo sloèna tuma~ewa i formirale se stilizova-
ne varijante prevoda strofa, a onda, povratno, i pojedina~nih sti-
hova – onako izdvojeni nisu se uklapali u dubqi smisao ni strofe
ni cele pesme. Ne vide}i kako bi druk~ije, nastavili su da uskla-
|uju stihove, strofe i cele pesme, jednu za drugom, sve dok ne bi
izna{li formu i tekst koji bi ih zadovoqili. Naru~iocu to ni-
je odgovaralo, ugovor je razvrgnut i isplata otpala, ali posao je
bio uzbudqiv i wima su sati prolazili kao da su minuti. Japan-
ske pesme polagano su se uklapale u tkivo srpskog jezika i ve} ko-
ji mesec kasnije prevod prvih deset bi}e objavqen u eminentnom
prevodila~kom ~asopisu.1
Dvojica drugara prevodila su potom i novije, i duè pesme sa-
vremenih japanskih pesnika (ovi prevodi na}i }e se potom u ~aso-
pisima Kwièvnost i Savremenik), napokon i jednu od najlep{ih
i najdubqih kratkih pri~a koje je ispisalo japansko pero i ova je
218 1 – Mostovi 10/1972.

objavqivana nekoliko puta u beogradskoj kwièvnoj periodici i
antologijama.2 Ali prevod jedne od pesama za decu iz prve serije,
jedne neobi~no jednostavne a upe~atqive, ostao je nedovr{en. Ta
naro~ita, prelepa, savr{eno jednostavna a ipak veoma te{ka i oz-
biqna de~ja pesma, uporno se opirala da u|e u prihvatqivu formu
na srpskom jeziku. Ona se, naprosto, nije dala prevesti.
Bila je to Kitaharina pesma o mitskom bi}u iz sne`nih ve~e-
ri, onih kada sneg upravo pada. Dakako, to bi}e je u nama, i pesma
peva o deci i wihovom doìvqaju misti~kih znamewa premo}ne
prirode, koja po svome nedoku~ivom naho|ewu rukuje oblacima,
muwama i gromovima, pu{ta ki{u i, kada zaèli, pu{ta sneg od
kog se zabele brda i doline, sela i gradovi. Van svake sumwe, to je
pesma o strahu koji proìvqava japansko dete zami{qaju}i (gle-
daju}i i ~uju}i!) sne`no bi}e iz bajki, odeveno u belo, koje sámo
hoda gradom i preti da }e kazniti neposlu{nu decu. Ta pesma se
ni do dana{weg dana nije povinovala prepevavawu – bar ne ovom
prevodila~kom tandemu. Tokom dobre ~etiri decenije ona je pro-
~itavana i vra}ana u fioku, uvek jednako tvrdokorna, neproboj-
na. A onda je odjednom iz we ne{to sinulo i ukazao se ù|eni kraj
kon~i}a: {kqocnuo je wen tajni kqu~!
Sve je namah postalo jasno, pesma se otvorila, ali je ostala
svoja od po~etka do kraja i prevedena je tako kao da je samo preli-
vena iz pisma u pismo, kao da je – prepisana. Ovde je donosimo u ori-
ginalu, transkripciji i prevodu. I gle, za razliku od svih ostalih
s kojima je nekad ~itana, ona je prihvatila samo i upravo to – da
bude prevedena doslovno! [to god to „doslovno“ zna~ilo…
Kako je to bilo mogu}e? Pesma Yuki no furu ban ima ~vrstu
strukturu s „prefabrikovanim“ elementima koji se ornamenti~-
no ponavqaju, utvr|uju}i gra|evinu pesme sa svih strana. Ona ima
~etiri potporna zida (svaka strofa je jedan) koji su nalik jedan
na drugi jo{ malo pa kao jaje jajetu. Svaka strofa zapo~iwe na
isti na~in, re~ima ooyuki koyuki. Sama re~ yuki zna~i sneg. Nave-
dene dve sloènice doslovno zna~e veliki sneg i mali sneg, a to }e
re}i – jak sneg i slab sneg: prvo, kada sneg pada gusto i mnogo, a dru-
go je sneg kada pada malo ili kratko. Sneìna i sneì}, stra{na
sne`na me}ava i lako provejavawe belih pahuqa.
Svak bi najpre pomislio da bi se tako jednostavna zna~ewa,
uprkos pesni~koj ìci, morala podati preno{ewu na svaki dru-
2 – Bio je to prvi prozni prevod s japanskog na srpski: Jukio Mi{ima, „More i ve~erwa rumen“,
prev. Hirojas Honda i Srpko Le{tari}, Kwièvna re~ 24/1974; tako|e, Kwièvna re~ 434/1994
(jubilarno, povodom dvadeset godina); zatim, Sakura 3/1995. Potom u kwizi Mese~ina nad poqem
duhova – savremena azijska pri~a, prir. Nade`da Obradovi}, Prosveta, Beograd 2000. Zatim u
antologiji Ve{tina sen~ewa – najboqe japanske pri~e XX veka, prir. Dragan Milenkovi},
Tanesi, Beograd 2010. I napokon, danas se moè na}i i pro~itati na internetu, na adresi
http://www.srpkolestaric.com/, propra}ena opse`nim izve{tajem iz prevodila~ke radionice. 219
gi jezik. Dekodirati tu pesmu naoko je vrlo lako. Po dve re~i sve-
zane su u po jednu sloènicu da bi zajedno, novodobijenom ener-
gijom slike i zvuka, dobile veliku pesni~ku snagu i retori~ku
mo}. Za japansko dete, vizija se silno poja~ava jer se vejavica u
ma{ti neumitno povezuje s belim bi}em iz doma}eg pandemoniju-
ma, malo {a{avog i po tome sli~nog slovenskoj Babarogi. Ali ta-
da se pokazuje da prva re~ (a u woj dve), ooyuki, svojim dugim-dugim
po~etnim „o“ uzima vlast nad onim ko slu{a ili ~ita i, pre nego
{to on to shvati, ona ve} gospodari wime i – celom pesmom. Na-
redna, koyuki, koja je wen eho i antipod, tu je da punomo}no overi
ovo preuzimawe vlasti. Ako je u prvi mah izgledalo da sve vodi
pravo ka sre}nom kraju i te~e lako kao bistra voda, sada se vidi
da nije ba{ tako. Avaj, ni izbliza!
Samo da nije tog dubokog fona arhetipskog straha {to se pro-
bija iz mitske svesti, prelivaju}i se preko gra|evine od stiho-
va! Pojmovi veliki i mali ovde se – a ovo je pesma za malu decu –
prelamaju u bojama duge kao svetlost kroz opti~ku prizmu i od-
jednom se odnose na svekoliko bi}e, na ~itavi svet. Jer deca su ta
koja su mala, a svet je veliki! Kada ~uje te dve re~i, ooyuki koyuki,
kako vibriraju dok se vi{ekratno slivaju jedna u drugu, te dve
ina~e sasvim obi~ne re~i, japansko dete je smesta preneto u sfe-
re bajkovitih zbivawa u kojima kosmosu ve~no preti opasnost da
se pretvori u haos i u kojima svakom detetu nad glavom visi hiqa-
du miliona stra{nih i neopisivih stvari! To ooyuki koyuki od-
zvawa}e u svakom narednom stihu, do kraja pesme, i jo{ daqe.
Drugi stih prve, a i svake naredne strofe, zapo~iwe re~ima
yuki no furu, koje denotiraju padawe snega. Imenica ban iz naslova
zna~i ve~e. Svr{etak drugog stiha u svakoj strofi je razli~it: sneg
pada na ve~e, zatim na grad, zatim on veje i, napokon, on pada a kraj
prozora je onaj neko, sâm, koji zauzima tre}i stih svake od ~eti-
ri strofe.
U slici sne`ne ve~eri u kojoj neko, obuven u bele cipele i pod
belim {e{irom, hoda gradom sâm, i mi, kao i svi drugi qudi ko-
ji poti~u iz inih mitskih tradicija, odmah prepoznajemo da taj
neko nije makar ko.
Da li dobronamerno ili lukavo – jer wegove namere nisu jasne
i wegovi daqi postupci nisu bezbedni ni po jedno dete – to stvo-
rewe, koje se ra|a me|u sne`nim pahuqama dok se spu{taju s neba
i, kao {to svi dobro znaju, hoda po sne`noj no}i, poput jurodivog
aćći ićća konbanwa

izgovara ve~erwi pozdrav onima koje sretne:
koćći ićća konbanwa

Mo}na aliteracija sme{tena u ova dva mala stiha dodatno
poja~ana reduplikacijom ve~erweg pozdrava dovodi atmosferu
220 i{~ekivawa do granice pucawa. U narednoj strofi stiè prva
poenta: jurodivi {eta~ kroz sne`nu ve~er preti, zasad samo nepo-
naku ko o moraoo
slu{noj deci:
nenai ko o moraoo
Srpski jezik je, osloba|aju}i se ubita~ne dovukovske diglo-
sije, pogubio participe i do dana dana{weg koprca se u poku{a-
ju da nadoknadi tu {tetu upotrebom nespretnih i neizraàjnih
glagolskih priloga. Takvom kakav je danas, wemu ne odgovara da ono
stra{no moraoo – uze}u, poloì na kraj oba stiha (na ista mesta
na kojima je ta re~ u originalu) i jednako efektno ponovi taj gla-
gol iza participnih formi koje bi prevele po~etak svakog od dva
stiha. Da je to mogu}e, wihov osnovni i ta~an prevod glasio bi:
plakaju}e (plakav{e) dete uze}u / neusnulo (neusnuv{e) dete uze-
}u i bio bi dodatno poja~an odjekom u posledwoj strofi: ìvo sr-
ce uze}u / to dete uze}u.3
Upravo tada, u zavr{noj strofi dolazi ono najstra{nije –
razobru~ena pretwa koja vi{e ne traì sebi opravdawa, slutwa
zlokobne i mra~ne sile koja otvoreno smera da uzme ìvot bilo
kom ili svakom detetu ve} zato {to je ono to {to jeste – dete. Mo-
`da bauk iz sne`ne no}i nije tako zao, ali on ili o sebi tako mi-
sli, ili èli da svi to misle i zato to svima obznawuje. De~ja
ma{ta seè daqe od svega poznatog, sigurnost sveta i doma naru-
{ene su i dete ose}a uàs poreme}enog kosmi~kog elementa, koji
ga je po dnevnom svetlu milovao i ~uvao, ali ga sada, po no}i, u
svakom ~asu moè odneti. Jedino uto~i{te bi}e roditeqsko na-
ru~je, samo u wemu na}i }e se spas.
Japansko pismo, kao ni mnoga druga pisma, ne poznaje razli-
ku izme|u velikog i malog slova, zato u transkripciji nismo ko-
ristili majuskule. Ali japansko pismo poseduje neke nama nepoz-
nate instrumente koji su ovde suptilno iskori{}eni (japansko
znakovno i dva slogovna pisma mogu se razli~ito kombinovati,
~ime se naro~ito isti~e zvu~ni ili sadrìnski aspekt, prema
èqi pesnika). U prevodu se poku{alo da se ovi signali koliko
je mogu}e kompenzuju, uz minimum interpunkcijskih znakova i
kurzivom u zamenu za upravni govor.
Pridev vêli uzet je ovde, ne bez izvesnog kolebawa (on bi, kao
drevni sveslovenski oblik, imao q umesto l gotovo svugde izvan ~a-
kavskog nare~ja, ali je ba{ u tom liku postao svojina svih gene-
racija {kolaraca od nastanka do prestanka Jugoslavije zahva-
quju}i naslovu jedne bajkovite pri~e) da stoji u fizi~koj ravno-
teì naspram prideva mali. Opozicija vêli/mali ima zadatak da
3 – Pomerawe pretwe na kraj uz reduplikaciju stvaralo bi ja~i utisak, prevod bi se jo{

pribliìo originalu, ali jezik ìvi svoj ìvot i mi ne moèmo znati kuda }e nas wegov
razvoj odvesti. Ne moèmo re}i ~ak ni to da li je ovaj gubitak – {teta. 221
iscrta paralelu s jednostavnim i simetri~nim japanskim oo-/ko-,
po{to je prevod, po na{em sudu, i sam morao biti jednostavan i si-
metri~an. Samo pravi, ro|eni pesnik mogao bi tu i}i na prepeva-
vawe sa udaqavawem od izvornog zna~ewa – razume se, uz dobru
retori~ku kompenzaciju za izvornu antitezu ooyuki koyuki, kori-
ste}i, kao {to smo u po~etku i mi isprobavali, uskli~nu formu sne-
govi, o snegovi, ili {togod drugo.
Za nas dvojicu qubiteqa poezije ali ne i ro|enih pesnika ni
iole slobodniji prevod nije bio mogu}. Jedino je naslov, koji bi u
doslovnoj verziji glasio Ve~e kad pada sneg, pretopqen u Sne`no
ve~e, {to bi trebalo da je ispravno. Danas u Beogradu ima odli~-
nih japanista i mo`da }e se neko od wih latiti i prepevavawa ove
jedinstvene de~je pesme. Nama, s na{im skromnim mo}ima, svaki po-
ku{aj da se ona prevede slobodnije bio bi samo jedno: odustajawe
od svega {to tu pesmu ~ini tako sna`nom i velikom. Obojica smo
je mnogo puta recitovali na japanskom svojoj deci dok su bila ma-
la i ona su je oboàvala, iako nisu znala japanski. Mo`da delom
i otuda, ispod na{ih ruku wen srpski prevod mogao je ispasti sa-
mo tako jednostavan (a opet komplikovan!) kao i original, morao
se usredsrediti na to da pomo}u sirovih slika pokrene delovawe
mitske svesti da bi u nama reaktivirao de~ju du{u. On nije mogao
ni smeo osetno odstupiti od izvornika i onda pasti u na{ vido-
krug preblizu, da zakloni original. Grade}i prevod u svemu po uzo-
ru na original, nastojali smo i da padne tik do wega: kao kad pahu-
qica u zimskoj ve~eri padne na meku povr{inu snega i tu se smes-
ti, tik do svoje sestre pahuqice, ne lede}i materiju koju je dotakla...
To je ono {to smo ovde poku{ali, a kqu~evi uspeha su – ko zna
gde.
222
Kitahara Hakušu: Хакушу Китахара:
YUKI NO FURU BAN СНЕЖНО ВЕЧЕ
北原白秋
晩
雪のふる晩
ooyuki koyuki Вêли снег, мали снег

yuki no furu ban ni у снежној вечери
大雪小雪
daareka hitori има неко, сâм

雪のふる晩晩に
široi kucu haite у белим ципелама

誰(だアれ)かひとり
široi booši kabutte. с белим шеширом.

白い靴はいて
白い帽子かぶって

yuki no furu maćio док снег пада на град
大雪小雪
daareka hitori неко је тамо, сâм

雪のふる街を
aćći ićća konbanwa пође онамо – добро вече

誰かひとり
koćći ićća konbanwa. пође овамо – добро вече.

晩は」
あっち行っちゃ今晩
晩は」
こっち行っちゃ今晩

yuki no furu nakao док снежне пахуље веју
大雪小雪
daareka hitori неко је тамо, сâм –

雪のふる中を
naku ko o moraoo узећу дете које плаче

誰かひとり
nenai ko o moraoo. узећу дете које не спава.

「泣く子を貰はう」
寝ない子を貰はう」
「寝

крај прозора док пада снег
大雪小雪
yuki no furu mado ni
има неко, сâм –
雪のふる窓に
daareka hitori
ikigimo moraoo узећу живо срце
誰かひとり
sono ko o moraoo. узећу то дете.

「生肝(いきぎも)貰はう」
「その子を貰はう」
Превод: Хиројасу Хонда и Српко Лештарић
223
Sjuzan Bernofski
O PREVO\EWU KAFKINE
METAMORFOZE
Prevela sa engleskog Miroslava Smiqani} Spasi}
Svoju ~uvenu novelu Metamorfoza (Die Verwandlung) Kafka

je napisao pre jednog stole}a, u zimu 1912, u vreme kad je s mukom
napredovao u pisawu svog prvog romana. Sedamnaestog novembra
1912. on pi{e svojoj zaru~nici Feliciji Bauer da se upustio u rad
na pri~i koja mu je pala na um dok je „sav nikakav leào u poste-
qi“, i koja ga sada progawa. Nadao se da }e je brzo zabeleìti – nije
jo{ znao kolika }e biti – jer je ose}ao da }e najboqe ispasti ako je
napi{e tokom jednog ili dva duà sedewa. Ali nai{le su svako-
jake smetwe, i Kafka se u nekoliko mahova àli Feliciji kako
takva odlagawa kvare pri~u. Zavr{io ju je tri sedmice kasnije, 7.
decembra, mada je ne}e videti objavqenu jo{ tri godine.
Kako saznajemo iz dnevnika Maksa Broda, Kafka je prvi deo
svoje „bubqe pri~e“ (Wanzensache) ~itao prijateqima 24. novem-
bra, pa opet 15. decembra te godine. O pri~i se po~elo govoriti u
javnosti, i Kafka je marta 1913, na preporuku prijateqa Franca
Verfla, dobio ponudu za saradwu od izdava~a Kurta Volfa. Za-
nimawe je pokazao i Franc Blaj, kwièvni urednik u novopok-
renutom avangardnom ~asopisu Die weissen Blätter, a Robert Muzil
je, opet, bio voqan da se pri~a objavi u tada uglednijem ~asopisu
Die neue Rundschau. Me|utim, pro}i }e jo{ mnogi meseci pre nego
{to Kafkin rukopis bude spreman za predaju – a onda se ume{ao
Prvi svetski rat, prouzrokuju}i nova odlagawa. (Muzil je pozvan
u vojsku, Blaj je odlu~io da zbog rata obustavi {tampawe kwièv-
nih tekstova). U prole}e 1915. glavni urednik Die weissen Blätter
postao je Rene [ikele, i tu je, kona~no, uz pomo} Maksa Broda,
Kafka objavio svoju pri~u. Izi{la je oktobra 1915, a decembra is-
te godine pojavila se i kao posebna omawa kwiga u izdawu ku}e Kur-
ta Volfa iz Lajpciga.
Glavni junak pri~e, Gregor Samsa, pravi je pravcati Kafkin
antiheroj. Da bi otplatio roditeqske dugove, on sebe napornim
radom dovodi do stawa potpune iscrpqenosti, i groteskna meta-
224 morfoza ÊmetamorphosisË kroz koju prolazi predstavqa samo fi-
zi~ko ispoqewe wegove krajwe uniènosti. I u {ta se ta~no pre-
obraàva Êto transformË? U prepisci sa izdava~em Kafka odlu~no
zahteva da se nikakav „insekt“ (Insect) ne pojavquje na koricama
kwige. Mada i on i wegovi prijateqi u neobaveznom pomiwawu
pri~e koriste re~ „buba“ (Wanze), u samoj noveli odgovaraju}e
re~i birane su bri`qivo kako bi se izbeglo svako specifiko-
vawe.
Izraz ungeheueren Ungeziefer u po~etnoj re~enici postavqa
pred prevodioca jedan od najteìh izazova. I pridev ungeheuer
(„~udovi{an“, „ogroman“) i imenica Ungeziefer predstavqaju nega-
cije – zapravo, ne{to nepostoje}e – s prefiksom un. Ungeziefer
dolazi iz sredwovisokonema~kog ungezibere, negacije ranovisoko-
nema~kog zebar (srodnog staroengleskom ti’ber), u zna~ewu „`rtva“
ili „`rtvena ìvotiwa“. Tako ungezibere ozna~ava ne~istu ìvo-
tiwu nepodesnu za `rtvovawe, a Ungeziefer celu klasu odurnih,
sablasno-gmizavih bi}a. U nema~kom ova re~ upu}uje pre svega na
neku {estonogu kreaturu, mada s druge strane podse}a i na en-
glesku vermin (koja se pre svega odnosi na glodare). Ungeziefer se
neformalno koristi i kao ekvivalent za „bubu“, mada tu kono-
tacija upu}uje na „prqavu, gadnu bubu“ – ne biste re~ upotrebili
za milo, korisno bi}e kao {to je bubamara. U mom prevodu Gregor
se preobraàva u „nekakvog ~udovi{nog insekta“, gde „nekakvog“
pomaè zamu}ivawu obrisa donekle suvi{e specifi~nog „in-
sekta“; mislim da je Kafka èleo da Gregorovo novo telo i op{te
stawe sagledamo kroz isto zamu}eno so~ivo kroz koje i sam Gregor
sebe posmatra.
Kroz isto zamu}eno so~ivo mogu se sagledati i drugi vidovi
pri~e. Mada je Vladimir Nabokov – sa svojom sklono{}u ta~nosti
– prili~no detaqno ocrtao plan stana porodice Samsa, ja nipo{-
to nisam ube|ena da se sam Kafka – sa svojom sklono{}u zamu}enoj
percepciji kakvu donosi stawe zbuwenosti – mnogo brinuo za
ta~an izgled stana. Koliko prostorija ima stan? Mnogo, suvi{e;
kao {to Gregor, leè}i na le|ima u po~etnim re~enicama pri~e,
otkriva da ima „mnogobrojne noìce“ koje mu se wi{u nad glavom.
I jedno i drugo su fizi~ki korelativi ìvota koji se oteo iz
ruku. Kafka se ~ak osobito ne brine ni za doslednost svoje liste
likova. Na po~etku pri~e vidimo slu{kiwu kako daje otkaz i
odlazi, dok je nekoliko stranica potom nalazimo kako i daqe
radi u doma}instvu, zapravo priprema hranu za sve, jer je sad
kuvarica ta koja je oti{la. Osim bedinerke koja igra istaknutu
ulogu u pretposledwim prizorima, ku}na posluga samo je deo
scenografije u kojoj se pri~a odigrava, poput ormara koji se
preme{ta iz jedne odaje u drugu.
âk se i glavni likovi pojavquju u vidu uop{tenih katego-
rija, imenovani samo svojim funkcijama: „otac“, „majka“, „sestra“. 225
Tek jedan od likova ima ime, Greta ({to se rimuje sa beta), ali
~ak se i ona u pri~i obi~no pomiwe samo kao „sestra“, sve do
presudnog trenutka pred kraj kada postaje „k}i“. Defini{u}i
likove kroz odnos koji svaki od wih ima sa Gregorom, Kafka
domi{qato omogu}uje da Gregorova ta~ka gledawa gospodari pri-
~om ~ak i u prizorima u kojima on sam nije prisutan.
Lajtmotiv koji u prevodu nisam mogla da o~uvam je tema
ruhig/unruhig. Ruhig zna~i tih, miran ÊcalmË, pomirqiv, krotak,
blag ÊpeacefulË, smiren ÊquietË, spokojan, vedar ÊtranquilË, opu{ten
Êat easeË, a wegova suprotnost je unruhig. Po~iwu}i sa unruhigen
Träumen (nemirnim snovima) u prvoj re~enici, pripovedawe daqe
osciluje izme|u mirnog ÊuntroubledË i nemirnog ÊtroubledË, spo-
kojnog ÊtranquilË i izmu~enog ÊharriedË, pomirqivog ÊpeacefulË i
nestaloènog ÊunsettledË. Budu}i da se nijedna engleska re~ ne
uklapa dovoqno dobro u sve vrste konteksta koje Kafka predo-
~ava, odlu~ila sam da pomenuti par izraza prevodim na vi{e
razli~itih na~ina; ali, dok posmatrate sve ove sinonime, ostani-
te svesni da je pred vama neobra|en motiv.
Pokreti koje posle preobraàja Gregor moè da ~ini a koji
mu donose najsna`niji ose}aj slobode u mom se prevodu pojavquju
kao gamizawe ÊcrawlingË: on uìva da gamiè po zidovima i ta-
vanici svoje sobe. Ironi~no je da nema~ki glagol kriechen, koji
se prevodi i kao „puziti“ Êto creepË, ima dodatno zna~ewe „pognuti
glavu“, „poniziti se“ Êto cowerË. Tako izraz kriechen (pred nekim)
zna~i pona{ati se (prema nekome) servilno, ulizi~ki. U ovom
smislu Gregorovo novo fizi~ko stawe pojavquje se kao izraz
wegove ve} dugogodi{we duhovne uniènosti.
Na kraju krajeva, Gregor moè samo sebe da krivi za zlopat-
ni~ko stawe u kojem se na{ao, zato {to je dobrovoqno prihvatio
svoj nesre}ni usud onda kada mu je nametnut. Sli~no drugim
ukletim Kafkinim likovima, wegova je gre{ka u tome {to je
propustio da dela, i pustio druge da za wega donose odluke. Gregor
Samsa, xinovska buba, slika je i prilika pot~iwenika, qudskog
bi}a izvrnutog naopako. Ki~mu je zamenio spoqa{wim ro`natim
omota~em, ali ~ak ni ta oklopu sli~na qu{tura (carapace i armor
odgovaraju nema~kom Panzer) nije nikakva za{tita kada wegov
naglo oja~ali otac po~ne da ga ga|a jabukama – ironi~no biblijski
odabranim oru|em.
Gregor je prodavac ÊsalesmanË, ali ono {to je uspeo da proda
jeste on sam: prodao je svoju delotvornost i dostojanstvo, pret-
varaju}i se u prodanu du{u. S tog razloga povremeno koristim re~
„trgova~ki putnik“ (drummer) da opi{em wegovu profesiju, ima-
ju}i na umu jo{ jednoga od wegove sorte, „radom iznurenog trgo-
226 va~kog putnika koji je zavr{io u kanti za pepeo poput svih
ostalih“. Mislim na Vilija Lomana, kako ga je opisao Artur
Miler u komadu Smrt trgova~kog putnika (1949). Metamorfoza
je Kafkina sopstvena Smrt trgova~kog putnika, sa svom wenom
tu`nom, sitni~avom tragi~no{}u, svom gado{}u. Kao Vili Loman,
i Gregor je samoubica, mada druk~ije vrste: umire kao ve{tak u
gladovawu, nestaju}i od izgladnelosti po{to mu nijedan ukus
vi{e ne prija. Kao i Vilijeva, Gregorova smrt je posledwi posao
koji obavqa u korist svoje porodice.
U isto vreme, Kafkina tragikomi~na pri~a – za razliku od
Milerove – vrlo ~esto je neodoqivo zabavna. Zami{qam Kafku
kako se grohotom smeje dok pri~u ~ita prijateqima. Gregorova
naivnost (koja bi se mogla nazvati i lakoverno{}u), u spoju sa
ozbiqno{}u i sklono{}u da u svojim izjavama zvu~i suvi{e
bri`no i sitni~avo, neodoqivo nagoni na smeh. Da bih izvukla
na videlo ovu stranu pri~e, nagla{avala sam, gde god je to izgle-
dalo opravdano, lak prizvuk histerije u Gregorovom glasu.
Pri~a je u nekim delovima surovo komi~na, a najvi{e je takva
u trenutku kada se otkriva da – uprkos ~iwenici da je Gregor
mawe-vi{e proveo ìvot kao najamni slu`benik da bi otplatio
stare roditeqske dugove – porodica ima obiqe novca; ne toliko da
weni ~lanovi potpuno prestanu da rade, ali dovoqno da udobno
ìve. Mada su opisani kao siroma{ni, nikada nisu u takvoj os-
kudici da se li{e usluga makar jednog ~lana doma}e posluge.
Jo{ jedan od problema u prevo|ewu pri~e predstavqa sam
naslov. Za razliku od engleske „metamorfoze“ ÊmetamorphosisË,
nema~ka re~ Verwandlung ne sugeri{e prirodnu promenu stawa
nekog pripadnika ìvotiwskog carstva, kao, na primer, preob-
raàj gusenice u leptira. To je pre izraz koji se koristi u bajkama
da se opi{e preobraàj, recimo, sedmorice devoj~ine bra}e u
labudove. No, ipak, i „metamorfoza“ moè imati to zna~ewe; prva
definicija ovog pojma u Oksfordskom re~niku glasi: „Radwa ili
proces promene oblika, veli~ine, ili sadrìne; osobito preob-
raàj na natprirodan na~in“. U tom se smislu koristi, na primer,
u prevo|ewu Ovidija. Zato mi se ~ini da to ipak jeste najjasniji,
dovoqno sugestivan izbor naslova za ovu bogatu, sloènu pri~u.
SJUZAN BERNOFSKI (Susan Bernofsky), severnoameri~ka spi-

sateqica, prevoditeqka i profesorka mla|e generacije, koja ruko-
vodi Odsekom za prevodila{tvo u [koli umetnosti Univerziteta
Kolumbija, i predsedava Komitetom za prevo|ewe ameri~kog PEN
centra. Bernofski je pasonirani poznavalac, prou~avalac i prevo-
dilac nema~kog jezika i kwièvnosti, za koje se, preko Grimovih
bajki, zainteresovala jo{ u sredwoj {koli. Danas je posebno zanimaju
linije uticaja koje nema~ku misao XVIII i XIX veka povezuju sa sa-
vremenom kwièvno{}u i pozori{tem u zemqama u kojima se koristi 227
nema~ki jezik. Kao prevoditeqka, najvi{e se bavila velikim {vaj-
carsko-nema~kim autorom modernizma, Robertom Valzerom. Meta-
morphosis je novi prevod Kafke na engleski (januar 2014), snabdeven je
predgovorom Dejvida Kronenberga i pogovorom prevoditeqke. Ovaj
tekst predstavqa saètak wenog pogovora i objavqen je 15. januara
2014. u Wujorkeru.
Kod nas je ovo Kafkino delo prevo|eno samo pod naslovom Pre-
obraàj. Osim prevoda objavqenih u dugim centrima (Sarajevo, Zag-
reb, 1954, 1980, 1985, 1990), na srpskohrvatski delo je preveo nepre-
vazi|eni maestro Branimir @ivojinovi} (izdawa 1964, 1978, 1979,
1996, 2001).
Miroslava Spasi}
228
AKTIVNOSTI UKPS
OKTOBAR 2013. – MART 2014.
26. septembar – 2. oktobar – U prostorijama Kulturnog centra

Beograda odràno je nekoliko tribina posve}enih izdava{tvu i
profesijama koje ono obuhvata, izme|u ostalog i kwièvnom pre-
vo|ewu. Na dve tribine u~estvovali su prevodioci – ~lanovi UKPS
Vladimir D. Jankovi}, Mirjana Vukmirovi}, Vesna Stamenkovi},
Nina Ivanovi}, Darko Tu{evqakovi} i Melita Logo Milutino-
vi}.
18. oktobar – U prostorijama Udruèwa odràna je tribina pod

naslovom HUGO KLAUS – KLASIK MODERNE EVROPSKE KWI-
@EVNOSTI, na kojoj su gostovali Gojko Boòvi}, direktor „Ar-
hipelaga“ i Ivana [}epanovi}, prevodilac s holandskog. Tribinu
je vodila Milena \or|ijevi}.
21–27. oktobar – Na ovogodi{wem Beogradskom sajmu kwiga

odràne su promocije najnovijih prevoda nekih ~lanova UKPS.
Izme|u ostalih, Paideia, koja je ponela titulu izdava~a godine,
predstavila je na svom {tandu zbirku pripovesti Iz ìvota hri-
{}ana u Turskoj, tre}i deo sabranih beletristi~kih dela Kon-
stantina Leontjeva, u prevodu Du{ka Paunkovi}a i de~ju kwigu
De~ak sa va{ara Jurija Ne~iporenka u prevodu Aleksandre Grubor.
Predstavqena je i kwiga Istorija poqske kwièvnosti dr Qu-
bice Rosi}, u izdawu Zavoda za uxbenike.
29. oktobar – U klubu Magistrala Doma kulture „Studentski

grad“ predstavqena je kwiga pri~a Odakle zovem Rejmonda Kar-
vera u prevodu Flavija Rigonata, koji je za taj prevod dobio Nag-
radu „Mihailo \or|evi}“ za 2011/12.
27. novembar – Sve~ano je uru~ena Nagrada „Aleksandar Spa-

si}“ za najboqi prevod iz oblasti humanistike. @iri u sastavu
Qiqana Nikoli} i Miodrag Markovi} (do posledwa dva kruga), 229
Mirela Radosavqevi}, Olivera Durbaba, Dubravka \uri} i Mi-
roslava Smiqani} Spasi} (predstavnik Fonda) odlu~io je da ove
godine nagradu dodeli Qiqani Nikoli}, za prevod dela Ernsta
Kantorovica Dva kraqeva tela.
6. decembar – Sve~ano je uru~ena Nagrada „Milo{ \uri}“ za

najboqa prevodila~ka ostvarewa u 2013. godini. @iri u sastavu
Spomenka Kraj~evi} (predsednik), Qubica Rosi}, Neda Nikoli}
Bobi}, \or|e Tomi} i Dejan Ili} odlu~io je da nagradu za najbo-
qi prevod proznog dela ove godine dodeli Srpku Le{tari}u za
prevod romana Nagiba Mahfuza Deca Na{e ulice, u izdawu Slu`be-
nog glasnika. Nagradu za najboqi prevod iz oblasti kwièvne
esejistike ìri je dodelio Mirjani Grbi} za prevod dela Miha-
ila Bahtina Estetika jezi~kog stvarala{tva, u izdawu Izda-
va~ke kwiàrnice Zorana Stojanovi}a. Nagrada za najboqi prevod
poezije u 2013. nije dodeqena.
17. decembar – U prostorijama Udruèwa obeleèno je pet go-

dina otkako je preminuo kwièvnik i prevodilac Zlatko Krasni.
U razgovoru koji je vodio Du{ko Novakovi} o delu Zlatka Kras-
nog govorili su Aleksandar Petrov, Goran \or|evi}, Gojko \ogo
i Koqa Mi}evi}.
24. februar – Na Osniva~koj skup{tini odrànoj u Fran-

cuskoj 7 utemeqena je Organizacija za zajedni~ko ostvarivawe re-
prografskih prava pisaca, prevodilaca i izdava~a. Osnovni ciq
ove organizacije jeste da se izdava~ima, kwièvnicima, prevo-
diocima, autorima uxbenika i drugih {tampanih dela omogu}i da
kolektivno ostvaruju prihode od svojih autorskih prava u skladu
sa Zakonom i praksom relevantnih me|unarodnih organizacija
na ovom poqu. Vi{e o samoj organizaciji, kao i formulari i
uputstvo za pristupawe, mogu se na}i na sajtu UKPS, na adresi:
http://www.ukpsalts.org/index.php?ption=com_k2&view=item&
layout =item&id=192&Itemid=168&lang=cy
12. mart – U okviru foruma „Velika {kola Qubi{e Raji}a“,

u Galeriji Artget DKSG, predstavqene su profesije prevodilac
i lektor. U razgovoru sa publikom, mahom studentima Filolo{-
kog fakulteta, svoje profesije predstavile su prevodilac Slavi-
ca Mileti} i lektor Marija Lazovi}.
18. mart – Ovogodi{wa Nagrada „Fridrih Gundolf“, koju Ne-

ma~ka akademija za jezik i kwièvnost dodequje za predstavqawe
230 nema~ke kulture u inostranstvu, dodeqena je Drinki Gojkovi}. Me-
|u wenim brojnim prevodima nalaze se i dela Georga Bihnera, Jo-
zefa Rota, Hansa Magnusa Encensbergera, Petera Handkea i mnogih
drugih.
4. april – U prostorijama Udruèwa kwièvnih prevodila-

ca prvi put je sve~ano dodeqena Nagrada „Qubi{a Raji}“, koja se
dodequje svake dve godine za najboqi prvi kwièvni prevod.
@iri, koji su ~inili Slobodanka Gli{i}, Milo{ Konstantino-
vi} i Vesna Stamenkovi}, odlu~io je da nagradu ovog puta ravno-
pravno podele dve dobitnice, i to Jelena Mijatovi} za prevod sa
francuskog jezika romana Danijela Penaka „Dnevnik jednog tela“,
u izdawu „ârobne kwige“ iz Novog Sada, i Ana Jovanovi} za pre-
vod sa kineskog jezika romana „@abe“ nobelovca Mo Jena, u izda-
wu „Lagune“ iz Beograda.
Vesna Stamenkovi}
231
Horas Volpol
HIJEROGLIFSKE PRIÊ
Schah Baham ne comprenoit jamais bien que les choses
absurdes & hors de toute vraisemblance.
Le Sopha, p. 5.
Preveo sa engleskog Vladimir Ninkovi}
PREDGOVOR
Kako ovaj dragoceni dar ~ove~anstvu ne}e biti po sva~ijem

ukusu usled ozbiqnosti tema, dubokih misli i visoke u~enosti
kojima }e naredne stranice obilovati, moram pruìti jedno malo
izviwewe {to napisah ne{to ovako u ovom prosta~kom dobu nak-
lowenom iskqu~ivo dnevnoj politici, opawkavawima i jeftinoj
romantici. Me|utim, pravi razlog savladavawu svih ovih prep-
reka jeste iskqu~ivo slede}i: strahovao sam da ovo delo moè
biti izgubqeno za budu}a pokolewa. Ono danas moè biti predmet
osude, ali ne sumwam da }e biti vrlo ceweno za stotinak godina,
kada mudrost i u~enost kona~no budu preovladale i kada qudi
budu ~itali da bi ne{to saznali i umove svoje prosvetlili. Po{-
to }u od{tampati sto hiqada primeraka, neka od wih }e, nadam se,
izbe}i propast na koju su osu|ena moralizatorska dela, pa }e ovaj
draguq zasijati pravim sjajem. @urio sam da {to pre predam ovaj
spis u {tampu, jer predvi|am da }e i ume}e {tampawa ubrzo biti
prepu{teno zaboravu kao i mnoge druge korisne ve{tine poznate
na{im starima. Pomenuo bih umetnost rastapawa kamena vrelim
sir}etom, dresuru slonova za ples na labavom konopcu, pravqewe
savitqivog stakla, pisawe epova koji bi bili ~itani mesec dana
nakon objavqivawa, kao i ~udesne pronalaske novih religija, taj-
na kojom je posledwi ovladao nepismeni Muhamed.
Uprkos mojoj svesrdnoj ùdwi za dobrom kwièvno{}u i à-
ru gra|anina sveta (ovaj poklon namewen je svim narodima), odre-
|ene pote{ko}e me onemogu}avaju da u celosti i u jednom komadu
svetu udelim ovaj vrli dar. Naime, primoran sam da ga proizvo-
dim u malim porcijama, pa stoga prekliwem sve dobrohotne i mu-
dre qude da se mole da poìvim sve dok ne budem objavio celo delo,
jer me u ovom poduhvatu niko ne moè zameniti iz razloga koje mi
skromnost ne dozvoqava da iznesem. U me|uvremenu, kako je du`-
232 nost urednika da upozna svet i sa svojom malenko{}u ali i sa
piscem dela, smatram da treba pomenuti uzroke koji su me naveli
da objavim ovo delo u tolikom obimu i broju primeraka. Zdrava
logika kaè da kupcima treba olak{ati pla}awe kwige, jer se
pretpostavqa da }e ve}ina qudi radije platiti dvadeset {ilinga
daju}i po {est penija na dve nedeqe nego {to }e dati deset {i-
linga odjednom. Ipak, koliko god ovo obja{wewe bilo privla~no,
moram priznati da su moji razlozi iskqu~ivo li~ne prirode.
Naime, kako ìvim dosta skromno, zapravo jedva dostojno
gospodina mojih sposobnosti i obrazovawa, ne mogu da priu{tim
sebi da odjednom na{tampam stotinu hiqada primeraka dvotom-
nog izdawa, {to }e biti ukupan obim Hijeroglifskih pri~a kada
se posao zavr{i. Drugo, budu}i da me mu~i astma i da mi je pot-
reban sve` vazduh, ìvim na posledwem spratu ku}e u aleji neda-
leko od Crkve Svete Marije iz Eksa, a po{to u istoj ku}i ìvi
jo{ mnogo sveta, doista se ose}am povla{}enim time {to sam us-
peo da celu jednu odaju dobijem samo za sebe. Me|utim, ni ta odaja
nije dovoqno velika da se u wu smesti ceo tira` kwige, budu}i da
nameravam da kwige sâm prodajem, a tako|e ih, po uzoru na druge
slavne li~nosti, svojeru~no potpisujem na prvoj strani.
I pored ùdwe da upoznam svet sa mnogim drugim pojedinos-
tima vezanim za svoj ìvot, iz izvesnih privatnih razloga spre-
~en sam da tu znatièqu zadovoqim. Ali postara}u se da nekoj
javnoj biblioteci ostavim podroban opis svoje li~nosti i ì-
vota, kako budu}i komentatori i urednici ovog dela ne bi bili
uskra}eni ni za najsitniji detaq koji moè baciti pravo svetlo
na moj lik. U me|uvremenu zamolio bih ~itaoca da prihvati pri-
vremenu kompenzaciju u vidu re~i o autoru dela ~iji sam izdava~.
Dakle, op{te je poznato da su Hijeroglifske pri~e napisane
neposredno pred stvarawe sveta, od kada su ~uvane u usmenom pre-
dawu u planinama Krampkragirija, nenastawenog i jo{ uvek neot-
krivenog ostrva. Ove ~iwenice svojim autoritetom potvr|uje ne-
koliko sve{tenika, koji se se}aju da su ih ~uli pre svog ro|ewa od
nekakvih staraca. Ne}emo zamarati ~itaoca wihovim izlagawi-
ma, jer smo sigurni da svi veruju u wih kao da su ih svojim u{ima
~uli. Teì zadatak je pak odrediti pravog autora. S velikom ve-
rovatno}om autorstvo moèmo pripisati Kemanrlegorpikosu,
Kvatovom sinu, me|utim, pored toga {to nismo sigurni da je takva
osoba ikada postojala, nije ni sasvim jasno da li je on napisao i{ta
osim jednog kuvara u desetercu. Drugi taj kuvar pripisuju Kvato-
voj dadiqi, a tre}i Hermesu Trismegistu, premda je jedan pasus
wegovog traktata o klavi~embalu u kontradikciji s pri~om o
vulkanu iz 114. Hijeroglifske pri~e. Po{to su Trismegistova
dela izgubqena, nije mogu}e odrediti da li je taj nesklad tako
pozitivan kao {to mnoge mudre glave tvrde. Naime, oni samo na- 233
ga|aju Hermesovo mi{qewe na osnovu drugih delova wegovih
spisa i nisu sigurni da li je on zaista pisao o vulkanima ili o
piti sa sirom, budu}i da je imao tako lo{ rukopis da se wegovi
hijeroglifi mogu tuma~iti na najrazli~itije na~ine. Tako|e,
po{to nema toga ~ega se dobri Hermes nije dotakao, jo{ uvek nije
sasvim razja{weno o ~emu je diskutovao u svojim pisanijima.
To je, dakle, ne{to najbliè {to sa sigurno{}u moèmo re}i
o autoru. To da li je on napisao ove Pri~e pre {est hiqada godina,
kao {to verujemo, ili ih je neko tokom tih deset godina napisao
za wega – ne moèmo znati, izvesno je samo da su one najstariji
pisani dokument na svetu. Premda u wima nema mnogo novatorstva,
niti su preterano zanimqive, mnogi delovi nepogre{ivo podse-
}aju na Homera. Zaista, svaki maj~in sin bi mogao zakqu~iti da
ga je veliki pesnik podraàvao, osim kada ne bi bilo potvr|eno
da ga je Homer naprosto prepisao. To }u dokazati na dva na~ina: pr-
vo, paralelno }u navoditi Homerove stihove u dnu strane, i drugo,
preve{}u Homera u prozi, {to }e ga u~initi tako neprepoznat-
qivim da niko ne}e ni pomisliti da je on pravi autor. Kada pos-
tane potpuno beìvotan i bqutav, svako }e morati da dâ prednost
ovim Pri~ama u odnosu na Ilijadu, naro~ito zato {to nameravam
da ih preradim tako da ne budu ni u stihu, ni u prozi, ve} u stilu
koji se u posledwe vreme koristi u tragedijama i juna~kim pes-
mama. I pored toga, svima wima mawka ubedqivosti, jer je anti~-
ko-moderna epska poema prosto tragedija u kojoj nema ni scena ni
kulisa, niti motiva osim pojave utvara i grmqavine, niti radwe
osim smrti protagonista.
Ne}u vi{e odvra}ati ~itaoca od uìvawa u ovom dragocenom
delu; {tavi{e, prekliwem publiku da se wime pozabavi {to pre,
treba pro~itati kwigu ~im bude iza{la iz {tampe. Moram vas
obavestiti da razmi{qam o pisawu jo{ jednog izvrsnijeg dela –
ni mawe ni vi{e nego nove istorije Rima. U woj }u ismejati, iz-
vrgnuti ruglu i raskrinkati sve tobo`we stare vrednosti i pat-
riotizam, jer po drevnim spisima zasnovanim na pismima Hana,
punskog predstavnika u Rimu – koje }u napisati, zakopati u ru{e-
vinama Kartagine i potom iskopati – bi}e obelodaweno da je Sci-
pion bio na Hanibalovom platnom spisku, a da je Fabijusovo ok-
levawe bilo uzrokovano time {to mu je pomenuti general dodelio
penziju. Znam da }e mi ovo otkri}e slomiti srce, ali kako se
moral najboqe u~i na primerima u kojima se vidi koliko je on
malo uticaja imao na najizvrsnije qude, `rtvova}u najvrlija
imena u ciqu podu~avawa dana{weg izopa~enog nara{taja. Ne
sumwam da }e onda kada bude nau~ila da prezire omiqene junake
anti~ke starine mla|arija postati najboqi podanik najpobo`-
234 nijeg kraqa jo{ od vremena Davida, koji je proterao tada{wu
kraqevsku porodicu, a zatim spevao psalme u slavu Jonatana,
zahvaquju}i ~ijim zakulisnim radwama je i do{ao na presto.
PRVA PRIÂ
Nova Hiqadu i jedna no}.
Nekada davno, u podno`ju veli~anstvene planine Hirgonkuu,
postojalo je kraqevstvo Larbidel. Geografi, nevi~ni pravqewu
pore|ewa, govorili su da podse}a na fudbalsku loptu koja tek {to
nije {utnuta. Ipak, pore|ewe je bilo sasvim suvislo, jer planina
je zaista {utnula kraqevstvo u okean i o wemu se vi{e nikad
ni{ta nije ~ulo.
Jednog dana, jedna mla|ana princeza popela se na vrh planine
u potrazi za kozjim jajima, ~ija belanca su najboqi melem za ski-
dawe pega. Kozja jaja! Da, da – prirodwaci tvrde da su sva bi}a za-
~eta u jajetu. Koze iz Hirgonkuua su jajonosne, a jari}i se legu iz
jaja ostavqenih na suncu. To je moja pretpostavka, premda nije va`-
no da li i sâm verujem u wu. Suprotstavi}u se i na pasja kola izvre-
|a}u svakoga ko se bude protivio mojoj hipotezi. Bilo bi zaista
zgodno ako bi u~ewaci bili obavezni da veruju u ono {to tvrde.
Sa druge strane planine ìveo je narod o kome su Larbidelci
znali tek onoliko koliko francusko plemstvo zna o Velikoj Bri-
taniji, za koju misle da je ostrvo na koje se moè dospeti pe{ice.
Elem, princeza je slu~ajno pre{la granicu Kukurukua, kada je
najednom opkoli{e i zarobi{e vojnici princa te zemqe. Ukratko
su joj objasnili da moraju da je odvedu u prestonicu i udaju za svog
vladara i cara divovskog stasa. Xin je, po wihovim re~ima, svake
no}i imao novu ènu koja bi mu pripovedala pri~u do jutra kada
bi naredio da joj se odse~e glava. Neki qudi zaista neobi~no pro-
vode prvu bra~nu no}, zar ne? Princeza skromno upita za{to wi-
hov gospodar voli tako duga~ke pri~e? Kapetan garde odgovori da
wegovo veli~anstvo mu~i nesanica – „Pa dobro“, re~e ona, „nije
ni va`no, sigurna sam da umem pripovedati jednako dobro kao bilo
koja druga azijska princeza. Mogu ~ak napamet citirati Leoni-
dine re~i, a va{eg cara u tom slu~aju o~ekuje dugo, dugo bdewe.“
Tada ve} pristigo{e do palate. Na princezino veliko izne-
na|ewe, car ne samo da nije bio orija{, ve} je bio visok tek metar
i po; ali budu}i dva in~a vi{i od svih svojih prethodnika, bi mu
dodeqen laskavi nadimak – div. Div je s visine gledao na sve qude
vi{e od sebe. Sa princeze odmah skinu{e ode}u i gurnu{e je u kre-
vet, jer je wegovo veli~anstvo ustreptalo od ùdwe da ~uje novu pri-
povest.
„Sunce moje“, re~e car, „kako se zove{?“
„Sebe nazivam princezom Gronovijom, ali moje pravo ime je
Grona.“ 235
„A ~emu sluì ime“, upita wegovo veli~anstvo „nego da nas
qudi po wemu zovu? I za{to se predstavqa{ kao princeza, ako to
nisi?“
„Romanti~na sam, to jest oduvek sam èlela da postanem juna-
kiwa romana, a za to moram ispuniti jedan od dva uslova, a to je da
budem ili pastirica ili princeza.“
„Moè{ biti mirna“, re~e div, „umre}e{ kao carica, a da ni-
si prethodno bila ni ~obanica ni princeza! A zbog ~ega si produ-
ìla svoje ime?“
„To je obi~aj u mojoj familiji, svi moji preci su bili nau~-
nici i pisali su o Rimqanima. Zvu~i otmenije, a ~itaoci imaju
boqe mi{qewe o wihovim delima kada vide polatiwena imena.“
„Ni{ta ti ja to ne razumem“, re~e car, „ali tvoji preci zvu~e
kao te{ki {arlatani. Da li je ikome promena imena donela dobra?“
„Oh“, re~e princeza, „ali to je pokazateq prefiwenog ukusa.
Ranije su u Italiji obrazovani qudi i{li jo{ daqe, ~ovek s viso-
kim ~elom ro|en petog januara prozvao se Kvint Januarije Fronto.“
„To je potpuna budala{tina“, re~e car. „îni se da sva{ta
zna{ o kojekakvim obe{ewacima, ali, hajde, nastavi. Odakle si
rodom?“
„Iz Majnhera“, odgovori ona, „ro|ena sam u Holandiji.“
„Gle ti we“, re~e car, „a gde mu to do|e?“
„Nigde, ta zemqa nije ni postojala, |avolku moj, sve dok je moji
zemqaci nisu oteli od mora.“
„Ma {ta mi re~e! Molim te, reci mi ko su bili tvoji zemqaci
pre postanka te zemqe.“
„Va{e veli~anstvo je postavilo vrlo lukavo pitawe na koje
ne mogu odmah dati odgovor, ve} moram oti}i do svoje ku}ne bi-
blioteke i pregledati pet-{est hiqada tomova moderne istorije,
par stotina re~nika, kao i kratak pregled geografije u ~etrdeset
kwiga. Vrati}u se za tili ~as.“
„Ne tako brzo, draga moja“, re~e car, „ne sme{ oti}i pre nego
{to bude{ pogubqena. Gle, ve} je jedan ~as posle pono}i, a jo{ nisi
ni po~ela svoju pripovest.“
„Moj pradeda“, nastavi princeza, „bio je holandski trgovac
koji je mnogo godina proveo u Japanu.“
„Kojim dobrom?“, upita car.
„Tamo je oti{ao da bi se odrekao svoje vere“, re~e ona, „ali
kasnije su mu platili da joj se vrati i brani je od Filipa Drugog.“
„Vi ste vrlo zanimqiva familija“, re~e car, „me|utim, iako
prosto oboàvam bajke, rodoslove mrzim iz dna du{e. Znam da su
sve loze, po re~ima wihovih potomaka, od prvog do posledweg ~la-
na sa~iwene iskqu~ivo od vaqanih i velikih qudi, a u takvim
izmi{qotinama ne uìvam. U mom carstvu ne postoji plava krv,
236 ve} samo laskawe. Ko god mi se najboqe ulaguje biva progla{en za
velmoù, a titule koje dodequjem odgovaraju wihovim zaslugama:
Kan turolizac, moj posilni; Kan laskavac – rizni~ar; Kan prero-
gativ – vrhovni sudija; Kan bogohulnik – vrhovni sve{tenik. Ko
god govori istinu, kvari svoju krv, pa samim tim pada u slu`bi. U
Evropi je neko plemi} samo zato {to mu je deda bio ulizica. Me-
|utim, sve se s vremenom kvari, {to god se vi{e udaqava od izvo-
ra. Ne èlim da slu{am ni o kome od tvoje loze daqe od tvog oca:
ko je on?“
„Ovako, na vrhuncu nadmetawa za bulu unigenitusa...“
„Rekoh ti“, prekinu je car, „da ne}u dozvoliti da me zatrpa-
va{ latinskim imenima tih qudi. Ta bulumenta fi}firi}a te je
zarazila svojim blesavim pona{awem.“
„@ao mi je“, odgovori Gronovija, „{to je va{e preuzvi{eno
veli~anstvo tako malo upoznato sa situacijom u Evropi, pa papski
ukaz smatra za osobu. Unigenitus je latinski naziv za jezuite.“
„A koji |avo su sada ti jezuiti?“ upita div. „Jednu besmislicu
obja{wava{ drugim jednako besmislenim terminom, pa nije ni
~udo {to ni{ta ne shvatam.“
„Gospodaru“, re~e princeza, „ako mi dopustite, ukratko }u
vam opisati nevoqe koje su ti{tale Evropu posledwe dve stotine
godina: sukobe o doktrinama milosti, slobodne voqe, predesti-
nacije, prokletstva, iskupqewa, i tako daqe, {to }e vas, drìm,
silno zabaviti. Znajte, teè je poverovati u to nego u bajke o vila-
ma i vilewacima.“
„Gle ti alapa~e“, re~e car, „ali, hajde, pri~aj o ~emu god ho}e{
do jutra. Me|utim, kunem ti se du{om svetog Xirigija, koji je od-
leteo na nebo na repu svrake, ~im sat otkuca osam, bi}e{ mrtva.
Dakle, ko je taj jezuit Unigenitus?“
„Pomodarska doktrina koja se pojavila u Nema~koj“, re~e Gro-
novija, „izazvala je veliku pa`wu crkve. U~enici Lojole...“
„Koga?“ upita car zevaju}i.
„Ignacio Lojola, osniva~ jezuita“, odgovori Gronovija, „bio
je...“
„Jo{ jedan pisac istorije Rima, pretpostavqam“, prekinu je
car, „[ta si toliko zapela za te Rimqane? Rim, pa Rim!“
„Rimsko carstvo i Rimska crkva su dva sasvim razli~ita poj-
ma“, re~e princeza, „pa ipak, moglo bi se re}i da su ti pojmovi
me|usobno vrlo zavisni, isto kao {to Novi zavet po~iva na Starom.
Novi je ukinuo Stari, pa ipak pretenduje na pravo nasle|a. Pri-
vremenost crkve...“
„Koliko je sati?“, upita car glavnog evnuha, „Verovatno }e
ubrzo osam, ova èna je do sada blebetala barem sedam sati. ûjete
li, èna koju }ete mi dovesti slede}e no}i neka bude nema – od-
secite joj jezik pre nego {to je dovedete.“ 237
„Gospo“, re~e evnuh, „Wegovo preuzvi{eno veli~anstvo, ~ija
erudicija prevazilazi sve zemqe i mora, predobro poznaje celo-
kupnu nauku da bi mu bila potrebna nova saznawa. Wegova premud-
rost vi{e voli da slu{a o onome {to se nikada nije desilo, nego
o bilo ~emu {to se ti~e istorije ili religije.“
„Laè{!“, dobaci car, „Ako odbacujem istinu, to ne zna~i da
odbacujem religiju! Koliko bogova imate u Evropi, èno?“
„Koncil iz Trenta“, odgovori Gronovija, „odlu~io je“ – car
po~e da hr~e – „to jest,“ nastavi Gronovija, „da bez obzira na sve
tvrdwe oca Pavla, kardinal Palavi~ini kaè da je u prve tri
sesije koncila...“
Car je ve} spavao dubokim snom, pa ~im to evnuh i princeza
primeti{e, pritisnu{e nekoliko jastuka na wegovo lice i drà-
{e ih ~vrsto dok ovaj ne izdahnu. îm bejahu uvereni da je mrtav,
princeza, prave}i se da je zabrinuta i tu`na, sede na divan i pro-
glasi{e je za caricu. Car je, kako je zvani~no potvr|eno, umro od
hemoroidne kolike, ali radi po{tovawa i se}awa na wega, Weno
carsko veli~anstvo naredi da }e se striktno pridràvati maksi-
ma wegove vladavine. Prema tome, mewala je muà svake no}i, ali
je izostavqala obi~aj pripovedawa, kao i jutarwa pogubqewa, ako
bi se tokom no}i mu{karci dobro pokazali. Slala je darove svim
u~enim qudima Azije, a oni se, zauzvrat, nisu uzdràvali da je
nazovu oli~ewem mudrosti, razboritosti i vrline. Pa iako su
panegirici obrazovanih trapavi koliko i neiskreni, uspeli su
da je ubede da }e wihove re~i biti postojane poput kamena, te da }e
se}awe na wenu slavnu vladavinu trajati ve~no.
DRUGA PRIÂ
Kraq i wegove k}eri
Bio jednom jedan kraq koji je imao tri k}eri – to jest, imao bi
tri k}eri da je imao jednu vi{e, jer se nekim ~udom najstarija nije
rodila. Bila je izuzetno lepa, vrlo pametna i savr{eno je govo-
rila francuski, {to svi autori tog doba potvr|uju, premda se ni-
ko od wih ne pretvara da je ona zbiqa postojala. Poznato je da su
se druge dve princeze te{ko mogle nazvati lepoticama. Sredwa je
imala jak jork{irski akcenat, a najmla|a kvarne zube i samo
jednu nogu, {to joj je smetalo pri plesawu.
Kako nije bilo verovatno da }e wegovo veli~anstvo imati jo{
potomaka, po{to mu je bilo osamdeset i sedam godina, dva meseca
i trinaest dana kada mu se kraqica upokojila, zvani~nici kra-
qevstva svesrdno su se trudili da {to pre udaju princeze. Me|u-
tim, postojala je jedna prepreka, kqu~na za mir u kraqevstvu.
Naime, kraq je insistirao da se wegova najstarija k}er mora prva
238 udati, a po{to ona nije postojala, bilo je te{ko na}i odgovara-
ju}eg muà. Dvorani su se svi slagali sa odlukom Wegovog veli-
~anstva; ali kako }e i pod najboqim vladarima biti nezadovoq-
nika, narod se podelio na razli~ite tabore: gun|ala ili patriote
insistirali su da je sredwa k}er najstarija, pa stoga wu treba
proglasiti za prestolonaslednicu. Pojavqivali su se mnogi pam-
fleti, i za i protiv, ali ministarska stranka pravila se da se
kancelarova tvrdwa ne moè opovrgnuti, a ona je glasila da sred-
wa princeza ne moè biti najstarija jer nijedna prestolonas-
lednica nikada nije imala jork{irski akcenat. Nekoliko podr-
àvalaca najmla|e princeze iskoristilo je tu tvrdwu radi popu-
larizacije teorije da su wene pretenzije najosnovanije, to jest, da
ako ne postoji najstarija princeza, druga mora biti prva, ako nema
prve, u tom slu~aju ona ne moè biti druga ako je prva, a kancelar
je dokazao da ona ne moè biti prva, iz ~ega je po zakonu sledilo
da je ona zapravo niko, odakle se moè zakqu~iti da najmla|a, ako
nema starijih sestara, mora biti najstarija.
Ne moè se ni zamisliti kakve su sve strasti i mr`we raspa-
qene, a svaki je tabor dobijao pomo} iz drugih zemaqa. Dvorska
partija, ~iji kandidat nije postojao, bila je najzadrtija od svih,
a nedostatak osnovanosti svojih principa nadokna|ivala je gala-
mom. Woj je mahom pri{lo i sve{tenstvo, pa je taj tabor dobio ime
Prva stranka. Lekari su pri{li Drugoj, a pravnici Tre}oj, to jest
stranci najmla|e princeze, jer im je delovalo da }e tako najboqe
prouzrokovati beskrajne sudske procese.
Dok je nacija bila tako zava|ena, u zemqu je prispeo princ od
Kviferikiminija, koji bi, da nije bio mrtav, da je govorio bilo
koji jezik pored egipatskog i da nije imao tri noge, zasigurno bio
najglasovitiji junak svog vremena. Me|utim, i pored tih sitnih
nedostataka o~i cele nacije bejahu uprte u wega, i svaka stranka
ga je èlela za mladoèwu one princeze koju je podràvala.
Stari kraq ga je primio uz sve po~asti, senat mu se sve~ano ob-
ratio, princezama se toliko dopao da su se me|usobno jo{ vi{e
zavadile, a dvorske dame i dvorani izmi{qali su hiqade novota-
rija – sve je moralo da bude à la Kviferikimini. Kico{i i ka}i-
perke odbacili su rumenilo kako bi vi{e podse}ali na mrtvace,
ode}u su prekrili hijeroglifima i svim drugim rogobatnim
crteìma iz egipatske starine, ali tu su morali stati jer im je
bilo nemogu}e nau~iti izumrli jezik. Sve stolice, stolovi,
kanabeti i divani pravqeni su iskqu~ivo sa tri noge. To je pak
ubrzo ispalo iz mode budu}i vrlo nestabilno i neudobno.
Princ, koji je od ~asa smrti bio prili~no slaba{an, be{e
pomalo iscrpqen usiqenom pa`wom i ~esto je zahtevao da ga osta-
ve u sarkofagu. Me|utim, najteè mu je bilo da se ratosiqa naj-
mla|e princeze koja ga je }opaju}i pratila u stopu kuda god da 239
krene. Ona se toliko divila wegovoj tronogosti, tako je skromno
govorila o svojoj jedinoj nozi, i tako je bila znatièqna da vidi
mesto odakle su izrastale wegove tri noge, da bi i najblagorodniji
~ovek na svetu izgubio strpqewe, stoga bi joj princ povremeno
uputio koju grubqu re~, {to bi jadnicu uvek dovelo do suza, a tada
bi izgledala tako ru`no da je nije mogao ni pogledati. Ni prema
sredwoj sestri nije pokazivao vi{e naklonosti. Zapravo, ona koja
je osvojila wegovo srce bila je najstarija: wegova strast be{e
toliko narasla jednog utorka ujutru, da je protivno svim mudro-
vawima (naime, postojalo je mnogo razloga koji su vagali wegovu
odluku u korist jedne od triju sestara) otr~ao kod starog kraqa,
predo~io mu svoju qubav prema wegovoj najstarijoj k}eri i zatra-
ìo wenu ruku. Ni{ta vi{e ne bi moglo razveseliti dobrog sta-
rog kraqa koji je celog ìvota ùdeo za tim trenutkom. Zagr-
liv{i vrat kostura i natopiv{i wegove jagodi~ne kosti toplim
suzama, usli{io mu je èqu, dodav{i da }e wemu i svojoj najdra-
òj k}eri odmah prepustiti presto.
Zbog nedostatka prostora moram presko~iti mnoge pojedinos-
ti koje bi jo{ vi{e ulep{ale ovu pripovest. @ao mi je {to moram
poùriti ~itaoca i samo ukratko pomenuti da je i pored zalagawa
starog kraqa i prin~evog mladala~kog àra svadba morala biti
odloèna, jer je nadbiskup izjavio da je neophodno dobiti dozvolu
od Pape, po{to je u pitawu slu~aj koji crkvena praksa ne odobra-
va: èna koje nema i biv{i mu{karac u o~ima crkvenog prava jesu
bliski ro|aci.
Javila se nova pote{ko}a. Vera Kviferikimijanaca bila je
sasvim suprotna papskoj. Nisu verovali ni u {ta osim milosti, a
imali su vrhovnog sve{tenika koji se predstavqao kao gospodar
milosti. On je mogao u~initi da sve ono {to je nekada postojalo ni-
kada nije postojalo i spre~iti sve ono {to je postojalo da postoji
i sada.
„Ne moèmo ni{ta u~initi“, re~e princ kraqu, „sem da
po{aqemo poslanstvo Vrhovnom gospodaru milosti uz sto hiqada
miliona zlatnih poluga na dar, pa }e on od va{e nepostoje}e
k}eri napraviti istinsko bi}e i spre~iti moju smrt, pa se tada
ne}emo vi{e zamajavati s tom va{om matorom drtinom iz Rima.“
„Kako se usu|uje{ ti, ti neverna, bezbo`na vre}o usahlih
kostiju“, uzviknu kraq, „da skrnavi{ na{u svetu veru? E ne}e{
dobiti moju k}er, tronogi kosture. Idi i lezi u grob i neka si
proklet, kao {to ve} i jesi, jer po{to si mrtav, grehe vi{e ne
moè{ okajati. Pre bih je dao ~etvoronogom pavijanu, nego da je
udam za jednu izopa~enu i poganu le{inu.“
„Boqe dajte tom pavijanu svoju jednonogu princezu“, re~e princ,
240 „ona je kao ro|ena za wega. Mo`da nisam ìv, ali od mene nema bo-
qeg, a ko bi se i oènio va{om nepostoje}om k}eri nego pokojnik?
@iveo sam i umro kao pripadnik svoje vere. Nije u mojoj mo}i da je
sada mewam, a i da mogu ne bih to uradio, ali vi...“
Glasan krik prekinu ovaj dijalog. Kapetan kraqeve garde
utr~a u kraqevsku odaju i izvesti wegovo veli~anstvo da je sred-
wa princeza, radi osvete za prin~evu nezainteresovanost svoju
ruku dala rudaru, siroma{nom pu~aninu, te da ih je gradsko ve}e
proglasilo za kraqa i kraqicu, dozvoqavaju}i sada{wem kraqu
da vlada do kraja ìvota, koji su ograni~ili na {est meseci. Na-
re|eno je, tako|e, da u ~ast wegovog visokog roda, princ odmah bude
pokopan uz najvi{e dràvne po~asti.
Ova revolucija beja{e tako nenadana i op{tenarodna da su je
sve stranke prihvatile, milom ili silom. Stari kraq je umro od
sre}e narednog dana, kako su tvrdili dvorani. Princ od Kvife-
rikviminija je sahrawen uprkos pozivawu na me|unarodno pravo,
a najmla|a k}i je na prevaru zatvorena u ludnicu gde je danono}no
dozivala svog tronogog |uvegiju.
TRE]A PRIÂ
Kutija za kockice. Bajka.
Prevedeno s francuskog prevoda grofice Donoa, radi razono-
de gospo|ice Karoline Kembel. ÊNajstarija k}i lorda Vili-
jama Kembela; ona koja je ìvela sa svojom tetkom, groficom
od Ejlzberija.Ë
Bio jednom jedan trgovac iz Damaska po imenu Abulkasem. On
je imao jedinicu po imenu Pisimisi, {to zna~i voda iz Jordana.
Pisimisi je ime dobila tako {to joj je vila na ro|ewu prorekla
da }e postati jedna od Solomonovih konkubina. Kada je Azazel,
an|eo smrti, preneo Abulkasema u kraqevstvo blaènih, ovaj nije
ostavio svojoj k}eri ni{ta osim jednih ko~ija od quske pista}a
koje su vukli slon i bubamara. Pisimisi, kojoj je bilo tek devet
godina i koja je do tada ~uvana u izolovanosti, be{e nestrpqiva
da vidi sveta. îm joj je otac ispustio du{u, u{la je u ko~ije i {i-
baju}i slona i bubamaru jurnula iz dvori{ta ne znaju}i kuda.
Elem, slon i bubamara nisu stali sve do jedne mesingane kule
bez vrata i prozora u kojoj je ìvela stara ~arobnica zakqu~ana sa
sedamnaest hiqada muèva. Kula je imala samo jedan otvor za pro-
vetravawe – mali dimwak kroz koji se jedva ruka mogla provu}i.
Pisimisi, budu}i vrlo nestrpqiva, naredi svojim zapre`-
nim ìvotiwama da odlete zajedno s wom na vrh dimwaka, {to ti
najkrotkiji od svih qubimaca na svetu odmah u~ini{e. Ali, avaj,
slonovo kopito usled teìne probi re{etku na vrhu dimwaka
koja je propala i u celosti ga zakr~ila, pa su se svi ~arobni~ini 241
muèvi ugu{ili zbog nedostatka vazduha. Po{to je tu kolekciju
mu{karaca mukotrpno i uz velike tro{kove prikupila, lako se
mogu zamisliti weni tuga i bes.
ârobnica je prizvala ogromnu oluju koja je trajala osam
stotina i ~etiri godine. Zatim je okupila vojsku od dve hiqade
|avola, naredila im da slona ìvog oderu i pripreme joj ga za ve-
~eru u sosu od in}una. Jadnoj ìvotiwi bi tu sigurno bio kraj da
nije, mu~e}i se da se izbavi iz dimwaka u kojem be{e zaglavqena,
pustila vetar, koji je sjajan lek protiv |avola. \avoli se svi
razbeà{e na stotinu strana i u toj jurwavi pone{e pola mesin-
gane kule, te se tako slon, ko~ije, bubamara i Pisimisi spaso{e.
Me|utim, prilikom pada propado{e kroz krov apotekarske radwe
i polomi{e sve bo~ice s lekovima. Slon, umoran i iscrpqen i ne
preterano profiwenog nepca, odmah surlom usisa sve apotekarske
preparate, od ~ega je u stomaku po~elo da mu kuqa, a spaslo ga je je-
dino to {to je bio izuzetno sna`ne konstitucije, ina~e bi zasi-
gurno preminuo. Izbacio je toliko balege da ne samo da je potopio
celu Vavilonsku kulu, pored koje se apoteka nalazila, ve} je taj
sme|i potok prevalio ~etiri stotine liga dok nije stigao do mora,
a tamo je pak potrovao toliko kitova i levijatana da je izbila epi-
demija koja je trajala tri godine, devet meseci i {esnaest dana.
Kako je slon veoma oslabio zbog te nezgode, osamnaest meseci
nije mogao da vu~e ko~ije, {to je bilo vrlo surovo prema Pisi-
misinoj nestrpqivosti. Ona je mogla da prelazi tek sto miqa
dnevno, jer je bolesnu ìvotiwu dràla u krilu, a sirota buba-
mara nije mogla da prevaquje ve}a rastojawa sáma. Pored toga,
Pisimisi je kupovala sve na {ta bi nai{la i sve to trpala u
kola, ~ak i u sedi{ta. Kupila je devedeset i dve lutke, sedamnaest
ku}ica za lutke, {est tovara glava {e}era, hiqadu ar{ina kola-
~a od |umbira, osam pasa koji su igrali na zadwim nogama, med-
veda, majmuna, ~etiri prodavnice igra~aka sa svim wihovim
proizvodima, te oko 80 najmodernijih portikli i keceqa.
Dok su se truckali sa ovim tovarom preko Kavkaza, jedan
ogromni kolibri, o~aran lepotom bubamarinih krila, za koja sam
zaboravio da napomenem da su bila od rubina sa ta~kama od crnih
bisera, stu{ti se na wih i proguta bubamaru, Pisimisi, slona i
sve {to su imali. Kolibri je, znajte, pripadao Solomonu, koji ga
je pu{tao iz kaveza svakog jutra posle doru~ka i o~ekivao da mu
se vrati po zasedawu dvorskog saveta. Wegovo veli~anstvo i
dvorani behu zaprepa{}eni kada su videli da draèsnoj pti~ici
visi slonova surla iz maju{nog kqun~i}a.
Ipak, brzo se povrati{e iz zapawenosti, a Wegovo premudro
veli~anstvo, koje se razumelo u prirodnu filozofiju toliko da je
242 milina bilo slu{ati ga kako diskutuje i koje je pravilo kolek-
ciju osu{enih ìvotiwa i ptica u dvanaest hiqada tomova od
najfinijeg papira od kojeg se prave kapice za blesane, odmah je
shvatilo {ta se dogodilo pa iz xepa na zadwici izvu~e dijaman-
tsku kutijicu za ~a~kalice (~a~kalice su bile od roga jednoroga,
jedinog kojeg je ikada videlo), zabode ~a~kalicu u slonovu surlu
i po~e da je izvla~i. Me|utim, wegova samouverenost be{e poqu-
qana kada me|u slonovim nogama ugleda glavu prelepe devojke,
me|u wenim nogama ku}icu za lutke iz ~ijih je prozora navirao
potok {e}era koji je u wu naguran kako bi se dobilo na prostoru.
Iza wih se nazirao medved prili~no neotesanog lika, spqeskan
izme|u bala kola~a od |umbira, pa zatim majmun sa lutkom u sva-
koj {api i xepovima punim glava {e}era koje su se vukle po zem-
qi poput jedrih dojki Vojvotkiwe od ___________.
O~aran lepotom draèsne Pisimisi, Solomon nije poklonio
mnogo pa`we toj neobi~noj povorci. Odmah je iz glave izmislio
Pesmu nad pesmama, a ono {to je video, to jest, sve ono {to je iza-
{lo iz kolibrijeve gu{e toliko mu je pomutilo um da je izmislio
beskrajno mnogo pore|ewa za Pisimisinu lepotu. Po{to je te sti-
hove pevao bez melodije, uz uàsan glas kojim ga je Bog obdario,
Pisimisi nije nimalo bila odu{evqena. Slon joj je pocepao naj-
lep{u portiklu i kecequ, pa je besnela i dre~ala, a toliku je gala-
mu pravila da Solomon, iako ju je drào u naru~ju i pokazivao joj
sve divote svog hrama, nikako nije mogao da je umiri.
Kraqica od Sabe, koja je svakog oktobra dolazila da razgo-
vara sa Solomonom, premda nije razumela ni re~ hebrejskog, za to
vreme je igrala tavli sa vrhovnim sve{tenikom, pa, ~uv{i buku,
istr~a iz svog budoara. Ugledav{i kraqa s rasplakanim detetom
u naru~ju, zajedqivo ga upita da li je wegov obi~aj da se po dvoru
{eta s kopiladima. Umesto odgovora, Solomon nastavi da peva
„Imamo sestru malenu, koja jo{ nema dojaka“ {to je tako razbes-
nelo sabansku princezu da mu je bez ikakvog po{tovawa zavrqa-
~ila u glavu kutiju za kockice koju je dràla u ruci. ârobnica,
koju pomenuh na po~etku pri~e, a koja je nevidqiva pratila Pi-
simisi i navukla na wen vrat svu tu bedu, skrenula je kutiju i
usmerila je na Pisimisin nos, pomalo spqo{ten, poput nosa
madam de ________, a po{to je bio od slonova~e, Solomon ga je
kasnije uporedio sa kulom koja gleda na Damask.
Kraqica be{e toboè posti|ena zbog svog ispada iako se u
dubini du{e nije kajala, a kad je shvatila da je napad samo poja~ao
kraqevu strast prema devoj~ici, wen prezir se udvostru~io. U
sebi ga je nazivala ocvalom budal~inom, naredila je da joj dovezu
ko~ije i oti{la kao furija, ne ostaviv{i ni sitan bak{i{ slu-
gama. Niko ne zna {ta se desilo ni sa wom, ni sa wenim kraqev-
stvom i o wima se vi{e nikada ni{ta nije ~ulo. 243
ÊTVRTA PRIÂ
Breskva u rakiji. Milezijska bajka.
Fic Skanlan Mak \ola, l‘a drug 1, kraq Kilkenija, hiqadu

pedeset sedmo direktno koleno Milezija, kraqa [panije, imao je
k}er jedinicu po imenu Veliko A, {to je narod iskvario u Velika.
Kada mu je k}i stasala i postala savr{eno upu}ena u ve{tinu
vladavine od strane svojih kraqevskih roditeqa, dobri monarh
odlu~i da joj prepusti krunu. Sazvao je senat, saop{tio mu svoju
odluku, uru~io vladarsko èzlo princezi, naterao je da sedne na
presto, te kako bi drugima dao primer, poqubio joj ruku i zakleo
joj se na ve~nu odanost. Senatori su bili spremni da ugu{e novu
kraqicu panegiricima i ulagivawima; narod, iako privrèn
starom kraqu, prihvatio je novog vladara, a univerzitet je Wenom
veli~anstvu, tri meseca nakon {to su svi ve} bili zaboravili na
wen dolazak na tron, poklonio svedo~anstva o neizrecivoj tuzi i
neumerenoj sre}i koju su wegovi pripadnici osetili zbog odlaska
jednog i dolaska drugog vladara.
Weno veli~anstvo sada ima pet godina i pravo je ~udo koliko
je mudra i dobra. U svom draèsnom prvom obra}awu senatu uveri-
la je senatore da weno 2 srce kuca za Irsku i da ne namerava da
sama upravqa dràvom, nakon ~ega je odmah svoju dadiqu progla-
sila za premijera. Senat je aplaudirao ovoj visprenoj odluci i
oglasio se sa jo{ vi{e pohvalnih govorancija nego prilikom
wenog stupawa na presto, pa je izglasao i da se kraqici uru~e
darovi u iznosu od milion glava {e}era, a wenoj {ti}enici
dvadeset hiqada fla{a viskija. Weno veli~anstvo posko~i sa
prestola i izjavi da je po wenoj kraqevskoj voqi da se igra }orave
bake, pa senatori po~e{e da se guraju, tiskaju, udaraju i laktaju
bore}i se kome }e prvom biti zavezane o~i, te napravi{e takav
mete` da je u toj gunguli Weno veli~anstvo oboreno s prestola.
Udarila je glavom o patos i zadobila ~vorugu veli~ine golubijeg
jajeta, pa je po~ela da vri{ti, {to se ~ulo sve do Tipererija.
Stari kraq se razbesne, dohvati buzdovan i prosu kancelarov
mozak, koji ovaj, u tom trenutku, nije imao. Kraqica majka, koja je
sedela na galeriji iznad sale kako bi imala najboqi pogled na
ceremoniju, dobila je nervni napad 3 i pobacila blizance, usmr-
}ene, avaj, strahom Wenog veli~anstva. Me|utim, pored kraqice
je stajao erl od Bulabua, glavni dvoranin. On uze jedno mrtvoro-
|eno dete pa, primetiv{i da je u pitawu de~ak, otr~a do kraqa 4 i
poèle mu sre}no ro|ewe sina i naslednika.
Kraq, koji je povratio svoju blagost, nazva ga budalom i glu-
panom, na {ta g. Felim O‘Tortura, preterano revnosni dvoranin,
244 zapo~e mudru govoranciju i optuì erla od Bulabua za veleizdaju,
zbog tvrdwe da Wegovo biv{e veli~anstvo ima drugog naslednika
pored zakonite i bogougodne kraqice Velike. Pokretawe postup-
ka izglasano je velikom ve}inom, iako ne bez suprotstavqawa
mawine, posebno proslavqenog oratora iz Kilkenija. Wegovo ime,
naàlost, nije sa~uvano jer je bilo izbrisano iz svih novina i
almanaha, kako kaè irski pisac od kojega prepisujem ove redove,
onda kada je prvi put postao rizni~ar, za vreme vladavine nas-
lednika kraqice Velike.
Teza g. Kilmorakila, kaè moj izvor ~ije ime je izgubqeno,
jeste da je Weno veli~anstvo Kraqica majka za~ela pre kraqeve
abdikacije, pa je sin nesumwivo bio zakoniti naslednik prestola,
a to {to je mrtvoro|en, to ma~ku o rep, jer je bio ìv onda kada je
za~et. Ovde je pozvao na svedo~ewe dr O‘Flaertija, kraqi~inu
mu{ku babicu i ~lana ve}a Korbelija, koji zapo~e u~enu rasp-
ravu o embrionima. Ali wegovo naklapawe prekinulo je kewkawe
mlade kraqice koja je traìla ve~eru. Pitawe je ostalo bez odgo-
vora, a debata je prekinuta nestrpqivo{}u ve}ine da nato~i koju
i nazdravi Wenom veli~anstvu.
Ovo proceduralno nasiqe uzrokovalo je veoma dug protest
koji je pokrenuo ser Ar~i Mek Sarkazam i u kojem je tako ve{to
branio pretenziju na tron pokojnog fetusa da je izazvao gra|anski
rat i uzrokovao mnoge krvave pokoqe i pusto{ewa, {to su harala
drevnim kraqevstvom Kilkenija. Ta po{ast be{e okon~ana jed-
nom sre}nom zgodom, koju, kako tvrdi moj izvor, svi znaju, ali za
koju smatra da je treba ponoviti radi onih koji mo`da za wu nisu
~uli. Navodim wegove re~i:
Nadbiskup Tuuma (u davnim vremenima me|u rimokatoli~-
kim sve{tenstvom poznatijeg kao Meum), ~uven po svojoj mud-
rosti, zadesio se u nu`niku kraqice majke, koja je u krilu dr-
àla mladu kraqicu 5. Wegovo lice odjednom obuze napad kolike
pa je pravio takve grozomorne grimase da kraqica majka pomisli
da }e nesre}nik ispustiti du{u. Ona istr~a iz odaje u hol za
sluge da pozove lekara, jer je bila predobra i li{ena svake oho-
losti. Tako su to, znajte, jednostavna vremena bila. Nadbisku-
povi bolovi se poja~a{e, ali tada opazi ne{to na kaminu {to
mu je li~ilo na breskvu u rakiji, pa celu koli~inu ispi iz jednog
gutqaja i ne prekrstiv{i se, Boè me prosti, od ~ega mu uminu{e
bolovi. Nije ni oblizao usne a ve} se kraqica majka vratila. Kra-
qica Velika zakuka „Mama, mama, gospodin je pojeo mog batu!“
Ovaj doga|aj je, dakle, stavio ta~ku na sukob, jer je sa pro-
gutanim princom izumrla cela mu{ka linija. S druge strane,
nadbiskup, koji }e postati papa pod imenom Inokentije Tre}i,
dobio je sina sa svojom sestrom i nazvao ga Ficpatrik, budu}i da
je imao kraqevske krvi u venama. Od wega poti~u sve mla|e grane 245
Ficpatrika. [to se ti~e Velike i wenih dela, zar nije sve to za-
pisano u hronici kraqeva Kilkenija?
Napomene uz ~etvrtu pri~u

Ova bajka napisana je za Anu Lidl, vojvotkiwu od Oforija, sup-
rugu Xona Ficpatrika, erla od Oforija. Wihova k}i Ana je ju-
nakiwa ove pri~e.
1-ÊVidi pod familija Ficpatrik u Loxovom „Irskom plems-
tvu“.Ë
2-ÊKraqica Ana je u svom prvom obra}awu parlamentu izjavila
da weno srce kuca za Englesku.Ë
3-ÊLedi Ofori je tada pobacila dva sina.Ë
4-Êîm se lord Ofori vratio ku}i, batler mu je ~estitao ro|e-
we sina i naslednika, iako su oba deteta bila mrtvoro|ena.Ë
5-ÊNeki komentatori su tupavo pretpostavili da je irski autor
kriv za anahronizam u ovom pasusu. Naime, rekav{i da je
sukob oko prestola uzrokovao duge ratove, on jo{ uvek govori
o kraqici Velikoj koja je kao dete sedela u maj~inom krilu.
Ja bih mogao da ih opovrgnem samim wihovim pitawem. „Kao
dete“ ne implicira da je ona zaista bila dete: ona je samo se-
dela „kao dete“, a mogla je imati i trideset godina. U~ewaci
su utvrdili dob kada kraq moè postati zreo za preuzimawe
prestola: ali ni Grocijus ni Pufendorf, niti iko od wihove
fele, nije odredio koliko dugo kraq ili kraqica mogu biti
infanti nakon {to prestanu da sisaju.Ë
PETA PRIÂ
Mi Li – kineska bajka
Kineskog princa, Mi Lija, odgajila je kuma, vila Hih, nada-

leko ~uvena po tome {to je proricala sudbinu iz {oqice ~aja. To
nepogre{ivo porculansko proro~i{te predskazalo je da }e princ
biti najnesre}niji ~ovek na svetu sve dok se ne oèni princezom
koja se zove kao podru~je kojim vlada wen otac. Kako te{ko da
vi{e od jedne osobe na svetu moè imati takvo ime, princ pomis-
li da }e o~as posla saznati o kome je re~. Bio je previ{e mudar da
bi to pitawe postavio svojoj kumi, znaju}i da wena proro~anstva
za ciq imaju da zbune, a ne da daju odgovore. Naime, qudi uìvaju
da se obra}aju onima koji im ne daju precizan odgovor, kao na pri-
mer prorocima, pravnicima i namernicima koje sre}u na putu, a
koji, kada ih pitate kako da stignete do odredi{ta, uzvra}aju
pitawem „odakle ste do{li?“.
Vrativ{i se u svoju palatu, Mi Li otposla po svog namesnika,
koji je bio gluvonem, zbog ~ega ga je vila i odabrala da ne bi svom
{ti}eniku usadio lo{e principe, ali koji je prstima govorio
246 poput an|ela. Mi Li ga je bez okoli{awa upitao za princezu koja
nosi ime kraqevstva svog oca. Princ jeste malo preterao, ali
niko ne ponavqa ba{ doslovno onako kako je ~uo: povrh svega, to
se mora oprostiti nasledniku jednog velikog vladara, koga nikada
nisu u~ili da govori istinu, a mo`da nije ni znao da tako ne{to
postoji.
Namesnika nije zbunila upotreba re~i kraqevstvo umesto
podru~je. Wemu prave re~i nisu pomagale da razume su{tinu.
Ipak, budu}i vrlo razborit, {to zna~i da nikada nije davao direk-
tan odgovor premda je odavao utisak da bi to mogao u~initi, odgo-
vorio je da je pitawe previ{e zna~ajno da bi se namah razre{ilo.
„Kako ti to zna{?“ – podviknu princ. Ova mladala~ka plahovi-
tost govorila je namesniku da u pitawu ima ne~ega pre}utanog, pa
iako se vrlo sve~ano odnosio prema ni~emu, jo{ bi se vi{e umud-
rio kada bi se govorilo o ne~emu. Me|utim, to nepoznato {to je
uzrokovalo sukob izme|u wegovog lukavstva i wegovog neznawa, od
kojih je ovo drugo pretezalo, nije se moglo sakriti jer ni{ta ne
izgleda tako glupo kao klipan koji izigrava pametwakovi}a.
Princ ponovi pitawe, a namesnik je zahtevao da mu kaè raz-
log zbog ~ega ga to pita – ali princ nije imao ni strpqewa, ni tak-
ta ve} je dreknuo iz sveg glasa. Utr~a{e dvorani i zapamti{e
prin~eve re~i koje su potom pogre{no ponavqali. Vest da se
princ raspituje za princezu koja nosi ime svog oca pro{irila se
Pekingom, zatim okolnim provincijama, pa do zemqe Tatara, pa do
Moskve, i tako daqe. Po{to Kinezi nemaju tu sre}u (koliko ja
znam) da imaju prezimena poput nas, a mu{ka i ènska kr{tena
(kad bi bili hri{}ani) imena im se toliko razlikuju da su Kine-
zi, smatraju}i da ono {to vaì kod wih mora vaìti u celom sve-
tu, ~vrsto verovali da na kugli zemaqskoj ne moè postojati èna
koja nosi ime svoga oca. To su ponavqali toliko ~esto i tvrdog-
lavo da je princ, potpuno zaboraviv{i na pravo proro~anstvo,
poverovao da treba da otkrije imewakiwu wenog oca.
Ipak, nije zaboravio da to sve ima neke veze sa plavom krvqu,
pa je uvek dodavao da ta èna nosi ime svog oca – kraqa. Prin~ev
vezir je pregledao svoje proro~i{te – crvenu kwigu ili dvorski
kalendar, ali nije prona{ao nijednu princezu koja bi odgovarala
opisu. Svi veleposlanici na stranim dvorovima dobili su nared-
bu da saznaju da li u zemqi u kojoj borave postoji takva gospa.
Me|utim, po{to je previ{e vremena odlazilo na {ifrirawe ove
poruke, prin~evo nestrpqewe nije moglo da sa~eka odgovor dip-
lomata, pa je princ odlu~io da sâm po|e u potragu za svojom prin-
cezom. Stari kraq, koji je svom sinu, po obi~aju, prepustio upra-
vqawe celim kraqevstvom ~im je ovaj napunio ~etrnaest godina,
bio je o~aran prin~evom odlu~no{}u da vidi sveta. Naime, ~asna 247
starina je dràla da je to mogu}e izvr{iti za nekoliko dana, zbog
~ega mnogi monarsi ne napu{taju svoju palatu sve dok nije pre-
kasno. Wegovo veli~anstvo izjavilo je da }e uvaìti sinovqevu
odluku i prihvatiti gospu koju on bude odabrao u slu~aju da se
weno ime podudara sa imenom wenog oca kao {to su nebeske sile
prorekle.
Princ je odjahao u Kanton, s namerom da se ukrca na engleski
ratni brod. Oh, kako je bio odu{evqen kada je ve~e uo~i ukrca-
vawa ~uo da jedan mornar sa tog broda poznaje gospu koja odgovara
opisu. Princ je opekao usta ~ajem koji je pio i razbio drevnu
porculansku {oqicu koju mu je majka dala na polasku iz Pekinga,
dar Konfu~ija wenoj praprapraprapraprababi, kraqici Fi.
Zatim otr~a do broda i zatraì da razgovara s ~ovekom koji na-
vodno poznaje wegovu budu}u nevestu. Bio je to ~asni Tom O‘Bul,
irski mornar, koji je preko svog tuma~a, g. Xejmsa Hola, nadzor-
nika tovara, izvestio Wegovo veli~anstvo da g. Bob Oliver iz
Slajgoa ima k}er kr{tenu sa oba svoja imena, divnu gospo|icu Bob
Oliver.1 Princ je odmah proglasio Toma mandarinom prve klase,
a po Tomovoj èqi obe}a mu da }e razgovarati sa svojim bratom,
kraqem Velike Irske, Francuske i Britanije, kako bi mu i u
wegovoj zemqi bila dodeqena plemi}ka titula. Tom je dodao da }e
ga biti sramota da se tamo pojavi bez titule lorda, te da bi bilo
lepo da je dobiju i svi wegovi poznanici.
Prin~eva strast, raspaqena Tomovim opisom ~ari wenog
veli~anstva Boba, nije mu dopustila da se vrati u Peking po grupu
devojaka koje }e do~ekati wegovu nevestu, ve} je od prvih kanton-
skih trgovaca na koje je nai{ao otkupio tuce èna i dva tuceta
devica, ali one bejahu otpu{tene pre nego {to je Wegovo veli~an-
stvo doplovilo do Svete Helene. Tom se oènio jednom od wih, te
je ona zbog toga odmah progla{ena dvorskom damom, da bi se, uz To-
mov blagoslov, potom preudala za jednog engleskog vojvodu.
Ne moè se opisati bol zaqubqenog kraqevi}a kada su ga po
dolasku u Dablin obavestili da je princeza Bob napustila Irsku
i da se udala za nekog neznanca. Za Toma je bilo dobro {to je sti-
gao u Irsku. U Kini bi ga iseckali na komadi}e ne ve}e od pirin-
~a, jer tamo onima koji nehotice obmanu prestolonaslednika
sledi smrtna kazna. Obmana kraqevi}a s predumi{qajem tamo
pak nije zlo~in, uostalom, kao ni u drugim zemqama.
Kako se jedan kineski princ ne moè oèniti raspu{teni-
com, Mi Li je morao da traì drugu gospu, jednako odgovaraju}u
kao {to je gospo|ica Bob, koju je zaboravio istog trena kada mu je
re~eno da se mora oèniti drugom. Sa istim àrom se zaqubio u
248 tu drugu, iako nije znao u koju. Tako uzbu|en sawao je „da }e na}i
onu koju mu je sudbina namenila, ~iji otac je izgubio zemqe koje
nikada nisu bile u wegovoj vlasti, na mestu gde se nalaze most
preko reke bez vode, grob u koji niko nije niti }e biti sahrawen,
ru{evine koje su u boqem stawu sada nego kada su sagra|ene, pod-
zemni prolaz u kojem ìve psi sa o~ima od rubina i smaragda i
vi{e kineskih fazana no {to ih ima wegov otac u svojim pros-
tranim vrtovima.“ Ovo proro~anstvo zvu~alo je tako nevero-
vatno da je u wega poverovao jo{ ja~e nego u prethodno, {to je
dokaz wegove pobo`nosti. Re{io je da zapo~ne novu potragu, a
po{to mu je prvi oficir na brodu rekao da u Engleskoj ìvi
izvesni gospodin Benks 2, koji po celom svetu traga za ne~im {to
ne zna {ta je, Wegovo veli~anstvo pomisli da od wega ne}e na}i
boqeg vodi~a pa je otplovio za Englesku. Saznao je da se premudri
Benks nalazi u Oksfordu, gde u Bodlijevoj biblioteci traga za
rukopisom putnika koji je bio na mesecu, a za koji je g. Benks
drào da se nalazi negde u zapadnom okeanu – to jest, tamo gde me-
sec zalazi. Nameravao je da ga ponovo otkrije u ime Wegovog veli-
~anstva, pod uslovom da se tamo ne pla}a porez, jer bi ga Veli~an-
stvo u tom slu~aju ponovo izgubilo, isto onako kao i druge zapadne
dominione.
Mi Li je iznajmio po{tansku ko~iju do Oksforda, ali kako je
ona bila prili~no izan|ala, pokvarila se nedaleko od Henlija.
Jedan prosjak ga posavetova da pe{ice ode do generala Konveja, od
kog nema du{evnijeg ~oveka na svetu i koji }e mu zasigurno pozaj-
miti svoje ~eze. Treba dodati da je princ putovao inkognito.
Prihvatio je prosjakov savet, me|utim, na putu do ku}e reko{e mu
da je general s celom porodicom iza{ao da se pro{eta imawem,
te ga povedo{e tamo. Vodili su ga kroz dostojanstvenu bukovu {umu,
do lovi{ta3 velelepnijeg od bilo kojeg u zemqama wegovog oca i,
~ak, punog kineskih fazana.
Lud od sre}e, princ povika: „O, mo}na Hih! Moj san postaje
stvarnost.“ Ba{tovan, koji nije znao ni re~ kineskog osim naziva
pojedinih biqaka, be{e zapawen sli~no{}u zvukova, ali je dis-
kretno }utao. Ne na{av{i wegovu gospu, kao {to je i o~ekivao,
ba{tovan se okrenu i po|e ka najdubqem i najmra~nijem delu {u-
me, spustio se u jednako mra~nu pe}inu a princ je hrabro stupao za
wim. Nakon dugog kora~awa podzemnim zasvo|enim odajama napo-
kon ugleda{e svetlost, kad najednom se za wima pojavi nekoliko
malih {panijela. Princ se okrenu i opazi da im o~i sijaju poput
smaragda i rubina 4. Umesto da se zaprepasti, kao {to bi Fo-Hi,
za~etnik wegove loze, zasigurno u~inio, princ ponovo povika
„Napred, napred! Napred ka mojoj nevesti! O, velika Hih! Tvoje
re~i su nepogre{ive!“ 249
Iza{av{i na svetlost, hladnokrvni ba{tovan5 sprovede
Wegovo veli~anstvo do hrpe ve{ta~kih ru{evina6, ispod kojih
prona|o{e prostranu galeriju ili arkadu, pa upita Wegovo
veli~anstvo da li èli da se na tom mestu malo odmori. Umesto
odgovora ovaj sko~i kao izbezumqen i viknu: „Idemo daqe! Nap-
red! Napred! O, mo}na Hih!“ Ba{tovan se zabrinu da slu~ajno
svom gospodaru ne vodi kakvog ludaka, pa je oklevao da produì
daqe. Me|utim, kako nije razumeo ni{ta {to je princ govorio, a
shvativ{i da je u pitawu stranac, zakqu~io je da on mora biti
Francuz po na~inu na koji je poskakivao.
Po{to je stranac bio okretan i delovao je odmorno, mudri
ba{tovan nastavi pokret kosinom izme|u dve planine do samih
vrhova prekrivenih kedrovima, smrekom i borovima, pohvaliv{i
se princu da ih je on sve do jednog posadio. Me|utim, iako je princ
tokom trodnevnog boravka u Irskoj nau~io vi{e engleskog nego
{to svi Francuzi nau~e za tri godine, olako je pre{ao preko ovog
podatka, {to je poprili~no uvredilo ba{tovana. Nastavio je da
juri, sve cupkaju}i i podvriskuju}i, dok nije do{ao do prekrasnog
mosta, naizgled na~iwenog od stena kojima su divovi ga|ali Jupi-
terovu glavu, a pod kojim nije proticala ni kap vode 7 – „Gde mi je
nevesta, nevesta?“ – viknu Mi Li. – „Mora da je negde u blizini.“
ûv{i prin~eve povike, nadzornica iza|e iz kolibe sagra|ene na
samoj ivici provalije nad rekom. – „Moja gospa je u Fordovoj ku-
}i“, re~e dobra èna8, pomalo gluva, pa je ba{tovan znao da bi bi-
lo uzalud obja{wavati se s wom. Smatrao je i da }e general, ako je
siroti gospodin uistinu lud, najboqe umeti da postupa sa wim.
Stoga je skrenuo ulevo i poveo princa du` reke koja je svet-
lucala kroz ugare, dok se na drugoj obali divqe {ibqe pelo uz
strme kre~wa~ke litice, prave}i divan kontrast sa zelenim
livadama i poqima kukuruza u daqini. Princ, neosetqiv prema
takvim divotama, tr~ao je sumanuto du` reke, tako da ga je jadni
ba{tovan jedva pratio, sve dok nisu dospeli do jednog usamqenog
groba9 okruènog ~empresima, tisovima i vrbama. Spomenik,
dostojan smelog i juna~kog Leandra, ~inilo se da je posve}en ne-
kom pustolovnom mladi}u koji je izgubio ìvot u poku{aju da
pobedi re~nu struju.
Mi Li beja{e po prvi put dovoqno priseban da se priseti ono
malo engleskog jezika {to je nau~io, pa upita ba{tovana ~iji je to
grob. „Ni~iji...“ – princ ga prekide: „Niti }e ikada biti ne~iji?“
– Oh, pomisli ba{tovan, nema sumwe da je potpuno skrenuo – pa
primetiv{i svog gospodara i wegovu porodicu kako im prilaze,
usudi se da im po|e u susret. Ali princ, mnogo mla|i i no{en kri-
lima qubavi, stu{ti se ka wima ~im opazi mladu gospu. Dotr~ao
250 je skoro bez daha do ledi Ejlzberi, {~epao ruku gospo|ice Kembel
i povikao „Ko ona? Ko ona?“. Ledi Ejlzberi kriknu, devoj~ica
zakuka, general, hladnokrvan ali uvre|en, ume{a se izme|u wih,
pa kad bi jedan princ mogao biti uhap{en, rado bi ga utamni~io.
Mi Li je jednom rukom ~vrsto drào devoj~icu, a drugom pokazi-
vao na svoj plen i ponavqao „Ko ona, ko ona?“. ûv{i wegov nag-
lasak i pona{awe, general shvati da je re~ o strancu, pa se nas-
meja i podrugqivo odgovori: „To je gospo|ica Karolina Kembel,
k}er lorda Vilijama Kembela, pokojnog guvernera Karoline.“ –
O, Hih! Tvoje re~i su se obistinile! – dreknu Mi Li. I tako ona
postade kraqica Kine.
Napomene uz petu pri~u

1-ÊZaista je postojala takva osoba.Ë
2-ÊGospodin koji je otkrio Otaheite zajedno sa dr Solanderom.Ë
3-ÊLedi Ejlsberi.Ë
4-ÊU Parku postoji takav prolaz prose~en kroz kre~wa~ko br-
do: kada psi tr~e, usled svetlosti koja dolazi spoqa, o~i im
izgledaju ovako kako je u pri~i opisanoË
5-ÊKoupland, ba{tovan, vrlo ozbiqna osoba.Ë
6-Êîni se da je to ipak bila zama{no ve}a hrpa.Ë
7-ÊDrevni most u Parku sagradio je general Konvej kako bi nap-
ravio put za Henli i kako bi povezao svoje posede sa obe stra-
ne puta. Vidi posledwu stranicu ~etvrtog toma „Anegdota o
slikama“.Ë
8-ÊStarica je odràvala kolibu koju je sagradio general Kon-
vej radi nadzora nad svojim posedima. Vila Ford nalazi se na
samom obodu imawa.Ë
9-ÊLa`ni grob na prekrasnom mestu kraj reke, sagra|en iz estet-
skih razloga. Na wemu stoji i jedna omawa piramida.Ë
[ESTA PRIÂ
Prava qubavna pri~a
Na vrhuncu neprijateqstava izme|u stranaka Gvelfa i Gibe-
lina, grupa Venecijanaca je upala na teritoriju Viskontija,
vladara Milana, i zarobila mladog Orondata, tada jo{ bebu. Prem-
da se mogla pohvaliti poreklom od Kanisa Skali|era, gospodara
Verone, porodica mu je bila pritisnuta nema{tinom. Otmi~ari
su prodali prekrasnog Orondata bogatoj udovici iz plemi}ke
familije Grimaldi, koja ga je gajila kao ro|enog sina, budu}i da
nije imala dece. Wena naklonost rasla je zajedno s wegovim stasa-
vawem, a ja~ina wegove strasti be{e potpirivana popustqivo{}u
gospe Grimaldi. Da li je potrebno napomenuti da je qubav zavla-
dala Orondatovom du{om? Ili da je u gradu poput Venecije stas
poput Orondatovog nailazio na malo otpora me|u gra|ankama? 251
Kiparska kraqica*, smatraju}i da nisu dovoqna brojna `r-
tvovawa Orondata na wenom oltaru, nije se mogla zadovoqiti sve
dok wegovo srce ne bude istinski osvojeno.
Elem, s druge strane kanala, naspram palate Grimaldijevih,
nalazio se Samostan karmeli}anskih monahiwa, ~ija je igumanija
imala mladu afri~ku robiwu neverovatne lepote po imenu Azora,
godinu dana mla|u od Orondata. Gagat i bitumen bili su mutni i
bez sjaja u pore|ewu s wenom koòm. Afrika do tada nije rodila
tako savr{enu ènu, dok joj je Evropa mogla parirati jedino Oron-
datom.
Premda nije bila bogomoqka, gospo|a Grimaldi je prili~no
revnosno obavqala sve hri{}anske du`nosti. Ipak, po{to joj je
landskneht bio vi{e pri srcu od molitvi, otaqavala je mise da bi
vi{e vremena posvetila kartama. Zbog toga je pose}ivala crkvu
karmeli}anki, odvojenu od wenog dvorca samo jednim mosti}em,
premda je igumanija pripadala suprotnom politi~kom taboru.
Ali kako su obe gospe bile jednako divne i nisu dozvoqavale da se
u wihovom op{tewu potkrade bilo kakva nepristojnost, razme-
wivale bi izraze u~tivosti, a hladno}u u odno{ewu predstavqa-
le kao znak pobo`nosti. Ipak, gospo|a Grimaldi retko je obra}ala
pa`wu na ono {to govori sve{tenik, dok igumanijina glavna za-
nimacija be{e motrewe i zajedqivo komentarisawe gospo|ine
nepa`we.
Sasvim druga pri~a bila je sa Orondatom i Azorom. Oboje su
pratili svoje gospodarice na misama, a od prve razmene pogleda u
grudima javila im se neugasiva ùdwa. Za Orondata Venecija vi-
{e nije imala samo jednu vilu, dok Azora do tada ni slutila nije
da na svetu moè biti lep{ih bi}a od pojedinih kalu|erica.
Usled osamqenosti manastira, netrpeqivosti izme|u dve gos-
po|ice, a posebno od strane ù~qive igumanije, zaqubqeni par
nije gajio nikakve nade. Azora je postala ozbiqna, zami{qena i
melanholi~na; Orondat mrzovoqan i nabusit. âk je i wegova
privrènost svojoj dobroj gospi usahla. Preko voqe je ispuwavao
wene potrebe, i to samo za vreme molitve. êsto bi ga zaticala na
crkvenim stepenicama. Ipak, gospo|a Grimaldi nije bila previ-
{e pronicqiva. Obuzeta svojim strastima, nije se previ{e bavi-
la tu|ima. Iako joj se dobra dela nisu ~esto nalazila na umu, nije
ih izbegavala kada bi je na to podsetili. Tako|e, uvek je imala
re~i utehe za one kojima karte nisu proricale sre}u u ìvotu,
osim ako karte nisu bile lo{e prome{ane.
Pa ipak, verovatno nikada ne bi otkrila Orondatovu strast
da joj na to nije skrenula pa`wu wena pratiqa, qubomorna na
252 * – Afrodita (prim.prev.)

wenog {ti}enika. Ona je u isto vreme, toboè iz najboqe namere,
primetila kako sve okolnosti pogoduju qubavnicima, a kako je
gospa ve} u zrelim godinama i sigurno ne misli da se doveka bak}e
sa stvorewem kupqenim na pijaci, bilo bi sevap ven~ati zaqu-
bqeni par i naseliti ih na wenom seoskom imawu.
Na svu sre}u, madam Grimaldi je uvek u svemu videla dobru
stranu. Nije primetila zlobu svoje slu{kiwe, i ideja o ven~awu
zaqubqenog para joj se jako dopala. Instituciju braka je iskreno
volela i, kad god je to bilo u wenoj mo}i, podràvala. Nikome ga
nije zagor~avala, niti ru{ila. I ne razgovaraju}i sa Orondatom
o wegovim ose}awima, i ne uzimaju}i u obzir da madam Kapelo i
ona pripadaju razli~itim strankama, i ne razmi{qaju}i o mo-
gu}nosti odbijawa, odmah napisa pismo igumaniji u kojem je pre-
dloìla brak izme|u Orondata i Azore.
Pismo je ovu potowu zateklo u odaji madam Kapelo. Sav gnev
koji je uteha gospodske sputanosti, sva jetkost licemera, sva gor-
~ina zadrtog politi~ara, sva zavist la`ne ~ednosti pred putenim
uìvawima drugih, izlila se na bespomo}nu Azoru, koja nije ni
znala {ta sve pi{e u tom kobnom pismu.
Morala je da istrpi sve klevete koje bi igumanija ina~e sasu-
la u lice madam Grimaldi, samo kada bi joj to wen dru{tveni po-
loàj i ugled dopu{tali. Po stotinu puta ponavqala je nemo}ne
pretwe, pa po{to se niko u manastiru nije usu|ivao da joj se uspro-
tivi, utoqavala je svoj gnev i qubav prema brbqawu beskrajnim
tautologijama. Za kaznu, Azoru zakqu~a u keliju i kao provereni
lek za qubav prepisa joj hleb i vodu. Napisala je i iscepala dva-
deset pisama u odgovor madam Grimaldi, po{to nisu dovoqno
o{tro iskazivali ne preterano razlo`no gnu{awe. Na kraju je
wen ispovednik uspeo da sro~i jedno pismo u koje je nekako uspeo
da ubaci i poneku bogoboja`qivu re~, pored ironi~nih aluzija
na poreklo wene familije i nerazumqive i vulgarne insinuacije
kakve su Gibelini ~esto upu}ivali Gvelfima. Najlucidniji deo
poslanice odnosio se na kaznu ve~ne ~ednosti namewenu Azori,
ne zaobilaze}i sarkasti~ni pomen Orondatovog promiskuitetnog
pona{awa, koje je trebalo, po svakom kanonu pristojnosti, da ga
davno otera iz dvora bogate udove.
Tek {to je ovo gnevno pismo gospa opatica svojeru~no prepi-
sala i potpisala, pa ga predala ispovedniku da ga isporu~i, vra-
tarka manastira utr~i u wenu odaju bez daha obznaniv{i vele-
~asnom dvojcu da je Azora, prestra{ena igumanijinom drekom i
pretwama, pobacila ~etvoro {tenaca. Neka se da na znawe svim bu-
du}im pokolewima da je Orondat bio italijanski hrt, a Azora cr-
na kokerka! 253
Post skriptum
Ne uzimajte ove Pri~e za ne{to {to ne mogu biti. One su tek

blesave po{alice koje napisah iz li~nog }efa i za sopstvenu
razonodu, te je od{tampano tek pola tuceta primeraka. U najbo-
qem slu~aju treba ih shvatiti kao poku{aj da se zatalasa àbo-
kre~ina pri~a i romana, koji nemaju ni „m“ od ma{te, iako su, tobo-
è, wen plod. Da nije Rimske biblioteke, koja sadrì pustolovi-
ne i ma{tarije iz svih doba i zemaqa, jedva bi iko i pomenuo da
tako malo stila, duha i zanimqivosti ima u kwièvnosti gde um
nije zauzdan pravilima i nu`no{}u izricawa istine. Mnogo vi-
{e imaginacije ima u istoriji, koja se mora osloniti na ~iweni-
ce, nego u romanima i pripovetkama koji na istinu i ne pretenduju.
HORAS (HOREJ[O) VOLPOL, IV erl od Orforda (1717–1797),

engleski pisac, politi~ar, istori~ar umetnosti, erudita i antikvar.
Sin prvog premijera Velike Britanije, ser Roberta Volpola i
daqi ro|ak admirala Nelsona, Horas Volpol je danas najpoznatiji po
svojoj rasko{noj vili Stroberi Hil sagra|enoj u neogotskom stilu u
jugozapadnom Londonu, ali i po prvom tzv. gotskom romanu – Otran-
tski zamak.
Kao dugogodi{wi poslanik u Gorwem domu Britanskog parla-
menta (1741–1769), Volpol je bio predstavnik vigovaca, me|utim, za
razliku od svog oca, nije igrao zapaèniju ulogu u glavnim politi~-
kim de{avawima svog vremena.
Bio je aktivan u~esnik dru{tvenog ìvota Londona i prijateq
mnogih umetnika i uticajnih qudi. Usredsre|en na umetnost, puto-
vawa, politiku, nauku i kwièvnost, Horas Volpol nikada se nije
ènio, niti je ostavio potomke, pa su ga stoga optuìvali za homosek-
sualnost.
Hijeroglifske pri~e su posledwe Volpolovo delo, a re~ je o neo-
bi~noj duhovitoj i nadasve apsurdnoj zbirci pri~a, prvom primeru
nadrealizma na engleskom jeziku. Napisane su izme|u 1766. i 1772, a
objavqene 1785. u Volpolovoj li~noj {tampariji u ukupno {est pri-
meraka, koje je zadrào za sebe. Volpolov avangardni stil nije nai{ao
na razumevawe savremenika, naime, oni koji su imali priliku da
pro~itaju ovo delo govorili su da autor mora biti bezumnik ili al-
koholi~ar u stawu delirijuma.
Ostala Volpolova kwièvna zaostav{tina je veoma raznovrsna.
Pored Otrantskog zamka (1765), koji je preveden i na srpski jezik,
napisao je, izme|u ostalog, tragediju na temu incesta – Tajanstvena maj-
ka (1768), zanimqivu istorijsku studiju – Istorijske sumwe o ìvotu
i stolovawu kraqa Ri~arda Tre}eg (1768), kao i veoma vaàn izvor za
istoriju umetnosti Britanije – ~etvorotomne Anegdote o slikawu u
Engleskoj (1761). Najzna~ajniji deo Volpolovog stvarala{tva ~ine
wegova privatna Pisma, koja izuzetno detaqno, pronicqivo i duhovito
analiziraju duh, ukuse i manire visokog dru{tva tog vremena. Vol-
polova pisma objavqena su u ~etrdeset i osam tomova i predstavqaju
nepresu{an izvor podataka o ìvotu u Londonu u XVIII veku.
Vladimir Ninkovi}
254
ALEKSANDRA GRUBOR (1959), prevodilac, istori~ar umetnos-
ti i prozni pisac. Prevodi sa engleskog, francuskog, ruskog i ita-
lijanskog jezika tekstove iz svih oblasti humanisti~kih nauka,
prozu i de~je kwige. Kao teoreti~ar umetnosti, uglavnom se bavi za-
~ecima apstrakcije. Objavila je ~etiri kwige lirske proze.
BOJAN SAVI] OSTOJI] (1983) prevodilac je s francuskog je-

zika. Preveo je kwige Morisa Blan{oa Toma Mra~ni (Karpos, 2013),
Remona Rusela: Locus Solus (Slu`beni glasnik, 2012), Mi{ela Pas-
turoa: Boje na{ih se}awa (Karpos, 2012, pohvala ìrija „Branko
Jeli}“, 2013), @aka Deride Za Moskvu u oba pravca (Karpos, 2012).
Objavquje poeziju i eseje. Jedan je od urednika ~asopisa za poeziju
„Agon“ i osniva~ nezavisnih izdawa „Kwiùqak“.
VESNA STAMENKOVI], studirala {panski jezik, hispanske

kwièvnosti i kulture na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Kwi-
èvnim prevo|ewem bavi se od 2005. godine. Prevodi beletristiku,
humanistiku, poeziju i kwièvnost za decu sa engleskog, {panskog i
portugalskog jezika, kao i na engleski jezik. Bavi se i audio-vizuel-
nim, simultanim i konsekutivnim prevo|ewem. ^lan UKPS od 2006.
VLADIMIR NINKOVI] (1981), profesor {panskog jezika i

hispanskih kwièvnosti, master sociolingvistike, master bezbed-
nosti. Objavio vi{e nau~nih radova iz oblasti bezbednosti. Bavi se
kwièvnim prevo|ewem. Pored ostalog, preveo je dela Ernana Kor-
tesa, Karlosa Fuentesa, Alvara Nuwesa Kabese de Vake i Benita Pe-
reza Galdosa.
DEJAN ACOVI], klasi~ni filolog, bibliotekar, kwièvni

prevodilac, ~lan UKPS. Prevodi sa gr~kog i latinskog, engleskog i
francuskog jezika. Poqa interesovawa: izvori za anti~ku i sredwo-
vekovnu istoriju, putopis, klasi~na anti~ka i sredwovekovna kwi-
èvnost, engleska, francuska i savremena gr~ka kwièvnost.
DEJAN SPASOJEVI] ro|en je 1969. u Beogradu. Zavr{io je

Fakultet za trgovinu i bankarstvo. Radi kao policijski slu`benik. 255
Preveo je sa persijskog {est kwiga, me|u kojima su i Ardavirafname,
kwiga o pravednom Virafu ili Raj i pakao u mazdaisti~koj religi-
ji, Persijske bajke, sveè pri~e iz starih kwiga i Pri~e iz iran-
skih krajeva. Pored toga, preveo je i priredio iranske klinaste
natpise: Hahamane{idski klinasti natpisi i Arijevsko ili drev-
no persijsko klinasto pismo.
DU[KO PAUNKOVI] prevodi s ruskog prozu i poeziju. Dobit-

nik je Nagrade grada Beograda (2005), Nagrade „Milo{ \uri}“ (2002.
i 2008), Nagrade „Jovan Maksimovi}“ (1997), Nagrade „Zlatko Kras-
ni“ (2012) i Nagrade „Jugra“ (2012). Najva`niji prevodi: Sabrana dela
Gajta Gazdanova, Sabrana dela Konstantina Vaginova, Konstantin
Leontjev, Odisej Polihronijades, Iz ìvota hri{}ana u Turskoj, Vla-
dislav Hodasevi~, Putem zrna, Te{ka lira.
ELIZABET VASIQEVI] prevodi sa italijanskog jezika. Do-

bitnica je Nagrade „Milo{ \uri}“ za 1995. godinu, italijanske Naci-
onalne nagrade za prevo|ewe za 2001. godinu i Ordena viteza pred-
sednika Republike Italije za posebne zasluge u {irewu kulturnih
veza izme|u Italije i Srbije. Najzna~ajniji autori: Primo Levi,
Italo Kalvino, Antonio Tabuki, Italo Zvevo, Lui|i Pirandelo,
Umberto Eko.
IVAN VELISAVQEVI] (1982) diplomirao je na Katedri za

op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti te apsolvirao dramatur-
giju u Beogradu, master studije zavr{io je na Odsjeku za kompara-
tivnu kwièvnost Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Preveo je pe-
sme Vordsvorta, Kolrixa i Novalisa, eseje Normana Spinrada o na-
u~noj fantastici, te niz tekstova na temu istorije invaliditeta.
IGOR MAROJEVI] ro|en je 1968. u Vrbasu. Diplomirao je srp-

ski jezik i kwièvnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Proz-
ni je i dramski pisac, esejista i prevodilac sa {panskog i kata-
lonskog jezika.
Prvi je prevodilac kultnog ~ileanskog autora Roberta Bolawa na
neki od ju`noslovenskih jezika (prevodio~ev izbor Bolawovih pri-
~a Isprave za ples, Svetovi 2002, romani Udaqena zvezda, Svetovi 2004,
île no}u, Laguna 2008. i 2666, Laguna 2011). U wegove zna~ajnije pre-
vode sa {panskog jezika spadaju i romani Zatvoreno poqe Maksa
Auba, Laguna 2010. i Slepi suncokreti Alberta Mendesa, Svetovi
2005. i zbirka pri~a Samoubistva za primer Enrikea Vila Matasa,
Alexandria Press 2004. a u prevode sa katalonskog Sivi dnevnik \o-
sepa Pla, Alexandria Press 2005, kwiga pri~a Svet najboqi od svih
Kima Monzoa, Laguna 2008. i roman Ulica kamelija Merse Rudurede,
Laguna 2009.
Objavio je novelu Obmana Boga (1997), romane Dvadeset i ~eti-
ri zida (1998), @ega (2004, Nagrada „Stevan Pe{i}“ i Nagrada Fonda
„Borislav Peki}“), [nit (2007), Parter (2009) i Maj~ina ruka
256 (2011), zbirke pri~a Traga~i (2001) i Mediterani (2006) i kwigu
eseja Kroz glavu (2012, Nagrada „Desimir To{i}“). Izvo|ene su
wegove drame Nomadi (2004), koju je napisao na {panskom, i Bar sam
svoj ~ovek (2009), Tvr|ava Evropa (2008) – autorski prevod komada
Nomadi na srpski – i Radovan 2013. (2013), predstava po motivima we-
gove istoimene drame. Po wegovom prvom romanu Dvadeset ~etiri
zida (2003) igrana je istoimena predstava. Wegova dela, odlomci iz
romana, pri~e i eseji prevedeni su na 15 jezika.
^lan je Srpskog i Katalonskog PEN centra. @ivi u Zemunu.
JELENA VITEZOVI] (1984) diplomirala je italijanski jezik

i kwièvnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, gde je odbra-
nila i master rad na temu „Pet pesnikiwa petrarkizma”. Prevodi sa
italijanskog, engleskog, latinskog i francuskog, kao i na italijan-
ski i engleski. Prevodila je eseje Umberta Eka i Xona Saderlenda,
pri~e Morisa Leblana, kao i Istoriju Engleske Xejn Ostin. Aktiv-
no se bavi prevo|ewem nau~nih radova, kako iz kwièvne teorije, tako
i iz drugih humanisti~kih oblasti.
JELENA KOSTI]-TOMOVI] (1973) profesor je na Katedri za

nema~ki jezik na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. U doktorskoj
disertaciji, odbrawenoj 2007, bavila se problemom ekvivalencije
na primeru prevoda Heseovih romana na srpski i hrvatski jezik. Zna-
~ajniji kwièvni prevodi: Lulu, Frank Vedekind, JDP, 2005; Sofok-
lova Antigona, Bertolt Breht, BELEF 2006; Push up 1–3, Roland
[imelpfenig, JDP, 2007; Qubavnice, Elfride Jelinek, Paideia,
2009; Okovani ledom, Falk Rihter, Teatron 146/147, 2009; Vielleicht
sind wir alle der Mickey Maus, Maja Pelevi}, Literaturbüro Frankfurt
2010.
JOVANA @IVANOVI] ro|ena je 1985. godine u Beogradu. Godi-

ne 2008. diplomirala je {panski jezik i hispanske kwièvnosti na
Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Katedra za ibe-
rijske studije), a 2010. zavr{ila je master studije na Katedri za
iberijske studije iz oblasti Hispanoameri~ki novi roman / Magi~ni
realizam u romanu „Sto godina samo}e“ i pripovetkama Gabrijela
Garsije Markesa. U periodici je objavqivala prevode pri~a Nata-
nijela Hotorna, Hosea Edvardsa, Adolfa Bjoj Kasaresa, Huana Hosea
Areole, Emilije Pardo Basan i Hulija Ramona Ribejra Suwige. Pre-
vela je roman Filipa Rota Nemeza (Paideia, 2013) i roman Rodriga
Muwosa Avie Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici (Samizdat
B 92, 2013). Prevodi sa {panskog i engleskog jezika.
JUGANA STOJANOVI] (1921), prevoditeqka sa italijanskog,

francuskog i engleskog. Prevela dela Alberta Moravije (Maskarada
i bra~na qubav, Leto na Kapriju, Neposlu{nost), Dina Bucatija
(Jedna qubav), Kurcija Malapartea (Kaput), êzara Pavezea (\avo na
breùqku, Me|u usamqenim ènama, Ume{nost ìvqewa), Nikole
Makijavelija (Vladalac), Benvenuta êlinija (Moj ìvot) i drugih.
Napisala je kwige Admiral okeanskih mora (omladinski roman o 257
Kristoforu Kolumbu, 1995) i Leonardo da Vin~i (biografija, 1968),
koje su doìvele vi{e izdawa.
MERIMA KRIJEZI ro|ena je 1972. godine u Beogradu. Diplomi-

rala je albanski jezik i kwièvnost na Filolo{kom fakultetu
Univerziteta u Beogradu. Nakon zavr{enih postdiplomskih studija
upisuje se na doktorske studije na Filolo{kom fakultetu u Beogra-
du i 2013. godine sti~e zvawe doktora filolo{kih nauka odbra-
niv{i tezu pod naslovom „Zna~ewe predloga u albanskom i srpskom
jeziku“. Od 1999. godine stalno je zaposlena na Katedri za albanski
jezik i kwièvnost Filolo{kog fakulteta u Beogradu. Bavi se
prevo|ewem i prevodi sa srpskog, albanskog i engleskog. Od 2006.
godine stalni je saradnik Zavoda za unapre|ewe obrazovawa i vaspi-
tawa u Beogradu, a u periodu 2004–2012. bila je stalni saradnik ~aso-
pisa za kwièvnost, umetnost i kulturu Sveske (Pan~evo).
MIROSLAVA SMIQANI] SPASI], prevodilac iz Beograda.
Uz neke prozne naslove, prvenstveno je zainteresovana za humanis-
tiku (Istorija jevrejskog naroda, @ena i mo} kroz istoriju, Pos-
lovna etika, Kako preurediti savremeni svet, Zatvarawe ameri~-
kog uma, Porok savr{enosti, Srpski sanovnik). Dugogodi{wi je or-
ganizator me|unarodne delatnosti UKPS i urednik Prevodila~kog
salona.
NIKOLA @IVANOVI] (1979) prevodi poeziju sa engleskog je-
zika. Zavr{io je op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti. Objavio
je kwigu pesama Astapovo (2009).
NIKOLINA ZOBENICA, germanista i anglista, docent je na
Odseku za germanistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i
autor vi{e radova iz nema~ke kwièvnosti (sredwovekovna kwièv-
nost, klasi~na kwièvnost, kwièvnost XX veka). Bavi se i istra-
ìvawima iz metodike nastave kwièvnosti, univerzitetskog obra-
zovawa i tehnika nau~nog rada, kao i analizom i kritikom kwièv-
nog prevoda. Prevodi s nema~kog na srpski jezik (Boto [traus, Ilze
Ajhinger, Franc Verfel, Tomas Bernhard).
SNE@ANA \UKANOVI] ro|ena je 1964. godine u Beogradu. Dip-

lomirala je na Katedri za polonistiku Filolo{kog fakulteta u
Beogradu. Od 1994. godine radi kao stalni sudski prevodilac za
poqski jezik, a od 2003. profesionalno se bavi lekturom. Kao kwi-
èvni prevodilac debitovala je 2012. godine u ~asopisu „Mostovi“.
U me|uvremenu prevela je s poqskog Xepni atlas èna Silvije Hut-
wik (B&S/Plato 2014), za koji je autorska dobila Nagradu „Politi-
kin paso{“ za 2008. godinu i Pansion Pjotra Paziwskog (Akademska
kwiga 2013), za koji je autor dobio Nagradu „Politikin paso{“ za
2009. godinu i Nagradu Evropske unije za kwièvnost za 2012. godinu.
SRPKO LE[TARI] ro|en je 1949. u selu Vrelu kod Uba. Po-

258 ~etkom sedamdesetih, kao suprevodilac, potpisuje prve srpske kwi-
èvne prevode s japanskog, potom putuje po Evropi i Bliskom istoku
auto-stopom i pe{ke, izdràvaju}i se usputnim radom i igrawem
{aha, boravi godinu dana u Alepu i zavr{ava studije arapskog jezika
i kwièvnosti u Beogradu. Rade}i kao stru~ni prevodilac za araps-
ki jezik, ìveo je oko deset godina s porodicom u nekoliko arapskih
zemaqa. Zaposlen je kao prevodilac u javnom preduze}u „Jugoimport-
SDPR“. Preveo je i priredio dvadesetak kwiga sa arapskog kwièv-
nog jezika i pet zbirki usmene proze, prete`no bajki, sa isto~no-
arapskih dijalekata.
259
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
82
MOSTOVI : ~asopis za prevodnu kwièvnost
/ glavni urednik Du{ko Paunkovi}. - God. 1,
br. 1 (1970)- . - Beograd (Francuska 7) :
Udruèwe kwièvnih prevodilaca Srbije ,
1970- (Beograd : Zuhra). - 24 cm
Tromese~no
ISSN 0350-6525 = Mostovi (Beograd)
COBISS . SR-ID 621583

Mostovi 159-160 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mostovi 159-160 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izdava~:

Objavqivawe ovog broja pomoglo je

Zekerija Tamir: PET NOVIH PRI^A / Preveo sa arapskog Srp-

Jugana Stojanovi}: RE^ U VREMENU I PROSTORU... 199

Andre Blekasten: (KAKO) ZABORAVITI FOKNERA / Prevela s

Srpko Le{tari}: SNE@NO VE^E HAKU[UA KITAHARE... 217

AKTIVNOSTI UKPS OKTOBAR 2013. – MART 2014. / V. Stamen-

Horas Volpol: HIJEROGLIFSKE PRI^E / Preveo sa engleskog

Aleksandra Grubor... 255 Bojan Savi} Ostoji}... 255 Vesna Sta-

KRADQIVCI DANA I NO]I

Jedan matori lopov uglavio je s jednim mladim da opqa~kaju

POSLEDWE SLIKE NAXIJA EL ALIJA

VOJNICI NOVE ARMIJE

Nadir el Barudi i{ao je preko deset minuta kroz krivudave,

1 – Naxi Selim el Ali (1938–1987), palestinski karikaturista i beskompromisni kriti~ar

ZAMISLIO SAM DRVO NARA

Ostaci moga mesa, ba~enog na krevet, jecaju razdirani bolovi-

Biti ta ru`na Engleskiwa – mr{ava, ostarela,

Evo teme za umetnike (i Tukidid bi se

Ispraznili smo dve sobe, kuhiwu, predsobqe i kupatilo,

Mirno, tako mirno, nepomi~no sedi

Film od ~etrnaest sekundi na Vikipediji

Otkud mi se, iznenada, vratila ta slika: razgranata

Nisi mi dozvolio da i{ta saznam. U{ao si u kadu.

Le`imo sve daqe jedno od drugog. Isti

Svako na svojoj strani no}i. Naporedo

ALBERT VOTSON ZLATNI DE^AK (WUJORK 1990) –

Ceo grad se ogleda u tom zlatnom de~aku,

Kakve re~i se guraju u ta mala usta,

Stigao je iz Sna letwe no}i; duh, vazdu{no bo`anstvo,

64 Var{ava 09. XI 2008.

Ima{ oko kreveta ogroman ponor,

Napadi panike mu~e me svake no}i, ve} dvadesetak godina.

IMRAN AJATA (Imran Ayata) ro|en je 1969. godine. @ivi u Ber-

MRTVACI KRAJ VATRE

Novoprido{li mrtvac od prve no}i ne imade smelosti da

Mrtvaci su imali obi~aj da svake no}i iza|u iz svojih grobo-

Novoprido{li mrtvac je svake no}i izvirivao iz svog groba

Posle nekoliko nedeqa ostali mrtvaci, primetiv{i da novo-

Svi se seti{e onih dana kada su `arko `eleli da do~ekaju

Malo-pomalo, svi se udaqi{e od wega i wegovog groba i vra-

Nakon {to je novoprido{li mrtvac kona~no uspeo da se pokre-

I mrtvaci ga vi{e nikada nisu posetili u wegovom grobu. ^ak

Crte` mu je bio gotov za nekoliko sekundi. Jedna ku}a s kosim

Ima ve} nekoliko meseci kako je ponovo po~eo da crta ovu

Prvo su primetili {ta se de{ava wegovi pot~iweni, koji su

Psihijatar je ovu wegovu sklonost pripisao ranoj starosti.

Ali uzdr`avawe od crtawa imalo je lo{ uticaj na wega i we-

Vi{e nije mogao da sabere misli. Nije mogao da se usredsredi.

Onog dana kada je do{ao na posao s velikim listom papira,

Kada je crte` bio gotov, stavio ga je u ram, oka~io na zid nas-

„Zna{ li da se tvoja `ena opkladila sa mnom?“

„Ja wu volim. Zaqubqen sam u wu.“

„Nemoj joj re}i ni{ta, molim te.“

„Pogre{io sam. Znam.“

@ena iskliznu iz mu{kar~evog zagrqaja i re~e: „Ovo nije

„Koliko je sati?“ upita `ena.

„Reci mi, opet, koliko je sati?“ upita `ena.

„Sigurna sam da ti sawa{.“

„Stvarno, ima li i{ta boqe od toga da je ovo ipak san“, re~e

„Ho}u da ustanem, ali ne mogu. Izgubila sam pam}ewe. Ne se-

„Ne mogu da ustanem. Mo`e{ li da mi pomogne{“ zamoli `ena.

Pre nego {to }e se popeti na prozor, `ena re~e: „Sa~ekaj tre-