Fakultet za uslužni biznis

Sremska Kamenica

ANTONOVIĆ BRANISLAV

PREDMET:

FINANSIJSKI MENADŽMENT

SEMINARSKI RAD

TEMA: Kratkoročni izvori finansiranja u funkciji

finansijskog menadžmenta

Mentor: Student:
Doc. dr Goran B. Anđelić Antonović Branislav VIIf 711/08

Beograd 2010
Sadržaj:

Uvod.............................................................................................................3

1. Kratkoročno neosigurano finansiranje.......................................................4

1.1 Finansiranje dobavljačkim kreditom..........................................................4

1.2 Finansiranje sopstvenim menicama..........................................................5

1.3 Finansiranje akceptnim nalogom...............................................................6

1.4 Finansiranje vremenskim razgraničenjima................................................6

1.5 Finansiranje kratkoročnim kreditima sa tržišta novca................................7

1.6 Finansiranje neosiguranim bankarskim kreditima......................................8

2. Kratkoročno osigurano finansiranje...........................................................9

2.1. Finansiranje putem faktoringa..................................................................10

2.2. Lombardni kredit......................................................................................10

2.3. Kredit po tekućem računu........................................................................11

2.4. Primer ponude Hypo-Alpe-Adria banke...................................................12

Zaključak..................................................................................................13

Literatura..................................................................................................14

2
Uvod:

Raspoloživost kratkoročnih izvora finansiranja je od ključnog značaja za

trajnu egzistenciju preduzeća. Kratkoročni izvori finansiranja se sastoje od
novčanih obaveza koje dospevaju za plaćanje u periodu ne dužem od jedne
godine.

Ovi izvori finansiranja su neophodni za pribavljanje obrtnih sredstava u

vidu gotovine, hartija od vrednosti, potraživanja od kupaca, itd. Većina tih
obaveza nastaje spontano u toku poslovanja, a ostatak se javlja u vidu
ugovorenih kratkoročnih izvora finansiranja.

Spontane kratkoročne obaveze pojavljuju se u formi neosiguranog duga.

Ugovoreni kratkoročni izvori mogu biti obezbeđeni ili neobezbeđeni.

3
1. Kratkoročno neosigurano finansiranje

Karakteristika ovog oblika finansiranja je da je poverilac kreditor i da nema

osiguranja vraćanja duga putem jemstva ili druge garancije.

U ove oblike finansiranja spadaju:

1) finansiranje trgovačkim kreditom,

2) finansiranje vremenskim razgraničenjima i

3) finansiranje kratkoročnim kreditima sa tržišta novca.

1.1. Finansiranje dobavljačkim kreditom

 
Dobavljački kredit kupac koristi kao kratkoročni izvor finansiranja u periodu
od dana nastanka obaveze (fakturisanja) do dana konačnog roka plaćanja.
Uobičajeno je da dobavljač kupcu za isporučenu robu ili izvršenu uslugu odobri
neki kraći vremenski period u kome će platiti robu ili naknadu za izvršenu uslugu.
Najčešće ti rokovi iznose 10, 15, 30, 60 ili 90 dana. U tom periodu kupac koristi
sredstva dobavljača, odnosno koristi obavezu prema dobavljaču kao kratkoročni
izvor finansiranja. Ovaj kredit se može nazvati i trgovačkim ili komercijalnim
kreditom, pošto on predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u
određenom roku. Time ovaj kredit predstavlja kratkoročni robni kredit koji
dobavljač odobrava kupcu za kupljenu robu ili za izvršene usluge.
 
Dobavljački kredit je vrlo raširen oblik kratkoročnog finansiranja, što je
posledica razvijenosti kupoprodajnih odnosa između kupaca i dobavljača.
Dobavljači su fleksibilniji od banaka prilikom odobravanja kratkoročnih kredita.

Kreditne uslove kod ovog kredita određuje dobavljač. Uslovi plaćanja se

razlikuju s obzirom na to da li se radi o plaćanju sa ponuđenim kasa-skontom ili
bez ponuđenog kasa-skonta. Kada dobavljač kupcu ne odobrava kasa-skonto,
kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog perioda. Tada
kupac u celom tom periodu zadržava novac i koristi ga za druge potrebe, čime
kupac koristi kratkoročni beskamatni kredit. Međutim, dobavljač može kupcu
odobriti kasa-skonto ako obavezu plati pre dospeća, čime stimuliše kupca pošto
kasa-skonto za kupca predstavlja smanjenje nabavne cene robe. Uobičajeno je
da se kasa-skonto kreće u rasponu od 1 do 5 odsto.

4
 U vezi sa ovim kreditom postavlja se pitanje ko snosi trošak koji nastaje
finansiranjem na ovaj način. Ovaj trošak može snositi dobavljač, kupac ili obe
strane. Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potražnja, dobavljači
izbegavaju da im povećavaju cenu, već preuzimaju trošak dobavljačkog kredita.
S druge strane, dobavljači za čijim proizvodima je stabilna potražnja trošak ovog
kredita prevaljuju na kupce prikrivajući ga u prodajnoj ceni. Zbog toga kupac
treba da utvrdi da li je dobavljački kredit jeftiniji ili skuplji od nekog drugog
alternativnog kratkoročnog kredita.

Najveća prednost ovog kredita jeto što za njegovo odobravanje nisu

potrebne posebne formalnosti. Za njega nije potrebno sklapati ni poseban
ugovor. Za odobravanje ovog kredita važe liberalnija pravila nego za
odobravanje kratkoročnih bankarskih kredita.

Nedostatak ovog kredita je u tome što kod njega može da nastupi

oportunitetni trošak, koji nastaje kada kupac ne iskoristi ponuđeni kasa-skonto.
Tada on postaje najskuplji kratkoročni izvor finansiranja. Pored toga, prekomerno
korišćenje ovog kredita može dovesti preduzeće do insolventnosti, pošto mu
obaveze mogu nekontrolisano narasti.

1.2. Finansiranje sopstvenim menicama

Sopstvena ili trasirana menica je hartija od vrednosti koja predstavlja
pismenu obavezu izdavaoca menice (trasant) da plati, na tačno utvrđeni datum u
budućnosti po nečijem nalogu  ili donosiocu, određeni iznos novca. Ova menica
je rezultat konkretne trgovačke transakcije i može se izdati sa rokom dospeća: a)
plativa po viđenju, b) plativa za određeni broj dana od izdavanja i c) plativa na
određeni dan. Kupac potpisuje menicu i priznaje dug.

Preduzeće u trenutku izdavanja menice ne mora imati novčana sredstva

na računu, već samo u trenutku dospeća menice. U ovom periodu preduzeće
obezbeđuje kraktoročno finansiranje.

Primalac menice, odnosno prodavac robe, može primljenu menicu:

1) držati do roka dospeća i naplatiti menično potraživanje u nominalnom iznosu,

2) indosirati menicu i
3) eskontovati menicu.

5
1.3. Finansiranje akceptnim nalogom
Akcept je potpis na nalogu kojim preduzeće jamči isplatu duga u određeno
vreme. Akceptni nalog izdaje dužnik i predaje ga poveriocu. Na ovaj način dužnik
i formalno priznaje dug. Poverilac overava nalog i podnosi ga na naplatu
organizaciji nadležnoj za platni promet.

Akceptni nalog istovremeno služi kao instrument plaćanja i kao instrument

osiguranja plaćanja. On omogućava plaćanje sa odloženim rokom, o čemu se
dogovaraju poverilac i dužnik.

Pošto pri izdavanju akceptnog naloga dužnik koristi mogućnost za

odloženo plaćanje, ovo je ujedno i forma kojom se kupac besplatno kratkoročno
finansira. Naplata duga po izdatom akceptnom nalogu je jednostavna. On se
naplaćuje na dan koji je u nalogu naznačen. U vezi sa naplatom duga po izdatom
akceptnom nalogu poverilac nema odgovarajuću pravnu zaštitu. Dug će se
naplatiti ako dužnik na računu ima novca, a ako ga nema, akceptni nalog će
čekati na realizaciju zajedno sa ostalim instrumentima plaćanja dok na računu
dužnika ne bude novca.

1.4. Finansiranje vremenskim razgraničenjima

Među kratkoročne neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna
vremenska razgraničenja, kao što su zarade i razgraničeni porezi.

Zarade zaposlenima se isplaćuju periodično (mesečno, polumesečno i

sl.). U tom periodu zarade se sukcesivno kumuliraju kao trošak poslovanja i
iskazuju kao kratkoročne obaveze preduzeća koje su plative po dospeću. Prema
tome, u vezi sa zaradama trošak je nastao, ali nije plaćen. Biće plaćen tek po
proteku određenog perioda. Iako se ove obaveze kumuliraju, to preduzeću ne
stvara nikakve troškove finansiranja. Zato su razgraničene zarade besplatan
izvor finansiranja.

Duže vremensko razdoblje između isplata zarada, odnosno njihova ređa

isplata, omogućava:

a) bolje finansiranje, pošto preduzeće ređim isplatama zarada zadržava novac i

koristi ga za druge potrebe;

b) održavanje solventnosti, pošto se zadržani novac može koristiti za izmirenje

drugih dospelih obaveza, i

6
c) smanjenje troškova finansiranja i povećanje rentabilnosti, pošto se koristi
besplatan izvor finansiranja, a zadržani novac se može ulagati u poslovanje
preduzeća ili plasirati na drugi način radi ostvarivanja profita.

Finansiranje razgraničenim zaradama limitirano je ukupnom masom

zadržanih zarada. Ovde se u ulozi “kreditora” pojavljuju zaposleni, kojima
odgovaraju kraći periodi za isplatu zarada. Nasuprot interesa radnika, interes
preduzeća sa aspekta finansiranja je da su periodi za isplatu zarada zaposlenima
što duži.

Preduzeće plaća razne vrste poreza, kao što su: porez na dobit, porez na
promet, porez na imovinu i sl. Propisima kojima je uvedena pojedina vrsta poreza
određeni su rokovi u kojima se porez plaća.

Razgraničene poreze preduzeće koristi kao besplatan izvor kratkoročnog

finansiranja. Preduzeće ima veću poresku obavezu ukoliko ostvari veću dobit, i
obrnuto. Iz ovoga proizilazi da se rentabilnija preduzeća više finansiraju iz
razgraničenih poreza nego manje rentabilna preduzeća. Ukoliko se porezi
plaćaju u dužim vremenskim periodima, onda se i preduzeća više finansiraju iz
razgraničenih poreza.

Ovaj izvor finansiranja nije neograničen, već je limitiran ostvarenjem

dobiti, obimom prometa roba i usluga, visinom poreskih stopa i sl. Rokovi
dospeća poreza utvrđeni su zakonom, pa se period finansiranja na ovaj način ne
može produžavati. Ukoliko preduzeće ne izmiri porez u propisanom roku, izlaže
se trošku plaćanja zateznih kamata. U ulozi “kreditora” kod ovog oblika
finansiranja javlja se država. Efekti finansiranja kod ovog oblika slični su efektima
finansiranja razgraničenim zaradama.

1.5. Finansiranje kratkoročnim kreditima sa tržišta novca

Komercijalni zapis je neosigurana utuživa hartija od vrednosti sa rokom
dospeća do godinu dana. Emitent (izdavalac) komercijalnog zapisa se obavezuje
da će kupcu (vlasniku) komercijalnog zapisa platiti iznos naznačen na
komercijalnom zapisu uvećan za ugovorenu kamatu na dan dospeća.
Komercijalne zapise najčešće emituju velika preduzeća sa dobrim bonitetom radi
pribavljanja kratkoročnih izvora finansiranja. Njihovom prodajom preduzeća
pozajmljuju kratkoročna sredstva na tržištu novca od fizičkih i pravnih lica.

Komercijalni zapisi najčešće se prodaju preko finansijskih posrednika koji

uz određenu proviziju vrše njihovu prodaju raznim investitorima. Međutim,
emitenti mogu i bez posrednika vršiti prodaju komercijalnih zapisa direktno
investitorima.

U kojoj meri će emitent uspeti da proda komercijalne zapise, zavisi od

nekoliko faktora. Jedan od faktora je kamatna stopa koju nosi komercijalni zapis.

7
 Ova kamatna stopa mora biti veća od kamatne stope na štedne uloge
oročene do godinu dana. Ukoliko kupcu komercijalni zapis ne donosi prihod po
ovakvoj kamatnoj stopi, on neće biti motivisan da ga kupi već će svoja sredstva
oročiti kod banke. Osim toga, emitenti mogu svoju robu prodavati uz popust ako
se ona plaća komercijalnim zapisima. Na ovaj način emitenti povećavaju
motivisanost potencijalnih kupaca, ali i sami imaju dodatnu korist. Pored toga što
emisijom komercijalnih zapisa dolaze do kratkoročnih novčanih sredstava,
emitenti vrše povećanu prodaju svoje robe i smanjuju zalihe.

U cilju smanjenja rizika kod ulaganja u komercijalne zapise emitenti mogu

obezbediti da isplatu glavnice i kamate po komercijalnim zapisima garantuje
banka.

Komercijalni zapis je, po pravilu, jeftiniji izvor kratkoročnog finansiranja od

kratkoročnog kredita banaka.

Pri emisiji komercijalih zapisa nastaju određeni troškovi, koje čine: 1)

trošak izrade elaborata o opravdanosti emisije, 2) trošak štampanja i distribucije
zapisa i 3) kamatni trošak.

1.6. Finansiranje neosiguranim bankarskim kreditima

Neosigurane bankarske kredite preduzeća koriste za finansiranje
povećanih kratkoročnih potreba u obrtnim sredstvima, a posebno povećanih
sezonskih potraživanja od kupaca i zaliha. U ovu vrstu kredita spadaju: a)
kreditna linija, b) revolving kredit i c) transakcioni kredit.

a) Kreditna linija predstavlja kratkoročni kredit bez pokrića koji se

odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeća. Pri odobravanju
ovog kredita postiže se dogovor između banke i preduzeća koje je komitent 
banke, kojim se utvrđuje maksimalan iznos kredita koji će banka odobriti
preduzeću ako se kod njega javi potreba za dodatnim kratkoročnim novčanim
sredstvima u određenom vremenskom periodu. Ovim dogovorom banka
preuzima obavezu da na traženje preduzeća stavi na raspolaganje ugovoreni
iznos kredita. Time preduzeće obezbeđuje kratkoročno finansiranje koje mu
pruža sigurnosnu rezervu solventnosti.

Kreditnom linijom obezbeđuje se finansiranje obrtnih sredstava u

određenom vremenskom periodu do godinu dana. U zavisnosti od potreba za
novcem, u periodu za koji je zaključen ugovor o kreditnoj liniji, preduzeće može
da povlači i koristi novčana sredstva u ratama koje nisu unapred određene.
Kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti, ali se ugovoreni  limitirani iznos ne
može prekoračiti. Kredit koji je iskorišćen mora se vratiti u ugovorenom roku. Uz
zahtev za odobravanje kreditne linije preduzeće podnosi bilans stanja i bilans
uspeha, kao i finansijske planove sa iskazanim potrebama za kratkoročnim
novčanim sredstvima.

8
 Pozitivna strana finansiranja pomoću kreditne linije je u tome što
preduzeće obezbeđuje kratkoročni kredit za odgovarajući vremenski period i time
izbegava situaciju da novac traži na brzinu, u kom slučaju uslovi mogu biti
nepovoljni. Druga pozitivna strana ovog kredita je u tome što on smanjuje
troškove finansiranja preduzeća, pošto se ovaj kredit povlači u slučaju
insolventnosti  i na taj iznos se plaća kamata. Kod ostalih kredita koji se u celosti
povlače veći su kamatni troškovi.

b) Revolving kredit je kratkoročni neosigurani kredit koji se automatski

produžava do maksimalno ugovorenog iznosa za određeni vremenski period. On
predstavlja garantovanu kreditnu liniju. Manje je rizičan od kreditne linije, pošto
raspoloživost i korišćenje kredita garantuje banka. S obzirom na to da se
automatski obnavlja, ovaj kredit predstavlja srednjeročni izvor finansiranja.

c) Transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za određenu poslovnu

namenu, odnosno transakciju. Na primer, ovaj kredit se može odobriti za potrebe
uvoza ili izvoza robe.

2. Kratkoročno osigurano finansiranje

Kratkoročno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se
od dužnika traži osiguranje da će kredit biti vraćen u ugovorenom roku, koji je
kraći od godinu dana. U slučaju da se kredit ne vrati, poverilac ima pravo da se
namiri iz sredstava koja služe kao osiguranje. Ovaj oblik finansiranja koristi se za
finansiranje kraktoročnih ulaganja, a naročito povećanih kratkoročnih
potraživanja od kupaca i sezonskih zaliha. Pošto su ovi krediti rizičniji od
kratkoročnih neosiguranih kredita, to su oni od njih i skuplji. Najčešće se za
osiguranje koriste: a) kratkoročne hartije od vrednosti, b) potraživanja od kupaca
i c) zalihe.

a) Za osiguranje vraćanja kratkoročnih kredita najčešće se koriste

kratkoročne hartije od vrednosti (komercijalni zapisi, blagajnički zapisi, depozitni
certifikati i sl.). Za ove potrebe mogu se koristiti i dugoročne hartije od vrednosti
(akcije, obveznice i sl.), što je ređi slučaj. Kada dužnik u roku ne otplati kredit,
hartije od vrednosti, kojima je kredit osiguran, prodaju se i tako izmiruje dug.
Kredit se osigurava zalaganjem hartija od vrednosti, pri čemu nominalna
vrednost založenih hartija mora biti veća od iznosa kredita koji se odobrava, i to
iz razloga što je moguć pad tržišne vrednosti hartija od vrednosti.
Osiguravajuća vrednost hartija od vrednosti kao sredstva za osiguranje
kredita zavisi od: 1) likvidnosti hartije od vrednosti, 2) roka u kome hartija od
vrednosti dospeva za naplatu i 3) oscilacija tržišne cene hartije od vrednosti. Što
je hartija od vrednosti likvidnija, odnosno, što se brže može pretvoriti u novac i
kada postoji mogućnost njene brze prodaje bez smanjenja cene, to je njena
osiguravajuća vrednost veća, i obrnuto.

9
 b) Potraživanja od kupaca su posle novca najlikvidnija sredstva
preduzeća, jer se ona mogu u kratkom roku pretvoriti u novac. Brzina kojom se
potraživanja od kupca mogu pretvoriti u novac zavisi i od solventnosti dužnika.
Uobičajeno je da se kratkoročni krediti odobravaju u visini od 50 do 80 odsto od
procenjene tržišne vrednosti kratkoročnih potraživanja.

c) Zalihe su, takođe, znatno likvidna imovina, što naročito važi za zalihe
gotovih proizvoda. Zbog toga se i one mogu koristiti za osiguranje kredita.
Vrednost zaliha kao sredstva za osiguranje kredita zavisi od kvaliteta zaliha,
njihove trajnosti i likvidnosti, kao i od stabilnosti njihovih prodajnih cena i troškova
njihove prodaje.

2.1. Finansiranje putem faktoringa

Faktoring predstavlja prodaju kratkoročnih potraživanja od strane
preduzeća pre njihovog dospeća. Ova potraživanja kupuju faktori ili faktoring
organizacije. To su najčešće banke, a mogu biti i preduzeća. Faktoring
organizacija uz naknadu kupuje potraživanje pre njegovog dospeća, preuzima
poslove naplate i rizik naplate potraživanja. Prednosti finansiranja na ovaj način
za preduzeće su: 1) ubrzan priliv novca i olakšano održavanje solventnosti, 2)
smanjenje troškova naplate potraživanja i 3) prenošenje rizika naplate na
faktoring organizaciju. Preduzeće prodajom svojih potraživanja pre roka dospeća
oslobađa novčana sredstva koja su vezana u potraživanjima i može ih upotrebiti
za finansiranje drugih potreba. Na ovaj način smanjuje se prosečno stanje
kraktoročnih potraživanja, odnosno njihov broj dana vezivanja, čime se povećava
koeficijent obrta potraživanja od kupaca, što pozitivno utiče na solventnost i
rentabilnost preduzeća.

Veliki nedostatak finansiranja putem faktoringa je u tome što je reč o

skupom načinu finansiranja, zbog čega ga preduzeća koriste onda kada na drugi
način ne mogu da obezbede novac.

2.2. Lombardni kredit

Lombardni kredit je kratkoročni osigurani bankarski kredit koji se odobrava
na osnovu zalaganja pokretne imovine koja služi kao garancija da će kredit biti
vraćen. Njega odobravaju banke koje se u okviru svoje delatnosti bave
lombardnim poslovima, kao i specijalizovane organizacije za tu vrstu poslova,
tzv. zalagaonice. Pri odobravanju ovog kredita mogu se zalagati: dragocenosti,
hartije od vrednosti, roba i sl.

Dragocenosti (zlato, srebro, nakit i drugi plemeniti metali) najčešće zalažu

građani za dobijanje gotovinskog kredita. Prilikom zalaganja hartija od vrednosti
kredit se odobrava ispod njihove procenjene tržišne vrednosti. U ovim

10
slučajevima kredit se odobrava u iznosu od 60 do 80 odsto vrednosti založenih
hartija od vrednosti. Mogu se zalagati hartije od vrednosti koje se kotiraju na
berzi (akcije, obveznice i sl.), kao i kratkoročne hartije od vrednosti (komercijalni
zapisi, blagajnički zapisi i sl.).

Za dobijanje lombardnog kredita može se zalagati i roba, kako ona koja je

na zalihama, tako i ona koja je u transportu. Roba se zalaže na osnovu
kanosmana, tovarnog lista i ostalih pratećih dokumenata (fakture, polise
osiguranja i sl.). Roba koja se nalazi uskladištena u javnom skladištu čuva se i
dalje u javnom skladištu, a banci se u zalog predaje skladišnica. Preduzeće se 
može ugovorom o lombardnom kreditu obavezati da zalogu dopuni novom
imovinom ukoliko pre vraćanja kredita padne tržišna vrednost založenoj imovini.

Finansiranje lombardnim kreditom ima prednosti i nedostatke. Prednost

ovog načina finansiranja je što preduzeće bez prodaje založene imovine dolazi
do novčanih sredstava. Kada kao garancija za vraćanje ovog  kredita služi roba,
ovaj kredit omogućuje preduzeću da obezbedi novčana sredstva pre nego što
proda robu. Preduzeće koje ima veća sredstva angažovana u hartije od
vrednosti, uzimanjem ovog kredita uz zalaganje tih hartija od vrednosti dolazi do
novca pre roka dospeća tih hartija od vrednosti. Pri zalaganju hartija od vrednosti
banka može, kada su joj potrebna dodatna likvidna sredstva, da založene hartije
od vrednosti relombarduje kod druge banke i da tako dođe do likvidnih sredstava.

Nedostaci ovakvog načina finansiranja sastoje se u tome što on smanjuje

finansijsku fleksibilnost preduzeća. U periodu dok su hartije od vrednosti u
zalogu, preduzeće ih ne može prodavati, pa ako u tom periodu njihova tržišna
vrednost poraste, preduzeće nije u mogućnosti da ostvari zaradu.

2.3. Kredit po tekućem računu

Kredit po tekućem računu (kontokorentni kredit) je kratkoročni kredit koji
banke odobravaju svojim komitentima na njihovom tekućem računu. Ovaj kredit
se odobrava do visine i roka koji se utvrđuje ugovorom radi održavanja tekuće
solventnosti preduzeća. Kredit se odobrava na tekućem računu i ne isplaćuje se
u gotovom. Pri korišćenju kredita korisnik tekućeg računa može preći u
dugovanje do visine odobrenog kredita, pri čemu plaća kamatu na iznos
iskorišćenog kredita. Pošto se sva novčana primanja i izdavanja evidentiraju
preko tekućeg računa preduzeća, banka ima uvid u poslovanje preduzeća i
korišćenje odobrenog kredita.

Pri odobravanju ovog kredita banka i preduzeće sačinjavaju ugovor kojim

se preduzeće obavezuje da svoje celokupno poslovanje obavlja preko tekućeg
računa kod banke. Formalno posmatrano, kredit po tekućem računu je bez
pokrića; međutim, svaki priliv novca na tekući račun predstavlja otplatu kredita,
što suštinski predstavlja pokriće.

11
 Ovaj kredit omogućava korisniku elastičnu i racionalnu upotrebu
odobrenih kredita u skladu sa njegovim potrebama. Pri korišćenju kredita po
tekućem računu preduzeće nema potrebu da drži sigurnosnu rezervu
solventnosti, pošto se to obezbeđuje ovim kreditom. S druge strane, pozitivan
saldo na računu je automatski ukamaćen, što omogućava preduzeću da
naplaćuje kamatu, čime povećava rentabilnost poslovanja.

U našoj zemlji preduzeća ne posluju preko tekućeg računa već preko žiro
računa, pa zbog toga i ne mogu koristiti ovaj kredit. Žiro račun, za razliku od
tekućeg računa, nema dugovni saldo. Građani u našoj zemlji mogu imati tekuće
račune i koristiti ovaj kredit.

2.4. Primer ponude Hypo-Alpe-Adria banke 

 Hypo Alpe Adria banka

Kratkoročno finansiranje se pre svega odnosi na sledeće proizvode:

 Krediti za finansiranje obrtnih sredstava
 Eskont menica
 Overdraft krediti

Kratkoročne kredite preporučujemo ako su Vam potrebna dodatna sredstva na

rok do godinu dana. Otplatu je moguće izvršiti u tranšama ili jednokratno o roku
dospeća u skladu sa prethodno planiranim novčanim tokovima preduzeća.

Eskont menica

Ako je Vaše potraživanje od kupca osigurano menicama koje dospevaju u roku

do 12 meseci, obrtna sredstva možete osigurati eskontovanjem menica i pre
njihovog roka dospeća.

Kratkoročni kredit s korišćenjem po principu prekoračenja na tekućem računu – overdraft

Overdraft Vam omogućuje veliku fleksibilnost u poslovanju, odnosno u

upravljanju likvidnošću. Namenjen je firmama koje imaju povremene potrebe za
obrtnim sredstvima. Kamata se plaća za period i na iznos iskorišćenog
overdrafta. Krediti se odobravaju na rok od 12 meseci, uz dnevnu otplatu prema
prilivu sredstava na račun korisnika kredita.

12
Zaključak:

Standardna mudrost tokom zadnjih meseci rastuće finansijske krize

u svetu bila je da će ovaj problem ostati u okvirima finansijskog sektora i
da se neće proširiti na “stvarnu” ekonomiju, tj. “obični” ekonomski prostor
gde prosečni ljudi žive, rade i imaju svoje snove. Ali, ispostavilo se da je
ovo lažni optimizam. Međutim, poslednji podaci pokazuju pad industrijske i
komercijalne proizvodnje u mnogim delovima sveta. Kreditna kriza takođe
utiče na investicione planove kompanija. Stvarna ekonomija nije u
mogućnosti da izbegne nesreću finansijskog sektora.

Nakon dužeg perioda izuzetno povoljnih uslova na glavnim finansijskim

tržištima u svetu, kriza, koja je prvo zahvatila tržište hipotekarnih hartija od
vrednosti u SAD, a zatim se proširila i na druga finansijska tržišta, se ne smiruje.
Gubici najvećih svetskih banaka po osnovu kolateralizovanih dužničkih obligacija
na bazi hipotekarnih kredita i obveznica mogu da dostižu vrtoglave sume.

Na političarima je da osiguraju likvidnost ekonomskog sistema kako bi se

održala svetska ekonomija.

13
Literatura:

Anđelić, G. (2007). Osnove finansijskog menadžmenta. Petrovaradin: Futura

Erić, D. (1997). Finansijska tržišta i instrumenti. Beograd: Viša poslovna škola

Grujić, N., Komnenić, O. (1995). Englesko-srpski berzanski leksikon.

Beograd:Rudnap

14