VJEROVAŠE KOMŠIJAMA [iFOTOGRAFIJE]

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka

- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

VJEROVAŠE KOMŠIJAMA [iFOTOGRAFIJE]

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

1
2
Učinimo sve kako zlikovci ne bi mogli mirno spavati!!!
Vjerovali su komšijama, a oni ih s pomagačima ubili.
U Crnoj Gori uhapšen jedan od ubica.
Zoran Vuković, zvani Ćelo je, skupa sa još ĉetvoricom saboraca - Jankom Janjićem,
zvanim Tuta (izvršio samoubistvo), Radomirom Kovaĉom,zvanim Klanfa, Zoranom
Simovićem - zvanim Simke i Vidojem Golubićem - poĉinio 6. jula 1992. godine na teritoriji
Crne Gore ratni zloĉin protiv civilnog stanovništva, kada je na svirep naĉin pogubljena
troĉlana porodica Klapuh iz Foĉe. Hicem ispaljenim u potiljak prvo su ubili Hasana
Klapuha. Potom su iz automatske puške pucali u Feridu i Senu i sve troje gurnuli niz liticu
visoku oko stotinu metara. Obdukcijom je utvrđeno da su Ferida i njena kćerka izdahnule
tek nakon dva do tri sata.
Ekonomista Hasan Klapuh, svojevremeno potpredsjednik Opštine Foĉa, njegova supruga
Ferida i kćerka Sena, tek diplomirani građevinski inženjer, pokušali su da pobjegnu iz
paklenog ratnog vihora Bosne. Obratili su se za pomoć dugogodišnjem komšiji Janku
Janjiću koji im je obećao da će, za izvjesnu sumu novca, moći da ih prevede na sigurnu,
ratom nezahvaćenu, teritoriju. U Crnu Goru.

3
Učinimo sve kako zlikovci ne bi mogli mirno spavati!!!
Vjerovali su komšijama, a oni ih s pomagačima ubili.

JELEČ KOD FOČE : STRADANJE BOŠNJAKA

https://www.flickr.com/photos/132514145@N05/27536564193
https://focanskidani.wordpress.com/2016/07/07/jelec-kod-foce-stradanje-bosnjaka/

Učinimo sve kako zlikovci ne bi mogli mirno spavati!!!

Vjerovali su komšijama, a oni ih s pomagačima ubili.

JELEČ KOD FOČE : STRADANJE BOŠNJAKA

https://www.flickr.com/photos/132514145@N05/27536564193
https://focanskidani.wordpress.com/2016/07/07/jelec-kod-foce-stradanje-bosnjaka/

4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Grad zlo�ina (II deo)
Osim po ru�enju jedne od najlep�ih d�amija na Balkanu, progonima,
zlostavljanjima i ubistvima, Fo�a je iz provincijske anonimnosti izbila na
neslavno, prvo mesto po silovanjima Muslimanki

Presude
Na su�enju Kunarcu, Kova�u i Vukovi�u svedo�ilo je 16 svedokinja. Iako
je odbrana dovodila u pitanje verodostojnost njihovih iskaza, sudnicu je najvi�e
potresla pri�a o devoj�ici koja je 1992. godine imala 12 godina a o �ijim se
patnjama saznalo upore�ivanjem svedo�enja. Iako se vodi kao nestala, sud
pretpostavlja da devoj�ica verovatno nije vi�e �iva, po�to je 1992, posle
vi�emese�nog dr�anja po stanovima i konstantnog silovanja, prodata. Ta

30
devoj�ica, �iji je identitet za�ti�en �ifrom A.B., bila je iz sela Miljevine, kraj
Fo�e. Njena majka, svedok pod brojem 127, na su�enju je ridaju�i ispri�ala da
nije videla svoju k�erku od dana kada su je srpski vojnici izveli iz autobusa kojim
su �ene i deca transportovani za Gora�de. "Odveli su mi dijete iz autobusa.
Plakali smo i vri�tali", svedo�ila je. Kada je majci pokazana fotografija k�erke,
predsednica sudskog ve�a je objavila pauzu kako bi se �ena smirila.
Prilikom izricanja presude, sudija Florens Mumba je pro�itala ta�ke
optu�be za koje je Sudsko ve�e ustanovilo da su dokazane van svake sumnje:
"�esnaestog jula 1992. ili pribli�no tog datuma odveli ste svjedokinju 75 i D. B.
u Ulicu Osmana �iki�a 16 (Kunar�ev �tab), gde ih je silovalo nekoliko
vojnika, i gde ste vi li�no silovali D. B. te pomogli i podr�ali grupno silovanje
svedokinje 75 od strane nekoliko vojnika. Drugog avgusta 1992. odveli ste
svedokinje 87, 75, 50 i D.B. u va� �tab i li�no ste silovali svedokinju 87, te
pomogli i podr�ali silovanje svedokinja 87, 75 i 50, koje su izvr�ili drugi vojnici.
Barem u dva navrata, izme�u 13. jula i 2. avgusta 1992. izveli ste svedokinju 95 iz
Sportske dvorane "Partizan" i odveli je u va� �tab, gde ste je, prema navodima,
prvi put silovali vi i jo� trojica vojnika, dok su je drugi put silovala tri vojnika, a
vi niste. Jedne ve�eri sredinom jula 1992. vi i jo� dvojica vojnika izveli ste
svedokinju 183 iz njene ku�e i odveli je na obalu reke �ehotine u Fo�i, gde ste
je sva trojica silovali. Vi ste li�no silovali svedokinju 183 i pomogli i podr�ali
silovanje koje su po�inila ostala dvojica vojnika time �to ste ih podsticali dok su
je oni silovali. Osim toga, izrugivali ste se �rtvi, govore�i drugim vojnicima da
pri�ekaju svoj red dok ste je sami silovali, smeju�i se dok su je silovali drugi
vojnici, a na kraju ste joj rekli da �e ra�ati srpsku decu kojoj ne�e znati oca."
Odbrana Dragoljuba Kunarca je poku�ala da odbaci optu�be o njegovoj
zapovednoj odgovornosti, kao i o pojedina�nim silovanjima i podvo�enju
zarobljenih Bo�njakinja drugim vojnicima. "Kada se Kunarac predao Tribunalu i
priznao silovanja, on je mislio samo na doga�aj sa svedokinjom D.B., za koji je
ose�ao moralnu odgovornost", objasnio je njegov advokat osvr�u�i se na
slu�aj kad je ta devojka "zavela" optu�enog i kada je imao jedan seksualni odnos
koji, navodno, i "nije �eleo".
Izri�u�i kaznu od 20 godina zatvora Radomiru Kova�u (40), zvanom
Klanfa, iz Fo�e, jednom od zamenika komandira vojne policije i vo�i paravojnih
jedinica, predsedavaju�a Ve�a Florens Mumba ukazala je na potpuno odsustvo
milosr�a prema devojkama koje je dr�ao porobljene u svom stanu, silovao,
poni�avao i na kraju prodao: "Posebno je stra�no �to niste pokazali nikakve
milosti prema 12-godi�njoj devoj�ici koju ste seksualno zlostavljali i na kraju
prodali i o kojoj se ni danas ni�ta ne zna", rekla je sudija.
"Prethodnog dana FNjS 87 (FNjS je interna oznaka za za�ti�ene svedokinje)
svedo�ila je da je devoj�ica A. B. bila sa njom u raznim ku�ama i stanovima u
Fo�i, gde su ih silovali srpski i crnogorski vojnici. FNjS 95 silovana je oko 150
puta za 40 dana. Silovanja su u�estala kako se bli�ilo preme�tanje iz Sportske

31
hale 'Partizan'. Poslednje ve�e FNjS 95 je zajedno sa FNjS 90 odvedena na
stadion, gde ju je silovalo mnogo vojnika, uglavnom dvojica istovremeno", navodi
se u presudi.

Svedo�enje
"Krajem oktobra 1992. godine FNjS 75 odvedena je sa drugim devojkama i
A.B. u soliter zvani 'Lepa Brena' u centru Fo�e, u stan Kova�a i Jago�a
Kosti�a (stan je pre rata pripadao jednom muslimanskom lekaru iz Fo�e).
Kova� je i A.B. silovao. Jednom, Vojkan Jad�i� je rekao FNjS 75 i A.B. da �e
morati da odu u ku�u blizu hotela 'Zelengora', gde �e kuvati i spremati za neke
ljude. Nekoliko dana kasnije su odvedene tamo da bi ih naredne dve nedelje
silovalo 10-15 vojnika. Posle toga preba�ene su u stan u delu Fo�e koji se zove
Podmahala, gde su ih desetak dana silovali neki vojnici. Posle toga su vra�ene u
'Lepu Brenu' kod Kova�a, gde je silovanje nastavljeno. Jednom prilikom Kova�
ih je naterao da pola sata igraju gole na stolu dok je on sedeo na kau�u, a onda ih
odveo, gole, do Drine i pretio da �e ih zaklati. Jago� Kosti� je intervenisao.
Jednoga jutra Kova� je saop�tio da �e A.B. biti prodata nekom 'Dragecu', koji
se pojavio, platio 200 nema�kih maraka za A.B. i odveo je.

Spirala
I FNjS 75 �e ubrzo zavr�iti u stanu kod 'Drageca', koji ih je izdavao kao
prostitutke. Posle 15 do 30 dana A.B. je odveo Ja�ko Gad�i�. Tu se pri�a o
A.B. zavr�ava. Verovatno i njen �ivot!", izvodi su nekih od svedo�enja po
ta�kama optu�be.
Kova�ev advokat je odbacio tvrdnje da se dr�anje nekoliko devojaka u
Kova�evom stanu mo�e kvalifikovati kao poroboljavanje, mada nije osporio da
je svedokinja D.B. pre no �to je dovedena u Kova�ev stan, bila zarobljena s
drugim �enama u fo�anskoj gimnaziji i jednoj ku�i kraj Fo�e, te da su ih
vojnici tamo silovali. Odbrana je tvrdila da ono �to se doga�alo u Kova�evom
stanu nikako nije predstavljalo "porobljavanje": "Za razliku od vremena kad ste bili
zato�eni u srednjoj �koli i Karamanovoj ku�i, kod Kova�a ste imale na
raspolaganju stan, slobodno ste se kretale, izlazile u kafi�e i niko vas nije
maltretirao", rekao je svedokinji advokat odbrane, na �ta je ona ostaju�i pri
tvrdnji da nije imala slobodu da napusti Kova�ev stan odgovorila: "Mo�e se
re�i da je druga�ije kad vas siluju samo dvojica, nego kad vas siluje dvadeset
vojnika."
Tribunal je zaklju�io da ve�ina optu�bi za silovanje izre�enih protiv
Zorana Vukovi�a (46), koji je pre rata radio kao konobar i voza�, a tokom rata
bio jedan od zamenika komandira vojne policije i vo�a paravojske u Fo�i - "nije
dokazana izvan razumne sumnje", ali je jedan slu�aj silovanja dokazan.

Ekspertiza
Odbacuju�i njegove tvrdnje da je bio polno nemo�an zbog povrede testisa,
32
sudsko ve�e ga je proglasilo krivim za silovanje jedne 15-godi�nje devoj�ice i
osudilo na 12 godina zatvora.
"�etrnaestog jula 1992. godine, ili pribli�no tog datuma, li�no ste silovali
svedokinju 50. Vi i jo� jedan vojnik izveli ste je iz Dvorane "Partizan" po�to ste
zapretili njenoj majci da �ete je ubiti ako vam ne ka�e gde joj se k�i krije.
Majka je po�la da je potra�i. Vi ste je zatim odveli u drugu ku�u, gde ste je
silovali. Tada joj je bilo 15 godina i vi ste to znali, �to se vidi iz toga �to ste joj
rekli da biste joj 'da nije iste dobi kao i va�a k�erka (kojoj je tada bilo oko 15
godina) uradili mnogo gore stvari'". Vukovi�, za razliku od prve dvojice, nije
optu�en za seksualno porobljavanje.
Su�enja optu�enima u Hagu podelila su srpsku javnost. Ali predsednica
beogradske Asocijacije za integrativnu terapiju, trauma-terapiju i psihosocijalne
intervencije psiholog Zorica Jo�i� ka�e da je odavno pro�ao prvi momenat u
kome su mnogi zatvarali o�i pred zlo�inima ili olako prihvatali propagandne
vesti radi smirivanja savesti, �to je eventualno moglo imati odbrambenu funkciju.
"Time �to i dalje ne �elimo da sagledamo �ta se desilo, mi postajemo na neki
na�in sau�esnici, ali i taoci zlo�ina", ka�e Jo�i� na osnovu svog
desetogodi�njeg rada sa pacijentima sa traumatskim iskustvima.
"Da bismo iza�li iz istorijske spirale nasilja, moramo da u�inimo tri
zna�ajna koraka: da otvoreno sagledamo �ta se stvarno desilo, da se sa time
konfrontiramo i da uspostavimo sistem kazne za zlo�ine. Tek posle toga
mo�emo da govorimo o eventualnom pomilovanju ili aboliciji", smatra ona.
Ilustrativan primer odnosa prema krivici i kazni poti�e upravo iz sudnica
Ha�kog tribunala, gde se, kao skandalozno, prenosi ve�ta�enje profesora prava
iz Kragujevca Stanka Beatovi�a. On je nekoliko puta pozivan da u ime odbrane
Sudu protuma�i kako se u jugoslovenskom pravu tretira krivi�no delo silovanja.
Beatovi�eva ekspertiza glasi: "Onoga momenta kada je ta �ena, �rtva, shvatila
da �e da bude silovana, ona u tom momentu mora da po�ne sa pru�anjem
otpora i taj otpor mora da traje sve do momenta svr�enja tog krivi�nog dela."
Sudije u Hagu su, naravno, pokazale izrazito zanimanje za tu pravnu definiciju
silovanja, pa je izvrgnut ruglu i jugoslovenski zakon i namera da po cenu i ovakvih
istupa zatvore o�i pred �injenicama.

Sumnja
Ne�to razlo�niju sumnju u "slu�aj Fo�a" unosi specijalista sudske
medicine general-major Zoran Stankovi�, koji je i sam bio ve�tak u brojnim
dokazivanjima zlo�ina iz proteklog rata. "Uva�avaju�i patnje �rtava, ipak se
mora re�i da je tu mnogo stvari diskutabilno. Govori se da je u Fo�i mnogo
�ena silovano i verovatno da jeste, ali znatno manje od onoga �to je re�eno",
ka�e Stankovi�.
"Ako je neko bio u logoru pet-�est meseci i ako je sistematski silovan,
postavlja se pitanje koliko je od tih �ena bilo gravidno, gde su i kad su izvr�ene

33
kireta�e, koliko je te dece ro�eno. To bi ve� bile poodmakle trudno�e. Ne
verujem da bi u divlja�tvu nad tim �enama neko vodio ra�una o tome da li �e
one ostati trudne ili ne�e."
Na osnovu uvida u ha�ku dokumentaciju "slu�aja Fo�a", Stankovi� tvrdi
da ni Tribunal nema odgovore na ta pitanja.
Me�utim, kao �lan jugoslovenske Komisije za istinu i pomirenje, povodom
srpskog stava prema procesima u Hagu, Stankovi� tvrdi da dr�ava ni dan-danas
ne shvata ozbiljnost situacije. "Dr�ava misli da samim tim �to izbegava taj
problem i ne u�estvuje u njemu - ni�ta nije ni odgovorna. Ta neshvatljiva
arogancija i neznanje dovode do katastrofe. Kada bi se pravi stru�njaci
anga�ovali na tim poslovima, kada bi dr�ava stala iza toga, jer je ona u obavezi
da brani svoje gra�ane pa i najve�e zlikovce, ne bi dolazilo do procesa kakve
imamo i na�a odgovornost ne bi se manifestovala kroz presude Tribunala.
Dr�ava ne mo�e da izbri�e zlodela optu�enih, ali mo�e bar da spre�i da ne
budu optu�eni za ono �to nisu u�inili", smatra Stankovi�.

Javnost
Beogradska agencija "Strated�ik marketing" u maju je sprovela istra�ivanje
javnog mnjenja na temu koliko gra�ani Srbije znaju o zlo�inima po�injenim na
teritoriji biv�e Jugoslavije i kakav odnos imaju prema �rtvama i po�iniocima.
Pokazalo se da ogromna ve�ina i dalje krivicu za sve ratne nesre�e vidi na
"drugoj strani", dok su za najve�e branioce srpstva anketirani izabrali Ratka
Mladi�a, Radovana Karad�i�a, potom �eljka Ra�natovi�a Arkana, pa
Slobodana Milo�evi�a.
Razloge za trenutnu situaciju i nespremnost da se o vlastitim zlo�inima
progovori, Zorica Jo�i� nalazi i u pojedina�nim iskustvima koja pokazuju da
postoje ljudi koji su u stanju da nastave normalno da �ive po�to su u�inili
zlo�in. "�injenicu da su manje ili vi�e hladno po�inili zlo�ine prosto otcepe i
nastave da �ive �ivotom pristojnog gra�anina", ka�e ona. "Posle rata se vrate
normalnom dru�tvenom �ivotu, zakonu i redu. Oni vi�e nikada ne pri�aju o
zlo�inima koje su �inili i, u stvari, ne mogu da ih integri�u u svoje iskustvo.
Zlo�ini su, dakle bili, a sada su u nekom �udnom statusu, kao da se nikad nisu ni
desili."
Ali, otkri�e hladnja�a i grobnica oko Beograda sa le�evima kosovskih
Albanaca pokrenulo je novi krug kontroverzi u vezi sa zlo�inima. Nakon �to je
Milo�evi� sproveden u Hag, po�to su prva dvojica Srba sa liste popularnosti
pod takvim pritiskom Tribunala da bi rasplet mogao ubrzo da usledi, postavlja se
pitanje kojim �e putem nastaviti srpstvo koje su branili.

34
35
36
37
38
39
40
Petko Gašević, isljednik u logoru. Prije rata radio kao drvni tehničar u ŠIP-u "Maglić" i bio, kao
rezervni kapetan, pomoćnik komandanta TO za obavještajne poslove.
ONI SU KRIVCI ZA KaPeDomske priče
Oni znaju gdje su nestali Bošnjaci
Egzekutori iz KP Doma
Prema svjedočenjima preživjelih logoraša, za nedjela u KP Domu odgovorni su: Milorad
Krnojelac (predratni nastavnik matematike), zapovjednik logora u Foči od 17. aprila 1992. do
augusta 1993. Zoran Sekulid (predartni uposlenik "Oslobođenja"), zamijenio Krnojelca na
mjestu zapovjednika KP Doma. Savo Todorovid, zvani Bunda, zamjenik upravnika logora. Prije
rata radio u KP Domu. Mitar Raševid, komandir obezbjeđenja logora. Prije rata bio komandir
straže u KP Domu Foča. Rade Gagovid, pomodnik obezbjeđenja u logoru. U Foču došao iz KP
Doma Zenica. Zoran Vladičid, glavni isljednik u logoru. Prije rata bio kriminalistički tehničar u
fočanskom SUP-u. Vojislav Starovid, zvani Vojo, isljednik u logoru. Prije rata bio rukovodilac
kriminalističke službe fočanskog SUP-a. Mišo Koprivica, isljednik u logoru. Prije rata bio
referent kriminalističke službe u fočanskom SUP-u. Petko Gaševid, isljednik u logoru. Prije
rata radio kao drvni tehničar u ŠIP-u "Maglid" i bio, kao rezervni kapetan, pomodnik
komandanta TO za obavještajne poslove. Slavko Koroman, pomodnik zapovjednika službe
obezbjeđenja u logoru. Prije rata bio stariji stražar u KP Domu. Milenko Burilo, najzloglasniji
stražar logora. Prema svjedočenju preživjelih, predvodio je grupu stražara koja je izvršila
stravične zločine nad logorašima 24., 25. i 28. juna 1992. Prije rata bio stražar u KP Domu.
Radivoje Jegdid, predratni radnik KP Doma, prvih dana napada na Foču djelovao sa "Belim
orlovima", a kasnije je bio član grupe koja je po Crnoj Gori hvatala Bošnjake i dovodila ih u
logor. Sa njim je išao i Mišo Stevanovid, zvani Šumar. Svojevremeno je ministar MUP-a Crne
Gore Pavle Bulatovid priznao da zna za ta hapšenja. U Foču je na ovaj način iz Crne Gore
vradeno 38 Bošnjaka. Samo osmorica su preživjela. Osim njih, u KP Domu je bilo još na
desetine stražara koji su čuvali logoraše.
DANI, broj 375, od 20.08.2004.

41
42
ZAŠTO HUČI SUTJESKA???
A da li ste se nekad zapitali zašto huĉi Sutjeska?
A da li ste kada ĉuli kako huĉi Sutjeska?
Rijeka mala, do ĉlanaka visine, hladna i bistra i k tomu još huĉi.
A tih dana bila je i krvava…
Huĉi, a krv pliva po njoj…
Krv Bošnjaĉka, krv muslimanska…
Leševi i trupla ubijenih…
Plutaju po njoj…
ZAŠTO HUĈI SUTJESKA???
Da li će se naći neko da kaže istinu???
Gdje nestadoše bošnjaci/muslimani iz Foĉe?
(Kenan Saraĉ)
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
VJEROVAŠE KOMŠIJAMA
Recite svojoj djeci neka se vesele, neka se smijeh ĉuje sve do neba, ali kad ezan uĉi neka
sve stane, neka se ništa ne ĉuje osim njega.
Priĉajte s djecom o svemu, priĉajte o genocidu. Treba da priĉate istinu, treba da znamo o
tome kako ste vjerovali komšijama koji su bili druge vjeroispovjesti, a oni nam zapališe
džamije, ubiše naše najmilije, silovaše naše djevojĉice, žene, nene. Popališe nas.
Protjeraše nas.
Nemojte nas uĉiti da ubijamo druge već da ih poštujemo i pomognemo kada je pomoć
potrebna, jer prije svega svi smo ljudi, ali nikada više da im ne vjerujemo.
Priĉajte djeci neka znaju za stradanje Foĉe i Foĉaka....

88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104