Višak zaposlenih: koja su moja prava?

Tehnološki višak je pojam koji je oduvek plašio zaposlene, a

sada, u vreme ekonomske krize, vrlo se često spominje.
Treba razjasniti da termin „tehnološki višak“, iako je
prihvaćen u narodu, potiče iz ranijih propisa, dok sadašnji
koriste izraz „višak zaposlenih“.

Naime, postati višak znači da je potreba za vašim radnim mestom prestala usled
tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u preduzeću. Da pojasnimo:

• pod terminom „tehnološke promene“ podrazumeva se da je radno mesto postalo

neodrživo, odnosno nepotrebno, usled, recimo, tehnoloških inovacija koje su
uvedene u firmu;
• „ekonomske promene“ označavaju finansijske poteškoće, odnosno procenu
poslodavca da je za njega finansijski nemoguće da zadrži dosadašnji broj
zaposlenih i stoga pravi reorganizaciju radnih mesta, zatvarajući ona koja smatra
suvišnim za uspešan rad preduzeća;
• pod terminom „organizacione promene“ se podrazumeva bilo koja reorganizacija
preduzeća, na primer, spajanje firmi, odeljenja ili samih radnih mesta u cilju
poslovnog prosperiteta.

Pre raskida ugovora o radu

Obaveze poslodavca zavise od ukupnog broja zaposlenih u određenom preduzeću, kao i

od broja zaposlenih koji su proglašeni viškom. Naime, prema članu 153 Zakona o radu,
ukoliko se radi o preduzeću koje zapošljava više od 20 a do 100 osoba, otpuštanjem više
od 10 zaposlenih u toku jednog meseca, poslodavac je u obavezi da napravi Program
rešavanja viška zaposlenih. Isti slučaj je i ako preduzeće ima između 100 i 300 ljudi i
pritom otkaz dobija 10% ili više zaposlenih, kao i ako preduzeće zapošljava preko 300
ljudi, a višak postaje 30 ili više radnika. Program je dužan da donese i poslodavac koji
utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom barem 20 zaposlenih u periodu od 90
dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih.

Program rešavanja viška zaposlenih je dokument koji, između ostalog, treba da sadrži
razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih, kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje
višak i, osim toga predlaže mere koje će biti, ili su bile, preduzete za rešavanje viška
zaposlenih pre otpuštanja. Program donose Upravni odbor ili direktor, odnosno
preduzetnik i može da se izrađuje u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Poslodavac je, takođe, u obavezi da uz ovaj Program Nacionalnoj službi za zapošljavanje
podnese i dokaz o saradnji sa sindikatom.
Ko postaje višak?

Prema Opštem kolektivnom ugovoru, član 39, zaključenom od strane Unije poslodavaca
Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenog granskog sindikata
„Nezavisnost“, osnovni kriterijum za određivanje toga ko će biti proglašen viškom
predstavljaju rezultati rada, odnosno ostvareni učinak zaposlenog u proteklih godinu
dana, koji može da se meri na osnovu kvaliteta obavljenog posla, samostalnosti u radu,
inovativnost, efikasnost rada i odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, ili
drugi kriterijumi utvrđeni normativama i standardima rada.

Sledeći kriterijum je imovinsko stanje zaposlenog i njegove porodice, koje se, takođe,
gleda u proteklih godinu dana, a podrazumeva prihod po članu domaćinstva, kao i tržišnu
vrednost nepokretnosti u posedu zaposlenog i članova domaćinstva. Naravno, prednost
pri zadržavanju posla imaju oni zaposleni koji su slabijeg imovinskog stanja.

Ukoliko ovi kriterijumi ne pomognu u donošenju odluke, odnosno izboru između, na

primer, dva radnika, u obzir se uzimaju sledeći kriterijumi:

• broj članova porodice koji ostvaruju zaradu – prednost imaju domaćinstva sa

manjim brojem onih koji zarađuju;
• dužina radnog staža – prednost imaju oni sa dužim radnim stažom;
• zdravstveno stanje zaposlenog i članova uže porodice – prednost imaju oni
zaposleni koji boluju od nekog težeg obolenja, odnosno čiji član porodice boluje;
• broj dece na školovanju – prednost imaju oni zaposleni koji imaju veći broj dece
na školovanju.

Prema Zakonu o Radu, kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude

odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće,
porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta. Takođe, prema Opštem
kolektivnom ugovoru (član 41), zaposlena žena sa detetom do dve godine u čijem
domaćinstvu prosečna primanja po članu ne prelaze minimalnu zaradu, ne može biti
otpuštena kao višak.

Mere rešavanja viška zaposlenih

Nacionalna služba za zapošljavanje, nakon dobijanja Programa, vrši reviziju istog i

predlaže dodatne mere rešavanja viška zaposlenih kao što su prekvalifikacija,
dokvalifikacija ili dodatna obuka zaposlenih u cilju zapošljavanja viška radnika. Vaš
poslodavac može i da predloži premeštaj na drugo radno mesto u istoj ili srodnoj firmi i u
tom slučaju ne dolazi do raskida ugovora o radu.

Treba napomenuti da, na mesto, odnosno za poslove zaposlenog koji je dobio otkaz kao
višak, poslodavac nema pravo da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana
prestanka radnog odnosa.
Otpremnina

Bez obzira na broj zaposlenih i broj otkaza, ukoliko ste postali višak, imate pravo na
otpremninu pre raskida ugovora o radu što znači da se ugovor o radu ne može otkazati
pre isplate otpremnine. Minimalan iznos je određen zakonom i zavisi od vašeg ukupnog
staža i prosečne zarade u protekla tri meseca. Ovaj iznos ne sme biti manji od trećine
vaše prosečne zarade za svaku godinu staža, odnosno četvrtine po svakoj godini nakon
desete godine staža. Treba naglasiti da se pod prosečnom zaradom podrazumeva neto
zarada uvećana za poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Takođe, prosečna zarada
ne može biti manja od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici.

Na primer, ako ste zaposleni pet godina i imali ste prosečnu platu 36.000,00 dinara,
minimalan iznos vaše otpremnine je 60.000,00 dinara (princip računanja je sledeći –
36.000/3*5), a ako imate 15 godina staža i istu prosečnu platu ovaj iznos ne sme biti
manji od 165.000,00 dinara (princip računanja je sledeći: 36.000/3*10+36000/4*5).

Ukoliko dobijete novo zaposlenje uz angažovanje poslodavca u skladu sa Programom

rešavanja viška zaposlenih, nemate pravo na otpremninu jer, u suštini, nije došlo do
raskida ugovora o radu.

Novčana naknada za nezaposlene

Po prestanku radnog odnosa imate pravo, kao nezaposleni, na novčanu naknadu, kao i na
zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje. Prema članu 68 Zakona o zapošljavanju i
osiguranju za slučaj nezaposlenosti, potrebno je da se prijavite na evidenciju Nacionalne
službe za zapošljavanje i da podnesete zahtev za primanje novčane naknade u roku od
trideset dana po prestanku radnog odnosa. Osnovni princip računanja iznosa novčane
naknade se zasniva na prosečnim primanjima u proteklih šest meseci koji prethode
prekidu radnog odnosa i iznosi 50% prosečnih primanja. Ipak, postoje određena
ograničenja u visini naknade, tako ona ne sme biti ni viša od 160%, niti niža od 80%,
minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata
novčane naknade. Tako, na primer, ako je iznos minimalne zarade za određeni mesec
16.000,00 dinara, novčana naknada za taj mesec ne može biti manja od 12.800,00 dinara,
niti veća od 25.600,00 dinara.

Postoji i opcija da novčanu naknadu, celokupan iznos koji vam sleduje, dobijete
jednokratno kao pomoć pri samozapošljavanju, odnosno pri osnivanju privatnog
preduzeća, samostalno ili u partnerstvu. Ukoliko razmišljate o ovom potezu, proverite
koliko ste spremni za pokretanje sopstvenog posla uz pomoć našeg kalkulatora.
Ako postanem višak?

Nemojte da klonete. Naime, postati višak ne predstavlja kraj vaše karijere, već početak
vaše aktivne potrage za poslom. Ovo, naravno, nije lak i jednostavan proces, a da biste
došli do pozitivnih rezultata, potrebana vam je jaka motivacija, samoinicijativa, kao i
snaga da se izborite sa nezaposlenošću.