СЕМИНАРСКИ РАД

ВРШАЧКИ ВИНОГРАДИ

Студент: Тијана Станимиров

Јануар, 2021.
 С А Д Р Ж А Ј:

УВОД........................................................................................................................3

ИСТОРИЈАТ ВРШАЧКИХ ВИНОГРАДА...........................................................4

Вршачки вински пут..........................................................................................10

Најистакнутија вина...........................................................................................12

Занимљивости о вршачким винима и виноградима........................................17

ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................17

ПРИЛОГ.................................................................................................................19

ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................20

2
УВОД

Србија је од давнина била позната по производњи квалитетних вина о чему говори и

први закон о вину који је донет још у време Немањића. Тада су се производила вина која
су била застуљена широм света и била су саставни део најзначајнијих дворских трпеза у
Европи. Пре само две деценије у Србији је било преко 100 хиљада хектара земљишта под
виноградима. Међутим, уследило је њихово крчење и рашчишћавање, што је последица
распада и пропадања најзначајнијих и највећих државних винарија. Оно чиме са вршчани
највише поносе су виногради и чувено вршачко вино које је чак из најдубље прошлости
део судбине овога града. Вршачко виногорје спада у старија виноградарска подручја
Европе. Према неким писаним подацима и археолошким налазима, почеци виноградарства
датирају још из времена Дачана и римске владавине овим крајем. Није ретко да чујемо да
обилазак плантажних винограда и винских подрума у Гудурици и Великом Средишту
задовољиће свачију винску радозналост. Мноштво мањих винарија пружају рурални
угођај где се поред доброг вина могу пробати и разни специјалитети домаће кухиње уз
неизбежне тамбураше. Осим чињенице да Вршачко винарство датира још из давнина,
грожђе из којег се ова вина стварају расту у прелепом природном окружењу које је тешко
описати речима. Приходи од винског туризма могли би да буди значајни не само за
винаре, већ и за целу земљу, без обзира на то што је он тек у повоју. Ради се на његовом
развоју и промоцији. Обележени су вински путеви: Суботица, Фрушка гора, Вршац,
Шумадија, Подунавље,Жупа, Неготин и Књажевац. У оквиру Винских путева могу се
видети винарије, вински подруми, удружења винара и виноградара, тематски музеји,
винотеке и инфо центри.

3
 ИСТОРИЈАТ ВРШАЧКИХ ВИНОГРАДА

Оснивање и јачање виникултуре у Европи, а самим тим и у Србији, било је под утицајем
старих Римљана, који су највише допринели класификацији врста грожђа, посматрању и
бележењу његових најбољих карактеристика, идентификовању обољења и препознавању
карактеристика одређених земљишта. Велики број писаних података које су Римљани
оставили говори о њима као добрим виноградарима и винарима. 1 Доласком на Балкан у
VII веку, Словени су се упознали са гајењем винове лозе. Развој српске државе у средњем
веку за време српске династије Немањића (од XI до XIV века) је истовремено значио
поклањање све веће пажње виноградарству. Томе је допринела и чињеница да су паганска
словенска племена прихватила хришћанство, у ком вино има значајну улогу као симбол
Христове крви.

На месту где се спајају планине Вршца и равнице Баната, простиру се виногради чије су
мирисне плодове и префињени укус препознали и стари Римљани. Од тада занатлије из
ових крајева стално раде на усавршавању своје производње вина. Резултат тог
усавршавања јесу укусна и префињена вршачка вина највишег квалитета. Клима у
Вршачком виногорју је умерено – континентална, са довољно падавинама и израженим
годишњим добима што одговара развоју винове лозе. Југоисточни ветар – Кошава
доприноси исушивању земљишта и тиме спречава појаву разних болести и смањује број
запрашивања винограда у току године. Шпалирни облик узгоја винове лозе на
међуредном размаку од 3м омогућава потпуну примену механизације у обради и нези
винограда. Вршачки виногради поседују и комбајне за бербу грожђа, али се грожђе
квалитетних и врхунских сорти и даље бере ручно.

Вршац и околина су од давних времена познати као виноградарски рејон. Ово виногорје
захвата знатан део падина и подножја Вршачких планина, где природни услови
омогућавају успешно гајење винове лозе. Виноградарство овог краја, према историјским

1
Татјана Пивац, Вински или енолошки туризам, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад

4
изворима, датира од владавине овим крајевима Римљана и траје до наших дана. Први
писани податак о вршачком вину датира из 1494. године када је дворски економ Будима
платио буре вршачког вина 10,5 златних форинти за Угарског краља Ладислава. Важност
и значај виноградарства за Вршац огледа се у чињеници да је винова лоза саставни
елемент грба града Вршца који је усвојен још 1804.

У 19 веку ово је било највеће виногорје у Угарској, а по неким подацима и у Европи и

простирало се на 17000 јутара (10.000 ха). Године 1875 забележена је рекордана берба
грожђа и тада је произведено милион акова вина (1 аков=56 литара). Целокупно занатство
и пољопривреда било је тада усмерено ка виноградарству, па су те године Вршчани
морали да увозе жито како би се прехранили. Године 1880. Швајцарски трговац вина
Штауб, родом из Цириха, овде подиже подрум под именом Хелвеција капацитета 100
вагона, који је и данас у употреби.

Вишевековна традиција успешног гајења винове лозе на подручју Вршачког виногорја,

указује на повољне климатске и земљишне услове за гајање винове лозе и тиме
производњу квалитетног грожђа, вина и јаких алкохолних пића. Виногради се простиру
дуж јужне и северне стране брда на надморској висини од 50 – 200м, и осим Вршачког
атара, обухвата и атаре околних насеља на подручју Вршачких планина: Марковац,
Гудурица, Велико Средиште, Сочица, Месић, Јабланка, Куштиљ и Павлиш. Структура
земљишта је веома повољна за узгој винове лозе. На јужној (Вршачкој) страни налази се
огајњачени чернозем, сирозем, смоница на терцијарним глинама и алувијално песковито
землиште. На северној и североисточној (Гудуричкој) страни имамо слабо огајњачени
чернозем, камбисол – гајњача скелетоидна и огајњачену смоницу. Назначајнији је свакако
кварцни камен, на потезу Бело брдо, који се налази на површини земље и својим
исијавањем потпомаже још бољем сазревању грожђа, тако да грожђе убрано са ових
парцела понекад има и до 35% шећера (Вршачки ризлинг-Касна берба).

Вршачки виногради рекордери јесу по броју хектара под грожђем у Војводини. Према
подацима Виноградарског атласа објављеног 2015. године, у Србији без Косова и
Метохије има 22.159 хектара под грожђем од чега се 5.032 налази у Војводини. То су
подаци који се заснивају на попису пољопривреде из 2012. и не обухватају површине под

5
виноградима, чији власници не продају вино. Према подацима из септембра 2015. године,
у Србији је регистровано 369 тржишно оријентисаних винарија, од чега 225 у централној
Србији, а 139 у Војводини.

Директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну

архитектуру новосадског Пољопривредног факултета доц. др Драгослав Иванишевић,
један од аутора Виноградарског атласа, у изјави за Дневник тврди да се у Војводини на 16
 површина гаје стоне сорте грожђа, док остатак чине винске и том погледу је у северној
покрајини повољнија ситуација него у централној Србији. И у погледу просечне површине
под виноградима у Војводини је боље стање. Наиме, у Војводини просечан посед под
лозом је 0,85 ха, док је у централној Србији 0,23 ха, али при том треба узети у обзир
чињеницу да 1.100 од 5.032 хектара припада Вршачким виноградима. Највише винограда
је у Сремском рејону – 2.215,5 ха, следи Јужнобанатски са 1.730,7 ха, а најмање у бачком
рејону у ком постоји 18,9 ха. Према његовом мишљењу, потенцијали за виноградарство у
Војводини су евидентни и треба их искористити, али треба прилагодити сортимент и
технологију гајења управо овдашњим агроеколошким условима. Дуго очекивани расплет
око судбине Вршачких винограда десио се у фебруару 2017. јер је предузеће продато по
цени од 575 милиона динара (4,6 милиона евра) концерну Swisslion Таково у власништву
бизнисмена Родољуба Драшковића. Прве реакције у Вршцу су повољне јер је нови
власник најавио да му је циљ развој производње. Почетна цена за Вршачке винограде била
је 480 милиона динара, што је половина тренутно процењене вредности тог комбината.

6
 Панорама Вршачких винограда2

Откако су 2017. године приватизовани, Вршачким виноградима нови власник враћа стари
сјај. У току је садња нових сорти грожђа на 50 хектара, а претходних година већ је
подигнуто 75 хектара винограда. Пре три године нови власник Вршачких винограда
обећао је да ће виноградима управљати домаћински и вратити им стари сјај. Убрзо је
почело улагање у све делове производње и занављање засада.

Панорама Вршачких винограда3

Нови власник је производњу фокусирао на квалитетна и висококвалитетна сортна вина,

због чега се приликом реализације ове инвестиције сваком детаљу придавала посебна
пажња. Само је у потпуно аутоматизовану линију за пуњење, чији је капацитет 4.000 боца
на сат, уложено више од милион евра. Најважније је што та линија омогућава да током
пуњења у флашу уђе врло низак садржај растворљивог кисеоника. То доприноси
правилној еволуцији вина и очувању ароматских материја. Испод винарије се налази
подрум у ком Виногради планирају да у лимитираним серијама праве софистицирана
висококвалитетна вина, која ће чувати у храстовим бурадима. Уз то, најављују да ће
привремено обуставити производњу чувеног банатског ризлинга, јер желе да и од њега
направе квалитетнији производ. Предност нове винарије је и то што је, за разлику од
2
Интернет извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/banat/vrsacki-vinogradi-prodati-svislajonu_799220.html

3
Интернет извор: http://www.to.vrsac.com/Page.aspx?Page=OkolinaVrsca-VrsackiVinogradi&Lang=sr

7
старе, која је у граду, подигнута међу плантажама. То знатно скраћује транспорт грожђа и
омогућава његову бржу прераду.

После деценија запуштености, нових 75 хектара винограда подигнуто је 2018. 2020.

године у ери свих ових недаћа које су нас задесиле, поново једна велика инвестиција,
подизање односно садња нових 50 хектара винограда што је ево велико задовољство
видети. Ако се настави овим темпом, а ја се надам да хоће, биће ово једно виногорје на
понос.4 Тренутно је у роду 650 хектара. Стари и нерентабилни виногради ће се крчити,
поједине парцеле реконструисати и почеће подизање нових засада. Циљ новог власника је
усклађивање са потребама тржишта и заокрет са квантитета ка квалитету.

Александар Ивков, извршни директор Подрумарства каже да је винарија опремљена према

свим стандардима енологије тако да постоје услови за производњу висококвалитетног
вина. Имајући у виду вишевековну традицију виноградарства у том крају, план новог
власника је да се Вршац и Вршачки виногради врате на место које им припада на винској
мапи Србије али и Европе.5

Панорама Вршачких винограда6

4
Петра Милановић Крајован, извршни директор Вршачких винограда.

5
Интернет извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3955602/vrsacki-vinogradi.html

6
Интернет извор: http://www.to.vrsac.com/Page.aspx?Page=OkolinaVrsca-VrsackiVinogradi&Lang=sr

8
Оно што је заиста занимљиво је да први писани запис о вршачком вину датира још из
1494. године. Тада је дворски економиста Мађарске купио буре вршачког вина за
мађарског краља Ладислава за 10,5 златних флоринти. Временом је популарност ових
вина само расла. Тако су се у 19. веку вршачки виногради сматрали једним од
најбољих винограда у Европи.

Основна делатност Друштва Вршачки виногради је гајење грожђа и производња вина.

Поред производње вина, делатност обухвата и виноградарство, и у мањем обиму
производњу ракије. Вршачко виногорје се налази у оквиру Банатског рејона и
Јужнобанатског виноградарског подрејона. Захвата знатан део падина и подножја
Вршачких планина, на надморској висини од 90 – 250 м, што уз умерено-континенталну
климу представља идеалне услове за узгој винове лозе. Вршачко виногорје има више од
2.000 ха винограда, од чега се плантаже Вршачких винограда простиру на око 1.700 ха.

Лого Вршачки виногради на дрвету – улаз у винограде

Друштво Вршачки виногради свој настанак везује за 1944. када је основана Управа
народних винограда. Винарија под називом Вршачки виногради основана је 1950. године.
Од 1950. па до 1957. године Друштво је променило више назива и претрпело више
организационих промена, да би се 1957. фузионисали Пољопривредно добро Вршачки
виногради из Вршца и Виноградар из Гудурице у Пољопривредно добро Вршачки
виногради. Од 1970. до 1980. Вршачки виногради су били у саставу ПКБ Београд, из кога
се почетком 1980. издвајају и приступају СОУР Агропанонија Вршац. Као друштвено

9
предузеће организује се након доношења првог Закона о предузећима 1988. године, као
деоничко друштво издавањем деоница почетком деведесетих година, а као акционарско
друштво након доношења новог Закона о предузећима 02.12.1998. године.

Укупни подрумски капацитети Вршачких винограда износе 34,2 милиона литара (3.420
вагона) и у могућности су да прихвате целокупан род грожђа Вршачког виногорја. Нови
подрум у Вршцу изграђен је 1968. Капацитета је 2.000 вагона и располаже
најсавременијом опремом за производњу у негу вина. Као архитектонско решење
саграђено под једним кровом, представља један од највећих подрума у Европи. И поред
увођења савремене технологије, знатне количине вина негују се на традиционалан начин,
у дрвеним бачвама, што представља праву посластицу за љубитеље вина из целог света.

Вршачки вински пут

Под вином се подразумева производ добијен потпуном или делимичном алкохолном

ферментацијом шире од свежег грозђа винских сорти винове лозе. Сорта винове лозе има
поред зрелости и других својстава плода, одлучујући утицај на квалитет вина. Постоји
само једна врста винове лозе која се користи за прављење вина (vitis vinifera). Међутим,
данас у свету постоји неких 10 000 подврста грожђа. Оне су резултат природне селекције
уз огроман утицај генерација узгајивача грожђа. Вино се од постанка цивилизације па до
данас сматра најкултивисанијим и најцивилизованијим средством за уживање. Настало је
као производ алкохолног врења шећера који се налази у грожђаном соку – шири, а
карактерише се посебним хемијским саставом и сензорним карактеристикама које су му
одувек давале узвишено место у животу људи. Још је грчки филозоф Плутарх (50 до 125
година пре наше ере) констатовао да је вино Од свег пића најкорисније, од свих лекова
најукусније и од све хране најпријатније, док је отац модерне енологије Луј Пастер за вино
рекао да је то најздравије и најхигијенскије од свих пића.

Докази о вековном усавршавању су бројни и аутентични вински подруми који се и данас

могу видети у овом крају. Винарије су такође идеална места за дегустацију вина, могу се
чути интересантне приче о томе како су направљене, а могућ је и обилазак јединствених

10
места у коме се вина чувају. Осим посете многим винаријама, не би требало да се
пропусти прилика да се упозна лепота природе вршачких планина и њихове околине. И не
смемо заборавити чувену манифестацију у част грождја, вина и винарија под називом
Дани бербе грожђа које се традиционално одржава у Вршцу сваког септембра.

Комбинација мирних банатских равница и бујног зеленила вршачких планина главни је

кривац за јединствен и профињен укус вина овог краја. Томе треба додати надморску
висину од 90-250м и благу континенталну климу, и добијају се идеални услови за
производњу вина.

Виноградараство и винарство у овом крају постојало је још за време Дачана и римске

власти, што говори и писани податак из 15. века у ком се говори да је вршачко вино
доспело на двор краља Владислава Другог. Вршачко виногорје се простире на обронцима
Карпата, на теренима и брдима надомак Вршца. Најзначајнији су Вршачки виногради који
располажу плантажама са преко 1700 ха винограда, ау целом региону има око 2100 ха.7 То
је један од најзначајнијих виноградарских рејона у целој Србији. Вршачки брег,
Гудурица, Велико Средиште су местау којима се гаји најквалитетније грожђе и производи
добро вино. Локално становништо је то схватило и озбиљно се посветило производњи
грожђа и вина. Међу многим врхунским и квалитетним винима овог винског региона
истичу се мускат отонел, шардоне, пино бјанко, рајнски и италијански ризлинг, а веома је
популарно стоно вино банатски ризлинг од сорти италијански ризлинг, смедеревка,
жупљанка и креаца.

Објекат Адреса Тел. Сајт

Вршачки виногради (013) 822-
Светосавски 088
Производи широку лепезу
трг 1, Вршац www.vvinogradi.
врхунских вина као и вина од
co.rs
старих и аутохтоних сорти. Стари
подрум у Гудурици може да
прими 150 људи.
Подрум Крстов (013) 833- www.krstov.blogs
624 pot.com
Велико
Изузетно пријатног амбијента.
7
Властелица Р., Путеви вина Србије, Туристичка организација Србије, Београд, 2009.

11
 Средиште,
Можете пробати Тодорово вино
Вршац
(купажа франковке, мерлоа и
црног бургундца) вино Свети
Георгије од сорте креацер, као и
шилер. У две сале може да прими
80 људи за дегустацију.
Винарија Виник Новосадска 1, (013) 820- www.dobrovino.c
210 om
Производи бело и розе вино Вршац
Вржоле и бермет. Може да прими
50 људи.
Селекта – Подрум Отона (013) 881-
067
“Стојшић“ Производи Дворско Жупанчича 26,
вино, шардоне, бели бургундац. Гудурица
Може да прими 50 људи, а има и
две двокреветне собе.
Подрум Недин (013) 881-
Гортанова 22, 076
Производи креацер, рајнски
ризлинг, бели бургундац и мерло. Гудурица

Може да прими 25 људи.

Пут вина Вршац8

Уз ова локална вина треба пробати и локалне вршачке и војвођанске специјалитете:

дивљач, роштиљ, шунку, шварглу, кифлице са сиром, штрудлу с маком. Уз месо дивљачи
добро иде локално вино франковка, а уз шунку креацер и италијански ризлинг.9

Најистакнутија вина

Оцењивање укуса вина из Вршца је готово тешко као и описивање предивног окружења у
којем се узгаја грожђе из којег се прави. Оно по чему је овај регион најпознатији јесу
различите врсте белог грожђа од којих се производе врхунска вина. Најистакнутије врсте

8
http://www.srbija.travel/destinacije/putevi-vina/put-vina-vrsac

9
Властелица Р., Путеви вина Србије, Туристичка организација Србије, Београд, 2009.

12
су Италијански ризлинг (преко 50%), Рајна ризлинг, шардоне, траминац, смедервка.
Понос вршачких винограда је традиционално вино Креаца које је признато сиром света.
Треба напоменути и да су значајне количине овог божанског пића Вршца смештене на
традиционалан начин – у дрвеним бачвама. То вршачким винима даје препознатљив и
профињен укус, што је права посластица за љубитеље вина из целог света.

10

Произведен је као тип вина од сорти грожђа: Италијански

ризлинг, Смедеревка, Жупљанка и Креаца. Стоно бело суво
вино са заштићеним географским пореклом Вино са
традицијом од 70 година представља специјалитет и понос
Вршачких Винограда. Вино је врло питко, окрепљује и
освежава. Пије се расхлађено на 10-12 Ц. У укупној српској
производњи вина са контролисаним и заштићеним

10
Интернет извор: https://drinkedin.net

13
 географским пореклом учествује са 60%. Паковање: 1/1
крунски, 1/1 САС, 0,187 и 0,75л
Квалитетно црвено суво вино са географским пореклом.
Сорта грожђа: 100% Франковка. Квалитетно црвено суво
вино, произведено од најосунчанијих гроздова сорте
Франковка. Интензивног воћног мириса са елементима
купине и вишње. Служи се расхлађено на температуре од 14 –
16 °Ц. Паковање: 0,187 и 0,75 л.

Квалитетно бело суво вино са географским пореклом. Сорта

грожђа: 100% Италијански Ризлинг. Квалитетно бело суво
вино елегантног укуса, одише свежином и интензивним
цветним мирисом. Пије се на температури 9 – 11 °Ц.
Паковање: 0,187 и 0,75 л.

Квалитетно бело полуслатко вино са заштићеним

географским пореклом. Сорта грожђа: 100% Мускат Отонел.
Ово вино је произведено од домаћег грожђа, у условима
контролисане ферментације на 18 Ц. Мускат Отонел у себи
носи снагу и свежину посебног подручја, што му даје
изузетно пријатну арому – интензивног цветног и воћног
карактера.Пије се на температуре од 8 Ц. Паковање : 0,187 и
0,75 л

Квалитетно бело суво вино са географским пореклом. Сорта

грожђа: 100% Бургундац Бели. Суво бело вино високог
квалитета, са заштићеним географским пореклом, освојиће
Вас својим угодним укусом и интензивним мирисом који
подсећа на цветну ливаду. Тајна његове лепоте и
јединствености лежи у споју јединственог земљишта, вековне
традиције и савремене технологије. Служи се на температуре
од 10 Ц. Паковање : 0,75 л.

14
 Врхунско бело суво вино са географским пореклом. Сорта
грожђа: 100% Chardonnay. Врхунско бело вино са
жутозеленом бојом, раскошном цитрусном аромом, са нотом
грејпфрута и неодољивим, заокруженим укусом и букеом.
Расхлађено се пије на температури од 9 – 11 Ц. Паковање :
0,187 и 0,75 л.

Врхунско бело полусуво вино са географским пореклом.

Сорта грожђа: 100% Ризлинг Рајнски. Добијено је посебним
начином прераде, ферментације и неге истоимене сорте
грожђа из Вршачког виногорја. Вино је светложуте боје,
препознатиљивог, пријатног укуса и мириса.Температура
идеална за узивање овог пића је 8 – 10 Ц. Паковање : 0,75 л.

Врхунско бело полуслатко вино са географским пореклом.

Сорта грожђа: 100% презрели Италијански Ризлинг.
Презрели, ручно убрани гроздови, узгајани у посебном делу
Вршачког виногорја, на земљишту са кварцним каменом, дају
овом изузетно јаком вину прелепу ћилибарно жуту боју, пун
укус и изузетан буке који подсећа на дуњу. Пије се на
температури 9 – 11 Ц.
Паковање : 0,75 л.

Природна Лоза, произведена од пажљиво узгојених сорти

грожђа, уз примену традиционалног поступка дестилације и
будан надзор при обради и одлежавању. Ово племенито
алкохолно пиће поседује изванредан естерификован буке са
аромом грожђа Мускат Хамбург. Алкохола 45% в/в.

15
 Мускатна лозовача је традиционално и чувено пиће овог
поднебља. Ова ракија је произведена од сорте грожђа Мускат
Хамбург, који јој даје препознатљив мирис и јак воћни укус.
Алкохол: 45% в/в.

Грапа је ракија произведена купажом дестилата од комине и

винских дестилата. Карактеришу је складност и питкост.
Алкохол: 43 % в/в.

Златни Вињак се производи од најквалитетнијег винског

дестилата, одабраних сорти вина, са посебним начином
одлежавања. Златни Вињак је пиће природног састава,
складног укуса, пуноће и ароме. Алкохола 40% в/в.

Занимљивости о вршачким винима и виноградима

Виноград је саставни део градског грба Вршца од 1804. године. Током 19. века ови
виногради били највећи у Краљевини Мађарској, а према неким подацима и највећи у
Европи. Распростиру се на површини од 10.000 хектара. Године 1875. одржана је рекордна
жетва и произведено је 56 милиона литара вина. Пољопривреда је била потпуно

16
фокусирана на винарство тако да су те године вршчани морали увозити пшеницу како би
се одржали. Најквалитетније грожђе се јос увек рућно убире. У врхунцу сезоне
ангажовано је 800 до 1200 сезонских радника. То само говори о величини ових плантажа.
Плантаже се налазе око вршачких планина тако да се грожђе може брзо донети у
производне погоне и тако остати свеже.

ЗАКЉУЧАК

Опште прихваћено становиште је да су први примитивни виногради подигнути око 6000.

година пре Христа, северно од Кавказа (данашња Грузија и Јерменија). Тамо су
пронађене и најстарије алатке и оруђа за обраду винограда и производњу вина. Сматра се
да је системско узгајање винове лозе почело око 4000 п.н.е. у Месопотамији и Египту.
Мада постоје индиције да је грожђе било познато народима који су насељавали просторе
данашње Србије још у неолиту, фосилни налази из тог периода на локалитету Винча, у
близини Београда, највероватније представљају дивље грожђе које је по свој прилици

17
коришћено само у исхрани. Нажалост, наука још не може са сигурношћу да нам одговори
да ли су у амфорама које су пронађене у Винчи чувани и вино и пиће налик данашњем
пиву које се правило од ферментисане пшенице. Узимајући у обзир да се култура неолита
развијала са истока односно из турске висоравни Анатолије преко Балкана ка централној
Европи, сасвим је могуће да су и неолитски народи Винче имали прилику да пробају вино
које је стизало са трговачким караванима са истока.

Виноградарска производња је врло комплексна и зависи од више фактора. Без обзира да

ли је посматрамо као производњу финалног производа – грожђа, или као производњу
сировине, морамо водити рачуна о доброј организацији. Није спорно да је винова лоза на
просторима наше данашње домовине, као саставни део биоценосе, битисала милионима
година (фосили лозе откривени у близини Смедерева процењени су на старост од око 7
милиона година). И као припитомљена – биљка приведена култури, њена присутност је
древна и сеже у античка времена. Према томе, не може се постављати питање да ли
постоје повољни еколошки услови за успевање винове лозе на нашим просторима.

Вршачко виногорје се налази у оквиру Банатског рејона и Јужнобанатског

виноградарског подрејона. Вршац и околина су од давних времена познати као
виноградарски рејон. Захвата знатан део падина и подножја Вршачких планина, где
природни услови омогућавају успешно гајење винове лозе. Виноградарство овог краја
траје од владавине овим крајевима Римљана до наших дана.

ПРИЛОГ
Остварени физички обим грожђа у 2012., 2011. и 2010. години (т)

Sorta vinove loze 2012. 2011. 2010.

Italijanski rizling 2.272 2.552 2.714
Rajnski rizling 744 648 825
Smederevka 453 377 428
Župljanka 666 808 892
Šasla 29 61 91
Burgundac Beli 355 177 265

18
 Chardonnay 335 159 197
R.kaciteli 161 151 256
Kreaca 100 94 102
Frankovka 344 244 323
Burgundac Sivi 11 28 35
Muskat Otonel 89 102 86
Muskat Hamburg 423 293 455
Ukupno 5.982 5.694 6.669

Производња вина у 2012., 2011. и 2010. години (хл)

Vino 2012. 2011. 2010.

Burgundac Beli 2.219 1.317 1.893
Burgundac Sivi 180 186
Frankovka 2.072 1.520 1.706
Italijanski Rizling 15.844 17.999 18.543
Kreaca 762 563 578
Muskat Otonel 562 735 554
Rajnski Rizling 5.056 4.564 5.592
R.Kaciteli 1.157 1.140 1.831
Smederevka 3.092 2.648 3.055
Chardonnay 2.238 941 1.303
Šasla 426 600
Župljanka 4.609 5.730 6.244
Burgundac crni 0 /
Muskatni 404
Vino sa taloga
Hamburg 3.186 3.078 3.337
Ukupno 41.201 40.841 45.422

ЛИТЕРАТУРА

 Властелица Р., Путеви вина Србије, Туристичка организација Србије, Београд, 2009.

 Интернет извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/banat/vrsacki-vinogradi-prodati-svislajonu_799220.html

19
 Интернет извор: http://www.srbija.travel/destinacije/putevi-vina/put-vina-vrsac

 Интернет извор: http://www.to.vrsac.com/Page.aspx?Page=OkolinaVrsca-VrsackiVinogradi&Lang=sr

 Интернет извор: http://www.to.vrsac.com/Page.aspx?Page=OkolinaVrsca-VrsackiVinogradi&Lang=sr

 Интернет извор: http://www.vvinogradi.co.rs/

 Интернет извор: https://drinkedin.net

 Интернет извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3955602/vrsacki-vinogradi.html

 Књига Програм реструктуирања Вршачки виногради

 Татјана Пивац, Вински или енолошки туризам, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад

20