Društvena pokretljivost i društvena uloga

Čovek hoda ulicom držeći dete za ruku. Prolazite pored njega i po onome što vidite možete da
zaključite da je on otac detetu. Sem što je otac, on je možda u isto vreme nečiji sin i radnik u
nekom preduzeću. Dakle, taj čovek igra više uloga u svom životu. Za razliku od onih
pozorišnih i filmskih, ove uloge su društvene. Pozornica, na kojoj se igraju, se nalazi svuda
oko nas a veliki broj uloga se dobija samim rođenjem. Društvena uloga je ponašanje i
delovanje koje praktikujemo, a koje se odvija po već ranije utvrđenim kulturnim obrascima.
Kada bi ovo rekli malo jednostavnije i neformalnije to bi zvučalo ovako: Ono smo što društvo
od nas očekuje da budemo, a delujemo onako kako nam društvo nalaže. Na to, šta će od nas
društvo očekivati i koje ćemo uloge u životu igrati, utiče mnogo faktora a neki od njih su
kultura, tradicija, biološke predispozicije, situacije u kojima se nalazimo i sl.
Naravno, mi ne moramo da se povinujemeo tim očekivanjima, ali za to trpimo sankcije koje
nam društvo upućuje. Društvene uloge se stiču i/ili nasleđuju. Tipična uloga koju dobijamo
rođenjem je uloga deteta u odnosu na roditelje.1 Jedna od uloga koja se stiče je uloga studenta
na nekom fakultetu, radnika u nekom preduzeću i sl. Ovo su privremene uloge koje
obavljamo u nekom određenom periodu naših života.. Za njih se kvalifikujemo na osnovu
nekih predispozicija ili ispunjenih uslova.
Ne može biti student neko ko nije završio srednju školu i potom položio prijemni ispit za
fakultet. Isto tako, ne može se neko baviti nekim poslom u nekom preduzeću, ako prethodno
nije za to obučen. Sem društveno uslovljenih predispozicija individua mora za neke uloge
imati i biološke predispozicije. Muškarac ne može igrati biološku ulogu majke u porodici jer
nije prirodno predodređen za tu ulogu. Atletičar neće biti neko ko nije prirodno građen za
ovakav vid sporta, ili matematički genije ne može postati svako, već oni koji su prirodno
obdareni za matematiku.. Takođe, za stečene uloge se može pretpostaviti da ih je individua
samostalno odabrala kako bi sebi olakšala egzistenciju i po mogućnosti obezbedila prestiž.
Potrebno je napraviti razliku između društvene uloge i statusa, jer se zbog velike sličnosti ova
dva pojma često brkaju. Status prati društvenu ulogu i upotpunjuje je. Na osnovu uloge koju
pojedinac igra, pripisuju mu se pogodnosti, obaveze, ugled, moć, određeni način života (eng.
lifestyle) i dr. a sve to spada pod status.
„Vršenjem različitih uloga, pojedinac uspeva zauzeti određeno mesto ili položaj. Međutim,
zbir tih položaja uglavnom čini njegov socijalni status.“ (Kuljić, 2002.:122.)
U modernim društvima status je najčešće određen profesijom kojom se bavimo, ali ga
dodatno determinišu i druga zanimanja i pripadnosti određenim gupama. Status može biti
nasleđen (pripisan) i stečen, slično ulogama. Nasleđeni statusi su oni koje dobijamo po
rođenju a nismo u mogućnosti da ih svojevoljno odaberemo. Ako smo rođeni u bogatoj
porodici mi automacki dobijamo status bogataša zbog našeg porekla i finansijskog stanja i
obrnuto. Dakle, mi se za ovaj status nismo zalagali i nismo ga dobili zato što smo to mi
odlučili da budemo, već nas je dočekao kao gotova stvar – kao rezultat nekog rada naših
roditelja ili daljih predaka.
Za razliku od nasleđenog statusa, individua stečeni ne dobija „na poklon“ već ga „zarađuje“.
Stečeni status je proizvod nekog rada pojedinca. Ovaj status se odnosi na veštine kojima
raspoložemo a koje koristimo kako bi obezbedili bolji položaj u društvu, ugled i sl.. Primeri
stečenog statusa su status studenta, profesora, pobednika na takmičenjima, kriminalaca i dr..

1
Čak i kada mi postanemo roditelji, mi ne gubimo ovu ulogu jer imamo roditelje

1
Za funkcionisanje jednog društva potrbne su 4 dimenzije:

1. horizontalna ili funkcionalna

2. vertikalna ili hijerarhijska
3. prostorna ili teritorijalna
4. vremenska ili istorijska

Društvena uloga spada u horizontalnu ili funkcionalnu dimenziju strukture društva.

„U sociologiji se horizontalna dimenzija strukture globalnog društva označava kao
funkcionalna diferencijacija (raznolikost), a izražava se pojmom društvene uloge.“ (Mitrović,
2005:148.). Status spada u vertikalnu ili hijerarhijsku dimenziju strukture društva.

Izučavanjem društvenih uloga se bavi „Teorija uloga“. Teorija uloga je pravac u socijalnoj
psihologiji koji ima za zadatak da objasni na koji način igranje uloga utiče na individuu i na
njena očekivanja od drugih i sebe same. Prema sociologu Brusu Bidliju (Bruce Biddle 1986.)
postoji 5 modela Teorije uloga:

1. Funkcionalistička teorija uloga

2. Simboličko interaktivna teorija uloga
3. Strukturalna teorija uloga
4. Organizaciona teorija uloga
5. Kognitivna teorija uloga

Prvi model se bavi razvojem uloge kroz zajedničke socijalne norme za određeni društveni
položaj. Drugi model izučava razvoj uloge kao ishod individualne interpretacije odgovornosti
za određeno ponašanje. Treći naglašava uticaj društva u odnosu na individualni uticaj u
igranju uloga koristeći matematičke modele. Četvrti model izučava razvoj uloga u
organizacijama a peti je, po Flinu i Lemeju (Flynn and Lemay), odnos između očekivanja i
ponašanja. Pored ovih, gore nabrojanih, postoje i druge teorije koje se bave društvenim
ulogama.
U funkcionalističkoj teoriji uloga je očekivano ponašanje koje prati određeni status koji
pojedinac zauzima u društvu. Uloga je ono što pojedinac radi a status je ono što pojedinac
jeste. Dakle, ovo stanovište, koje je delom pozajmljeno iz antropologije, ulogu definiše kao
skup očekivanja koje okolina nameće pojedincu.
Za razliku od prethodne, u interakcionističkoj teoriji, koja je starija od funkcionalističke,
uloga je nešto što nije fiksno ili pripisano pojedincu, već je nešto što je stvar pregovora i
kreativnih proba među pojedincima.
Teorija društvenih normi zastupa stanovište da je ponašanje pojedinca determinisano
njegovim doživljajem ponašanja ostatka grupe. Pojedinac se ovde integriše u grupu i sebe
doživljava kroz grupni indetitet koji je vođen grupnim normama.2

Igranjem više uloga pojedinci dolaze u situaciju da dožive sukob uloga koje igraju. Jedan od
primera je kada je jedna osoba sudija ili advokat a njegovo dete prestupnik. Čovek koji je
prinuđen da obavlja svoj posao i npr. procesuira prekršitelja zakona dolazi u situaciju da ide
protiv svog deteta. Sličan je primer kada se kod lekara pojavi osoba koja nema zdravstveno
osiguranje a povređena je i možda joj je život ugrožen. Doktor bi, po svemu sudeći trebao da
zbrine pacijenta zbog svog poziva i zakletve koju je položio, ali to ne sme da uradi jer je
2
Wikipedija. Članak o društvenoj ulozi ( http://en.wikipedia.org/wiki/Role#cite_note-2 )

2
zaposlen u zdrastvenoj instituciji koja ne dozvoljava lečenje lica koja nemaju zdrastveno
osiguranje. Još jedan od primera je sukob između uloge karijeriste i porodične uloge. Osobe
koje se opredele da razvijaju karijeru često dolaze u situaciju da zapostavljaju porodicu usled
nedostatka vremena. Obe uloge traže da im se posveti vreme, a individua to ne stiže pa na
teret jedne razvija drugu. Prevazilaženje sukoba se odvija različito od osobe do osobe, a u
skladu sa interesovanjima i prioritetima te osobe. Neki sukobi se završavaju tako što osoba
jednostavno „žrtvuje“ određenu ulogu ili je stavi na „stand by“, pa joj se kasnije posvećuje..
Primer za ovo bi bila osoba koja se do određene godine svog života posvećuje svojoj karijeri a
potom akcenat stalja na stvaranje porodice i održavanju iste. Primer neuspeha rešavanja
konflikta uloge je razvod braka radi očuvanja uspeha u karijeri..

Društvena pokretljivost je kretanje individue, porodice ili grupe sa jednog društvenog

položaja na drugi. Kada je društvena pokretljivost u pitanju, mi najčešće govorimo o
vertikalnoj ili hijerarhijskoj dimenziji društva. Obavljajući određene uloge u drušvu,
pojedinac zauzima određeni društveni položaj koji mu omogućava da učestvuje u raspodeli
društvenih dobara, to jest na ovaj način pojedinac dolazi u posed društvene moći, materijalnih
dobara i društvenog ugleda. Na ovaj način se stvaraju društvene nejednakosti. Pojedinac teži
da zauzme što više mesto na vertikalnoj lestvici i na taj način prisvoji što veći udeo u
društvenoj moći koja se najčešće ogleda u vršenju vlasti. Sa velikim udelom u moći (vlasti),
pojedinac obezbeđuje sebi i ugled kao i materijalna bogatstva. Kao najvažnija uloga, koja nam
može obezbediti uspinjanje na vertikalnoj lestvici, najčešće se uzima profesionalna uloga. Na
osnovu toga koliko je određena profesija važna za društvo pojedinac će moći da napreduje na
lestvici. Nisu sve profesije bitne za društvo, te one bitnije zauzimaju viši rang, dok one manje
bitne zauzimaju niži rang.
Iz prethodnog se može izvesti zaključak da su društvena uloga i društveni položaj povezani.
Što je uloga, koju pojedinac igra, za društvo bitnija, njegov položaj će biti bolje rangiran i
obrnuto. Primer za vertikalnu pokretljivost može biti čovek koji je po zanimanju radnik u
nekom preduzeću a koji sticajem okolnosti postaje uspešan biznismen. Ovo je takođe uzlazna
ili „pokretljivost na više“. Kada neki pojedinac, recimo isti taj biznismen izgubi sve usled
bankrota, govorimo o silaznoj ili „pokretljivosti na niže“ Pored vertikalne postoji i
horizontalna pokretljivost. Ona uključuje promenu položaja, ali ne i klase pojedinca. Primer
za ovakvu pokretljivost bi mogao biti radnik koji iz jednog preduzeća pređe u drugo, zbog,
recimo bolje plate, ali ostaje da radi posao koji je radio u prethodnom preduzeću.

Mobilnost kroz istoriju

Od kako su ljudi počeli da se udružuju i prisvajaju dobra za sebe postoji hijerarhija kojom se
odnose jedni prema dugima. U primitivnim plemenima, poglavica je uživao veće poštovanje
od ostalih pripadnika plemena. Takođe, vrač i druge bitne osobe su imale određen status i
uživale su određeno poštovanje ostalih sunarodnika. Kroz istoriju se može reći da su socijalni
status i društveni položaj bili nešto sa čime se rađate i umirete, ali ih ne menjate. Naime, do
16. veka (kada se u Francuskoj javlja prvi put) nije bilo moguće napredovati na hijerarhijskoj
lestvici. U Francuskoj je buržoazija uz pomoć društvenog uspeha uspevala da dobije plemićke
titule, ali to nije bio čest slučaj. Plemićke titule su bile nasledne te ih je neko ko nije plemić
jako teško dobijao. Čak se išlo do te krajnosti da ni umetnik nije mogao da bude ko hoće, već
su i njihove titule bile nasledne, te se smatrao većim umetnikom neko ko je potomak nekoga
poznatog i priznatog umetnika, nego neko ko je talentovan i nadaren, recimo za slikanje a nije
potomak nikoga poznatog i priznatog. Pojava, koja se takođe javlja približno u istom periodu

3
je socijalno kliženje niz lestvice „hijerarhijskih merdevina“ – to jest postepeno gubljenje
određenog društvenog statusa. Ovo se najčešće dešavalo u tri slučaja:

1. Venčavanjem osobom koja je nižeg društenog statusa

2. Osramoćivanjem porodičnog prezimena (gubitak časti)
3. Bankrotom usled lošeg investiranja ili rasipanja bogastva

Takođe, sem ovih postojali su i drugi slučajevi gubitka društvenog položaja i statusa. Iako u
manjoj meri, dešavalo se da premine glava porodice ili jedini muški naslednik. Neke porodice
uopšte nisu ni imale naslednika pa je sa njima nestao njihov društveni položaj.

Do pokretljivosti dolazi iz mnogo različitih razloga a neki od njih su:

- potrebe pojedinaca
- razvoj industrije
- revolucije
- kolonizacija
- naučno – tehnološka revolucija

Kroz istoriju su se razvili i ustalili mehanizmi društvene pokretljivosti poput braka,

obrazovanja i bavljenja politikom. Gore je pomenuto kako je brak kroz istoriju, u pojedinim
društvima mogao da bude uzrok gubitka statusa, ali je najčešće kanal za napredovanje.
Udajom ili ženidbom za osobu koja je višeg društvenog statusa ili položaja, mi stvaramo
nama mogućnost za napredovanje. Obrazovanjem stičemo mogućnost da se zaposlimo i naše
znanje unovčimo i obezbedimo sebi i porodici bolje uslove za život. Takođe, ako se
opredelimo za profesiju koja je u društvu više cenjena (recimo sudija), sem novčanog dobitka
mi ćemo uživati više poštovanja i privilegija u odnosu ne neke druge profesije (npr. učitelj u
osnovnoj školi). Politika se pokazala kroz istoriju kao jako dobar kanal društvene
pokretljivosti. Političari imaju moć, finansije i ugled u društvu. Njihov je status visoko na
hijerarhijskoj lestvici. Treba napomenuti da pored vertikalne i horizontalne, koje smo već
spomenuli, postoje i prostorne, generacijske i grupne pokretljivosti.
Prostorna pokretljivost je poznata i kao migracije. Do migracija dolazi usled različitih razloga
i uslova. One mogu biti dobrovoljne ili prinudne, lokalne, na relaciji selo – grad, regionalne...
Takođe, one mogu biti posledica političke ili ekonomske situacije u nekoj zemlji ili jendnom
delu te zemlje.
Generacijska pokretljivost može biti unutar ili međugeneracijska. Do unutargeneracijske
mobilnosti dolazi kada osoba teži da promeni svoj socijalni status. Ova pokretljivost nije
moguća u društvima poput Indijskog jer je društvo podeljeno na kaste3. U kasti u kojoj se
rodite i umirete. U drugim društvima, kretanje unutargeneracijski može biti na gore i na dole,
na društvenoj lestvici a kretanje postižemo svojim trudom to jest vrednim radom, nalaženjem
boljeg posla itd.
Međugeneracijska mobilnost prati promene u socijalnom statusu u toku jednoga života. Ona
se definiše kao promene koje se dešavaju od generacije roditelja do generacije njihove dece.
Ovo je za sociologe bitno jer na ovaj način mogu doći do informacija da li i na koji se način
menja socijalni status u određenom vremenskom periodu. Takođe, na ovaj način dobijaju uvid
u to u kojoj meri socijalni status roditelja utiče na socijalni status njihove dece, kao i da li se
nejednakost u kulturi menja tokom vremena. Naime, sposobnost i vredan rad utiču na
socijalnu mobilnost, ali na nju utiču i bogatstvo roditelja, rasa, pol i sreća a to se sve da videti
praćenjem međugeneracijske pokretljivosti.
3
Casta (portugalski) – rod, klan, stalež

4
Francuski sociolog Pjer Burdije (Pierre Bourdieu) je dao opis tri tipa kapitala koji određenu
osobu postavljaju u određenu socijalnu kategoriju. Ta tri tipa kapitala su:

1. Ekonomski
2. Socijalni
3. Kulturni

U ekonomski tip spadaju dobra koja posedujemo, kao što su novac i drugi resursi. U socijalni
spadaju poznanstva i pripadnost određenoj grupi ljudi, koja nam mogu pomoći u uspinjanu na
društvenoj lestvici. Pod kulturni spadaju sve veštine i znanja kojima je osoba ovladala a koje
mogu da joj doprinesu u dostizanju višeg statusa u društvu. Ovde spada obrazovanje.

Da bi uspeo, čovek se mora prilagoditi društvu u kojem živi. Nagrada se ogleda u zauzimanju
visokih položaja u društvu i relativno lagodnog života. Društvo je osmislilo i organizovalo
mehanizme koje pojedinac u odnosu na svoje sposobnosti treba maksimalno da iskoristi.
Svojim maksimalnim trudom i ulaganjem pojedinac pomaže društvu i razvija ga a društvo ga
nagradama podstiže i „zahvaljuje mu se“.

Literatura:

5
1. Social mobility: Wikipedia: http://en.wikipedia.org/wiki/Social_mobility
2. Social role: Wikipedia: http://en.wikipedia.org/wiki/Social_role
3. Social mobility:
Britannica:http://www.britannica.com/EBchecked/topic/551322/social-mobility
4. Mobility: The Canadian encyclopedia:
http://www.thecanadianencyclopedia.com/index.cfm?
PgNm=TCE&Params=A1ARTA0007526
5. Social mobility : http://www.answers.com/topic/social-mobility
6. Kljić, Rajko (2002.). „Sociologija“ Beograd „M.B. Press“
7. Mitrović, Milan (2005.) „Sociologija: osnovni pojmovi i problemi“ Beograd: Pravni
fakultet, centar za publikacije „Dosije“