Društvena nejednakost

o Pripisano društveno značenje

o Šansa
- raspodela ograničenih društvenih resursa = materijalno bogatstvo, društveni ugled i društvena moć
Regulisano društvenim normama
- biološke i socijalne osobine
o društvena moć – sposobnost da se sprovede naša volja
o jednakost – ljudska prava-> formalna pravila (zakoni)
npr. Žena ima pravo da se žali ukoliko za isti posao dobija manju platu od muškarca
Zalaganje da se Romi izjednače sa ostatkom stanovništva, da ih ima u školama…
o neformalni odnosi
npr. Neke učiteljice odbijaju da prime Rome u odeljenje, iako je osnovna škola obavezna za sve(formalni odnos), često ih škole prebacuju u
škole za decu sa posebnim potrebama
Formalni odnos glasi da se ne sme vršiti nasilje nad ljudima druge vere, nacionalnosti… ali niko ne može ljudima odrediti da budu
ljubazni, da se javimo komšiji…Država pokušava da informiše građane da bi sprečila incidente u neformalnim odnosima

 Nužnost društvene nejednakosti

o Marksisti – nije nužno
- svaka uloga je bitna tj. svaka doprinosi funkcionalnom sistemu
* zalažu se za društvo bez klasa, svako može da se bavi poslom koji se bavi i dobiće onoliko koliko mu je neophodno za život (ono što mu
realno treba-osnovne potrebe)
Osnovna pretpostavka da je svaki posao bitan za društvo (i lekar i đubretar)
o Funkcionalisti – nužna je
- nisu sve uloge bitne (npr. lekari se školuju min. 6 godina, đubretar može samo da završi osnovnu školu, nije uredu da imaju
iste plate)
- motivacija za trud, rad, znanje

 Društvena stratifikacija
o Definicija: hijerarhijsko grupisanje ljudi
o Ropstvo – ljudi poseduju druge ljude
o Kasta – zabrana kontakta
 - ne postoji mogućnost mešanja, spajanja brakova, čista podela, nasledna, konstantno živimo u jednoj kasti
o Staleži – različite obaveze (zakona)
Kmetovi, sveštenstvo, aristokratija
Bitno je bila količina zemljišta koja poseduju(kmetovi ništa, sveštenstvo posed crkve, aristokratija dosta) - kriterijum
o Klase – ekonomske razlike
Radnička i kapitalistička
Bitno je ko ima sredstva za proizvodnju
o Savremeno društvo – vlasništvo, zanimanje, prihodi itd…
- moć -> pojedinac bez posedovanja sredstava za proizvodnju može svojim znanjem i iskustvom
Npr. Hitler nije imao vlasništvo, ali je odlučivao za celu Nemačku
- ugled -> značajnost nečije uloge

|-robovlasnici |-
|-Slobodni ljudi |- đubretari ?
|-kmetovi |- gimnazijalci

 Vrste društvenih nejednakosti

1) Rodna nejednakost
- udžbenik
- žene ne mogu da rade iste poslove kao muškarci, žene su u kući, žene nisu toliko intelektualne koliko i muškarci, imaju manje plate
žene udaju roditelji, pipanje i hvatanje žena jer su ’žene to htele’, žene to traže, izazivaju i oni su muškarci i ne mogu da se kontrolišu,
žena je predmet, retko se javlja ljubav, žena kuva, pere rađa decu; obrezivanje muškog polnog organa kao i ženskog (dolazi do
oštećivanja funkcije); nemaju mogućnost da se razviju (loš školski sistem – Kina…)
2) Globalna nejednakost
- razvijene zemlje – orijentisane ka znanju, javljaju se multinacionalne kompanije koje imaju vlasništvo nad nekim znanjem često traže
novčanu naknadu za korišćenje istog, pa je često to znanje u praksi dostupno malog količini ljudi (npr. lekovi)
- zemlje u razvoju –
- nerazvijene zemlje (Indija, Kina…)
3) Siromaštvo
a) Apsolutno- ne mogu da se zadovolje osnovne potrebe (hrana, voda, kuća, odeća); stanovništvo koje živi ovako nalazi se u: Afrika,
Azija, Južna Amerika
b) Relativno – život ispod nekog određenog standarda; u nekim državama ljudi su siromašni ukoliko nemaju veš mašinu, bojler(Srbija)
 Druge zemlje – zavisi od stepena ekonomske nezavisnosti

- Zašto je neko siromašan?

1. Pojedinac je sam kriv ( glup, lenj, nije se dovoljno potrudio, fizička manjkavnost ; diskriminacija u smislu da je neko rođen sa
nekim problemom ili fizičkim nedostatkom; Realisti smatraju da čovek ukoliko se potrudi može doprineti društvu)
2. Društvene prepreke – oni koji su na vlasti žele da oni ostanu tu kako bih za vladajući sloj bilo više npr. ukoliko se invalidu ne
obezbedi ulaz u zgradu on neće moći da dođe na radno mesto i radi,
Romi, crnci, žene…
3. Kulturna siromaštva – npr. kada porodica dete čim napuni 18 pošalju da rade, radi fizičke poslove jer nije školovan;
Siromašno ponašanje pravi siromašne ljude;
 Društvena pokretljivost
a) Horizontalna – promena zanimanja u okviru istog sloja; iako menjamo zanimanje
b) Vertikalna – promena slojne pripadnosti
a. Unutargeneracijska uzlazna i
b. Međugeneracijska silazna pokretljivost
c) Prostornu - selidbe
a. Vezane za posao
b. Migracije

o Istorijski razvoj pokretljivosti:

a) Kaste – 0% ; nema prelaza između kasta
b) Staleži – 2% ( izuzetne prilike); podeljeni na osnovu zakona, svako zna kom staležu pripada i koja su mu prava i obaveze, može se
kretati između staleža ( odlučuje kralj, retko se dešava ); kmetovi, vitezovi, plemstvo
c) Klase – 10% ( često u proizvodnji ); napredujemo lako posedovanjem sredstava za rad ili ženidbom (retko)
d) Moderno društvo – 25% ( obrazovanje) – javlja se potreba za stručnjacima, mogu se izjednačiti sa vlasnicima
e) Meritokratsko društvo – 50 % ( sposobnost = položaj); sposobnost i znanje određuju položaj, a ne položaj roditelja, poreklo..
o Silazna pokretljivost (razlozi)
1. Psihološki problemi - nešto privremeno (smrt nekog, bolest, narkomanija, alkoholizam), ne doprinosimo društvu
- ukoliko potraju duže, gubimo uticaj koji smo stekli jer nismo dovoljno efikasni i korisni
2. Otpuštanje sa posla – ne obavljamo ulogu koja nas je kategorisala pre toga, dr. Uloga nam je obezbeđivala određenu ulogu i
materijalni status
- ukoliko dođe do toga da posao ne možemo da nađemo duže vreme dolazi do silazne pokretljivosti
 3. Pad realnih prihoda – standard koji možemo da priuštimo sebi je dosta niži ( isti posao u istoj kompaniji radimo i dalje); realna
vrednost plate je niža
-npr. radnici u pošti jedno vreme su imali 60k platu kada su drugi imali 20k, vremenom drugima se povećavala plata, a njima je
ostajala takva
4. Restrukturiranje kompanije – često se dešava da kompanija otpusti dosta radnika, jer želi da se reši viška, tj. da smanji troškove
proizvodnje
- iako radimo isti posao može doći do silazne p, jer smo pre restrukturiranja mi nekome bili šef, a
sada pošto nema nikog ispod nas, nama je neko šef
5. Razvod – najčešće utiče na život žena
- deca su kod majke, ona dobija alimentaciju; problem je što je ona u braku raspolagala sa 2 plate(prihoda), a sada nju i
decu pokriva jedna plata sa alimentacijom koja je često niska ili koja se uopšte ni ne uplaćuje; žena onda mora da radi
dodatne poslove ne bi li postigla raniji standard
ŽENE- počinju da imaju uticaj na društvenu pokretljivost tek u 19. veku kada ima je dozvoljeno da rade i zarađuju
- dozvoljeno im je i da se školuju u 19. veku, što su ranije su se školovale privatno (ukoliko su imale novca) ili su ih majke
učile; učile su da vezu, šiju, kuvaju, plešu, sviraju – učile da bi zabavljale svoje muževe;
- na osnovu svog znanja mogu da se zaposle na dobro plaćene poslove
- pokretljivost žena znatno porasla, uzlazna pokretljivost žena je porasla, jer više žena završava fakultete i ima mogućnost
da dobije visoko plaćene poslove
- diskriminacija pri zapošljavanju: na početku su to bili stereotipi da žena ne može da radi određene poslove, iako ima isti
nivo obrazovanja kao muške kolege, nisu bile zapošljavane u građevini, elektrotehnici, mašinstvu, jer se smatralo da to nije
posao za jednu ženu ; danas su se izborile za poslove u ovim sferama, ali se javlja novi problem
- RAĐANJE DECE – poslodavac ne želi da zaposli ženu koja je mlada i tek se udala i želi porodicu, zbog porodiljskog, a kasnije
i zbog uzimanja bolovanja zbog dece; žene su često uslovljene da biraju između porodice i karijere;

o KLASE
MARKS
- Klasa je najpotpunija i najznačajnija društvena grupa
- posedovanje sredstava za proizvodnju( vlasnici i nevlasnici)
- Važnost: utiče na naše viđenje sveta i način života koji vodimo
* kao definicija društva: učestvujemo bez našeg pristanka i koji određuju naše delovanje i našu aktivnost
- Mi ne možemo da vidimo život kao kapitalista( jahte, putovanja, vile, automobili..), ako smo član radničke klase, koji sastavlja kraj sa
krajem, a odmor ide u okolno selo ili čak ni ne uzima odmor da kako bi zaradio
-smatra da su KLASE realne društvene grupe(a ne slojevi na društvenoj lestvici),jer one utiču na naše viđenje sveta, na naše viđenje naše
pozicije u samom društvu i na koji način mi možemo da doprinesemo istom
- zbog toga što klasa određuje naše viđenje sveta, mi kao pripadnik radničke klase svet vidimo isto kao i ostali pripadnici, pa samim tim
može doći do zajedničkog delovanja tj.do ideje da mi želimo da promenimo ovakav svet, te možemo ući u proces revolucionarne borbe i
stvaranja novog sveta
- suprotstavljenost, koja je osnova između odnosa klasa, je zasnovana na eksploataciji(prisvajanje plodova rada jedne klase od strane
druge); radnici kada postanu svesni ovog odnosa(puno rade za male plate, kapitalista puno zarađuje) teže da ukuni eksploataciju
- nije bio svestan da pored radničke klase i kapitalista postoje i drugi radnički slojevi,
- nakon Marksa društvo počinje da se menja i stvara nove društvene slojeve, i zamerka Marksovoj teoriji je što on nije video ove slojeve,
Tj. mogućnost njihovih stvaranja; međutim bio je u pravu jer srednja klasa koja je tada postojala nije ona koja će kasnije
Nastati( za vreme Vebera, 20 g kasnije)
- Sitna buržoazija – Marks je govorio kao srednjoj klasi, su činile zanatlije; oni su imali sredstva za rad, ali njihov stepen eksploatacije je
bio znatno manji – imali su pomoćnike i zajedno sa njima su zajedno radili, za razliku od kapitaliste koji nije učestvovao u proizvodnji;
- Zanatlije – njih je sve manje i manje, retki su (Marks je bio upravu)
- smatra da ne mogu da izdrže veliku konkurenciju kapitala (npr. mala radnja poznaje svoje mušterije, zna šta im je potrebno,
Njihove probleme…, dok se u lancima većih prodavnica, prodavci ponašaju prema ljudi kao bezličnim bićima; male radnje- skuplje,
Velike-jeftinije, veći izbor)
- Lumpenproletarijat - smatra da ova klasa nije reaktivna, tj. ona neće delovati kolektivno( kao kapitalisti i radnici)
- ne prodaju svoj rad, žive od milostinje ili kradu(prosjaci, beskućnici, prostitutke, sitni lopovi)
- marginalizovan sloj – nalaze se na ivici društva, zapostavljeni
- ukoliko dođe do revolucije, staće na stranu kapitalista, jer od njih žive, može znatno više da dobije od kapitalista
VEBER
- Klasa je misaona konstrukcija koja razdvaja pojedince na osnovu bogatstva
- nastaje nova srednja klasa – stručnjaci – nemaju vlasništvo
- imaju viši položaj od radnika
- imaju znanje(iskustvo/veći stepen kvalifikacije) koje se traži zbog razvoja tehnologije
- manje ponuda na tržištu – veća plata (dugo se školuju-retki i vredni – mogu da traže uslove
Danas u nekim oblastima ima dosta stručnjaka, tako da im je vrednost opala;
Imamo i situaciju kada nam stručnjaci nisu preko potrebni (filozofi, književnici…))
- tržišni položaj – potrebno je znanje a malo ih ima, tehnološki razvoj traži stručnjake ( ne određuje samo klasni položaj)
Npr. pojava pokretne trake koja je omogućila bržu proizvodnju, pa su stručnjaci potrebni za unapređivanje ili pokretanje mašina
- klase + tržišni položaj
 - 4 VRSTE KLASE: 1) kapitalisti
2) stručnjaci
3) zanatlije
4) radnici
- Klase se samoobnavljaju (kao Marks)- ne vidi mogućnost napredovanja; ukoliko smo rođeni u radničkoj porodici bićemo radnici,
(unutargeneracijski)
- Danas, ljudi su se obrazovali i upravo oni koji su završili fakultet poticali su iz radničkih porodica, koje su poticale iz seljačkih porodica,
- Pošto je danas neophodno da se odvoji novca za školovanje, pored školarine, imamo i trošak (stanovanje, putovanja, hrana…)
I zbog toga fakultete najčešće završavaju ona deca čiji su roditelji završili fakultet – dolazi do zatvaranja sloja
- ne postoji klasna svest, ne postoji formiran zajednički interes, ni zajedničko delovanje, ni sukobi (ljudi sebe uvek stavljaju na višu
lestvicu nego što jesu)

o STATUSNE GRUPE
- kriterijum za podele na statusne grupe: 1) način života
2) obrazovanje
3) zanimanje (poreklo)
- specifičan ugled (za svako zanimanje) – značaj za društvo
- društveni ugled pojedinca = pripadnost statusnoj grupi + način obavljanja svoje uloge
- stil(način) života:
(1) Način potrošnje -
(2) Provođenje slobodnog vremena – zajedničko udruženje(npr. brakovi, partneri se druži; imaju tendenciju da se zatvaraju)
- etnički kodeks
- žargon
- statusne grupe, imaju razvijen identitet i time društvenu akciju
- monopol – formira se na osnovu neformalnih odnosa, tradicionalno porodice spajaju brakova, ne bi li sačuvali svoj status u društvu
( društveni ugled je bitniji od novca; ugled predstavlja njihovu vrednost)
brakovi + zajedničko obedovanje (žena- nema novac, ima ugled muž- ima novac, nema ugled)
bliskost + zajedništvo
- statusna grupa ima identitet i svesna je prisustva određenoj grupi i pripadnost se predpostavlja na osnovu načina života
o ELITE
- društvena moć – sposobnost nametanja sopstvene volje uprkos otporu
- primena sile
- odnosi se na elite( ona sprovodi svoju volju)
- osnov uticaja moćnika je njegov viši društveni položaj/viša statusna grupa
- prihvatanje neke strukture, sa njenim autoritetima i pravilima – legitimnost
- za marksiste uvek zla (manipulacija)
- za Parsonsa i Arenta – moć je korisna; moraju se poštovati, moć je korisna za sve, pa i kažnjene;
Npr. kada policajac ne/kazni one koji ni/su krivi, on postaje razbojnik
Npr. Upišemo školu košarke, kada nam trener naredi da trčimo dva kruga, naša poslušnost sledi iz našeg ranijeg slobodnog izbora tj.
prihvatamo poslušnost prema autoritetu u okviru te strukture, prema osobama višeg društvenog položaja i višeg ugleda.
Tajna moći je u slobodnom izboru obaveze da se sluša.
- vlast - dobrovoljna pokornost (jer je narod demokratski izabrao najbolje i tako smo pristali da slušamo one koje upravljaju
državom; bez nasilja)
- poštovanje
- odnosi se na državu
-PARETO
1) elita = gornji sloj
- Najobdareniji, najsposobniji u društvu
-
- mogu da utiču na mišljenje i stavova drugih (ekonomija…)
2) masa = donji sloj
- promena elita: 1) obnavljanje – ukoliko ga nema, i ako sposobni ljudi sa nižih položaja, ne mogu po pravilima biti u eliti-> društvo u krizi
2) kruženje – najsposobniji sa nižih položaja se organizuju i kršeći dodatna pravila sistema, zaposedaju elitne položaje;
Dešava se u doba revolucije
- da bi se izbegla propast celog društva
-MOSKA
- elita-> grupa koja vlada = politička klasa
- društvo= klasa koja vlada i klasa kojom se vlada
- manjina vlada većinom ( veliki broj ljudi je neorganizovan i raspravljaju se )
 - primena sile + političkih formula = ideološka priča
Ideološka priča; bira se najmanje ’’zlo’’, često nemamo neke opcije;
- stabilnost društva -> ograničavanje vlasti
-oplemenjuje poslušnost – mi glasanjem ’’biramo’’, tj. to je prividno, kada im isteknu 4 godine
ponovo sazivaju izbore
- ideološka priča – omogućava stabilnost u društvu, gde se mi nećemo buniti, jer smo mi pitani, a oni će biti ograničeni svojim ?
- društveni napredak se događa sve dok vladajuća klasa uspešno proizvodi i održava političku formulu i nije zatvorena za nadarene ljude
Iz nižih klasa; kada zakaže, dolazi do krize, u okviru klase obrazuje se frakcija koja je nosilac nove političke formule i koja traži podršku od

širih dr. slojeva(mase) ili u okviru same mase obrazuje zametak nove vladajuće klase; međutim i stara politička klasa traži podršku u
narodu; Ko će pobediti zavisi od snage privlačnosti njihove političke formule mase
* izvor moći -> elita
1) imovina(kapital) – PLUTOKRATIJA
2) organizacija – POLITOKRATIJA
3) znanje – TEHNOKRATIJA
4) norme – IDEOKRATIJA
5) zabava - HIPNOKRATIJA
-LAŠ
1) stara/nacionalna elita – svoj status dobija zahvaljujući posedovanju vlasništva, tj. upravljala je sredstvima za proizvodnju i državom
- nacionalna - jer je povezana za određenu teritoriju, njima je bitno kako je samim građanima;

2) nova/globalna elita – moć dolazi od manipulacije informacijama i od ’’profesionalne ekspertize’’

- zanimanje pripadnika: posrednici, bankari, preduzimači, finansijeri, sistemski analitičari, međunarodne birokrate, direktori reklamnih
agencija, zabavljači, novinari
- oni su završili najbolje fakultete, kosmopolitske po sastavu; zapošljavaju se u preduzećima koja posluju izvan nacionalnih granica
- stanuju u ekskluzivnim kvartovima(usamljene tvrđave sa domaćim stanovništvom)
- iako upravljaju nacionalnim društvima, njihov način školovanja, rada, stanovanja izoluje ih njih –
’’Njihova lojalnost je internacionalna; imaju više zajedničkog sa svojim parnjacima u Briselu nego sa sugrađanima van kvarta’’
- ’’Međunarodni jezik novca govoriće glasnije od lokalnih dijalekata’’- sluša se onaj ko ima novac, a ne građani

o
o
o
o
o