ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „НОВИ БЕОГРАД“

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ХИДРАУЛИКА И ПНЕУМАТИКА

TEMA: ЦЕНТРИФУГАЛНЕ ПУМПЕ

Предметни наставник: Студент:

Др. Драган Живковић Милош Денић
Број индекса: 163/15

САДРЖАЈ:
1. УВОД................................................................................................................ 2
2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА ПУМПИ............................................ 4
3. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА ПУМПИ............................................. 7
4. КОНСТРУКТИВНА АНАЛИЗА................................................................... 12
4.1. Карактеристика пумпе и карактеристика система.....................................................13
4.2. Подела центрифугалних пумпи................................................................................... 14
4.3. Конструкцијски делови центрифугалних пумпи....................................................... 15
4.4. Пуштање у рад...............................................................................................................17
4.5. Неисправности у раду центрифугалних пумпи..........................................................18
4.6. Појава кавитације код центрифугалних пумпи......................................................... 19
4.6.1. Места изложена кавитацији у центрифугалној пумпи
и мере за њено спречавање.................................................................................... 21
4.7. Деловање аксијалне силе код центрифугалних пумпи..............................................21
4.8. Лежајеви и заптивне плетенице центрифугалних пумпи......................................... 22
5. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ........................................................... 23
5.1. Пример израчунавања експлоатационих трошкова центрифугалне
пумпе.............................................................................................................................. 25
6. OДРЖАВАЊЕ ЦЕНТРИФУГАЛНИХ ПУМПИ........................................ 30
6.1. Превентивно одржавање.............................................................................................. 31
6.2. Корективно одржавање................................................................................................ 31
6.3. Одржавање центрифугалних пумпи............................................................................32
6.4. Одржавање центрифугалних пумпи у зонама опасности......................................... 33
6.4.1. Класификација радног простора.......................................................................... 34
6.4.2. Класификација пумпи као неелектричне опреме за
потенцијално експлозивне атмосфере............................................................... ...34
6.4.3. Поступци одржавања............................................................................................ 35
6.5. Испитивање центрифугалне пумпе............................................................................. 38
7. ЗАКЉУЧАК................................................................................................... 39
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................. 40

1. УВОД

1
 Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким
особинама течности као и преношењем сила путем течних медија. Преко притиска у течности
преносе се силе, базирајући се на једноставној једначини:

F
p=
A
при чему су:
p = притисак,
F = сила и
А = површина на коју притисак делује.
Пнеуматика је научна и техничка дисциплина која проучава коришћење компримованих
гасова за обављање рада.
Механика флуида је теоријска основа хидраулике која се концентрише на инжењерску употребу
особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу и пренос
снаге преко течности под дејством притиска.
Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на законима
конзервације масе, момента и енергије. Математички опис тих закона може се формирати са
теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се добијају оваквим
приступом могу бити многоструке природе. За практичну примену и инжењеринг хидрауличних
система ти физички принципи се замењују емпиријским и експерименталним приступом, на шта
се обично и односи појам хидраулика.
Једна јако важна особина хидрауличних уља, која су најчешће употребљавани медији, је њихова
некомпресибилност. То је уједно и основна разлика између хидраулике и пнеуматике. То значи да
се сила која делује на уље мање-више директно преноси, без претходног компримовања медија,
као што је то случај код пнеуматике. Мање-више значи да су хидрауличка уља ипак минимално
компресибилнa. При прорачунима је неопходно узети и компресибилност цеви у обзир, коју код
високих притисака не можемо занемарити.
Типични притисци у хидраулици су до око 200 бара иако су и виши притисци могући, као на
пример на системима за убризгавање горива (дизела), где се употребљавају притисци и до 2000
бара.
       Главна предност хидраулике је могућност да се мотор одвоји од погона, као на пример код
комбајна, где се мотор обично налази високо (на пример иза кабине) док је погон остварен преко
хидрауличних мотора који су директно код предњих точкова. Снага се преноси путем
хидрауличног уља које тече кроз цеви и црева. При њиховом распореду конструктор има знатно
више слободе него са механичким погоном, где би мотор комбајна морао бити тако постављен да
има директну механичку везу са точковима.
Друга велика предност је претварање ротационих покрета у линеарне употребом
хидрауличних цилиндара.
Још једна предност је могућност употребе хидраулике за регулацију и аутоматизацију. Ток
уља може да буде регулисан разним врстама вентила. Вентили са електричним управљањем
(такозвани серво-вентили) се користе за регулацију и аутоматизацију.

Циљ рада

2
 У оквиру предмета Хидраулика и пнеуматика предиспитна обавеза студената је и израда
семинарског рада.
Семинарски рад је самостални, стручан рад студента који подразумева обраду изабране
теме из предмета - Хидраулика и пнеуматика. Сврха израде семинарског рада је у
проширивању и продубљивању теоријских и практичних знања из одређених области,
развијању способности коришћења различитих извора података као и усавршавање вештине
писања. Израдом семинарског рада студент треба да поред вештине писања стручних радова
из одређене области треба да докаже и оспособљеност успешног решавања теоријских и
практичних проблема одређеног наставног предмета као и проширење и продубљивање знања
из области хидраулике и пнеуматике.
Овај семинарски рад има за циљ да покаже да студент:
 Разуме област хидраулике и пнеуматике;
 Познаје мере за сигуран и безбедан рад пумпе;
 Објасни рад центрифугалне пумпе и њену примену;
 Зна да планира одржавање центрифугалне пумпе и
 Зна да врши испитивање пумпе.
Приликом израде овог рада студент треба да се служи релевантном домаћом и страном
литературом, али и претраживањем одговарајућих база података на интернету.

2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА ПУМПИ

3
 Прве пумпе су вероватно настале у Месопотамији и старом Египту за потребе
наводњавања.Точкови са кофама или тзв. Норие били су први облици једноставних направа за
подизање воде са нижег нивоа на виши ниво. Покретане су људском или животињском снагом или
снагом водотока.

Слика 1 - Персијски точак са кофама и сачувана Нориа из Хаме у Сирији1

Као најстарије решење пумпе често се спомиње Архимедов вијак из III.века п.н.е. Основни
елемент ове пумпе примењује се и данас у различитим конструкцијама тзв. пужних пумпи.

Слика 2 - Архимедов вијак (Philadelphia: J. B. Lippincott Company, 1875.) 2

Кинеска ланчана пумпа са правоугаоним плочицама (слика 3) састоји се од бесконачног ланца

на који су причвршћене правоугаоне плочице које задржавају воду, земљу или песак. Висина такве
пумпе је до пет метара у зависности од тога колико добро су плочице прилагођене подлози по
којој клижу и колико је цела конструкција масивна.

1
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
2
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE

4
Пошто се конструкција ове пумпе нагло проширила Кином тешко је било одредити њеног аутора.
Према неким историјским писаним траговима изумљена је негде око I. века п.н.е.

Слика 3 - Кинеска ланчана пумпа са правоугаоним плочицама, модел и слика на дрворезу 3

Прва успешна пумпа на парни погон била је она Енглеза Tomasa Savery-a из 1698. године,
која је коришћена за вађење воде из рударских бушотина. Како се види на слици 4 уређај је имао
2 бојлера D и L повезана са цеви Е. Засуни r и М су оба затворенa.

Слика 4 - Парна пумпа Tomasa Sawery-a према гравури Stuart-a из 1824 год.4

3
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
4
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE

5
Посуда P пунила се паром кроз цев О. Засун између бојлера и посуде је затворен полугом Z. Вода
се распршивала на посуду из резервоара X хладећи је, пара се кондензовала стварајући вакуум, а
засун М би се отворио да би се усисала вода на нижем нивоу. Тада би се засун М затворио, а
засун r отворио. Ручица Z се вратила у отворени положај и вода је струјала према горе кроз
цев уз помоћ притиска паре. Док је вода из резервоара P струјала према горе кроз цев s,
посуда Pp је усисавала воду. Сви засуни су тада променили положај и циклус би се понављао.
Сам аутор је навео да његова машина са лакоћом диже воду из бушотине на 18, 20 па и до 24
метара висине. Због тада слабих конструкција посуда под притиском (бојлера) ове су висине биле
највеће уз учестале експлозије због превеликог притиска. Подпритисак произведен Савериовом
пумпом био је ограничен на 6 - 7,5 метара. Може се претпоставити које су потешкоће биле са
спуштањем пумпе у којој је горела ватра у дубоке рударске бушотине. Изум парне машине као
првог континуираног погона велике снаге био је почетак модерног развоја пумпи. Након тога
уследио је изум електричне енергије и електромотора чиме су се димензије пумпи битно смањиле,
а релативно једноставни транспорт и доступност енергије, учинила је једноставном примену
пумпи на различитим местима. Кључним се може сматрати и овладавање производњом
потопљених пумпи, чиме су пумпне станице као грађевине постале једноставне, малих димензија
са могућношћу монтажне изградње.

6
 3. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА ПУМПИ

Потапајућа пумпа
Потапајуће пумпе су намењене за транспорт агресивних флуида у хемијској, папирној и
текстилној индустрији, галванским постројењима, припреми воде, неутрализацији, итд. Пумпе су
конструктивно изведене тако да не постоји проблем заптивања. Пумпе се постављају на поклопац
резервоара из кога се агресивна течност транспортује и потапају се до жељеног нивоа.
Није дозвољено да пумпа ради без течности због клизних лежајева који се подмазују и хладе
течношћу која се транспортује. Приликом укључивања треба водити рачуна о смеру обртања као и
минималном нивоу.
Позиције пумпе израђене су од термопластичних материјала (PP, HDPE, PVDF, PTFE и сл.) и од
нерђајућег челика киселоотпорног (Č.4572.74).
Радна температура је од 90°С (краткотрајно до 100°С).

Слика 5 - Потапајућа пумпа5

Пумпе за дозирање

Дозир пумпе су јако погодне за тачна дозирања радног флуида односно хемикалија. Протоци
могу бити у распону 0,0025 - 1600 l/h. При томе радни притисци могу бити до 10 бара.
Подешавање протока се може контролисати ручно или преко управљачког панела који поседује
дигитални дисплеј и клик тастере. У зависности од врсте погона, дозир пумпе делимо на:
 Пумпе са соленоидним погоном,
 Пумпе са синхроним погоном и
 Пумпе са хидраулично - синхроним погоном

5
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

7
 Слика 6 - Пумпе за дозирање6

Цевне пумпе
 
Цевне пумпе се најчешће користе за претакање течности из резервоара и буради у посуде
мање запремине. Такође, помоћу одговарајућих прикључака, могу се применити за транспорт
течности кроз цевовод у различитим процесним постројењима.
Цев пумпе потапа се у течност у резервоару, бурету или канистеру. Обртањем радног кола,
течност се кроз цев потискује према цревном прикључку и даље према суду у који се претаче или
у цевовод процесног постројења.
Цевна пумпа се састоји од погонског мотора и цеви са пумпним механизмом. Избор мотора и цеви
зависи од намене пумпе и радних услова. Као погонски мотор може се применити електромотор
или пнеуматски мотор. Веза мотора и цеви пумпе са пумпним механизмом се остварује на више
начина: чврстом конекцијом, зупчастом спојницом или магнетном спојницом, што зависи од
услова радне околине и особина течности која се транспортује.

Слика 7 - Цевне пумпе7

Ејекторске пумпе

Ејектори, инјектори, млазне пумпе су уређаји који уз помоћ енергије од једног радног флуида -
погонски флуид, усисавају, мешају се са њим и потискују други радни (усисаван) флуид тачно
одређеним, задатим притиском. Погонски флуид који се користи за рад ејектора - инјектора може
бити гас, пара или течност или емулзије односно суспензије. Гоњени флуид може бити гас, пара
или течност односно њихове емулзије или суспензије. Ејектори могу да раде у свим могућим
комбинацијама погонских и гоњених флуида.

6
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
7
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

8
У зависности од намене, као и врсте флуида материјали од којих су израђени ејектори могу бити:
PVC, PP и PVDF. Монтажа им је једноставна и брза, а с обзиром да немају покретне делове не
захтевају одржавање, а век трајања им је врло дуг.

Слика 8 - Ејекторскa пумпа8

Мембранске пумпе

Mембранске пумпе покреће компримовани ваздух. Две мембране, које су повезане на

мембранску осовину, померају се напред и назад наизменично, притискајући ваздушне коморе иза
мембрана и користећи аутоматски циркуларни систем ваздуха.

С
Слика 9 - Мембранска пумпа9

Самоусисна центрифугална пумпа

CTS су самоусисне центрифугалне пумпе са отвореним импелером, произведене од АISI 316L
нерђајућег челика. Самоусисна карактеристика омогућава коришћење пумпи у апликацијама где
се стандардне CT пумпе нису показале задовољавајућим. CTS пумпа достиже усисну висину и до
4,5 мetra. CTS пумпе представљају сјајну алтернативу CT пумпама где је потребна способност
самоусисавања.

8
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
9
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

9
Пумпа може да усисава течност са нижег нивоа него што је позиционирана пумпа или да врши
трансфер течности високим садржајем ваздуха.

Слика 10 - Самоусисна центрифугална пумпа10

Једностепена центрифугална пумпа

Слика 11 - Хоризонтална центрифугална пумпа (Close-coupled) EN 733 (DIN 24255)11

Максимални капацитет: 850 m3/h

Максимална висина дизања : 105 мeтара
Максимални притисак: 10 бар
Максимална температура: 120°C
Максимална брзина: 3600 r/min
Материјал: ливено гвожђе, бронза, нерђајући челик

10
Извор: http://tapflo.rs/proizvodi/centrifugalne-pumpe
11
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

10
Вишестепена центрифугална пумпа

Слика 12 - Вишестепена центрифугална пумпа12

Карактеристике:
• Поуздан и робустан дизајн
• Висока ефикасност
• Ниски трошкови одржавања
• Механички заптивач или заптивна плетеница
• АTEC сертификат

Магнетне центрифугалне пумпе

Слика 13 - Магнетна центрифугална пумпа13

Максимални капацитет: 550 m3/h

Максимални напор: 160 m
Максимални притисак: 16 бар
Температура течности: - 50°C до 300°C
Вискозитет: 0.3 mPas - 150 mPas
Максимална брзина: 3600 rpm
Материјал: Нодуларни лив, сиви лив, нерђајући челик, легура нерђајућег челика, легура никла..

12
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
13
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

11
 4. КОНСТРУКТИВНА АНАЛИЗА

Центрифугалне пумпе су пумпе кроз које течност протиче од смера усиса према страни
потиска деловањем центрифугалне силе, са радијалним током струјања, која потискује течност
између лопатица једног или више ротора. Центрифугалне пумпе су прикладне за сваку намену
осим за мале количине и мале брзине и за течности које имају велику вискозност.

Слика 14 - Попречни пресек центрифугалне пумпе14

Користе се највише за повећане брзине струјања. Ове пумпе нису самоусисне тј. нису у
могућности да црпе ваздух из усисног цевовода. Центрифугалне пумпе могу бити једностепене и
вишестепене. Углавном имају кућиште од ливеног гвожђа, ротор од бронзе и вратило од
нерђајућег челика. Често се на вратило навлачи кошуљица од бронзе или истог материјала као и
вратило да би се вратило заштитило од трошења и тиме избегло често мењање. Ове пумпе се
одликују константним протоком флуида, заузимају мало простора, непосредно се спајају на
погонску машину уз погодну брзину обртања. У поређењу са пумпама истих података, ове су
релативно јефтиније, немају вентила, а израда и одржавање је јефтиније. Центрифугалне пумпе,
због капацитета и специфичне енергије имају велику заступљеност, те су у великој мери истиснуле
клипне пумпе.
Центрифугална пумпа се састоји од спиралног кућишта и ротора причвршћеног на вратилу
који се обрће великом брзином. Када се ротор обрће потискује течност која се налази између
лопатица, деловањем центрифугалне силе течност повећава брзину која се добрим делом претвара
у притисак. Са ротацијом течност напушта радно коло са већим притиском и брзином од улазне.
Излазна брзина течности која напушта радно коло делимично се претвара у притисак у кућишту
пумпе пре него што напусти пумпу кроз одводну цев. Кућиште пумпе може бити обликовано на
два начина; као спирално или као дифузорско са уграђеним статорским лопатицама.

14
Извор: Живко Вуковић, Иван Халкијевић: „Кавитација у центрифугалним црпкама“, Свеучилиште у
Загребу,Грађевински факултет, Загреб

12
 Слика 15 - Једностепена центрифугална пумпа са: a)спиралним кућиштем, b)дифузорским
кућиштем15

Центрифугалне пумпе се користе у многим индустријским апликацијама. У многим

случајевима пумпе раде са фиксном брзином, али се са применом погона подесивом брзином може
остварити уштеда енергије.
На следећем дијаграму су приказане типичне карактеристике центрифугалне пумпе. Проток је
директно пропорционалан са брзином, притисак је пропорционалан квадрату брзине, и снага је
пропорционална са трећим степеном брзине.

Слика 16 - Карактеристике центрифугалне пумпе16

4.1. Карактеристика пумпе и карактеристика система

Следећи дијаграм приказује типичну карактеристику пумпе тј. зависност притиска (или висине
дизања) у функцији протока. Ова зависност показује да ће пумпа створити (имати) мањи проток у
цевоводном систему (инсталацији) уколико се захтева већа разлика притиска да би се савладала
висинска разлика и савладало трење у систему (тачка А, слика 17). Већи проток се може имати ако
се смањи притисак (тачка Б, слика 17).
Да би се одредила радна тачка пумпе неопходне су додатне информације о карактеристици
система. Висина потребна при нултом протоку представља статичку висину дизања и показује
колику висинску разлику мора савладати пумпа независно од протока.

15
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
16
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE

13
Друго објашњење за статичку висину јесте да она представља рад потребан за савладавање
гравитације. Друга компонента на карактеристици система јесте трење које расте са порастом
протока, и представља меру отпора система (повратни притисак) која потиче од цевовода, вентила,
"колена" и других елемената система.

Слика 17 - Карактеристика пумпе и карактеристика система(цевовода)17

4.2. Подела центрифугалних пумпи

• Према капацитету:
- Пумпе малог капацитета до 0,3 m3/s
- Пумпе средњег капацитета од 0,3 m3/s до 1 m3/s
- Пумпе великог капацитета изнад 1 m3/s

• Према специфичној енергији:

- Пумпе мале специфичне енергије (49 Ј/kg); геодетске висине до 5 метара висинског стуба
- Пумпе средње специфичне енергије (49 - 490 Ј/kg); геодетске висине од 5 - 50 метара
висинског стуба
- Пумпе велике специфичне енергије (490 Ј/kg и више); геодетске висине изнад 50 метара
   висинског стуба

• Према брзини обртања и специфичном броју обртаја:

  - Спороокретне, ns = 60 - 100 о/min
  - Нормалне, ns = 100 - 300 о/min
  - Брзоокретне, ns = 300 - 1000 о/min

• Према броју кућишта:

  - са једним кућиштем
  - са два кућишта (на истом вратилу)
• Према положају вратила ротора:
17
Извор: https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE

14
   - вертикалне
  - хоризонталне

• Према способности усиса:

  - без способности самоусиса
  - самоусисне

• Према начину погона:

- турбо-пумпе
- електромоторне
- моторне пумпе

• Према броју степени постоје:

- Једностепене и
- Вишестепене центрифугалне пумпе.

• Течност може улазити у пумпу кроз један или више улаза (највише 4) те према броју улаза
имамо:
- Једноулазне и
- Вишеулазне центрифугалне пумпе.
• Према смеру струјања течности кроз вишестепену пумпу разликују се:
- Једносмерне,
- Ексцентричне,
- Супротносмерне и
- Попречне центрифугалне пумпе.

4.3. Конструкцијски делови центрифугалних пумпи

Центрифугална пумпа састоји се из два основна дела:

- ротора са лопатицама и
- кућишта (статора) којим се течност доводи у ротор и уз повишени притисак из њега одводи.
Ротор је причвршћен на осовину, гоњену нaјчешће електромотором, а понекад парном турбином,
водeном турбином или мотором са унутрашњим сагоревањем. Код центрифугалних пумпи
осовина може бити хоризонтална или вертикална, већ према погонској машини или према
погонским условима. Кућиште има усисни и потисни наставак, носи лежајеве и заптиваче, и
окружује ротор. Ту је још и лежај вратила са плетеницом која спречава да течност излази из
кућишта сисаљке као и заптивни прстенови између радног кола и кућишта који спречавају да
течност прелази са потисне на усисну страну радног кола.

15
111 - Спиралнo кућиште 216 - Oсигурач матице
112 - Поклопац спирале 217 - Oсигурач матице
113 - Прстен 218 - Ваљкасти лежај
114 - Притисна чаура 219 - Туљак вратила
115 - Х-прстен 311 - Носач лежаја
121 - Заптивна плетеница 312 - Поклопац лежаја
122 - Заптивач поклопца спирале 315 - Вијак за проветравање
211 - Коло ротора 316 - Индикатор нивоа уља
212 - Вратило 317 - Заптивач поклопца лежаја
215 - Матица кола ротора 318 - Заптивни прстен

Слика 18 - Главни делови центрифугалне пумпе18

Заптивни прстен ограничава на најмању могућу меру струјање течности из потисног у усисни део.
Усисним наставком доводи се течност у ротор. Ту лопатице са чеоним венцима (предњи и задњи
венац,) формирају канале, у којима се течност убрзава, па је на излазу апсолутна брзина већа него
на улазу. Кинетичка енергија течности делимично се претвара у енергију притиска у потисном
делу кућишта. То претварање се одвија или у спиралном делу кућишта и у потисном наставку или
међу статорским лопатицама. Облик и дужина лопатица зависе од специфичног броја обртаја, који
је дефинисан као и за турбине. Типови пумпи су окарактерисани смером струјања течности у
ротору.

18
Извор: Ристић, Б .: „Центрифугалне пумпе у хемијској индустрији“, 1975.

16
Ако нема статорских лопатица, највећи део кинетичке енергије трансформише се у коничном
наставку, а у супротном се сва трансформација обавља међу њима. Данас се највише
хоризонталних једностепених пумпи изводи без статорских лопатица.
Кућиште пумпе (статор) везано је на улазни и излазни цевовод пумпе. Облик канала унутар
кућишта може бити тако изведен да доприноси промени притиска и брзине струјања течности кроз
пумпу.
Постоје две основне конструкције кућишта:
- Спирално и
- Дифузорско са уграђеним статорским лопатицама.
Радно коло са лопатицама (ротор) је радни део центрифугалне пумпе који својим обртањем
повећава притисак и кинетичку енергију течности.
Са обзиром на проток у ротору пумпе могу бити:
- Радијалне,
- Полурадијалне и
- Аксијалне.
Снага радног кола је ограничена па се код већег висинског стуба радна кола спајају серијски. Тада
течност пролази редом из једног кола у друго па се укупни пораст притиска течности остварује у
неколико степени.
Принцип рада центрифугалне пумпе осигурава континуиран проток течности кроз кућиште, са
константним притиском и запремином, све дотле док брзина и отпори остају у дозвољеним
границама. Уз испуњење наведених услова могуће је постићи велики капацитет уз релативно мале
димензије пумпе.

4.4. Пуштање у рад

Центрифугалне пумпе не могу саме да усисавају воду осим ако су постављене испод нивоа
воде коју усисавају. Због тога се усисна цев и пумпа морају напунити водом или мора да постоји
композитни уређај. Усисна цев се може пунити помоћу хидрофора или преко потисног цевовода
друге пумпе. Пуњење усисне цеви и пумпе течношћу мора бити пропраћено извлачењем ваздуха
из усисне цеви и пумпе. У тој фази рада вентил на страни потиска пумпе мора бити затворен и
лако се отвара након укључења погонске машине када се на манометру покаже да пумпа ствара
притисак. У раду треба проверавати загревање заптивки, ако се загревају треба их мало попуштати
а ако се ради о течности температуре изнад 40°С треба обезбедити хлађење заптивне плетенице.
Треба контролисати и загревање лежаја односно њихово подмазивање.
При заустављању пумпе треба постепено затварати вентил и чим проток престане треба
искључити погонски мотор. Мотор треба да се зауставља лагано, у противном значи да је
неисправан. Ако пумпа ради у средини где је цевовод изложен хладноћи и где може доћи до
замрзавања воде, обавезно треба испустити воду из цевовода јер може доћи до разарања пумпе и
цевовода.
       При поновном укључивању пумпе, када је под притиском цев пуна воде, треба мало отворити
вентил у потисном делу цевовода да се напуни водом усисна цев и пумпа. Том приликом треба
испустити ваздух на местима која су за то предвиђена. Овај поступак важи за пумпе без
самоусисног уређаја.

17
Ако пумпа није дуго радила, потребно је неколико пута руком окренути вратило јер се може
догодити да је вратило негде кородирало што захтева велику снагу за покретање па може изазвати
и заустављање електромотора.
Пумпу је потребно при раду контролисати преко њених контролно-мерних инструмената, те
повремено проверавати подмазивање лежајева и повремено испуштати ваздух.

4.5. Неисправности у раду центрифугалних пумпи

       За време рада на пумпи се могу појавити одређене неисправности које могу бити последица
лоше монтаже, извођачких проблема и неправилног руковања.
Неисправности које могу да се јаве су:

• Пумпа не усисава воду под притиском:

       - Пумпа је постављена превише високо у односу на место одакле усисава воду,
       - Изолациони вентил на потисној цеви је затворен или је недовољно отворен,
       - Вода се замрзла у усисној цеви,
       - Усисна корпа је контаминирана,
       - Неповратни вентил на усисном кошу пропушта,
       - Превелики отпори у усисном и потисном цевоводу,
       - Превисока температура течности коју пумпа усисава,
       - Недовољна брзина обртања погонске машине,
       - Крај усисне цеви је превише високо постављен од дна,
       - Ротор се окреће у супротном смеру,
       - Карактеристика пумпе не одговара карактеристици цевовода.

• Пумпа не даје пун капацитет:

- У усисну цев продире ваздух,
- Усисна корпа и усисна цев су загађени,
- Усисна корпа је недовољно уроњена у течност,
- Усисна или потисна геодетска висина је већа од дозвољене,
- Недовољна брзина обртања пумпе.

• Погонски мотор пумпе ради са преоптерећењем:

- Проточни делови пумпе су загађени,
- Превише затегнута заптивна плетеница,
- Истрошени лежајеви и дихтунзи,
- Повишен аксијални притисак,
- Притисак је нижи од предвиђеног, па пумпа шаље у потисну цев већу количину течности,
- Превелика брзина обртања мотора,
       - Оштећен ротор или искривљено вратило.

• Пумпа не даје потребан притисак:

- Ниска брзина обртаја мотора,
- У пумпу улази ваздух,

18
 - Оштећен ротор,
- Мали спољни пречник ротора.

• Вибрације у кућишту пумпе:

- Попустили основни вијци,
- Вратила мотора и пумпе нису у оси,
- Недовољно избалансиран ротор,
- Превелики угиб вратила пумпе или мотора,
- Недовољно снажан темељ пумпе,
- Истрошени лежајеви и дихтунзи ротора,
- Брзина обртања је близу критичне брзине,
- Појава кавитације,
- У течности има чврстих материја.

• Кућиште се загрева:
- Дужи рад при затвореном запорном вентилу на потисној цеви,
- Превисока температура течности која се усисава.

• Загрева се вратило пумпе:

- Искривљено вратило,
- Очврснуо заптивни материјал.

• Загревају се лежајеви пумпе:

- Лежајеви су истрошени или су превише затегнути,
- Искривљено вратило,
- Недовољно подмазивање,
- Мазиво не долази до лежаја,
- Уље није одговарајућег квалитета,
- Запрљано уље.

4.6. Појава кавитације код центрифугалних пумпи

За нормалан рад пумпе потребно је да притисак течности испред ротора буде нешто виши од
парцијалног притиска испаравања течности, тј. да постоји залиха притиска због опасности од
појаве кавитације. Кавитација је нарушавање континуитета (непрекидности) струјања течности.
При снижавању притиска или повећања температуре у течности почињу да се појављују мехурићи
и њене паре и да се издвајају гасови, растворени у течности. Мехурићи, крећући се у маси
течности, и доспевши у област са нижом температуром или вишим притиском тренутно се
скупљају; у шупљине које тако настану устремљују се великом брзином честице течности што
доводи до појаве хидрауличних удара, наглог повећања притиска у овим местима као и до
локалног повећања температуре. Кавитација је штетна појава за цевоводе и хидрауличке уређаје
јер локални хидраулични удари доводе до разарања зидова цеви и проточних елемената уређаја.

19
 Слика 19 - Кавитацијска оштећења ротора код центрифугалних пумпи19

Почетком кавитације се сматра када у некој тачки система пумпе кроз који или око којег
струји течност минимални апсолутни притисак падне на вредност притиска испаравања течности.
Тада у тој тачки почиње испаравање и стварају се мехурићи паре. Ако се апсолутни притисак и
даље смањује проширује се подручје појаве кавитације.У условима развијене кавитације нарушава
се хомогеност тока, струјање постаје двосмерно и мењају се хидродинамични односи. Притисак
испаравања зависи од врсте течности и њене температуре.Тако вода при притиску од 1,013 бара
испарава на температури 100°С при притиску од 0,023 бара на температури од 20°С.
       Смањење притиска до критичне вредности узроковано је режимом рада пумпе или њеним
конструктивним својствима. Узроци локалног пада притиска могу бити: велика брзина течности на
улазу у ротор, храпавост површина, положај пумпе, зачепљеност усисног цевовода, повишена
температура течности.
Лопатице ротора центрифугалних пумпи имају релативно велику обимну брзину тако да
течност коју захватају добија такође велику брзину струјања, посебно они слојеви течности који су
уз саме лопатице. Слојеви течности уз лопатице имају највећу брзину струјања а тиме и најнижи
притисак. Како за сваки притисак одговара одређена температура испаравања, у слојевима који се
налазе уз саме лопатице при одређеној брзини струјања и ниском притиску, настаће испаравање и
ослобађање пара. У суседним слојевима влада виши притисак па ће се течност из тих слојева
великом брзином усмерити у слојеве нижег притиска који се налазе уз саме лопатице. Течност на
тај начин ствара удар на лопатицама а као последицу изазива повишење притиска и разарање
лопатице и других делова ротора. Ако се у пари налази и кисеоник поред ерозије долази и до
настајања корозије.
Појава кавитације је праћена карактеристичним шумом и вибрацијама а рад пумпе постаје
немиран и неравномеран, смањује се проток, степен искоришћења и висина на коју пумпа може да
пумпа течност. Као последица свега овога јавља се смањење економичности, несигурност у раду и
смањење века пумпе. Следећи спектар садржи шумове високе фреквенције широког опсега,
указујући на кавитацију центрифугалне пумпе услед ниског улазног притиска. Кавитација ствара
спектар овог типа на свим мерним местима пумпе и кућишта.

19
Извор: Живко Вуковић, Иван Халкијевић: „Кавитација у центрифугалним црпкама“, Свеучилиште у
Загребу,Грађевински факултет, Загреб

20
 Слика 20 - Шумови високе фреквенције широког опсега20

4.6.1. Места изложена кавитацији у центрифугалној пумпи и мере за

њено спречавање

Места која су изложена кавитацији код центрифугалне пумпе су:

      - Задња површина лопатица у пределу усиса,
       - Места изложена промени смера кретања течности,
       - Сужења попречног пресека струјања.
 Мере које се предузимају за спречавање појаве кавитације су:
       - Смањење висине пумпања,
       - Пумпање хладне течности ако је могуће,
       - Добро заптивање усисних цеви,
       - Фина и пажљива обрада површина лопатица.
Ради заштите од штетног деловања кавитације, унутрашњи делови пумпе се пресвлаче
металима или пластичним масама отпорним на корозију и ерозију.

4.7. Деловање аксијалне силе код центрифугалних пумпи

У центрифугалним пумпама за време рада се појављује деловање аксијалне силе у правцу

вратила.Та сила настаје услед продирања течности између кућишта и ротора и због скретања
млаза течности из аксијалног у радијални смер. Поред појаве аксијалне силе кроз зазор између
кућишта и ротора губи се одређена количина течности што се исказује запреминским степеном
деловања. Аксијална сила је занемарљива код једностепених и нископритисних пумпи, а код
високопритисних и вишестепених пумпи ова сила је велика и не може се занемарити.

Практична решења за отклањање ове силе су:

20
Извор: http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/Tehnicka dijagnostika

21
 - Извођење ротора са клизним изданцима,
- Уградња тањира за растерећење,
- Уградња колута за растерећење,
- Извођење пумпи са посебним распоредом ротора,
- Примена ротора са двоструким улазом течности.

4.8. Лежајеви и заптивне плетенице центрифугалних пумпи

Лежајеви могу бити:

- Клизни и
- Сферни: радијални и радијално-аксијални
Клизни лежајеви се примењују на спорообртним пумпама а посебно на вертикалним где служе као
доњи лежај вратила.
Куглични лежајеви се користе у центрифугалним пумпама као радијални или радијално-аксијални
у сврху преузимања аксијалне силе. Вратило које се ослања на те лежајеве мора
бити добро избалансирано.
Заптивне плетенице су врло важан конструктивни део пумпе. Оне спречавају излаз течности или
улазак ваздуха у усисни део ротора. Пожељно је да заптивне плетенице уздуж вратила пропуштају
мало течности што показује да ваздух не улази у кућиште.
Уласком ваздуха у усисни део кућишта смањује се вакуум у усисној цеви. На местима где
заптивне плетенице пропуштају течност пумпе имају отвор за потребе одводњавања.
Постоје три стандардне израде заптивних плетеница:
А - заптивне плетенице са дихтунгом од плетенице,
Б - заптивне плетенице са дихтунгом од плетенице и заптивним прстеном,
Ц - заптивне плетенице са заптивком.
Верзија А је уобичајена израда где се заптивна плетеница притеже завртњима на прирубници. Ова
варијанта се примењује на пумпама за хладне течности.
Верзија Б се примењује за самоусисне пумпе. Да би се спречило продирање ваздуха уграђује се
клизни заптивни прстен. Он се поставља нормално у средини плетенице. Посебном цеви се на
прстен доводи течност под притиском из спиралног кућишта пумпе. На тај начин у пумпу може
улазити само течност, не и ваздух.
Верзија Ц приказује механичку заптивку на којој се заптивање врши гуменим, графитним и
гвозденим прстеновима, посебном матицом, контра-матицом и опругом постављеном на вратилу.

5. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ

22
 Експлоатациони трошкови обухватају оне трошкове који су непосредно у вези са машином
током њеног производног рада. Овде улазе:
 трошкови одржавања
 трошкови хабајућих делова
 трошкови погонске енергије, мазива и помоћног материјала
 трошкови руковаоца машина и њихових помоћника

Трошкови одржавања се процењују и утврђују на основу искуствених података код извршења

истих или сличних радова. Могу се користити и препоруке произвођача који се опет базирају на
великом броју статистички обрађених података. Трошкови одржавања обухватају мале и средње
поправке, дневни сервис, прање и подмазивање.
Они зависе од:
 конкретне машине
 услова рада
 квалитета одржавања

Трошкови хабајућих делова су трошкови замене и одржавања делова центрифугалне пумпе

изложених непосредном хабању. Трошкови одржавања се обрачунавају по радном часу пумпе.
Трошкови енергије се обрачунавају у зависности од тога да ли је електромотор потпуно или
делимично оптерећен.
Како се код машинског рада узима у обзир коришћење радног времена преко одговарајућег
коефицијента, на исти начин треба и код прорачуна утрошка енергије о томе водити рачуна.

Општи образац за прорачун утрошка енергије има облик:

G=N o ∙ gs ∙ k e
No- номинална снага мотора
gs– специфична потрошња енергије
ke- коефицијент потрошње креће се од 0,45 до 0,75 (средња вредност око 0,60) аналогно
коефицијенту коришћења радног времена

Уобичајено је да се трошкови мазива и рад на подмазивању машина узима у износу од 10% од

вредности машина.
Трошкови радне снаге су одређени према томе каква се квалификација захтева за рад на машини.
Радник је плаћен за сваки сат проведен у фабрици, радила машина или не.
На разним врстама машина раде радници различитог нивоа стручности. Ниво стручности код
радника се дефинише категоријом од I до IX. I категорија је потпуно неквалификован радник и она
је практично нестала из фабрике док IX категорија радника подразумева искусног радника, то је
ранг високе школе. Pуковалац пумпе обично има IV категорију стручности.
У трошак радне снаге не спада само плата већ и превоз радника, топли оброк као и законске
дажбине држави у којој се ради.

23
Трошкови основног средства обухватају одржавање машине, амортизацију, трошкове камате и
осигурање машине. Збир трошкова се множи калкулативним фактором да би се добило коштање
радног часа машине.
Eos = Einv + Eam + Ek + Eo (дин/год)

Eos - трошкови основног средства

Einv - трошкови инвестиционог одржавања
Eam - трошкови амортизације машине
Ek - трошкови камате на кредит узет за набавку машине
Eo - трошкови осигурања
Трошкови амортизације се морају узети у обзир јер се машина током рада троши, радни век јој је
ограничен и зависи од много фактора (квалитета материјала, конструктивних карактеристика,
услова рада машине). Лоше одржавање машине утиче на радни век.
Трошкови амортизације се обрачунавају по формули:

Eam = NV/h ek (din/h)

NV - набавна вредност машине
hek - експлоатациони век машине, процењен број радних сати према карактеристикама машине

Треба обратити пажњу и на:

- трошкове инвестиционог одржавања
- трошкове камата на основу средстава
- трошкове осигурања и камате осигурања
Трошкови који су непосредно везани за рад машине:

Ee = Ers + Een + Emaz + Eto + Ehab

Ee - експлоатациони трошкови машине

Ers - трошкови радне снаге радника ангажованих при раду машине ( бруто износ din/h)
Een - трошкови утрошене енергије при раду машине (din/h)
Emaz - трошкови утрошеног мазива за један ефективан сат рада
Eto - трошкови текућих поправки (din)
Ehab - трошкови хабајућих делова (din/h)
Прорачун коштања једног ефективног часа рада машине:

Kh = Jt/hgr + (Ee + Eos) (1 + fi)

Jt - једнократни трошкови машине

hgr - фонд радних часова машине који је планиран на основу обима посла
fi - фактор којим се калкулишу трошкови режије и добит предузећа

Једнократни трошкови машине обухватају:

- трошкове транспорта машине
- трошкови постављања и монтаже машине

24
5.1. Пример израчунавања експлоатационих трошкова центрифугалне
пумпе

Одредити експлоатационе трошкове центрифугалне пумпе RD-2DK20 следећих радних

карактеристика:

 Напон: 230 V - 50 Hz
 Максимална висина избацивања воде: 20 метара
 Максимална дубина извлачења воде: 9 метара
 Максимални проток воде: 500 л / мин (30 m3 / h)
 Максимална температура воде: + 90ºC (минимална до -10ºC)
 Максимални радни притисак: 5 барa
 Материјал кућишта: Ливено гвожђе
 Маса: 16,52 кг
 Инсталисана снага електромотора: Р = 1,5 kW
 Степен искоришћења електромотора: ηeM = 0,75
 Степен искоришћења инсталације опреме: ηi = 0,75
 Број радних дана у току године: Brd = 253
 Број радних смена: 3
 Економски век трајања центрифугалне пумпе: Vt = 10000 h
 Коефицијент који зависи од врсте опреме и услова у којима та опрема ради: p = 0,6
 Цена 1 kW електричне енергије: Ce = 0,02 evra/kWh
 Цена пумпе: 100 евра
 Број година за које треба вратити кредит: g = 1
 Износ каматне стопе за узети кредит: k = 5%
 Каматна стопа осигурања: kos = 2,5%
 Цена једног радног сата радника у производњи: CRS = 1evro/h
 Калкулативна стопа издвајања за потребе режије: K S1 = 0,5
 Калкулативна стопа за издвајање из дохотка за социјално, здравство, школство, војску и
сл.: KS2 = 0,7
 Калкулативна стопа издвајања за заједничку потрошњу: K S3 = 0,4

25
 РЕШЕЊЕ:

Експлоатациони трошкови рада центрифугалне пумпе (Te) наведених карактеристика износе:

Te = TA + To + TE + TKOS + TRS
Te = 0,01 + 0,01 + 1,056 + 0,0015 + 3,78 = 4,86 (evra/h)

Теоријски капацитет (KT) може се одредити водећи рачуна о чињеници да центрифугална пумпа
може ефективно да ради све три смене.

Теоријски капацитет се добија применом обрасца:

KT = Brd∙Ns∙ Tns = 253∙ 3 ∙8 = 6072 h/god

где је:

KT (h/god) – теоријски капацитет центрифугалне пумпе

Brd = 253 - број радних дана у току године

NS = 3 – број радних смена

Tns = 8 h – време трајања једне смене

Могући капацитет (KM) се добија применом обрасца:

KM = KT∙ RR = 6072∙ 0,9 = 5464,8 h/god

где је:

KM (h/god) - могући капацитет

RR = 0,9 – поузданост центрифугалне пумпе

1. Трошкови амортизације (TА) су:

T NC 100
T A= = =0,01 evra /h
V t 10000

где је:

TNC = 100 евра – набавна цена инвестиционе опреме

Vt = 10000h – економски век трајања посматране опреме

2. Трошкови одржавања (To) су:

To = Tio + TT + TDT + TOB = 0,0015 + 0,006 + 0,002 + 0,0001 = 0,01(evra/h)

26
где је:

2.1. Трошкови инвестиционог одржавања (Tio) су:

Tio = (0,05 - 0,12)∙ TNC = 0,08 ∙100 = 8 (evra/god)

8 8
T io = = =0,0015 (evra/h)
K m 5464,8

где је:

Km = 5464,8 h/god – могући капацитет центрифугалне пумпе

2.2. Трошкови текућег одржавања (TT) су:

T NC ∙ p 100 ∙ 0,6
T T= = =0,006 (evra/h)
Vt 10000
где је:

p = 0,6 - коефицијент који зависи од врсте опреме и услова у којима та опрема ради; за просечне
услове рада p = 0,5 - 0,6

2.3. Трошкови делова који се троше (TDT) су:

TDT = (0,06 - 0,15) ∙TNC = 0,1∙100 = 10 (evra/god)

10 10
T DT = = =0,002 (evra/h)
K m 5464,8

2.4. Трошкови обуке одржаваоца (TOB) су:

TOB = (0,004 - 0,15) ∙ (Tio + TT + TDT) = 0,01 ∙ (0,0015 + 0,006 + 0,002) = 0,0001(evra/h)

3. Трошкови енергије (TE) су:

TE = ТПЕ + Tm = 0,96 + 0,096 = 1,056 (evra/h)

где је:

3.1. Трошкови погонске енергије (ТПЕ) су:

P ∙ k E ∙ t E ∙C E 1,5 ∙ 0,75 ∙24 ∙ 0,02

Т ПЕ = = =0,96 (evra/h)
ηeM ∙ ηi 0,75 ∙ 0,75

где је:

ТПЕ - (evra/h) - трошкови погонске енергије електромотора,

Р = 1,5 (kW) – инсталисана снага електромотора,

27
k E = 0,75 - фактор који узима у обзир стварно коришћење снаге у односу на инсталисану снагу
електромотора и он износи: k E = 0,6 - 0,9,

t E = 24 (h) – часови рада електромотора ,

C E = 0,02 (evra/h) – цена једног kW електричне енергије,

ηeM = 0,75 – степен искоришћења електромотора. Креће се од 0,75 - 0,93, при чему се веће
вредности узимају за моторе већих снага

ηi = 0,75 - степен искоришћења инсталације опреме

3.2. Трошкови мазива (Tm) су:

Tm = 0,1∙TПЕ = 0,1∙0,96 = 0,096 (evra/h)

4. Трошкови камата и осигурања (Tkos) су:

Tkos = Tk + Tos = 0,001 + 0,0005 = 0,0015 (evra/h)

где је:

4.1. Трошкови камата на инвестициона улагања у опрему (Tk) су:

Tk = CSR∙k =100 ∙ 0,05=5 (evra/god)

5 5
T k= = =¿0,001 (evra/h)
K m 5464,8

где су:

VK ∙( g+ 1) 100∙(1+1)
C SR= = =100евра- средња вредност основних средстава
2∙ g 2∙ 1

VK = 100 евра- величина кредита утрошеног за набавку опреме

g = 1- број година за које кредит треба вратити

k = 5% - износ каматне стопе

4.2. Трошкови осигурања основних средстава (Tos) су:

Tos = TNC∙kos = 100 ∙ 0,025=2,5 (evra/god)

2,5 2,5
T os= = =0,0005 (evra/h)
K m 5464,8

где је:

28
kos = 2,5% - каматна стопа осигурања

5. Трошкови радне снаге (Trs) су:

Trs = Tld + Tldr + Told + Tzp = 1,2 + 0,6 + 1,26 + 0,72 = 3,78 (evra/h)

где је:

5.1. Трошкови личних доходака производних радника (Tld) су:

evra
Tld = NRS ∙CRS ∙PN = 528 ∙ 1∙ 1,2=633,6 =1,2(evra/h)
mes

где је:

NRS = 528 (h/mes.) - просечан број радних сати у току једног месеца,

CRS = 1 (evro/h) - цена једног радног сата радника запосленог у производњи,

PN = 1,2 - фактор који узима у обзир пребачај радне норме радника запосленог у производњи
(приближно 20%).

5.2. Трошкови личних доходака режије (Tldr) су:

Tldr = KS1∙Tld = 0,5∙ 633,6=316,8 (евра/месечно) = 0,6 (evra/h)

где је:

KS1 = 0,5 - калкулативна стопа издвајања за потребе режије (узето је да режијског особља има 50%
од броја производних радника).

5.3. Трошкови обавеза из личних доходака радника (радника запослених у производњи и у режији)
(Told) су:

Told = KS2∙(Tld + Tldr) = 0,7∙ ( 1,2+ 0,6 )=1,26 (evra/h)

где је:

KS2 = 0,7 - калкулативна стопа за издвајање из дохотка за социјално, здравство, школство, војску и
сл. (узето је да оно износи 70%).

5.4. Трошкови заједничке потрошње (Tzp) су:

Tzp = KS3 ∙(Tld + Tldr) = 0,4∙ ( 1,2+ 0,6 )=0,72(evra/h)

где је:

KS3 = 0,4 - калкулативна стопа издвајања за заједничку потрошњу (узето је да је издвајање 40%).

29
 6. OДРЖАВАЊЕ ЦЕНТРИФУГАЛНИХ ПУМПИ

Одржавање техничких система (машина и уређаја), односно средстава за рад, као функција и
део процеса производње заузима данас важно место у производном систему сваке компаније. На
развој одржавања утицао је брз индустријски напредак, као и стални пораст аутоматизације и
повезаности средстава за рад, затим нагли пораст фиксних трошкова у односу на променљиве.
Одржавање се дефинише као стална контрола над свим средствима за рад, као и вршење
одређених поправки и превентивних радњи, чији је циљ стално функционално оспособљавање и
чување производне опреме, постројења и других машина и уређаја. Појам одржавања долази уз
сваки појам производње одређених добара. Током времена и употребе долази до старења
материјала и средстава за рад, смањује се технолошка ефикасност, а долази и до евидентног
технолошког застаревања. Средства се током времена троше и смањује им се радна способност.
Средства за рад су подложна кваровима, ломовима и оштећењима, па се појављују прекиди у раду.
То узрокује појаву трошкова због замене и поправке делова, али и трошкове због застоја у процесу
производње.

Постоје две стратегије одржавања. То су:

• Корективно одржавање,
• Превентивно одржавање.

При пријему нове центрифугалне пумпе у фабрику врши се њен квалитативан пријем и дефинише
се табела за одржавање која се ажурира по следећим корацима:
1) По успешном пријему пумпе додељује јој се идентификациони број и класификациона
шифра и отвара ставка центрифугална пумпa у табели машина. У табели машине води се
комплетан материјал о историјату пумпе од дана пријема у фабрику.
2) Машинска карта радне способности је нова табела која се отвара по пријему и води се
заједно са табелом машине. Њена сврха је пружање информација о основним
карактеристикама пумпе. Саставни део овог документа је и Листа резервних делова у
коју се уписује назив резервног дела, димензије, каталошки број произвођача и број
уграђених комада у пумпу.
3) План подмазивања садржи шифру пумпе, период подмазивања и количину. Пословођа
одржавања одређује план подмазивања на основу упутства произвођача и претходне
историје пумпе. Промену плана подмазивања оверава шеф погона за израду и
одржавања алата и опреме.
4) Табела о ремонту пумпе и замени оштећених делова се отвара при ремонту пумпе и
у њу се уноси почетак и крај ремонта, врста поправке, извршилац радова, назив дела
који је замењен и потпис пословође одржавања. Ову табелу попуњава пословођа

30
 одржавања који води ремонт пумпе.
5) Табела о опису отказа се попуњава на основу извештаја о застоју и оправци пумпе. У
ову табелу се уноси датум и време настанка и отклањања отказа, списак уграђених
делова и број требовања. Ова табела служи за праћење пумпе током експлоатације и
пружа информације за превентивно и инвестиционо деловање на пумпи.
Попуњава га пословођа одржавања.
Преглед машине може бити редован и ванредан. Редован преглед машине врши се на основу
задатог периода. Ванредни преглед се врши онда када се сумња у исправност рада неке машине,
уколико се дешавају чести откази или нека друга манифестација која указује на потребу чешћег
прегледа машине. Редован и ванредни преглед врши пословођа одржавања заједно са радницима
одржавања и одговорни су за исправност машина. Налази се уписују у табелу о редовним и
ванредним прегледима машине.

6.1. Превентивно одржавање

Превентивно одржавање је одржавање приликом којег се квар предвиђа и само одржавање се

врши пре него квар настане. Овај начин одржавања пружа одређену сигурност при раду уређаја.
Превентивно одржавање је врста планског одржавања.
Предности превентивног одржавања:
 већа поузданост уређаја и система у раду,
 могућност планирања тренутка одржавања,
 могућност предвиђања трошкова одржавања а самим тим и лакша контрола.
Недостаци превентивног одржавања:
 повећани трошкови одржавања,
 повећана могућност квара уређаја услед људске грешке особља које врши одржавање,
 високи трошкови одржавања узроковани често непотребном заменом делова.
Овај начин укида негативна својства корективног одржавања, али са собом носи нека друга
негативна својства. Превентивне активности одржавања могу бити периодичне, предвиђене или
планиране и изводе се пре него што дође до отказа система, структуре или његових компонената,
како би се продужио век трајања систему и рада.
Превентивно одржавaње се може вршити на неколико начина. Може бити изведено као Планирано
одржавање, које се врши у задатим временским интервалима или на основу броја пређених
километара, на основу броја радних сати, након одређеног броја извршених радних операција, итд;
или као предиктивно одржавање (одржавање по стању) код које се активности одржавања
реализују на основу стања делова и система.

6.2. Корективно одржавање

Корективно одржавање се може описати као врста одржавања које се предузима када је
поједини део отказао или је истрошен.То је одржавање које се реализује након јављања квара. Оно
се предузима ради повратка тог дела у првобитно, радно стање. Овај начин одржавања је
најзаступљенији упркос целом низу негативних својстава које са собом носи. Овај начин
одржавања назива се и „не дирај док ради“. Корективне активности одржавања подразумевају
враћање система, његових компонената и структуре у првобитно стање. Подразумевају исто тако

31
поправку, ремонт или замену делова како би систем у отказу поново изводио функције
дефинисане унутар прихватљивог нивоа.
У случају неисправног рада машине или појаве веће количине шкарта руковаоц машине је
дужан да обавести пословођу који писменим путем обавештава пословођу одржавања о насталом
проблему. Пословођа одржавања уписује у Дневни лист одржавања идентификациони број
машине, време настанка квара и кратак опис квара.
Након тога, пословођа одржавања одређује радника који ће извршити оправку, или ако је квар
теже природе обавештава управника одржавања о квару, а он даље предузима неопходне кораке да
се машина врати у радно стање. По завршеној операцији корективног одржавања у Дневни лист
одржавања уписује се стање отказа, опис операција и број требовања уколико су коришћени
резервни делови. На основу дневних листа одржавања пословођа одржавања попуњава Картон о
опису отказа.
Корективно одржавање се најчешће реализује неплански и ургентно, а превентивно одржавање се
реализује плански, односно када се за то укаже потреба. Приликом одржавања уређаја користе се
оба наведена начина, витални делови се већином одржавају активним начином, односно
превентивно, а мање битни пасивно, односно корективним начином.

6.3. Одржавање центрифугалних пумпи

Правилно и редовно одржавање пумпе има за циљ повећање њеног века трајања. Пумпу може
одржавати, поправљати и подешавати само стручно и овлашћено лице. Радник који ради на
одржавању, поправци и подешавању пумпе не сме произвољно мењати делове пумпе, мењајући им
тако особине и функцију.
Пре приступања чишћењу, поправкама и дуготрајним прекидима, довод електричне струје мора се
искључити на месту прикључка на електричну мрежу.
Процес одржавања почиње са инсталацијом и употребом пумпе. Произвођач пумпе даје упутства
за инсталирање пумпе које зависе о величине пумпе, локације као и дозвољеном нивоу вибрација.
Након инсталирања пумпе треба спровести центрирање пумпе са погонском машином.
Центрирање пумпе се обично изводи при спољној температури. Уколико пумпа ради са
повишеним температурама (> 150°С), потребно је након стабилизације температуре обуставити
рад пумпе и спровести контролу центрирања спојница. Следећи корак у инсталацији пумпе је
спајање усисног и потисног цевовода са кућиштем пумпе. Највеће силе и моменти цевовода не
смеју прећи дозвољене износе према стандарду АPI610. Потребно је спровести изједначавање
потенцијала код пумпи. Након свих ових активности пумпу треба покренути према упутствима
произвођача.
Током рада пумпе, свакодневно у више наврата, контролисати мирноћу рада пипањем пумпе. На
тај начин се уочавају евентуални пропусти и прате се остали параметри пумпе (притисци, протоци,
температуре уља, број обртаја итд.) који указују на рад пумпе. Параметри морају бити
евидентирани у процесној евиденцијској листи пумпе, и у случају одступања морају бити
анализирани. Технике које се примењују приликом праћења рада пумпе и оцене стања, јесу:
 мерење и анализа вибрација пумпе,
 стање лежајева са контролом подмазаности,
 контрола непропустљивости спојева,
 контрола параметара рада пумпе (проток, температуре, број обртаја, итд.)

32
 Под техником мерења вибрација подразумева се континуирано или периодично праћење
параметара вибрација (амплитуде, вибрацијске брзине, вибрационог убрзања) на кућишту лежаја
у три равни (хоризонталној, вертикалној и аксијалној) при чему се за критеријум прихватљивости
узимају норме ISO 2372 или ISO 10816 које дају смернице у смислу дозвољеног износа вибрације.
Стање лежајева се прати континуирано или периодично где измерена величина указује на
истрошеност лежаја или на лошу подмазаност. Контрола квалитета уља (боја, вискозност,
нечистоће, вода у уљу) као и осталих параметара (притисак уља за подмазивање, ниво уља,
температура уља) има пресудну улогу у продужењу животног века лежаја. Према техничким и
искуственим подацима период између замене котрљајних лежаја не би требао бити дужи од три
године или највише 25000 сати у зависности од услова рада и начину подмазивања.
Контрола непропустљивости спојева и заптивања спроводи се визуелном методом. Зависно о
типу уграђене механичке заптивке према плану спроводи се контрола температуре, протока, као и
нивоа флуида у склопу састава механичке заптивке и исте се евидентирају у процесне листе.
Контрола параметара рада прати се периодично евиденцијским процесним листама или
континуирано системом за надзор рада постројења. Битни параметри рада пумпе (проток,
притисак уља за подмазивање, вибрације, аксијални помак и сл.) могу се надзирати алармно-
блокадним саставом који штити опрему од хаварије.
Горе наведене технике омогућавају сигуран рад пумпе, спречавају изненадне кварове те
продужавају временски интервал између активности одржавања.

6.4. Одржавање центрифугалних пумпи у зонама опасности

Законска потреба за оценом усаглашености пумпи као опреме за потенцијално експлозивне

просторе намеће озбиљнији приступ испоруци пумпи за услове рада у зонама опасности.Термин
"озбиљнији приступ", обухвата прецизну и темељну анализу и комуникацију са купцем уз
дефинисање потребних норми и конструкцијских функција које пумпа као производ треба да
задовољи, планова контроле и тестове као и одређивање садржаја техничке документације пумпе.
Производња у складу са усвојеним производним нормама али и нормама које дефинишу израду
пумпи резултује устаљеним квалитетом производа у циљу њене безбедности. Само овакав приступ
производњи резултира задовољавајућим квалитетом пумпи и могућношћу испоруке у угрожени
простор уз усвајање додатних специфичних захтева за опрему пумпе.
У случају намене пумпе за уградњу у угрожени простор, потребно је дефинисати од стране
инвеститора категорију опреме као и захтеве који одређују безбедносне и функционалне услове за
опрему. При непрецизном или непотпуном дефинисању услова уградње опреме пракса је да се
контактира инвеститор за дефинисање свих неопходних параметара. Важно је истаћи да нису сви
типови пумпи погодни за рад у зонама са експлозивном атмосфером. Потпуни подаци за радну
атмосферу (зону опасности), услове рада, радне параметре и медије пумпања основа су за
правилан избор одговарајућег типа пумпе. Најважнији и обавезни подаци јесу параметри околине,
параметри радног медија тј. медија пумпања и радни параметри. Без ових података немогуће је
квалитетно одабрати пумпу.
Дефинисање медија пумпања мора да садржи следеће податке: врста медија, температура медија
при пумпању, притисак испаравања на радној температури, потребан притисак пумпања, садржај
чврстих честица и ако су честице присутне, њихова величина, хемијска структура медија уз

33
проценат удела појединих компоненти и друго. При дефинисању радних параметара обавезно је
навести, уз тражену радну тачку или радно подручје пумпе, хоће ли пумпа радити са дотоком или
је потребно савлађивање усисне висине, захтев за паралелним радом пумпе ако ради више пумпи
истовремено на једном цевоводу. Избор пумпе је почетни и примарни поступак за сигурно
постизање тражених радних параметара, поузданост у раду усаглашен са захтевима околине.
Након избора типа пумпе приступа се разради пумпног агрегата уз разраду делова припадајуће
опреме, везане уз специфичности конструкције, радног медија и радних услова. Захтеви угроженог
простора као и опис узрочника паљења и могућих проблема са примењеним мерама темељ су
поступка дефинисања категорије опреме, односно пумпи као неелектричне опреме.

6.4.1. Класификација радног простора

Због одређивања степена мера неопходних за спречавање узрочника паљења, угрожени су

простори класификовани у зоне на основу учесталости и трајања појаве експлозивне атмосфере.
Пумпа ће радити у "најопаснијем" случају у атмосфери где се јавља трајно експлозивна атмосфера
гасова и пара односно у зони 0. Међутим таква конструкција пумпи је најсложенија са обавезном
применом трајног надзора узрочника (вруће површине, механичке варнице и др.),паљења на
појединим деловима (лежајевима, заптивном систему, услов потопљености - "рад на суво" и др.).
       Зона 1 је простор у коме се у нормалном раду појављује експлозивна атмосфера, која садржи
мешавину запаљивих материја са ваздухом у облику гаса и паре .У односу на зону рада, условима
за пројектовање и израду опреме, заштитних система и компонената, избегавањем ефикасних
узрочника паљења опрема се сврстава у категорију 2. Опрема категорије 2 је пројектована тако да
функционишеу складу са радним параметрима које је утврдио произвођач и који обезбеђују висок
степен заштите. Средства заштите која се односе на опрему у овој категорији обезбеђују захтевани
степен заштите чак и у случају појаве учесталих сметњи или кварова опреме који се морају узети у
обзир. Опрема конструисана за Зону 1 може се уградити, тј. задовољава услове нижег степена
рада, у зони 2.б.

6.4.2. Класификација пумпи као неелектричне опреме за потенцијално

експлозивне атмосфере

Према класификацији стандарда СРПС 13.463-1 пумпе су сврстане у ГРУПУ II. Тиме је
дефинисано да ће опрема, конструисана да буде способна да делује у складу са радним
параметрима које је утврдио произвођач, обезбедити висок степен заштите. Опрема ове групе има
симбол "Г", где је могућа присутност експлозивне атмосфере узроковане гасовима или парама.
Примењивање заштите конструтивном сигурношћу према стандарду СРПС 13.463-5 у Ек ознаци
пумпе треба навести "c". За места где се ствара гасовита атмосфера (гасови, паре, измаглица) у
ознаку се ставља група смеше гасова који стварају могућу експлозивну атмосферу. Пример: ознака
IIB. На крају се означава класификација највише температуре површине (за опрему групе II и
атмосфере "G" ). Ту се подразумева температура појединих механичких делова опреме и пренос
топлоте на суседне делове. За разред Т4, највиша температура површине износи до 1350°C.
Поступак оцене усаглашености неелектричне опреме за рударство (групе I) категорије М2 исти је
као и у индустрији (групе II) категорије 2. Поступак се спроводи складиштењем техничке

34
документације у овлашћеном телу, а поступак је дефинисан европском директивом 94/9 EC (Аtek
95).

6.4.3. Поступци одржавања

Правилно и савесно спровођење поступка одржавања спречава и своди на минимум

појављивања узрочника паљења: врућих површина, таложења прашине на агрегату, таложење
медија одмазивања на пумпи, механичких варница, пропуштање медија из пумпе
и др. Поступак одржавања уско је повезан са поступком инсталирања пумпе и свакодневног
руковања. Постављањем пумпе на радно место, након постављања темеља, започиње поступак
одржавања. Инсталација се обавља у складу са упутством произвођача. Правилна израда темеља
спречава преношење вибрација са агрегата на зграду / темељ и обрнуто. При уграђивању агрегата
у систем мора се обратити посебна пажња да се оптерећења цевовода не преносе на пумпу. Усисна
и потисна прирубница пумпе не смеју бити оптерећене силама масе прикључних цевовода. Након
инсталирања следи поступак центрирања агрегата (пумпе и мотора) на заједничкој темељној
плочи. Овај поступак може се изводити ручно, коришћењем металног лењира или ласерским
уређајем за центрирање. Након центрирања следи пуштање пумпног агрегата у рад. При пуштању
у рад прате се радни параметри пумпе на мерним уређајима и успоставља рад пумпе у пројектом
предвиђени режим. Успостављањем задатих параметара, стање пумпе у тим условима се усваја као
почетно. Препоручује се мерење:
- Вибрација на агрегату, у складу са нормом ISO10.816,
- Температуре лежајева (нпр. IC-термограма, ласерским термометром или сл.),
- Електричних параметара у циљу записивања почетног, референтног стања потребног за праћење
агрегата.
       Поступак руковања агрегатом при његовом раду у постројењу важан је у одржавању његове
поузданости и исправности. Обавезно се мора водити рачуна да ли пумпа ради у области
пројектованих параметара и да ли има радне услове предвиђене пројектом (нпр. количина воде
усисног резервоара, потребан доток, поштовање радне тачке и /или радног подручја).

Правилним руковањем избегава се већина кварова и смањује се вероватност појаве узрочника

паљења. Поштовањем радног подручја (рад у задатим параметрима) избегавају се неправилна
струјања у систему и у пумпи. На тај начин је отклоњена појава кавитације као опасна појава за
пумпу, али и у смислу појаве узрочника паљења, јер због кавитације долази до неуравнотежености
ротора те појаве оштећења у лежајевима и заптивном систему пумпе уз трошење хидрауличног
дела пумпе.
Одржавање као поступак мора бити континуирано и успостављено као превентивно и
састоји се од:
- Дневног праћења приликом обилазака руковалаца опремом, са укљученим малим захватима, ако
су потребни, уз обавезну бригу о чистоћи агрегата.

35
- Периодичног праћења, при чему се обављају предвиђени захвати на опреми у складу са
погонским упутствима, нпр. притезање заптивки и/или замена заптивних прстенова, допуњавање
средством за подмазивање.
Уз захвате одржавања обављају се периодична мерења у циљу одређивања стања делова пумпе
(лежајева) применом неке од дијагностичких метода (Нпр. мерења вибрација, IC-термограма и
сл.).
- Извођења редовних предвиђених сервиса пумпе, након одређеног периода или одрађених сати
рада агрегата.
Измерени подаци (резултати превентивних мерења) корисни су као основа за помоћ при
дефинисању тренутне кондиције опреме и преосталог експлоатационог периода које опрема може
да одради до великог сервиса.У угроженом простору у којем је могућа појава експлозивне
атмосфере важно је одржавати чистоћу агрегата (пумпе и електромотора ) као и уклањање било
ког додатног извора цурења (нпр. цурење радног медија). На тај начин се спречава таложење
прашине и остатака мазива на површини агрегата, чиме се отклања опасност од узрочника паљења
насталих услед повећаног загревања. Редовно одржавање заптивног система важан је фактор за
отклањање узрочника паљења. Ово је често и највећа "бољка" одржавања ако се заптива
плетеницама. Правилном употребом плетеница продужава се век трајања плетеница и штити се
вратило од оштећења. Напомена која се најчешће заборавља: Код пумпи са заптивним
плетеницама, течност која се пумпа мора лагано да цури или да капље на заптивну плетеницу. Не
треба затезати заптивну плетеницу у циљу спречавања цурења. То доводи до уништења плетенице.
При употреби механичких заптивки морају се одржавати цеви и прикључци на заптивки, посебно
ако је испирање заптивке изведено спољним медијем. Подмазивање заптивке водом, која је склона
стварању каменца (врло честа појава у индустрији), захтева обавезно периодично чишћење
заптивног простора и прикључне цеви заптивке од каменца. У противном заптивци се скраћује
предвиђени век експлоатације.
Ако корисник пумпи нема у својој организационој структури службу одржавања, сервисе пумпи
треба поверавати произвођачу или овлашћеним фирмама са стручним и квалификованим
људством, обавезно онима са едукацијом и потврђеним знањем из противексплозијске заштите.
При сервису потребно је направити дефектацију пумпе као први корак. Растављањем, чишћењем и
мерењем делова утврђује се стање појединих делова и пумпе у целини. Након тога, уз пристанак и
консултацију са инвеститором, приступа се сервису. Овлашћеним сервисом пумпа се доводи у
потпуно исправно стање и купцу се издаје потврда о сервисним активностима.
Неелектрична опрема / пумпе, тј. опрема инсталирана у постројења која је дуго година у употреби
(10,20 и више), законски је обухваћена у поступку оцене њеног стања у складу са угроженим
простором у којем је уграђена. Одржавање за ову опрему се спроводи израдом техничког картона
(картотеке) о исправности, издатог од компаније оспособљене за ремонте и тестове пумпи. Пумпа
се као опрема сервисира уз испитивање хидрауличких параметара. За пумпу се издаје технички
картон и атест о спроведеном испитивању карактеристика. Редовним белешкама о контроли
исправности и спроведеним активностима појединих услуга, доказује се исправност пумпе за рад у
потенцијално експлозивним зонама. Након обављене услуге једина је безбедност и гаранција
потпуне исправности пумпе, као и код нове опреме, испитивање мерењем радних параметара и
снимањем карактеристике пумпе уз издавање атеста о спроведеном испитивању.
Приказ лошег руковања и одржавања приказано је на следећим фотографијама. Стање делова
опреме / пумпе на фотографијама је недозвољено са аспекта настанка узрочника паљења

36
експлозивне атмосфере. Неправилно коришћење заптивки (честа појава у пракси) има за
последицу уништење плетенице и вратила. На слици је приказана квалитетна плетеница са
графитном облогом која је самоподмазива. Није издржала силе затезања заптивки. Приликом
њеног рада долазило је до повећаног загревања и појаве узрочника паљења - вруће површине.На
слици приказан је заптивни туљак исте пумпе на којем су видљиви трагови трења што указује на
постојање узрочника паљења (механичке варнице и вруће површине).
Фотографија кућишта и кола ротора пумпе приказује класичан пример неодржавања пумпе.
Делови пумпе су неповратно уништени услед дуготрајног рада ван пројектованих услова (слика .).
Овакво значајно оштећење пумпе доводи до оштећења лежаја, заптивног система и свих других
делова пумпе на којима се затим развијају узрочници паљења.

Слика 21 - Уништена плетеница пумпе21

21
Извор: https://www.scribd.com/doc/Centrifugalne-Pumpe

37
 Слика 22 - Уништен заптивни туљак пумпе22

Слика 23 - Оштећено коло ротора и кућиште услед нестационарних појава23

6.5. Испитивање центрифугалне пумпе

На испитној станици се врши завршна контрола исправности и функционалности технолошких

карактеристика као и безбедносних функција пумпе. То је најважнији део контроле. Ако је пумпа
са електромотором на заједничкој темељној плочи тада контроли подлеже и електромотор.
Испитивањем на станици спроводи се комплетна механичка провера. Мерење температуре
лежајева спроводи се ласерским термометром и прати се цели ток тестова. Уз намештање радне
тачке за мерење параметара, на пумпи се намешта заптивка за правилно пропуштање течности кроз
22
Извор: https://www.scribd.com/doc/Centrifugalne-Pumpe

23
Извор: https://www.scribd.com/doc/Centrifugalne-Pumpe

38
заптивке, уколико је заптивање изведено плетеницом. У случају механичке заптивке контролише се
непропустљивост и исправност спајања цевних водова на заптивку. Испитивање хидрауличних
параметара може се мерити на више начина, у зависности од капацитета пумпе. Испитивање преко
запреминске посуде погодно је до капацитета K = 20 l/s. За већи капацитет испитивање се спроводи
преко хидрауличких прелива. Максимални капацитет који се може мерити преко прелива је 9000
l /s. Препоручена количина за мерење је 6000 l/s. Мерење радног подручја пумпе се спроводи
регулацијом славине за притисак и снимањем стања у више мерних тачака (важи за све начине
испитивања). Норма за испитивање хидрауличних параметара је ISO9906. Наведена норма покрива
извођење пумпе као производа за уградњу у зоне опасности.
   Пумпни агрегат је визуелно и механички прегледан испитивањем јер се прате његове комплетне
функције у раду. На тај начин се утврђује потпуна функционалност и способност пумпе и агрегата
за рад са предвиђеним параметрима. На завршетку се израђује фабрички атест тестова са
штампањем мерених радних тачака у табеларном и дијаграмском облику (KH; KPiK-
карактеристике).
Начин испитивања пумпе на испитној станици примењив је идентично и на сервисиране пумпе.
Након извршеног великог сервиса испитивањем се проверавају радни параметри и контролише
њена механичка исправност, уз издавање гаранције и атеста.

7. ЗАКЉУЧАК

Поред електромотора, пумпе су данас најчешће употребљаване машине. Примењене су у

различитим технолошким конструкцијама, како у фабрикама и већим постројењима, тако и у
скоро сваком домаћинству. Најпознатије примене пумпи у домаћинству су код веш машина које
им служе да би воду из уређаја избаците напоље, у систему довода питке воде у домаћинства, у
систему канализације. Сваки аутомобил, брод, авион, има пумпе. То су пумпе расхладне воде,
пумпе уља, пумпе горива, пумпе серво уређаја, итд. Велики број индустријских погона има пумпе
које служе за разне намене. У пољопривреди се користе пумпе за наводњавање, у рударству пумпе
за црпљење воде из рудника, итд.
Пумпа као енергетска радна машина уграђена са другом хидромашинском опремом у пумпну
станицу спада у ред најважнијих енергетских постројења у свим областима човекове делатности.
Користи се за снабдевање градова и насеља водом, одвођење отпадних вода, енергетике,
индустрије и пољопривреде.
Центрифугална пумпа је комплексна опрема на чијим компонентама се могу развити значајни
узрочници паљења у смислу њихове учесталости и делотворности. Пумпу је потребно посматрати
као део одређеног техничког система, нарочито ако се уграђује у угрожени простор (опасне зоне).
Приликом наручивања пумпе потребно је да потенцијални купац или пројектант система у
потпуности дефинише своје захтеве и услове који су потребни за пумпу и њен рад. Првенствено се
у смислу противексплозијске заштите то односи на категорију пумпе, групу гасова и температурни
разред. Пумпа је специфична опрема због свог хидрауличког дела. Из тог разлога је неопходно
дефинисати и друге функције као што су радни медијум, температура радног медија, притисак
итд.). Ако купац или пројектант немају искуства за самостално формирање захтева, неопходно је
затражити помоћ од произвођача пумпи. Произвођач ће наћи решења из искуства кроз
дугогодишњу праксу.

39
 Скуп кварова и неправилности у раду као узрочника паљења у пумпи, у већини се случајева
отклања правилном конструкцијом у Ек-изведби, употребом и руковањем пумпом и системом у
целини, квалитетним и континуалним превентивним одржавањем. Одржавање треба спровести од
стране корисника у постројењу уз обавезне примене савремених дијагностичких метода
(испитивања) у циљу контроле стања пумпе и њених делова. Периодичност одржавања треба да
дефинише сам корисник у зависности од експлоатационих услова и препорука произвођача, али
свакако је пумпу неопходно детаљно прегледати једном годишње. Сваки (контролни или детаљни)
преглед треба бити поткрепљен писаним записом. Треба имати на уму обавезну едукацију особља
које користи и одржава пумпе у угроженом простору јер без познавања основних функција
конструкције пумпе, специфичности везаних за Ек-изведбу (конструкцију, примењене мере
и сл.) пумпе она не може бити у потпуности сигурна за употребу после спроведеног
сервиса.Уградња пумпе у зону опасности од експлозије сматра се радом у тешким условима. За
овакве услове рада потребна је и задовољавајућа поузданост у раду.
Спроведено испитивање пумпе (пумпног агрегата), нове или сервисиране, на испитном столу
уз симулацију радних услова, је неопходни додатни фактор безбедности и гаранција
функционалности у циљу обезбеђивања квалитета и задовољства купца.

ЛИТЕРАТУРА:

1. В. Јовић, : „Основи хидромеханике“, Елемент, Загреб 2006

2. Др. Владимир Савић, "Уљна хидраулика I", Дом штампе, Зеница
3. Др. Живослав Адамовић, Мр. Љиљана Радовановић, „Хидраулика и пнеуматика“,
Технички факултет "Михајло Пупин", Зрењанин, 2005
4. Др. Живослав Адамовић., „Основи хидраулике и одржавања уљно-хидрауличних
     система“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997
5. Живко Вуковић, Иван Халкијевић: „Кавитација у центрифугалним црпкама“ , Свеучилиште у
Загребу ,Грађевински факултет, Загреб
6. М. Фанцев, К. Фрањић, : „Пумпе“, Техничка енциклопедија, св.XI, Лексикографски
     завод, Загреб, 1988.
7. Ристић, Б .: „Центрифугалне пумпе у хемијској индустрији“, 1975.

Материјал са интернета:

https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
http://tapflo.rs/proizvodi/centrifugalne-pumpe
http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/Tehnicka dijagnostika

40
https://www.scribd.com/doc/Centrifugalne-Pumpe

41