PODACI O RESTORANU ZA VODIČ 2009.

Naziv restorana: Jatak

Adresa: Danila Kiša 13, Novi Sad
Telefon: 021/661-34-33
Web site: /
E-mail: jatak@eunet.yu
Radno vreme restorana i kuhinje: 11-23h, i restorana i kuhinje
Gradski prevoz: autobus: 7, 12, 70-72, 74, 76
Kartice: Visa, Dinners, Dina
Bašta ili terasa: ne
Parking: ne
Parking zona: ne
Prilaz osobama sa invaliditetom: ne
Muzika: evergrin, nema žive muzike
Jelovnik: srpski, engleski i francuski
Osoblje govori: engleski, nemački i ruski
Vegetarijanski meni: ne, postoji riblji meni
Vrsta kuhinje: internacionalna
Glavna jela: 830-1980 dinara
Dnevni meni: da, svaki dan drugo jelo 860-1250 dinara
Doručak: ne
Rezervacija: poželjna
Dostava: da, naplaćuje se 120 dinara
Prostorija za nepušače: da
Zakup: da, ali samo jedna polovina restorana

Jatak je jedan od ekskluzivnijih restorana u Novom Sadu jasno fokusiran na goste koji
preferiraju neobična i kvalitetna jela i koji su spremni da za to adekvatno plate. Od
septembra 2008. godine Jatak će postati restoran nacionalne kuhinje, dok će sadašnji
koncept Jataka biti prebačen u restoran Linc u centru Novog Sada.
Jatak je restoran na dva nivoa, moderno i jednostavno uređen. Sam enterijer podseća na
mesta gde jataci inače skrivaju svoje štićenike, tako da prvi utisak može da zavara. Meni
je luksuzno urađen, a interesantno je da je prvi list menija dnevni meni, koji je utvrđen
za svaki dan i košta od 850-1250 dinara. Jela dnevnog menija vrlo su neobična, na
primer, jelenski ragu, jaretina ili teletina sa ruzmarinom, što govori o ekskluzivnosti
ponude. Ostatak jelovnika je pregled specijaliteta i vrlo je teško odabrati između mnogo
interesantnih ponuda.
Kao predjelo uzeli smo mus od pileće džigerice sa Oksford sosom (kombinacija senfa i
malina) poslužen sa tostom. Mus je bio odličan, ukus džigerice se nije izgubio, a
oplemenjen je začinima, dok je kombinacija sa Oksford sosom dodatno pojačavala sve
ukuse. Za drugo predjelo izabrali smo hladne lignje na maslinovom ulju sa belim
lukom. Lignje su bile izuzetno ukusne, ni prepečene, ni sirove, izvrsno aranžirane, uz
tanan balans maslinovog ulja i belog luka. Cene ovakvih predjela su visoke i idu do
1000 dinara.
Potom smo se odlučili za čorbu od šampinjona koja je bila gusta i jaka, punog ukusa, a
„sumnjali“ smo da je u čorbu dodato i nešto vrganja koji su dodatno popravili ukus.
Dodatak uz čorbu bili su krotoni.
Dok smo čekali glavno jelo, konobari su nam doneli po kuglicu ledenog sorbea na račun
kuće. Konobari su inače poseban kvalitet restorana jer su diskretni, brzi i veoma
ljubazni.
Za glavno jelo uzeli smo jaretinu u sosu od timijana i prepelicu punjenu guščjom
džigericom, sa pireom od sočiva i porto sosom. Ne zna se šta je bilo bolje. Jaretina je
zaista bila slasna mlada jaretina, koja se odvajala od kostiju, a timijan je dodatno istakao
ukus mesa. Prepelice su bile posebno iznenađenje. Pire od sočiva, koji je retka ponuda u
našim restoranima, bio nešto slaniji i pikantniji i dao je balans jednostavnom ptičjem
mesu obogaćenom guščjom džigericom.
Malo iznenađenje bilo je da nema klasičnih salata i na preporuku restorana uzeli smo
čeri paradajz sa bebi mocarelom preliven sosom od bosiljka. Ovo je bila izuzetna salata,
do momenta kada je stigao račun jer je koštala 650 dinara.
Deserti su izuzetni i sa impozantnim cenama od 550-700 dinara. Mi smo se odlučili za
mil fei, slojevite krempite ukrašene sladoledom od vanile. Bile su savršeno sveže, krem
je bio od mleka i jaja. Odlučili smo se i za čokoladne listiće, vrtu čokoladne „bombe“ od
prave čokolade. Porcije su velike, ali su i računi jako visoki, tako da je ručak za dve
osobe bez vina koštao 7.100 dinara.
Ovo je pravi restoran za posebne prilike, verovatno po kvalitetu i originalnosti kuhinje
jedan od najboljih restorana u Srbiji.