Vertikalna Rendisaljka-Seminarski

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „НОВИ БЕОГРАД“
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ХИДРАУЛИКА И ПНЕУМАТИКА

TEMA: ВЕРТИКАЛНА РЕНДИСАЉКА
Предметни наставник: Студент:

Др. Драган Живковић Стефан Горановић
Број индекса: 80/15
САДРЖАЈ:
1.УВОД................................................................................................................. 2
2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА МАШИНА АЛАТКИ
ЗА ОБРАДУ СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ................................................... 4
2.1. Развој рендисаљке....................................................................................... 6
3. ОБРАДА РЕНДИСАЊЕМ............................................................................... 8
3.1. Принцип обраде.......................................................................................... 9
3.2. Карактеристике процеса рендисањем....................................................... 9
3.3. Конструкционе карактеристике добијеног предмета............................ 10
3.4. Основне експлоатацијске карактеристике рендисаљке......................... 10
4. МАШИНЕ ЗА РЕНДИСАЊЕ......................................................................... 11
4.1. Краткоходна рендисаљка......................................................................... 13
4.2. Дугоходна рендисаљка............................................................................ 15
4.3. Специјалне рендисаљке............................................................................ 17
5. ВЕРТИКАЛНА РЕНДИСАЉКА................................................................... 18
5.1. Ножеви за рендисање............................................................................... 22
5.1.1. Режим обраде у обради рендисањем............................................... 24
6. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ ВЕРТИКАЛНЕ
РЕНДИСАЉКЕ............................................................................................... 29
6.1. Пример израчунавања експлоатационих трошкова вертикалне
рендисаљке................................................................................................ 31
6.2. Дијаграми и поређење неких од спецификација................................... 36
7. ОДРЖАВАЊЕ ВЕРТИКАЛНЕ РЕНДИСАЉКЕ......................................... 44
7.1. Превентивно одржавање.......................................................................... 45
7.1.1. Подмазивање рендисаљке...................................................................46
7.2. Корективно одржавање............................................................................ 48
8. ЗАКЉУЧАК.................................................................................................... 50
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................... 51
1
1.УВОД
Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким

особинама течности као и преношењем сила путем течних медија. Преко притиска у течности
преносе се силе, базирајући се на једноставној једначини:
F
p= A
при чему су:
p - притисак,
F - сила и
А - површина на коју притисак делује.
Пнеуматика је научна и техничка дисциплина која проучава коришћење компримованих гасова за
обављање рада.
Механика флуида је теоријска основа хидраулике која се концентрише на инжењерску употребу
особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу и пренос
снаге преко течности под дејством притиска.
Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на законима
конзервације масе, момента и енергије. Математички опис тих закона може се формирати са
теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се добијају оваквим
приступом могу бити многоструке природе. За практичну примену и инжењеринг хидрауличних
система ти физички принципи се замењују емпиријским и експерименталним приступом, на шта се
обично и односи појам хидраулика.
Једна јако важна особина хидрауличних уља, која су најчешће употребљавани медији, је њихова
некомпресибилност. То је уједно и основна разлика између хидраулике и пнеуматике. То значи да
се сила која делује на уље мање-више директно преноси, без претходног компримовања медија, као
што је то случај код пнеуматике. Мање-више значи да су хидрауличка уља ипак минимално
компресибилнa. При прорачунима је неопходно узети и компресибилност цеви у обзир, коју код
високих притисака не можемо занемарити.
Типични притисци у хидраулици су до око 200 бара иако су и виши притисци могући, као на
пример на системима за убризгавање горива (дизела), где се употребљавају притисци и до 2000
бара.
Главна предност хидраулике је могућност да се мотор одвоји од погона, као на пример код
комбајна, где се мотор обично налази високо (на пример иза кабине) док је погон остварен преко
хидрауличних мотора који су директно код предњих точкова. Снага се преноси путем
хидрауличног уља које тече кроз цеви и црева. При њиховом распореду конструктор има знатно
више слободе него са механичким погоном, где би мотор комбајна морао бити тако постављен да
има директну механичку везу са точковима.
Друга велика предност је претварање ротационих покрета у линеарне употребом хидрауличних
цилиндара.
Још једна предност је могућност употребе хидраулике за регулацију и аутоматизацију. Ток уља
може да буде регулисан разним врстама вентила. Вентили са електричним управљањем (такозвани
серво-вентили) се користе за регулацију и аутоматизацију.
2
Циљ рада
У оквиру предмета Хидраулика и пнеуматика као предиспитна обавеза студената је и израда

семинарског рада.
Семинарски рад је самостални, стручан рад студента који подразумева обраду изабране теме
из предмета – Хидраулика и пнеуматика. Сврха израде семинарског рада је у проширивању и
продубљивању теоријских ипрактичних знања из одређених области, развијању способности
коришћења различитих извора података као и усавршавање вештине писања. Израдом
семинарског рада студент треба да поред вештине писања стручних радова из одређене
области треба да докаже и оспособљеност успешног решавања теоријских и практичних
проблема одређеног наставног предмета као и проширење и продубљивање знања из садржаја
хидраулике и пнеуматике.
Овај семинарски рад има за циљ да покаже да студент:
 Разуме производне операције у обради рендисањем;
 Зна да планира алате у обради рендисањем;
 Објасни отпоре и снагу при обради рендисањем;
 Зна да планира режиме обраде у обради рендисањем и
 Разуме рад рендисаљке у обради рендисањем.
Приликом израде овог рада студент треба да се служи релевантном домаћом и страном
литературом, али и претраживањем одговарајућих база података на интернету.
Слика 1.1.-Вертикална рендисаљка1
1
Извор: www.oglasi.rs
3
2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА МАШИНА АЛАТКИ ЗА
ОБРАДУ СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ
У првобитној људској заједници човек се служио средствима за рад која је, пре свега, могао да
нађе у природи (камен, мотка и други слични предмети). Још у том периоду, бирајући неко од
средстава које ће да употреби, свакако је размишљао о томе да узме оно које ће бити
најприкладније за одређену намену. У тежњи за лакшом обрадом предмета, човек је увек водио
рачуна о томе да рад буде што лакши и безбеднији, или другим речима, да са што мање труда и
енергије, а са што више безбедности обавља свакодневне послове.
Симбол индустријске револуције свакако је парна машина. Њена примена као погонског система
имала је битан утицај на развој машина у Европи. На слици 2.1. је приказана Watt-ова парна
машина са ниским притиском као покретач гвозденог чекића.
Слика 2.1. -Watt-ова парна машина2
Производња оружја, бицикла и аутомобила била је важна за развој различитих машина. Наиме, ова
производња је условила усавршавање машина као што су стругови, брусилице, бушилице и
машине за израду све сложенијих делова.
У току развоја аутомобилске индустрије настао је низ нових машина. На пример, за завршну
обраду вратила конструисана је 1903. године брусилица за ту намену која је омогућила да време
обраде буде скраћено са 5 часова на 15 минута, при чему су уједно и олакшани услови рада. Прве
каросерије аутомобила биле су конструисане од дрвета, да би се тек 1924.године оне производиле
од метала.За тај начин производње било је потребно конструисати машине за ваљање и просецање
лима. Дакле, може се констатовати да је са потребом нових производа било неопходно
конструисати и одговарајуће машине.
Производња све сложенијих делова авиона захтевала је њихову прецизну израду, која се могла
остварити на нумерички управљаним машинама (1950). Од тада, ови системи управљања
машинама имају доминантан утицај у индустрији, тако да се увођењем рачунара прелази на виши
технолошки ниво – рачунарски управљане машине.
2
Извор:ftp://is.fin.kg.ac.rs/
4
Коришћењем ових машина знатно су се побољшали услови у погледу безбедности радника. Радник
је мање ангажован крај машине и није изложен опасности од механичког повређивања .
У табели 1 приказани су неки основни типови машина за обраду резањем, чији је проналазак имао
значајан утицај на индустријску производњу током историјског развоја.
Табела 1.Преглед проналаска машина3
За смањење производних трошкова по јединици производа било је потребно конструисати машине

специјалне намене, при чему су се постављали захтеви за аутоматизацијом радног циклуса,
односно вршењем појединих операција аутоматски. Првобитне специјалне машине су грађене
строго наменски, искључиво за једну врсту предмета. Свака машина је уствари била прототип и
грађена је као уникат. Међутим, машине пројектоване на овим принципима показале су изванредне
предности не само са гледишта економичности и продуктивности, већ и са гледишта испуњавања
све већих захтева у погледу тачности, мањег ангажовања радника у процесу обраде, а самим тим и
смањења могућих повреда на раду.
Развој индустријске производње има за последицу увођење нумеричког управљања машинама,
којим се постиже аутоматска обрада унапред жељених предмета.
Америчка војна индустрија је 1947.године имала потребу за аутоматизованом обрадом сложених
површина. Већ крајем 1956.године написан је први програмски језик, (АРТ – Automatically
Programmed Tools – аутоматско програмирање алата).
У Европи су се нумерички управљане машине појавиле средином 1960.године на основy захтева
аутоматизовања претежно малосеријске производње. За ове машине програм се израђивао ручно за
сваку серију обраде, што је захтевало много рада и постојала је могућност појаве грешака код
писања програма.
У Немачкој се 1964.године појављује прва нумерички управљана машина, која је за управљање
користила перфорирану траку.За овакве машине је написан програмски језик EXAPT (Extended
Subset of ATP), који омогућује аутоматски избор алата као и одређивање режима обраде.
Интезиван развој електронике омогућио је масовно коришћење нумерички управљаних

машина.Новије генерације управљачких система имају вишеструко веће могућности, нарочито у
3
Извор:ftp://is.fin.kg.ac.rs/
5
погледу прилагођавања.Посебно је значајно што су управљачки системи постали јефтинији,
поузданији и безбеднији.
Даљи корак ка аутоматизацији машина и производње представља управљање и пројектовање
помоћу рачунара где се решава проблем конструисања веома сложених делова и скраћује време од
момента завршеног цртежа до израде готовог предмета на машини.
Улога човека у оваквом процесу производње је припрема улазних података за рачунар и касније
коришћење добијених резултата.У суштини, да би се могао писати програм за рачунар претходно
треба решити алгоритам. При формирању алгоритма аутоматског пројектовања први задатак је
правилно описивање проблема.
Даљи развој машина алатки иде ка изградњи сложених обрадних система, који су састављени од
више машина и уређаја. Тај систем представља наставак трансфер линија, које су грађене на бази
повезивања групе специјалних машина са транспортним средствима за извођење већег броја
операција на једном или групи сличних делова.
Значајан корак у даљем развоју сложених обрадних система представља изградња рачунарски
управљаних машина и уређаја за транспорт и манипулацију радних предмета. Увођењем
флексибилне аутоматизације, комбиновањем јединица за нумеричко управљање и рачунара,
извршено је повезивање машина алатки са релативно нефлексибилним транспортним уређајима и
уређајима за руковање командама машине где је човек удаљен из процеса обраде.
Виши ниво флексибилних система представља увођење робота за опслуживање већег броја
машина.На овај начин су спроведени услови за развој аутоматизованих интегралних производних
система, који врше интеграцију планирања производње и самопраћење процеса рада.
За тотално аутоматизован вид производње потребно је извршити даље повећање аутоматизације
машина алатки, тако што се оне компонују према захтеву израде предмета непосредно у процесу
обраде, али тако да оне врше самодијагностику са способношћу да саме уочавају и отклањају
грешке које могу настати у процесу рада. На тај начин би се сасвим елиминисало присуство
радника у непосредној производњи.
2.1. Развој рендисаљке
Проналазак рендисаљке је, као и код већине алата, остао неразјашњен. У Египту очито није
постојала је нису пронађени никакви докази, скице или модели. С обзиром да се ручни рад из тог
времена могао објаснити, може се рећи да је горе наведени исказ у потпуности тачан.
Претпоставља се да је прва рендисаљка пронађена у античкој Грчкој али постоје само индиректни
докази за то. Најстарија пронађена рендисаљка је она, пронађена у Помпејима, 1. Године после
Христа (слика 2.2.). Кућиште ове рендисаљке направљено је од 6 милиметара дебелог челичног
лима, али је тај лим у потпуности корозирао, а а тело прве пронађене рендисаљке је вероватно
направљено од дрвета, на коме је направљен један попречни отвор, који је, вероватно служио као
држач. Дужина ове рендисаљке износила је 210 милиметара.
6
Слика 2.2. - Прва пронађена рендисаљка4
Друге Римске рендисаљке са челичном дршком и дрвеним телом пронађене су у тадашњем

Римском царству, тачније у тадашњој Германији, у близини Келна, такође су пронађене у Елдасу и
Јужној Енглеској. Такође је познато да је једна рендисаљка пронађена у једном бунару у Салцбургу
направљена сва од дрвета и врло добро је очувана.
Многобројни документи Римских рендисаљки показују да су тадашњи мајстори који су руковали
њима, врло добро познавали најважније врсте рендисаљки за равнање површина и прављење
састава. Мере и углови сечења одступају делимично или никако и леже у подручју ДИН стандарда.
Проналасци рендисаљке изван Римског царства, у културном подручју Германа, без утицаја Рима
су врло ретки.
У новијем времену верује се да је модерну рендисаљку пројектовао генерал Самуел Бентам. Патент
за ову алатну машину добио је управо он 1791. године.
У садашњем времену, у којем све врло брзо напредује, користе се CNC (Computer Numeric Control)
машине, то јест компјутерски контролисане машине. Као и многе алатне машине, такође постоји и
CNC рендисаљка. CNC машине раде тако што микропроцесор у свакој машини чита програм,
написан у G-коду, који креира корисник и изводи задате операције. За дизајн делова и писање
програма користе се персонални компјутери. Програми се пишу мануелним укуцавањем G-кода
или коришћењем CAM софтвера (Computer Aided Manufacturing).
4
Извор: http://documents.tips
7
3. ОБРАДА РЕНДИСАЊЕМ
Рендисање је поступак обраде скидањем струготине код које је главно кретање праволинијско.
(слика 3.1.). Ово кретање може изводити алат (краткоходна рендисаљка) или предмет обраде
(дугоходна рендисаљка), при чему је то кретање периодично - са променама брзине у току радног и
повратног хода. Уопштем случају то је косо сечење док при усецању жљебова настаје ортогонално
сечење (слика 3.2.). При поступку обраде рендисањем могу да се добију различите равне
хоризонталне, вертикалне и косе површине, да се израде жлебови и канали, вођице, код машина
алатки и слични предмети. Алат приликом обраде може бити постављен хоризонтално или
вертикално у зависности да ли се жели остварити функција хоризонталне или вертикалне
рендисаљке. Ова обрада је слична обради стругањем а основна разлика се огледа у томе што је код
рендисања главно кретање праволинијско и периодично - са променама брзине у току радног и
повратног хода док је код стругања главно кретање обртно и континуално. За разлику од глодања
процес обраде рендисањем има мању продуктивност при обради предмета рада, па се све ређе
употребљава, поготово ако се захтева скидање велике количине материјала. Најпогодније је за
обраду дугачких а уских предмета рада. Обрада рендисањем је аналогна обради стругањем јер се
равна површина предмета обраде може сматрати кружном површином бесконачно великог
полупречника кривине. Ова аналогија је присутна и код алата који се користи у операцијама
рендисања.
Слика 3.1. – Шема рендисања5
Рендисање може бити грубо и фино. Грубим рендисањем се постижу класе од 9 до 14, а финим
од 6 до 8.
Код рендисања алат и обрадак изводе праволинијско кретање. На краткоходним рендисаљкама
алат изводи главно а обрадак помоћно кретање док је на дугоходним рендисаљкама обрнуто.
Главно кретање је прекидно - обавља се у оквиру дуплог хода (радни и повратни), па је и помоћно
такође прекидно. Како је и главно и помоћно кретање прекидног карактера и обавља се у дуплим
ходовима то се и брзина рендисања посматра кроз средњу вредност.
5
Извор: http://automatizacija1.etf.rs/
8
Слика 3.2.- Косо и ортогонално рендисање6
Рендисање је по процесу резања индентично стругању, тако да су и главни фактори обраде исти.
Међутим, процес рендисања је прекидан. При уласку и изласку алата из материјала, долази до
ударног дејства, што неповољно утиче на сам процес резања, а посебно на постојаност алата.
3.1. Принцип обраде
Процес рендисања се остварује као резултат сложеног кретања које изводи алат и радни
предмет. Главна и помоћна кретања су праволинијска. Главно кретање се састоји из радног хода и
повратног хода. Главним кретањем се скида један резни слој материјала обрадка. Пошто је главно
кретање прекидно обавља се у оквиру дуплог хода (радни и повратни) то је и помоћно кретање
прекидно. Помоћно кретање чини корак. Нож за рендисање у сваком радном ходу скида са обрадка
један слој материјала (траку струготине). Да би се скинуо следећи слој материјала потребно је да се
нож или обрадак помере за величину корака.
Под кораком се подразумева вредност за коју се, после једног двоструког хода (радног и
повратног), обрадак или нож бочно помере. Корак се обавља периодично.
3.2. Карактеристике процеса рендисањем
 полазни материјал је претходно обрађиван предмет призматичног облика.

 алат, стегнут у носач алата рендисаљке, врши главно праволинијско кретање двоструким
ходом дуж предмета;
 помоћно кретање врши најчешће предмет постављен на сто рендисаљке померањем после
сваког двоструког хода алата;
 продуктивност: 1-50 ком/час,
 припрема процеса: 10-30 минута, код дугоходних рендисаљки до 360 минута,
 искоришћење материјала: ниско, велика је количина струготине,
 користи се за појединачну и малосеријску производњу, као допуна глодању,
 трошкови алата: ниски (углавном стандардни алати),
 цена опреме: умерена, осим код дугоходних рендисаљки где је висока,
 трошкови радника: умерени,
 накнадна обрада: површине се, након рендисања, обично брусе равним брушењем.
3.3. Конструкционе карактеристике добијеног предмета
6
Извор:http://automatizacija1.etf.rs/
9
 облици су ограничени природом поступка (само одређени облици, слика 3.3),
 димензије предмета зависе од могућности постављања на машину, највећа дужина иде до
2000 mm код краткоходних рендисаљки, а код дугоходних рендисаљки и до 5000 mm,
 квалитет површина: доста добар, средња површинска храпавост: 0,8 - 25 μmRа,
 остварене толеранције мера: од ± 0,02 mm до ± 0,8 mm, зависно од димензија предмета.
3.4. Основне експлоатацијске карактеристике рендисаљке
 погонска снага машине и степен искоришћења снаге машине,

 распон броја дуплих ходова и геометријски фактор промене преносника машине за главно
кретање,
 распон корака и геометријски фактор промене преносника за помоћно кретање,
 коефицијент прецизности и тачности машине,
 максимални ход алата односно предмета обраде,
 габарити предмета обраде и сл.
а) б)
Слика 3.3. - Спољашње (а) и унутрашње (б) површине које се израђују рендисањем7
4. МАШИНЕ ЗА РЕНДИСАЊЕ
7
Извор:https://www.scribd.com/
10
Машине за рендисање-рендисаљке се користе за обраду равних површина (хоризонталних,
вертикалних и косих) на предметима великих димензија, као што су постоља машина алатки,
правих и Т-жљебова као и зупчаника. Обрада равних површина врши се на свим рендисаљкама док
се обрада косих површина врши само на хоризонталним рендисаљкама. При обради косих
површина врши се закретање носача резног алата (слика 4.1). Обрада жљебова (слика 4.2.) врши се
фазонским ножевима.
Слика 4.1. – Обрада косих површина8
Слика 4.2. – Обрада жљебова9
Намењене су и за обраду површина разних ливених, кованих и ваљаних делова већих димензија и
тежина или за обраду више једнаких краћих делова одједном. То су нископродуктивне машине и
користе се у производним погонима средње и тешке машиноградње за појединачни и малосеријски
тип производње. Иако је обрада равних површина рендисањем мање продуктивна од обраде
глодањем, рендисаљке су незамењиве код обраде клизних стаза на постољима машина алатки, због
високе тачности по дужини стазе. Карактеристика рендисаљки је способност обраде површина
великих дужина и ширина, као и висина подизања траверзе са носачем алата, од чега зависе
димензије обратка који се може на њима обрађивати. Рендисаљке се производе са дужином
рендисања од 2 до 14 метара, ширинама од 0,7 до 6 метара и висинама до 5 метара.
Машине у обради рендисањем (рендисаљке) се деле на:

1. Рендисаљке универзалног типа
2. Рендисаљке специјалног типа
Рендисаљке универзалног типа су намењене извођењу рендисања обрадака различитих намена

и облика погодних за карактеристичне операције рендисања. У њиховом раду користе се алати за
8
Извор: www.documentslide.com
9
Извор: www.documentslide.com
11
обраду и прибори за стезање универзалног типа и њихова примена поред појединачне и
малосеријске производње могућа је и у серијској производњи.
У зависности од тога да ли алат или обрадак изводи главно праволинијско кретање разликују се
две основне врсте универзалних рендисаљки:
 Краткоходна рендисаљка и
 Дугоходна рендисаљка
Рендисаљке специјалног типа су намењене за серијску производњу појединичаних врста обрадака

као што су зупчаници или зупчасте летве, профилисаних површина, специјалних алата, за копирно
рендисање, за рендисање ивица лимова и сл.(слика 4.5.).
Најпознатије специјалне рендисаљке за обраду зупчаника су типа:
1. Felouz
2. Mag
Слика 4.3. – Производне операције обраде на хоризонталној рендисаљци10
Слика 4.4.– Производне операције на вертикалној рендисаљци11
10
11
12
Слика 4.5. – Обраде профилисаних површина – копирно рендисање12
4.1. Краткоходна рендисаљка
Краткоходне рендисаљке се користе за обраду равних површина на призматичним предметима

мањих димензија, хоризонталних и косих површина, жљебова и сл. Код ових машина нож изводи
главно кретање док обрадак изводи помоћно кретање. Код хоризонталних краткоходних
рендисаљки нож се креће у хоризонталном правцу (главно кретање) док радни предмет изводи
помоћно кретање које је управно на правац главног кретања. Померањем ножа у том правцу
постиже се жељена дубина резања.
Кретање резног алата може да се обавља у хоризонталној или вертикалној равни на основу чега
имамо поделу на:
1. Хоризонталне краткоходне рендисаљке - погодне су за обраду кратких хоризонталних и косих
површина, жлебова и слично.
2. Вертикалне краткоходне рендисаљке - погодне су за грубо и фино рендисање спољних и
унутрашњих вертикалних површина.
Слика 4.6. - Шема кретања код краткоходне рендисаљке13
12
Извор:https://books.google.rs/
13
Извор:http://bs.scribd.com/
13
При раду са краткоходним рендисаљкама главно кретање изводи алат (слика 4.6.). Ово главно
кретање је праволинијско-у правцу брзине резања V. Састоји се од радног хода (када се изводи
резање) и повратног хода (када се алат враћа у почетни положај). На завршетку повратног хода,
радни сто заједно са предметом се помери за величину корака s. То је помоћно кретање и оно је
периодично, а изводи се на завршетку повратног хода. Вертикалним померањем радног предмета
заузима се дубина резања.
Пример једне краткоходне рендисаљке приказан је на слици 4.7.
Слика 4.7. - Краткоходна рендисаљка14
На горњој површини постоља (1) постављен је клизач (2) који на левом крају има носач алата (3).
Алат (нож за рендисање), постављен у носач алата, врши главно праволинијско кретање у
двоструким ходовима напред-назад. На вертикалној површини постоља налазе се клизне површине
по којима се хоризонтално креће сто (5) на који је постављен радни предмет. Радни предмет
обавља попречно помоћно кретање после сваког двоструког хода алата. Ради сигурнијег стезања
стола користи се држач (6).
Погонски механизам за главно праволинијско кретање је смештен у постољу машине (1) и он може
да буде механички или хидраулични. Попречно помоћно померање стола после сваког двоструког
хода остварује се механизмом (7).
Механизам (7) за помоћно померање стола се састоји од зупчаника и зупчасте летве (слика 4.3a.).
Зупчаста летва (2), везана за клизач стола (1) са праволинијским кретањем, спрегнута је са
цилиндричним зупчаником (3), а овај зупчаник се налази на предајном вратилу преносника.
Уместо цилиндричног зупчаника (слика) у неким случајевима се уграђује пуж (3), а уместо обичне
зупчасте полуге, пужна зупчаста полуга.
Да би се повратни ход искористио такође за рад конструисани су држачи ножа за рад и при
повратном ходу. Држач је у виду клатна на чијем се доњем крају налазе два ножа за један и други
смер кретања. Са обе стране клатна налази се по један електромагнет. При рендисању на лево,
десни електромагнет повлачи клатно тако да је десни нож у радном положају а обратно за
рендисање на десно. При обради тешких радних предмета радни сто не може да изведе помоћно
кретање јер би овакво кретање изазвало потресе.
Због тога, код краткоходних рендисаљки за обраду тешких предмета носач алата мора да изводи и
главно и помоћно кретање. Носач ножа се налази на клизачу који се после сваког повратног хода
помери за ширину струготине.
14
Извор: http://documents.tips/
14
Ове рендисаљке спадају у групу алатних машина са малом производношћу због чега се у
серијскојпроизводњинекористе.Управозбогтогасе указује потреба за применом наменских
програмабилнихуређајакојибимоглидареализују контактне задатке (рендисање) у малим серијама,
сарелативновеликомпроменљивошћу захтеваних захвата обрада (нпр. жлебови променљиве
дубине,обрадаповршине променљивог профила, итд.).На њима се могу обрађивати и уздужни
канали и жљебови различитих профила, а погодни су нарочито за обраду кратких хоризонталних и
косих површина. Краткоходне рендисаљке раде са ходом од 300 до 1500 милиметара.
Осим класичних краткоходних рендисаљки као што је рендисаљка приказана на слици 4.5. постоје
и краткоходне рендисаљке са закретним столом (слика 4.8.) и краткоходне рендисаљке са већим
бројем глава за рендисање (слика 4.9.).
Слика 4.8.– Краткоходна рендисаљка са закретним столом15
Слика 4.9. – Краткоходна рендисаљка са већим бројем глава за рендисање 16
4.2. Дугоходна рендисаљка
Код дугоходних рендисаљки принцип рада је такав да главно праволинијско кретање изводи
радни сто са предметом обраде, а помоћно (бочно праволинијско) носач алата, слика 4.10. Кретање
се састоји од радног и повратног хода.
На завршетку повратног хода алат изводи помоћно праволинијско кретање за величину корака s
(периодично кретање). Вертикалним померањем алата заузима се дубина резања.
15
Извор: http://www.slideshare.net/
16
Извор:http://documents.tips/
15
Слика 4.10. – Шема кретања код дугоходне рендисаљке17
Дугоходне рендисаљке се користе за обраду равних површина на предметима великих

димензија, као што су постоља машина алатки као и за обраду површина разних ливених, кованих
и ваљаних делова већих димензија и тежина. Иако је обрада равних површина рендисањем
мање продуктивна од обраде глодањем, дугоходне рендисаљке су незамењиве код обраде
клизних стаза на постољима машина алатки, због високе тачности по дужини стазе.
Постоје два основна типа дугоходних рендисаљки:
 Једностубе - Употребљавају се за обраду великих и широких делова који не могу да се
обрађују на рендисаљкама са два стуба због своје ширине.
 Двостубе - састоје се из постоља на коме се налазе две вођице по којима клизи покретни сто
који заједно са обратком врши главно кретање
Пример једне дугоходне рендисаљке приказан је на слици 4.11. Радни предмет се поставља на сто
(3) који се креће по клизним површинама (2) постоља (1). На обе стране постоља постављени су
стубови (4,5) спојени мостом (6). На вертикалним вођицама постављена је траверза (7) на којој је
постављен један или више носача алата (8). На једној или обе стране машине постављени су бочни
носачи алата (9). Висина траверзе се подешава у зависности од димензија предмета.
Слика 4.11. – Дугоходна рендисаљка18
17
18
16
Алатима у горњим носачима алата обрађују се хоризонталне површине на предмету, а алатима на
бочним странама се обрађују вертикалне површине на предмету. Сто са радним предметом обавља
главно уздужно праволинијско кретање у двоструким ходовима напред-назад. После сваког
двоструког хода, остварује се помоћно померање горњих и бочних носача алата. Ради подешавања
жељене дубине резања нож мора да се помери у вертикалном правцу. Горњи носачи алата се
померају хоризонтално, а бочни вертикално.
Код ових рендисаљки ход је дужи него код краткоходних па се ове машине употребљавају за
обраду предмета већих дужина.
Код рендисаљки са два стуба радни сто клизи по постољу између два стуба. Дуж ових стубова
помера се попречни сто по коме се померају два носача ножа за истовремену обраду на два места.
На оба вертикална стуба се налазе носачи ножева који служе за обраду бочних површина.
Дугоходне рендисаљке имају механички погон са цилиндричним зупчаницима и зупчастом летвом
и са пужом и зупчастом летвом. Користе се у производним погонима средње и тешке
машиноградње за малосеријски тип производње.
4.3. Специјалне рендисаљке
Специјалне рендисаљке се обично користе за обраду зупчаника у серијској производњи. Код

ових рендисаљки резни алат има облик озубљене летве, што није случај код осталих рендисаљки.
Најпознатије рендисаљке за обраду зупчаника су типа Fellows и Maag.
Метода релативног котрљања (Fellows метода) као алат користи кружни зупчасти нож који у
суштини представља вишепрофилни алат у виду зупчаника. На слици 4.12. приказана је
рендисаљка за зупчанике Fellows и њен шематски принцип рада.
Алат (1) изводи главно праволинијско (наизменично) кретање у вертикалном правцу уз
истовремено помоћно обртно кретање. Обрадак (2) изводи, такође, помоћно обртно кретање и ова
два обртна кретања, која се изводе континуирано, остварују релативно котрљање између алата и
обратка. По методи Maag као алат служи прави зупчасти нож у облику зупчасте летве.
Слика 4.12. - Рендисаљка Fellows и њен принцип рада19
19
Извор:http://documents.tips/
17
5. ВЕРТИКАЛНА РЕНДИСАЉКА
Вертикална рендисаљка спада у групу краткоходних рендисаљки. Вертикалне рендисаљке се

користе за грубо и фино рендисање спољних и унутрашњих вертикалних површина (равних и
кружних), обраду равних површина на призматичним предметима, обраду вертикалних жљебова,
отвора на призматичним или обртним дискастим предметима.
На вертикалној рендисаљци се могу у већ избушеном отвору израђивати различите полигоналне
унутрашње површине. Такође, користе се за израду једног или више уздужних жљебова у отвору,
што је чест случај код дискастих обртних предмета: зупчаника, ременица, точкова итд. Иначе се
уздужни жлебови у отвору могу израђивати и провлачењем, што је много продуктивније.
При раду на вертикалним рендисаљкама алат изводи главно праволинијско кретање наниже у
вертикалној равни и то је радни ход а кретање навише је повратни ход. Обрадак се поставља на
радни обртни сто, чиме је поред уздужног попречног омогућено и обртно помоћно кретање. Радни
предмет изводи помоћно кретање у смеру корака (периодично кретање). Помоћно кретање је
управно на правац главног кретања и омогућава подешавање жељене дубине резања. Дужина
радног хода је од 200 до 1600 милиметара. Вертикална рендисаљка на хидраулични погон ради на
тај начин што се из резервоара са пумпом потискује уље кроз цевовод и вентил од разводника,
доспева у комору а затим потискује клип и носач са клипом. Принцип рада вертикалне редисаљке
је приказан на слици 5.1.
Слика 5.1. – Шема кретања код вертикалне рендисаљке 20
На слици 5.1. дате су ознаке:

1 необрађена површина,
2 површина резања и
3. обрађена површина.
Вертикалне рендисаљке се примењују као нископродуктивне машине у појединачној

производњи.
20
Извор:http://bs.scribd.com/
18
Слика 5.2. – Делови вертикалне рендисаљке21
Делови вертикалне рендисаљке су (слика 5.2.):

1. Кућиште преносника,
2. Вертикални клизач,
3. Носач алата,
4. Обртни радни сто,
5. Ручица за уздужно померање,
6. Ручица за попречно померање,
7. Ручица за обртање радног стола.
Пример једне вертикалне рендисаљке приказан је на слици 5.2. На стубу машине постављен је
вертикални клизач (2) на чијем крају је носач алата (3). Алат обавља главно праволинијско кретање
повратним ходовима у вертикалном правцу доле-горе. Помоћно кретање је управно на правац
главног кретања и омогућава подешавање жељене дубине резања.
Радни предмет се поставља на сто (4), који је крстасти и може се померати у хоризонталној равни у
два правца-уздужно и попречно, помоћу ручице за уздужно (5) и попречно померање (6). На сто је
постављена обртна плоча која се може окретати помоћу ручице (7).
Механички погон вертикалне рендисаљке се остварује помоћу кулисног механизма (слика 5.3.). То
је механизам који се користи код краткоходне рендисаљке. Принцип рада овог механизма се
састоји у механичком погону главног кретања којим се обртно кретање погонског мотора претвара
у праволинијско кретање клизача, односно резног алата. Састоји се од ручице која ротира у
непомичном лежају и коју обично погони мотор константном угаоном брзином. Ручица гура
клизач смештен у вођици на кулиси. По правилу су вођице у кулиси довољно дуге да ручица може
да начини пун обртај без да дође до заглављивања клизача у вођицама кулисе.
На овај начин кулиса може да ротира променљивом угаоном брзином. Кулиса преко полуге
покреће лево-десно клизач брзином која обично представља брзину носача ножа рендисаљке.
21
Извор:http://www.slideshare.net/
19
Слика 5.3. – Кулисни механизам22
Карактеристика хидрауличног погона је

могућност добијања великих сила или
момената, без коришћења редуктора.
Ови погони се користе за савлађивање великих
оптерећења уз релативно малу брзину.
Хидраулички погонски систем се састоји од
цилиндра као извршног органа и пумпе као извора
притиска. Хидрауличка пумпа служи за
конверзију механичког рада у енергију
хидрауличког флуида. Наравно, потребан је и
одговарајући погон пумпе (обично
електромотор) где се такође врши конверзија енергије.
Слика 5.4. – Напајање хидрауличким уљем23
Хидраулични флуид, цевовод, управљачки елементи служе за пренос енергије и управљање.

Хидраулични цилиндар служи за конверзију енергије флуида у механички рад. Хидраулични
цилиндар или линеарни хидраулични мотор је најчешћи извршни део у хидрауличком погону, који
служи за конверзију енергије хидрауличког флуида у механички рад (извршна сила се креће по
правцу). Његова улазна величина јесте хидраулични флуид под притиском који делује на
површину клипа хидрауличког цилиндра. Тиме узрокује праволинијско кретање клипа, а као
последица тога и клипњаче која је повезана са теретом. Тако се енергија хидрауличког медија
претвара у проводљиву снагу која делује праволинијски.
22
Извор: http://www.ftn.kg.ac.rs/
23
Извор: http://www.tehnickaue.edu.rs/
20
Хидраулични флуид је углавном минерално уље; у хидраулици се употребљавају и синтетичка уља
и емулзије, а све више и вода (водена хидраулика).
Напајање се врши хидрауличким уљем веома мале стишљивости (слика 5.4.). Када се уље под
притиском доводи на улаз С1, клип ће се померати удесно. Запремина V1 ће се повећавати а V2
смањивати. Кроз излаз С2 отицаће уље из цилиндра. Кад желимо да се клип креће улево, мењамо
смер протока уља; С2 постаје улаз, а С1 излаз. Проток и разлику у притиску одређују смер и брзину
кретања клипа. Клип се везује за спољашње механизме које желимо да покренемо.
Вертикална рендисаљка на хидраулични погон ради на тај начин што се из резервоара са
пумпом потискује уље кроз цевовод и вентил од разводника, доспева у комору а затим потискује
клип и носач са клипом. Хидраулични флуид тече кроз затворени круг од пумпе до хидрауличког
мотора и назад. Флуид за рад хидрауличког мотора добавља пумпа променљивог капацитета, а њен
проток се прилагођава потребама тог мотора. Потребан је и помоћни систем за допуњавање
запреминских губитака. Допуњавање се увек врши у повратном воду (нижи притисак). Помоћни
систем се састоји од пумпе за допуњавање (мали капацитет), вентила за ограничење притиска, два
неповратна вентила и филтера уља. У затвореном систему мотор мора имати једнаку потрошњу
уља при раду у оба смера (нпр. хидраулични цилиндар са пролазном клипњачом). Оба вода штите
се од прекомерног притиска помоћу вентила за ограничење притиска са излазом спојеним на
повратни вод. Ако се на месту пумпе и потрошача користе реверзибилни (пумпа-мотор) машине,
могућа је замена функције хидрауличког мотора и пумпе. То омогућава остваривање функције
кочења.
Хидраулични погон у односу на механички остварује веће силе резања и обезбеђује
равномернију брзину резања. Предности хидрауличког погона су: могуће постизање великих сила,
велика густина снаге, једноставност конверзије енергије хидрауличког флуида у механички рад,
мала тромост (инерција), аутоматско прилагођавање потребне силе, могуће покретање под пуним
оптерећењем, једноставно и непрекидно подешавање брзине, силе, момента итд., могуће нагле
промене смера и брзина, могуће велике брзине, могуће изузетно мале брзине, лако се остварује
линеарно кретање, прецизно позиционирање, једноставност заштите од преоптерећења,
једноставност акумулације енергије помоћу гасовитог медија, једноставност подмазивања и
одвођења топлоте, висока поузданост у раду, висока економичност у раду, једноставно и јефтино
одржавање.
Недостаци хидрауличког погона обухватају: потребно је ускладиштити хидрауличну енергију,
потребни су повратни водови, релативно висока цена уређаја и елемената, специфичност (мале
серије) и прецизност конструкције, ограничене брзине струјања уља, промена карактеристика уља
(са температуром и притиском, старење) и релативно прљав погон.
5.1. Ножеви за рендисање
Алати за рендисање или ножеви за рендисање (слика 5.5.) су слични стругарским ножевима, по
облику, геометрији и другим карактеристикама. Ножеви за вертикално рендисање се разликују од
ножева за хоризонтално рендисање по положају леђне и грудне површине, односно леђног и
грудног угла. Основни облик код ножева за рендисање је клин. Алати за рендисање имају нешто
веће димензије попречног пресека него ножеви за стругање.
21
Ножеви за рендисање су при уласку у захват изложени јаким ударним оптерећењима, да би при
изласку из захвата наступило њихово растерећење. Такво скоковито оптерећење могу издржати
само жилави материјали.
Ножеви за рендисање су правоугаоног и квадратног попречног пресека, стандардних димензија
и дужина.Најчешће се за употребу препоручују квадратни (а = 10, 16, 20, 25 mm) и правоугаони (b
x h = 6 x 10, 10 x 16, 16 x 25, 20 x 30, 32 x 50 mm), дужине од 50 до 400 мм. Величина попречног
пресека ножа се бира у зависности од величине отпора материјала који се обрађује и од режима
обраде. На основу односа висине и ширине ножа (е), може се одредити слободна дужина ножа (ln).
Код наведених ножева квадратног и правоугаоног пресека е = 1 ÷ 1,6 па се слободна дужина ножа
може одредити по обрасцу ln = e∙ h (мм).
Неке стандардне величине углова резног дела ножа за рендисање су приказане у табели 2.
Табела 2. Углови ножа за рендисање

Углови ножа за рендисање
Материјал Брзорезни челик
Тврди метал
који се Груба обрада Завршна обрада
обрађује Грудни Леђни угао Грудни Леђни угао Грудни Леђни угао
угао γ° α° угао γ° α° угао γ° α°
Челик до 400
25 10 20 13 20 10
N/mm2
Челик до 600
20 9 18 11 14 8
N/mm2
Челик до 800
12 7 10 9 10 6
N/mm2
Челик
легирани од
10 7 8 9 7 6
800-1000
2
N/mm
Челични лив 10 7 12 8 5 5
Сиви лив 120
11 9 9 9 10 7
N/mm2
Сиви лив 140
11 9 9 9 10 7
N/mm2
Сиви лив 180
5 7 3 7 5 5
N/mm2
Сиви лив 260
5 7 3 7 5 5
N/mm2
Бронза 5 5 3 7 1 3
Алуминијум
27 11 22 9 22 9
чист
За израду ножева за рендисање се користе брзорезни челици и неке жилаве врсте тврдог метала
(Р40, Р50, М20, К10, К20 итд.). Брзорезни челик се одликује великом жилавошћу и отпорношћу на
ударе који се јављају при рендисању. Код ножева већих димензија дршка алата се израђује од
конструктивног челика а резни део у виду од плочица од брзорезног челика или тврдог метала.
У последње време се користе ножеви са плочицама од тврдог метала који се одликују великом
тврдоћом и смањеном жилавошћу. Плочице се причвршћују на тело ножа тврдим лемљењем и
механичким стезањем помоћу завртња у одређено лежиште у телу ножа.
22
Разликујемо две врсте ножева: за грубо рендисање и за фино рендисање (слика 5.6.). Грубим
рендисањем се постижу класе од 9 до 14, а финим од 6 до 8. Осим ових ножева постоје и ножеви за
усецање и ножеви за обраду различитих закривљених површина.
Савијени нож за хоризонтално рендисање користи се кад се жели искористити ход рендисаљке.
Слика 5.5. – Алати у обради рендисањем (ножеви за рендисање) 24
Нож за усецање има нешто већу ширину да поднесе напрезања, а нож за рендисање профилисаних
жљебова је састављен из више сечива распоређених по чеоној површини тела тако да се постиже
расподела струготине на више мањих делова што даје бољи квалитет.
Због ударног дејства при рендисању није погодна примена ножева са плочицама од кртијих тврдих
метала. Због бољег искоришћења хода резног алата, при рендисању се употребљавају ножеви са
савијеним дршкама. Дршке ножева за рендисање се израђују од конструкцијског челика, а на
резном делу залемљене су плочице од брзорезног челика.
а б
Слика 5.6. - Ножеви за вертикално рендисање: а-за грубу обраду, б-за фину обраду 25
Ножеви са широким сечивом користе се за фину обраду, нарочито при обради сивог лива (слика
5.7). да би се при обради избегле бразде, нож се мора стегнути тако да његов слободни крак буде
што је могуће краћи.
24
25
23
Слика 5.7. - Ножеви за фину обраду26
Да би се приступило самом процесу обраде на вертикалној рендисаљци потребно је припремити

машину за рад. Припрема машине представља уствари почетну фазу рада јер од тога зависи како ће
се обавити сам процес обраде. Припрема машине обухвата постављање и стезање обратка, стезање
ножа и подешавање машине за рад.
Поступак рендисања започиње пуштањем машине у рад односно захватањем обратка ножем. Сам
процес обраде састављен је из једне или више појединачних операција. Обрада равних
хоризонталних површина представља један од начешћих и најлакших случајева обраде на
рендисаљкама.
При обради предмета у облику коцке или паралелопипеда треба водити рачуна о редоследу обраде
површина како би се обрада што рационалније обавила. Обрада вертикалних површина изводи се
само у случају кад обрадак није могуће поставити и стегнути тако да се одговарајућа површина
обрађује у хоризонталном положају. Обрада се изводи тако што се нож спушта за време сваког
повратног кода на одређену дубину. После једног завршеног пролаза нож се подиже у полазни
положај, а затим померањем радног стола одређује се нова дубина резања и обрада наставља даље.
5.1.1. Режим обраде у обради рендисањем
Обрада рендисањем се користи за обраду хоризонталних, вертикалних, нагнутих и

профилисаних површина, израду жљебова. Изводи се на машинама са главним и помоћним
праволинијским кретањем.
У елементе режима рада при рендисању спадају (слика 5.8):
- брзина резања-Vr, односно број двоструких ходова-nL,
- корак - s
- дубина резања- t, односно број пролаза- i
26
Извор: ''Maшински системи'-Драган Живковић
24
Слика 5.8.- Параметри режима обраде 27
Одређивање брзине резања и броја двоструких ходова

Брзина резања у обради рендисањем је брзина праволинијског кретања алата или предмета
обраде у току радног хода. То је брзина којом се скида струготина. Брзина резања одређује се у
зависности од врсте материјала који се обрађује, материјала ножа и врсте обраде (груба или
завршна). Препоручене вредности брзине сечења налазе се у литератури.
При одређивању брзине резања, као и корака, потребно је знати карактеристике машине која је на
располагању. Обично се на свакој машини налази табела из које се може видети колика је брзина
резања у зависности од дужине хода, односно број дуплих ходова у минути.
Краткоходне рендисаљке са механичким погоном, једноставније конструкције, имају брзину
резања између 5 и 15 м/мин, док код модернијих машина брзина резања при грубој обради може
достићи вредност и до 30 м/мин, а при завршној обради и до 60 м/мин.
Краткоходне рендисаљке са хидрауличким погоном достижу брзину резања до 45 м/мин. Дупли
ход представља збир радног и повратног хода. Број дуплих ходова машине за један минут зависи
од брзине радног и повратног хода и дужине предмета. Брзина резања се бира на основу препорука
или прорачуном с обзиром на искоришћење постојаности алата или снаге машине.
Брзина резања је:
nL - број дуплих ходова,

L - ход алата у правцу главног кретања,
k - однос брзина радног и повратног хода (карактеристика машине).
На основу усвојене вредности брзине резања израчунава се број двоструких ходова (nL, dh/min)
према обрасцу:
1000 ∙Vr
nL = Lh ∙(1+ 1 )
a
где је:
Vr - радна брзина
Lh - дужина хода алата
a = Vp/Vr - однос повратне и радне брзине
27
25
За рендисаљке са кривајним механизмом коефицијент а се креће од 1,5 – 2, код комбинованог
механизма до 5, а код хидрауличних дугоходних рендисаљки од 1,5 – 5.
На основу израчунатог броја двоструких ходова усваја се најближи мањи који постоји на машини.
На машини се као параметар главног кретања за одређени захват намешта број двоструких ходова.
Одређивање корака
Помак (корак) је величина померања алата или предмета по завршетку дуплог хода. Изражава
се у милиметрима по дуплом ходу алата или обратка (мм/дх). Корак зависи од: врсте обраде (груба
или фина), врсте материјала алата и предмета, геометрије алата, снаге машине итд.
Ако је у питању груба обрада, корак се одређује на основу отпорности алата, квалитета обрађене
површине (ако је груба обрада завршна) и крутости машине. Препоручене вредности корака за
грубу и фину обраду дате су у табелама.
Утврђивање корака у обради рендисањем обухвата:
 проучавање производне операције,
 избор препоручене вредности корака,
 провера корака и избор меродавног корака.
Корак после сваког двоструког хода sL(mm/dv.hodu) се одређује из одговарајућих табела са
препорученим вредностима, а на основу храпавости обрађене површине која се обрађује,
димензија ножа, дубине резања и материјала предмета. На основу тако изабране препоручене
вредности корака усваја се онај корак који постоји на машини.
Провера корака у обради рендисањем се изводи коришћењем три основна критеријума:
 услова настанка струготине,
 отпорности дршке ножа за рендисање и
 квалитета обрађене површине.
Одређивање дубине резања и броја пролаза

Број пролаза при рендисању се одређује тако што се укупна дебљина материјала који треба
рендисањем скинути подели са дубином резања за један пролаз. Дубина резања за један пролаз се
усваја из одговарајућих таблица за препоручене додатке за обраду рендисањем.
Слика 5.9. – Резни слој при рендисању28
Главно кретање је дефинисано брзином резања (Vr, m/min) или бројем дуплих ходова (nL, dh/min).
Помоћно кретање је дефинисано кораком S, mm/dh (аксијално померање алата или предмета
обраде за један дупли ход, након повратног хода).
28
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs/
26
Радни ход је ход алата или предмета обраде у току кога се изводи процес обраде, од тачке А до
тачке Б, док се у току повратног хода од тачке Б до тачке А процес резања не одвија.
Површина попречног пресека струготине је (слика 5.9.):
A=a⋅s=b⋅h
b - ширина резног слоја,

h - дебљина резног слоја,
a – дубина резања,
s – корак.
Ширина резног слоја је:
Дебљина резног слоја је:
Време обраде на рендисаљци је:
i = δ/a - број пролаза;

δ, mm - додатак за обраду;
a, mm - дубина резања;
B = b + 2∙e2 - ход алата или предмета обраде у правцу помоћног кретања;
e2 = 2 - 5 mm - прилаз и излаз алата у правцу помоћног кретања и
b - ширина обраде.
S – корак
Снага машине је:
Vr – брзина радног хода (m/min)

F1 – главни отпор резања (N)
η – механички степен искоришћења снаге машине
Дубина резања је: a = H1 −H ,
27
Слика 5.10. - додаци у обради рендисањем29
Додаци за обраду рендисањем (слика 5.10.) су:

δ1 - за грубу обраду рендисањем,
δ2 - за фину обраду рендисањем,
δ3 - за брушење.
Резултујући отпор резања у обради рендисањем се може разложити на три компоненте (слика
5.11):
F1 – главни отпор резања, F 1=C k ∙ a x1 ∙ S y1 , N
F2 – отпор продирања,
F3 – отпор помоћном кретању.
Слика 5.11. – Основни елементи процеса резања и отпори резања30
Познавање елемената режима резања је веома важно, јер они представљају факторе од којих
зависи економичност обраде и квалитет обрађене површине. При избору режима обраде треба
тежити да изабрани елементи обезбеде првенствено прописани квалитет, а затим што потпуније
искоришћење алата и машине. Осим тога, при избору режима обраде треба водити рачуна и о
висини трошкова процеса обраде, укупном времену трајања операције, рентабилности обраде и
другим захтевима технолошко - економске природе.
6. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ ВЕРТИКАЛНЕ РЕНДИСАЉКЕ
29
Извор:https://www.scribd.com
30
28
Експлоатациони трошкови обухватају оне трошкове који су непосредно у вези са машином
током њеног производног рада. Овде улазе:
 трошкови одржавања
 трошкови хабајућих делова
 трошкови погонске енергије, мазива и помоћног материјала
 трошкови руковаоца машина и њихових помоћника
Трошкови одржавања се процењују и утврђују на основу искуствених података код извршења

истих или сличних радова. Могу се користити и препоруке произвођача који се опет базирају на
великом броју статистички обрађених података. Трошкови одржавања обухватају мале и средње
поправке, дневни сервис, прање и подмазивање.
Они зависе од:
 конкретне машине
 услова рада
 квалитета одржавања
Трошкови хабајућих делова су трошкови замене и одржавања делова вертикалне рендисаљке
изложених непосредном хабању као што је нож за рендисање. Трошкови одржавања се
обрачунавају по радном часу рендисаљке.
Трошкови енергије се обрачунавају у зависности од тога да ли је електромотор потпуно или
делимично оптерећен.
Како се код машинског рада узима у обзир коришћење радног времена преко одговарајућег
коефицијента, на исти начин треба и код прорачуна утрошка енергије о томе водити рачуна.
Општи образац за прорачун утрошка енергије има облик:
G = N0 ∙ gs ∙ ke
No - номинална снага мотора

gs – специфична потрошња енергије
ke - коефицијент потрошње креће се од 0,45 до 0,75 (средња вредност око 0,60) аналогно
коефицијенту коришћења радног времена
Уобичајено је да се трошкови мазива и рад на подмазивању машина узима у износу од 10% од

вредности машина.
Трошкови радне снаге су одређени према томе каква се квалификација захтева за рад на машини.
Радник је плаћен за сваки сат проведен у фабрици, радила машина или не.
На разним врстама машина раде радници различитог нивоа стручности.Ниво стручности код
радника се дефинише категоријом од I до IX. I категорија је потпуно неквалификован радник и она
је практично нестала из фабрике док IX категорија радника подразумева искусног радника, то је
ранг високе школе. Радник на рендисаљци обично има IV категорију стручности.
У трошак радне снаге не спада само плата већ и превоз радника, топли оброк као и законске
дажбине држави у којој се ради.
29
Трошкови основног средства обухватају одржавање машине, амортизацију, трошкове камате и
осигурање машине. Збир трошкова се множи калкулативним фактором да би се добило коштање
радног часа машине.
Eos = Einv + Eam + Ek + Eo (дин/год)

Eos - трошкови основног средства
Einv - трошкови инвестиционог одржавања
Eam - трошкови амортизације машине
Ek - трошкови камате на кредит узет за набавку машине
Eo - трошкови осигурања
Трошкови амортизације се морају узети у обзир јер се машина током рада троши, радни век јој је
ограничен и зависи од много фактора (квалитета материјала, конструктивних карактеристика,
услова рада машине). Лоше одржавање машине утиче на радни век.
Трошкови амортизације се обрачунавају по формули:
Eam = NV/hek (din/h)

NV - набавна вредност машине
hek - експлоатациони век машине, процењен број радних сати према карактеристикама машине
Треба обратити пажњу и на:

- трошкове инвестиционог одржавања
- трошкове камата на основу средстава
- трошкове осигурања и камате осигурања
Трошкови који су непосредно везани за рад машине:
Ee = Ers + Een + Emaz + Eto + Ehab

Ee - експлоатациони трошкови машине
Ers - трошкови радне снаге радника ангажованих при раду машине ( бруто износ din/h)
Een - трошкови утрошене енергије при раду машине (din/h)
Emaz - трошкови утрошеног мазива за један ефективан сат рада
Eto - трошкови текућих поправки (din)
Ehab - трошкови хабајућих делова (din/h)
Прорачун коштања једног ефективног часа рада машине:
Kh = Jt/hgr + (Ee + Eos) (1 + fi)

Jt - једнократни трошкови машине
hgr - фонд радних часова машине који је планиран на основу обима посла
fi - фактор којим се калкулишу трошкови режије и добит предузећа
Једнократни трошкови машине обухватају:

- трошкове транспорта машине
- трошкови постављања и монтаже машине
30
6.1. Пример израчунавања експлоатационих трошкова вертикалне
рендисаљке
Одредити експлоатационе трошкове вертикалне рендисаљке B5032D следећих радних

карактеристика:
 Величина радне плоче: Ø 630 мм

 Максимални ротациони угао стола: 360°
 Максимална тежина на радној плочи: 500 кг
 Максимални уздужни ход стола: 630 мм
 Максимално попречно померање стола: 560 мм
 Број обртаја мотора: 960 о/мин
 Димензије рендисаљке: 2261 х 1496 х 2246 мм
 Инсталисана снага електро мотора: Р = 3 kW
 Степен искоришћења електромотора: ηeM = 0,75
 Степен искоришћења инсталације опреме: η i = 0,8
 Број радних дана у току године: Brd = 253
 Број радних смена: 1
 Економски век трајања вертикалне рендисаљке: Vt = 25000 h
 Коефицијент који зависи од врсте опреме и услова у којима та опрема ради: p = 0,6
 Цена 1 kW електричне енергије: Ce = 0,02 evra/kWh
 Цена рендисаљке: 13000 евра
 Број година за које треба вратити кредит: g = 5
 Износ каматне стопе за узети кредит: k = 6%
 Каматна стопа осигурања: kos = 2,5%
 Цена једног радног сата радника у производњи: C RS = 1 evro/h
 Калкулативна стопа издвајања за потребе режије: K S1 = 0,5
 Калкулативна стопа за издвајање из дохотка за социјално, здравство и сл.: K S2 = 0,7
 Калкулативна стопа издвајања за заједничку потрошњу: K S3 = 0,4
РЕШЕЊЕ:
31
Експлоатациони трошкови рада вертикалне рендисаљке (Te) наведених карактеристика износе:
Te = TA + To + TE + TKOS + TRS
Te = 0,52 + 1,9 + 0,62 + 0,52 + 3,78 = 7,34 (evra/h)
Теоријски капацитет (KT) може се одредити водећи рачуна о чињеници да вертикална

рендисаљка ради једну смену.
Теоријски капацитет се добија применом обрасца:
KT = Brd ∙Ns∙ Tns = 253∙1∙7,5 = 1897,5 h/god
где је:
KT (h/god) - теоријски капацитет вертикалне рендисаљке
Brd = 253 - број радних дана у току године
NS = 1 - број радних смена
Tns = 7,5 h - време трајања једне смене
Могући капацитет (KM) се добија применом обрасца:
KM = KT∙RR = 1897,5∙0,8 = 1518 h/god
где је:
KM (h/god) - могући капацитет
RR = 0,8 - поузданост вертикалне рендисаљке
1. Трошкови амортизације (TА) су:
T NC 13000
T A= = =0,52 evra /h
V t 25000
где је:
TNC = 13000 евра - набавна цена инвестиционе опреме
Vt = 25000 h - економски век трајања посматране опреме
2. Трошкови одржавања (To) су:
32
To = Tio + TT + TDT + TOB = 0,7 + 0,31 + 0,86 + 0,0187 = 1,9 (evra/h)
где је:
2.1. Трошкови инвестиционог одржавања (Tio) су:
Tio = (0,05 - 0,12)∙ TNC = 0,08∙ 13000 = 1040 (evra/god)
1040 1040
T io = = =0,7 (evra/h)
K m 1518
где је:
Km = 1518 h/god - могући капацитет вертикалне рендисаљке
2.2. Трошкови текућег одржавања (TT) су:
T NC ∙ p 13000 ∙ 0,6
T T= = =0,31 (evra/h)
Vt 25000
где је:
p = 0,6 - коефицијент који зависи од врсте опреме и услова у којима та опрема ради; за просечне
услове рада p = 0,5 - 0,6
2.3. Трошкови делова који се троше (TDT) су:
TDT = (0,06 - 0,15) ∙TNC = 0,1∙ 13000 = 1300 (evra/god)
1300 1300
T DT = = =0,86 (evra/h)
K m 1518
2.4. Трошкови обуке одржаваоца (TOB) су:
TOB = (0,004 - 0,15) ∙ (Tio + TT + TDT) = 0,01 ∙ (0,7 + 0,31 + 0,86) = 0,0187 (evra/h)
3. Трошкови енергије (TE) су:
TE = ТПЕ + Tm = 0,56 + 0,056 = 0,62 (evra/h)
где је:
3.1. Трошкови погонске енергије (ТПЕ) су:
P ∙ k E ∙ t E ∙C E 3 ∙ 0,75 ∙7,5 ∙ 0,02

Т ПЕ = = =0,56 (evra/h)
ηeM ∙ ηi 0,75 ∙0,8
где је:
33
ТПЕ - (evra/h) - трошкови погонске енергије електромотора,
Р = 3 (kW) - инсталисана снага електромотора,
k E = 0,75 - фактор који узима у обзир стварно коришћење снаге у односу на инсталисану снагу
електромотора и он износи: k E= 0,6 - 0,9,
t E = 7,5 (h) - часови рада електромотора,
C E = 0,02 (evra/h) - цена једног kW електричне енергије,
ηeM = 0,75 - степен искоришћења електромотора. Креће се од 0,75 - 0,93, при чему се веће
вредности узимају за моторе већих снага,
ηi = 0,8 - степен искоришћења инсталације опреме.
3.2. Трошкови мазива (Tm) су:
Tm = 0,1∙TПЕ = 0,1∙ 0,56 = 0,056 (evra/h)
4. Трошкови камата и осигурања (Tkos) су:
Tkos = Tk + Tos = 0,31 + 0,21 = 0,52 (evra/h)
где је:
4.1. Трошкови камата на инвестициона улагања у опрему (Tk) су:
Tk = CSR∙k = 7800 ∙ 0,06=468(evra/god)
468 468
T k= = =0,31 (evra/h)
K m 1518
где су:
VK ∙( g+ 1) 13000∙(5+ 1)
C SR= = =7800евра - средња вредност основних средстава
2∙ g 2∙ 5
VK = 13000 евра - величина кредита утрошеног за набавку опреме
g = 5 - број година за које кредит треба вратити
k = 6 % - износ каматне стопе
4.2. Трошкови осигурања основних средстава (Tos) су:
Tos = TNC∙kos = 13000 ∙0,025=325(evra/god)
325 325
T os= = =0,21 (evra/h)
K m 1518
34
где је:
kos = 2,5% - каматна стопа осигурања
5. Трошкови радне снаге (Trs) су:
Trs= Tld + Tldr + Told + Tzp = 1,2 + 0,6 + 1,26 + 0,72 = 3,78 (evra/h)
где је:
5.1. Трошкови личних доходака производних радника (Tld) су:
evra
Tld = NRS ∙CRS ∙PN = 176∙ 1∙ 1,2=211,2 =1,2 (evra/h)
mes
где је:
NRS = 176 (h/mes.) - просечан број радних сати у току једног месеца,
CRS = 1 (evro/h) - цена једног радног сата радника запосленог у производњи,
PN = 1,2 - фактор који узима у обзир пребачај радне норме радника запосленог у производњи
(приближно 20%).
5.2. Трошкови личних доходака режије (Tldr) су:
Tldr = KS1∙Tld = 0,5∙ 211,2=105,6 (евра/месечно) = 0,6 (evra/h)
где је:
KS1 = 0,5 - калкулативна стопа издвајања за потребе режије (узето је да режијског особља има 50%
од броја производних радника).
5.3. Трошкови обавеза из личних доходака радника (радника запослених у производњи и у режији)
(Told) су:
Told = KS2∙(Tld + Tldr) = 0,7∙ ( 1,2+ 0,6 )=1,26 (evra/h)
где је:
KS2 = 0,7 - калкулативна стопа за издвајање из дохотка за социјално, здравство, школство, војску и
сл. (узето је да оно износи 70%).
5.4. Трошкови заједничке потрошње (Tzp) су:
Tzp = KS3 ∙(Tld + Tldr) = 0,4∙ ( 1,2+ 0,6 )=0,72(evra/h)
где је:
KS3 = 0,4 - калкулативна стопа издвајања за заједничку потрошњу (узето је да је издвајање 40%).
35
6.2. Дијаграми и поређење неких од спецификација
Shanghai Shenji
Произвођач International Co.,
GOŠA FOM WMW
рендисаљке Ltd.
Модел рендисаљке B5032D 7410 StS 400
Напон 380 V / 50 Hz 380 V / 50 Hz 380 V / 50 Hz
Снага мотора 3 kW 5 kW 5,5 kW
Ход рендисаљке 1200 mm 750 mm 500 mm
Пречник радне
Ø 630 mm Ø 700 mm Ø 800 mm
плоче
Максимални
ротациони угао 360° 360° 360°
стола
Максимална
тежина на радној 500 kg 1000 kg 1500 kg
плочи
Максимални
630 mm 750 mm 1000mm
уздужни ход стола
Максимално
попречно померање 560 mm 750 mm 500 mm
стола
Број обртаја мотора 960 min-1 1400 min-1 1800 min-1
Маса 3000 kg 5000 kg 8000 kg
Цена 13000 € 18000 € 16000 €
36
Proizvodjac WMW
GOŠA FOM
Shanghai Shenji International Co.,
Ltd.
0 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00
20 40 60 80 10
0
12
0
14
0
16
0
18
0
20
0
Цена (€)
WMW
Proizvodjac GOŠA FOM
Shanghai Shenji International
Co., Ltd.
0 1 2 3 4 5 6
Снага мотора (kW)
WMW
Co., Ltd.
0 200 400 600 800 1000 1200 1400

Ход рендисаљке (mm)
37
WMW
Co., Ltd.
0 100 200 300 400 500 600 700 800 900

Пречник радне плоче (mm)
WMW
Co., Ltd.
0 200 400 600 800 1000 1200

Maксимални уздужни ход стола (mm)
WMW
Co., Ltd.
0 100 200 300 400 500 600 700 800

Максимално попречно померање стола (mm)
38
WMW
Co., Ltd.
0 200 400 600 800 100012001400160018002000
Број обртаја мотора (min-1)
Дијаграми трошкова
Shanghai
Shenji GOŠA
Произвођач рендисаљке WMW
International FOM
Co., Ltd.
Модел рендисаљке B5032D 7410 StS 400
Трошкови амортизације 0,52 0,72 0,64
Текуће одржавање 0,31 0,432 0,384
Трошкови делова који се троше 0,86 1,19 1,05
Трошкови погонске енергије 0,56 0,94 1,03
Трошкови мазива 0,056 0,094 0,103
Трошкови камате 0,31 0,43 0,38
Трошкови осигурања 0,21 0,3 0,26
39
Трошкови личног дохотка 1,2 1,2 1,2
Трошкови инвестиционог
0,7 0,95 0,84
одржавања
Трошкови обавеза из личних
1,26 1,26 1,26
доходака радника
Трошак личних доприноса
0,6 0,6 0,6
радника
Трошкови образовања 0,0187 0,026 0,023
Трошкови зараде радника 0,72 0,72 0,72
Укупни трошкови 7,34 8,86 8,49
WMW
Proizvodjac
GOŠA FOM
Shanghai
Shenji
Internation
al Co., Ltd.
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8
Трошкови амортизације (€/h)
40
WMW
Co., Ltd
0 0.05 0.1 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35 0.4 0.45 0.5
Текуће одржавање (€/h)
WMW
Co., Ltd.
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2
Трошкови погонске енергије (€/h)
WMW
Co., Ltd
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1 0.12

Трошкови мазива (€/h)
41
WMW
Proizvidjac GOŠA FOM
Co., Ltd.
0 0.05 0.1 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35 0.4 0.45 0.5
Трошк
ови камате (€/h)
WMW
Ltd.
0 0.05 0.1 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35

Трош
кови осигурања (€/h)
42
WMW
Ltd.
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1

Тр
ошкови инвестиционог одржавања (€/h)
WMW
Ltd.
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7

Тро
шак личних доприноса радника (€/h)
WMW
GOŠA FOM
Proizvodjac
Shanghai Shenji
International Co.,
Ltd.
0 0.01 0.01 0.02 0.02 0.03 0.03
Трошкови образовања (€/h)
43
WMW
Co., Ltd.
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8

Трошкови зараде радника (€/h)
WMW
Co., Ltd.
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2 1.4

Трошкови делова који се троше (€/h)
WMW
Proizvodjaac GOŠA FOM
Ltd.
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Укупни трошкови (€/h)
44
7. ОДРЖАВАЊЕ ВЕРТИКАЛНЕ РЕНДИСАЉКЕ
Одржавање техничких система (машина и уређаја), односно средстава за рад, као функција и
део процеса производње заузима данас важно место у производном систему сваке компаније. На
развој одржавања утицао је брз индустријски напредак, као и стални пораст аутоматизације и
повезаности средстава за рад, затим нагли пораст фиксних трошкова у односу на променљиве.
Одржавање се дефинише као стална контрола над свим средствима за рад, као и вршење одређених
поправки и превентивних радњи, чији је циљ стално функционално оспособљавање и чување
производне опреме, постројења и других машина и уређаја. Појам одржавања долази уз сваки
појам производње одређених добара. Током времена и употребе долази до старења материјала и
средстава за рад, смањује се технолошка ефикасност, а долази и до евидентног технолошког
застаревања. Средства се током времена троше и смањује им се радна способност. Средства за рад
су подложна кваровима, ломовима и оштећењима, па се појављују прекиди у раду. То узрокује
појаву трошкова због замене и поправке делова, али и трошкове због застоја у процесу
производње.
Места за подешавање и одржавање машине морају да се налазе изван зона опасности. Мора
бити омогућено да се изврши подешавање, одржавање, поправка, чишћење и активности на
опслуживању док машина не ради. Ако се, због техничких разлога, не могу испунити ови услови
морају се предузети мере ради безбедног извршавања поменутих радњи. Ако је потребно мора се
обезбедити прикључни уређај за инсталирање дијагностичке опреме за откривање кварова на
рендисаљци.
Рендисаљка мора бити пројектована и израђена тако да се омогући безбедан приступ свим
подручјима где су потребне интервенције у току рада, подешавање и одржавање машине.
Постоје две стратегије одржавања. То су:
• Корективно одржавање,
• Превентивно одржавање.
При пријему нове рендисаљке у фабрику врши се њен квалитативан пријем и дефинише се табела
за одржавање која се ажурира по следећим корацима:
1) По успешном пријему рендисаљке додељује јој се идентификациони број и класификациона
шифра и отвара ставка „вертикална рендисаљка“ у табели машина. У табели машине води се
комплетан материјал о историјату рендисаљке од дана пријема у фабрику.
2) Машинска карта радне способности је нова табела која се отвара по пријему и води се
заједно са табелом машине. Њена сврха је пружање информација о основним карактеристикама
рендисаљке. Саставни део овог документа је и Листа резервних делова у коју се уписује назив
резервног дела, димензије, каталошки број произвођача и број уграђених комада у рендисаљку.
3) План подмазивања садржи шифру рендисаљке, период подмазивања и количину. Пословођа
одржавања одређује план подмазивања на основу упутства произвођача и претходне историје
рендисаљке. Промену плана подмазивања оверава шеф погона за израду и одржавања алата и
опреме.
4) Табела о ремонту рендисаљке и замени оштећених делова се отвара при ремонту рендисаљке и
у њу се уноси почетак и крај ремонта, врста поправке, извршилац радова, назив дела који је
замењен и потпис пословође одржавања. Ову табелу попуњава пословођа одржавања који води
ремонт рендисаљке.
45
5) Табела о опису отказа се попуњава на основу извештаја о застоју и оправци рендисаљке. У ову
табелу се уноси датум и време настанка и отклањања отказа, списак уграђених делова и број
требовања. Ова табела служи за праћење рендисаљке током експлоатације и пружа информације
за превентивно и инвестиционо деловање на рендисаљци.
Попуњава га пословођа одржавања.
Рендисаљка мора бити видљиво, читљиво и неизбрисиво означена следећим подацима:
- пословним именом и пуном адресом седишта произвођача и адресом њеног заступника;
- ознаком машине;
- знаком усаглашености;
- ознаком серије или типа;
- серијским бројем, ако постоји;
- стварном годином производње (тј. годином када је процес производње завршен).
Преглед машине може бити редован и ванредан. Редован преглед машине врши се на основу
задатог периода. Ванредни преглед се врши онда када се сумња у исправност рада неке машине,
уколико се дешавају чести откази или нека друга манифестација која указује на потребу чешћег
прегледа машине. Редован и ванредни преглед врши пословођа одржавања заједно са радницима
одржавања и одговорни су за исправност машина. Налази се уписују у табелу о редовним и
ванредним прегледима машине.
7.1. Превентивно одржавање
Превентивно одржавање је одржавање приликом којег се квар предвиђа и само одржавање се

врши пре него квар настане. Овај начин одржавања пружа одређену сигурност при раду уређаја.
Превентивно одржавање је врста планског одржавања.
Предности превентивног одржавања:
 већа поузданост уређаја и система у раду,
 могућност планирања тренутка одржавања,
 могућност предвиђања трошкова одржавања а самим тим и лакша контрола.
Недостаци превентивног одржавања:
 повећани трошкови одржавања,
 повећана могућност квара уређаја услед људске грешке особља које врши одржавање,
 високи трошкови одржавања узроковани често непотребном заменом делова.
Овај начин укида негативна својства корективног одржавања, али са собом носи нека друга
негативна својства. Превентивне активности одржавања могу бити периодичне, предвиђене или
планиране и изводе се пре него што дође до отказа система, структуре или његових компонената,
како би се продужио век трајања систему и рада.
Превентивно одржавaње се може вршити на неколико начина. Може бити изведено као Планирано
одржавање, које се врши у задатим временским интервалима или на основу броја пређених
километара, на основу броја радних сати, након одређеног броја извршених радних операција, итд;
или као предиктивно одржавање (одржавање по стању) код које се активности одржавања
реализују на основу стања делова и система.
7.1.1. Подмазивање рендисаљке

46
Појам "подмазивање" представља скуп начина, техника и метода које се примењују у
триболошким системима како би се смањило трошење површина. Овај циљ се остварује тако што
пумпа погони уље на тачно одређена мазна места која су битна за функцију подмазивања и
хлађења у процесу резања. Доток мазива према главним деловима врши се централним системом
подмазивања а за остало је потребна ручна техника.
Пумпа испоручује мазиво из централног спремника путем цевовода до мазних тачака и елемената
машине. Све се то обавља аутоматски, у тренутку када је то потребно и тачно дефинисаним
количинама. На тај начин се смањује трење и трошење чиме се продужава животни век елемената
машине уз истовремену уштеду мазива.
Рендисаљке као и остале алатне машине имају више кинематских целина које су при раду
подложне хабању и могу бити веома брзо оштећене и изазвати неправилан рад машине уколико се
не врши редовно чишћење и подмазивање. Произвођачи машина дају упутство о начину
одржавања и подмазивања машине и њега се корисник мора придржавати. Веома је значајно да се
у резервоаре уља за подмазивање сипа уље одговарајућих карактеристика које је одредио
произвођач машине. Тиме се обезбеђује не само правилан и тачан рад машине него и дуг век њеног
трајања. Уколико се приликом рада машине запази било какав недостатак удари и слично,
потребно је одмах машину зауставити и предузети мере да се квар констатује и отклони. Након
завршетка рада у свакој радној смени машина се мора очистити од металне струготине и других
прљавштина при чему нарочиту пажњу треба обратити на чишћење њених клизних површина.
Средства за хлађење предмета обраде у току обраде рендисањем имају функцију хлађења и
подмазивања. Хлађењем се врши одвођење топлоте из зоне резања, снижава се температура
рендисања и смањује неповољни утицај топлоте на алат и обрадак. Подмазивањем се смањује
коефицијент трења између обратка и ножа за рендисање.
Осим тога, средство за хлађење и подмазивање има задатак одношења струготине, честица
материјала из зоне рендисања и спречавање лепљења струготине на алат. На основу наведених
функција, средство за хлађење и подмазивање побољшава тачност и квалитет обраде. Средства за
хлађење и подмазивање на бази водених раствора имају бољу моћ одвођења топлоте, док средства
на бази резних уља имају боља својства подмазивања. Нарочито је важно направити разлику
између смањења стварања топлоте у зони контакта алата и обратка и повећања моћи одвођења
топлоте из зоне рендисања. Приликом примене резног уља у процесу рендисања ствара се мања
количина топлоте у односу на рендисање са средством за хлађење на бази воде. Међутим, пошто је
расхладна течност лош проводник топлоте, у процесу рендисања ређе је у примени. У току
рендисања настаје лепљење материјала обратка на алат. Ова појава се може знатно смањити
применом таквог средства за хлађење, које спречава лепљење материјала обратка на алат. Лепљење
материјала на алат у пракси се најчешће јавља у случају када је средство за хлађење дуго у
употреби и запрљано.
Најважније особине које треба да поседује средство за хлађење и подмазивање је:
- да има добра технолошка својства (добру способност хлађења, подмазивања и квашења),
- антикорозиона својства (да не изазива корозију и оксидацију материјала предмета обраде и
делова рендисаљке),
- физичка, хемијска и технолошка стабилност у току одређеног времена експлоатације (да се не
разлаже и не губи својства у току експлоатације) и да има малу вискозност,
- да су неотровна (одсуство штетног дејства на кожу и здравље радника) и да немају непријатан
47
мирис.
Довођење средства за хлађење и подмазивање у зону рендисања, најчешће је путем повишеног
притиска. Средство за хлађење и подмазивање се из резервоара потискује помоћу пумпе и кроз
млазнице различите конструкције доводи у зону рендисања брзином од око 1 m/s.
Потребна количина средства за хлађење и подмазивање је утолико већа, што је већа ширина зоне
контакта алата и предмета обраде, виши квалитет обрађене површине предмета обраде и мања
крутост предмета обраде. Конструкција млазнице треба да обезбеди правилан млаз средства за
хлађење и подмазивање по целој површини контакта алата и предмета обраде.
Подмазивање се врши у једнаким временским интервалима чиме се постиже знатна уштеда
енергије и смањено хабање делова рендисаљке. Систем централног подмазивања (слика 7.1.)
рендисаљке је повезан са контролно-управљачким ормаром рендисаљке. Одговарајућим системом
подмазивања вертикалне рендисаљке смањују се трошкови одржавања, резервних делова, времена
застоја, мазива. Истовремено се постиже дужи радни век рендисаљке, мање прекида у производњи
и већа безбедност при раду и већа хигијена. За разлику од ручног подмазивања где се праве дужи
интервали, примењују веће дозе код аутоматског подмазивања су кратки интервали, оптимално
дозирање, елиминисана је људска грешка а и подмазивање може да се врши и док рендисаљка
ради.
Слика 7.1. - Шема централног подмазивања31
Приликом подмазивања вертикалне рендисаљке заступљен је Прогресивни систем (слика 7.2.).

Код овог система као мазиво може да се користи маст или уље. Мазиво из пумпе се дели на више
страна, путем прогресивних разводника, независно од повратног притиска. Овај систем
карактерише једноставан систем контроле и управљања са једног места.
Слика 7.2. - Прогресивни систем подмазивања32

Средства за хлађење и подмазивање деле се у три групе:
31
Извор: https://www.hennlich.rs
32
Извор: https://www.hennlich.rs
48
 резна уља,
 мешавине,
 емулзије.
Резна уља су минералног и биљног порекла са хемијским и површински активним додацима.
Средства за хлађење и подмазивање на бази воде, представљају мешавину воде и додатака за
заштиту од корозије и побољшање моћи квашења органског и неорганског порекла. Емулзије, као
средство за хлађење и подмазивање, најчешће су у употреби. Емулзије чине мешавину две
међусобно раствориве или слабо раствориве течности.
Најчешће се примењују мешавине емулзионих уља и воде са додатком емулгатора,
антикорозионих и других додатака. Приликом избора средства за хлађење и подмазивање у већини
случајева потребно је контактирати произвођаче тих средстава. Постоје одређене препоруке у вези
коришћења средстава за хлађење и подмазивање код рендисања:
а) За рендисање предмета обраде од ливеног гвожђа, челика (некаљеног и каљеног), тврдог метала
и титанијума, користе се синтетичка водорастворива средства која врше ефективно хлађење метала
и не утичу на површинску структуру материјала обратка.
б) Код рендисања од легираног челика, код којих постоји опасност од појаве микропукотина на
површини, користе се резна уља вискозности 3-15 mm/s на 50°C. Резно уље у поређењу са
водорастворивим средством за хлађење и подмазивање снижава храпавост обрађене површине,
смањује силе резања и успешније удаљује струготину са алата. Код рендисања сложених профила
примењују се расхладне течности вискозности 20-30 mm/s при 50°C.
ц) Код продуктивног рендисања челика (некаљеног и каљеног) са високим брзинама резања (>60
m/s), дубоког рендисања, где је максимални учинак до 100 mm3/mm.s, користе се емулзиона уља
под притиском од 0,5-2,5 бара и количине не мање од 10 l по 1 mm контакта ширине алата.
Температура средства за хлађење и подмазивање у систему не сме да прелази 55°C. У случају
повећања температуре изнад те границе, потребна је уградња хладњака средства за хлађење и
подмазивање.
У случају појаве нагорелих места на рендисаној површини, појаве микропукотина, великог
расипања мера на предмету обраде, изазване термичким променама у контактној зони алата и
предмета обраде, потребно је повећати притисак или проток средства за хлађење и подмазивање.
У случају да се овим поступцима не добију повољни резултати, потребно је извршити замену
средства за хлађење и подмазивање другим типом, које има бољу способност хлађења.
Повећање храпавости рендисане површине везано је за смањење способности подмазивања
средства за хлађење и подмазивање или је високи садржај тврдих металних примеса у средству за
хлађење и подмазивање. У овом случају потребно је применити средство за хлађење и
подмазивање са бољим триболошким карактеристикама.
7.2. Корективно одржавање
Корективно одржавање се може описати као врста одржавања које се предузима када је
поједини део отказао или је истрошен. То је одржавање које се реализује након јављања квара. Оно
се предузима ради повратка тог дела у првобитно, радно стање. Овај начин одржавања је
најзаступљенији упркос целом низу негативних својстава које са собом носи.
49
Овај начин одржавања назива се и „не дирај док ради“. Корективне активности одржавања
подразумевају враћање система, његових компонената и структуре у првобитно стање.
Подразумевају исто тако поправку, ремонт или замену делова како би систем у отказу поново
изводио функције дефинисане унутар прихватљивог нивоа.
У случају неисправног рада машине или појаве веће количине шкарта руковаоц машине је
дужан да обавести пословођу који писменим путем обавештава пословођу одржавања о насталом
проблему. Пословођа одржавања уписује у Дневни лист одржавања идентификациони број
машине, време настанка квара и кратак опис квара. Након тога, пословођа одржавања одређује
радника који ће извршити оправку, или ако је квар теже природе обавештава управника одржавања
о квару, а он даље предузима неопходне кораке да се машина врати у радно стање.
По завршеној операцији корективног одржавања у Дневни лист одржавања уписује се стање
отказа, опис операција и број требовања уколико су коришћени резервни делови. На основу
дневних листа одржавања пословођа одржавања попуњава Картон о опису отказа.
Корективно одржавање се најчешће реализује неплански и ургентно, а превентивно одржавање се
реализује плански, односно када се за то укаже потреба. Приликом одржавања уређаја користе се
оба наведена начина, витални делови се већином одржавају активним начином, односно
превентивно, а мање битни пасивно, односно корективним начином.
Правилно и редовно одржавање рендисаљкеима за циљ повећање њеног века трајања. Рендисаљку
може одржавати, поправљати и подешавати само стручно и овлашћено лице. Радник који ради на
одржавању, поправци и подешавању рендисаљке не сме произвољно мењати делове рендисаљке,
мењајући им тако особине и функцију.
Пре приступања чишћењу, поправкама и дуготрајним прекидима, довод електричне струје мора се
искључити на месту прикључка на електричну мрежу. Мање сметње могу се отклонити у току рада
само уколико се нису јавиле у опасним просторима, односно у просторима опасних кретања
рендисаљке.
Редовно одржавање обухвата знатан број радова и активности а најзначајније међу њима су
следеће:
 редовно и правилно подмазивање погонких преносника снаге (лежаји, вратила, осовине);
 контрола стања алата;
 контрола исправности рада управљачких уређаја.
У случају било каквог квара на уређају или алату, заштитној направи или уређајима за укључивање
треба зауставити рендисаљку и квар пријавити одговорном руководиоцу.
50
8. ЗАКЉУЧАК
Технологија обраде рендисањем има важну примену у машинској индустрији. Рендисање има
веома важну улогу у остваривању жељеног квалитета предмета обраде. Правилним избором ножа
за рендисање и брзине резања за одговарајући материјал предмета обраде, постиже се висок
квалитет и тачност обрађиване површине, без употребе скупих алата. Процес рендисања се
примењује и код неких операција грубе обраде као што су равнање површина после ливења,
заваривања и сл. У неким операцијама обраде делова, операција рендисања замењује операције
које се изводе резањем алатима са дефинисаном геометријом сечива - на пример, израда зупчаника
рендисањем и сл. Дубоким рендисањем се може заменити обрада стругања, што показује
универзалност ове обраде.
Иако процес рендисања, у односу на неке друге поступке обраде, има мању продуктивност
рада па се све ређе употребљава ипак је овај процес обраде најпогоднији за обраду дугачких, а
уских предмета и зупчаника.
Правилно и редовно одржавање рендисаљке има за циљ повећање њеног века трајања. Рендисаљку
може одржавати, поправљати и подешавати само стручно и овлашћено лице.
Поред примене одговарајућих техничких решења заштите на вертикалној рендисаљци различите
конструкције, неопходна је и примена одређених организационих мера заштите. Правилан избор,
монтажа и подешавање заштитних уређаја, познавање извора за одржавање и руковање,
представљају најважније организационе мере заштите.
51
ЛИТЕРАТУРА:
[1] Ивковић Б., „Обрада метала резањем“, Југословенско друштво за трибологију,

Крагујевац, 1994. год.
[2] Лазић М., „Технологија обраде метала резањем“, Машински факултет, Крагујевац,
2002. год.
[3] Лазић М., Недић Б.,Митровић Б., „ Технологија обраде метала резањем,Избор режима
обраде“, Машински факултет, Крагујевац, 2002. год.
[4] Недић Б., Тадић Б., „Обрада метала резањем, прорачун елемената режима обраде“,
Збирка задатака, скрипта, Машински факултет, Крагујевац, 2000. год.
[5] Др. Адамовић Ж., Мр. Радовановић Љ., „Хидраулика и пнеуматика“, Технички факултет
"Михајло Пупин", Зрењанин, 2005
[6] Станковић П.: „Машинска обрада-књига I, Обрада метала резањем“, Грађевинска књига,
Београд, 1974
[7] Правилник о безбедности машина, Службени гласник РС број 13/2010
[8] Живковић Д.: „Машински системи“, Висока техничка школа Нови Београд, 2013
Материјал са интернета:
www.oglasi.rs
ftp://is.fin.kg.ac.rs/
http://documents.tips
http://www.ftn.uns.ac.rs
http://automatizacija1.etf.rs/
https://www.scribd.com/
www.documentslide.com
https://books.google.rs/
http://www.slideshare.net/
http://www.tehnickaue.edu.rs/
http://menso88.weebly.com
http://predmet.singidunum.ac.rs/
https://www.hennlich.rs
52

Vertikalna Rendisaljka-Seminarski

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vertikalna Rendisaljka-Seminarski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „НОВИ БЕОГРАД“

ПРЕДМЕТ: ХИДРАУЛИКА И ПНЕУМАТИКА

Предметни наставник: Студент:

Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким

У оквиру предмета Хидраулика и пнеуматика као предиспитна обавеза студената је и израда

Слика 1.1.-Вертикална рендисаљка1

Слика 2.1. -Watt-ова парна машина2

Табела 1.Преглед проналаска машина3

За смањење производних трошкова по јединици производа било је потребно конструисати машине

Интезиван развој електронике омогућио је масовно коришћење нумерички управљаних

2.1. Развој рендисаљке

Друге Римске рендисаљке са челичном дршком и дрвеним телом пронађене су у тадашњем

Слика 3.1. – Шема рендисања5

3.1. Принцип обраде

3.2. Карактеристике процеса рендисањем

 полазни материјал је претходно обрађиван предмет призматичног облика.

3.4. Основне експлоатацијске карактеристике рендисаљке

 погонска снага машине и степен искоришћења снаге машине,

Слика 4.1. – Обрада косих површина8

Слика 4.2. – Обрада жљебова9

Машине у обради рендисањем (рендисаљке) се деле на:

Рендисаљке универзалног типа су намењене извођењу рендисања обрадака различитих намена

Рендисаљке специјалног типа су намењене за серијску производњу појединичаних врста обрадака

Слика 4.3. – Производне операције обраде на хоризонталној рендисаљци10

Слика 4.4.– Производне операције на вертикалној рендисаљци11

4.1. Краткоходна рендисаљка

Краткоходне рендисаљке се користе за обраду равних површина на призматичним предметима

Слика 4.6. - Шема кретања код краткоходне рендисаљке13

Слика 4.7. - Краткоходна рендисаљка14

Слика 4.8.– Краткоходна рендисаљка са закретним столом15

Слика 4.9. – Краткоходна рендисаљка са већим бројем глава за рендисање 16

4.2. Дугоходна рендисаљка

Дугоходне рендисаљке се користе за обраду равних површина на предметима великих

Слика 4.11. – Дугоходна рендисаљка18

4.3. Специјалне рендисаљке

Специјалне рендисаљке се обично користе за обраду зупчаника у серијској производњи. Код

Слика 4.12. - Рендисаљка Fellows и њен принцип рада19

Вертикална рендисаљка спада у групу краткоходних рендисаљки. Вертикалне рендисаљке се

Слика 5.1. – Шема кретања код вертикалне рендисаљке 20

На слици 5.1. дате су ознаке:

Вертикалне рендисаљке се примењују као нископродуктивне машине у појединачној

Делови вертикалне рендисаљке су (слика 5.2.):

Карактеристика хидрауличног погона је

Слика 5.4. – Напајање хидрауличким уљем23

Хидраулични флуид, цевовод, управљачки елементи служе за пренос енергије и управљање.

5.1. Ножеви за рендисање

Табела 2. Углови ножа за рендисање

Слика 5.5. – Алати у обради рендисањем (ножеви за рендисање) 24

Да би се приступило самом процесу обраде на вертикалној рендисаљци потребно је припремити

5.1.1. Режим обраде у обради рендисањем

Обрада рендисањем се користи за обраду хоризонталних, вертикалних, нагнутих и

Одређивање брзине резања и броја двоструких ходова

Брзина резања је:

nL - број дуплих ходова,

Одређивање дубине резања и броја пролаза

Слика 5.9. – Резни слој при рендисању28

Површина попречног пресека струготине је (слика 5.9.):

b - ширина резног слоја,

Ширина резног слоја је:

Дебљина резног слоја је:

Време обраде на рендисаљци је:

i = δ/a - број пролаза;

Снага машине је: