PODACI O RESTORANU ZA VODIČ 2009.

Naziv restorana: Hotel Kasina, pivnica

Adresa: Terazije 25
Telefon: 011/32-35-575
Web site: /
E-mail: hotelkasina@yahoo.com
Radno vreme restorana i kuhinje: restoran 08-24h, kuhinja 08-23h
Gradski prevoz: autobus: tramvaj: trolejbus:
Kartice: Diners, Master, Visa, American Express
Bašta ili terasa: da, letnja bašta na trotoaru, 100 mesta
Parking: ne, najbliža garaža je Pionirski park
Parking zona: da
Prilaz osobama sa invaliditetom: ne
Muzika: nema uopšte muzike
Jelovnik: srpski, engleski, nemački, italijanski i francuski
Osoblje govori: srpski, engleski i nemački
Vegetarijanski meni: ne
Vrsta kuhinje: nacionalna
Glavna jela: 300-800 dinara
Dnevni meni: da, 490-550 dinara
Doručak: da, u restoranu na spratu
Rezervacija: ne
Dostava: ne
Prostorija za nepušače: ne
Zakup: da

Pivnica Kasina je jedno od poznatijih mesta u gradu i nažalost malo toga je promenjeno
u odnosu na kasne osamdesete. Ovo je jedno od nekoliko mesta gde se može popiti pivo
koje baš tu napravljeno. Lokal je ušuškan u staru zgradu u strogom centru. Unutrašnjost
je uredna, po koncepciji na pola puta između pivnice i hotelskog restorana
Naše istraživanje započelo je sa čorbom. Nakon malo dužeg čekanja koje se ponovilo
kod svih narudžbi, dobili smo staromodnu masnu čorbu kiselkastog ukusa. Pohovani
kačkavalj kao predjelo dobio je dobre ocene za kvalitet jer nije ispohovan trapist ili neki
drugi sir što je česta praksa u beogradskim restoranima. Ukus je bio odličan, ali je to
pokvareno potpunim odsustvom smisla za estetiku. Na tanjiru je razliven zelenkasti
majonez i stavljen list salate, a na to je stavljen kačkavalj.
Za glavno jelo uzeli smo gurmanske uštipke i pljeskavicu na kajmaku. Kod uštipaka se
od gurmanluka najviše isticala so, mada je bilo i drugih dodataka, poput slanine, luka i
tucane paprike. Tekstura je bila gumenasta, a ispodprosečnu ocenu potvrdio je
prošlovekovni izbor priloga – pomfrit i seckani luk. Pljeskavica na kajmaku bila je
nedopustivo kisela, a zasigurno prepunjena lukom što joj je donelu neprelaznu ocenu.
Prosečan kvalitet bio je praćen prosečnom veličinom porcije, mada teško da postoji žal
što porcije nisu bile veće.
Kupus kao salata nije odveć čest izbor gostiju u Kasini. Stoga se pravi nakon
porudžbine, pa smo uživali u tvrdom kupusu koji nije bio uopšte začinjen, valjda da
pruži kontrast prezačinjenom mesu.
Budući da je Kasina pivnica, logično je da ne postoji vinska karta.
Sve u svemu za 1840 dinara bez deserta sigurno se može jesti mnogo bolje i mnogo
kvalitetnije, čak i u centru Beograda.