Analiza Poslovanja

ANALIZA POSLOVANJA Boban Rajković
1
SADRŽAJ
I. DEO
1. UVOD............................................................................................................. 4
2. ANALIZA ELEMENATA RADA I POSLOVNIH FUNKCIJA.............. 13
II. DEO
1. POJAM, ZNAČAJ I STRUKTURA RAČUNOVODSTVA..................... 21
2. PRETPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALIZE I
RAČUNOVODSTVENA NAČELA............................................................ 32
3. BILANSI........................................................................................................ 43
4. RAČUNI......................................................................................................... 50
5. KNJIGOVODSTVENA DOKUMENTA.................................................... 58
6. POSLOVNE KNJIGE.................................................................................. 62
7. KONTNI OKVIR.......................................................................................... 69
8. INVESTIRANJE........................................................................................... 72
9. ZAKLJUČIVANJE POSLOVNIH KNJIGA............................................. 79
10. STALNA SREDSTVA.................................................................................. 89
11. MATERIJAL................................................................................................. 107
12. NEDOVRŠENA PROIZVODNJA I GOTOVI PROIZVODI.................. 115
13. ROBA............................................................................................................. 117
14. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA....................................................... 126
15. NOVČANA SREDSTVA.............................................................................. 134
16. KAPITAL...................................................................................................... 138
17. DUGOROČNA REZERVISANJA.............................................................. 145
18. OBAVEZE..................................................................................................... 147
19. RASHODI...................................................................................................... 153
20. PRIHODI....................................................................................................... 160
21. FINANSIJSKI REZULTAT........................................................................ 166
III. DEO
1. ANALIZA FINANSIJSKOG STANJA I USPEŠNOSTI
POSLOVANJA.............................................................................................. 179
2. OSTALI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI......................................................... 196
3. ANALIZA RIZIKA....................................................................................... 198
LITERATURA................................................................................................................. 201
2
I. DEO
UVODNI DEO
1. UVOD.................................................................................................................. 4
2. ANALIZA ELEMENATA RADA I POSLOVNIH FUNKCIJA................... 13
3
1. UVOD
Analiza poslovanja u suštini predstavlja nastavak procesa planiranja jer se njome

utvrđuje stepen uspešnosti u ostvarivanju planskih zadataka, kao i faktori koji su uslovili
veličinu rezultata i ulaganja. Cilj analize poslovanja je pripremanje podloge u vidu
informacione osnove za donošenje odluka u vezi planiranja, organizovanja i kontrole
poslovne aktivnosti. Osnovne uloge analize poslovanja su:
a) Informativna uloga- koja se ispoljava u aktivnostima na pripremi i kritičkoj obradi
pokazatelja o stepenu ostvarivanja planskih zadataka, sa svrhom ocene
opravdanosti peduzetih mera i utvrđivanja planskih ciljeva za naredni period;
b) Kontorlna uloga- koja proističe iz činjenice da se postupkom analize stiče uvid u
odgovornost i stepen doprinosa pojedinih segmenata organizacione strukture
ostvarenom uspehu preduzeća.
Iz prethodno navedenog osnovnog cilja analize poslovanja mogu se izvesti i specifični
ciljevi, a koji obuhvataju:
a) Ocena ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća;
b) Ocena materijalnih, ljudskih i ostalih resursa u preduzeću i mogućnosti njihove
racionalizacije;
c) Ocena efektivnosti i efikasnosti privređivanja;
d) Ocena realnosti utvrđenih planova i ciljeva;
e) Obezbeđenje informativne osnove za odlučivanje.
Ostvarivanje osnovnih ciljeva podrazumeva praćenje, kontolu i ocenu ostvarenja planiranih
poslovnih zadataka i ciljeva, što predstavlja osnovne zadatke analize, kao i formulisanje mera
za poboljšanje poslovnog uspeha.
Analiza poslovanja je širok pojam koji obuhvata analizu kako finansijskih tako i materijalnih,
pa i nematerijalnih pokazatelja obima i uspešnosti poslovne aktivnosti, povezujući na taj
način sve funkcije u preduzeću i zahvatajući sve raspoložive resurse.
Finansijska analiza predstavlja deo kompleksne analize, jer ona rezultate poslovanja
prezentuje u vidu seta brojčanih, a samim tim i lako razumljivih pokazatelja, čime
pojednostavljuje proces komunikacije u organizaciji. Finansijska analiza za polaznu osnovu
ima analizu finansijskih izveštaja- bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine,
izveštaja o promenama na kapitalu i napomena uz finansijske izveštaje. Ovi izveštaji
predstavljaju predmet, odnosno komplementarne izvore podataka za finansijsku analizu koja
se zbog toga često naziva i analiza bilansa. Finansijska analiza predstavlja podvrgavanje
finansijskih izveštaja analitičkom ispitivanju, upotrebom odgovarajućih metoda i
instrumenata, u cilju ispitivanja i ocene finansijske situacije i uspešnosti poslovanja.
U praksi se najčešće primenjuju sledeće metode:
a) Metod rasčlanjivanja- podrazumeva parcijalno ispitivanje pojedinačnih segmenata
analize kao složene pojave, jer polazi od pretpostavke da je predmet analize složen
i da je potrebno rasčlaniti ga do elemenata koji su nedeljivi, kako bi se utvrdio
kvalitativni sastav analitičke materije.
b) Metod upoređivanja- podrazumeva komparaciju rezultata dobijenih analizom sa
rezultatima ranijih planskih perioda ili sa rezultatima poslovanja drugih privrednih
subjekata iz iste grane delatnosti.
c) Metod standardizacije- se primenjuje u cilju utvrđivanja određenih unaped
definisanih standarda, za izvođenje ocene o stanju uspešnosti poslovanja jednog
privrednog subjekta.
d) Metod eliminacije- predstavlja postupak kojim se do zaključaka o određenoj
pojavi dolazi isključivanjem uticaja drugih pojava.
4
Menadžment preduzeća se, prilikom izbora tehnike, najčeće rukovodi generalnim pravilom
da korist od dobijenih informacija mora biti veći od troškova njihovog dobijanja. Zato se
najčešće u praksi sreće kombinacija metoda rasčlanjivanja i upoređivanja, čiji su
najzastupljeniji oblici.
a) Metoda sukcesivnih bilansa;
b) Metoda presecanja bilansa;
c) Metoda odstupanja;
d) Metoda poslovno-analitičkih pokazatelja.
Osnovni cilj koji se analizom želi postići jeste pružanje informacija potrebnih za
donošenje finansijskih odluka od strane korisnika informacija. Polazeći od opšteg cilja, a u
skladu sa specifičnim zahtevima različitih korisnika, vrši se i podela parcijalnih ciljeva
finansijske analize, što može biti predstavljeno na sledeći način:
5
cEIfiK
orisnktealzjfm
ANALIZA POSLOVANJA
a) Prema korisnicima analize:
obimniji fond podataka.

ii) Eksterna analiza;
b) Prema predmetu analize:
i) Analiza bilansa stanja;
ii) Analiza bilansa uspeha;
iii) Analiza bilansa tokova;
Boban Rajković
Najčešće korišćeni kriterijumi za razvrstavanje bilansa su:
i) Interna analiza- ima više parcijalnih ciljeva, ispituje veći broj pojava i koristi
6
iv) Analiza izveštaja o promenama na kapitalu;
v) Analiza ostalih finansijskih izveštaja (napomene uz finansijske izveštaje,
aneks, izveštaj o poslovanju uprave...);
c) Prema načinu analize:
i) Kvantitativna analiza- podrazumeva merenje uticaja pojedinih faktora;
ii) Kvalitativna analiza- podrazumeva raščlanjavanje poslovanja prema vrstama
faktora koji ga uslovljavaju, kao i prema elementima i ulaganja i posmatranje
njihovih karateristika;
d) Prema periodu obuhvatanja:
i) Statička analiza- tretira određenu pojavu u zatečenom stanju u momentu
posmatranja;
ii) Dinamička analiza- podrazumeva ispitivanje komparacije određene pojave u
nizu sukcesivnih perioda;
e) Prema obuhvatnosti predmeta:
i) Parcijalna analiza- obuhvata samo pojedine segmente poslovanja kao i
pojedine elemente rezultata i ulaganja;
ii) Kompleksna analiza- tretira poslovanje i faktore koji ga uslovljavaju;
f) Prema metodama (instrumentima) analize:
i) Analiza sa aspekta primenjenih postupaka:
(1) Metod raščlanjivanja;
(2) Metod upoređivanja;
(3) Metod standardizacije;
(4) Metod eliminacije;
ii) Analiza sa aspekta primenjene tehnike:
(1) Racio analiza;
(2) Analiza pomoću NOF-a (neto obtnog fonda);
(3) Analiza tokova;
(4) Vizuelna analiza
(5) Račun pokrića;
iii) Analiza sa aspekta načina pripreme podataka:
(1) Izražavanje u aposlutnim brojevima;
(2) Izražavanje u relativnim brojevima;
(3) Izražavanje pomoću indeksa;
(4) Izražavanje grafikonima i sl.
Bilans se razvio u skladu sa rastućim zahtevima korisnika bilansnih informacija koji
su se vremenom množili. Polazeći od glavnog cilja, u literaturi se ističu tri osnovne teorije,
koje predstavljaju osnovu mnogobrojnih shvatanja bilansa, a to su:
a) Statička teorija;
b) Dinamička teorija;
c) Organska teorija.
Ove teorije su se bilansom bavile sa formalnog i materijalnog aspekta, odnosno
izgledom, formom i strukturom (formom) sa jedne i sadržinom u smislu precenjivanja i
vrednovanja bilansnih pozicija sa druge strane (materijalnost). Pored navedenih podela u
literaturi je zastupljena i podela na monističke, dualističke i pluralističke teorije, u zavisnosti
od broja relevantnih ciljeva koji se bilansiranjem postižu.
Statička teorija bilansa se vremenom razvijala kroz dve varijante:
a) Starija, nerazvijena statička teorija bilansa;
b) Novija, razvijena statička teorija bilansa.
Starije statičko shvatanje bilansa je nastalo u periodu kada su privrednu strukturu činila
privatna, pojedinačna preduzeća, odnsno kada su dominirali inokosni vlasnici. Njeno
7
prezentovanje u bilansu pretpostavlja imovinsku situaciju preduzeća u datom trenutku i nju
karakteriše stanje imovine u aktivi i stanje i visina dugova i kapitala u pasivi bilansa.
Vrednovanje imovine se vršilo po principu stvarnog troška, odnosno po nabavnoj vrednosti
za dobra nabavljena na tržištu i ceni koštanja za dobra nastala u preduzeću, jer su se samo na
taj način mogla učiniti jasnim novčana ulaganja kapitala u pojedine konkretne forme
imovine. Rezultat preduzeća je smatran globalnom veličinom koja se manifestuje promenama
na imovini i koja se izračunavala posredno, indirektno- upoređivanjem dva bilansa stanja u
različitim vremenskim trenucima. Ukoliko je bruto imovina veća od obaveza, pozitivna
razlika će se uneti u pasivu bilansa kao pozicija kapitala i smatraće se uspehom perioda.
Ukolko su veće obaveze, negativna razlika će se uneti u aktivu bilansa kao pozicija gubitka.
Rezultat se uvek reflektuje kao povećanje ili smanjenje vrednosti sopstvenog kapitala iz čega
se jasno vidi da li je zaštita poverilaca u posmatranom periodu pojačana ili oslabljena.
AKTIVA Bilans stanja PASIVA

Osnovna 120.000 Osnovni kapital 100.000
sredstva 80.000 Rezerve 50.000
Zalihe 40.000 Dugoročni krediti 40.000
Potraživanja 10.000 Kratkoročni krediti 30.000
Gotovina Dobavljači 30.000
250.000 250.000
Bruto imovina (250.000) – Obaveze (100.000) = Čista imovina (150.000)
AKTIVA Bilans stanja PASIVA

Osnovna 96.000 Osnovni kapital 110.000
sredstva 74.000 Rezerve 60.000
Zalihe 65.000 Dugoročni krediti 35.000
Potraživanja 15.000 Kratkoročni 20.000
Gotovina krediti 25.000
Dobavljači
250.000 250.000
Bruto imovina (250.000) – Obaveze (80.000) = Čista imovina (170.000)

Rezultat: 170.000 – 150.000 = +20.000 (dobitak)
Pristalice novijeg statičkog statičkog shvatanja bilansa akcenat stavljau na kapital. U bilansu
stanja je data upotreba kapitala, odnosno pregled ulaganja, raspored kapitala u konkretnim
oblicima, dok pasiva predstavlja pregled vrsta kapitala i prava po osnovu kapitala, odnosno
izvore kapitala prema vrsti i visini. Razvoj ovog shvatanja se vezuje za 19-ti i početak 20-og
veka, odnosno za period razvoja korporativnog oblika preduzeća. Glavni cilj bilansiranja
postaje prikazivanje finansijske konstitucije, odnosno situacije i strukture preduzeća. Rezultat
se utvrđuje direktnim sučevljavanjem prihoda i rashoda u bilansu uspeha. Ovakav obračun
uspeha omogućava sticanje uvida u izvore rezultata. Pozitivna razlika- dobitak se integriše u
bilansu stanja povećavajući kapital, a negativna razlika- gubitak, smanjujući kapital. I dalje
važi princip troškovne vrednosti, odnosno nabavne vrednosti i cene koštanja, ali uz
uvažavanje principa najniže vrednosti, tj.principa opreznosti koji zahteva da vrednost po
kojoj je neka bilansna pozicija procenjena ne bude viša do tekuće tržišne vrednosti, odnosno
imovine. Najeminentniji predstavnici ove teorije su Le Coutre i Niclisch. Le Coutre je
zadatke bilansa grupisao u tri kategorije: elementarno-organizatorske, upravne i ekonomsko-
8
spoznajne. Po njemu u bilansu stanja su imovina i kapital raščlanjeni po funkcijama,
zadacima i poslovima, riziku, pravnom aspektu angažovanja kapitala i posebnim zahtevima
korisnika. Pozicije pasive su klasifikovane sa svojinskog aspekta na sopstveni i tuđi kapital i
predstavljaju izraz personalno-pravnih aspekata preduzeća. Bilans uspeha prikazuje kretanje
kapitala, za razliku od bilansa uspeha, koji prikazuje stanje kapitala. Na levoj strani su
obuhvaćeni ukupni troškovi prodatih proizvoda, koji se tretiraju kao potrošnja kapitala, a na
desnoj strani su obuhvaćeni ukupni prihodi, koji imaju tretman naknade, tj. refundiranja
kapitala. Svi rashodi i prihodi su raščlanjeni na troškove i prihode konstitucije, života i
poslovanja preduzeća, a prilikom njihovog bilansiranja poštovan je bruto princip. Po
Niclisch- u bilans ima dvostruku svrhu, odnosno dve funkcije: funkciju tačnog merenja stanja
ulaganja i stanja izlaza jednog obračunskog perioda, i funkciju razgraničenja vrednosti dva
susedna perioda, odnosno tzv.funkciju razlaganja vrednosti na strani aktive odnosno kontrole
investiranog kapitala na strani pasive.
Najznačajniji kritičar statičke teorije je Eugen Schmalenbach, po kome osnovne slabosti
statičkog shvatanja bilansa su:
a) Nejasna interpretacija pojma imovine i konfuzija koju su po tom pitanju statičke
teorije stvorile;
b) Troškovni princip ne može biti merodavan za procenjivanje vrednosti imovine;
c) Prost zbir pojedinih delova nekog imovinskog kompleksa ne izražava vrednost
preduzeća;
d) Vrednost imovine preduzeća se samo u izuzetnim slučajevima može poistovetiti sa
vrednošću iskazanoj u bilansu, odnosno izraziti primenom vremenskih vrednosti;
e) Bilansna imovina ne izražava vrednost posla a samim tim ni vrednost preduzeća.
Ideju o dinamičnom bilansu prvi je promovisao Eugen Schmalenbach 1908.godine,

a konačno je uobličio u teoriju 1918.godine u svom delu Dynamische Bilanz, u kome je
akcenat stavljen na ekonomski aspekt bilansa. Pored njega poznati su Ernst Walb po
ekonomsko-finansijskoj teoriji i Erish Kosio po konceptu dinamičkog bilansa koji počiva na
tokovima plaćanja. U suštini, akcenat se stavljana ekonomski aspek bilansa u čijoj je osnovi
kretanje vrednosti. U fokusu su aktivnosti a ne stanje preduzeća. Glavni zadatak bilansa je
utvrđivanje uspeha i to direktno, sučevljavanjem prihoda i rashoda u bilansu uspeha. U
bilansu uspeha kretanja se manifestuju kao utrošena snaga ili rashodi i efekti tog trošenja ili
prihodi. Bilans stanja ostaje u organskoj vezi sa bilansom uspeha, ali on u izračunavanju
rezultata, kao primarnom cilju, ima pomoćnu funkciju da prihvati tzv. Leteće pozicije koje
još nisu prihodi i rashodi. Dinamička teorija se bilansom bavi sa aspekta sadržine a ne forme,
ali ne negira u potpunosti ciljeve statičke teorije pod uslovom da njihova realizacija ne
ugrožava ostvarivanje glavnog cilja- utvrđivanje uspeha. Akcenat je na sastavljanju totalnog
računa uspeha na kraju poslovne godine, u kome će se totalni rezultati javiti kao razlika
ukupnih prihoda i ukupnih rashoda. Interesi kontrole upravljanja preduzećem, polaganja
računa i izračunavanja učešća u dobiti, nalažu preduzeću da redovno emituje informacije
neophodne za te svrhe, a sve u cilju utvrđivanja najpre periodičnih rezultata. Bilans uspeha
prihvata sve segmente izdataka koji imaju karakter rashoda, odnosno definitivno su potrošeni,
i sva primanja koja imaju karakter prihoda. Bilans stanja je preuzeo sve pozicije koje prelaze
posmatrani period i odnose se na budućnost, odnosno sve pozicije koje praktično čekaju svoje
dospeće za bilans uspeha. U narednim obračunskim periodima leteća pozicija buduća
primanja će se pretvoriti u novac, dok buduća izdavanja indiciraju na njegovo smanjenje.
Pozicije budućih prihoda i rashoda će se preneti u bilans uspeha, a njihova razlika će povećati
ili smanjiti poziciju sopstveni kapital u pasivi.
9
AKTIVA BILANS STANJA PASIVA

1. Likvidna sredstva (novac, gotovina) 1. Kapital
2. Buduća primanja 2. Buduća izdavanja
- Izdavanja (dati krediti, prodati - Primanja (uzeti krediti
gotovi proizvodi) - Obaveze (dobavljači)
- Potraživanja (kupci)
3. Budući rashodi 3. Budući prihodi
- Izdavanja (za nabavku osnovnih - Primanja (avansi od kupaca)
sredstava, sirovina, materijala, - Unapred naplaćeni prihodi
dati avansi, tranzitorna aktiva (tranzitorna pasiva – PVR)
(AVR)- unapred plaćena
zakupnina)
- Interna realizacija (osnovnih
sredstava, alata, sitnog
inventara)
RASHODI BILANS USPEHA ZA UTVRĐIVANJE PERIODIČNOG REZULTATA

PRIHODI
1. Rashodi sada, izdavanja sada 1. Prihodi sada, primanja sada
2. Rashodi sada, izdavanja ranije 2. Prihodi sada, primanaj ranije
3. Rashodi sada, izdavanja kasnije 3. Prihodi sada, primanja kasnije
4. Rashodi sada, prihodi sada 4. Prihodi sada, rashodi sada
5. Rashodi sada, prihodi ranije 5. Prihodi sada, rashodi ranije
6. Rashodi sada, prihodi kasnije 6. Prihodi sada, rashodi kasnije
Osnovni problem kod utvrđivanja periodičnog rezultata jeste tačna vremenska

alokacija prihoda i rashoda, jer ako se oni potcene u sadašnjosti, preceniće se u budućnosti, i
obratno, zbog čega se Schmalenbach- ovo učenje o procenjivanju naziva dovitljivo,
kazuističko učenje jer on bira određena pravila, kako za pojedine delove aktive i pasive, tako
i za pojedine slučajeve, a naročitu pažnju posvećuje bilansiranju investicionih predmeta,
bilansiranju zaliha i bilansiranju u uslovima nestabilnih cena. Schmalenbach insistira ne
toliko na tačnom, koliko na uporedivom rezultatu kao najboljem sredstvu za kontrolu i
merenje kvaliteta poslovanja pa zahteva poštovanje principa kontinuiteta za obezbeđenje
uporedivosti rezultata, uz respektovanje principa uzročnosti, sigurnosti i opreznosti.
Tvorac organske teorije bilansa je nemački profesor Fritz Schmidt, koji je osnovne
postavke ove teorije izneo u svom delu „Organski bilans po dnevnoj vrednosti“. Organska
teorija bilansa je dualistička teorija koja ističe oba cilja- i utvrđivanje imovine i utvrđivanje
uspeha, kao ravnopravna i pojedinačno važna. Tokove dobara i novca koji stalno protiču kroz
preduzeće treba pratiti od izvora do ušća i dalje do mora svetskog tržišta- do formiranja
dobiti, potrošačke privrede i do zone u kojima se manifestuje dejstvo kupovne snage nastale
na osnovu troškova. Bilans stanja je samo jedna slika beskonačnog filma kretanja sredstava i
njihovih izvora i kao takav predstavlja pomoćno sredstvo od velikog značaja za sagledavanje
kretanja. Ova teorija akcenat stavlja na njegov tačan obračun iz više razloga:
a) Zbog kontrole efikasnosti poslovanja preduzeća u prošlom i upravljanja
preduzećem u budućim periodima;
b) Zbog održanja kontinuiteta poslovanja preduzeća u uslovima monetarnih
poremećaja.
10
Za tačan obračun rezultata neophodno je sagledati međusobnu uslovljenost bilansa stanja i
bilansa uspeha. Da bi došlo do tačnog rezultata koji je preduslov efikasnosti kontrole i
kontinuiteta poslovanja, sredstva u bilansu stanja moraju biti pravilno procenjena. Da bi se to
ostvarilo, sredstva moraju biti procenjena ne po stvarnim nabavnim, već po cenama ponovne
nabavke. Ako preduzeće procenjuje sredstva po ponovnim nabavnim cenama, što znači da i
rashode vrednuje na isti način, onda ono iz prihoda uspeva da pokrije sve rashode i
automatski obezbeđuje sredstva za dalje obnavljanje procesa reprodukcije. Na taj način
finansijski rezultat postaje realan jer su iz njega isključeni uticaji cena. Dakle, pristalice
organske teorije se zalažu za dekomponovanje rezultata na realnu i fiktivnu komponentu
insistirajući pri tom na finansiranju realiteta isključivo iz sopstvenog kapitala. Na taj način
promene imovine ne bi imale karakter rezultata i obuhvatale bi se kao korekcija sopstvenog
kapitala ili ispravka vrednosti imovine. Kritička ocena organske teorije bilansa bi se mogla
svesti na sledeće konstatacije:
a) Po pitanju važnosti ispravnog utvrđivanja rezultata za kontrolu efikasnosti
privređivanja i obezbeđenja kontinuiteta poslovanja preduzeća, ova teorija je u
saglasnosti sa opšte prihvaćenim stavom ekonomike poslovanja;
b) Schmidt- ov stav da je netačno obračunati rezultat praćen ostvarenjem fiktivnih
dobitaka u uslovima inflacije i skrivenih gubitaka u uslovima deflacije, glavni razlog
narušavanja harmonije robnih i novčanih tokova koje izaziva privrednu krizu, je
neprihvatljiv i preteran;
c) Stav da održavanje supstance preduzeća obezbeđuje njegovu trajnu egzistenciju
protivureči konceptu održavanja realnog kapitala, odnosno održanju kupovne moći;
d) Zahtev za stalnim preračunavanjem na dnevne nabavne cene, osim što je neprihvatljiv
iz praktičnih razloga, sa jedne strane teško da može da eliminiše ulogu trgovačke
kalkulacije i pogonskih obaračuna u izračunavanju rezultata, dok sa druge strane
protivureči savremenim antiinflatornim sredstvima obračuna, pre svega kod
bilansiranja zaliha i otpisa stalne imovine;
e) Stalna revalorizacija, pored toga, odvaja knjigovodstvo od svoje ideološke baze-
istorijskih troškova, odnosno narušava osnovni računovodstveni postulat primene
principa stvarnog troška;
f) I na kraju, zahtev za jednakošću delova nominalne aktive i pozajmljenog kapitala je u
praksi teško ostvariv pa ga treba shvatiti pre kao element opšte i dugoročne
orjentacije, nego kao komponentu tekuće politike.
Ostala shvatanja bilansa su nastala kao reakcija na statičko, dinamičko i organsko

shvatanje, koja imaju karakter osnovnih teorija, a čine ih:
a) Teorija eudinamičkog bilansa- čija je osnovna karakteristika podela rezultata na
realizovani i nerealizovani, kao i dodatna podela realizovanog rezultata na
naplaćeni i nenaplaćeni. Cilj bilansiranja je utvrđivanje realizovanog poslovnog
rezultata koji je jedino moguće raspodeliti bez rizika po održanje kontinuiteta i
razvoja preduzeća.
b) Teorija sintetičkog bilansa- koju karakteriše bilansiranje u zavisnosti od izvora
finansiranja. Ukoliko se finansiranje vrši iz sopstvenih izvora uvažavaju se zahtevi
dinamičke teorije, a ukoliko se poslovna aktivnost finansira iz pozajmljenih
izvora, zahtevi statičke teorije.
c) Teorija fonda- koja je pluralističko shvatanje bilansa koji treba da zadovolji
zahteve različitih korisnika. Prema ovoj teoriji bilans istovremeno treba da
zadovolji dva cilja: utvrđivanje objektivnih periodičnih rezultata poslovanja
(dinamičko shvatanje cilja bilansa) i pružanje pouzdane osnove za kontrolu
11
pokrića obaveza preduzeća, odnosno obezbeđenje interesa poverilaca (statičko
shvatanje cilja bilansa).
d) Vlasnička teorija- izvedena iz karaktera i ponašanja privatnog preduzeća u kome
su funkcija vlasništva i preduzetništva personifikovane u istom licu- vlasniku
preduzeća. Prema ovoj teoriji sva sredstva preduzeća se smatraju svojinom
vlasnika, kao što i svi dugovi predstavljaju njegovu ličnu obavezu.
e) Teorija entiteta- se zasniva na zakonskoj fikciji da je korporativno preduzeće
ličnost sa sopstvenim pravima. Sredstva i dugovi pripadaju korporativnom
entitrtu, a taj entitet odgovara svojim konstituentima (akcionarima, poveriocima,
zaposlenima i javnosti) na sličan način kao što poverilac odgovara sopstveniku.
Osnovni cilj bilansa je merenje rentabilnosti nezavisno od zahteva vlasnika
kapitala, jer osnovni cilj poslovanja više nije maksimiranje dobitka vlasnika, kao
priraštaj vlasničkog kapitala, već maksimiziranje rentabilnosti poslovnih ulaganja
kao primarnog cilja finansijskog upravljanja.
12
2. ANALIZA ELEMENATA RADA I POSLOVNIH FUNKCIJA
Pre nego što nastavimo sa interpretacijom analize poslovanja preduzeća, njenih

elemenata i faktora, osvrnućemo se ukratko na neke osnovne pojmove poslovanja preduzeća.
Naime, osnovu jednog proizvodno-poslovnog procesa čine elementi rada, i svaki početak
poslovanja bilo kog preduzeća počinje i završava se njihovom analizom. Znamo da proces
proizvodnje predstavlja proces u kojem čovek prisvaja prirodu i oblikuje njene predmete,
obrađuje, dorađuje ili dograđuje, kako bi obezbedio materijalne uslove za život i zadovoljio
svoje potrebe. U današnjim uslovima, proizvodnja a i celokupan poslovni proces predstavlja
ozbiljan tehnološki proces. Stoga, kažemo da su osnovni elementi jednog proizvodnog
procesa:
a) Radna snaga (kadrovi)- zaposleni sa svojim kreativnim sposobnostima;
b) Sredstva za rad (oprema, postojenja)- traju više proizvodnih ciklusa, a njihovo
postepeno trošenje se označava kao amortizacija;
c) Predmeti rada (materijal, zalihe, sirovine)- koriste se samo u jednom proizvodnom
ciklusu, te je neophodno za svaki ciklus obzbediti novi obim sirovina, zaliha ili
materijala.
Proces reprodukcije se započinje ulaganjem elemenata proizvodnje, čijim se kombinovanjem
u kvalitativnom, kvantitativnom i vremenskom skladu, u tehnološkom postupku, stvaraju
novi upotrebni kvaliteti.
Na osnovu napred navedenog, možemo konstatovati da analizu poslovanju u osnovi
determinišu elementi rada, pa u tom slučaju je potrebno osvrnuti se na njihovu analizu:
odnosno:
d) Analizu sredstava za rad;
e) Analizu predmeta rada;
f) Analizu radne snage;
g) Analizu neiskorišćenih internih resursa.
U analizi osnovnih sredstava najčeće se ispituju:
a) Randman osnovnih sredstava- reprezentuje prinos koji se ostvaruje njihovom
upotrebom. On se najčešće izražava putem tri indikatora, i to:
i) Kroz odnos ukupne proizvodnje i ukupnih osnovnih sredstava;
ii) Kroz odnos ukupne proizvodnje i opreme;
iii) Kroz odnos ukupne proizvodnje i ostvarenih mašinskih sati.
Dobijeni iznos ukazuje na prinos koji je ostvaren na svakih 100 dinara (ili svaki
mašinski sat) angažovanih osnovnih sredstava ili opreme za praćenje fizičke
sposobnosti osnovnih sredstava, odnosno opreme.
b) Veličina i struktura osnovnih sredstava- analiza veličine osnovnih sredstava se vrši sa
aspekta:
i) Racio analize (procentualnog učešća osnovnih sredstava u ukupnoj aktivi, kao
i njen odnos sa obrtnim sredstvima);
ii) Jačanja kroz sagledavanje visine osnovnih sredstava u pripremi;
iii) Procentualnog učešća u ukupnim osnovnim sredstvima;
iv) Sagledavanja faza u kojima se pozicija osnovnih sredstava u pripremi nalazi:
novčana faza (avansi za investicije), materijalna faza (zalihe investicionog
materijala i opreme), investicije u toku (započeta izgradnja, odnosno
montaža).
13
Analiza strukture osnovnih sredstava odnosi se na njihov sastav, u smislu utvrđivanja
procentualne zastupljenosti pojedinih oblika osnovnih sredstava i praćenja pravca i
inteziteta promena te zastupljenosti, kako bi se ocenio njihov uticaj na randman. Radi
toga, najčešće se vrši dekomponovanje na radne, smeštajne i transportne kapacitete i
prate promene njihove zastupljenosti u ukupnim osnovnim sredstvima.
c) Stepen istrošenosti osnovnih sredstava- predstavlja procentualno izražen odnos
otpisane i nabavne vrednosti osnovnih sredstava, a ostatak do 100% ukazuje na stepen
preostale upotrebljivosti. Stepen istrošenosti je obrnuto proporcionalan randmanu, ali
korespondira sa drugim indikatorima, pa ga u tom kontekstu treba povezati sa:
i) Iznosom izdvojenih sredstava za amortizaciju;
ii) Troškovima održavanja i opravki;
iii) Procentualnim učešćem osnovnih sredstava u pripremi u ukupnim osnovnim
sredstvima.
d) Stepen korišćenja kapaciteta osnovnih sredstava- se može izražavati na različite
načine, ali bez obzira na način izržavanja, kod svakog osnovnog sredstva moguće je
razlikovati:
i) Instalirani kapacitet (maksimalno mogući kapacitet);
ii) Realni kapacitet (koji se dobija kada se od instaliranog oduzmu redovni zastoji
u radu);
iii) Planirani kapacitet (kapacitet potreban za izvršenje poslovnog zadatka)
iv) Iskorišćeni kapacitet (realno korišćen kapacitet).
U praksi se najčešće izračunavaju tri međusobno povezana indikatora:
i) Stepen planiranog iskorišćenja (odnos planiranog i realnog kapaciteta);
ii) Stepen izvršenja plana (odnos iskorišćenog i planiranog kapaciteta);
iii) Stepen iskorišćenosti kapaciteta (odnos iskorišćenog i realnog kapaciteta).
Konkretna analiza bi trebalo da pruži informacije o razlozima nedovoljnog korišćenja
kapaciteta, ali i da formuliše predloge za njihovo otklanjanje.
Zalihe materijala čine imponzantan deo ukupnih poslovnih sredstava u znatnom broju
preduzeća, zbog čega se zahtevaju i srazmerno velika novčana ulaganja. Da ta ulaganja ne bi
bila nesrazmerna i u znatnoj meri visoka potrebno je preduzeti mere njihovim efikasnim
upravljanjem. To podrazumeva:
a) Optimalno snabdevanje preduzeća materijalom- u osnovi se odnosi na balansiranje
troškova i rizika držanja zaliha sa koristima koje se mogu izvući iz raspolaganja tim
zalihama. Analiza snabdevenosti preduzeća zalihama se može vršiti sa više aspekata:
i) Sa aspekta izvršenja plana nabavke- predstavlja upoređivanje ostvarenog sa
planiranim obimom nabavke, u celini i po pojedinim vrstama materijala, kako
bi se ocenio stepen zadovoljenja proizvodnih potreba za određenom vrstom
materijala i usklađenost sa politikom zaliha.
ostvareni obim nabavke∗stvarna nabavna cena

indikator stepenaizvršenja plana=
planirani obim nabavke∗planska cena
ii) Sa aspekta politike dobavljača- analizira se broj dobavljača i u vezi s tim

ocenjuje stepen zavisnosti od njih, kvalitet nabavljenog materijala i
blagovremenost isporuke, cene nabavke i uslove plaćanja, kao osnovne faktore
koji utiču na ukupne troškove.
iii) Sa aspekta politike zaliha- podrazumeva analizu osnovnih odluka u vezi sa
zalihama- kada i u kojim količinama nabavljati materijal.
14
iv) Sa aspekta mesta nabavki i kanala distribucije- podrazumeva analizu
zavisnosti preduzeća po pitanju nabavki sa domaćeg i inostranog tržišta, kao i
racionalnost nabavki direktno od proizvođača ili preko trgovinskih mreža.
v) Sa aspekta uslova nabavki- podrazumeva utvrđivanje procentualnog učešća
ugovorenih i neugovorenih nabavki u ukupnim nabavkama, procenat
realizovanih nabavki, kao i opšti uslovi na tržištu nabavki koji opredeljuju
preduzeće na sklapanje ugovora sa pojedinim dobavljačima.
b) Ekonomično trošenje materijala- polazi od identifikovanja uticaja faktora na troškove
materijala, koji se mogu svrstati u sledeće kategorije:
i) Vrednosni faktori (direktno deluju na troškove- cena materijala, metode
procene i vođenja zaliha);
ii) Količinski (kvantitativni) faktori (deluju na utrošak materijala, odnosno
učinka- obim i struktura proizvodnje, tehničko-tehnološki proces, tehnička
priprema proizvodnje i normativi utroška);
iii) Kvalitativni faktori (kvalitet materijala, obučenost radne snage i sistemi
kontrole u preduzeću).
Analiza utroška se vrši sa aspekta obima, strukture i stepena iskorišćenja, odnosno
procenta otpada, pri čemu se koriste i vremenska i komparativna analiza.
Čovek sa svojim sposobnostima predstavlja osnovni faktor svake ekonomske delatnosti, a
njegovo delovanje odvija se u sklopu radnog kolektiva, kao nosioca aktivnosti preduzeća.
Pod analizom radnog kolektiva podrazumeva se:
a) Analiza veličine i strukture radnog kolektiva- ima za cilj određivanje optimuma,
odnosno one veličine i strukture radnog kolektiva koja na najbolji način obezbeđuje
izvršenje poslovnih zadataka, zajedno sa pratećim raspoloživim sredstvima i opštim
uslovima. Optimalna veličina i struktura radnog kolektiva je dinamična veličina na
koju utiču brojni interni (delatnost preduzeća, obim i tehničko-tehnološki uslovi
poslovanja, kadrovska politika i podela rada u preuzeću, dostupna sredstva i radno
vreme i njegovo korišćenje) i eksterni faktori (stanje na tržištu radne snage, odnosno
dostupnost i mogućnost angažovanja osposobljenih kadrova). Analizom se najpre
obuhvata kratak rok, u kojem se vrši ispitivanje veličina kolektiva upoređivanjem sa
potrebnim brojem radnika, odnosno radnih mesta, i razmatraju uzroci uočenog
odstupanja. Zatim se vrši analiza za duži vremenski period, kojom se ispituje visina i
struktura kolektiva za svaku posmatranu godinu, trend dinamike u proteklom periodu
i razvoj kadrova. Posebna pažnja se posvećuje razvoju kadrova. Plan kadrova treba da
bude usmeren na jačanju radnog kolektiva kroz permanentu edukaciju, stvaranje
povoljnih radnih i opštih uslova rada i smanjenje fluktuacije čije negativno delovanje
značajno oslabljuje radni kolektiv. Promene radnog kolektiva moguće je pratiti
pomoću sledećih indikatora:
broj primljenih radnika

koeficijent primanja=
prosečan broj zaposlenih
broj otišlih radnika

koeficijent odlaženja=
ukupanbroj primljenih i otišlih radnika

koeficijent promena=
broj zamenjenih radnik a

koeficijent fluktuacije=
prosečanbroj zaposlenih
15
G . D .∗I . R . V .∗O . R .
šteta zbog fluktuacije=
B . Z .∗R . R .V .
G.D.- godišnji iznos dobitka

I.R.V.- izgubljeno vreme zbog fluktuacije
O.R.- broj otišlih radnika koje treba zameniti
B.Z.- prosečan broj zaposlenih
R.R.V.- raspoloživo radno vreme pojedinca
b) Analiza sastavnih delova radnog kolektiva- ovo ispitivanje se može izvršiti sa gledišta
više različitih krterijuma, odnosno prema kvalifikacionom sastavu radne snage,
načinu sudelovanja u poslovnom procesu, vrsti zanimanja, godinama starosti,
organizacionim jedinicama u preduzeću i sl. Dobijeni razultati se porede najpre sa
planom organizacione sturkture preduzeća, a poželjno je i sa najboljim preduzećem u
grupaciji.
c) Analiza korišćenja fonda radnog vremena- je u funkciji planiranja potrebnog broja
radnika za izvršenje planiranog obima poslovnih aktivnosti, a podrazumeva
kalendarski fond radnog vremena umanjen za gubitke radnog vremena prouzokovane
dnevnim i godišnjim odmorima, bolovanjima i drugim izostancima sa posla. Takođe
podrazumeva i ispitivanje kvaliteta korišćenja radnog vremena kroz kvantificiranje
sledećih odnosa:
raspoloživi fond radnog vremena

koeficijent gubitka radnog vremena=
učinak izražen tehničkim normativima
raspoloživi fond radnog vremena po radniku

koeficijent korišćenja radnog vremena=
gubici radnog vremena
Analiza neiskorišćenih internih resursa predstavlja analizu neiskorišćenih potencijala

preduzeća i u funkciji je podizanja nivoa efikasnosti i povećanja racionalnosti u korišćenju
resursa preduzeća. Neiskorišćene rezerve sa kojima se menadžment preduzeća u praksi
najčešće susreće su sledeće:
a) Rezerve u korišćenju osnovnih sredstava:
i) Promašene investicije;
ii) Otpisana i oprema van upotrebe;
iii) Neiskorišćeni kapaciteti;
b) Rezerve u korišćenju radne snage:
i) Predimenzionisanost radnog kolektiva;
ii) Kvalifikovanost radnika;
iii) Fluktuacija;
iv) Motivisanost;
c) Rezerve u korišćenju sirovina i materijala:
i) Neadekvatni normativi utroška materijala i sitnog inventara;
ii) Nabavke neodgovarajućeg kvaliteta koje povećavaju i utroške i troškove;
iii) Nedovoljna obučenost radnika za rad sa određenim vrstama materijala;
iv) Nesinhronizovanost vremenskog tempiranja proizvodnih operacija;
v) Nepostojanje sistema praćenja i kontrole utrošaka;
d) Rezerve u procesu proizvodnje:
i) Nepostojanje politike i sistema kvaliteta;
16
ii) Postojanje samo završne ali ne i kontrole u toku procesa rada;
iii) Standardizacija, odnosno normativno uređenje kvaliteta proizvoda i procesa;
iv) Ulaganja u istraživanje i razvoj i u marketing.
Pojam poslovnih funkcija takođe je od izuzetnog značaja, te je neophodno tumačiti na

pravi način njihovu suštinu. Poslovne funkcije predstavljaju model poslovnih aktivnosti pri
planiranju, odnosno realnu poslovnu aktivnosti pri izvršenju, usmerene na što efikasnijem
postizanju poslovnog cilja. U funkcionalno struktuiranim preduzećima se najčešće javljaju
sledeća funkcionalna područja:
a) Nabavna funkcija
Nabavna funkcija predsatvlja skup upravljačkih i izvršnih aktivnosti usmerenih na
ekonomično pribavljanje potrebnih proizvodnih inputa odgovarajućeg kvaliteta i u potrebnoj
količini kako bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje. Specifičnosti nabavne funkcije su:
i) Odgovornosti za obim i dinamiku nabavke (obezbeđivanje potrebne količine
sirovina u pravo vreme);
ii) Odgovornost za cenu nabavke;
iii) Obezbeđivanje kontinuiteta proizvodnje preko nivoa zaliha;
iv) Obezbeđivanje minimalnih troškova skladištenja.
Analiza nabavne funkcije se vrši sa dva aspekta:
i) Sa aspekta njene organizacije- koji obuhvata:
(1) Eksterni aspekt- odnosi se na nastup ka tržištu nabavke, i u tom smislu treba se
opredeliti za: centralizovanu (preduzeća sa više pogona koji su prostorno
koncetrisani), decentralizovanu (preduzeća sa više dislociranih pogona od
kojih svaki ima različiti proizvodni program) ili kombinovanu nabavku
(preduzeća sa više prostorno koncetrisanih pogona a međusobno različitim
proizvodnim programom).
(2) Interni aspekt- odnosi se na podelu rada u okviru poslova nabavke, kojim se
ispituje efikasnost i efekti podele rada prema grupama homogenih poslova ili
prema grupama homogenih proizvoda. Cilj ove analize je ispitati
funkcionisanje, uočiti slabosti i predložiti mere za povećanje ekonomičnosti.
ii) Sa aspekta planiranja proizvodnje- podrazumeva:
(1) Identifikovanje faktora nabavke- i to:
a. Proizvodnih faktora (usklađenost sa proizvodnim asortimanom);
b. Tržišnih faktora (snabdevenost tržišta, kanali i uslovi nabavke, dinamika
nabavke, uticaj konkurencije itd.);
c. Finansijskih faktora (obim i dostupnost potrebnih sredstava);
(2) Utvrđivanje poslova nabavke- podrazumeva usklađenost vrste, količine,
kvaliteta i dinamike nabavki sa proizvodnim planom, uz obezbeđenje
sigurnosti kroz optimalnu količinu zaliha i maksimalne uštede u troškovima
nabavke i troškovima skladištenja;
(3) Testiranje realnosti planiranja- podrazumeva usklađenost plana nabavke sa
proizvodnim planovima i dostupnim finansijskim sredstvima, uz adekvatan
izbor dobavljača i kanala distribucije i respektovanje konkurencije;
iii) Sa aspekta izvršenja plana proizvodnje- predstavlja kontinuiranu analizu
optimalnosti količina, broja i dinamike nabavki, uz uvažavanje blagovremenosti,
kontinuiteta i sigurnosti i zadovoljenje principa ekonomičnosti.
b) Proizvodna funkcija
Proizvodna funkcija ima za cilj da na korektan način i blagovremeno obezbedi izvršenje
proizvodnih planova, kroz adekvatan obim zaliha gotovih proizvoda i kombinacije faktora
17
proizvodnje u cilju sniženja ukupnih troškova po jedinici proizvoda. Analiza proizvodnih
funkcija se obuhvata:
i) Sa aspekta organizacije- analiza proizvodnje zavisi od njenog tipa, i to:
(1) Radioničke proizvodnje (bazira se na funkcionalnoj podeli rada prema vrstama
poslova);
(2) Linijske proizvodnje (instaliranje mašina i raspored radnika na jednom mestu
za samo jednu vrstu posla, uz nizak stepen mehanizacije i automatizacije);
(3) Tekuće proizvodnje (slična linijskoj ali uz viši stepen mehanizacije i
kontinuiranost radnih operacija);
(4) Mešovite proizvodnje (kombinacija tekuće i radioničke proizvodnje).
Cilje analize sa ovog aspekta je kroz poboljšanje organizacije povećati
produktivnost i ekonomičnost, smanjiti troškove i povećati koeficijent obrta.
ii) Sa aspekta planiranja- treba se bazirati na:
(1) Ispitivanje pretpostavki planiranja (usklađenost sa ostalim planovima,
uslovima privređivanja i željenim efektima);
(2) Ispitivanje proizvodnog programa (kvantitativna i kvalitativna usklađenost sa
proizvodnim, finansijskim i tržišnim faktorima);
(3) Ispitivanje realnosti planiranja (ekonomičnost i mogućnost plasmana na
trištu).
iii) Sa aspekta izvršenja planova- predstavlja identifikaciju relevantnih uticajnih
faktora kroz:
(1) Ispitivanje strukture proizvodnje i upoređivanjem sa planom;
(2) Ispitivanje kvaliteta proizvodnje i upoređenje sa standardima;
(3) Ispitivanje dinamike proizvodnje i upoređenje prodaje i ostvarenim prilivom
sredstava.
Cilj analize sa aspekta izvršenja planova proizvodnje je utvrditi odstupanje od
plana, identifikovati uzroke tih odstupanja i njihov uticaj na ekonomičnost i
rentabilnost i predložiti mere za njihovo otklanjanje.
c) Prodajna funkcija
Prodajna funkcija, kao i prethodne, obuhvata:
i) Analizu organizacije prodaje- predstavlja ispitivanje njene usklađenosti sa
poslovnom politikom preduzeća i proizvodnim asortimanom u cilju
maksimiziranja finansijskih efekata ukupne poslovne aktivnosti, odnosno
podrazumeva ispitivanje:
(1) Stepena centralizacije prodajne funkcije;
(2) Racionalnosti postojećih kanala distribucije;
(3) Uslova prodaje i segmentiranja tržišta;
(4) Efekata promotivnih aktivnosti;
(5) Realnosti predviđanja na osnovu ispitivanja tržišta;
(6) Opravdanosti postojećih zaliha.
ii) Analizu planiranja prodaje- ispituje limitirajuće faktore prodajne aktivnosti, pre
svega kapacitet proizvodnje, potencijal tržišta i finansijske mogućnosti preduzeća,
i ima zadatak da oceni usklađenost plana prodaje sa njima i predloži mere za
otklanjanje neusaglašenosti.
iii) Analizu izvršenja prodaje- podrazumeva ispitivanje:
(1) Načina i vremena realizacije plana;
(2) Odstupanje od plana;
(3) Uzroka, posledica i odgovornosti za odstupanje.
d) Finansijska funkcija
18
Finansijska funkcija pruža informacije o stanju i kretanju, kako strukture finansiranja, tako i
strukture investiranja, u cilju procene efekata investicione i politike finansiranja na lkvidnost,
solventnost i rentabilnost poslovanja preduzeća. Finansijska funkcija podrazumeva
informisanje o:
i) Pribavljanju izvora sredstava- podrazumeva ispitivanje adekvatnosti obima i
strukture izvora, kao i opravdanosti troškova pribavljanja. Cilj je obezbediti
kontinuitet proizvodne aktivnosti uz maksimalnu rentabilnost i optimalni nivo
likvidnosti;
ii) Upotrebi izvora sredstava- podrazumeva ispitivanje nivoa racionalnosti upotrebe
kapitala, odnosno vremenske usklađenosti izvora i upotrebe, povrat na investirano
i stepen zaštite od rizika. Cilj je obezbediti maksimalne efekte ukupne poslovne
aktivnosti;
iii) Upravljanju izvora sredstava- podrazumeva pomirenja dva, međusobno
suprostavljena zahteva- zahtev za maksimalnom rentabilnošću, kao preduslov
rasta i razvoja preduzeća, i zahtev za zadovoljavajućim nivoom likvidnosti i
solventnosti, kao preduslov opstanka preduzeća.
e) Funkcija istraživanja i razvoja
Funkcija istraživanja i razvoja omogućava preduzeću da predviđajući buduće događaje
iznalazi prava rešenja kao odgovor na njih, kroz fundamentalna, primenjena i razvojna
istraživanja.
19
II. DEO
RAČUNOVODSTVENA (FINANSIJSKA) ANALIZA
1. POJAM, ZNAČAJ I STRUKTURA RAČUNOVODSTVA......................... 21

2. PRETPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALIZE I RAČUNOVODSTVENA
NAČELA................................................................ 32
3. BILANSI............................................................................................................ 43
4. RAČUNI............................................................................................................. 50
5. KNJIGOVODSTVENA NAČELA.................................................................. 58
6. POSLOVNE KNJIGE...................................................................................... 62
7. KONTNI OKVIR.............................................................................................. 69
8. INVESTIRANJE............................................................................................... 72
9. ZAKLJUČIVANJE POSLOVNIH KNJIGA................................................. 79
10. STALNA SREDSTVA...................................................................................... 89
11. MATERIJAL..................................................................................................... 107
12. NEDOVRŠENA PROIZVODNJA I GOTOVI PROIZVODI...................... 115
13. ROBA................................................................................................................. 117
14. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA........................................................... 126
15. NOVČANA SREDSTVA.................................................................................. 134
20
16. KAPITAL.......................................................................................................... 138
17. DUGOROČNA REZERVISANJA.................................................................. 145
18. OBAVEZA......................................................................................................... 147
19. RASHODI.......................................................................................................... 153
20. PRIHODI........................................................................................................... 160
21. FINANSIJSKI REZULTAT............................................................................ 166
1. POJAM, ZNAČAJ I STRUKTURA RAČUNOVODSTVA
Prema definiciji Komiteta za terminologiju američkog Instituta ovlašćenih javnih

računovođa, računovodstvo je nauka o beleženju i klasifikovanju poslovnih transakcija i
događaja, primarno finansijskog karaktera i veština sastavljanja značajnih izveštaja,
analize i interpretacija ovih transakcija i događaja i prenošenje rezultata licima koja mogu
doneti odluku ili dati ocenu. Računovodstvo je podfunkcija funkcije upravljnja koja svojim
informacijama iplemenjuje funkciju upravljanja u domenu planiranja i kontrole. Bez
računovodstvenih informacija ne mogu funkcionisati vitalni sistemi jedne zemlje, tj.poreski
sistem, statistika ND (nacionalnog dohotka) i DP (društvenog proizvoda). Na međunarodnom
planu zadnjih godina sve više se govori o svetskom računovodstvu, umesto o nacionalnom
računovodstvu. S tim u vezi uglavnom se pominju dva globalna računovodstvena sistema:
anglo-američki i kontinentalno-evropski. Poseban značaj imaju MRS (međunarodni
računovodstveni standardi) kao merodavna pravila za obavljanje, procedure i prakse svetskog
finansijskog izveštavanja.
Računovodstvo se najčešće definiše kao proces prikupljanja, sredjivanja, obrade i
čuvanja podataka o ekonomskim aktivnostima poslovnih subjekata i finansijskog
izveštavanja o promenama u vezi sa imovinom i obavezama, koje pokazuju rezultat
uspešnosti poslovanja tih subjekata. U pitanju je sasvim određena praktična delatnost
koju obavlja organizaciona jedinica u poslovnom subjektu, u skladu sa internim opštim
aktom ili je, obično za više poslovnih subjekata, obavlja posebno privredno društvo ili
preduzetnik (agencija) registrovani za pružanje računovodstvenih usluga.
Računovodstvo kao delokrug koji se odnosi na vođenje poslovnih knjiga, kao
i sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja, postoji bez obzira na veličinu
poslovnog subjekta i nezavisno od toga da li te poslove obavlja samo jedan zaposleni
radnik – računovođa ( što je najčešće slučaj u malim preduzećima) ili grupa ljudi
organizovanih u više jedinica (sektori, odeljenja, službe , i dr.), kako je to u velikim a
često i u srednjim preduzećima. I u slučajevima kada je vođenje računovodstva povereno
drugom privrednom društvu ili preduzetniku, rukovodstvo pravnog subjekta i odgovorno
lice u pravnom subjektu odgovorni su za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje
finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom.
Računovodstvo je i naučna disciplina, koja s jedne strane uopštava praktičnu
računovodstvenu delatnost iz svih aspekata, a s druge strane je unapređuje. Nauka o
računovodstvu izučava metode i tehnike procenjivanja (vrednovanja, merenja),
obračunavanja, ranovodstvenog obuhvatanja poslovnih promena i priznavanja bilansnih
pozicija i njihovog prikazivanja i obelodanjivanja u finansijskim izveštajima. Kao
naučna disciplina računovodstvo se u većem ili manjem obimu javlja kao nastavni
predmet skoro u svim univerzitetskim ustanovama i školama, posebno gde se obrazuju
kadrovi ekonomske struke. Teorija sistema i informisanja, računovodstvo definiše kao
informacioni podsistem finansijske funkcije u poslovnom sistemu i jedan od osnovnih
instrumenata upravljanja i odlučivanja u tom sistemu.
21
Računovodstvo je osnovna informaciona delatnost (informacioni sistem) u preduzeću i
predstavlja sistemsku celinu, tj.obuhvata više delova i to:
a) Knjigovodstvo,
b) Računovodstveno planiranje,
c) Računovodstveni nadzor,
d) Računovodstvenu analizu,
e) Računovodstveno informisanje.
Predmet knjigovodstva čine poslovne promene na imovini, odnosno finansijski i
vrednosni podaci o stanju i promenama na imovini. Pod imovino se podrazumevaju sredstva-
stvari, prava i gotovina, kojima se izvršavaju poslovni zadaci i postižu ciljevi preduzeća. Ista
se posmatra sa dva aspekta:
a) Imovina se posmatra prema funkciji koju ima u procesu proizvodnje- AKTIVA,
b) Imovina se posmatra po poreklu, pripadnosti, odnosno vlasništvu- PASIVA;
iz čega proizilazi kvantitativna jednakost, tj.aktiva=pasiva, odnosno, aktiva= kapital +
obaveze. Razmatranje ciljeva knjigovodstva odnosi se u suštini na pitanje efikasnosti
upravljanja preduzećem, a obuhvataju:
a) Utvrđivanje finansijskog rezultata,
b) Utvrđivanje finansijskog položaja preduzeća,
c) Obezbeđivanje pouzdane osnove za kontrolu izvršenja planskih zadataka i
finansijsku analizu uspeha preduzeća,
d) Pružanje podataka za kontrolu korišćenja raspoložive imovine preduzeća,
e) Obezbeđenje drugih relevantnih podataka i informacija internim i eksternim
korisnicima.
Zadaci knjigovodstva obuhvataju:
a) Prikupljanje knjigovodstvene dokumentacije,
b) Kontrola isptavnosti istih,
c) Klasifikovanje dokumentacije i poslovnih promena prema imovinskim predmetima
na koje se odnose (kontiranje),
d) Hronološka i sistemska evidencija u dnevniku, glavnoj knjizi i pomoćnim knjigama
(knjiženje),
e) Sastavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja kao računovodstvenih
informacija o finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja preduzeća (bilans
stanja i bilans uspeha).
Knjigovodstvo se može posmatrati sa više aspekata, a pre svega sa aspekta sistema
kao i sa stanovišta organizacije, i u skladu sa tim ističu se:
a) Prosto knjigovodstvo- predstavlja izolovanu evidenciju o pojedinim deloviam
imovine i knjiži se jednostrano, a do rezultata se dolazi putem inventara;
b) Dvojno knjigovodstvo- predstavlja potpun računski sistem u kome se vodi
evidencija o svim delovima imovine preduzeća (sastavljanje bilansa stanja i bilansa
uspeha, utvrđivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja preduzeća).
Da rezimiramo, knjigovodstvo je dokumentarna i strogo formalna, kontinuirana
evidencija koja je zasnovana na potpunom sakupljanju i ustaljenom hronološkom
sistematizovanju i evidentiranju (knjiženju) podataka svih nastalih poslovnih dogadjaja i
stanja koja izražavanjem u novčanoj jedinici mere, omogućuje da se prikaže slika o
ukupnom proteklom poslovanju, kao i stanju imovine, obaveza i kapitala poslovnog subjekta
kao jedinice računovodstvenog obuhvatanja. U funkcionalnom smislu, knjigovodstvo
predstavlja deo računovodstva i usmereno je ka evidenciji proteklih poslovnih dogadjaja.
Knjigovodstvo obezbedjuje uvid u stanje i kretanje sredstava i izvora sredstava,
utvrdjivanje finansijskog rezultata poslovanja, elemente za izradu kalkulacije i elemente za
za planiranje, nadzor i analizu poslovanja, kao i računovodstveno
22
informisanje.Knjigovodstveni podaci javljaju se kao rezultat prikupljanja,
evidentiranja, sistematizovanja i sintetizovanja dokumenata o ekonomskim, odnosno
poslovnim promenama na sredstvima, izvorima sredstava, rashodima i prihodima.To se
obezbeđuje preko poslovnih knjiga, knjigovodstvenih dokumenata, jednoobraznim
evidencijama putem sistema dvojnog ( za određene preduzetnike prostog)
knjigovodstva, po pravilu, uz primenu kontnih okvira za sintetičke evidencije i kontnih
planova za analitičke i subanalitičke evidencije. Ako se knjigovodstveni podaci upotpune
podacima o očekivanim (planiranim) kretanjima i rezultatima računovodstvene analize i
nadzora, oni postaju računovodstveni podaci, a još ako su usmereni na način koji daje osnovu
za donošenje poslovnih odluka, oni predstavljaju računovodstvene informacije, što je viši
stepen obrade od podatka. Iz ovog se svakako može izvući zaključak o razlici izmedju
pojmova: knjigovodstveni podatak, računovodstveni podatak i računovodstvena informacija.
Zbog svoje formalizovanosti, odnosno strogo propisanog jedinstvenog načina vođenja,
knjigovodstvo dobija i karakter pravnog dokaznog sredstva, što se ne može reći za druge
vrste dokumentovanih evidencija o proteklim poslovnim promenama. Pri tome nije nije
značajno koja se tehnička sredstva koriste prilikom obrade podataka. Knjigovodstvo se
završava računovodstvenim obračunima koji su sastavljeni za zajedinicu računovodstvenog
obuhvatanja kao celinu ili za njene sastavne delove, ili kao računovodstveni obračuni
pojedine poslovne aktivnosti (naknadna kalkulacija kupovine, proizvodnje ili prodaje).
Računovodstveni obračuni su dakle, krajnji rezultat knjigovodstva. Knjigovodstvo je usko
povezano sa ostalim računovodstvenim funkcijama, a pre svega sa
računovodstvenim nadzorom, bez kojeg ne bi ni moglo obavljati svoje zadatke, jer
ne bi bilo pouzdanosti u tačnost knjigovodstvenih podataka i informacija. Njegova
povezanost sa računovodstvenim planiranjem nije toliko velika kao što je povezanost sa
nadzorom, iako postoje obostrani uticaji, u prvom redu u pogledu jednoobraznosti i
uporedivosti knjigovodstvenih i planskih podataka. Računovodstvena analiza, o kojoj će
kasnije biti reči, takođe, ne bi mogla postojati bez knjigovodstva, na koje se nastavlja
svojom specifičnom obradom podataka. Ali, i računovodstvena analiza utiče na
knjigovodstvo svojim specifičnim zahtevima za obezbeđivanje analitičkih podataka.
Računovodstveni obračuni u mnogome mogu pomoći prilikom planiranja, jer ukazuju na
ono što se dogodilo u prošlosti, odnosno na kvantitet i kvalitet ostvarenog, pružajući
mogućnost njegove ocene, kao i mogućnost njegove procene šta treba preduzimati u
budućnosti.
Sistem računovodstvenog planiranja (budžetiranje) pretpostavlja redovno
sastavljanje sledećih glavnih planova:
a) Plan rezultata (planski bilans uspeha)- obuhvata projektovane veličine prihoda,
rashoda i rezultata. Izrada planskog bilansa uspeha pretpostavlja izradu planova
pojedinačnih funkcija, gde ishodišnu tačku čine plan prodaje. Pored njega, postoje
još i sledeći planovi: plan proizvodnje, plan troškova prodaje, plan trokova uprave
i administracije i plan troškova istraživanja i razvoja.
b) Plan likvidnosti (planirani bilan novčanih tokova)- sadrži projektovane iznose
priliva i odliva gotovine. Plan likvidnosti obuhvata stanje gotovine na početku
planskog perioda kao i sve planirane prilive i odlive u planskom periodu. Pri
planiranju priliva gotovine polazi se od planiranih prihoda od prodaje.
c) Plan finansijske strukture (plnirani bilans stanja)- pokazuje finansijski položaj
preduzeća koji se očekuje na kraju planskog perioda.
Računovodstveno planiranje je evidencija zasnovana na potpunom ili reprezentativnom
sakupljanju i ustaljenom sređivanju podataka o budućnosti individualizovanih ili
masovnih poslovnih procesa i stanja koji, zbog izražavanja u novčanoj jedinici mere,
omogućuju da se stvori slika o ukupnom budućem poslovanju jedinice računovodstvenog
23
obuhvatanja. Računovodstveno planiranje zahteva vrednosnu stranu klasifikacije podataka
o budućnosti u istom smislu kao što knjigovodstvo zahvata vrednosnu stranu procesiranja
podataka o prošlosti. Zbog toga ulazi u funkcijski sklop računovodstva kao celine, bez
obzira na to koja se služba njime bavi. Za razliku od knjigovodstva, koje se završava
računovodstvenim obračunima, računovodstveno planiranje se završava računovodstvenim
predračunima koji su sastavljeni za zajedinicu računovodstvenog obuhvatanja kao celinu
ili za njene sastavne delove ili kao računovodstveni predračuni pojedine poslovne
radnje (pretkalkulacije nabavke, proizvodnje ili prodaje). Računovodstveni predračuni treba
da budu sastavljeni po istoj metodologiji po kojoj su sastavljeni računovodstveni obračuni,
jer inače poređenja nisu moguća, a ona su bitna za donošenje kvalitetnih poslovnih i
upravljačkih odluka. U planiranju ne učestvuju samo računovođe, već zavisno od vrste
plana, i drugi eksperti (inženjeri, stručnjaci za marketing, menadzeri i dr.). Najbolji primer
za to je izrada biznis (poslovnog) plana, koji predstavlja osnovu za odlučivanje o ulasku u
nove investicije, odobravanje kredita, ili u bilo koji ozbiljniji poslovni poduhvat. Usvojeni
računovodstveni predračuni uzimaju se kao kriterijum prilikom ocenjivanja onoga što je
ostvareno i u tom smislu čine podlogu za donošenje poslovnih odluka iz oblasti
nadzora kao upravljačke funkcije, sa stanovišta ocenjivanja pravilnosti i odlučivanja koje
će se mere preduzeti za uklanjanje nepravilnosti u poslovanju. Ti predračuni mogu se
zaustavljati i u okviru računovodstvene analize, da bi se već u tom okviru pripremilo
objašnjenje o razlozima za odstupanje onoga što je ostvareno od onoga što je planirano za
određeni obračunski period.
Računovodstveni nadzor ima za cilj utvrđivanje ispravnosti i pouzdanosti računovodstvenih
podataka i informacija. Računovodstveni nadzor je, na osnovu podataka u
knjigovodstvenim dokumentima i poslovnim knjigama, utvrđivanje pravilnosti i
ispostavljanje naloga za otklanjanje nepravilnosti u svim delovima računovodstva. On se
ostvaruje kao kontrola, inspekcija ili revizija, bilo da se radi o internim organima nadzora ili
o eksternoj kontroli ili inspekciji, odnosno internoj ili eksternoj reviziji. Pojedini vidovi
internog i eksternog nadzora propisani su zakonima kao obavezni. Tako na primer, zakon
o računovodstvu i reviziji, kod nas, propisuje obavezu pravnog lica da u opštem aktu
utvrdi interne računovodstvene kontrolne postupke, a takođe i obavezu eksterne revizije za
velika i srednja pravna lica, matična pravna lica koja u skladu sa tim zakonom, sastavlaju
konsolidovane finansijske izveštaje, za pravna lica koja emituju hartije od vrednosti i druge
finansijske instrumente kojima se trguje na organizovanom tržištu, kao i za sve izdavaoce
hartija od vrednosti. Računovodstveni nadzor je, dakle, deo procesiranja podataka kao
informacione funkcije i ne odnosi se samo na knjigovodstvene podatke. To nije samo
nadzor nad knjigovodstvenim dokumentima i kasnijom obradom knjigovodstvenih
podataka, nego se proširuje na proveravanje poslovanja sa stanovišta opštih akata
materijalne prirode i privredno – finansijskih propisa. Svrha računovodstvenog nadzora je
dobijanje pouzdanih računovodstvenih obračuna, odnosno finansijskih izveštaja i postizanje
usaglašenosti poslovanja sa zakonskim propisima i internim opštim aktima pravnog lica.
Računovodstveni nadzor je, u određenom smislu, usko povezan sa samim knjigovodstvom
i obavlja se pretežno kao računovodstvena kontrola. Podaci iz knjigovodstvenih
dokumenata ne unose se u poslovne knjige ako nisu kontrolisani, a na osnovu podataka
iz poslovnih knjiga ne sastavljaju se računovodstveni obračuni ako ti podaci nisu
kontrolisani. Organizaciona rešenja u knjigovodstvu, utiču na oblike računovodstvene
kontrole dok računovodstvena kontrola utiče na rezultate rada u knjigovodstvu.
Računovodstvena kontrola knjigovodstvenih dokumenata i poslovnih knjiga mora biti
organizovana tako da u toku svog normalnog rada otkriva eventualne nepravilnosti i
nepoštovanje internih i eksternih propisa, zloupotrebe i pronevere, a time utiče na njihovo
sprečavanje.
24
Prema kriterijumu postupka koji se koristi za utvrđivanje pouzdanosti
računovodstvenih podataka i uopšte provere poslovanja preduzeća, računovodsveni nadzor
obuhvata:
a) Kontrolu- je stalna, sistemska i naučno fundirana aktivnsot sračunata na proveru
efikasnosti poslovanja preduzeća. Računovodstvena kontrola podrazumeva stalno,
tekuće ispitivanje ispravnosti i istinitosti podataka i informacija o poslovanju i
sprovodi se od strane internih organa. Kontrola dokumenata o nastalim
poslovnim promenama pre knjiženja obuhvata, pre svega, suštinsku kontrolu, tj.
utvrdjivanje dokaza da je poslovna promena sadržana u dokumentu zaista
nastala (istinitost). Drugo je tzv. formalna kontrola kojom se utvrdjuje da li
dokument sadrži sve poslovne promene (potpunost). Treće, da li su
kvantitativne veličine u dokumentu ( količina, cena, vrednost) dobro obračunate
(tačnost i materijalnost). I četvrto, da li je poslovna promena izvršena u skladu
sa odgovarajućim važećim propisima (zakonitost). Kontrolom vodjenja
poslovnih knjiga utvrdjuje se da li su sve poslovne promene tačno proknjižene,
da li su poslovne knjige ažurne i da li su medjusobno uskladjene (dnevnik i
glavna knjiga, sintetičke i analitičke, subanalitičke i druge pomoćne knjige i
evidencije). Kontrolom računovodstvenih, odnosno finansijskih izveštaja,
utvrdjuje se da li su oni zasnovani na odgovarajućim evidencijama, da li su
pozicije tih izveštaja tačno prikazane i da li su sastavljeni u skladu sa propisima
i internim opštim aktima pravnog lica. Pri tome, razlikujemo:
(1) Kontrolu pomoću računovodstva (kontrolišu se lica koja rukuju pojedinim
delovima imovine, kontroliše se izvršenje planskih zadataka, ekonomičnost,
rentabilnost i finansijski položaj);
(2) Kontrolu u računovodstvu (odnosi se na procedure u vezi sa
dokumentovanjem poslovnih promena);
(3) Naknadnu kontrolu (reviziju računovodstva);
b) Reviziju- najčešće vrše eksterni organi i u pitanju je naknadno proveravanje
poslovnih događaja, aktivnosti i računovodstvenih izveštaja. Revizija ispituje i
ocenjuje organizaciju i funkcionisanje internih kontrola i način sastavljanja
računovodstvenih obračuna i predračuna, kao i objektivnost i zakonitost
sastavljenih finansijskih izveštaja sa svrhom davanja nezavisnog mišljenja o
tome i podizanja pouzdanosti i poverenja u računovdstvene informacije.
Jednoobraznost metodoloških postupaka u obavljanju revizije, kao i
sastavljanje izveštaja, odnosno mišljenja revizora uredjuje se Medjunarodnim
standardima revizije. Uobičajno je razlikovanje:
(1) Revizije poslovanja preduzeća (proces osenjivanja metoda i postupaka
upravljanja preduzećem);
(2) Revizije poštovanja normativne regulisanosti u preduzeću (ispitivanje
postupaka u poslovanju preduzeća sa eksternim i internim propisima);
(3) Revizije računovodstvenih izveštaja (ispitivanje računovodstvenih izveštaja
radi davanja mišljenja o tome da li oni istinito i pošteno prikazuju stanje
imovine, kapitala i obaveza, kao i rezultata poslovanja preduzeća.
Računovodstvena (finansijska) analiza se bavi istraživanjem, kvantificiranjem i ocenom
finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata poslovanja preduzeća, preko bilansa stanja,
bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu, koji treba da
objasne uzroke i okolnosti koje su dovele preduzeće u određeno stanje. Konačna ocena o
uspešnosti poslovanja preduzeća rezultat je ispitivanja globalne strukture rashoda, prihoda i
racia ekonomičnosti i rentabilnosti. Posebnu pažnju zaslužuju metode racio brojeva ( racio
analiza), analiza NOF-a (neto obrtno fonda), analiza tokova gotovine i analiza tokova
25
finansijskih sredstava. Računovodstvena analiza je produžetak obrade podataka iz
knjigovodstvairačunovodstvenogplaniranja .Cilj analize je da upoređenjem podataka u
računovodstvenim obračunima i računovodstvenim predračunima omogući sagledavanje i
objašnjenje stanja i uspešnosti poslovanja i na osnovu toga formiranje predloga za
poboljšanje poslovnih procesa. Ona je deo sve ukupne delatnosti računovodstva kao
informacione funkcije u pravnom licu, koja je usko povezana sa sastavljanjem
finansijskih izveštaja i prezentovanjem širih informacija koje su korisne za donošenje
ekonomskih odluka. U računovodstvenoj analizi račšlanjuju se i ocenjuju odstupanja
ostverenih veličina od planiranih i standardnih ili drugih uporedivih veličina, kao i uzroci
nastanka tih odstupanja. U ekonomskim i računovodstvenim leksikonima registrovano je
preko 40 odrednica koje su povezane sa analizom stanja i poslovanja pravnog lica i u
tom okviru sa računovodstvenom analizom. Najčešći oblici računovodstvene analize su:
analiza izvršenja plana, analiza troškova, analiza prihoda, analiza uspešnosti, analiza
finansijskog stanja i analiza bilansa koja se smatra najstarijim vidom analize i kojoj su
posvečeni mnogi teoretski i stručni radovi. Za analizu se koriste brojni podaci i iz njih
izvedeni pokazatelji stanja, poslovanja, i uspešnosti poslovanja, kao i njhova kombinacija
za jedan obračunski period ( statička analiza) ili u nizu uzastopnih poslovnih godina
( dinamička analiza). Rezultati računovodstvene analize prezentuju se u napomenama uz
finansijske izveštaje ili u posebnim dokumentima , koji računovodstvene predračune
povezuju sa računovodstvenim obračunima i objašnjavaju razlike između njih. U
tom smislu se računovodstveni obračuni, kao rezultat knjigovodstva ne smatraju
završenom informacijom dok ne prodju kroz računovodstvenu analizu, naročito ako se
radi o računovodstvenim obračunima za potrebe onih korisnika koji na toj osnovi donose
materijalno značajne odluke. Uspostavljanje sistematske računovodstvene analize
pretpostavlja ne samo metodološko ujednačavanje računovodstvenih predračuna i
računovodstvenih obračuna, nego i to da se knjigovodstvo prilagodi potrebama praćenja
plana i da se tako, već od samog početka, izgrađuje sa stanovišta potreba
računovodstvene analize. Poznavanje razloga za odstupanje i obima njihovog uticaja
može se u području nadzora inicirati određene korektivne i represivne akcije, a u području
planiranja dovesti do toga da se ubuduće uzimaju u obzir ciljevi i sredstva koji su ostvarivi.
50-ih godina prošlog veka u računovodstvenoj literaturi dolazi do razdvajanja
jedinstvenog pojma računovodstvo na dva pojma:
a) Finansijsko računovodstvo (Financial Accounting)- predstavlja sistem beleženja,
merenja i izveštavanja o poslovnim operacijama koje doprinose promeni strukture
kapitala i imovine u određenom vremenskom periodu. U pitanju je takav sistem
prikupljanja, klasifikovanja i evidentiranja poslovnih promena zasnovan na
principima dvojnog knjigovodstva radi praćenja finansijskih odnbosa preduzeća
sa okruženjem kao i polaganja računa o finansijskom položaju i uspešnosti
poslovanja preduzeća kao celine;
b) Upravljačko računovodstvo (Management Accounting)- odslikava ekonomske
događaje u preduzeću. Upravljačko računovodstvo predstavlja značajnu
informacionu podlogu menadžmentu preduzeća u ostvarivanju aktivnosti
donošenja pojedinačnih- strateških, taktičkih i operativnih odluka kao i
sistemskog vođenja poslovnog procesa u smislu planiranja, organizovanja,
kontrole, komuniciranja i motivisanja. Upravljačko računovodstvo obuhvata
sledeća područja:
(1) Interpretaciju računovodstvenih izveštaja za potrebe menadžmenta preduzeća,
(2) Obračun troškova sa kalkulacijom,
(3) Računovodstveno planiranje,
(4) Računovodstvenu kontrolu.
26
Prva dva područja obezbeđuju pouzdane i relevantne informacije kojima se
udovoljava zahtevima finansijskog računovodstva u pogledu praćenja
rentabilnosti, solventnosti i likvidnosti preduzeća. Druga dva područja odnose se
na tzv.budžetsku kontrolu.
Računovodstveno informisanje- Po svojoj suštini računovodstvo je informaciona funkcija i
predstavlja informacioni podsistem pravnog lica kao poslovnog sistema. Računovodstvene
informacije, zavisno od njihove namene i korisnika, obezbeđuju se dnevno, dekadno,
mesečno ili tromesečno (za operativno odlučivanje), ili kao godišnje ili informacije za duži
period (za upravljačko, odnosno strateško odlučivanje). Računovodstvene informacije i
izveštaji namenjeni su internim i eksternim korisnicima. Najvažniji interni korisnik
računovodstvenih informacija je rukovodstvo kompanije za operativno donošenje
poslovnih odluka o cenama, plaćanju, zaduživanju, upravljanju zalihama, novčanim
tokovima i drugo. Eksterni korisnici računovodstvenih informacija i izveštaja su:
investitori, kreditori i drugi poverioci zbog boniteta poslovnog subjekta kome daju
sredstva; dobavljači zbog ocene mogućnosti plasmana i naplate; kupci zbog ocene
stabilnosti snabdevanja, uslova kupovine, mogućnosti kupovine na kredit i slično; vlasnici
kapitala – akcionari zbog sigurnosti akcija i mogućnosti potencijalne dividende;
poreski organi zbog kontrole izmirivanja fiskalnih obaveza; statistički organi zbog
makroekonomskih izveštaja; zatim komore, druge asocijacije, i naravno javnost.
Računovodstveno informisanje završava se računovodstvenim (finansijskim ) izveštajima
koji se, po pravilu, podnose u pismenom obliku ili elektronskim putem korisnicima
tih izveštaja. Predmet računovodstvenih izveštaja su računovodstveni predračuni i
računovodstveni obračuni kao celina ili njihovi delovi, a mogu biti i samo pojedini
računovodstveni podaci iz faze sakupljanja, sređivanja i obrade podataka o prošlosti ili o
budućnosti, u vidu pojedinačnih računovodstvenih informacija. Kvalitativna obeležja
informacija sadržanih u računovodstvenim, odnosno finansijskim izveštajima, kao svojstva
koja čine da su informacije obezbeđene u njima upotrebljive za korisnike tih izveštaja, su:
a) razumljivost,
b) važnost,
c) pouzdanost i
d) uporedivost.
Radi se o glavnim obeležjima od kojih treba polaziti u pripremi finansijskih izveštaja da bi
oni istinito i pošteno (objektivno) prikazali informacije o finansijskom položaju, uspešnosti
i promenama u finansijskom položaju pravnog lica, o čemu će biti više reči u konceptualnom
okviru za prikazivanje finasijskih izveštaja. Može se zaključiti da računovodstveno
informisanje u pogledu raspoloživih računovodstvenih podataka i informacija iz
knjigovodstva, računovodstvenog planiranja i računovodstvene analize, ali te podatke i
informacije prilagođava tako da da su pogodni za prenošenje i naročito da odgovaraju
mogućnostima njihovih korisnika da ih shvate. I obrnuto, računovodstveno informisanje
mora da utiče na knjigovodstvo, računovodstveno planiranje i računovodstvenu analizu. Ono
što računovodstvo treba redovno da daje korisnicima svojih podataka i informacija valja
obezbediti već redovnim postupcima u okviru knjigovodstva, računovodstvenog planiranja i
računovodstvene analize.
27
O
N
A
U
R
Č T
S
D
O
V
V
O
j
n
ž
l
e
b
( Svrha
,
e
,
j
n
r
e
m Glavni zadaci
Standardi
izveštavanja
v
z
i
a
t
š
e Poslovni entitet
)
e
j
n
Vrste izveštaja
Korisnici
informacija
Sl. 1- Glavna obeležja finansijskog i upravljačkog računovodstva
Zbog različitog interesa internih i eksternih korisnika računovodstvenih informacija i

finansijskih izveštaja, u novije vreme došlo je do razvoja računovodstva i njegovog
razgraničenja u dva relativno izdvojena ali uzajamno zavisna i povezana dela: finansijsko
računovodstvo i upravljačko računovodstvo. Po našem mišljenju, danas postoje opravdani
razlozi za to da se, kao poseban treći deo, definiše i poresko računovodstvo. Osnova za
razgraničenje finansijskog i upravljačkog računovodstva nalazi se u dva područja
poslovanja pravnog lica, i to u području njegovog poslovanja sa drugima, tj. u okruženju, i u
području poslovanja unutar samog pravnog lica. Finansijsko, kao i poresko
računovodstvo, vezani su za područje poslovanja u okruženju, a upravljačko za područje
poslovanja unutar pravnog lica. Finansijsko računovodstvo usmereno je, uglavnom, ka
zadovoljavanju interesa eksternih korisnika računovodstvenih, odnosno ka sastavljanju i
prikazivanju finansijskih izveštaja opšte namene. Ovi finansijski izveštaji su strogo
28
formalni i kod odredjenih pravnih lica podležu reviziji u skladu sa zakonima kojima se
uredjuje obaveza revizije finansijskih izveštaja. To su redovni godišnji i u odredjenim
slučajevima vanredni finansijski izveštaji koji se dostavljaju državnim organima,
institucijama finasijskog tržišta, akcionarima, investitorima i drugim eksternim korisnicima.
Finansijsko računovodstvo prati eksterno područje poslovanja sa svedenim zbirnim
podacima o internom području poslovanja. Ono obuhvata računovodstveno praćenje
sredstava i obaveza prema izvorima sredstava kao i poslovnog rezultata ukupnog poslovnog
procesa u jedinici računovodstvenog obuhvatanja sa posebnim naglaskom na finansijske
odnose sa drugima. Finansijsko računovodstvo se susreće i pod nazivima poslovno, glavno,
centralno ili bilansno računovodstvo. Često se ne razlikuje dovoljno funkcija finansijskog
računovodstva od funkcije finansiranja. Treba imati u vidu to da je finansijsko
računovodstvo informaciona finkcija, dok se kod finansiranja radi o pribavljanju sredstava,
preobražavanju sredstava, vraćanju sredstava i uskladjivanju obaveza prema izvorima
sredstava. Finansiranje je jedna od osnovnih funkcija u operativi, a računovodstvo je sastavni
deo informacionih funkcija. Računovodstvo za odluke o finansiranju daje potrebne
informacije, a iz same delatnosti finansiranja prima odgovarajuće podatke. To pokazuje
da se suštinski razlikuju finasijsko računovodstvo i finansiranje kao poslovne funkcije i
ne treba da zbunjuje to što se organizaciono obe te funkcije mogu obavljati i u okviru iste
službe koja se naziva, npr., finansijska služba, računovodstvena služba, privredno –
računski sektor i slično. Upravljačko računovodstvo je u funkciji obezbedjivanja
informacija internim organima (rukovodstvu) za efikasno upravljanje poslovnim procesima.
Ovo računovodstvo često se izjednačuje sa pogonskim knjigovodstvom, odnosno
knjigovodstvom troškova, što nije isto, jer upravljačko računovodstvo obuhvata šire
područje, uključujući mogućnost utvrdjivanja efekata poslovanja po delatnostima ,
sektorima, poslovnim jedinicama, sve do pojedinačnog proizvoda, a takodje uključujući
ne samo stvarne troškove i prihode (obračune), već i planske ( predračune i njihovo
medjusobno poredjenje). U stvari, ključni deo upravljačkog računovodstva je računovodstvo
troškova i učinaka (kod nas klasa 9) koje predstavlja analitičko računovodstvo internog
područja poslovanja. Često se naziva i interno računovodstvo, a kod proizvodjačkih
pravnih lica i fabričko ili pogonsko računovodstvo. Ono je deo upravljačkog računovodstva
čija je osnovna sadržina višestruka analitička obrada troškova i učinaka. Bitna karakteristika
upravljačkog računovodstva je da se kod njega mnogo veća pažnja posvećuje prikladnosti
informacija i pravovremenosti informacija nego u finansijskom računovodstvu i
računovodstvu troškova. Računovodstvene informacije su u njemu uvek
problemski orijentisane, mnogo je veći akcenat na ispitivanju odstupanja u
ekonmskim kategorijama. Osim toga, ovo računovodstvo omogućuje obezbedjivanje
podataka o komparativnim prednostima i nedostacima, troškovima i efektima i neto
rezultatima alternativnih rešenja kao osnove za odlučivanje ( odluka i nema smisla ako ne
postoji izbor od više alternativnih rešenja). U finansijskom računovodstvu i računovodstvu
troškova polazište je uvek izvorni podatak. Prikupljeni podaci se zatim na uobičajeni način
sredjuju i obradjuju dok se ne dodje na kraju do podataka, odnosno informacija, koji se
iskazuju u računovodstvenim izveštajima. U upravljačkom računovodstvu se polazi od toga
kakve odluke u okviru poslovnog sistema treba doneti i u skladu sa tim potrebama se
koncipira struktura potrebnih računovodstvenih podataka i informacija. Ono je dakle,
usmereno, pre svega, ka budućnosti. Povoljna okolnost za to je što upravljačko
računovodstvo nije formalizovano odnosno nije ograničeno propisima, već se
prilagodjava konkretnim potrebama i specifičnostima odredjenog poslovnog sistema.
Time je i pripremama podataka za interne potrebe otvoren znatno širi prostor. Prema tome,
u odnosu na finansijsko računovodstvo, upravljačko računovodstvo je u mnogo većem
obimu usmereno ka informacijama za poslovno odlučivanje. Poresko računovodstvo- u
29
savremenoj privredi, a posebno u uslovima primene bilo medjunarodnih, ili
nacionalnih računovodstvenih standarda, sve više se izdvajaju elementi računovodstva koji
se vode za poreske svrhe. Ovo je iz razloga što se poreski propisi u priznavanju,
merenju i prikazivanju elemenata finansijskih izveštaja obično razlikuju od
računovodstvenih propisa i računovodstvenih standarda, što ima za posledicu da se poreski
bilansi razlikuju od bilansa koji su sastavni deo finansijskih izveštaja opšte namene. Iako se
poresko računovodstvo u preduzećima i drugim pravnim licima i kod preduzetnika
nije formiralo kao posebna organizaciona celina, ono se funkcionalno izdvaja po tome što
se u poslovnim knjigama u skladu sa klasifikacijom utvrdjenom kontnim okvirima i
kontnim planovima, kao i putem drugih evidencija, obezbedjuje odvojene podatke i
informacije za utvrdjivanje poreske obaveze i plaćanje poreza, kao i za vršenje poreske
kontrole. Poresko računovodstvo sve više dobija na značaju uvodjenjem sistema
samooporezivanja kod nas, koji podrazumeva da poreski obveznik na osnovu propisanih
evidencija sam obračuna porez i podnese poresku prijavu na osnovu koje vrši plaćanje
poreza, što je bitna razlika u odnosu na raniji sistem, kada je poreski organ rešenjem
utvrdjivao porez. Ovo dodatno pojačava odgovornost za vodjenje poreskog računovodstva
i drugih poreskih evidencija i postavlja visoke zahteve u pogledu stručnosti računovodja, u
smuslu dobrog poznavanja ne samo računovodstvenih, već i poreskih propisa u svim
segmentima poreskog sistema. Navešćemo samo dva segmenta koji ilustruju šta mora
obezbediti poresko računovodstvo u tim segmentima. Za utvrdjivanje godišnjeg poreza na
dobit, odnosno za izradu poreskog bilansa i poreske prijave kojom se utvrdjuje porez na
dobit pravnog lica, uporedo sa računovodstvenim podacima za izradu finansijskih izveštaja
opšte namene, potrebno je obezbediti niz računovodstvenih podataka koji su značajni za
utvrdjivanje visine poreza na dobit, kao što su podaci o kapitalnim dobicima i gubicima, o
uskladjivanju rashoda ( neki rashodi se ne priznaju u poreskom bilansu, a neki se
priznaju u ograničenim iznosima), uskladjivanju prihoda (prihodi koji se izuzimaju radi
izbegavanja dvostrukog oporezivanja i korekcije prihoda po osnovu trasfernih cena)
zatim, podaci značajni za poreske podsticaje, podaci o poreskim oslobodjenjima i
umanjenjima obračunatog poreza, o poreskim kreditima, poreskom konsolidovanju i dr.
Obezbedjivanje svih ovih podataka u poslovnim knjigama i drugim evidencijama vrši se
tokom cele poslovne godine da bi se mogao sastaviti poreski bilans u skladu sa poreskim
propisima. Uvodjenje poreza na dodatu vrednost u naš poreski sistem od 1. januara 2005.
godine, pored niza prednosti u odnosu na raniji sistem poreza na promet, nametnulo je
nove evidencije poreskom računovodstvu. Da ne nabrajamo, dovoljno je reći da
podzakonski propis ( pravilnik) kojim je uredjena obaveza vodjenja osnovnih evidencija o
PDV, sadrži oko 35 vrsta podataka koje obveznik PDV mora obezbediti na način koji
omogućava kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV u svakom poreskom periodu. Ta
evidencija zahteva i znatno veću ažurnost i tačnost računovodstva nego u prethodnom
sistemu jednofaznog poreza na promet jer se prema sadašnjim propisima, obaveza poreza
utvrdjuje i uplaćuje kao konačna za svaki poreski period (kalendarski mesec ili tromesečje)
na osnovu poreske prijave koja se podnosi poreskom organu u roku od deset dana po
isteku poreskog perioda. Osim navedenog poresko računovodstvo obezbedjuje podatke i
informacije za sve druge vrste poreskih obaveza kao što su porezi na imovinu, porez na
dohodak gradjana, odnosno porezi po odbitku i dr. Sve to ukazuje na specifičnosti poreskog
računovodstva kao funkcionalnog dela računovodstva pravnog lica i preduzetnika. Treba
istaći izmedju poreskog računovodstva koje se na izneti način vodi kod pravnog lica i
preduzetnika od poreskog računovodstva koje vodi Poreska uprava u skladu sa odredbama
člana 163. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (,, Službeni glasnik RS’’,
br. 20/07,... i 20/09), na način uredjen aktom koji donosi ministar finansija. U tom
računovodstvu Poreska uprava za svakog poreskog obveznika iskazuje analitičke podatke
30
o visini poreske obaveze, o iznosu uplate javnih prihoda, kamate za neredovno plaćanje i
dr. koji se moraju slagati sa podacima koje pravno lice i preduzetnik vode u svom
računovodstvu. U praksi se ove evidencije često ne slažu, kako zbog grešaka koje se
dešavaju kod poreskog obveznika ( ako, na primer, ne podnese poresku prijavu, u nalog
za uplatu unese pogrešan PIB, šifru plaćanja, broj računa, šifru opštine i sl. ) tako i zbog
Poreske uprave (ako ne proknjiži uplatu na ispravnom PIB- u, šifri opštine kojoj taj
prihod pripada, šifri obveznika i sl). Zbog toga poreski obveznik redovno a najmanje
jednom godišnje ( na dan bilansa), da izvrši usaglašavanje stanja u svojim knjigama sa
stranjem u knjigama Poreske uprave, kako bi se izbegli problemi koji mogu nastati zbog
neusaglašenosti ovih evidencija.
31
2. PRETPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALZE I RACUNOVODSTVENA
NACELA
Normativno regulisanje računovodstva podrazumeva skup zakonskih, profesionalnih i

internih normi kojima se uređuju odgovarajuća područja iz oblasti računovodstva. Osnovni
cilj normativnog regulisanja je da obezbedi svrshodno vođenje računovodstva, dobijanje
kvalitetnih računovodstvenih informacija kao validne i sigurne osnove internim i eksternim
korisnicima za odlučivanje.
Pretpostavke finansijske analize predstavlja preduslov koji se moraju zadovoljiti u
postupku pripreme finansijskih izveštaja za analizu. Dakle radi se o sledećim
pretpostavkama:
a) Formalnim pretpostavkama analize;
b) Materijalnim pretpostavkama analize.
Formalne pretpostavke finansijske analize podrazumevaju adekvatno grupisanje bilansnih
pozicija u homogene celine i uspostavljanje svrsishodnog redosleda tako formiranih grupa u
procesu pripreme bilansa za analizu. To se pre svega odnosi na bilans stanja i bilans uspeha.
Bilans stanja je najstariji finansijski izveštaj, koji je u dugom vremenskom periodu bio
primaran i u kome su kreditori najpre videli instrument za obračun kapaciteta pokrića dugova.
Kasnije je menadžment preduzeća koristio bilans stanja za sticanje uvida u stanje realnih i
monetarnih tokova, pa je postao neizostavan izveštaj za utvrđivanje imovinske stuacije i
finansijskog položaja preduzeća. Bilans stanja predstavlja statički izveštaj koji na dualnoj
osnovi prikazuje stanje sredstava i njihovih izvora. Elementi bilansa stanja su:
a) Aktiva- odnosno imovina preduzeća koja predstavlja resurse pod kontrolom pravnog
lica ili preduzetnika.
b) Pasiva- izvori sredstava koji mogu biti obaveze i kapital.
Aktiva se u osnovi deli na dve generalne kategorije:
a) Osnovna (stalan) sredstva;
b) Obrtna sredstva;
a pasiva se takođe deli na dve generalne kategorije:
a) Dugoročne izvore:
i) Sopstvena sredstva;
ii) Pozajmljena (tuđa) sredstva;
b) Kratkoročne izvore;
što olakšava ispitivanje i ocenu kako kratkoročne ravnoteže (odnos obrtnih sredstava i
kratkoročnih obaveza), tako i dugoročne finansijske ravnoteže (odnos stalne imovine i
dugoročnih izvora). Shodno tome, redosled bilansnih pozicija može biti dvojak:
a) Opadajuća likvidnost za aktivu i opadajuća dospelost za pasivu;
b) Rastuća likvidnost za aktivu i rastuća dospelost za pasivu.
S Nematerijalna Osnovni kapital D S
32
t ulaganja u o
a Rezerve g p
l o s
n Materijalna r t
a ulaganja o v
č e
i n n
m i i
o i
v Dugoročni Dugoročna z P
i finansijski plasmani rezervisanja v o
n o z
a Dugoročne obaveze r a
i j
O m
b Zalihe Obaveze iz K l
r poslovanja r j
t a e
n t n
a Kratkoročni Kratkoročne k i
finansijski plasmani finansijske obaveze o i
i r z
m o v
o Potraživanja č o
v n r
i i i
n i
a Gotovina z
v
o
r
i
Sl. 2- Rastuća likvidnost za aktivu i rastuća dospelost za pasivu
O K
b Gotovina Obaveze iz r P
r poslovanja a o
t t z
n Potraživanja k a
a o j
Kratkoročne r m
i Kratkoročni finansijske obaveze o l
m finansijski plasmani č j
o n e
v i n
i Zalihe i i
n z i
a v z
o v
33
r o
i r
S i
t Dugoročni Dugoročne obaveze D
a finansijski plasmani u
l Dugoročna g
n rezervisanja o
a Materijalna r
ulaganja o
i č
m Rezerve n
o Nematerijalna i
v ulaganja i S
i z o
n v p
a Osnovni kapital o s
r t
i v
e
n
i
Sl. 3- opadajuća likvidnost za aktivu i opadajuća dospelost za pasivu
Bilans uspeha ima mnogo kraću istoriju od bilansa stanja jer se javlja tek polovinom 19-og
veka. On predstavlja dinamičan izveštaj koji sumira rezultate poslovnih aktivnosti u
određenom vremenskom periodu, najčešće poslovnoj godini. Bilans uspeha vrši dve osnovne
funkcije:
a) Izveštava o prošlim performansama preduzeća omogućavajući korisnicima
informacija da na osnovu njih donose odluke;
b) Omogućava korisnicima da na osnovu prošlih predvide buduće finansijske
performanse preduzeća.
Elementi bilansa uspeha su:
a) Prihodi- predstavljaju povećanje ekonomske koristi u toku računovodstvenog perioda
u obliku sticanja, odnosno poboljšanja kvaliteta imovine ili smanjenja obaveza, koji
imaju za rezultat povećanje vrednosti kapitala.
b) Rashodi - predstavljaju smanjenje ekonomske koristi u toku računovodstvenog
perioda putem odliva, odnosno utroška imovine ili nastanka obaveza, koji imaju za
rezultat smanjenje vrednosti kapitala.
Bilans uspeha može biti oblikovan po:
a) Metodi ukupnih troškova- podrazumeva podelu prihoda i rashoda po vrsti aktivnosti
na prihode i rashode iz poslovanja, iz finansiranja, ostale prihode i rashode i iz
vanrednih aktivnosti. Prednosti ove metode su:
i) Lako sagledavanje međurezultata;
ii) Ovako oblikovan bilans omogućava direktan produkt finansijskog računovodstva;
iii) Omogućava direktan uvid u osnovne prirodne vrste prihoda i rashoda i njihove
elemente;
dok nedostaci su:
i) Ne pruža podatke za analizu troškova po funkcionalnim područjima, niti za
analizu prihoda i rashoda po nosiocima uspeha;
ii) Ne obezbeđuje informacionu osnovu za konstruisanje i analizu grafikona
rentabiliteta.
34
IZNOS
POZICIJA Napo-
AO Mena
Tekuća Prethodna
broj
P godina godina
A. Prihodi i rashodi iz redovnog poslovanja

I. Poslovni prihodi
- Prihodi od prodaje
- Povećanje vrednosti zaliha
II. Poslovni rashodi
- Troškovi prodatih proizvoda
- Troškovi uprave
- Troškovi prodaje
III. Poslovna dobit (I – II)
IV. Poslovni gubitak (II – I)
V. Finansijski prihodi
- Po vrstama
VI. Finansijski rashodi
- Po vrstama
VII. Ostali prihodi
- Po vrstama
VIII. Ostali rshodi
- Po vrstama
IX. Dobit iz redovnog poslovanja (III – IV – V – VI + VII
– VIII)
X. Gubitak iz redovnog poslovanja (IV – III – V – VI –
VII – VIII)
B. Vanredne stavke
I. Vanredni prihodi
- Po vrstama
II. Vanredni rashodi
- Po vrstama
III. Dobit po osnovu vanrednih stavki (I – II)
IV. Gubitak po osnovu vanrednih stavki (II – I)
C. Dobit pre oporezivanja (A(IX) + B(III )– A(X) – B(IV))
D. Gubitak pre oporezivanja (A(X) + B (IV) – A(IX) – B(III))
E. Porez na dobitak
F. Neto dobit (C – E)
G. Neto gubitak (E – C) ili (D + E)
b) Metodi troškova prodatih učinaka- podrazumeva, pored raščlanjavanja prihoda i

rashoda na poslovne, finansijske, ostale i vanredne i njihovo dodatno raščlanjavanje
po osnovnim funkcionalnim područjima. Prednosti ove metode su:
i) Jasno izražavanje strukture stroškova po funkcijama i njihovom stepenu pokrića
prihodima;
ii) Pogodna za konstruisanje i analizu grafikona rentabiliteta;
a osnovni nedostatak je što ne može da se dobije direktno iz evidencije finansijskog
računovodstva.
1. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga

2. Cena koštanja prodatih proizvoda i usluga
3. BRUTO REZULTAT
4. Troškovi uprave
5. Troškovi prodaje
6. POSLOVNI REZULTAT
7. Finansijski prihodi
8. Finansijski rashodi
9. REZULTAT FINANSIRANJA
10. Ostali prihodi
35
11. Ostali rashodi
12. REZULTAT REDOVNOG POSLOVANJA
13. Vanredni prihodi
14. Vanredni rashodi
15. Vanredni rezultat
16. REZULTAT PRE OPOREZIVANJA
17. POREZ NA DOBIT
18. NETO REZULTAT
c) Metodi varijabilnih troškova- bazira se na konceptu marginalnog rezultata, koji

predstavlja razliku između planiranih i ostvarenih prihoda i planiranih i ostvarenih
varijabilnih troškova proizvodnje i prodaje. Koncept marginalnog rezultata
omogućava:
i) Razumevanje odnosa obim-cena-asortiman-troškovi-rihodi-rezultat i njihovo
kombinovanje u cilju pronalaženja optimalne kombinacije, pa kao takav
predstavlja izuzetno sredstvo u procesu kratkoročnog planiranja rezultata;
ii) Planiranje, utvrđivanje i kontrolu rentabilnosti pojedinačnog proizvoda;
iii) Donošenje pojedinačnih odluka kada postoje alternativne mogućnosti
(npr.formiranje prodajnih cena u uslovima nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta).
I. Prihodi od prodaje
II. Varijabilni troškovi
1. Varijabilni troškovi proizvodnje
a) Troškovi materijala
b) Troškovi rada
c) Opšti vanredni troškovi
2. Varijabilni troškovi marketinga
a) Troškovi distribucije
b) Troškovi pakovanja
c) Troškovi rada
d) Ostali vanredni troškovi
Kontrabucioni (marginalni) rezultat (I – II)
Materijalne pretpostavke finansijske analize se odnose na materijalnu sadržinu bilansa,

odnosno na obezbeđenje realnih i poštenih bilansnih podataka. Materijalne pretpostavke
podrazumevaju:
a) Upotrebljivost bilansnih podataka;
b) Eliminisanje negativnih uticaja inflacije;
c) Konsolidovanje bilansa složenog interesa.
Upotrebljivost bilansnih podataka podrazumeva poštovanje:
a) Zakonodavnu regulativu,
b) Profesionalnu računovodstvenu regulativu,
c) Internu računovodstvenu regulativu.
Zakonsta računovodstvena regulativa obuhvata direktive, zakone i podzakonska
akta kojima se uređuju bitna pitanja iz oblasti računovodstva, od strane nadležnih državnih
organa. Kod nas je ova regulativa obuhvaćena Zakonom o računovodstvu i reviziji, koja se
sastoji iz.
I) Osnovne odredbe,
II) Poslovne knjige i računovodstvene isprave,
III) Vođenje poslovnih knjiga,
IV) Finansijski izveštaji,
V) Revizija finansijskih izveštaja,
VI) Dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja,
VII) Komisija za računovodstvo i reviziju,
36
VIII) Kaznene odredbe,
IX) Prelazne i završne odredbe;
kao i iz podzakonskih akata (pravilnika i uredbe), a to su:
a) Pravilnik o kontnom okviru i sadržini konta u kontnom okviru za predueća i
zadruge,
b) Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog sa
stvarnim stanjem,
c) Pravilnik o načinu obavljanja revizije finansijskih izveštaja.
Profesionalna računovodstvena regulativa obuhvata norme u vidu standarda i
kodeksa propisane od strane profesionalnih računovodstvenih asocijacija. Računovodstveni
standardi su ustanovljena merodavna pravila u cilju efikasnog obavljanja računovodstvenih
aktivnosti. Računovodstveni standardi su usaglašeni kriterijumi o tome šta je pravilan
postupak u datoj situaciji i „služe kao putokaz ka istini, poštenju i fer postupanju“. U stručnoj
literaturi prisutna je podela računovodstvenih standarda na nacionalne i međunarodne
računovodstvene standarde (MRS). Procedura za donošenje svakog MRS obuhvata sldeće
faze:
a) Formiranje komisije za donošenje računovodstvenog standarda,
b) Sastavljanje idejnog plana na osnovu identifikovanih pitanja za raspravu,
c) Obelodanjivanje nacrta standarda,
d) Razmatranje nacrta standarda i usvajanje standarda i objavljivanje (ako ga prihvate
najmanje ¾ članova Odbora za MRS).
Struktura usvojenog teksta svakog pojedinačnog MRS obuhvata:
a) Cilj standarda,
b) Sadržinu standarda,
c) Datum stupanja na snagu,
d) Dodatak kao ilustraciju standarda.
IFAC-ov kodeks profesionalne etike računovođa predstavlja skup pravila kojima se utvrđuju
moralni zahtevi ponašanja računovođa prilikom obavljanja svojih profesionalnih dužnosti.
Ovim kodeksom su utvrđeni sledeći principi profesionalnih računovođa:
a) Integritet ( računovođa mora biti iskren i pošten pri pružanju usluga),
b) Objektivnost (računovođe moraju biti oslobođene sukoba interesa pri pružanju
usluga),
c) Stručna osposobljenost (računovođa mor abiti osposobljen, kompetentan za
pružanje datih usluga),
d) Poverljivost (računovođa mora da poštuje poverljivost informacija svojih
klijenata),
e) Profesionalno ponašanje (računovođa mora da se ponaša prema klijentima u skladu
sa dobrom reputacijom profesije),
f) Tehnički standardi (računovođe treba da pruže usluge u skladu sa tehničkim i
profesionalnim standardima objavljenim od strane IFAC-a).
Kodeks se sastoji iz tri dela, i to:
a) Deo A- primenjuje se na računovođe nosioce profesionalnih zvanja,
b) Deo B- odnosi se na računovođe u javnoj praksi (računovođe koej pružaju usluge
revizije, računovodstva, poreskog konsaltinga i sl.),
c) Deo C- odnosi se na zaposlene profesionalne računovođe.
Suštinski, principi urednog knjigovodstva su usmereni na obezbeđenje formalne i materijalne
ispravnosti računovodstvenih izveštaja i imaju za cilj da osiguraju kvalitet računovodstvenih
podataka i informacija potrebnih za kontrolu poslovno-finansijskih procesa. To su sledeći
principi:
a) Princip potpunosti;
37
b) Princip hronološkog reda;
c) Princip materijalne ispravnosti;
d) Princip mogućnosti provere;
e) Princip jasnosti;
f) Princip periodizacije rezultata;
g) Princip ažurnosti;
h) Princip ekonomičnosti.
Principi urednog bilansiranja se odnose na poznavanje i vrednovanje bilansnih pozicija i
obuhvataju:
a) Osnovne principe:
i) Princip računovodstvene jedinice;
j) Prioncip novčanog merila;
k) Princip kontinuiteta;
b) Principe vrednovanja:
i) Princip uzročnosti;
ii) Princip realizacije;
iii) Princip istorijskog troška;
iv) Princip objektivnosti;
v) Princip konzistentnosti;
c) Ograničavajuće principe:
i) Princip materijalnosti;
ii) Princip opreznosti.
Postovanjem ovih principa obezbeđuju se četiri glavne kvalitativne karakteristike koje
finansijski izveštaji treba da zadovolje kako bi obezbedili korisnost informacija koje su u
njima sadržane: razumljivost, važnost, pouzdanost i uporedivost. Prilikom primene navedenih
načela i principa, treba imati u vidu postojanje odrđenih organičenja koja se odnose na
važnost i pouzdanost informacija.
d) Interna računovodstvena regulativa podrazumeva donošenje opštih akata od strane
preduzeća u kojima su sadržana upustva i pravila za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje
finansijskih izveštaja. Menadžment preduzeća treba da odabere i primeni računovodstvene
politike preduzeća tako da finansijski izveštaji budu usaglašeni sa svim zahtevima MRS i
Okvira. U slučajevima gde nema specifičnih zahteva menadžment preduzeća treba da
omogući da finansijski izveštaji pruže informacije koje su:
a) Značajne za donošenje odluka korisnika;
b) Pouzdane u smislu da:
i) Verno i pošteno pokazuju rezultate i finansijsku situaciju preduzeća;
ii) Pokazuju ekonomsku suštinu događaja I transakcija, a ne njihovu pravnu formu;
iii) Su neutralne, nepristrasne, jasne i osmišljene i potpune u svim materijalnim
aspektima.
Eliminisanje, odnosno minimiziranje negativnih uticaja inflacije zahteva primenu nekog od
koncepta antiinflatornog računovodstva, kako bi se stvorila realna osnova za dobijanje
pouzdanih računovodstvenih informacija. Savremena računovodstvena teorija i praksa se
uglavnom oslanja na dva koncepta antiinflatornog računovodstva:
a) Koncep računovodstva opšte kupovne moći- koji zahteva korekciju pozicija bilansa
stanja i bilansa uspeha indeksom opšteg nivoa cena, kako bi se izjednačila kupovna
moć kapitala na kraju sa onom na početku poslovnog perioda;
b) Koncept računovodstva tekuće vrednosti- koji je usmeren na očuvanje realne
supstance i zahteva revalorizaciju nemonetarnih sredstava indeksima cena ili tekućim
cenama na dan bilansiranja.
38
Ova dva koncepta imaju različito shvatanje kapitala: sa jedne strane kapital se posmatra kao
uloženi novac, odnosno uložena kupovna moć i sinonim je za neto imovinu ili glavnicu
preduzeća i to je finansijski koncept kapitala. Za revalorizaciju kapitala se koristi indeks rasta
cena na malo koji se isto koristi I za obaveze ako ulazi u sastav kapitala za očuvanje. Sa
druge strane, kapital se smatra proizvodnom sposobnošću preduzeća koja se izražava npr.
Dnevnim obimom proizvodnje I to je fizički koncept kapitala. Pri revalorizaciji pozicija
aktive koristi se granski indeks rasta cena, dok se kapital I obaveze ne revalorizuju.
Postoje dva načina revalorizacije osnovnih sredstava:
c) Proporcionalnom korekcijom nabavne i ispravke vrednosti, tako da sadašnja vrednost
predstavlja poštenu vrednost;
d) Korekcijom ispravke vrednosti tako da se nabavna vrednsot svede na poštenu
vrednost.
Konsolidovanje bilansa složenog interesa zahteva izradu posebnog bilansa za grupu
preduzeća povezanih ekonomskim interesom, kako bi se realno ocenilo stanje i uspešnost
grupe, bez uticaja međusobnih poslovnih transakcija preduzeća unutar složenog interesa.
Konsolidovani bilans stanja se dobija tako što se od zbira pojedinačnih pozicija bilansa stanja
isključe interni imovinski odnosi između preduzeća članica određene grupe (interna
potraživanja i obaveze, interna učešća u kapitalu i interni međurezultati nastali po osnovu
transakcija između preduzeća članica grupa). Konsolidovani bilans uspeha dobija se kada se
od zbirnog bilansa uspeha oduzmu samo prihodii rashodi koji su vezani za eksternu
realizaciju grupe kao celine. Finansijski rezultat tada predstavlja razliku između prihoda I
rashoda eksternog karaktera.
Računovodstvena profesija obuhvata specijalizovane stručnjake (profesionalce) za
vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje finansijskih izveštaja i njihovu reviziju.
Računovodstvena profesija ima visok nivo odgovornosti u obezbeđivanju kvalitetnog
finansijskog izveštavanja. Determinante savremenog konstituisanja računovodstvene
profesije čine:
a) Teorijsko znanje (obrazovanje)- stiče se preko institucionalnog školskog sistema
obrazovanja i podrazumeva opšta ekonomska znanja i znanja iz oblasti
računovodstva i revizije,
b) Profesionalne sposobnosti (veštine)- su sposobnosti računovođa da mogu da
primene usvojeno profesionalno znanje, a to su:
(1) Intelektualne veštine (sposobnost sagledavanja problema na celovit i detaljan
način),
(2) Analitičke veštine (istraživačke sposobnosti, analizu tržišnih i finansijskih
pokazatelja),
(3) Individualne veštine (odnosi se na stav profesionalnog računovođe prema
obrazovanju i ličnom usavršavanju),
(4) Poslovne (menadžerske) veštine (sposobnost korišđenja informacija za
upravljanje, rast i razvoj preduzeća),
(5) Veštine komuniciranja (sposobnost jasnog izražavanja misli i ideja, efikasnog
pregovaranja i razmišljanja „u hodu“;
c) Posebne vrednosti i etičko ponašanje- podrazumeva sposobnost ispoljavanja
profesionalne kompetentnosti, čestitosti, poverljivosti, profesionalnog ponašanja i
društvenu odgovornost, odnosno rad u javnom interesu.
Računovodstvena načela predstavljaju pravila koja se koriste za definisanje globalnih
računovodstvenih kategorija- imovine (sredstva), obaveza, kapitala, rashoda i prihoda. Pod
računovodstvenim načelima podrazumevaju se pravila koja su, polazeći od teorijskih
saznanja i prakse, opšteprihvaćenja kao osnovne smernice za vođenje računovodstva i
sastavljanje finansijskog izveštaja. Ona opredeljuju kocepciju računovodstva, razrađuje
39
njegove osnovne karakteristike i formulišu osnovu za računovodstvenu pilitiku.
Računovodstvena politika odnosi se na računovodstveno obuhvatanje ekonomskih
kategorija, njihovo iskazivanje i interpretiranje u finansijskim izveštajima konkretnog
poslovnog subjekta. Neka računovodstvena načela su propisana u zakonima pojedinih
zemalja, ali se najčešće i najpotpunije mogu naći u profesionalnoj regulativi na
nacionalnom i međunarodnom nivou. Računovodstvena načela potrebno je razlikovati od
računovodstvenih standarda, koji sadrže deleko širu razradu opšte prihvaćenih
računovodstvenih pravila i pravila finansijskog izveštavanja. Računovodstveni standardi
obično nisu propisani, već se utvrđuju u okviru strukovnih organizacija, s tim što
nacionalni propisi o računovodstvu upućuju na njihovu primenu, kao što je to
učinjeno propisima o računovodstvu i reviziji kod nas. Računovodstvena načela moguće je
raščlaniti na polazna načela i načela o računovodstvenom iskazivanju ekonomskih
kategorija. Ova načela ranije su bila sadržana u propisima o računovodstvu, što sada nije
slučaj, s obzirom na to da aktuelni propisi o računovodstvu upućuju na primenu
Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS), odnosno Međunarodnih standarda
finansiskog izveštavanja (MSFI). Medjutim, ti standardi, iako u pojedinim delovima sadrže
neka od načela koja ćemo izložiti, više su usmereni na finansijsko izveštavanje a manje na
računovodstveno obuhvatanje poslovnih procesa . Zbog toga smatramo da je korisno ukratko
izložiti osnovna načela koja treba imati u vidu u računovodstvenoj praksi. Kada je reč o
polaznim računovodstvenim načelima, ona se uglavnom odnose na računovodstvo, kao na
poslovnu funkciju u okviru koje se skupljaju, sredjuju, obradjuju, prikazuju i čuvaju
podaci i informacije o prošlim poslovnim stanjima i procesima (u obliku računovodstvenih
obračuna), kao i budućim poslovnim stanjima i procesima (u obliku računovodstvenih
predračuna). Pri tome se ima u vidu da računovodstvene informacije čine podlogu za
odlučivanje, dok računovodstveni podaci neutralno izražavaju odredjene činjenice.
Polazna načela mogu se sistematizovati prema sledećem redosledu:
a) jedinica računovodstvenog obuhvatanja je uvek posebna zaokružena celina koja
predstavlja osnovni orgazicaoni oblik – poslovni subjekt ili iz njega izvedene
organizacione oblike koji su takodje zaokružena celina (načelo zaokružene
celine);
b) predmet računovodstvenog obuhvatanja je delatnost čije trajanje, po pravilu, nije
unapred odredjeno, iz čega dalje proizilazi da periodični rezultati, ukjljučujući i
godišnji rezultat nemaju apsolutnu konačnu vrednost (načelo neodredjenog
trajanja delatnosti);
c) svrha računovodstva je formiranje informacija za potrebe upravljanja i
poslovodjenja u okviru poslovne celine, kao i za potrebe eksternih korisnika
sa ciljem što celishodnije ekonomskog postupanja, očuvanja i proširivanja
materijalne osnove privređivanja i razvoja (načelo srvrsishodnosti);
d) računovodstvo obuhvata sve one ekonomske kategorije stanja i procesa koji se
mogu vrednosno izraziti, ne zanemarujući pri tome neutralne jedinice mere
kao dopunske (načelo vrednosnog izražavanja);
e) svaka ekonomska kategorija u računovodstvu se iskazuje u povezanosti sa
drugim ekonomskim kategorijama i promena jedne ekonomske kategorije
neminovno se odražava na promenu druge (načelo dvostrukog sagledavanja
ekonomskih kategorija);
f) sve ekonomske kategorije iskazuju se tako da se može sagledati u bruto iznosima
bez kompenzacija, bilo da se radi o iskazivanju stanja sredstava i obaveza prema
izvorima sredstava, bilo o prihodima i rashodima (načelo bruto iskazivanja);
g) u računovodstvu se na jednom mestu obuhvataju svi odnosi koji se tiču jedne
ekonomske kategorije (načelo integralnosti);
40
h) poslovne promene grupišu se prema istim obeležjima i svojstvima ( načelo
homogenosti računa);
i) računovodstvom se obuhvataju sva sredstva, obaveze , prihodi i rashodi, kao i iz
njih izvedene kategorije u skladu sa njihovom materijalnom sadržinom (načelo
celokupnosti);
j) utvrdjivanje realnog vrednosno izraženog poslovnog rezultata iziskuje tako
da se prilikom periodičnog i organizacionog sučeljavanja prihoda i rashoda vodi
računa o terećenju prihoda samo odgovarajućim rashodima (načelo uzročnosti
prihoda i rashoda);
k) računovodstveni podaci i informacije, pretvaranje računovodstvenih padataka
u informacije, iskazivanje računovodstvenih podataka i informacija kao i
računodstveni dokumenti i izveštaji treba da su pregledni (načelo preglednosti);
l) računovodstvene informacije moraju se podnositi svim korisnicima podjednako
korektno i ne smeju biti protivrečne za razne kategorije korisnika (načelo
korektnosti);
m) odgovarajuće računovodstvene informacije treba da su potpune za donošenje
poslovnih i upravljačkih odluka, a za formiranje tih informacija da su
odgovarajući računovodstveni podaci potpuni (načelo potpunosti);
n) računovodstvo se smatra savremenim, ako su njegove informacije i oblik podnošenja
tih informacija u izveštajima prilagodjeni savremenim potrebama korisnika
informacija i ako se formiraju informacije uključenjem najnovijih saznanja, metoda i
sredstava ( načelo savremenosti);
o) računovodstvo se smatra ažurnim, ako su njegove informacije podnesene u
takvom roku koji omogućuje blagovremeno donošenje poslovnih i upravljačkih
odluka (načelo ažurnosti);
p) prikupljanje računovodstvenih podataka i njihovo pretvaranje u računovodstvene
informacije treba da pruža veće koristi od troškova koje prouzrokuje (načelo
ekonomičnosti);
q) u računovodstvu se mogu u vezi sa vrednosnim iskazivanjem pojedinih poslovnih
stanja ili procesa pozitivni poslovni rezultati prikazivati tek tada kada su očigledni
i potvrdjeni, dok je negativne poslovne rezultate potrebno prikazivati već kada oni
postanu mogući; nije dopušteno prikrivanje negativnih poslovnih rezultata u
previsoko vrednovanim sredstvima i prihodima, niti u prenisko iskazanim
obavezama i rashodima (načelo opreznosti);
r) računovodstveni predračuni i obračuni moraju biti sastavljeni primenom iste
metodologije, kako bi se omogućilo poredjenje i ispravno tumačenje odstupanja
ostvarenih od planiranih ekonomskih kategorija (načelo metodološke
ujednačenosti);
s) primenjene metode po kojima se računovostveno obuhvataju ekonomske kategorije,
moraju biti jasno determinisane i ne mogu se menjati prema trenutnim interesima
u jedinici računovodstvenog obuhvatanja, a ako se menjaju metode po kojima
se računovodstveno obuhvataju ekonomske kategorije u različitim periodima, treba
prikazati posledice njihovog menjanja ( načelo kontinuiteta);
t) računovodstvo mora biti uskladjeno sa zakonskim propisima, a u slučaju kad su
zakonski propisi u suprotnosti sa računovodstvenim načelima i standardima,
primenjuju se propisi, s tim što se obelodanjuju razlika i efekat tih suprotnosti
(načelo zakonitosti);
Navedena polazna računovodstvena načela mogu poslužiti kao pravila ne samo za
praktično postupanje, već i sa ciljem da se podstaknu dalja teorijska izučavanja
problematike računovodstva i finansijskog izveštavanja.
41
U osnovna računovodstvena načela spadaju:
a) Načelo dvostranog obuhvatanja ekonomskih (poslovnih) promena- determiniše
potrebu da se poslovne promene koje se javljaju na imovini poslovne jedinice
(preduzeća) dvostruko obuhvataju (dvojno knjigovodstvo),
b) Načelo poslovne jedinice- izražava se u zahtevu da se imovina odnosno sredstva
uložena u poslovanje obuhvata odvojeno od ostale imovine vlasnika i poverilaca i
da se efikasnost upravljanaj tom imovinom kontroliše pomoću rezultata,
c) Nečelo kontinuiteta poslovanja- bazira se na pretpostavci da se poslvna aktivnost
preduzeća obavlja trajno, u dužem vremenskom periodu,
d) Načelo novčanog merila- nalaže da se osnovne računovodstvene kategorije
(imovina odnosno sredstva, obaveze, kapital, rashodi, prihodi i rezultat)
izražavaju u novcu,
e) Načelo stvarnog troška- determiniše potrebu da se imovina u poslovnim kjnigama
i u bilansu stanja iskazuje u visini novčanog izdatka učinjenog radi njegovog
sticanja,
f) Načelo uzročnosti- izražava zahtev da u jednom obračunskom periodu budu
dodeljeni samo oni prihodi i rashodi koji se na njega odnose,
g) Načelo opreznosti- opredeljeno je zahtevom da se imovina preduzeća i obračunati
periodični (finansijski- JK) rezultat oprezno odmere.
Načela o računovodstvenom iskazivanju ekonomskih kategorija- ova načela uređuju da
su od osnovnog značaja za računovodstvo one ekonomske kategorije koje se iskazujuu
bilansu stanja i bilansu uspeha. To su sledeće osnovne ekonomske kategorije:
a) sredstva i obaveze,
b) prihodi i rashodi.
Sve druge ekonomske kategorije sa računovodstvenog stanovišta zasnovane su na
prethodne četiri kategorije. Kao što se vidi , u prethodnom nabrajanju nije naveden
kapital ( glavnica) kao izvor sredstava, jer je i on izvedena kategorija iz vrednosti
sredstava (imovine) i obaveza (imovina – obaveze = kapital). Na taj način kapital se
tretira i u konceptualnom okviru MSFI kao preostala vrednost, odnosno ostatak vrednosti
sredstava ( imovine) pravnog lica nakon odbitka svih njegovih obaveza. Sredstva i obaveze
prema izvorima sredstava su ekonomske kategorije koje su definisane prema njihovom
stanju u određenom trenutku, odnosno na dan bilansiranja. Prihodi i rashodi su ekonomske
kategorije koje su definisane prema njihovom kumulativnom iznosu u određenom periodu
koji je predmet posmatranja, odnosno za koji se vrši bilansiranje. U daljem definisanju
ekonomskih kategorija od osnovnog značaja za računovodstvo , prema načelima strukovnih
organizaciaj, pa i prema teorijskim radovima pojedinih autora koji polaze od tih načela,
sredstva se razvrstavaju u tri kategorije, polazeći od njihove funkcije u procesu obavljanja
privredne delatnosti, i to na: osnovna sredstva, obrtna sredstva i vanposlovna sredstva.
Međutim savremena klasifikacija sredstava, uključujući klasifikaciju u MSFI pa i u
zakonskoj regulativi kod nas, ne poznaju poslednju kategoriju sredstava, već se sva sredstva
(osnovna i obrtna ) smatraju poslovnim sredstvima.
3. BILANSI
Reč bilans potiče od italijanske reči bilancio što znači vaga sa dva tasa, pa otuda i
ukazuje na ravnotežu. Bilanse možemo podeliti na:
a) Redovne bilanse:
(1) Bilans stanja,
(2) Bilans uspeha,
(3) Bilans novčanih tokova,
42
(4) Zbirni bilans,
(5) Konsolidovani bilans;
b) Specijalne bilanse:
(1) Bilans osnivanja,
(2) Bilans fuzije- spajanja,
(3) Deobni bilans- razdvajanja,
(4) Sanacioni bilans,
(5) Likvidacioni bilans,
(6) Stečajni bilans,
(7) Poreski bilans i dr.
Od osnovnih bilansa za potrebe uvođenja u dvojno knjigovodstvo najvažniji su bilans
stanja i bilans uspeha. Bilans stanja pokazuje stanje imovine na dan bilansiranja. Bilans
stanja predstavlja pregled celokupne imovine jednog preduzeća na određeni dan. Bilans
stanja sastavlja se u formi dvostranog računa. Na levoj strani bilansa nalazi se aktiva, a na
desnoj pasiva, tako da se aktiva i pasiva nalaze jedna prema drugoj. U praksi, iz tehničkih
razloga, često se bilans sastavlja u formi jednostranog računa 8u formi liste), tj.aktiva i pasiva
se svrstavaju jedna ispod druge. Aktiva predstavlja sredstva sa kojima preduzeće raspolaže na
dan bilaansiranja. Aktivu čine poslovna sredstva, čiju strukturu čine:
a) Stalna ili osnovna sredstva (građevinski objekti, oprema i dr.),
b) Obrtna sredstva:
(1) Novčana sredstva (u blagajni, na tekućem računu, deviznom računu i dr.),
(2) Zalihe (materijala, gotovih proizvoda i robe),
(3) Razna potraživanja (od kupaca, banaka, države, radnika i građana)
c) Nepokriveni gubitak (koji je iznad kapitala, a unošenjem se ostvaruje ravnoteža
manje akative sa većom pasivom),
d) Vanbilansna aktiva.
Pasiva predstavlja poreklo poslovnih sredstava, odnosno izvore poslovnih sredstava.
Strukturu pasive čine:
a) Kapital (akcijski, državni i dr.),
b) Rezerve (zakonske, strukturne, revalorizacione i dr.),
c) Dugoročne obaveze (po kreditima, za oročena ulaganja, za prodate obveznice),
d) Kratkoročne obaveze (po kreditima, prema dobavljačima, državi, radnicima i
građanima),
e) Neraspoređeni dobitak (uspostavlja se ravnoteža manje pasive sa većom aktivom),
f) Vanbilansna pasiva.
AKTIVA PASIVA
Rb Sredstva Iznos Rb Izvori sredstava Iznos
Osnovna sredstva 100.000 Kapital 80.000
Obrtna sredstva 50.000 Rezerve
Nepokriveni gubitak Dugoročne obaveze 40.000
Vanbilansna aktiva Kratkoročne obaveze 30.000
Neraspoređeni dobitak
Vanbilansna pasiva
43
Svega 150.000 Svega 150.000
Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža, odnosno aktiva =

pasiva ili aktiva = kapital + obaveze. Klasifikacija bilansnih pozicija moguće je izvršiti prema
dva kriterijuma, i to:
a) Prema kriterijumu likvidnosti (likvidnost je sposobnost preduzeća da na vreme
izmire svoje obaveze)- u aktivi se sredstva svrstaju prema vremenu kada će postati
likvidna , potraživanja od kupaca, zalihe gotovih proizvoda i materijala, a na kraju
osnovna sredstva koja su najnelikvidnija; u pasivi obaveze se svrstavaju prema
stepenu hitnosti, tj.prvo dospele obaveze prema dobavljačima, radnicima, banci,
državi i dr., zatim kratkoročne obaveze sa rokom dospeća do godinu dana,
dugoročne obaveze sa rokom dospeća preko godinu dana i na kraju kapital;
b) Prema kriterijumu funkcionalnosti- u aktivi prvo se unose osnovna sredstva, zatim
obrtna sredstva prema njihovoj funkciji (novčana sredstva, materijal, proizvodnja
u toku, gotovi proizvodi, potraživanja od kupaca); u pasivi se prvo svrstavaju
trajni izvori sredstava (kapital i rezerve), zatim dugoročne i kratkoročne obaveze.
Kod nas zvanična šema bilansa stanja komponovana je uglavnom po kriterijumu
funkcionalnosti, i to:
AKTIVA PASIVA
Nematerijalna ulaganja Kapital (akcijski, državni)
Osnovna sredstva Rezerve
Dugoročni finansijski plasmani Neraspoređeni dobitak
Obrtna sredstva (zalihe, kratkoročna Dugoročna rezervisanja
potraživanja i plasmani, novčana sredstva) Dugoročne obaveze
Nepokriveni gubitak Kratkoročne obaveze
Vanbilansna aktiva Vanbilansna pasiva
Svega Svega
Bilans uspeha služi za utvrđivanje ostvarenih rezultata poslovanja. On predstavlja

pregled rashoda, prihoda i ostvareni finansijski rezultat za određeni vremenski period. Bilans
uspeha, kao i bulans stanja, može da ima formu dvostranog računa. Na levoj strani svrstavaju
se rashodi obračunskog perioda po vrstama, a na desnoj strani prihodi ostvareni u
obračunskom periodu. U bilansu uspeha iskazje se i finansijski rezultat koji je preduzeće
ostvarilo u obračunskom periodu. On može biti pozitivan (prihodi su veći od rashoda-
dobitak) i upisuje se na levoj strani bilansa uspeha čime se zbir rashoda izjednačava sa
zbirom prihoda, i negativan (prihodi su manji od rashoda- gubitak) i upisuje se na desnoj
strani bilansa uspeha čime se zbir prihoda izjednačava sa zbirom rashoda). Sve prihode i
rashode možemo svrstati u dve grupe, i to: redovni rashodi i ostali rashodi; odnosno, redovni
prihodi i ostali prihodi.
Svaka poslovna, odnosno knjigovodstvena promena deluje na bilans. S toga ih
možemo podeliti na:
a) Ekvivalentne poslovne promene (deluju samo na bilans stanja),
b) Neekvivalentne poslovne promene (deluju i na bilans stanja i na bilans uspeha).
U okviru ekvivalentnih poslovnih promena, nemački pisac Pape je, posmatrajući aktivu kao
preduzeće, a pasivu kao spoljni svet, utvrdio četiri vida kretanja imovine, iz kojih su proizišla
i četiri osnovne grupe knjigovodstvenih promena, i to:
a) Centripetalna kretanja (povećanje aktive i pasive),
b) Centrifugalna kretanja (smanjenje aktive i pasive),
c) Koncetrična kretanja (izmene u strukturi aktive),
44
d) Periferijska kretanja (izmena u strukturi pasive).
Primer 1:
(1) Primljena je faktura od dobavljača za kupljenu robu na iznos od 200.000 din.
(2) Sa tekućeg računa isplaćeno je dobavljačima 100.000 din.
(3) Prema izvoru banke kupci su uplatili 50.000 din.na tekući račun.
(4) Iz odobrenog kratkoročnog kerdita isplaćeno je dobavljačima 300.000 din.
(1) Početno stanje
AKTIVA PASIVA
Tekući račun 100.000 Dobavljači 320.000
Roba 70.000 Kapital 200.000
kupci 350.000
Svega 520.000 Svega 520.000
(2) Povećanje aktive i pasive
AKTIVA PASIVA
Roba 270.000 Kapital 200.000
kupci 350.000
Svega 720.000 Svega 720.000
(3) Smanjenje aktive i pasive
AKTIVA PASIVA
Tekući račun Dobavljači 420.000
Roba 270.000 Kapital 200.000
kupci 350.000
Svega 620.000 Svega 620.000
(4) Izmena u strukturi aktive
AKTIVA PASIVA
Roba 270.000 Kapital 200.000
Kupci 300.000
Svega 620.000 Svega 620.000
45
(5) Izmena u strukturi pasive
AKTIVA PASIVA
Roba 270.000 Kapital 200.000
kupci 300.000 Kratkoročni kredit 300.000
Svega 620.000 Svega 620.000
Promene koje deluju samo na bilans stanja su imovinskog karaktera, a promene koje deluju i
na bilans stanja i na bilans uspeha su imovinsko-uspešnog karaktera. Da bismo shvatili
neekvivalentne poslovne promene treba da imamo u vidu sledeće:
a) Bilans stanja je osnovni bilans, a bilans uspeha je izvedeni,
b) Bilans stanja nastaje prilikom osnivanja preduzeća,
c) Bilansne promene mogu nastati samo u bilansu stanja ili i u bilansu stanja i
bilansu uspeha,
d) Rashodi su slični aktivi i oni nastaju smanjenjem aktive ili povećanjem pasive,
e) Prihodi su slični pasivi i nastaju smanjenjem pasive ili povećanjem aktive,
f) Finansijski rezultat se iskazuje kao razlika između aktive i pasive u bilansu stanja,
odnosno kao razlika između prihoda i rashoda u bilansu uspeha.
Primer 2:
(6) Na osnovu ugovora za korišćenje poslovnog prostora isplaćeno je 20.000
din.sa tekućeg računa.
(7) Dobavljač je odobrio 5.000 din.na ime bonifikacije za ranije kupljenu robu.
(8) Za neblagovremenu otplatu kratkoročnog kredita banka je zaračunala 10.000
din.na ime troškova penala.
(9) Prema izvodu banke Skupština opštine uplatila je na ime donacije 30.000
din.na tekući račun.
(5) Treća grupa bilansnih promena
AKTIVA PASIVA
Roba 270.000 Kapital 200.000
Kupci 300.000 Kratkoročni kredit 300.000
Gubitak 20.000
Svega 620.000 Svega 620.000
Rb Prihodi Iznos Rb Rashodi Iznos

Troškovi zakupnine 20.000 Gubitak 20.000
Svega 20.000 Svega 20.000
(6) Četvrta grupa bilansnih promena
AKTIVA PASIVA
46
Roba 270.000 Kapital 200.000
Gubitak 15.000
Svega 615.000 Svega 615.000

Troškovi zakupnine 20.000 Vanredni prihodi 5.000
Gubitak 15.000
(7) Prva grupa bilansnih promena
AKTIVA PASIVA
Roba 270.000 Kapital 200.000
Gubitak 25.000
Svega 625.000 Svega 625.000

Vanredni rashodi 10.000 Gubitak 25.000
(8) Prva grupa bilansnih promena
AKTIVA PASIVA
Roba 270.000 Kapital 200.000
Dobitak 5.000
Svega 630.000 Svega 630.000

Vanredni rashodi 10.000
Dobitak 5.000
Zbog nepovoljnih i nepremostivih teškoća sukcesivnog praćenja knjigovodstvenih promena

pomoću bilansa vrši se raščlanjavanje bilansa na njegove pozicije- račune. Raščlanjavanje
47
bilansa vrši se prilikom osnivanja preduzeća i na početku svake poslovne godine, kada
nastaje zakonska obaveza za vođenje knjigovodstva. Na otvorenim računima glavne knjige
svaka poslovna promena knjiži se dvojno- samo preko računa koji su tangirani tom
promenom.
D Tekući račun P D Dobavljači P

1) 100.000 2) 100.000 2) 100.000 1) 320.000
3) 50.000 5) 20.000 4) 300.000 2) 200.000
8) 30.000 S) 60.000 6) 5.000
S) 115.000
180.000 180.000 520.000 520.000
D Roba P D Kupci P
1) 70.000 S) 270.000 1) 350.000 3) 50.000
2) 200.000 S) 300.000
270.000 270.000 350.000 350.000
D Kapital P D Kratkoročni krediti P

S) 0) 200.000 S) 310.000 4) 300.000
200.000 7) 10.000
200.000 200.000 310.000 310.000
D Troškovi zakupnine P D Vanredni prihodi P

5) 20.000 S) 20.000 S) 35.000 6) 5.000
8) 30.000
20.000 20.000 35.000 35.000
D Vanredni rashodi P D Dobitak P

7) 10.000 S) 10.000 S) 5.000 S) 5.000
10.000 10.000 5.000 5.000
Probni bilans sastavlja se povremeno- mesečno, tromesečno, polugodišnje i godišnje.

Pomoću probnog bilansa proverava se formalna ispravnost sistema dvojnog knjiženja na
kontima glavne knjige za određeni vremenski period.
Rb Naziv računa Bruto bilans Saldo bilans

Duguje Potražuje Duguje Potražuje
1 Tekući račun 180.000 120.000 60.000
2 Roba 270.000 270.000
3 Kupci 350.000 50.000 300.000
4 Dobavljači 405.000 520.000 115.000
5 Kapital 200.000 200.000
48
6 Kratkoročni krediti 310.000 310.000
7 Troškovi zakupnine 20.000 20.000
8 Vanredni rashodi 10.000 10.000
9 Vanredni prihodi 35.000 35.000
1.235.000 1.235.000 660.000 660.000
4. RAČUNI
Račun ili konto predstavlja osnovni instrument za vođenje knjigovodstva. Svako

preduzeće raspolaže određenim sredstvima, koja stalno kruže transformišući se iz jednog
oblika u drugi. Kod proizvodnog preduzeća kruženje se obavlja po formuli novac-roba-
proizvodnja-roba-novac, kod trgovačkog preduzeća novac-roba-novac, a kod kreditnog
preduzeća novac-kredit-novac. U privredne operacije ubrajamo:
a) Kretanje imovine unutar preduzeća (nabavka robe i prodaja robe za novac),
49
b) Imovinsko-pravni odnosi sa spoljnim svetom (nabavka robe od dobavljača,
prodaja robe kupcima),
c) Razne isplate koje preduzeće vrši za korišćenje određenih prava i usluga,
d) Naplate koje preduzeće vrši za ustupanje prava ili izvršenje usluga,
e) Razna kvalitativna preklasiranja vezana za periodične obračune (vremenska
ragraničenja, otpisi itd.).
Računi predstavljaju osnovne instrumente za sistemsko praćenje ekonomske
aktivnosti preduzeća i za sagledavanje rezultata koji se time ostvaruju. Knjigovodstveni
računi su grafički instrumenti tačno određenog kvaliteta imovine na kome se sistemski i
hrnonološki registruju homogene knjigovodstvene promene u merljivim jedinicama:
vrednosnim ili naturalnim i to tako, da se pomoću njega u svako vreme može saznati početno
stanje, promene u određenom vremenskom razdoblju i konačno stanje određenog kvaliteta
imovine, radi praćenja, analize i planiranja ekonomske aktivnosti preduzeća.
Knjigovodstvene promene označavaju privredne operacije odnosno poslovne
promene. To označavanje vrši se knjiženjem privrednih operacija kroz poslovne knjige.
Privredne operaciej poprimaju karakter knjigovodstvenih promena tek onda kada ih
knjigovodstvo registruje kroz poslovne knjige. Transformacija sredstava predstavlja kretanje
imovine u životu jednog preduzeća, a svako kretanje ima dvostruko dejstvo- sa jedne strane
imamo povećanje imovine, a sa druge smanjenje imovine. Shodno tome je:
uzrok = posledica
izlaz = ulaz
negativno = pozitivnom
Baš u činjenici što svaka knjigovodstvena promena istovremeno ima dvostruki odraz
iste veličine- na jednoj strani kao pozitina promena, a na drugoj strani kao negativna
promena- leži temelj za naziv dvojno knjigovodstvo. Knjigovodstvene promene izražavaju se
uglavnom u vrednosnim jedinicama (novcu). Pored vrednosnih jedinica knjigovodstvene
promene mogu se izražavati i naturalnim jedinicama. Ipak, vrednosne jedinice treba koristiti
ka o osnovne, a naturalne kao dopunske.
Osnovna klasifikacija računa svodi se na četiri kategorije, i to:
a) Računi aktive- pokazuju sredstva s kojima preduzeće raspolaže,
b) Računi pasive- pokazuju obaveze preduzeća prema vlasnicima kapitala,
dobavljačima i ostalim poveriocima,
c) Računi rashoda- su bliski računima aktive, a pokazuju angažovanje sredstava u
privredne procese, koji se čine radi izvršenja zadataka preduzeća i ostvarenja
prihoda (redovni i vanredni rashodi),
d) Računi prihoda- su bliski računima pasive, a predstavljaju efekte ostvarene
privrednim procesima (redovni i vanredni prihodi).
Osnovne karakteristike računa svode se da to da svaki račun ima svoj naziv, koji bi
se sastojao, po mogućstvu, od jedne reči, ali da se pri tome ne naruši svrha računa. Uz naziv,
računi treba da imaju svoj numerički broj za sintetičke i analitičke račune (nalaze se u okviru
Kontnih okvira), a takođe i svoju dugovnu, odnosno potražnu stranu. Ono što je najviše
karakteristično je pravilo knjiženja na računima, a ono se svodi na sledeće: Svaka pozitivna
promena knjiži se na levoj strani nekog rčauna koja nosi oznaku +(dugovna strana), a svaka
negativna promena knjiži se na desnoj strani nekog računa koja nosi oznaku –(potražna
strana), u adekvatnoj veličini, tako da princip ravnoteže zbira leve i desne strane svih
knjigovodstvenih računa bude uvek poštovan.
+ RAČUNI -
50
Pozitivne promene Negativne promene
1. Povećanje aktive 1. Povećanje pasive
2. Povećanje rashoda 2. Povećanje prihoda
3. Smanjenje pasive 3. Smanjenje aktive
4. Smanjenje prihoda 4. Smanjenje rashoda
Sl. 4- Pravilo knjiženja na računima
Uz već navedene karakteristike treba napomenuti i dva osnovna principa knjiženja na

računima:
a) Princip homogenost- sastoji se u tome da se na pojedinim računima knjiže samo
homogene (odgovarajuće) promene, tj.promene koje se odnose na određeni račun,
b) Princip integralnosti- sastoji se u tome da se na pojedinim rčaunima knjiže sve
homogene promene, tj.da na određenim računima ne dođe do toga da neke
promene koje se na njih odnose ne budu proknjižene.
Oblik računa predstavlja formu za sistematizovanje knjigovodstvenih promena.
Vremenom su se smenjivali razni oblici računa, a najznačajniji su sledeći:
a) Stepenasti oblik računa,
b) Oblik računa po foliji,
c) Oblik računa po pagini,
d) Tabelarni oblik računa,
e) Kombinovani oblik računa.
Svaki od ovih oblika ima svoje prednosti i nedostatke, koje ćemo ilustrovati kroz
naredni primer.
Primer 3:
Pretpostavimo da je račun blagajne u toku meseca aprila imao sledeće promene:
(1) 1. 04. 2011- saldo 10.000 din.
(2) 3. 04. 2011- isplaćeno za razne usluge 8.000 din.
(3) 4. 04. 2011- podignuto sa tekućeg računa 20.000 din.
(5) 18. 04. 2011- podignuto sa tekućeg računa 30.000 din.
(6) 19. 04. 2011- isplaćene akontacije za službeno putovanje 15.000 din.
a) Stepenasti oblik računa
BLAGAJNA
Datum Opis Znak Iznos
1. 04. 2011 Saldo + 10.000
3. 04. 2011 Za razne usluge - 8.000
Saldo + 2.000
51
4. 04. 2011 Sa tekućeg računa + 20.000
Saldo + 22.000
7. 04. 2011 Za razne usluge - 14.000
Saldo + 8.000
18. 04. 2011 Sa tekućeg računa + 30.000
Saldo + 38.000
19. 04. 2011 Akontacija - 15.000
Saldo + 23.000
22. 04. 2011 Za razne usluge - 14.000
Saldo + 9.000
28. 04. 2011 Za razne usluge - 7.000
Saldo + 2.000
 Prednosti- posle svake promene pokazuje saldo.

 Nedostaci- ne pruža uvid o ukupnom prometu i njega je teško doznati zato što je
potrebno sve promene razvrstati na pozitivne i negativne pa zatim njihovim
sumiranjem saznati ukupan promet.
b) Oblik računa po foliji
+ BLAGAJNA -
Datum Opis Iznos Datum Opis Iznos
1. 04. 2011 Saldo 10.000 2.04. 2011 Za razne usluge 8.000
4. 04. 2011 Sa tekućeg raču. 20.000 7. 04. 2011 Za razne usluge 14.000
18. 04. 2011 Sa tekućeg raču. 30.000 19. 04. 2011 Akontacija 15.000
22. 04. 2011 Za razne usluge 14.000
28. 04. 2011 Za razne usluge 7.000
30. 04. 2011 Saldo za izrav. 2.000
1. 05. 2011 Saldo 60.000 60.000
 Prednosti- preglednost, koja je uslovljena knjiženjem pozitivnih promena na levoj,

i negativnih na desnoj strani računa.
 Nedostaci- knjiženje na levoj i desnoj strani računa obično ne teku ravnomerno,
tako da ostaje dosta prostora neiskorišćeno.
c) Oblik računa po pagini

BLAGAJNA
Datum Opis Iznos
+ -
2011.
1. 04. Saldo 10.000
3. 04. Za razne usluge 8.000
52
4. 04. Sa tekućeg računa 20.000
18. 04. Sa tekućeg računa 30.000
19. 04. Akontacija 15.000
30. 04. Saldo za izravnanje 2.000
60.000 60.000
1. 05. Saldo 2.000
 Prednosti- knjiženja teku ravnomerno i ne ostaje slobodnog prostora kao kod

oblika računa po foliji.
 Nedostaci- mogućnost češćih grešaka, nego kod oblika računa po foliji, zato što se
kolone za pozitivne i negativnepromene nalaze paralelno jedna pored druge, tako
da se pri knjiženju lako dogoditi da se pozitivna promena zameni negativnom i
obrnuto.
d) Tabelarni oblik računa- obuhvata više istovrsnih računa.

(1) Blagajna 1- 6.000 din., blagajna 2- 4.000 din.,
(6) Blagajna 1- 15.000 din.,
(8) Blagajna 2- 7.000 din.,
BLAGAJNA
Datum Opis Blagajna 1 Blagajna 2 Ukupno
2011. + - + - + -
1. 04. Saldo 6.000 4.000 10.000
3. 04. Za usluge 5.000 3.000 8.000
4. 04. Sa tekućeg rač. 12.000 8.000 20.000
7. 04. Za usluge 10.000 4.000 14.000
53
18. 04. Sa tekućeg rač. 20.000 10.000 30.000
19. 04. Akontacija 15.000 15.000
22. 04. Za usluge 7.000 7.000 14.000
28. 04. Za usluge 7.000 7.000
38.000 37.000 22.000 21.000 60.000 58.000
30. 04. Saldo za izra. 1.000 1.000 2.000
38.000 38.000 22.000 22.000 60.000 60.000
1. 05. Saldo 1.000 1.000 2.000
 Prednosti- preglednost, jer se više računa vodi na jednom mestu, tako da se odmah
može uočiti ukupna situacija i situacija po pojedinim računima.
 Nedostaci- mogućnost grešaka je prilično velika i pogodan je za vođenje malog
broja računa.
e) Kombinovani oblik računa
BLAGAJNA
Datum Opis Promet Saldo
2011. + - + -
1. 04. Saldo 10.000 10.000
3. 04. Za usluge 8.000 2.000
4. 04. Sa tekućeg rač. 20.000 22.000
7. 04. Za usluge 14.000 8.000
18. 04. Sa tekućeg rač. 30.000 38.000
19. 04. Akontacija 15.000 23.000
22. 04. Za usluge 14.000 9.000
28. 04. Za usluge 7.000 2.000
30. 04. Saldo za izra. 2.000
60.000 60.000
1. 05. Saldo 2.000
 Prednost- dobar za slučajeve gde se traži promet i saldo posle svake promene.
 Nedostaci- ako saldo nije potreban posle svake promene, onda nije pogodan zato
što zahteva više rada.
Postoje sledeće vrste računa:

a) Računi stanja:
(1) Aktivni računi,
(2) Pasivni računi,
(3) Aktivno-pasivni računi;
b) Računi uspeha,
c) Sintetički, analitički i analitičko-sintetički računi,
d) Potpuni, nepotpuni i korektivni računi,
e) Bilansni i izabilansni računi,
f) Stvarni i simbolički računi.
Računi stanja pokazuju stanje i promene na pojedinim delovima sredstava i njihovih
izvora. Aktivni računi pokazuju kretanje i stanje sredstava. Na levoj strani ovih računa knjiži
se početno stanje i sva povećanja sredstava, a na levoj strani sva smanjenja i saldo za
54
izravnanje. Pasivni računi pokazuju stanje i kretanje izvora sredstava. Na levoj strani ovih
računa knjiži se sva smanjenja izvora sredstava i saldo za izravnanje, a na desnoj strani knjiži
se početno stanje i sva povećanja izvora sredstava. Aktivno-pasivni računi odražavaju
imovinsko-pravni odnos preduzeća sa poslovnim partnerima ili nekim trećim licima. Ovi
računi mogu imati salda i aktivnog i pasivnog karaktera (npr.kupci- saldo ima je aktivan kada
nam kupci daju avans; i dobvljači- saldo im je pasivan kada mi dajemo dobavljačima avans).
Računi uspeha služe za evidentiranje rashod ai prihoda u obračunskom periodu i za
utvrđivanje finansijskog rezultata na kraju obračunskog perioda. Na kraju obračunskog
perioda svi rashodi i prihodi se prenose na Zbirni račun rashoda i prihoda, a razlika između
rashoda i prihoda predstavlja finansijski rezultat, odnosno gubitak ili dobitak. Na kraju
godine vrši se pokriće gubitka, odnosno raspodela dobitka. Međutim, ukoliko se to ne desi,
rezultat se prenosi u nardnu godinu. Račun Neraspoređeni dobitak knjiži se u pasivi, a račun
Gubitak knjiži se u pasivi ako je gubitak do visine kapitala, ili u aktivi bilansa stanja ako je
gubitak iznad visine kapitala.
+ Rashodi - + Prihodi -
Početno stanje Smanjenje Smanjenje Početno stanje
Povećanje Saldo Saldo Povećanje
+ Zbirni račun rashoda i prih. -

Ukupni rashodi Ukupni prihodi
Dobitak Gubitak
+ Dobitak - + Gubitak -
Sl. 3- Knjiženje računa uspeha
Sintetički računi predstavljaju zbirne ili kolektivne račune, a analitički računi

predstavljaju pojedinačne račune koji su u stvari delovi sintetičkih računa. Sintetički računi
predstavljaju bilans i kao takvi pružaju nam opšti uvid o pojedinim delovima imovine
preduzeća. Pored sintetičkih i analitičkih računa imamo i analitičko-sintetičke račune, koji su
istovremeno i analitički računi i sintetički računi, koji se dalje raščlanjavaju na svoje
podračune prema kojima ovi analitički računi imaju karakter sintetičkih računa. Knjiženje na
analitičkim i sintetičkim računima sprovodi se tako da promet kako leve tako i desne strane
analitičkih računa mora biti jednak prometu leve i desne strane odgovarajućeg sintetičkog
računa. Do ravnoteže leve i desne strane dolazi isključivo kod sintetičkih računa.
Ako računi stanja svojim saldom pokazuju stanje, onda su potpuni računi, a ako ne
pokazuju stanje, onda su nepotpuni računi. Nepotpuni računi su oni koji sami ne pokazuju
pravo stanje, već je isto potrebno ustanoviti uz pomoć korektivnih računa, koji u stvari
koriguju i nadopunjuju nepotpune račune. Za utvrđivanje sadašnje vrednosti osnovnih
srdstava potrebno je napotpune račune, koji pokazuju nabavnu vrednost osnovnih sredstava,
ispraviti (umanjiti) sa korektivnim računima, koji pokazuju otpisanu vrednost osnovnih
sredstava, jer ovi računi čine celinu i tek zajedno predstavljaju potpune račune. Ako je saldo
korektivnih računa pozitivan on se dodaje nepotpunim računima, a ako je negativan on se
oduzima.
55
Primer 4- sastaviti bilans stanja po funkcionalnom kriterijumu na osnovu sledećih
pozicija:
(1) Materijal- 30.000 din.,
(2) Blagajna- 8.000 din.,
(3) Sporna potraživanja- 200.000 din.,
(4) Osnovna sredstva- 4,000.000 din.,
(5) Ispravka vrednosti spornih potraživanja- 100.000 din.,
(6) Odstupanje od planske cene materijala (+)- 2.000 din.,
(7) Roba- 50.000 din.,
(8) Ispravka vrednosti osnovnih sredstava- 800.000 din.,
(9) Kupci- 200.000 din.,
(10) Razlika u ceni robe- 3.000 din.,
(11) Dobavljači- 177.000 din.,
(12) Proizvodnja u toku- 100.000 din.,
(13) Kratkoročni krediti za obrtna sredstva- 70.000 din.,
(14) Tekući račun- 60.000 din.,
(15) Kapital- 3,500.000
Akt BILANS STANJA Pasiva

iva
Rb Sredstva Iznos Rb Sredstva Iznos
1. Osnovna sredstva 4.000.00 1. Kapital 3.500.000
2. Ispravka vr.os.sre. 0 3.2.00.000 2. Kratkoročni kr. 70.000
3. Blagajna 800.000 8.000 3. Dobavljači 177.000
4. Tekući račun 60.000
5. Kupci 200.000
6. Sporna potraživa.
7. Ispravaka vr.sp.po. 200.000 100.000
8. Materijal 100.000
9. Odstupanje od p.c. 30.000 32.000
10. Proizvodnja u toku +2.000 100.000
11. Roba
12. Razlika u ceni ro. 50.000 47.000
-3.000
UKUPNO 3.747.000 UKUPNO 3.747.000
Bilansni računi su oni računi na kojima se evidentiraju sredstva (imovina) preduzeća i

njihovi izvori (kapital i obaveze). Izabilansni računi su takvi računi na kojima se evidentiraju
sredstva drugih preduzeća koja su data u vidu garancije ili na čuvanje i kao takva nemaju
neposredan uticaj na veličinu sredstava i izvora sredstava (otpisana i sumnjiva potraživanja),
a obuhvataju se u vanbilansnoj evidenciji.
Stvarni računi su oni koji se stvarno i konstantno vode u knjigovodstvu, a simbolički
računi su oni koji se ne vode u knjigovodstvu, ali se do njih može doći na osnovu stvarnih
računa i to njihovim svođenjem.
Razlike između bilansa i računa javljaju se:
a) U pogledu forme- bilans stanja i bilans uspeha imaju tradicionalnu formu
dvostranog računa ili jednostranog računa; forma računa zavisi od organizacije
knjigovodstva i tehnike koja se primenjuje za knjiženje i obradu podataka;
56
b) U pogledu sadržine- bilans stanja predstavlja pregled celokupne imovine na
određeni dan, a bilans uspeha pregled rashoda i prihoda za oređeno vremensko
razdoblje, i oni sadrže samo novčane pokazatelje; računi mogu sadržavati, pored
vrednosnih pokazatelja, i naturalne pokazatelje;
c) U pogledu namene- bilans stanja i bilans uspeha namenjeni su prvenstveno
organima upravljanja preduzećem i eksternim organima; računi, koji se stalno i
sistemski vode, namenjeni su stručnim službama i poslovodnom organu preduzeća
za svakodnevne potrebe.
5. KNJIGOVODSTVENA DOKUMENTA
Knjigovodstveni dokument predstavlja pismenu ispravu kojom se dokazuje da je

neka promena stvarno nastala. Knjigovodstvenim dokumentom smatra se i isprava dobijena
telekomunikacionim putem, uključujući i elektronsku razmenu podataka između računara u
skladu sa JUS/UN/EDEFACT standardima. Uloga knjigovodstvenih dokumenata sastojise u
tome da ona predstavlja osnov za knjiženje i za kontrolu tačnosti izvršenih knjiženja.
57
Tokom vremena preduzeća menjaju oblik knjigovodstvenih dokumenata i
prilagođavaju ih svojim potrebama. Da bi knjigovodstveni dokument bio punovažan potrebno
je da sadrži sledeće elemente:
a) Naziv preduzeća;
b) Naziv dokumenata (trebovanje materijala, faktura, prijemnica, radni nalog itd.);
c) Broj dokumenta;
d) Datum izdvanja dokumenta;
e) Kratak sadržaj nastale promene;
f) Količina, cena i iznos;
g) Potpis lica, ovlašćenog za potpisivanje određenih dokumenata.
Klasifikaciju knjigovodstvenih dokumenata možemo izvršiti prema sledećim
kriterijumima:
a) Sa stanovišta kretanja dokumenata:
(1) Eksterna dokumenta- dokumenta koja se kreću između preduzeća i ostalih
organizacija i lica;
(2) Interna dokumenta- dokumenta koja se formiraju u preduzeću i koja se kreću
unutar preduzeća;
b) Prema vremenu i načinu formiranja:
(1) Originalna dokumenta- dokumenta koja potvrđuju nastalu promenu (fakture,
priznanice, otprmenice itd.);
(2) Izvedena dokumenta- su zbirna dokumenta i sastavljaju se na osnovu
originalnih dokumenata (blagajnički izveštaj, izveštaj o izdatom materijalu u
proizvodnju, izveštaj o pretatim proizvodima skladištu itd.);
c) Prema pripadnosti knjigovodstvenih promena koje se registruju na osnovu
dokumenata:
(1) Dokumenta o osnovnim sredstvima;
(2) Blagajnička dokumenta;
(3) Bančina dokumenta;
(4) Dokumenta o dobavljačima;
(5) Dokumenta o kupcima;
(6) Materijalna dokumenta;
(7) Pogonska dokumenta;
(8) Robna dokumenta;
(9) Dokumenta o zaradama radnika.
U važnija knjigovodstvena dokumenta ubrajamo:
a) Prijemnica- ili Zapisnik o prijemu robe je dokument kojim se konstantuje
kvalitativni i kvantitativni prijem robe (materijala) u skladište i kada se prijem
vrši komisijski. Prijemnica se sastavlja u tri primerka, i to:
(1)Za nabavnu službu;
(2)Za materijalno knjigovodstvo;
(3)Za skladište.
Priemnica sliži za kontrolu primljene fakture od dobavljača, što je neophodno za
knjiženje i likvidaciju, odnosno isplatu odgovarajuće fakture.
b) Trebovanje- je dokument kojim se trebuje i izdaje materijal iz skladišta za potrebe
proizvodnje ili maloprodajnih objekata. Trebovanje se izdaje u četiri primerka, i
to:
(1)Za materijalno kjnigovodstvo;
(2)Pogonsko knjigovodstvo;
(3)Za skladište;
(4)Za izdavaoca trebovanja.
58
c) Radni nalog-je dokument kojim se nalaže proizvodnim jedinicama izrada
određenog proizvoda ili izvršenje određene usluge. Radni nalog prati proizvod od
početka njegove proizvodnje do njegovog završetka. Zato se pomoću radnih
naloga može dobro kontrolisati odvijanje toka proizvodnje. Radni nalozi
predstavljaju osnov za obračun i komparaciju troškova po proizvodima.
d) Radni list- je dokument kojim se precizira zadatak koji radnik treba da izvrši u
okviru radnog naloga.
e) Predajnica- je dokument na osnovu koga se završeni gotovi proizvodi ili
poluproizvodi predaju skladištu. Predajnica se sastavlja u tri primerka, i to:
(1) Za skladište;
(2) Za pogonsko knjigovodstvo;
(3) Za tehničku kontrolu.
Predajnica je osnov za evidenciju završene proizvodnje.
f) Otprmenica- se sastavlja prilikom isporuke gotovih proizvoda ili robe na osnovu
ugovora, zaključnice ili naloga prodajne službe. Otpremnica se sastavlja u pet
primerka, i to:
(1) Za kupca;
(2) Za prodavca (sa potpisom o prijemu robe);
(3) Za prodajnu službu (radi fakturisanja);
(4) Za robno knjigovodstvo;
(5) Za magacin.
g) Faktura (račun)- je dokument koji prodavac ispostavlja kupcu za prodatu robu ili
izvršene usluge. Sa stanovišta preduzeća razlikujemo:
(1) Ulaznu fakturu- koje preduzeće prima od dobavljača;
(2) Izlaznu fakturu- koje preduzeće ispostavlja svojim kupcima.
Faktura se sastavlja na osnovu otpremnice u četiri primerka, i to:
(1) Dva primerka za kupca;
(2) Za knjigovodstvo;
(3) Za prodajni sektor.
h) Virmanski nalog- ili opšti nalog za prenos je dokument za bezgotovinsko
plaćanje, koje se vrši preko banke kod koje preduzeće (pravno lice) ima otvoren
tekući račun.
i) Opšta uplatnica- je dokument na osnovu koga pravno ili fizičko lice, preko pošte
ili banke, vrši uplatu gotovog novca na tekući račun određenog korisnika.
Sastavlja se obično u tri primerka, i to:
(1) Za uplatioca;
(2) Za banku ili poštu gde je uplata izvršena;
(3) Za banku kod koje korisnik ima otvoren tekući račun.
j) Gotovinski ček- je dokument koji služi za podizanje novca sa tekućeg računa.
k) Izvod banke- je dokument kojim banka svakodnevno obaveštava preduzeće o
promenama i stanju sredstava na tekućem i drugim računima kod banke.
l) Dnevnik blagajne- ili blagajnički izveštaj predstavljahronološku evidenciju o
uplatama i isplatama gotovog novca preko blagajne. Sastavlja se na osovu
temeljnice (naloga za uplatu ili isplatu) u dva primerka, i to:
(1) Za knjigovodstvo;
(2) Za blagajnu.
m) Spisak za isplatu zarada- je dokument na osnovu koga se vrši isplata zarada
radnicima. Posle sastavljenog spiska popunjavaju se virmanski nalozi za prenos
sredstava sa tekućeg računa preduzeća na račune odgovarajućih korisnika za
poreze iz zarade, doprinose, obustave i tekuće račune ili štedne knjižice radnika.
59
Ukoliko se zarada radnicima isplaćuju u gotovom novcu, onda se popunjava
gotovinski ček kojim se podiže novac sa tekućeg računa radi isplate preko
blagajne preduzeća.
n) Putni nalog- je dokument koji se izdaje radniku za službeno putovanje. Sastavlja
se u dva primerka, tako da jedan ostaje blagajni.
o) Kalkulacija- je interni dokument koji se sastavlja prilikom nabavke i prodaje robe
(na veliko i malo). Porez na dodatnu vrednost (PDV) je opšti porez na potrošnju
koja se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga u svim fazama
proizvodnje i pružanja usluga.
Fakturna vrednost 1.000

Zavisni troškovi nabavke 100
Nabavna vrednost 1.100
Razlika u ceni 110
Prodajna vrednost bez PDV-a 1.210
Porez na dodatnu vrednost (8%) 97
Prodajna vrednost sa PDV-om 1.307
Pri sastavljanju knjigovodstvenih dokumenata treba vršiti njihovo numerisanje, tako da svaki
dokument ima svoj broj. Njumerisanje knjigovodstvenih dokumenata vrši se redom prema
njihovom formiranju. Numerisanje knjigovodstvenih dokumenata sprečava razne
malverzacije koje bi mogle nastati naknadnim formiranjem knjigovodstvenih dokumenata sa
ranijim datumom.
Likvidacija knjigovodstvenih dokumenata sastoji se u utvrđivanju:
a) Formalne ispravnosti dokumenata:
(1) Da li je promena naznačena u dokumentu u skladu sa zakonskim propisima i
opštim aktom preduzeća;
(2) Da li je dokument sastavljen u određenoj formi;
(3) Da li je dokument uredno sastavljen;
(4) Da li na dokumentu postoje potpisi ovlašćenih lica;
b) Suštinske ispravnosti dokumenata:
(1) Da li je promena naznačena u dokumentu stvarno nastala;
(2) Da li je nastala u onom obimu kako je naznačeeno na dokumentu;
c) Računske ispravnosti dokumenata:
(1) Da li su iznosi naznačeni na dokumentu tačni tj.da li su pravilno izračunati, jer
samo pravilno izračunati iznosi mogu realno da izraze obim nastale promene.
Samo kontrolisan i uredno likvidiran dokument je spreman za knjiženje. Kontiranjem se
knjigovodstvena dokumenta pripremaju za knjiženje. Kontiranje se može vršiti na samom
dokumentu ili na nalogu za knjiženje (u praksi). Po izvršenom kontiranju kontista stavlja svoj
potpis na samom dokumentu, odnosno na nalogu za knjiženje i posle toga se vrši knjiženje
kroz poslovne knjige.
Pošto se na osnovu knjigovodstvenih dokumnata izvrše potrebna knjiženja kroz
poslovne knjige, dokumenta se odlažu u posebne fascikle- registratore. Postoje sledeći
kriterijumi čuvanja knjigovodstvene dokumentacije, i to:
a) Dokument ana osnovu kojih se vrši knjiženje- 5 god.;
b) Poslovne knjige- 10 god.;
c) Dokumenta trajnije vrednosti (bilansi o spajanju, platni spiskovi, godišnji računi)-
50 god.;
d) Dokumenta platnog prometa- 3 god.;
60
e) Pomoćna dokumenta (kontrolni blokovi, pomoćni obrasci za obračune)- 2 god.;
Izdavanje knjigovodstvenih dokumenata izvan službe knjigovodstva vrši se po odobrenju
rukovodioca knjigovodstva i to samo uz revers.
6. POSLOVNE KNJIGE
Poslovne knjige su jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini,

obavezama i kapitalu, prihodima, rashodima i rezultata poslovanja pravnih lica i
preduzetnika, po sistemu dvojnog knjigovodstva, primenom kontnog okvira, a u skladu sa
zakonom, profesionalnom i internom regulativom. Prema Zakonu o rračunovodstvu i reviziji,
poslovne kjnige su:
a) Dnevnik;
b) Glavna knjiga;
c) Pomoćne knjige.
61
Dnevnik predstavlja takvu poslovnu knjigu u kojoj se hronološkim redom knjiže sve
knjigovodstvene promene. Promet dnevnika treba da se slaže sa prometom računa glavne
knjige. Dnevnik služi kao osnov za automatsku kontrolu ispravnosti knjiženja u dvojnom
knjigovodstvu. Uvođenjem knjigovodstvenih dokumenata kontiranja se danas obavljaju na
samim dokumentima ili na nalozima za knjiženje, tako da je dnevnik postao jedna suvišna
forma za ponavljanje kontiranih stavova. Najviše se primenjuje italijanska forma dnevnika,
koja ima oblik računa po pagini.
Str. 1
DNEVNIK
Redni Datum Opis Iznos
broj + -
0 1.01 Tekući račun 100.000
Roba 70.000
Kupci 350.000
Račun otvaranja glavne 520.000
knjige
0/1 3.01 Za otvaranje računa aktive 520.000
Račun otvaranja glavne knjige 320.000
Dobavljači 200.000
Kapital
1 3.01 Za otvaranje računa pasive 200.000
Roba 200.000
Dobavljač
Nabavka robe
Prenos na stranu 2 1.240.000 1.240.000
Str. 2
Prenos sa strane 1 1.240.000 1.240.000
2 5.01 Dobavljači 100.000
Tekući račun 100.000
Isplata dobavljača
3 10.01 Tekući račun 50.000
Kupci 50.000
Uplata kupaca
4 15.01 Dobavljači 300.000
Kratkoročni kredit 300.000
Izmirenje obaveze
Promet : 1.690.000 1.690.000
Glavna knjiga predstavlja sistemsku evidenciju. Na računima glavne knjige vrši se
sistematizovanje knjigovodstvenih promena po predmetu i njihovom karakteru. Tako se
razvila kartoteka računa glavne knjige, koja se sistematizuje prema kontnom okviru
izgrađenom na dekadnom principu. Značaj računa glavne knjige ogleda se u tome što oni
predstavljaju osnovne račune na temelju kojih se može ustanoviti stanje aktive, pasive,
rashoda i prihoda, tj.celokupne imovine i uspeha preduzeća, tako da se na osnovu njih vrši
bilansiranje u određenim rokovima.
Analitička evidencija predstavlja detaljnu evidenciju o pojedinim delovima imovine
preduzeća. Analitička evidencija vodi se u naturalnim i vdrednosnim jedinicama. U osnovi za
svaku sintetičku evidenciju može se voditi analitička evidencija, odnosno svaki sintetički
62
(složeni) račun glavne knjige može se raščlaniti na analitičke račune i voditi odgovarajuća
analitička evidencija. Analitička evidencija organizuje se u vodi najčešće kao:
a) Analitička evidencija kupaca;
b) Analitička evidencija dobavljača;
c) Analitička evidencija materijala;
d) Analitička evidencija robe;
e) Analitička evidencija o zaradama;
f) Analitička evidencija osnovnih sredstava.
Analitička evidencija kupaca koristi u prvom redu finansijskoj službi preduzeća, koja se brine
o naplati potraživanja, zatim prodajnoj službi i pravnoj službi. Kontrola ispravnosti knjiženja
na sintetičkim i analitičkim računima sprovodi se pomoću prometnog lista. Ukupan zbir
prometa i salda sintetičkih računa mora biti jednak prometu i saldu odgovarajućeg sintetičkog
računa.
Primer 5: Saldo na račnima je sledeći:

(1) Roba- 2.000.000 din.,
Kupci- 3.800.000 din.:
 „MIN“,Niš- 2.300.000 din.,
 „Jastrebac“, Prokuplje- 700.000 din.,
 „Timok“, Zaječar- 500.000 din.,
 „Progres“, Pirot- 300.000 din.;
(2) Kupci su uplatili 2.000.000 din.i to:

 „MIN“- 1.000.000 din.,
 „Jastrebac“- 500.000 din.,
 „Timok“- 200.000 din.,
 „Progres“- 300.000 din.,
(3) Prodato je kupcima robe za 800.000 din.i to:
 „Progres“- 200.000 din.,
 „Timok“- 100. 000 din.,
(4) Prodato je robe kupcima za 300.000 din.i to:
 „Timok“- 200.000 din.,
(5) Prodato je robe kupcima za 700.000 din.i to:
 „MIN“- 500.000 din.,
 „Timok“- 50.000 din.,
 „Progres“- 30.000 din.,
(6) Kupci su uplatili 700.000 din.i to:
 „Timok“- 200.000 din.
+ Roba -
1) 2.000.000 2) 800.000
3) 300.000
4) 700.00
63
+ Kupci -
1) 3.000.000 2) 2.000.000
2) 800.000 5) 700.000
3) 300.000
4) 700.000
2.000.000 1.800.000 5.600.000 2.700.000
+ „MIN“ - + „Progres“ -
1) 2.300.000 1) 1.000.000 1) 300.000 1) 300.000
4) 500.000 2) 200.000
2.800.000 1.000.000 4) 30.000
530.000 300.000
+ „Timok“ - + „Jastrebac“ -
1) 500.000 1) 200.000 1) 700.000 1) 500.000
2) 100.000 5) 200.000 2) 500.000 5) 500.000
3) 200.000 3) 100.000
4) 50.000 4) 120.000
850.000 400.000 1.420.000 1.000.000
+ Tekući račun -
1) 2.000.000
5) 700.000
2.700.000
PROMETNI LIST KUPACA

Redni broj Naziv kupca Promet Saldo
+ - + -
1. „MIN“ 2.800.000 1.000.000 1.800.000
2. „Jastrebac“ 1.420.000 1.000.000 420.000
3. „Timok“ 850.000 400.000 450.000
4. „Progres“ 530.000 300.000 230.000
UKUPNO 5.600.000 2.700.000 2.900.000
Analitička evidencija dobavljača pruža nam detaljnije podatke o imovinsko-pravnim

odnosima preduzeća sa pojedinim dobavljačima. Analitička evidencija dobavljača vodi se na
isti način kao analitička evidencija kupaca. Analitička evidencija dobavljača koristi
finansijska služba, nabavna služba, analitička služba i po potrebi ostale službe u preduzeću.
Analitička evidencija materijala (materijalno knjigovodstvo), koja količinski i vrednosno
pruža detaljan uvid o stanju i kretanju pojedinih vrsta materijala, ima veliki značaj za
pravilno odvijanje nabavke i proizvodnje, te za racionalno korišćenje obrtnih sredstava. Vodi
se još i količinska evidencija o pojedinim vrstama materijala u samom magacinu materijala.
U magacinskoj evidenciji materijala vodi se poseban karton za svaku vrstu materijala.
Magacinska evidencija materijala može se voditi i u stepenastom obliku.
Primer 6: stanje na računima materijala je sledeće:

(1) 1.04.2011 god.:
 Jelove daske: 10 m3 x 400 din.= 4.000 din.,
 Lim 0,10 mm: 500 kg x 3 din.= 1.500 din.,
 Lim 0,20 mm: 600 kg x 2 din.= 1.200 din.,
 Boja (plava): 6 kg x 100 din.= 600 din.,
 UKUPNO: 7.300 din.;
64
(2) 5.04.2011 god.nabavljeno je:
 Lim 0,10 mm: 200 kg x 3 din.= 600 din.,
 Lim 0,20 mm: 200 kg x 2 din.= 400 din.,
(3) 6.04.2011 god.izdato je u proizvodnju:
 Jelove daske: 4 m3x 400 din.= 1.600 din.,
 Lim 0,10 mm: 500 kg x 3 din.= 1.500 din.,
 Lim 0,20 mm: 250 kg x 2 din.= 500 din.,
(4) 9.04.2011 god.nabavljeno je:
 Jelove daske: 8 m3x 400 din.= 3.200 din.,
 Lim 0,10 mm: 400 kg x 3 din.= 1.200 din.,
(5) 24.04.2011 god.izdato je u proizvodnju:
 Jelove daske: 3 m3 x 400 din.= 1.200 din.,
 Lim 0,20 mm: 150 kg x 2 din.= 300 din.,
 UKUPNO: 1.700 din.
MATERIJAL
broj + -
1.04 Saldo 3.900
0. 5.04 Primljeno od dobavljača 7.300
1. 6.04 Izdato u proizvodnju 1.000 1.700
2. 9.04 Primljeno od dobavljača
3. 24.04 Izdato u proizvodnju 4.900
4. 5.600
13.20
0
MATERIJAL
Redni broj Datu Opis Iznos
m + -
1. 5.04 Za nabavku materijala 1.000
3. 9.04 Za nabavku materijala 4.900
5.900
MATERIJAL
Redni broj Datum Opis Iznos
65
+ -
2. 6.04 Za utrišeni materijal 3.900
4. 24.04 Za utrošeni materijal 1.700
5.600
JELOVE DASKE
Jed. mere m3
Datum Opis Količina Cena Vrednost
Dan Mesec Ulaz Izlaz Stanje + -
1 April Saldo 10 10 400 4.000
6 April Izdato u proizvo. 4 6 400 1.600
9 April Nabavljeno 8 14 400 3.200
18 7 11 7.200 2.800
LIM 0,10 MM
Jed. mere kg
1 April Saldo 500 500 3 1.500
5 April Nabavljeno 200 700 3 600
9 April Nabavljeno 400 600 3 1.200
1.100 500 600 3.000 1.500
LIM 0,20 MM
Jed. mere kg
1 April Saldo 600 600 2 1.200
6 April Izdato u proizvo. 250 550 2 500
800 400 400 1.600 800
BOJA (PLAVA)
Jed. mere kg
1 April Saldo 6 6 100 600
11 5 6 1.100 500
66
PROMETNI LIST MATERIJALA

Rb Opis JM Količina Cena Vrednost
Ulaz Izlaz Stanj + - Saldo
e
1 Jelove daske M3 18 7 11 400 7.200 2.800 4.400
2 Lim 0,10 mm Kg 1.10 500 600 3 3.300 1.500 1.800
3 Lim 0,20 mm Kg 0 400 400 2 1.600 800 400
4 Boja (plava) Kg 800 5 6 100 1.100 500 600
11
13.20 5.600 7.600
0
Broj 38 Jed.mere: m3
Naziv materijala JELOVE DASKE Minimum: 5
Maksimum: 20
Datum Opis
Dan Mesec Ulaz Izlaz Stanje
1 April Saldo 10 10
6 April Izdato u proizvo. 4 6
9 April Nabavljeno 8 14
24 April Izdato u proizvo. 3 11
18 7 11
Analitička evidencija robe (robno knjigovodstvo) obavlja se na isti način kao i materijalno
knjigovodstvo. Pored robnog knjigovodstva u skladištu robe vodi se magacinska evidencija
robe u naturalnim pokazateljima. Robno knjigovodstvo pruža detaljan pregled o stanju i
kretanju pojedinih vrsta robe u naturalnim i vrednosnim pokazateljima, i stoga značajna je
osobito za prodajnu i analitičku službu preduzeća.
Analitička evidencija o zaradama vodi se na karticama, tako da se za svakog radnika otvara
posebna kartica. Analitička evidencija o zaradama koristi prvenstveno finansijskoj službi
preduzeća za obračun i isplatu zarada.
Iz sintetičkih računa osnovnih sredstava možemo saznati nabavnu vrednost (NV), otpisanu
vrednost (OV) i sadašnju vrednost (SV) glavnih grupacija osnovnih sredstava. Za sravnjenje
knjiženja na analitičkim računima sa sintetičkim računima koristi se prometni list. Pored
finansijskog iznosa u analitičkoj evidenciji osnovnih sredstava treba voditi i tehničke podatke
za svako osnovno sredstvo. Pored analitičke evidencije osnosnih sredstava obično se vodi i
knjiga inventara u kojoj se hronooškim redom evidentira svaka promena stanja osnovnih
sredstava.
Uloga načela za vođenje poslovnih knjiga sastoji se u tome da ona omoguće
pravilno, efikasno i ekonomično vođenje poslovnih knjiga. U važnija načela za vođenje
poslovnih knjiga spadaju:
a) Načelo ažurnosti- svakodnevno registrovanje poslovnih promena, tako da se svaka
knjigovodstvena promena registruje istog dana kada je i nastala;
b) Načelo urednosti- odnosi se na sam način vođenja knjiga. Poslovne promene treba
voditi tako da se osigura njihova trajnost i spreče prepravljenja i malverzacije.
Knjiženje se vrši samo na osnovu knjigovodstvenih dokumenata i to hronološkim
redom, odnosno kako su nastale;
c) Načelo povezanosti- poddrazumeva:
67
(1) Povezanost između nastalih promena i formiranja dokumenata,
(2) Povezanost između dokumenata i knjiženja,
(3) Povezanost između analitičke i sintetičke evidencije,
(4) Povezanost između evidencije i obračuna- bilansiranja,
(5) Povezanost između knjigovodstvene evidencije i raznih specifikacija,
pregleda, pokazatelja i informacija.
Primena ovog načela treba da obezbedi dokumentovanost u vođenju poslovnih
knjiga, a dokumentovanost obezbeđuje tačnost i kontrolu ispravnosti
knjigovodstvene evidencije.
d) Načelo preglednosti- poslovne promene treba voditi pregledno i jasno, jer samo
tako mogu da se dobiju brza i tačna saznanja o stanju i promenama u poslovnim
knjigama. Ovo načelo dolazi do izražaja u kontnom okviru po kome preduzeće
vodi svoje knjigovodstvo. Poseban značaj pri tome imaju propisane bilansne šeme
koje svojom strukturom u većoj ili manjoj meri zadovoljavaju načelo preglednosti.
e) Načelo ekonomičnosti- znači da efekat odnosno korisnost od poslovnih knjiga
bude veća od troškova njihovog vođenja. Troškovi vođenja poslovnih knjiga
možemo pratiti i meriti, a efekte je teško meriti, jer on ne zavisi samo od
knjigovodstvenih podataka, već i od sposobnosti korisnika knjigovodstvenih
podataka i informacija.
Prema karakteru greške se razlikuju na:
a) Formalne greške- nedostatak nekog bitnog elementa na dokumentu (potpis, iznos
itd.), a s tim u vezi i na analitičim i sintetičkim računima. Formalnu neispravnost
treba da utvrdi likvidator prilikom kontrole ispravnosti dokumenata za knjiženje;
b) Materijalne greške- imaju suštinski karakter. To znači da kod dokumentacije i
knjigovodstvene evidencije u poslovnim knjigama, gde nema formalnih grešaka,
mogu biti materijalne greške. Materijalne greške u knjigovodstvenoj evidenciji
utvrđuju se uglavnom inventarisanjem, popisom imovine, zaliha i usaglašavanjem
potraživanja i obaveza.
Ispravljanje grešaka može se vršiti na dva načina:
a) Precrtavanjem ili poništavanjem,
b) Storniranjem- kod storniranja razlikujemo:
(1) Običan (crni) storno- pogrešno knjiženje se neutrališe kontra knjiženjem (na
suprotnoj strani), a zatim sprovodi ispravno knjiženje;
(2) Crveni storno- pogrešno knjiženje sprovodi se još jednom ali zaokruživanjem
iznosa, što predstavlja odbitnu stavku.
7. KONTNI OKVIR
Kontni okvir je spisak ili pregled računa (konta) koji se mogu otvarati u
knjigovodstvu preduzeća. Za razliku od kontnog okvira, kontni plan nije ništa drugo do
spisak ili pregled konta, ali onih koji su stvarno otvoreni u knjigovodstvu preduzeća. Sa
organizaciono-metodološkog aspekta gledano, uloga i značaj kontnog okvira je u tome što se
njegovim izborom određuju: sadržina i struktura knjigovodstva, metode periodizacije
68
rezultata, postupci kontiranja i knjiženja, mogućnosti zadovoljenja upravljačkih poslovnih
zahteva na nivou preduzeće i šire itd. Kontni planovi koje donose nadležni organi moraju biti
obavezni za sve organizacije na koje se odnose. To je osnovni uslov za vođenje
jednoobraznog knjigovodstva.
Osnovni zahtev u izradi kontno okvira „jeste direktna veza računa glavne knjige sa
pozicijama bilansa stanja i uspeha“. Postoje sledeće pretpostavke za izradu kontnog
okvira:
a) Materijalne pretpostavke- odnose se na karakteristike privrednog sistema,
specifičnosti pojedinih privrednih grana, veličina preduzeća, struktura
proizvodnog programa, tip proizvodnje, organizacija preduzeća i dr. Navedeni
faktori čine okruženje finansijskog izveštavanja;
b) Formalne pretpostavke- odnose se na raščlanjavanje i obeležavanje računa u
kontnom okviru, odnosno na izbor i raspoređivanje informacija, pre svega klasa, u
kontnom okviru. Postoje dva pristupa u konstruisanju kontnog okvira, i to:
(1) Deduktivni pristup- najpre se identifikuju klase, zatim grupe računa i na kraju
računi;
(2) Induktivni pristup- najpre se utvrđuju računi, zatim grupe računa i na kraju
klase.
U okviru formalnih pretpostavki postoje:
(1) Kontni okviri po bilansnom principu (principu zaključka),
(2) Kontni okvir pofunkcionalnom (procesnom) principu.
Struktura kontnog okvira po bilansnom principu izgleda ovako:
Klasa Stalna sredstva (imobilizacija)

0 Zalihe
Klasa Potraživanja i gotovina
1 Sopstveni kapital
Klasa Obaveze
2 Neposlovna sredstva, izvori neposlovnih sredstava i vanbilansna aktiva i pasiva
Klasa Rashodi
3 Prihodi
Klasa Otvaranje i zaključak knjiga
4 Pogonski obračun (obračun troškova i učinaka)
Klasa
5
Klasa
6
Klasa
7
Klasa
8
Klasa
9
Glavne karakteristike kontnog okvira po bilansnom principu su:

a) Zasniva se na uverenju da je primarni cilj knjigovodstva utvrđivanje uspešnosti
poslovanja i finansijskog položaja preduzeća,
b) Ovom kontnom okviru odgovara metoda ukupnih troškova za utvrđivanje
finansijskog rezultata u finansijskom knjigovodstvu,
69
c) Obezbeđuju se sintetičke globalne ili potrebne i potpune informacije o poslovanju
preduzeća- njegovoj uspešnosti i finansijskom statusu.
Struktura kontnog okvira po funkcionalnom principu izgleda ovako:
Klasa Stalna sredstva i dugoročni izvori

0 Monetarna sredstva i kratkoročni izvori
Klasa Materijal
1 Troškovi po vrstama
Klasa Troškovi po mestima (pogonski obračun)
2 Pluproizvodi
Klasa Gotovi proizvodi
3 Redovni i vanredni rashodi
Klasa Redovni i vanredni prihodi
4 Zaključak knjiga
Klasa
5
Klasa
6
Klasa
7
Klasa
8
Klasa
9
Osnovne karakteristike kontnog okvira po funkcionalnom principu su:

a) Bazira se na premisima da je primarni cilj knjigovodstva praćenje ukupnog toka
kretanja vdrednosti (sredstava) u preduzeću,
b) Akcenat je na metodi troškova prodatih učinaka prilikom utvrđivanja periodičnog
rezultata,
c) U osnovi se obezbeđuju detaljne analitičke informacije o poslovanju preduzeća
(ekonomičnost proizvodnje, rentabilnost proizvoda i sl.).
Zvanična šema kontnog okvira izgleda ovako:
1. Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina

1- Neuplaćeni upisani kapital
2- Nematerijalna ulaganja
3- Nekretnine, postojenja, oprema i biološka sredstva
4- Dugoročni finansijski plasmani
2. Zalihe
10- Zalihe materijala
11- Nedovršena proizvodnja
12- Gotovi proizvodi
13- Roba
14- Nekretnine pribavljene radi prodaje
15- Dati avansi
3. Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina
20- Potraživanja po osnovu prodaje
21- Potraživanja iz specifičnih poslava
70
22- Druga potraživanja
23- Kratkoročni finansijski plasmani
24- Gotovinski ekvivalenti i gotovina
25- Porez na dodatu vrednost
26- Aktivna vremenska razgraničenja
27- Gubitak iznad visine kapitala
4. Kapital
30- Osnovni i ostali kapital
31- Neuplaćeni upisani kapital
32- Rezerve
33- Revalorizacione rezerve
34- Neraspoređeni dobitak
35- Gubitak
5. Dugoročna rezervisanja i obaveze
40- Dugoročna rezervisanja
41- Dugoročne obaveze
42- Kratkoročne finansijske obaveze
43- Obaveze iz poslovanja
44- Obaveze iz specifičnih poslova
45- Obaveze za zarade i naknade zarada
46- Druge obaveze
47- Obaveze za poreze na dodatu vrednost
48- Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine
49- Pasivna vremenska razgraničenja
6. Rashodi
50- Nabavana vrednost prodate robe
51- Troškovi materijala
52- Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi
53- Troškovi proizvodnih usluga
54- Troškovi amortizacije i rezervisanja
55- Nematerijalni troškovi
56- Finansijski rashodi
57- Ostali rashodi
58- Rshodi po osnovu obezvređenja imovine
59- Vanredni rashodi i prenos rashoda
7. Prihodi
60- Prihodi od prodaje robe
61- Prihodi od prodaje proizvoda i usluga
62- Prihodi od aktiviranja učinaka i robe
63- Promena vrednosti zaliha učinaka
64- Prihodi od premija, subvencija, dotacija i sl.
65- Drugi poslovni prihodi
66- Finansijski prihodi
67- Ostali prihodi
68-Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine
69- Vanredni prihodi i prenos prihoda
8. Otvaranje i zaključak stanja i uspeha
70- Otvaranje glavne knjige
71- Zaključak računa uspeha
72- Račun dobitka i gubitka
73- Zaključak računa stanja
74- Slobodna grupa
9. Vanbilansna evidencija
88- Vanbilansna aktiva
89- Vanbilansna pasiva
10. Obračun troškova i učinaka
90- Računi odnosa sa finansijskim knjigovodstvom
91- Materijal i roba
92- Računi mesta troškova nabavke, tehničke uprave i pomoćnih delatnosti
71
93- Računi glavnih proizvodnih mesta troškova
94- Računi mesta troškova uprave, prodaje i sličnih aktivnosti
95- Nosioci troškova
96- Gotovi proizvodi
98- Rashodi i prihodi
99- Računi dobitka, gubitka i zaključka
8. INVENTARISANJE
Inventar imovine predstavlja detačjan uvid u imovinu preduzeća na određeni dan.

Inventar se sastavlja radi lakšeg oblikovanja početnog bilansa (bilansa osnivanja) preduzeća.
Suština inventara je u utvrđivanju stvarnog, činjeničnog stanja imovine kao i obaveza
preduzeća, koja omogućava realno bilansiranje- izradu realnog bilansa stanja i bilansa
uspeha. Inventar sadrži ukupnu imovinu (aktivu), obaveze (pasivu u užem smislu) i čistu
imovinu (sopstveni kapital). Na osnovu inventara se jedino mogu utvrditi nedokumentovane
promene na imovini preduzeća. U pitanju su viškovi i manjkovi koji se izračunavaju na
razlici stvarnog stanja imovine dobijene na bazi inventara s jedne, i knjigovodstvenog stanja,
koji je rezultat sistemskog obuhvatanja dokumentovanih poslovnih promena u glavnoj knjizi
s druge strane (stvarno stanje < knjigovodstveno stanje = manjak; stvarno stanje >
knjigovodstveno stanje = višak).
Redni Opis Pomoćna Pretkolon Glavna

broj kolona a kolona
AKTIVA
A. Osnovna sredstva 148.000
1 Građevinski objekti 180.000
 Amortizacija (otpis) 60.000 120.000
2 Mašine 2 kom.á 24.000 48.000
 Amortizacija (otpis) 20.000 28.000
B. Obrtna sredstva 67.200
3 Materijal 28.000
Materijal „A“ 50 kg á 80 din. 4.000
Materijal „B“ 200 kg á 120 din. 24.000
4 Gotovi proizvodi 30.400
5 Kupci 6.720
Kupac „C“ 4.000
Kupac „D“ 2.720
6 Ostala potraživanja 80
7 Tekući račun 2.000
Svega aktiva: 215.200
72
OBAVEZE (PASIVA U UŽEM

SMISLU)
8 C. Tuđi izvori 16.800 76.800
Dobavljači 6.000
Dobavljači „E“ 10.800
9 Dobavljači „F“ 60.000
Zajmovi 40.000
Dugoročni kod banke „G“ 20.000
Kratkoročni kod banke „H“ 138.400
D. Sopstveni izvori (sopstveni 215.200
kapital)
Svega pasiva:
Osnovne uloge inventarisanja su:

a) Inventarisanje treba da omogući realno bilansiranje tj.izradu realnog bilansa stanja
i bilansa uspeha i utvrđivanje realnog finansijskog rezultata;
b) Inventarisanje omogućuje kontrolu ispravnosti rukovanja sa materijalnim
vrednostima.
Inventarisanje, odnosno popis može biti:
a) Redovan popis- vrši se na kraju godine, sa stanjem na dan 31.12, radi sastavljanja
godišnjeg obračuna;
b) Vanredan popis- može biti:
(1) Potpun- vrši se:
(i) Na početku poslovanja radi sastavljanja početnog bilansa,
(ii) Prilikom promene pojedinih cena proizvoda i robe u prodavnici,
(iii) Prilikom statusnih promena,
(iv) Prilikom nastupanja likvidacije i sl.;
(2) Delimičan- vrši se prilikom primopredaje dužnosti lica koja rukuju
materijalnim vrednostima, i to samo onih vrednosti koje su predmet
primopredaje;
c) Kontinuirani popis- vrši se u toku godine više puta.
Priprema za inventarisanje obuhvata:
a) Određivanje komisije za popis,
b) Sastavljanje plana popisa,
c) Ažuriranje poslovnih knjiga,
d) Sređivanje zaliha za popis,
e) Obezbeđenje pribora za popis (popisnih lista, pribora za merenje, računanje,
pisanje i sl.).
Određivanje komisije za popis vrši odgovarajući organ upravljanja. Broj komisije zavisi od
veličine i strukture delatnosti konkretnog preduzeća. U manjim preduzećima treba formirati
tri komisije za popis, i to: komisija za popis osnovnih sredstava, za popis novčanih sredstava i
za usaglašavanje potraživanja i obaveza. U većim preduzećima obično se formira veći broj
komisija. Svaka komisija za popis treba da ima tri člana, od kojih je prvi predsednik komisije.
Sastavljanje plana popisa je zadatak popisnih komisija. Svaka komisija treba da napravi plan
rada u vezi sa popisom. U plan rada treba predvideti radnje koje treba obaviti pre popisa i
posle popisa, način izvršenja pojedinih radnji. Izveštaj o popisu treba podneti do 20.januara.
73
Ažuriranje poslovnih knjiga je neophodno za upoređivanje stvarnog i knjigovodstvenog
stanja posle izvršenog popisa. Ažuriranje poslovnih knjiga naročito zahteva da se postigne
potpuna ažurnost tj.da se obuhvate sve posloven promene, a ne samo one za koje su
dokumenti stigli u knjigovodstvo.
Sređivanje zaliha za popis podrazumeva da pojedine vrste zaliha treba grupisati i srediti po
vrstama i nomeklaturnim brojevima po kojima se one vode u preduzeću, tako da se omogući
komisijamada brzo i tačno utvrde činjenično stanje.
Rad oko popisa obuhvata sledeće radnje:
a) Utvrđivanje stvarnog stanja sredstava i izvora sredstava;
b) Unošenje knjigovodstvenih podataka u popisne liste;
c) Novčano obračunavanje popisanih materijalnih vrednosti;
d) Utvrđivanje razlike između stvarnog i knjigovodstvenog stanja;
e) Sagledavanje uzroka nastalih razlika.
Za uspešno sprovođenje inventarisanja treba poznavati određene specifičnosti koje dolaze
do izražaja kod:
a) Popisa zaliha i osnovnih sredstava;
b) Popisa novčanih sredstava i
c) Usaglašavanja potraživanja i obaveza.
Popis zaliha i osnovnih sredstava podrazumeva unos stvarnog stanja pojedinih vrsta zaliha u
naturalnom obliku, koje se utvrđuje merenjem, brojenjem, izračunavanjem i sl. Komisiji za
popis zaliha ne sme se dati na uvid knjigovodstveno stanje zaliha sve dok se naturalni popis
zaliha ne završi. Popis zaliha vrši komisija u prisustvu rukovodioca zaliha. Zalihe koje su
oštećene ili izgubile na kvalitetu, zbog protoka vremena, treba posebno iskazati u popisnim
listama, sagledati uzroke oštećenja i proceniti njihovu vrednost. Tuđa roba, koja se zbog
čuvanja, obrade i sl., zatekne prilikom popisa u preduzeću, ista se popisuje u posebne liste.
Isto tako, zalihe, koje se u momentu popisa nalaze kod drugih preduzeća, na osnovu
odgovarajuće dokumentacije, iskazuje se u posebne popisne liste.
Popisom novčanih sredstava treba obuhvatiti:
a) Popis novčanih sredstava u blagajni;
b) Popis novčanih sredstava na računima kod banke (banaka) i
c) Popis hartija od vrednosti.
Popis novčanih sredstava vrši se 31.12, čime se utvrđuje stvarno i knjigovodstveno stanje
novčanih sredstava, utvrđuje razlika između tih stanja i vrši njen unos u odgovarajuću kolonu
u popisnim listovima.
Usaglašavanje potraživanja i obaveza vrši se na dan 31.12, a da bi se ono što brže odvijalo
potrebno je da se sva dokumentacija o nastalim potraživanjima i obavezama za proteklu
godinu blagovremeno dostave knjigovodstvu i da se ista proknjiži. Usaglašavanje se može
vršiti pomoću:
a) Izvoda otvorenih stavki- komisija je dužna da za svakog dužnika popuni obrazac
„Izvod otvorenih stavki“. Na osnovu analitičke evidencije, za svakog dužnika,
sastavlja se izvod otvorenih stavki u tri primerka, od kojih se dva dostavljaju
dužniku. Dužnik je obavezan da u roku od osam dana jedan primerak obrasca sa
potvrđenom saglasnošću ili osporavanjem otvorenih stavki (sa dokazima) vrati
poveriocu. Posle toga, vrši se odgovarajuće korekcije, a ona potraživanja koja se
ne mogu usaglasiti prenose se na sumnjiva i sporna potraživanja;
b) Zapisnika- vrši se zajedničkim radom predstavnika poverioca i dužnika. U
zapisniku se posebno utvrđuje iznos potraživanja i obaveza koji je usaglašen, a
posebno iznos koji nije usaglašen. Na osnovu zapisnika neusaglašena
potraživanja prenose se na poseban račun sumnjiva i sporna potraživanja. Ovaj
način usaglašavanja praktikuje se kod dužnika sa većim iznosom dugovanja i u
74
slučaju kada se pismeno, putem izvoda otvorenih stavki, sa nekim dužnicima ne
postigne zadovoljavajuće usaglašavanje.
Izveštaj o inventarisanju je potrebno dostaviti organu upravljanja do 20.januara.
Izveštaj o inventarisanju treba da sadrži:
a) Opšte podatke o popisu;
b) Globalne podatke o utvrđenom činjeničnom stanju, knjigovodstvenom stanju i
razlikama (manjkovima i viškovima) po kategorijama sredstava i njihovih izvora;
c) Specifikaciju utvrđenih razlika ili bar većih manjkova i viškova;
d) Uzroke koji su doveli do utvrđenih manjkova i viškova, do oštećenja zaliha i
gubljenja kvaliteta, i do nastanka sumnjivih i spornih potraživanja;
e) Predloge o načinu likvidacije utvrđenih manjkova i viškova, o otpisu zaliha koje
su oštećene ili izgubile na kvalitetu, o rashodovanju osnovnih sredstava, sitnog
inventara, ambalaže i robečiji je rok upotrebe istekao, o otpisu vrednosti sumnjivih
i spornih potraživanja i dr.
Izveštaj o inventarisanju pojedinih komisija za popis, odnosno izveštaj o inventarisanju
centralne komisije dostavlja se organu upravljanja na razmatranje. Razmatranjem izveštaja o
inventarisanju treba sagledati i oceniti visinu utvrđenih razlika između stvarnog i
knjigovodstvenog stanja i uzroke, objektivne i subjektivne, koji su uticali na utvrđene razlike.
Na osnovu takvog razmatranja izveštaja o inventarisanju organ upravljanja treba da:
a) Donese odgovarajuće odluke o načinu likvidacije utvrđenih razlika između
stvarnog i knjigovodstvenog stanja i
b) Donese zaključke u vezi sa rukovanjem i poslovanjem sa materijalnim
vrednostima.
Prilikom razmatranja i odlučivanja o razlikama utvrđenih popisom treba poštovati sledeća
pravila:
a) Da se manjkovi ne mogu prebijati viškovima;
b) Da svi viškovi idu u korist preduzeća (ostali prihodi);
c) Da manjkove treba da snose odgovorna lica tj.rukovodioci materijalnih vrednosti,
a u opravdanim slučajevima mogu delimično ili u celini da padaju na teret
preduzeća (ostali rashodi).
Odluke organa upravljanja o načinu likvidacije utvrđenih razlika, zajedno sa izveštajem o
inventarisanju, popisnim listama i zaključcima organa upravljanja tj.celokupni elaborat o
inventarisanju dostavlja se rukovodiocu knjigovodstva najkasnije do 31.januara za proteklu
godinu.
Knjigovodstvena služba treba da izvrši potrebna knjiženja (predzaključna knjiženja)
tako da knjigovodstveno stanje koriguje prema stvarnom stanju. Potraživanja od kupaca koja
nisu usaglašena ili je njihova naplata sumnjiva, neizvesna, zbog loše finansijske situacije
dužnika, treba da se izdvoji sa redovnog računa konta „Potraživanja od kupaca“ na poseban
konto „Sumnjiva i sporna potraživanja“. Kod korigovanaj prema stvarnom stanju treba
obuhvatiti:
a) Knjiženje viškova;
b) Knjiženje manjkova;
c) Knjiženje u vezi sumnjivih i spornih potraživanja.
Korigovanje u vezi sa viškovima obuhvataju sledeća knjiženja:
a) Levu stranu konta osnovnih i obrtnih sredstava;
b) Desnu stranu konta vanrednih prihodi.
Primer 7:
75
(1) Popisom osnovnih sredstava utvrđen je višak jedne pisaće mašine. Tržišna
vrednost mašine procenjena je na 70.000 din. Upravni odbor doneo je
odluku da se ova mašina knjiži u korist ostalih prihoda.
(2) Knjigovodstveno stanje na kontu blagajne iznosi 5.000 din., a na kontu
materijala 600.000din. popisom je utvrđeno da u kasi ima 5.100 din., a u
magacinu materijala za 620.000 din. Upravni odbor doneo je odluku da se
ovi viškovi knjiže u korist ostalih prihoda.
DNEVNIK
broj + -
1 Oprema 70.000
Ostali prihodi 70.000
Za višak pisaće mašine
2 Blagajna 100
Materijal 20.000
Za viškove po odluci
br.
Korigovanje u vezi sa manjkovima obuhvata sledeća knjiženja:

a) Levu stranu konta ostali rashodi (ako manjak pada na teret preduzeća) ili konta
potraživanja od radnika (ako manjak pada na teret odgovornog lica);
b) Desnu stranu konta osnovnih i obrtnih sredstava.
Primer 8:
(1) Popisom osnovnih sredstava utvrđen je manjak jedne računske mašine, čija
knjigovodstvena vrednost iznosi 70.000 din., a otpisana vrednost 40.000
din. Upravni odbor doneo je odluku da odgovorno lice naknadi 50%
manjka, a 50% na teret ostalih rashoda.
(2) Knjigovodstveno stanje na kontu blagajne iznosi 5.000 din., a na kontu
materijala 600.000din. popisom je utvrđeno da u kasi ima 4.800 din., a u
magacinu materijala za 590.000 din. Upravni odbor doneo je odluku da
manjak u blagajni naknadi odgovorno lice, a manjak na materijalu knjiže na
teret ukupnih prihoda.
DNEVNIK
broj + -
1 Ispravka vrednosti opreme 40.000
Potraživanje od radnika 15.000
Ostali rashodi 15.000
Oprema 70.000
Za manjak računske mašine po odluci
2 br. 200
Ostali rashodi 200
Blagajna 10.000
Materijal
76
Za manjak po odluci br.
Korigovanje u vezi sa sumnjivim i spornim potraživanjima obuhvata sledeća knjiženja:

a) Desna strana konta kupci i leva strana konta sumnjiva i sporna potraživanja (kada
naplata nekog potraživanja postane sumnjiva, neizvesna);
b) Desna strana konta blagajne ili tekući račun i leva strana konta sumnjiva i sporna
potraživanja (isplata sudskih troškova);
c) Desna strana konta ispravka vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja i leva
strana konta ostali rashodi (otpis potraživanja);
d) Desna strana konta sumnjiva i sporna potraživanja i leva strana konta tekući račun
(naplata sumnjivih i spornih potraživanja);
e) Kontra knjiženje konta ispravka vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja i
konta sumnjiva i sporna potraživanja, čime se ona zaključuju (naplata
potraživanja prema odluci suda).
Primer 9:
(1) Kupac „X“ koji duguje preduzeću 290.000 din., osporio je isplatu duga zato
što roba ne odgovara ugovorenom kvalitetu.
(2) Pokrenut je spor i na ime sudskih troškova isplaćeno je 10.000 din.u
gotovini.
(3) Upravni odbor doneo je odluku da se otpiše 50% vrednosti osporenog
potraživanja.
(4) Sud je doneo odluku na osnovu koje je kupac „X“ uplatio 150.000 din.
(5) Zaključiti račune spornih potraživanja
DNEVNIK
broj + -
1 Sporna potraživanja 290.00
Kupci 0 290.000
Za osporeno potraživanje
2 Sporna potraživanja
Blagajna 10.000 10.000
Za isplatu sudskih troškova
3 Ostali rashodi
Ispravka vred. Spor. Potraž. 150.00 150.000
Za otpis spornih potraživanja 0
4 Tekući račun
Sporna potraživanja 150.000
Za naplatu po odluci suda 150.00
5 Ispravka vred. Spor. Potraživanja 0
Za zaključivanje računa
150.00
77
0
(6) Pretpostavimo da promena br.4 glasi- na osnovu odluke suda kupac „X“
uplatio 200.000 din.na tekući račun
DNEVNIK
broj + -
Kupci 0 290.000
Blagajna 10.000 10.000
3 Ostali rashodi
4 Tekući račun
Za zaključivanje računa 150.00
0
78
(7) Pretpostavim da promena br.4 glasi- na osnovu odluke suda kupac „X“
uplatio na tekući račun 120.000 din.
DNEVNIK
broj + -
Kupci 0 290.000
Blagajna 10.000 10.000
3 Ostali rashodi
4 Tekući račun
Ostali rashodi
Za zaključivanje računa 150.00
0
30.000
9. ZAKLJUČIVANJE POSLOVNIH KNJIGA
Svrha zaključivanja poslovnih knjiga jeste da se.

a) Izvrši podvajanje između dve poslovne godine;
b) Računi oslobode prometa koji se knjiženjem promena na njima kumuliraju;
c) Da se pruže podaci potrebni za računovodstvenu (finansijusku) analizu.
Pre zaključivanja poslovnih knjiga i izrade godišnjeg obračuna treba obaviti sledeće poslove:
a) Ažurirati poslovne knjige tj.proknjižiti sva dokumenta koja se odnose na proteklu
godinu (zaključno sa 31.12);
b) Usaglasiti analitičku evidenciju sa sintetičkom;
c) Obaviti inventarisanje i korigovati knjigovodstveno prema stvarnom stanju;
d) Izvršiti revalorizaciju osnovnih sredstava i utvrditi njihovu fer vrednost;
e) Sastaviti konačan obračun amortizacije;
f) Iskazati konačan iznos prihoda, rashoda i utvrditi finansijsi rezultat za proteklu
godinu;
g) Izvršiti raspodelu dobitka odnosno pokriće gubitka u skladu sa odgovarajućim
normativnom regulativom.
Zaključivanje dnevnika vrši se sabiranjem prometa u dnevniku, gde dugovna strana treba da
je jednaka potražnoj, u suprotnom je nastala greška u knjiženju koju je potrebno ispraviti.
79
Zaključivanje računa glavne knjige vrši se tako što se utvrđuje promet i stanje pojedinih
računa glavne knjige. S obzirom na karakter salda razlikujemo:
a) Račune sa aktivnim saldom;
b) Račune sa pasivnim saldom;
c) Račune bez salda.
Formalan zaključak računa glavne knjige zaključuje se uz pomoć konta klase 7 za
zaključivanje računa stanja i uspeha. Računi stanja, aktivni i pasivni, zaključuju se uz pomoć
računa izravnanja konta stanja. Računi uspeha zaključuju se uz pomoć računa rezultata.
Promet i stanje pojedinih računa glavne knjige unosi se u zaključni list.
+ Računi aktive (po vrstama) - + Račini pasive (po vrstama) -
+ Račun izravnanja konta stanja -
Sl. 5- Zaključivanje računa stanja
+ Računi rashoda (po vrstama) - + Računi prihoda (po vrstama) -
+ Račun rezultata -
+ Račun dobitaka - + Račun gubitka -
Sl. 6- Zaključivanje računa uspeha
Rb Naziv računa Bruto bilans Saldo bilans Bilans stanja Bilans uspeha
Duguje Potražuje Duguje Potražuje Aktiva Pasiva Rashodi Prihodi
1 Tekući račun 180.000 120.000 60.000 60.000
2 Roba 270.000 270.000 270.000
80
3 Kupci 350.000 50.000 300.000 300.000
4 Dobavljači 405.000 520.000 115.000 115.000
5 Kapital 200.000 200.000 200.000
6 Krat. krediti 310.000 310.000 310.000
7 Troš. zakup. 20.000 20.000 20.000
8 Van. rashodi 10.00 10.000 10.000
9 Vanr. prihodi 35.000 35.000 35.000
1.235.000 1.235.000 660.000 660.000 630.000 625.000 30.000 35.000
10 Dobitak 5.000 5.000
1.235.000 1.235.000 660.000 660.000 630.000 630.000 35.000 35.000
Sl. 7- Zaključni list (tradicionalna šema)
Rb Naziv Početno stanje 1.01. Promet u 2011 Ukupan promet Konačno stanje
računa 2011 31.12.2011
+ - + - + - + -
1 Tekući račun 50.000 150.000 200.000 200.000 200.000
2 Kupci 40.000 260.000 250.000 300.000 250.000 50.000
3 Dobavljači 50.000 120.000 100.000 120.000 150.000 30.000
4 Ra. za kama. 10.000 10.000 10.000 10.000 200.000
5 Pri.od pr. 200.000 200.000 200.000
6 rob. ......... .......... ......... ........ ......... .......... .......... .........
Itd.
600.000 600.000 4.400.000 4.350.000 5.000.000 4.950.000 1.000.000 950.000

10 Dobitak 50.000 50.000 50.000
600.000 600.000 4.400.000 4.400.000 5.000.000 5.000.000 1.000.000 1.000.000
Sl. 8- Zaključni list (savremena šema)
Godišnji obračun sastavlja se po isteku poslovne (kalendarske) godine. On predstavlja

najvažniji dokument o poslovanju preduzeća za poslovnu godinu. Godišnji obrračun sadrži
set finansijskih izveštaja, koji prema Zakonu o računovodstvu i reviziji MRS čine:
a) Bilans stanja;
b) Bilans uspeha;
c) Izveštaj o novčanim tokovima;
d) Izveštaj o promeni na kapitalu;
e) Napomene uz finansijske izveštaje.
Bilans stanja pruža informacije o finansijskom položaju- informacije o finansijskim resursima
(imovini), o finansijskoj strukturi i likvidnosti i solventnosti.
A. Stalna imovina A. Kapital

I. Neuplaćeni upisani kapital I. Osnovni i ostali kapital
II. Nematerijalna ulaganja II. Rezerve
III. Nekretnine, postrojenja, oprema i III. Revalorizacione rezerve
biološka sredstva (osnovna IV. Neraspoređena dobit
sredstva) V. Gubitak do visine kapitala
IV. Dugoročni finansijski plasmani VI. Otkupljene sopstvene
B. Obrtna imovina akcije
I. Zalihe B. Dugoročna rezervisanja i
II. Kratkoročna potraživanja, obaveze
plasmani i gotovina I. Dugoročna rezervisanja
81
III. Odložena poreska sredstva II. Dugoročne obaveze
C. Poslovna imovina III. Kratkoročne obaveze
D. Gubitak iznad visine kapitala IV. Odložene poreske
E. Ukupna aktiva obaveze
F. Vanbilansna aktiva C. Ukupna pasiva
D. Vanbilansna pasiva
Sl. 9- Bilans stanja (propisana šema)
Bilans uspeha pruža informacije o uspešnosti poslovanja i prinosnom položaju preduzeća.

I. Poslovni prihodi
II. Poslovni rashodi
III. Poslovna dobit (I – II)
IV. Poslovni gubitak (II – I)
V. Finansijski prihodi
VI. Finansijski rashodi
VII. Ostali prihodi
VIII. Ostali rshodi
IX. Dobit iz redovnog poslovanja (III – IV – V – VI + VII – VIII)
X. Gubitak iz redovnog poslovanja (IV – III – V – VI – VII – VIII)
B. Vanredne stavke
I. Vanredni prihodi
II. Vanredni rashodi
III. Dobit po osnovu vanrednih stavki (I – II)
IV. Gubitak po osnovu vanrednih stavki (II – I)
82
C. Dobit pre oporezivanja (A(IX) + B(III )– A(X) – B(IV))
E. Porez na dobitak
F. Neto dobit (C – E)
Sl. 10- Bilans uspeha (propisana šema)
Izveštaj o novčanim tokovima pruža informacije o prilivu i odlivu gotovine i gotovinskih

ekvivalenata tokom određenog obračunskog perioda. U njemu se prilivi i odlivi gotovine
klasifikuju prema tome da li potiču iz poslovne aktivnosti, investiranja ili aktivnosti
finansiranja. Izveštaj o novčanim tokovima omogućava sagledavanje sposobnosti preduzeća
da stvara gotovinu, ali i potrebe preduzeća za gotovinom.
A. Novčani tokovi poslovne aktivnosti

I. Priliv gotovine iz poslovne aktivnosti
II. Odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti
III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I – II)
IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (II – I)
B. Novčani tokovi aktivnosti investiranja
I. Prili gotovine iz aktivnosti investiranja
II. Odliv gotovine iz aktivnosti investiranja
III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (I – II)
IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (I – II)
C. Novčani tokovi iz aktivnosti finansiranja
I. Priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja
II. Odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja
III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (I – II)
IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (I – II)
D. Svega prilivi gotovine (A(III) + B(III) + C(III))
E. Svega odlivi gotovine (A(IV) + B(IV) + C(IV))
F. Neto prilivi gotovine (D – E)
83
G. Neto odlivi gotovine (E – D)
H. Gotovina na početku obračunskog perioda
I. Pozitivne kursne razlike po osnovu preračuna gotovine
J. Negativne kursne razlike po osnovu preračuna gotovine
K. Gotovina na kraju obračunskog perioda (F – G + H + I + J)
Sl. 11- Izveštaj o novčanim tokovima
Izveštaj o promenama na kapitalu pruža informacije o promenama na kapitalu tokom

određenog obračunskog perioda, koje se ne mogu direktno utvrditi iz bilansa uspeha, a
odnose se na transakcije koje se priznaju kao deo kapitala. U MRS 1 navodi se minimum
pozicija koje treba da sadrži izveštaj o promenama na kapitalu:
a) Neto dobitak ili gubitak perioda;
b) Svaku stavku prihoda i rashoda, dobitka ili gubitka, koje se neposredno iskazuju u
okviru sopstvenog kapitala, kao i zbir svih navedenih stavki;
c) Kumulativni efekat promena računovodstvenih politika i korekcija po osnovu
fundamentalnih grešaka- saglasno zahtevima MRS 8;
d) Promene na kapitalu po osnovu novih uloga vlasnika i isplata vlasnicima;
e) Saldo neraspoređenog dobitka ili gubitka na početku obračunskog perioda,
promene tokom perioda i saldo na dan bilansa;
f) Usaglašene knjigovodstvene iznose: osnovni kapital, emisiona premija, nastale
vrste rezervi kao i neraspoređeni dobitak (gubitak) na početku perioda, promene
tokom perioda i saldo na dan bilansa.
Osnovni Emisiona Zakonske Revalorizacione Neraspoređeni Gubitak UKUPNO

(akcijski) premija i stat. rezerve dobitak
kapital rezerve
Početno stanje
Promene u
računovodstvenoj
politici i ispravka
fundamentalnih
grešaka
Korigovano početno
stanje
Pozitivan (negativan)
efekat revalorizacije
Neto dobici i gubici
koji nisu priznati u
bilansu uspeha
Neto dobitak
(gubitak) perioda
Dividende
Prenos jednog oblika
kapitala u drugi
Konačno stanje
84
Sl. 12- Izveštaj o promenama na kapitalu
Prema MRS 1- Prikazivanje finansijskih izveštaja je propisano da se napomene prikazuju po

jednoobraznom redosledu, kako bi korisnici mogli da se lako snalaze pri njihovom
korišćenju:
a) Izjava o usaglašenosti sa MRS;
b) Izjava o osnovama na koje su utvrđene vrednosti pozicija bilansa stanja i bilansa
uspeha i primenjenim računovodstvenim politikama;
c) Dodatne informacije za pozicije koje su prikazane u svakom finansijskom
izveštaju i to redosledom kojim su pozicije prikazane u finansijskom izveštaju;
d) Ostala obelodanjivanja, uključujući potencijalne obaveze i druge informacije koje
nisu finansijske prirode.
Pored jednoobraznog redosleda, napomene uz finansijske izveštaje se prikazuju na sistemski
način.
Izveštaj o poslovanju (Izveštaj o finansijskom poslovanju uprave) prati godišnji račun
preduzeća. Prema MRS 1- Prikazivanje finansijskih izveštaja, izveštaj o poslovanju može da
sadrži prikaz:
a) Glavnih činilaca i uticaja koji određuju uspešnost, uključujući promene u
okruženju u kojem preduzeće posluje, reakciju preduzeća na te promene i njihov
efekat, kao i investicionu politiku preduzeća koja ima za cilj održavanje i
unapređenje rezultata uključujući njegovu politiku dividendi;
b) Izvore finansiranja preduzeća, politike vezane za finansijsku zaduženost i politike
upravljanja rizikom;
c) Snage i resursi preduzeća čija vrednost nije prikazana u bilansu stanja koji je
sastavljen u skladu sa MRS.
Ukoliko je više pravno nezavisnih preduzeća povezano na ekonomskoj osnovi (po
osnovu učešća u kapitalu) ili na osnovu ugovora u grupu (koncern), od kojih je jedno matično
preduzeće a druga preduzeća su kćeri, postoji potreba izrade konsolidovanog godišnjeg
obračuna za datu grupu preduzeća. Da bi se dobio potpun i istinit uvid u poslovanje grupe
kao celine, matično preduzeće je dužno da sastavlja zbirne i konsolidovane bilanse. Zbirni
bilans stanja dobija se na taj način što se pojedine pozicije aktive i pasive iz bilansa stanja
svih preduzeća grupe saberu i iskažu u jedan zbirni bilans grupe. Zbirni bilans uspeha dobija
se tako što se pojedine pozicije rashoda i prihoda, kao i finansijskog rezultata- dobitka i
gubitka iz bilansa uspeha svih preduzeća saberu i iskažu u jedan zbirni bilans uspeha grupe.
Konsolidovani bilans stanja grupe dobija se na taj način što se iz zbirnog bilans astanja
isključuju interni imovinski odnosi između preduzeća činilaca grupe. Predmet konsolidovanja
prilikom izrade konsolidovanog bilansa stanja su:
a) Interna potraživanja i obaveze;
b) Interna učeššća u kapitalu i kapital;
c) Interni međurezultati nastali po osnovu transakcija između preduzeća članica
grupe.
U konsolidovani bilans uspeha isključeni su prihodi i rashodi koji imaju interni karakter
između članica grupe. Finansijski rezultat u konsolidovanom bilansu uspeha predstavlja
razliku između ukupnih prihoda i rashoda eksternog karaktera.
Primer 10: Konsolidovanje potraživanja i obaveza
A Bilans stanja preduzeća „A“ (matično preduzeće) P

Potraživanja 800 Obaveze 1.000
85
 Interna 450  Interne 250
 Eksterna 350  Eksterne 750
Ostala aktiva 4.200 Ostala pasiva 4.000
Ukupna aktiva 5.000 Ukupna pasiva 5.000
A Bilans stanja preduzeća „B“ (zavisno preduzeće) P

Potraživanja 550 Obaveze 1.100
 Interna 250  Interne 450
 Eksterna 300  Eksterne 650
Ostala aktiva 2.450 Ostala pasiva 1.900
Ukupna aktiva 3.000 Ukupna pasiva 3.000
Bilans stanja Bilans stanja Zbirni bilans Kolona za Konsolidovani

„A“ „B“ konsolidovanje bilans stanja
A P A P A P + - A P
Potraživanja 800 550 1.350 650
 Interna 450 250 700 700
 Eksterna 350 300 650 650
Ostala aktiva 4.200 2.450 6.650 6.650
Uk.aktiva 5.000 3.000 8.000 700 7.300
Obaveze 1.000 1.100 2.10 1.400
0
 Interne 250 450 700 700
 Eksterne 750 650 1.40 1.400
0
Ostala pasiva 4.000 1.900 5.90 5.900
0
Uk.pasiva 5.000 3.000 8.00 700 7.300
0
86
Specijalni bilansi se pojavljuju od „slučaja do slučaja“, tj.kada nastanu određeni
uslovi i okolnosti koji zahtevaju preduzimanje posebnih mera ili u situacijama kada se radi o
promeni položaja preduzeća kako prema delatnosti ili zadatku zbog kojeg je osnovano tako i
prema njegovom okruženju. U specijalne bilanse ubrajamo:
a) Bilans osnivanja;
b) Bilans fuzije;
c) Bilans razdvajanja;
d) Sanacioni bilans;
e) Likvidacioni bilans;
f) Poreski bilans.
Bilans osnivanja ili osnivački bilans se sastavlja pre početka poslovanja preduzeća. Isti se
sastavlja na osnovu inventara i kao takav predstavlja jedan od dokumenata na bazi kojih se
preduzeće upisuje u sudski registar. Osnivački bialans služi kao podloga za otvaranje
poslovnih knjiga. Ono što je problem kod ovog bilansa je pitanje utvrđivanja vrednosti za
imovinu koju osnivači unose kao ulog umesto novca. U praksi to je regulisano određenim
zakonskim propisima. Ipak, u osnovi, postoji mogućnost korišćenja nabavne vrednosti (cene
koštanja), reprodukcionih troškova i prinosne vrednosti.
Bilans fuzije se sastavlja u okolnostima kada dolazi do spajanja, odnosno fuzije dva ili više
preduzeća. Pravi bilans fuzije ima za cilj da iskažu vrednost imovine, obaveza i kapitala
preduzeća nastalog fuzijom. Pri njegovom sastavljanju koristi se klauzula o retroaktivnosti
fuzije. U skladu sa ovom klauzulom, efekti poslovanja fuzionisanih preduzeća od dana
sastavljanja njihovih zaključnih bilansa do dana spajanja dodeljuje se preduzeću koje je
nastalo fuzijom.
Zadatak bilansa razdvajanja je da utvrdi vrednost čiste imovine ili neto aktive preduzeća koja
je predmet razdvajanja ili dezintegracije. Bilansom razdvajanja iskazuje se imovina, obaveze
i kapital izdvojenih preduzeća. Otuda pri razdvajanju preduzeća nastaju dva bilansa:
a) Bilans celine preduzeća (imovinski bilans, čiji je cilj iskazivanje imovine, obaveza
i kapitala koji je predmet podele);
b) Bilans izdovjenih preduzeća (osnivački bilans, koji se sastavlja nakon izvršene
podele imovine, obaveza i kapitala i služi kao jedan od dokumenata za registraciju
kod nadležnog privrednog suda ali i kao predlog za otvaranje poslovnih knjiga
izdvojenih preduzeća).
Sanacioni bilans ili bilans ozdravljenja preduzeća sastavlja se u slučajevima kada se
preduzeće nalazi u ozbiljnim finansijskim teškoćama ili posluje sa gubitkom. U tom slučaju
se preduzima postupak sanacije koji podrazumeva analizu finansijskog položaja preduzeća,
ocenu svrshodnosti saniranja, projekciju visine i strukture neophodnih finansijskih sredstava,
kao i određene mere koje treba sprovesti. Stoga razlikujemo:
a) Bilans pre početka postupka sanacije (otkrivanje visine gubitka, stepen zaduženosti
i obima nedostajućih novčanih sredstava);
b) Projektovani bilans sanacije (dokazuje da preduzeće posle sprovedenih mera i
aktivnosti može uspešno poslovati);
c) Bilans posle postupka sanacije (označava konačne efekte ostvarenih mera sanacije
na finansijski položaj preduzeća).
U slučaju kada sanacija preduzeća ne ruži očekivane rezultate sprovodi se postupak
likvidacije (gašenaj) preduzeća. Tom priliko se sastavlja likvidacioni bilans, a čine ga dva
bilansa, i to:
a) Početni likvidacioni bilans ili bilans otvaranja likvidacije (cilje je da se prikaže
imovinski položaj preduzeća pod pretpostavkom planirane prodaje svih imovinskih
predmeta, tj.njime se utvrđuje mogućnost isplate sopstvenog kapitala);
87
b) Krajnji likvidacioni bilans ili bilans zatvaranja likvidacije (sastavlja se u momentu
kada se sva realna imovina unovči, deo potraživanja naplati, a deo proglasi trajno
nenaplativom. U aktivi sadrži gotovinu ili novčanu likvidacionu masu i eventualno
gubitak, a u pasivi obaveze i kapital. Kao takav ovaj bilans predstavlja i
odgovarajuću informaciju o likvidacionoj vrednosti preduzeća).
Stečajni bilans u osnovi ima sve osobine likvidacionog bilansa. Jedina ralika je u tome što
stečajni bilans podleže strožijim propisima stečajnog postupka.
Poreski bilans pripoada grupi posebnih ili specijalnih bilansa budući da je nstao
reprodukovanjem bitnih odredbi poreskog zakonodavstva. Osnovni cilje je obezbeđivanje
pouzdane osnovice zaoporezivanje preduzeća. Uloga ovog bilans je dvojaka:
a) Obezbeđenje novčanih priliva neophodnih za finansiranje državnih i opšte-
društvenih potreba;
b) Realizacija odgovarajućih ciljeva ekonomske politike zemlje i uticaj na strukturu
privrede.
Za specijalne bilans evaže i neka opšta načela, koja se mogu svrstati na sledeći način:
a) Načelo apsolutne potpunosti- zahteva da u bilansu budu obuhvaćeni svi imovinski
delovi i sve obaveze jednog preduzeća;
b) Načelo aktuelnosti- zahteva da se procenjivanje bilansnih pozicija vrši po dnevnim
vrednostima koje su tržišno orjentisane;
c) Načelo brižljivog prognoziranja- zahteva da se utvrde potrebne i dovoljne
informacije za vrednovanje bilansnih pozicija u budućnosti;
d) Načelo revidiranja- zahteva da se naknadno ispituju već unete bilansne pozicije i
eventualno mere njihove vrednosti.
Specifičnosti analize specijalnih bilansa odnose se na:
a) Predmet i cilj (predmet analize je uvek konkretan, specifičan događaj koji uzrukuje
određenu promenu, a cilj se odnosi na iskazivanje aktuelne imovinske situacije
preduzeća);
b) Vreme posmatranja (period obuhvaćenosti analizom podrazumeva da se analiza
specijalnih bilansa vrši na tačno određeni dan);
c) Vrstu analize (na osnovu poslovnih dešavanja u preduzeću analitičari se po pravilu
opredeljuju za statičku analizu, za razliku od dinamičke analize koja predstavlja
osnovnu vrstu analize redovnih bilansa).
Prilikom dostavljanja godišnjih obračuna preduzeća su dužna da:
a) Dostave Narodnoj bansi Srbije- Centru za bonitet godišnji obračun do kraja
februara tekuće godine za prethodnu godinu;
b) Dostave konsolidovani bilans (ako ga sastavljaju) do 30.marta tekuće godine za
proteklu godinu
c) Da dostave bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima i izveštaj o
promenama na kapitalu do datuma isteka sedam kalendarskih meseci tekuće
godine u sredstvima javnog informisanja ili putem website-a.
Dostavljen i obelodanjen godišnji obračun podleže kontroli Poreske uprave, čiji radnici su
dužni da pregledaju i ocene godišnji obračun, i po potrebi vrše kontrolu materijalno-
finansijskog poslovanja preduzeća. Nakon tog podnose izveštaj u zapisniku o stanju obračuna
i svim nepravilnostima u izveštajima i obračunima nadležnim sudskim i rukovodećim
organima.
Revizija finansijskih izveštaja obavezna je za velika i srednja preduzeća, ali i sve emitente
koji izdaju svoje dugoročne hartije od vrednosti. Cilj je da se omogući revizoru da izrazi
mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji preduzeća sastavljeni u skladu sa Okvirom za
pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja i MRS-om. Prema Međunarodnim
standardima revizije (MSR), postoje dve vrste izveštaja o reviziji, i to:
88
a) Standardan izveštaj o reviziji- u koem je izraženo pozitivno ili neuslovno mišljenje
u vezi revidiranih finansijskih izveštaja;
b) Modifikovan izveštaj o reviziji- u kome je izraženo mišljenje:
(1) Sa rezervom;
(2) Uzdržavajuće;
(3) Negativno mišljenje povodom obelodanjivanja finansijskih izveštaja.
1.januara treba izvršiti otvaranje poslovnih knjiga. Otvaranje dnevnika i glavne knjige vrši se
na osnovu bilansa stanja, sastavljenog pod 31.12- pri izradi godišnjeg obračuna.
DNEVNIK
broj + -
0 31.12 Računi aktive (po vrstama) .........
Račun otvaranja glavne knjige . ..........
Za otvaranje aktivnih konta
0/1 31.12 Račun otvaranja glavne knjige
Računi pasive (po vrstama) ......... .........
Za otvaranje psivnih konta .
Sl. 13- Otvaranje dnevnika i glavnih knjiga
10. STALNA SREDSTVA
Za ostvarenje zadataka preduzeće mora da raspolaže sredstvima- stalni i obrtnim.

Stalna sredstva traju duže od jednog obračunskog perioda. Osnovni kriterijum za
razgraničenje stalnih od obrtnih sredstava je vek trajanja (vek upotrebe). Ukoliko je vek
upotrebe nekog sredstva duži od godinu dana, u pitanju je stalno (dugoročno) sredstvo.
Sredstvo se klasifikuje kao kratkoročno (obrtno) sredstvo:
a) Kada se očekuju da će biti realizovano ili se drži radi prodaje i potrpšnje;
b) Kada se prvenstveno drži s namerom da se njime trguje na kratak rok i kada se
očekuje da će se realizovati u periodu od dvanaest meseci;
c) Ako je gotovina ili gotovinski ekvivalent nad čijim raspolaganjem nema nikakvih
ograničenja.
Stalna sredstva su ona sredstva od kojih se očekuje da preduzeću donesu koristi u periodu
dužem nego kada je to slučaj sa obrtnim sredstvima. Stalna sredstva se obuhvataju u klasi 0
89
Kontnog okvira i za njih se obračunava amortizacija i otpisuju se duže od jednog
obračunskog perioda.
Osnovna sredstva se uobičajno razvrstavaju na sledeće kategorije:
a) Nematerijalna sredstva;
b) Materijalna sredstva;
c) Dugoročna finansijska sredstva (ulaganja).
Nematerijalna sredstva su stalna, dugoročna sredstva koja nemaju fizičku supstancu ali imaju
vrednost na osnovu prava i privilegija koja pripadaju njihovom vlasniku (patenti, autorska
prava, franšize i dr.). patent je pravo korišćenja sopstvenog pronalaska. Licenca je pravo
korišćenja tuđeg pronalaska. Koncesija predstavlja ovlašćenje koje daje država nekom
fizičkom ili pravnom licu za iskorišćavanje prirodnog bogatstva ili obavljanje određene
aktivnosti (npr.izgradnja auto-puta).
DNEVNIK
broj + -
Licence ..........
Dobavljači za licence ..........
Za kupovinu licence
Dobavljači za licence ..........
Tekući račun .........
Za izmirenje obaveza
Sl. 14- Računovodstveno obuhvatanje nematerijalnih sredstava
Materijalna (osnovna) sredstva čine stalna sredstva koja imaju fizičku supstancu (zemljište,
zgrade, oprema). Ona u proces poslovanja ulazi celokupnom svojom vrednošću i do kraja
zadržavaju svoj prvobitni oblik. Ne troši se u celosti već postepeno (nekretnine, postrojenja,
oprema, investicione nekretnine, biološka sredstva- šume, višegodišnji zasadi, osnovno
stado). Prema procesu poslovanja osnovna sredstva se dele na:
a) Osnovna sredstva u pripremi (sredstva čija izgradnja još nije završena i koja zbog
toga nisu spremna za uključivanje u poslovnu aktivnost- investicije u toku,
potraživanja za avanse po osnovu investicija, potraživanja po osnovu zajeničke
izgradnje osnovnih sredstava);
b) Osnovna sredstva u funkciji (sredstva koja se koriste za obavljanje delatnosti
preduzeća- zemljište, šume, višegodišnji zasadi, građevinski objekti, postrojenja
oprema itd.);
c) Osnovna sredstva van funkcije (sredstva koja se zbog svoje fizičke porabaćenosti
ili ekonomske necelishodnosti ne mogu koristiti pri obavljanju poslovne aktivnosti.
Ista se otuda otpisuju na teret prihoda).
Priznavanje nekretnina, postrojenja i opreme u bilasncu stanja vrši se ukoliko su istovremeno
ispunjena dva osnovna kriterijuma:
a) Ako je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati
u preduzeće;
b) Ako se nabavna vrednost (NV) ili cena koštanja tog sredstva može pouzdano
izmeriti.
Početno merenjeili procenjivanje nekretnina, postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za
priznavanje za materijalno sredstvo vrši se po NV ili ceni koštanja. NV nekretnina, postojenja
i opreme čini fakturnu vrednost dobavljača uvećana za zavisne troškove (troškovi pripreme
90
lokacije, troškovi transporta, osiguranja, montaže itd.). Cena koštanja izgrađenih nekretnina i
proizvodnih postrojenja i opreme obuhvata troškove koji su nastali u vezi sa konkretnim
materijalnim sredstvom. Za vrednovanje nakon početnog priznavanja određenih osnovnih
sredstava postoje dva postupka i to:
a) Osnovni postupak- zahteva da nakon što se prizna kao sredstvo, nekretnina,
postrojenja i oprema iskazuju se po NV ili ceni koštanja umanjenu za ukupan iznos
gubitaka zbog obezvređivanja odnosno umanjenja vrednosti;
b) Dopušteni alertnativni postupak- podrazumeva da nakon što se prizna kao sredstvo,
nekretnina, postrojenje i oprema iskazuje se po revalorizovanom iznosu, koji izražava
njihovu fer vrednost na dan revalorizacije, umanjenu za ukupan iznos ispravke
vrednosti po osnovu amortizacije (akumulirane amortizacije) i ukupan iznos ispravke
vrednosti po osnovu gubitka zbog obezvređivanja odnosno umanjenja vrednosti.
Poštenu vrednost postorjenja i opreme obično čini njihova tržišna vrednost.
Račnovodstveno obuhvatanje osnovnih sredstava podrazumeva sagledavanje povećanja i
smanjenja materijalnih odnosno osnovnih sredstava. Povećanje osnovnih sredstava vrši se:
a) Kupovinom;
b) Izgradnjom;
c) Primanjem bez naknade;
d) Ostalim načinima;
a smanjenje osnovnih sredstava vrši se:
a) Redovnim otpisivanjem;
b) Rashodovanjem;
c) Prodajom;
d) Ustupanjem bez naknade;
e) Ostalim načinima.
Za kupovinu osnovnih sredstava preduzeće treba d aima obezbeđena novčana sredstva i to: iz
sopstvenih izvora ili sredstva dobijena putem kredita od banaka ili drugih organizacija.
Prilikom knjiženja u vezi kupovine osnovnih sredstava treba uzeti u obzir sledeće okolnosti:
a) Da li se kupljeno osnovno sredstvo koje se odmah stavlja u funkciju ili je potrebno da
se prethodno izvrši njegova montaža;
b) Da li se kupuje novo ili već upotrebljivano osnovno sredstvo;
c) Da li se finansiranje kupovine vrši iz sopstvenih sredstava, iz odobrenog kredita ili
kombinovano.
Primer 11: kada je kupljeno sredstvo odmah sposobno za funkciju

(1) Sa tekućeg računa izdvojeno je na poseban račun 60.000 din.za kupovinu
kamiona.
(2) Kupljen je kamion za 60.000 din.
(3) Iz izdvojenih novčanih sredstava za investicije isplaćena je obaveza za
kupljeni kamion
DNEVNIK
broj + -
1 Izdvojena novčana sredstva za investicije 60.00
Tekući račun 0 60.000
Za izdavanje sredstava
2 Oprema
91
Dobavljači za osnovna sredstva 60.00 60.000
Za kupljen kamion 0
3 Dobavljači za osnovna sredstva
Izdvojena novčana sredstva za 60.000
investicije 60.00
Za isplatu fakture 0
Primer 12: kada je potrebno vršiti montažu kupljenog osnovnog sredstva

(1) Kzpljena je mašina za 100.000 din.
(2) Troškovi montaže iznose 12.000 din.
(3) Montiranu mašinu preneti na osnovna sredstva u funkciji.
(4) Sa tekućeg računa isplaćena je obaveza za kupljenu mašinu i troškove
montaže.
DNEVNIK
broj + -
1 Investicije u toku 100.000
Dobavljači za osnovna sredstva 100.000
Za kupljenu mašinu
Dobaljači za osnovna sredstva 12.000
Za troškove montaže
3 Oprema 112.000
Investicije u toku 112.000
Za prenos montirane mašine
4 Dobavljači za osnovna sredstva 112.000
Za isplatu
Ako se kupuje novo osnovno sredstvo knjiežnja se vrše kao u prethodnim primerima.
Primer 13: kada se kupuje upotrebljavano osnovno sredstvo

(1) Kupljena je dizalica za 50.000 din. Nabavna vrednost dizalice iznosi 90.000
din.,aotpisana vrednost 30.000 din.
(2) Sa tekućeg računa isplaćena je obaveza za kupljenu dizalicu.
DNEVNIK
broj + -
1 Oprema 50.00
Dobavljači za osnovna sredstva 0 50.000
Za kupljenu dizalicu
Tekući račun 50.00 50.000
Za isplatu 0
92
Primer 14: kada se kupovina osnovnih sredstava finansira iz odobrenog kredita

(1) Kupljena je poslovna zgrada za 500.000 din. Nabavna vrednost zgrade
iznosi 1,000.000 din., a otpisana vrednost 500.000 din.
(2) Izvršena je adaptacija kupljene zgrade. Vrednost adaptacije iznosi 200.000
din.
(3) Adaptiranu zgradu preneti na osnovna sredstva u funkciji.
(4) Iz odobrenog kredita isplaćena je obaveza za kupljenu zgradu i troškove
adaptacije.
DNEVNIK
broj + -
Za kupljenu zgradu
Dobaljači za osnovna sredstva 200.000
Za troškove adaptacije
Investicije u toku 700.000
Za prenos montirane mašine
4 Dobavljači za osnovna sredstva 700.000
Dugoročni kredit 700.000
Za isplatu
Primer 15: kada se kupovina osnovnih sredstava finansira kombinovano iz sopstvenih

sredstava i kredita
(1) Kupljena je licenca za 800.000 din.
(2) Isplaćena je faktura za kupljenu licencu i to 400.000 din.sa tekućeg računa i
400.000 din.iz odobrenog dugoročnog kredita.
DNEVNIK
broj + -
1 Licenca 800.00
Dobavljači za osnovna sredstva 0 800.000
Za kupljenu licencu
Dugoročni kredit 0 400.000
Za isplatu
93
Finansiranje izgradnje osnovnih sredstava može se vršiti iz sopstvenih sredstava, iz
odobrenog kredita i kombinovano, tj.iz istih izvora iz kojih se može finansirati kupovina
osnovnih sredstava.
Primer 16: kada se finansiranje izgradnje vrši iz sopstvenih sredstava

(1) Sa izvođačem radova sklopljen je ugovor za izgradnju fabričke hale u
vrednosti od 300.000 din. Za tu svrhu izdvojeno je 300.000 din.sa tekućeg
računa na poseban račun kod banke.
(2) Iz izdvojenih novčanih sredstava za investicije isplaćen je avans izvođaču
radova u iznosu od 100.000 din.
(3) Izvođač radova podnosi obračun na 180.000 din.
(4) Iz izdvojenih sredstava za investicije isplaćuje se obaveza po privremenom
obračunu uz odbitak avansa.
(5) Izvođač radova podnosi definitivan obračun na 300.000 din.
(6) Iz izdvojenih sredstava za investicije likvidira se obaveza prema izvođaču
radova.
(7) Izvršiti prenos završene hale na osnovna sredstva u funkciji.
DNEVNIK
Redni Datu Opis Iznos
broj m + -
1 Izdvojena novčana sredstva za 300.00
investicije 0 300.000
Tekući račun
2 Za izdvojena sredstva
Avans za investicije 100.00 100.000
Izdvojena sredstva za investicije 0
3 Za isplaćen avans
Investicija u toku 180.000
94
Dobavljač za osnovna sredstva 180.00
4 Za privremeni obračun 0
Avans za investicije 80.000
Izdvojena novčana sredstva za 180.00
5 investicije 0
Za isplatu po privremenom obračunu 120.000
Investicije u toku
6 Dobavljač za osnovna sredstva
Za konačan obračun 120.00 120.000
Dobavljač za osnovna sredstva 0
7 Izdvojena novčana sredstva za
investicije 300.000
Za isplatu po konačnom obračunu 120.00
Građevinski objekti 0
Investicije u toku
Za prenos završene hale
300.00
0
Primer 17: kada se finansiranje izgradnje vrši iz kredita

(1) Sa izvođačem radova sklopljen je ugovor za izgradnju magacinske zgrade u
vrednosti od 500.000 din. Iz odobrenog kredita isplaćen je avans izvođaču
radova u iznosu od 200.000 din.
(2) Izvođač radova podnosi privremeni obračun na 240.000 din.
(3) Iz odobrenog kredita isplaćuje se obaveza po privremenom obračunu
(4) Izvođač radova podnosi konačan obračun na 500.000 din.
(5) Iz odobrenog kredita isplaćuje se obaveza po konačnom obračunu uz
odbitak avansa.
(6) Završenu magacinsku zgradu preneti na osnovna sredstva u funkciji.
DNEVNIK
broj + -
1 Avans za investicije 200.00
Dugoročni krdit 0 200.000
Za isplatu avansa
2 Investicije u toku
Dobavljači za osnovna sredstva 240.00 240.000
Za privremeni obračun 0
95
Za isplatu po privremenom obračunu 240.00
4 Investicije u toku 0
Za konačan obračunu
5 Avansi za investicije 0 200.000
Za isplatu po konačanom obračunu
Investicije u toku 0 500.000
Za prenos završene magacinske
zgrade
500.00
0
Preduzeće ustupa osnovno sredstvo bez naknade drugom preduzeću najčešće u slučaju kada
se neka osnovna sredstva nalaze van upotrebe ili kada nabavlja nova i savremena osnovna
sredstva. Knjiženje u vezi primanja osnovnih sredstava bez naknade zavisi od sledećih
okolnosti:
a) Da li se prima novo ili već upotrebljivano osnovno sredstvo;
b) Da li se osnovno sredstvo prima bez obaveze ili sa preuzimanjem duga.
Primer 18: kada se prima novo osnovno sredstvo bez preuzimanja duga
DNEVNIK
broj + -
1 Osnovno sredstvo (nabavna vrednost) 800.000
Kapital 800.000
Za primljeno osnovno sredstvo
Primer 19: kada se prima upotrebljavano osnovno sredstvo bez preuzimanja duga
DNEVNIK
broj + -
1 Osnovno sredstvo (tržišna vrednost + 800.000
Troškovi montaže i dopreme) 800.000
Kapital
Za primljeno osnovno sredstvo
Primer 20: kada se prima bez naknade novo osnovno sredstvo sa preuzimanjem duga
(1) Primljen je bez naknade novi kamion čija vrednost iznosi 150.oo din., ali sa
preuzimanjem duga od 50.000 din.
96
DNEVNIK
broj + -
1 Oprema 150.000
Kapital 100.000
Za primljeno osnovno
sredstvo
Primer 21: kada se prima bez naknade upotrebljavano osnovno sredstvo sa

preuzimanjem duga
(1) Primljena je bez naknade upotrebljavana zgrada. Nabavna vrednost zgrade
iznosi 3.500.000 din., a tržišna vrednost procenjena je na 2.600.000 din.
Primanjem zgrade pruzet je dug od 600.000 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Građevinski objekti 2.600.00
Dugoročni kredit 0 600.000
Kapital 2.000.000
sredstvo
Primer 22: kada se prima bez naknade novo osnovno sredstvo bez preuzimanja duga
(1) Primljena je bez naknade jedna nova mašina u vrednosti od 200.000 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Oprema 200.000
Kapital 200.000
sredstvo
Primer 23: kada se prima bez naknade upotrebljavano osnovno sredstvo bez
preuzimanja duga
(1) Primljena je bez naknade dizalica koja je bila u upotrebi. Tržišna vrednost
dizalice procenjena je na 300.000 din. Za troškove prevoza isplaćeno je
8.000 din.u gotovom.
DNEVNIK
97
broj + -
1 Oprema 308.000
Kapital 300.000
Blagajna 8.000
sredstvo
Do povećanja osnovnih sredstava dolazi i na druge načine, i to:

a) Adaptacijom i rekonstrukcijom;
b) Revalorizacijom osnovnih sredstava;
c) Viškovima.
Adaptacija i rekonstrukcija osnovnih sredstava povećava funkcionalnost osnovnih sredstava.
Evidencija o osnovnom sredstvu na kome se vrši adaptacija, odnosno rekonstrukcija vodi se
preko računa investicije u toku.
Primer 24:
(1) Organ upravljanja doneo je odluku da se izvrši rekonstrukcija mašinskog
postrojenja u jednom pogonu. Nabavna vrednost postrojenja iznosi 700.000
din., otpisana vrednost 300.000 din., a sadašnja vrednost 400.000 din.
(2) Rekonstrukcija je izvršena delimično u tuđoj, a delimično u sopstvenoj
režiji. Vrednost obavljenih radova u sopstvenoj režiji je 500.000 din., a u
tuđoj režiji prema fakturi dobavljača iznosi 300.000 din.
(3) Rekonstruisano mašinsko postrojenje preneti na odgovarajući račun
osnovnih sredstava u funkciji.
(4) Likvidirati obavezu prema izvođaču radova i to 200.000 din. sa tekuđeg
računa, a 100.000 din.iz odobrenog dugoročnog kredita.
DNEVNIK
broj m + -
Investicija u toku 400.000
Oprema 700.000
Za rashodovanje opreme
Dobavljači za osnovna 300.000
sredstva 500.000
Prihodi od aktiv.sop.učinaka
3 Za troškove rekonstrukcije 1.200.00
Oprema 0 1.200.000
Investicija u toku
4 Za prenos rekonstruisanog
postrojenja 300.000 200.000
Tekući račun
Dugoročni kredit
Za isplatu obaveze
98
Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja usklađivanje knjigovodstvenen vrednosti
osnovnih sredstava sa njihovom tržišnom vrednošću. Ona se vrši uvek kada je tržišna
vrednost osnovnog sredstva različita od knjigovodstvene vrednsoti. U zavisnosti od inteziteta
promene vrednsoti osnovnih sredstava zavisiće i učestalost revalorizacije. Postoje dva načina
revalorizacije osnovnih sredstava:
e) Proporcionalnom korekcijom nabavne i ispravke vrednosti, tako da sadašnja vrednost
predstavlja poštenu vrednost;
f) Korekcijom ispravke vrednosti tako da se nabavna vrednsot svede na poštenu
vrednost.
Primer 25:
(1) Na dan 31.12.2011.godine nabavna vrednost opreme iznosi 300.000 din.,
ispravaka vrednosti sa obračunatom amortizacijom za 2011 god.iznosi
180.000 din., a sadašnja (neotpisana) vrednost iznosi 120.000 din. Izvršiti
revalorizaciju opreme ako je procenom utvrđena tržišna vrenost na 150.000
din.
R Elementi Stanje pre % povećanja Stanje posle Razlika za

b revalorizacije vrednosti revalorizacije knjiženje
(1) (2) (3) (4) (5) (6) = (5 – 3)
1 Nabavna 300.000 25% 375.000 75.000
vrednost
2 Ispravaka 180.000 25% 225.000 45.000
vrednosti
3 Sadašnja 120.000 25% 150.000 30.000
vrednost
DNEVNIK
broj + -
1 Oprema 75.000
Ispravka vrednosti opreme 45.000
Revalorizacione rezerve 30.000
Za revalorizaciju opreme
Viškovi koji se utvrđuju popisom osnovnih sredstava imaju za posledicu povećanje osnovnih
sredstava.
Primer 26:
(1) Popisom osnovnih sredstava utvrđen je višak jedne računske mašine.
Tržišna vrednost mašine procenjena je na 30.000 din.
99
DNEVNIK
broj + -
1 Oprema 30.000
(viškovi)
Za višak računarske opreme
Postoji više uzroka smanjenja vrednosti osnovnih sredstava. To su:

a) Redovno otpisivanje;
b) Rashodovanje;
c) Prodaja;
d) Ustupanje bez naknade;
e) Ostali načini.
Redovno otpisivanje nastaje usled trošenja osnovnih sredstava, kao i usled ekonomskog
zastarevanja, odnosno amortizacije (Am). Pri tome, može se vršiti direktno ili indirektno
otpisivanje.
+ Osnovna sredstva - + Troškovi amortizacije -

(Direktan otpis)
+ Ispravka vrednosti osn.sred. -

(Indirektan otpis)
Sl. 15- Otpisivanje osnovnih sredstava (direktan i indirektan način)
Amortizacija je vrednosno trošenje osnovnih sredstava.
Primer 27:
Nabavna vrednost osnovno sredstva 800.000
Generalne opravke 300.000
1.100.000
Likvidacioni ostatak 100.000
Osnovica za amortizaciju 1.000.000
Vek trajanja 5 god.
Za utvrđivanje iznosa amortizacije koriste se uglavnom dve metode:

a) Metod vremenskog otpisivanja (vremenska amortizacija)- obračunava se tako što se
NV osnovnog sredstva podeli predviđenim vekom njegovog trajanja. Ona može biti:
(1) Konstantna- je takva da je amotizaciona kvota ista za svaki period trajanja
osnovnog sredstva.
osnovica za Am 1.000.000
amortizacioana kvota= = =200.000
vek trajanja 5
amortizaciona kvota x 100 200.000 x 100

amortizaciona stopa= = =20 %
osnovica za Am 1.000 .000
100
Godina Osnovica za Am Amortizaciona stopa Amortizaciona kvota

1 1.000.000 20% 200.000
2 1.000.000 20% 200.000
3 1.000.000 20% 200.000
4 1.000.000 20% 200.000
5 1.000.000 20% 200.000
Ukupn 100% 1.000.000
o
(2) Depresivna- je takva gde amortizaciona kvota iz godine u godinu opada.

1 1.000.000 30% 300.000
2 1.000.000 25% 250.000
3 1.000.000 20% 200.000
4 1.000.000 15% 150.000
5 1.000.000 10% 100.000
Ukupn 100% 1.000.000
o
(3) Progresivna.
b) Metod funkcionalnog otpisivanja (funkcionalna amoritzacija)- obračunava se tako što
se NV osnovnog sredstva podeli mogućim kapacitetom za čitavo vreme trajanja
osnovnog sredstva i tako se dobija iznos Am za jedinicu proizvodnje. Zatim se broj
proizvedenih jedinica u jednom periodu množi sa iznosom Am po jedinici i dobijamo
amortizacionu kvotu za taj period.
Nabavna vrednost osnovnog sredstva 1.000.000 din.

Ukupni mogući kapacitet 200.000 din.
NV 1.000 .000
Am po jedinici= = =5 din
ukupni kapacitet 200.000
1 god.- 70.000 jed.
2 god- 50.000 jed.
3 god.- 60.000 jed.
4 god.- 20.000 jed.
Ukupno- 200.000 jed.

1 70.000 5 350.000
2 50.000 5 250.000
3 60.000 5 300.000
4 20.000 5 100.000
Ukupn 200.000 5 1.000.000
o
101
Preduzeće rashoduje osnovna sredstva koja su fizički dotrajala ili su tehnički zastarela, tako
da njihova upotreba nije ekonomična. Knjiženje u vezi rashodovanja osnovnih sredstava biće
različita zavisno o tome:
a) Da li se rashoduje osnovno sredstvo koje je u celosti otpisano ili se rashoduje osnovno
sredstvo koje nije u celosti otpisano;
b) Da li prilikom rashodovanja osnovnog sredstva nastaju neki troškovi oko demontaže i
sl., ili ne;
c) Da li se prilikom rashodovanja postiže neka korist prodajom rashodovanog sredstva
ili ne.
+ Osnovno sredstvo u likvidaciji -

NV osnovnog sredstva Otpisana vrednost osnovnog
Troškovi oko sredstva
rashodovanja Procenjena vrednost
Pozitivna kursna razlika rashodovanog
osnovnog sredstva
Negativna razlika
Primer 28: rashodovanje osnovnih sredstava koja su u celosti otpisana

(1) Organ upravljanja doneo je odluku da se rashoduje jedna mašina, čija je
nabavna vrednost 120.000 din., pošto je u celosti otpisana.
(2) Prema fakturi br.127 troškovi demontaže rashodovane mašine iznosi 1.400
din.
(3) Vrednost otpadeaka rashodovane mašine procenjena je na 4.000 din.
(4) Zaključiti račun Osnovna sredstva u likvidaciji.
(5) Sa tekućeg računa ispčaćena je obaveza za troškove demontaže po fakturi
br.127.
DNEVNIK
broj + -
1 Osnovna sredstva u likvidaciji 120.000
Oprema 120.000
Za prenos mašine radi rashodovanja
1a Ispravka vrednosti opreme 120.000
Osnovna sredstva u likvidaciji 120.000
Za otpisanu vrednost rashodovane
2 ma. 1.400
Dobavljači
3 Za troškove demontaže 4.000
Otpaci 4.000
Osnovna sredstva u lidvidaciji
4 Za procenjenu vrednost otpadaka 2.600
Ostali prihodi
5 Za pozitivnu razliku 1.400
Dobavljači 1.400
Tekući račun
102
Za isplatu troškova demontaže
Primer 29: rashodovanje osnovnih sredstava koja nisu u celosti otpisana

(1) Rashoduje se knjigovodstvena mašina čija nabavna vrednost iznosi 60.000
din., a otpisana vrednost 40.000 din., usled dotrajalosti. Neotpisanu
vrednsot knjižiti na teret ukupnog prihoda.
(2) Rashoduje se magacin čija je nabavna vrednost 700.000 din., a otpisana
vrednost 500.000 din. Primljena je faktura na 10.000 din.za rušenje
rashodovanog magacina. Vrednost materijala od rashodovanog magacina
procenjena je na 50.000 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Osnovna sredstva u likvidaciji 60.000
Oprema 60.000
Za prenos mašine radi rashodovanja
1a Ispravka vrednosti opreme 40.000
2 Za rashodovanje mašine.
Građevinski objekti 0 700.000
Za prenos magacina
2a Ispravka vrednosti građevinskih obje.
Osnovna sredstva u lidvidaciji 500.00 500.000
Za otpis vrednosti magacina 0
2b Osnovna sredstva u likvidaciji
Dobavljači 10.000
Za troškove rušenja 10.000
2c Otpaci
Za procenjenu vrednost magacina 50.000
2d Ostali rashodi
Za negativnu razliku 160.00
0
Prodaja osnovnih sredstava vrši se uglavnom u slučajevima kada ista nisu potrebna
preduzeću. Osnovna sredstva mogu se prodavati:
a) Po sadašnjoj vrednosti;
b) Iznad sadašnje vrednosti;
c) Ispod sadašnje vrednosti.
103
Primer 30:
(1) Poslovna zgrada čija je nabavna vrednost 8.000.000 din., a otpisana
vrednost 5.000.000 din., prodata je za 3.000.000 din. Iznos duga kupci su
uplatili na tekući račun.
(2) Prodata je dizalica za 150.000 din. Nabavna vrednost dizalice iznosi
200.000 din., a otpisana vrednost 80.000 din.
(3) Prodata je mašina za 30.000 din. Nabavna vrednost mašine iznosi 100.000
din., a otpisana vrednost 50.000 din.
DNEVNIK
broj m + -
1 Ispravka vsrednosti građevinskih 5.000.00
obj. 0
Kupci 3.000.00 8.000.000
Građevinski objekti 0
1a Za prodatu poslovnu zgradu
Tekući račun 3.000.000
Kupci 3.000.00
2 Za naplatu potraživanja 0
Ispravka vrednosti opreme
Kupci 200.000
Oprema 80.000 30.000
Ostali prihodi (dobici) 150.000
3 Za prodatu dizalicu
Ispravka vrednosti opreme
Kupci
Ostali rashodi (gubici) 50.000 100.000
Oprema 30.000
Za prodatu mašinu 20.000
Kod primanja osnovnih sredstava bez naknade ukazano je na zakonsku mogućnost prenosa
osnovnih sredstava bez naknade iz jednog u drugo preduzeće. Ono će biti različito zavisno od
toga:
a) Da li se ustupa novo ili već upotrebljavano osnovno sredstvo;
b) Da li se prenosi neki dug ili ne.
Primer 31:
(1) Ustupljena je bez naknade nova mašina čija nabavna vrednost iznosi 60.000
din.
104
(2) Ustupljena je bez naknade nov amašina čija je nabavna vrednost 140.000
din., ali sa prenosom duga od 70.000 din.
(3) Ustupljena je bez naknade poslovna zgrada čija je nabavna vrednost
6.000.000 din., a otpisana vrednost 4.000.000 din.
(4) Mašina čija je nabavna vrednost 500.000 din., a otpisana vrednost 200.000
din., ustupljena je bez naknade, ali sa prenosom duga od 120.000 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Kapital 60.000
Oprema 60.000
Za ustupljenu mašinu bez naknade
2 Dugoročni kredit 70.000
Kapital 70.000
Oprema 140.000
Za ustupljenu mašinu sa prenosom
3 duga 4.000.000
Ispravka vrednosti građevinskih 2.000.000
objekata 6.000.000
Kapital
Za ustupljenu poslovnu zgradu 120.000
Kapital
Oprema
Za ustuljenu mašinu sa prenosom
duga
Do smanjenja osnovnih sredstava može doći još i:

a) Manjkovima;
b) Štetama na osnovnim sredstvima.
Manjkovi osnovnih sredstava utvrđuju se njihovim popisom i imaju za posledicu smanjenje
osnovnih sredstava.
Primer 32:
(1) Popisom osnovnih sredstava utvrđen je manjak jedne pisaće mašine.
Nabavna vrednost mašine iznosi 3.000 din., a otpisana vrednost 2.000 din.
Organ upravljanja odlučio je da manjak snosi radnik M. M.
(2) Popisom osnovnih sredstava utvrđen je manjak transportnih kolica.
Nabavna vrednost kolica iznosi 10.000 din., a otpisana vrednost 6.000 din.
Organ upravljanja je odlučio da manjak snosi preduzeće.
(3) Radnik M. M. uplatio je 1.000 din.u blagajnu za pokriće manjka.
105
DNEVNIK
broj + -
Potraživanja od radnika 1.000
Oprema 3.000
2 Za manjak pisaće mašine
Ispravka vrednost opreme 6.000
Ostali rashodi (gubici) 4.000
Oprema 10.000
3 Za manjak transportnih kolica
Blagajna 1.000
Potraživanje od 1.000
radnika
Za pokriće manjka radnika
Šteta na osnovnim sredstvima mogu nastati iz raznih razloga objektivne, a i subjektivne

prirode. Ako je osnovno sredstvo osigurano štetu snosi osiguravajući zavod, a ako nije
osigurano štetu snosi preduzeće ili rukovodilac ako je šteta nastala iz subjektivnih razloga.
Primer 33:
(1) Usled eksplozije uništena je jedna mašina. Nabavna vrednost mašine iznosi
80.000 din., a otpisana vrednost 40.000 din. Mašina je bila delimično
osigurana i osiguravajući zavod naknadiće 20.000 din. Organ upravljanja
odlučio je da radnik N. N.plati 3.000 din, a ostatak da se knjiži na teret
ukupnog prihoda.
(2) Osiguravajući zavod uplatio je 20.000 din. Na tekući račun radi naknade
štete.
(3) Radnik N. N.uplatio je 3.000 din.u blagajnu za naknadu štete.
DNEVNIK
broj + -
Potraživanje od zavoda 20.000
Potraživanja od radnika 3.000
2 Ostali rashodi (gubici) 17.000
Oprema 80.000
Za uništenu mašinu
106
3 Potraživanje od zavoda 20.000
Za naknadu štete
Blagajna 3.000
Za naknadu štete radnika
Dugoročna finansijska ulaganja su ona stalna sredstva, koja se ne koriste u redovnom

poslovanju preduzeća i koja uprava planira da pretvori u gotovinu tokom narednih godina.
Njih čine sredstva u vidu učešća u kapitalu, dugoročne hartije od vrednosti, dugoročnih
plasmana, novčanih pozajmica i sl.
Primer 34:
(1) Sa ciljem sticanja učešća kupljene su akcije jednog preduzeća za 3.000.000
din.
(2) Obračunata dividenda po godišnjem obračunu iznosi 300.000 din. Iznos
dividende je: naplaćen preko tekućeg računa; upotrebljen za
povećanjevrednosti učešća.
(3) Učešće u kapitalu čija nominalna vrednost iznosi 3.000.000 din.prodata su:
za 3.000.000 din; za 3.200.000 din; za 2.500.000 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Učešće u kapitalu 3.000.000
Za kupljene akcije
Prihodi od dividende 300.000
Za naplaćenu dividendu
2a Učešće u kapitalu 300.000
Prihodi od dividende 300.000
Za povećanje vrednosti
3 učešća 3.000.000
Učešće u kapitalu
3a Za prodate akcije 3.200.000
Učešće u kapitalu 200.000
Dobici od akcija
3b Za prodata učešća 2.500.000
Tekuči račun 500.000
Gubici od akcija 3.000.000
Učešće u kapitalu
Za prodata učešća
107
11. MATERIJAL
Materijal predstavlja oblik obrtnih sredstava koji se kao predmet rada ulaze u
proizvodnju radi stvaranja novih proiyvoda. Pod materijalom u širem smislu
podrazumevamo: sirovine, osnovni materijal, pomoćni materijal, gorivo, rezervni delovi
itd.,koji se otpisuju u jednom obračunskom periodu. Evidencija o materijalu vodi se u
finansijskom knjigovodstvu, materijalnom knjigovodstvu i u skladišnoj kartoteci. Da bi se
evidencija o materijalu vršila pravilno i ažurno potrebno je osigurati potpunu koordinaciju
rada i efikasnost poslovanja između skladišne i svih zainteresovanih službi, a naročito između
skladišne službe i materijalnog knjigovodstva, s jedne, te materijalnog i finansijskog
knjigovodstva, s druge strane. Evidencija materijala biće različita zavisno od toga da li se
materijal vodi po stvarnoj nabavnoj ceni ili po planskoj nabavnoj ceni. Preduzeće samo
odlučuje da li će zalihe materijala voditi po stvarnoj ili planskoj ceni. Stvarna nabavna cena
utvrđuje se prilikom nabavke materijala. Tada se sastavlja kalkulacija u koju se unose svi
troškovi u vezi nabavke materijala bez PDV, kao:
a) Fakturna vrednost materijala;
b) Zavisni troškovi nabavke (utovar, prevoz, osiguranje i dr.);
c) Troškovi carina (ako se materijal uvozi).
Planska nabavna cena utvrđuje se unapred, ona se planira na početku godine za svaku vrstu
materijala posebno.
Primer 35: kada se materijal vodi po stvarnoj nabavnoj ceni

(1) Kupljeno je 10.000 kg materijala „X“ po ceni od 14 din.za 1 kg. Od
dobavljača je primljena faktura na 140.000 din.sa PDV u iznosu od 20.000
din.
(2) Od ŽTP-a primljena fakutra na 38.000 din.za prevoz materijala železnicom
sa PDV od 3.000 din.
(3) Obračunati i knjižiti nabavnu vrednost materijala.
(4) Sa tekućeg računa isplaćene su obaveze po fakturama za kupljeni materijal.
108
DNEVNIK
broj + -
1 Fakturna vrednost materijala 120.000
PDV 20.000
Dobavljači 140.000
Za kupljeni materijal
2 Zavisni troškovi nabavke 35.000
PDV 3.000
Dobavljači 38.000
Za troškove prevoza
3 Obračunata nabavna vrednost 155.000
Fakturna vrednost materijala 120.000
Zavisni troškovi nabavke 35.000
Za obračunatu nabavnu vrednost
3a Materijal 155.000
Obračunata nabavna vrednost 155.000
Za prenos obračunate nabavne vred.
4 Dobavljači 178.000
3b Za isplatu fakture
Ili direktno knjiženje preko računa Materijala:

DNEVNIK
broj + -
1 Materijal 155.000
PDV 23.000
Dobavljači 178.000
Za nabavku
materijala
Primer 36: kada se materijal vodi po planskoj ceni

(1) Od dobavljača u inostranstvu kupljeno je 3.000 kg materijala po ceni od 2$
za 1 kg. Primljena je faktura za kupljeni materijal. Obračunski kurs 60
din.za 1 $.
(2) Za troškove prevoza, od transportnog preduzeća iz Beograda, primljena je
faktura na 52.000 din.sa PDV od 2.000 din.
109
(3) Na ime carine i carinske dažbine primljena je faktura na 100.000 din.sa
PDV od 10.000 din.
(4) Obračunati nabavnu vrednost kupljenog materijala.
(5) Materijal se vodi po planskoj ceni koja iznosi 150 din.za 1 kg. Preneti
obračunatu nabavnu vrednost materijala i knjižiti odstupanje od planske
cene materijala.
(6) Sa deviznog računa isplaćena je obaveza prema dobavljačima iz
inostranstva.
(7) Sa tekućeg računa isplaćena je obaveza po fakturi.
(8) Sa tekućeg računa isplaćena je obaveza za carine.
DNEVNIK
broj + -
1 Fakturna vrednost materijala 360.00
Dobavljači u inostranstvo 0 360.000
Za kupljeni materijal
Zavisni troškovi nabavke
2 PDV 50.000
Dobavljači 2.000 52.000
Za troškove prevoza
3 Troškovi carina
PDV 90.000
Obaveze za carine 10.000 100.000
Za troškove carine
4 Obračunata nabavna vrednost
Fakturna vrednost materijala 500.00 360.000
Zavisni troškovi nabavke 0 50.000
Troškovi carina 90.000
Za obračunatu nabavnu vrednost
5 Materijal
Odstupanje od planske cene materijala
Obračunata nabavna vrednost 450.00 500.000
Za prenos obračunate nabavne vred. 0
6 Dobavljači u inostranstvu 50.000
Devizni račun 360.000
Za isplatu fakture
Tekući računa 0 52.000
Za isplatu fakture
8 Obaveze za carine
Za isplatu fakture
100.00
0
Ili direktno knjiženje preko računa Materijala
110
DNEVNIK
broj + -
1 Materijal 450.000
PDV 12.000
Odstupanje od planske cene 50.000
Dobavljači 52.000
Dobavljači u inostranstvu 360.000
Obaveze za carine 100.000
Za nabavku materijala
Izdavanje materijala u proizvodnju vrši se na osnovu trebovanja materijala. Obračun troškova

materijala izdatog u proizvodnju vrši se po ceni po kojoj se materijal vodi po stvarnoj ili
planskoj nabavnoj ceni. Evidencija materijala po stvarnim nabavnim cenama negativno utiče
na ažurnost knjigovodstva.
Primer 37: izdavanje materijala kada se materijal vodi po stvarnoj nabavnoj ceni
(1) Nabavljeno je 800 kg materijala A po 50 din. (bez PDV).
(2) Predato je u proizvodnju 300 kg materijala A.
(3) Nabavljeno je 400 kog materijala A po 52 din. (bez PDV).
(5) Nabavljeno je materijala A 500 kg po 48 din. (bez PDV).
Za utvrđivanje stvarne nabavne cene za onaj materijal koji se predaje u proizvodnju, koriste
se sledeće metode:
a) Metod prosečne cene- sastoji se u tome da se obračun utrošenog materijala u
proizvodnju vrši pomoću prosečne cene za jedinicu materijala. Prosečna cena se
dobija tako što se ukupna vrednost zaliha materijala po nabavnoj ceni podeli
količinom materijala na zalihi. Zatim se prosečna cena pomnoži sa količinom
predatog materijala u proizvodnju i dobija se vrednost utrošenog materijala.
Pc 2=50 din .
500∗50+400∗52 25.000+ 20.800

Pc 4= = =50,89 din .
900 900
300∗50,89+ 400∗48 15.267+ 24.000

Pc 6= = =49.08 din .
800 800
Pc- prosečna cena
Materijal A
Opis Količina Cena Vrednost
Rb Datum Ulaz Izlaz Stanj + -
e
1 Nabavljeno 800 800 50 40.000
2 Predato 300 500 50 15.000
111
3 Nabavljeno 400 900 52 20.800
4 Predato 600 300 50,8 30.534
5 Nabavljeno 500 800 9 24.000
6 Predato 400 400 48 19.632
49,0
8
1700 1300 400 84.800 65.166
b) Metod prva ulazna cena jednaka je prvoj izlaznoj ceni (FIFO metod)- karakteriše se
time što se utrošak materijala u proizvodnju množi prvo sa cenom prve nabavke, a
kada se ona iscrpi sa cenom druge nabavke, zatim sa cenom treće nabavke itd.
Materijal A
e
1 Nabavljeno 800 800 50 40.00
2 Predato 300 500 50 0 15.000
3 Nabavljeno 400 900 52
4 Predato 500 400 50 20.80 25.000
Predato 100 300 52 0 5.200
6 Predato 300 500 52 15.600
Predato 100 400 48 24.00 4.800
0
170 1300 400 84.80 65.600

0 0
c) Metod poslednja ulazna cena jednaka je prvoj izlaznoj ceni (LIFO metod)- karakteriše
se time da se materijal utrošen u proizvodnju prvo množi sa cenom poslednje
nabavke, a kada se ona iscrpi sa cenom pretposlednje nabavke itd.
Materijal A
e
1 Nabavljeno 800 800 50 40.00
2 Predato 300 500 50 0 15.000
4 Predato 400 500 52 20.80 20.800
112
Predato 200 300 50 0 10.000
6 Predato 400 400 48 19.200
24.00
0
170 1300 400 84.80 65.000

0 0
DNEVNIK
broj + -
1 Trošak materijala 65.00
Materijal 0 65.000
Za predat
materijal
Primer 38: izdavanje materijala kada se materijal vodi po planskoj ceni

(1) U toku obračunskog perioda izdato je u proizvodnju materijala za 12.000
din.po planskoj ceni.
(2) Na kraju obračunskog perioda promet dugovne strane konta materijala
iznosi 20.000 din. Saaldo odstupanja od planske cene materijala iznosi
1.000 din.i to:
(i) Saldo ima potražni karakter;
(ii) Saldo ima dugovni karakter.
Izračunavanje dela odstupanja od planske cene za utrošeni materijal može da se vrši na tri
načina:
a) Pomoću procenta utrošenog materijala;
utrošenimaterijal∗100 12.000
% utrošenog materijala= = ∗100=60 %
ukupno nabavljeni materijal 20.000
saldoračuna Odstupanje od planske cene materijala∗% utrošenog mater

deo odstupanja za utrošeni materijal=
100
b) Pomoću procenta odstupanja;
saldo računa Odstupanje od planske cene materijala 1.000

% odstupanja= ∗100= ∗100=5 %
ukupna nabavka materijala 20.000
113
utrošeni materijal∗% odstupanja 12.000∗5
deo odstupanja= = =600
100 100
c) Direktno;
saldo računa Odstupanje od planske cene materijala∗utrošeni materijal 1.000∗12.000

deo odstupanja= = =60
ukupna nabavka materijala 20.000
DNEVNIK
broj m + -
1 Trošak materijala 12.00
Materijal 0 12.000
Za predat materijal
2 Odstupanje od planske cene materijala
Troškovi materijala 600 600
Za prenos dela odstupanja
2a Troškovi materijala
Odstupanje od planske cene 600 600
materijala
Za prenos dela odstupanja
Ukoliko je potrebno da se materijal sa koji preduzeće raspolaže obrađuje, to se može obaviti

kod drugog preduzeća ili u samom preduzeću ako za to postoje odgovarajući uslovi. U tom
slučaju materijal koji se dostavlja na obradu treba izdvojiti sa kzaliha na poseban račun. To je
potrebno radi pravilne evidencije zaliha i obuhvatanja troškova u vezi obrade materijala.
Primer 39:
(1) Poslato je na obradu materijal u vrednosti od 50.000 din.
(2) Primljena je faktura u vezi obrade i prevoza materijala na 30.000 din.sa
PDV koji iznosi 5.000 din.
(3) Primljen je materijal sa obrade.
DNEVNIK
broj + -
114
1 Materijal u obradi 50.00
Materijal 0 50.000
Za obradu materijala
2 Materijal u obradi
PDV 25.00
Dobavljači 0 30.000
Za troškove obrade 5.000
2a Materijal
Materijal u obradi 75.000
Za prenos dela 75.00
odstupanja 0
Preduzeća povremeno utiču i na prodaju materijala usled određenih okolnosti (promene u

asortimanu proizvodnje, neodgovarajući kvalitet materijala i sl.).
Primer 40:
(1) Materijal čija knjigovodstvena vrednost iznosi 55.000 din.prodat je za
60.000 din.sa PDV koji iznosi 10.000.
(2) Materijal čija knjigovodstvena vrednost po planskoj ceni iznosi 30.000
din.prodat je za 30.000 din.sa PDV koji iznosi 3.000 din. Odstupanje od
planske cene prodatog materijala iznosi 1.000 din. (saldo je dugovan).
DNEVNIK
broj m + -
1 Potraživanje od kupaca 60.00
Ostali rashodi 0
Materijal 5.000 55.000
Obaveze za PDV 10.000
Za prodat materijal
2 Potraživanja od kupaca
Materijal 0 30.000
Odstupanje od planske cene 4.000 1.000
materijala 3.000
Obaveze za PDV
Za troškove obrade
115
12. NEDOVRŠENA PROIZVODNJA I GOTOVI PROIZVODI
Knjiženje na kontima Nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi u finansijskom

knjigovodstvu vrši se samo na početku i na kraju obračunskog perioda. Izveštaj o stanju i
promenama zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, pojedinačno i ukupno,
finansijsko knjigovodstvo dobija od pogonskog knjigovodstva.
Primer 41:
Izveštaj o stanju zaliha
Zalihe 01.01. 31.12. Razlika
Nedovršena 50.000 70.000 +20.000
proizvodnja 30.000 40.000 +10.000
Gotovi proizvodi
Ukupno 80.000 110.000 +30.000
DNEVNIK
broj + -
1 Nedovršena proizvodnja 20.000
Gotovi proizvodi 10.000
Povećanje zaliha nedovršene 30.000
proizvodnje i gotovih proizvoda
Za povećanje zaliha
Primer 42:
116
Nedovršena 50.000 40.000 +10.000
proizvodnja 30.000 25.000 +5.000
Gotovi proizvodi
Ukupno 80.000 65.000 +15.000
DNEVNIK
broj + -
1 Smanjenje zaliha nedovršene 15.000
Nedovršena proizvodnja 10.000
Za smanjenje zaliha
Primer 43:
Nedovršena 50.000 70.000 +20.000
proizvodnja 30.000 20.000 -10.000
Gotovi proizvodi
Ukupno 80.000 90.000 +10.000
DNEVNIK
broj + -
Povećanje zaliha nedovršene 10.000
Za povećanje zaliha
Primer 44:
Nedovršena 50.00 40.000 -10.000
proizvodnja 0 35.000 +5.000
0
Ukupno 80.00 75.000 -5.000
0
DNEVNIK
117
broj + -
1 Gotovi proizvodi 5.000
Smanjenje zaliha nedovršene 5.000
Nedovršena proizvodnja 10.000
Za smanjenje zaliha
Primer 45:
Nedovršena 50.000 60.000 +10.000
proizvodnja 30.000 20.000 -10.000
Gotovi proizvodi
Ukupno 80.000 80.000 0
DNEVNIK
broj + -
Gotovi proizvodi 0 10.000
Za promene nivoa
zaliha
13. ROBA
Kada govorimo o robi treba podrazumevati da se tu radi o proizvodima koji se kupuju

radi dalje prodaje, što se uglavnom odnosi na trgovinska preduzeća. Svako preduzeće koje se
bavi prometom robe mora biti registrovano za obavljanje prometne delatnosti. Kod evidencije
robe treba posebno sagledati:
a) Nabavku robe;
b) Prodaju robe na veliko;
c) Prodaju robe na malo.
Kod nabavke robe i knjiženja u vezi toga treba razlikovati:
a) Nabavku robe za skladište;
b) Nabavku robe za prodavnice.
Nabavku robe za skladište vrše preduzeća koja su ragistrovana za prodaju robe na veliko
drugim preduzećima i organizacijama ili za prodaju robe na veliko i na malo preko svojih
prodavnica. Knjiženje u vezi nabavke robe za skladište vrši se na osnovu kalkulacije.
Primer 46:
(1) Za potrebe skladišta nabavljena je roba. Od prodavca robe primljena je
fakutra na 1.180.000 din.od čega 180.000 din.predstavlja obračunati PDV.
118
Na ime zavisnih troškova primljena je fakutra na 59.000 din.od čega 9.000
dinpredstavlja obračunati PDV. Knjižiti nabavku robe.
(2) Sa tekućeg računa isplaćena je obaveza po fakturama za kupljenu robu.
Kalkulacija nabavne cene robe

Rb Naziv JM Količina Fakturna Fakturna Zavisni Carine Nabavna Nabavna cena
. robe cena vrednost troškovi vrednost po jedinici
1 2 3 4 5 6 (4 * 5) 7 8 9 (6 + 7 + 8) 10 (9 /4)
1 A kom 5.000 200 1.000.000 50.000 - 1.050.000 210
DNEVNIK
broj + -
1 Roba u skladište 1.050.00
PDV 0
Dobavljači 189.000 1.239.000
Za nabavku robe
2 Dobavljači
Tekući račun 1.239.00 1.239.000
Za isplatu fakture 0
Prodavnice predstavljaju objekte za prodaju robe na malo građanima i drugim pravnim

licima. Preduzeća koja vrše prodaju robe na malo moraju biti za to registrovana. Prilikom
nabavke robe za potrebe prodavnice treba sastaviti kalkulaciju prodajne cene nabavljene robe.
Ova kalkulacija kvalitativno je različita od kalkulacije nabavne cene (vrednosti). Ona pored
nabavne vrednosti sadrži još dve komponente: razliku u ceni i PDV.
Primer 47:
(1) Za potrebe prodavnice kupljena je roba od dobavljača čija nabavna vrednsot
iznosi 384.000 din. Obračunata razlika u ceni je 96.000 din.a obračunat
PDV 86.400 din. Prethodni (ulazni) PDV iznosi 69.120 din.
Kalkulacija prodajne cene robe u prodavnici

R Naziv J Količina Nabavna Nabavna Razlika Prodajna Stopa Iznos Prodajna Prodajna
b robe M cena vrednost u ceni vrednost PDV PDV vrednost cena po
bez PDV sa PDV jedinici
1 2 3 4 5 6 (4 * 5) 7 8 (6 + 7) 9 10(8* 11 (8 + 12 (11 /
9) 10) 4)
1 A K 1.000 384 384.000 96.000 480.000 18% 86.40 566.400 566.,4
o 0
m
DNEVNIK
broj + -
119
1 Roba u skladište 566.40
PDV 0
Razlika u ceni robe 96.000
Ukalkulisani PDV 86.400
Za primljenu robu
Prodaja robe na veliko vrši se drugim preduzećima i organizacijama u većim količinama.

Kalkulacija prodajne cene sadrži tri bitna elementa:
a) Obračunata nabavna vrednost prodate robe (količina * cena);
b) Obračunata razlika u ceni prodate robe (procentualno od NV ili nominalno);
c) Obračunat PDV.
Sabiranjem ova tri elementa dobija se ukupna vrednost prodate robe sa PDV.
Primer 48:
(1) Roba čija nabavna vrednost iznosi 1.050.000 din.razlika u ceni 210.000
din., a obračunati PDV 226.800 din., prodata je kupcu X za 1.486.800
din.po fakutri broj 26.
Kalkulacija prodajne cene robe na veliko

R Naziv JM Količina Nabavna Nabavna Razlika Prodajna Stopa Iznos Prodajna Prodajna
b robe cena vrednost u ceni vrednost PDV PDV vrednost cena po
bez PDV sa PDV jedinici
1 2 3 4 5 6 (4 * 5) 7 8 (6 + 7) 9 10(8* 11 (8 + 12 (11 /
9) 10) 4)
1 A Ko 5.250 200 1.050.000 210.000 1.260.000 18% 226.800 1.486.800 283,2
m
DNEVNIK
broj + -
1 Nabavna vrednost prodate robe 1.050.000
Roba u skladištu 1.050.000
Za nabavnu vrednost robe
1a Potraživanje od kupaca 1.486.800
Prihodi od prodate robe 1.260.000
Obeveze za PDV 226.800
Za prodajnu vrednost robe
Preduzeća koja su registrovana za prodaju robe na malo moraju imati odgovarjuće

maloprodajne objekte- prodavnice preko kojih vrše prodaju robe građanima i pravnim licima
u željenim količinama. Kod prodaje robe na malo treba se posebno osvrnuti na:
a) Prodaju robe;
120
b) Nivelaciju cena;
c) Trgovačku knjigu.
Prodaja robe u prodavnicama vrši se po maloprodajnim cenama svakodnevno građanima i
pravnim licima gotovinski za novac ili čekove, a pravnim licima može i bezgotovinski putem
ispostavljanja faktura. Devizni prazar prodavnice svakodnevno se uplaćuje na tekući račun ili
u blagajnu preduzeća.
Primer 49 (nadovezuje sa na primer 47):

(1) Prema registar kasi dnevni Pazar prodavnice u iznosu od 400.000
din.uplaćen je na tekući račun preduzeća. Obračunati iznos PDV iznosi
61.000 din. (400.000 * 15.25%).
(2) Na dan 31.12.stanje na kontima je sledeće
(i) Roba u prodavnici:
(a) Dugovna strana- 566.400 din.
(b) Potražna strana- 400.000 din.
(ii) Razlika u ceni robe u prodavnici- 96.000 din.
Na osnovu datih podataka utvrditi i knjižiti razliku u ceni prodate robe
preko prodavnice.
vrednost prodate robe 400.000

% prodate robe= ∗100= ∗100=70,62 %
vrednost kupljene robe 566.400
saldo konta Razlikau cenirobe∗% prodate robe 96.000∗70,62

Razlika u ceni prodate robe= = =67.795
100 100
1. Nabavna vrednost robe 384.000

2. Ukalkulisana razlika u ceni 96.000
3. Prodajna vrednost robe bez PDV 480.000
4. Ukalkulisani PDV 86.400
5. Prodajna vrednost robe sa PDV 566.400
6. Vrednost prodate robe 400.000
7. PDV (vrednost prodate robe * preračunata stopa,
Odnosno 400.000 * 15.25%) 61.000
8. Prodajna vrednost robe bez PDV (6 – 7) 339.000
9. Ostvarena razlika u ceni 67.795
10. Nabavna vrednost prodate robe (8 – 9) 271.205
11. Prethodni (ulazni) PDV 69.120
DNEVNIK
broj + -
1 Nabavna vrednost prodate robe 400.00
Roba u prodavnici 0 400.000
1a Tekući račun
Prihodi od prodate robe 400.00 400.000
Za prodajnu vrednost robe 0
121
1b Prihodi od prodaje robe
Obaveza za PDV 61.000
Za obračun PDV 61.000
2 Ukalkulisan PDV
Nabavna vrednost prodate robe 61.000
Za korekciju konta Nabavna vrednost 61.000
prdate robe
2a Ukalkulisana razlika u ceni
Nabavna vrednost prodate 67.795
robe 67.795
Za korekciju konta Nabavna vrednost
prodate robe
Nivelacijom se povećavaju ili snižavaju cene zaliha roe u prodavnici ili skladištu. Prilikom
nivelacije cena treba da se izvrši popis robe u prodavnici i da se utvrde nove nivelisane cene,
veće ili niže, a zatim da se utvrde efekti nivelacije cena i to pojedinačno po artiklima, i
ukupan efekat nivelacije cena. Specifičnost je u tome što se u trgovačkoj knjizi negativan
efekat nivelacije- sniženje cena stornira se u koloni zaduženje crvenim stornom, odnosno
upisivanjem iznosa koji se zaokružuje, koji predstavlja odbitnu stavku.
Primer 50:
(1) Stanja na kontima glavne knjige su sledeća:
(i) Roba u prodavnici- 550.000 din.
(ii) Razlika u ceni robe u prodavnici- 100.000 din.
(iii) Ukalkulisani PDV- 50.000 din.
Knjižiti efekat nivelacije ako je doslo do:
(i) Povećanja cena za 50%
(ii) Smanjenja cena za 20%
Struktura Sadašnja % nivelacije Efekti nivelacije

vrednost
Nabavna vrednost 400.000 50 200.000
Razlika u ceni robe u 100.000 50 50.000
prodavnici 50.000 50 25.000
Ukalkulisan PDV
Ukupno 550.000 275.000
Struktura Sadašnja % nivelacije Efekti nivelacije

vrednost
Nabavna vrednost 400.000 20 80.000
Razlika u ceni robe u 100.000 20 20.000
prodavnici 50.000 20 10.000
Ukalkulisan PDV
Ukupno 550.000 110.000
DNEVNIK
122
broj + -
1 Roba u prodavnici 275.000
Razlika u ceni robe u 250.000
prodavnici 25.000
1a Ukalkulisan PDV
Za nivelaciju- povećanje 110.000
Roba u prodavnici 100.000
prodavnici
Ukalkulisan PDV
Za nivelaciju- sniženje
TRGOVAČKA KNJIGA
R. Datum Opis Iznos Uplata

b. knjiženja dnevnog
pazara
Zaduženje Razduženje Datu Iznos
m
1 1 –I Početno stanje 200.000
2 3 –I Dnevni Pazar 5.000 4 –I 5.000
3 4 –I Kalkulacija br. 1 4.500
4 4 –I Faktura br. 1 40.000
5 4 –I Dnevni Pazar 3.000 5 –I 3.000
Itd.
1 –III Nivelacija cena-povećanje 275.000
Itd.
1 -IV Nivelacija cena-sniženje 110.000
Porez na dodatnu vrednost (PDV) predstavlja „opšti porez na potrpšnju koji se obračunava i
plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i
usluga kao i na uvoz dobara“. PDV se plaća na razliku između prodajne i nabavne vrednosti,
tj.na vrednosti koja je dodata u proizvodnji i prometu. Sam iznos PDV se može utvrditi na
dva načina i to (tabela iz primera 51):
a) Dirktno (množenjem iznosa dodate vrednosti u proizvodnji i prometu (kolona 4) sa
stopom PDV (kolona 7);
b) Indirektno (razlika ukupnog PDV (kolona 7) i prenetog tj.prethodnog PDV (kolona
6).
Determinante obračuna PDV čine poreska osnovica i poreska stopa. Poreskom osnovicom se
smatra nabavna cena koštanja dobara i usluga koje su predmet prometa. Ukoliko nabavna
cena dobara i usluga nije poznata, poreskom osnovicom se smatra njihova tržišna vrednost na
dan isporuke, u koju nije uključen PDV. Što se tiče poreske stope kao determinante obračuna
PDV, treba reći da se ona izražava u vidu opšte ili posebne stope. Opšta stopa za
oporezivanje prometa dobara i usluga ili na uvoz iznosi 18%. Posebna stopa PDV je 8%.
Kada je poznata prodajna cena, odnosno vrednost sa PDV onda se PDV izračunava po
umanjenoj stopi koja se utvrđuje na sledeći način:
123
propisana stopa∗100 18∗100 8∗100
Umanjena stopa= = =15,25 % , odnosno =7,41 %
100+ propisana stopa 100+18 8+100
Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, obračun i plaćanje PDV se vrši mesečno za one
obveznike koji su u prethodnoj godini ostvarili promet veći od 20 miliona dinara. Obveznici
koji imaju manji promet od 20 miliona dinara u prethodnih 12 meseci obračunavaju i plaćaju
PDV tromesečno.
Primer 51:
Obračun PDV
Proizvodno Delatnost Nabavna Dodata Prodajna Preneti Ukupan Prodajan PDV
-prometna preduzeća vrednost vrednost vrednost porez porez vrednost (4 *
faza bez bez po stopi sa 18%)
poreza poreza od 18% porezom ili (7
– 6)
1 2 3 4 5 6 7 8 9
I Fabrika - 2.000 2.000 - 360 2.360 360
tekstila
II Fabrika 2.000 1.000 3.000 360 540 3.540 180
košulja
III Trgovina na 3.000 500 3.500 540 630 4.130 90
veliko
IV Trgovina na 3.500 500 4.000 630 720 4.720 90
veliko
Ukupno 4.000 720
Kalkulacija prodajne cene robe

1 Fakturna vrednost 2.000
2 Zavisni troškovi -
3 Nabavna vrednost (1 + 2) 2.000
4 Razlika u ceni robe 1.000
5 Prodajna vrednost bez poreza (3 + 3.000
4)
6 PDV (18%) 540
7 Prodajna vrednost sa PDV (5 + 6) 3.540
DNEVNIK
broj + -
1 Roba u skladuštu 3.00
PDV 0
Razlika u ceni robe 1.000
Za nabavku robe
124
1a Potraživanja od kupaca
Prihodi od prodate robe 3.54 3.000
Obaveze za PDV 0 540
Za prodajnu vrednost robe
1b Nabavna vrednost prodate robe
Roba u skladištu 3.000
Za nabavnu vrednost robe 3.00
1c Razlika u ceni robe 0
Nabavna vrednost prodate robe 1.000
1d Obaveze za PDV 1.00
PDV 0 360
Obaveza za razliku PDV 180
Za razliku u vezi PDV
1e Obaveza za razliku PDV 540
Tekući račun 180
Za uplatu PDV
180
Komisioni poslovi predstavljuju oblik posrdničkih poslova i obavljaju se u svoje ime a za tuđ
račun. Komisiona prodaja robe zasniva se na ugovoru o komisionoj prodaji kojim se jedna
ugovorna strana (komisionar) obavezuje da za račun druge strane (komitenta) prodaje robu u
svom prodajnom prostoru. Budući da komisionar samostalno prodaje robu uzetu u
komisionu, on predstavlja poreskog obveznika sa aspekta zakona o porezu na dodatu
vrednost. Osnovicu za PDV kod komisionara predstavlja prodajna vrednost robe, koja u sebi
uključuje i proviziju komisionara. Zbog specifičnosti koja se zasniva na tome da se u ulozi
komitenta mogu naći preduzeća, preduzetnici ili fizička lica koja ostvarju godišnji promet
manji od 2.000.000 din (mali poreski obveznici), i mogućnosti da i komisionari kao
preduzeća ili preduzetnici imaju isti promet na kraju godine, što znači da ni jedni ni drugi ne
podležu obavezi obračuna PDV, to se u praksi manifestuje kroz četiri slučaja:
a) I komitent i komisionar nisu obveznici PDV-a;
b) Komitent kao fizičko lice ili mali poreski obveznik predaje robu komisionaru koji je
obveznik PDV-a;
c) Komitent kao obveznik PDV-a daje na komisionu prodaju robu komisionaru koji je
mali poreski obveznik (nije obveznik po osnovu PDV-a);
d) I komitent i komisionar su obveznici PDV-a.
Za knjigovodstveno obuhvatanje komisione prodaje robe neophodno je najpre identifikovati
osnovne ekonomske događaje koji su predmet evidentiranja u poslovnim knjigama. To su:
a) Predaja robe komisionaru od strane komitenta;
b) Prodaja robe od strane komisionara;
c) Obaračun komisione prodaje (koji sastavlja komisionar i šalje ga komitentu);
d) Isplate komitentu.
U knjigovodstvu komitenta za evidentiranje su relevantni prvi, treći i četvrti navedeni
događaj, a u knjigovodstvu komisionara obuhvataju se sve četiri transakcije.
Primer 52: Budući da ranije opisana četiri slučaja odnosa komitenta i komisionara i
njihovih obaveza obračuna PDV zahtevaju izvesne razlike u knjiženju kada je u
pitanju poreska obaveza, u primeru ćemo poći od slučaja br. 2- kada komitent kao
mali poreski obveznik ili fizičko lice nije obveznik PDV-a predaje robu na komisionu
prodaju komisionaru koji je u sistemu PDV-a.
125
(1) Komitent je isporučio 1.000 komada robe komisionaru u vrednosti od
96.000 din.bez PDV (od čega je 80.000 din.njegova nabavna vrednost, a
16.000 din.razlika u ceni koju želi da ostvari komitent). Ugovorena prodaja
bez PDV iznosi 120 din/kom, tj.120.000 din.što znači da shodno ugovoru o
komisionoj prodaji komisionaru pripada provizija od 20%, odnosno 24.000
din. Promet ove robe se oporezuje po opštoj stopi od 18%, tako da PDV
obračunat na 120.000 din.iznosi 21.600 din. Dakle, roba u komisionu
prodavaće se po ceni od 141.60 din/kom, odnosno ukupno 141.600 din.
(2) Komisionar je prodao robu komitenta u vrednosti od 56.640 din.preko
tekućeg računa.
(3) Komisionar je sastavio obračun komisione prodaje robe i isti dostavio
komitentu.
(4) Izvršen je prenos novčanih sredstava komitentu.
Obračun komisione prodaje

1 Vrednost prodate robe 56.640
2 PDV na prodajnu vrednost (56.640 * 15.25423%) 8.640
3 Prodajna vrednost bez PDV (1 – 2) 48.000
4 Komisiona provizija (red.br. 3 * 20%) 9.600
5 Vrednost za komitenta 38.400
Knjiženje u knjigovodstvu komisionara

DNEVNIK
broj + -
1 VBA- Roba primljena u komisionu 141.600
VBP- Obaveze za robu 141.600
126
primljenu
u komisionu
2 Za primljenu robu 56.640
Obaveze prema komitentu 8.640
Prihodi od komisione prodaje
2a Za prodatu robu 56.640
VBP- Obaveze za robu primljenu
u komisionu 56.640
VBA- Roba primljena u
2b komisionu 38.400
Za prodatu robu 8.640
Obaveze prema komitentu 47.040
Obaveze za PDV
Tekući račun
Za isplatu komitenta i PDV
Knjiženje u knjigovodstvu komitenta

DNEVNIK
broj + -
1 Roba u komisionu 96.000
Roba u skladištu 80.000
komisionu
3 Za predatu robu na komisionu prodaju 38.400
Potraživanje od komisionara 38.400
Prihodi od prodaje robe
3a Po obračunu komisione prodaje 38.400
NV prodate robe 38.400
Roba u komisionu
3b Za prodatu robu preko komisionara 6.400
Razlika u ceni robe u komisionu 6.400
NV prodate robe
4 Za realizovanu razliku u ceni 38.400
Potraživanja od komisionara
Za uplatu komisionara
14. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA
Potraživanja se mogu svrstati u sledeće kategorije:

a) Potraživanja od kupaca;
b) Potraživanja u hartijama od vrednosti;
127
c) Potraživanja po finansijskim ulaganjima;
d) Ostala potraživanja;
e) Aktivna vremenska razgraničenja (AVR).
Prema roku dospeća za naplatu, potraživanja se mogu razlikovati na:
a) Kratkoročna potraživanja (dospevaju na naplatu u roku do godinu dana);
b) Dugoročna potraživanja (dospevaju na naplatu posle godinu dana).
Potraživanja od kupaca nastaju prilikom realizacije proizvoda, usluga, robe, materijala,
sredstava za rad i sl. Ako se prodaja vrši za gotov novac, onda ne nastaju potraživanja od
kupaca. Od visine potražaivanja od kupaca zavisi likvidnost preduzeća. Stepen nenaplaćenih
potraživanja zavisi od:
a) Od odnosa ponude i tražnje za određenom robom (veća ponuda od tražnje utiče da
stepen nenaplaćenih potraživanja bude veći i obrnuto);
b) Likvidnosti kupaca;
c) Zavisnosti prodavca od kupca;
d) Zakonske regulative;
e) Opšte finansijske situacije u privredi i dr.
U glavnoj knjizi treba voditi sintetička konta za:
a) Potraživanja od kupaca u zemlji;
b) Potraživanja od kupaca u inostranstu;
c) Ispravku vrednosti potraživanja od kupaca.
Primer 53: za kupce u zemlji

(1) Za prodate proizvode kupcu „X“ u zemlji ispostavljena je faktura na
8.000.000 din.od čega je PDV 1.440.000 din.
(2) Na osnovu ugovora kupcu „X“ obračunata je kamata od 400.000 din.za
neblagovremeno plaćanje.
(3) Prema izvodu banke kupac „X“ je uplatio 8.400.000 din.na tekući račun.
DNEVNIK
broj + -
1 Potraživanja od kupca u zemlji 8.000.000
Prihodi od prodatih 6.560.000
proizvoda 1.440.000
Obaveza za PDV
2 Za prodaju proizvoda 400.000
Potraživanja od kupca u zemlji 400.000
Prihodi od kamate
3 Za obračun kamate 8.400.000
Potraživanja od kupca u
zemlji
Za uplatu prema izvodu
Primer 54: za kupce u inostranstvu

(1) Za prodatu robu kupcu „B“ iz inostranstva ispostavljena je fakutra na
10.000 evra. Obračunski kurs iznosi 85 din.po evru.
(2) Obračunati i knjižeti kursnu razliku ako je devizni kurs porastao na 90
din.po evru.
128
(3) Prema izvodu banke kupac „B“ iz inostranstva je uplatio 10.000 evra.
Obračunski kurs inosi 90 din.po evru.
DNEVNIK
broj m + -
1 Potraživanja od kupca u inostranstvu 850.000
Prihodi od prodate robe 850.000
Za prodaju proizvoda
Potraživanja od kupca u inostranstvu
2 Pozitivna kursna razlika 50.000
Za obračunatu kursnu razliku 50.000
Devizni račun
Potraživanja od kupca u
inostranstvu
Za uplatu prema izvodu
Ispravka vrednosti odnosno otpis potraživanja od kupaca vrši se u slučaju:

a) Kada je potraživanje postalo sumnjivo tj.naplata neizvesna zbog loše finansijske
situacije kupca;
b) Kada je potraživanje odnosno njegovo plaćanje osporeno od strane kupca iz
određenih razloga.
Primer 55:
(1) Po godišnjem obračunu otpisati 4.700.000 din.potraživanja od kupca, koja
nisu naplaćena zbog loše finansijske situacije kupca.
(2) Prema izvodu banke na tekući račun preduzeća uplaćeno je 2.500.000
din.od strane kupca. Ova potraživanja bila su otpisana po godišnjem
obračunu.
DNEVNIK
broj m + -
1 Otpis potraživanja 4.700.00
Ispravka vrednosti 0 4.700.000
129
potraživanja od kupca
Za otpis
2 Tekući račun 2.500.00 2.500.000
Potraživanje od kupca 0
Za uplatu kupca
3 Ispravka vrednsoti potraživanja od 2.500.000
kupca 2.500.00
Prihodi od naplate otpis. 0
potraživanja
Za naplatu potraživanja
Hartije od vrednosti predstavljaju jedan vid aktive sa kojima preduzeće raspolaže. Hartije od
vrednosti mogu biti različite: čekovi, menice, obveznice, akcije, blagajnički zapisi i sl.
Preduzeće može dobijati hartije od vrednosti od svojih kupaca po osnovu realizacije (čekovi,
menice i sl.), a može ih sticati i angažovanjem svojih sredstava, kupovinom od banaka,
drugih preduzeća i organizacija (obveznice, akcije, blagajnički zapisi i sl.). prema roku
dospeća, odnosno transformacije u novčana sredstva hartije od vrednosti mogu biti
kratkoročne do godinu dana (čekovi, menice, blagajnički zapisi) i dugoročne (akcije,
obveznice).
Ček predstavlja hartiju od vrednosti koju kupac izdaje prodavcu za prodatu robu ili izvršene
usluge. Kupac ne sme izdavati ček bez pokrića. U protivnom on snosi zakonske sankcije.
Primljene čekekove prodavac može odmah da dostavi na naplatu, a najkasnije u roku od 8,
odnosno 15 dana od dana izdavanja čeka. Čekove primljene na realizaciju, koji su izdati od
građana, banka odmah isplaćuje u korist prodavca, na teret tekućih računa građana, bez
obzira kakav je saldo na tim računima. Protiv građana koji izdaju čekove bez pokrića banka
preduzima odgovarajuće mere, kao što su: opomena, ograničenje ili ukidanje čekova, tužba
sudu i sl. Čekovi izdati od kupaca, pravnih lica, realizuju se preko banke, na teret njihovog
tekućeg računa, samo pod uslovom da isti nije blokiran. U protivnom, čekovi čekaju na
realizaciju dok se tekući račun ne deblokira.
Primer 56:
(1) Od kupca robe stigao je ček na 4.000.000 din.
(2) Prema izvodu banke naplaćen je ček na teret tekućeg računa kupca.
(3) Za izvršene usluge građanina NN izdata je faktura na 400.000 din.sa PDV
od 50.000 din. Od građanina NN primljen je ček na 400.000 din.
(4) Prema izvodu banke naplaćen je ček na teret tekućeg računa građanina NN.
DNEVNIK
broj + -
1 Čekovi 4.000.000
Potraživanje od kupaca u 4.000.000
130
zemlji
Za primljen ček
2 Tekući račun 4.000.000
Čekovi 4.000.000
Za naplatu čeka
3 Čekovi 400.000
Prihodi od realizovanih 350.000
usluga 50.000
Obaveze za PDV
4 Za primljen ček od građanina 400.000
Čekovi
Za naplatu čeka
Menica je takva hartija od vrednosti kojom se kupac, dužnik, obavezuje da će određeni iznos
duga, zajedno sa kamatom za odloženo plaćanje, platiti prodavcu, poveriocu u roku koji je
naznačen na menici. Menica može biti avalirana od banke ili druge organizacije.
Avaliranjem menice banka garantuje primaocu menice sigurnost naplate potraživanja tj.banka
preuzima obavezu da u slučaju nelikvidnosti kupca, u roku dospeća menice, ona isplati
obavezu po menici. Tom isplatom banka stiče pravo da odgovarajući iznos naplati od kupca
kad on bude finansijski sposoban za plaćanje.
Primer 57:
(1) Od kupaca „X“ primljena je menica na 600.000 din.od čega 500.000
din.predstavlja dug a 100.000 din.obračunatu kamatu. Rok dospeća 30.jun
2011 god.
(2) Prema izvodu banke 30.juna 2011 god.naplaćena je menica.
DNEVNIK
broj + -
1 Menica 600.00
Potraživanje od kupaca u zemlji 0 500.000
Prihodi od kamate 100.000
Za primljenu menicu
2 Tekući račun
Menica 600.00
Za naplatu menice 0 600.000
Ispravka vrednosti odnosno otpis hartija od vrednsoti vrši se u sledećim slučajevima:

a) Ako je njihova naplata neizvesna usled loše finansijske situacije dužnika;
b) Ako se vodi sudski postupak.
Primer 58:
(1) Po godišenjem obračunu otpisati potraživanje u čekovima u iznosu od
700.000 din.
131
(2) Prema izvodu banke naplaćeno je 500.000 din.na ime potraživanja u
čekovima koja su bila otpisana.
DNEVNIK
broj m + -
1 Otpisana potraživanja u čekovima 700.000
Ispravka vrednosti hartija od 700.000
vrednsoti
2 Za otpis 500.000
Čekovi
2a Za naplatu menice 500.000
Ispravka vrednosti hartija od vrednosti 500.000
Prihodi od naplate otpisanih
potraž.
Za naplatu otpisanih potraživnaja
Finansijska ulaganja predstavljaju razne vidove angažovanja sredstava preduzeća u druga

preduzeća, banke i ostale organizacije. Finansijska ulaganja preduzeće može da vrši na dva
načina:
a) Angažovanjem raspoloživih novčanih sredstava;
b) Prodajom proizvoda, robe, materijala i usluga na kredit.
S obzirom na formu u kojoj se vrši finansijsko ulaganje mogu se razlikovati razne vrste
potraživanja po finansijskim ulaganjima, kao:
a) Potraživanja za avanse date dobavljačima;
b) Potraživanja po depozitima kod banke;
c) Potraživanja po novčanim kreditima u zemlji i inostranstvu, od preduzeća i građana
(potrošači krediti);
d) Potraživanja u hartijama od vrednosti;
e) Potraživanja po ostalim finansijskim ulaganjima;
S obzirom na vreme za koje preduzeće vrši finansijska ulaganja možemo razlikovati:
a) Kratkoročna finansijska ulagnja;
b) Dugoročna finansijska ulaganja.
Primer 59:
(1) Na ime avansa dobavljaču materijala, isplaćeno je sa tekućeg računa 60.000
din. Za dati avans preduzeće je dobilo od odbavljača avansni račun u kojem
je obračunat PDV u iznosu od 9.150 din. (dat avans po obračunu, uz
knjiženje PDV-a).
(2) Na osnovu datog avansa dobavljač je isporučio materijal i konačan račun na
60.000 din.u kome je PDV obračunat u iznosu od 9.150 din. (primljen
konačan račun od dobavljača- uz storno knjiženje).
(3) Zaključiti raču potraživanja za avanse i račun dobavljača.
DNEVNIK
broj m + -
132
1 Potraživanja za avanse 50.85
PDV 0
Za uplaćen avans dobavljača
2 Materijal
PDV 50.85
Za prijem materijala i konačnog 9.150
2a računa
PDV 9.150
Dobavljači . 9.150
3 Za korekciju knjiženja
Dobavljači 50.850
Potraživanja za avanse 50.85
Za gašenje datog avansa 0
Primer 60:
(1) Deponovano je kod banke 2.000.000 din.na godinu dana sa kamatom od
30%.
(2) Obračunati kamatu na deponovana sredstva.
(3) Posle godinu dana banka je vratila deponovana sredstva sa kamatom.
(4) Preduzeću „A“ uplaćeno je 3.000.000 din.iz odobrenog kredita na tri godine
sa kamatom od 20%.
(5) Obračunati kamatu za prvu godinu.
(6) Prema izvodu banke preduzeće „A“ uplatilo je 1.600.000 din na ime prvog
anuiteta.
(7) Preduzeću „B“ je prodato proizvoda za 5.000.000 din.sa uračunatim PDV
od 1.000.000 din.na kredit od šest meseci sa godišnjom kamatom od 20%
(8) Obračunati kamatu preduzeću „B“.
(9) Prema izvodu banke preduzeće „B“ uplatilo je 5.500.000 din.na ime otplate
kredita.
(10) Preduzeću „C“ prodato je robe za 6.000.000 din.sa uračunatim PDV od
1.200.000 din.na kredit od tri godine sa kamatom od 20%.
DNEVNIK
133
broj + -
1 Potraživanja po kratkoročnom 2.000.000
depozitu 2.000.000
Tekući račun
2 Za deponovana sredstva 600.000
Potraživanaj po kratkoročnom 600.000
depozitu
3 Prihodi od kamate 2.600.000
Za obračunatu kamatu 2.600.000
Tekući račun
4 Potraživanaj po 3.000.000
kratkoročnom depozitu. 3.000.000
Za korekciju knjiženja
5 Potraživanja po dugoročnom kreditu 600.000
Za dat kredit
6 Potraživanja po dugoročnom kreditu 1.600.000
Prihodi od kamate 1.600.000
Za obračunatu kamatu
Potraživanja po dugoročnom 4.000.000
kreditu 1.000.000
Za uplatu prvog anuiteta
8 Potraživanje po kratkoročnom 500.000
kreditu 500.000
Prihodi od prodatih proizvoda
Obaveza za PDV 5.500.000
9 Za prodate proizvode 5.500.000
Potraživanja po kratkoročnom
kreditu 6.000.000
10 Prihodi od kamate 4.800.000
Tekući račun
Potraživanja po kratkoročnom
kreditu
Za uplatu preduzeća
Potraživanja po dugoročnom kreditu
Prihodi od prodate robe
Obaveze za PDV
Za prodatu robu
Aktivna vremenska razgraničenja (AVR) je poseban vid potraživanja, koja prilikom

bilansiranja, kao i druga potraživanja, ulaze u aktivu bilansa. Uloga AVR jeste vremensko
razgraničavanje troškova i prihoda, za period od jedne godine, tako da se oni
knjigovodstveno obuhvataju u periodu za koji se odnose, bez obzira da li su isplaćeni,
odnosno naplaćeni. To se odnosi uglavnom na:
a) Unapred isplaćene troškove za stručne časopise, zakupninu, premiju osiguranja,
reklamu i propagandu i sl.
134
b) Prihode tekućeg perioda koji nisu naplaćeni ili fakturisani tj.za koje nije dobijen
odgovarajući dokument za knjiženje (prihodi od premija, subvencija, datacija i sl).
Plaćanje troškova unapred, za godinu dana ili šest meseci, vrši se, po pravilu, na osnovu
ugovora.
Primer 61:
(1) 1.10.2011 godine OZ „Dunav“plaaćeno je 120.000 din.unapred za godinu
dana na ime premije osiguranja osnovnih sredstava.
(2) Ukalkulisati premiju osiguranja za oktobar.
(3) Preduzeće je podnelo zahtev Narodnoj banci Srbije da mu na osnovu popisa
isplati 200.000 din.na ime izvozne premije za 2011 godinu. Do 31.12.2011
godine nije izvršena uplata na račun preduzeća.
DNEVNIK
broj + -
1 AVR- unapred plaćena premija 120.000
osiguranja 120.000
Tekući račun
2 Za unapred plaćenu premiju 10.000
Troškovi osiguranja osnovnih sredstava 10.000
AVR- unapred plaćena premija
3 osiguranja 200.000
Za troškove osiguranja 200.000
AVR- potraživanja za izvozne premije
Prihodi od izvoznih premija
Za obračunatu izvoznu premiju
U ostala potraživanja spadaju:

a) Potraživanja od državnih i drugih institucija po osnovu premija, regresa, kompezacija,
kursnih razlika, više plaćenih carina i drugih dažbina;
b) Potraživanaj za pretplaćene poreze i doprinose iz rezultata;
c) Potraživanaj od radnika po osnovu isplaćenih akontacija za službeni put, utvrđenih
manjkova i nastale štete, koje po odluci organa upravljanja treba da nadoknade
odgovorni radnici;
d) Potraživanja od osiguravajućeg zavoda za naknadu štete na imovini koja je bila
osigurana;
e) Potraživanja od drugih organizacija za naknadu štete;
f) Potraživanja od građana za naplatu štete i dr.
Nastanak potraživanaj knjiži se na teret konta potraživanja odgovarajuće vrste, a u korist
konta: prihodi od subvencija, premija, regresa, blagajna za isplaćene akontacije za službeni
put, osnovnih sredstava i zaliha za utvrđene manjkove i nastale štete kao osnov nastanka
određenih potraživanja. Naplata ostalih potraživanja knjiži se na teret konta tekući račun ili
blagajna, a u korist konta potraživanja odgovarajuće vrste.
15. NOVČANA SREDSTVA
135
Novčana sredstva služe za izmirenje raznih obaveza, koje preduzeće ima prema
dobavljačima, radnicima, državi i drugim organizacijama. Svako preduzeće treba da je
likvidno, tj.finansijski sposobno da na vreme izvršava svoje obaveze. To znači da na svojim
računima preduzeće treba da rawspolaže novčanim sredstvima kojima može izvršavati
obaveze u rokovima njihovog dospeća. U važnije račune novačanih sredstava spadaju:
a) Tekući račun;
b) Balagajna;
c) Devizni račun;
d) Otvoreni akreditivi;
e) Izdvojena novčana sredstva.
Tekući račun i drugi računi novčanih sredstava vode se uglavnom kod poslovnih banaka.
Plaćanja sa tekućeg računa vrši se na osnovu naloga za plaćanje koji izdaje preduzeće na čiji
teret se vrši plaćanje. Nalozi za plaćanje moraju biti potpisani od ovlašćenih lica, čiji su
potpisi deponovani kod banke. Banka je dužna da preduzeće svakodnevno obaveštava o
promenama i stanju na tekući i drugim računima kod poslovne banke. Promene na tekućem
računi nastaju uplatama i isplatama. Uplatama nastaje povećanje novčanih sredstava na
tekućem računu, a isplatama nastaje smanjenje novčanih sredstava na tekućem računu.
Primer 62:
(1) Iz blagajne uplaćeno je 100.000 din.na tekući račun.
(2) Prema izvodu banke kupac „X“ uplatio je 500.000 din.na tekući račun.
(3) Sa tekućeg računa podignuto je 3.000.000 din.za isplatu zarada.
(4) Isplaćeno je dobavljačima 2.000.000 din.sa tekućeg računa.
(5) Radnik NN uplatio je na tekući račun 80.000 din.radi pokrića manjka.
DNEVNIK
broj + -
Blagajna 100.000
Za uplatu
Potraživanje od kupaca 500.000
Za naplatu prema izvodu
3 Blagajna 3.000.000
Za podignut novac
4 Dobavljači 2.000.000
Za uplatu
Preko računa blagajne vrše se uplate i isplate u manjim iznosima ili kada tehnički razlozi
otežavaju plaćanje preko tekućeg računa. Zbog toga se određuje blagajnički maksimum,
tj.najviši iznos novca koji se može držati u blagajni preduzeća za tekuće potrebe. Iznos koji
prelazi blagajnički maksimum blagajnik je dužan da uplati na tekući račun. Namenski
podignut novac, koji se odmah isplaćuje (zarade, putni troškovi i sl.), ne ulazi u blagajnički
maksimum. Uplate novca u blagajnu i isplate novca iz blagajne vrši se na osnovu
odgovarajuće dokumentacije (naloga za uplatu i naloga za ispaltu), koje potpisuje ovlašćeno
136
lice. Jedno preduzeće može imati jednu ili više blagajne što zavisi od potreba. Pojedine
blagajne mogu dnevni Pazar da uplaćuju u glavnu blagajnu ili direktno na tekući račun
preduzeća.
Primer 63:
(1) Podignuto je 100.000 din.sa tekućeg računa, radi isplate akntacije za
službeni put.
(2) Radniku NN isplaćeno je 100.000 din.na ime akontacije za službeni put.
DNEVNIK
broj + -
1 Blagajna 100.000
Za podignut novac
2 Potraživanje od radnika 100.000
Blagajna 100.000
Za isplatu akontacije
Devizni račun služi za plaćanje sa inostranstvom. Devizna sredstva stiču se izvozom roba i
usluga, odnosno naplatom potraživanja od kupaca iz inostranstva. Sem toga, devizna sredstva
mogu se sticati i na druge načine: kupovinom od banke ili drugih organizacija. Trošenje
deviznih sredstava nastaje uvozom roba i usluga, odnosno plaćanjem dobavljačima u
inostranstvu. Takođe devizna sredstva se troše i na druge načine: prodajom banci ili drugim
organizacijama, službenim putovanjem u inostranstvo i sl. Na deviznom računu vodi se
dinarska protivvrednost deviza. Ovaj račun raščlanjava se tako da se za svaku valutu vodi
poseban analitički konto.
Primer 64:
(1) Kupac „X“ iz inostranstva uplatio je na devizni račun 5.000 $. Kurs iznosi
70 din.za 1 $.
(2) Dobavljaču iz inostranstva isplaćeno je 3.000 $. Kurs iznosi 70 din.za 1 $.
(3) Kupljeno je od banke 10.000 $ po kursu od 70 din.za 1 $.
(4) Prodato je banci 2.000 $ po kursu od 70 din.za 1 $.
DNEVNIK
137
broj + -
1 Devizni račun 350.000
Potraživanje od kupaca u 350.000
ino
2 Za uplatu 210.000
Dobavljači u inostranstvu 210.000
Devizni račun
3 Za upraltu dobavljačima 700.000
Tekući račun
4 Za kupovinu $ 140.000
Devizni račun
Za prodate dolare
Otvaranje akteditiva vrši kupac na osnovu ugovora sa prodavcem. Otvaranje akreditiva mora
da se izvrši pre nastanka dužničko-poverilačkog odnosa. Otvaranjem akreditiva kupac, prema
ugovoru, vrši namensko izdvajanjem novčanih sredstava na poseban račun „Otvoreni dinarski
akreditivi“ ili „Otvoreni devizni akreditivi“. To predstavlja garanciju prodavcu da posle
izvršene iporuke robe ili izvršene usluge može odmah da naplati svoje potraživanje, jer su
sredstva za tu svrhu namenski izdvojena. Isplatom obaveza sa otvorenog akreditiva isti se
gasi.
Primer 65:
(1) Na osnovu ugovora sa dobavljačem „X“ otvoren je akreditiv od 2.000.000
din.
(2) Na osnovu dokumentacije o isporuci robe banka je isplatila 2.000.000
din.sa otvorenog akreditiva.
DNEVNIK
broj + -
1 Otvoreni dinarski akreditivi 2.000.000
Za podignut novac
2 Dobavljači u zemlji 2.000.000
Otvoreni dinarski akreditivi 2.000.000
Za isplatu akontacije
Postoje i drugi oblici izdvajanja novčanih sredstava:

a) Izdvojena novčana sredstva za isplatu čekova;
b) Izdvojena novčana sredstva za investicije;
c) Novčana sredstva rezervi;
d) Novčana sredstva solidarnosti;
e) Novčana sredstva ostalih namena.
Svrha izdvajanja novčanih sredstava jeste da se obezbedi korišćenje novčanih sredstava za
određene namene, kada se ukaže potreba. Od samog preduzeća zavisi da li će vršiti izdvajanje
novčanih sredstava i obezbediti njihovo korišćenje za određene namene ili će i ta namenska
novčana sredstva držati na tekućem računu i koristiti ih za potrebe tekuće likvidnosti.
138
Ukoliko preduzeće ne vrši izdvajanje novčanih sredstava za određene namene, to deluje
povoljno na njihovu tekuću likvidnost i smanjenje troškova kamata oko korišćenja tuđih
sredstava. Međutim, to nosi rizik da kada se ukaže potreba za korišćenje sredstava za
određene namene ne bude u mogućnosti da to realizuje zbog nelikvidnosti, odnosno blokade
tekućeg računa.
16. KAPITAL
139
Kapital predstavlja trajni izvor poslovnih sredstava. Kapital se formira prilikom

osnivanja preduzeća, ulaganjem sredstava od strane osnivača, odnosno vlasnika u raznim
oblicima. To je osnivački (početni) kapital preduzeća, sa kojim se ono registruje i otpočinje
svoju poslovnu aktivnost. Tokom vremena kapital preduzeća može da se povećava ali i da se
smanjuje. Povećanje kapital nastaje prvenstveno raspodelom dobitka, zatim dodatnim
ulaganjem postojećih ili novih vlasnika (akcionara), primanjem sredstava bez naknade
(poklona) i sl. Smanjenje kapitala nastaje pokrićem gubitka na teret kapitala, povlačenjem
kapitala od strane vlasnika, ustupanjem sredstava bez naknade (poklona) i sl. Povećanje
kapitala stvara uslove za razvoj preduzeća, a smanjenje kapitala, ako se ne zaustavi, vodi
preduzeće u stečaj. U propisanoj šemi bilansa stanja u okviru kapitala se iskazuje gubitak kao
korektivna pozicija kapitala. Kapital, kao izvor sredstava, može biti različit, kao:
a) Osnovni kapital:
(1) Akcijski kapital;
(2) Državni kapital;
(3) Društveni kapital;
(4) Ostali kapital (trajni ulozi i udeli);
b) Rezerve;
c) Neraspoređeni dobitak.
Osnovni kapital se smatra osnovom čiste imovine i predstavlja garantnu supstancu
preduzeća. Za osnovni kapital kao trajni izvor sredstava može se reći da je bilansna pozicija
koja daje pečat određenoj pravnoj formi preduzeća, odnosno način prikazivanja osnovnog
kapitala uslovljen je pravnom formom preduzeća (npr.kod državnih preduzeća u pasivi
bilansa stanja posoji konto državni kapital).
Akcijski kapital se formira emisijom i prodajom akcija. Akcije se dela na redovne ili obične
akcije i prioritetne ili povlašćene akcije. Redovne akcije daju pravo na dividendu, na
upravljanje preduzećem i na kapital. Prioritetne akcije obezbeđuju imaocu pored prava na
dividendu i kapital i određene povlastice, kao što je npr., pravo prioriteta kod isplate
dividende, ili pri isplati naknade u slučaju likvidacije akcionarskog preduzeća odnosno
društva. Prioritetne akcije ne daju pravo na upravljanje (pravo glasa). Pored nominalne,
akcije se mogu prodavati po emisionoj (transakcionoj, prodajnoj) vrednosti. Prodaja akcija se
može vršiti:
a) Po kursu koji je jednak nominalnoj vrednosti akcija;
b) Po kursu iznad nominalne vrednosti;
c) Po kursu nižem od nominalne vrednosti.
Ako je u pitanju prvi slučaj onda prodaja akcija ima za posledicu povećanje gotovine a
samim tim akcijskog kapitala. Ukoliko se akcije prodaju po kursu višem od nominalne
vrednosti, onda se takva prodaja označava kao prodaja sa ažiom, a razlika između višeg
emisionog kursa i nižeg nominalnog kursa predstavlja emisionu premiju (ažio, kapitalne
rezerve). Za razliku od navedenog, nije redak slučaj da se pri emisiji akcija plaćanje ne vrši
odjednom već u ratama, sukcesivno. U tom slučaju, treba naglasiti da se u ratama plaća samo
nominalna vrednsot akcija, dok se eventalni ažio odnosno emisiona premija mora uplatiti u
celini.
Primer 66:
140
(1) Akcionarsko preduzeće „X“ prodalo je za gotovo celokupnu emisiju
redovnih akcija od 10.000 komada, čija je nominalna vrednost 300.000 din.,
za 330.000 din.(po kursu od 110%).
(2) Akcionarsko preduzeće „X“ emitovalo je 1.000 redovnih akcija i 500
prioritetnih akcija. Nominalna vrednost akcija je 100 din. Emisioni kurs je
110% za redovne i 120% za prioritetne akcije. Upisana je celokupna
emisija. Akcionari su uplatili na tekući račun 25% nominalne vrednosti
upisanih akcija i iznos emisione premije u celini.
DNEVNIK
broj m + -
1 Blagajna 330.00
Akcijski kapital-redovne akcije 0 300.000
Emisiona premija 30.000
2 Za prodate akcije
Neuplaćeni upisani kapital
Akcijski kapital-redovne akcije 0 100.000
Akcijski kapital-prioritetne 37.500 50.000
akcije
3 Za nominalnu vrednost akcije
Emisiona premija 20.000
Za uplatu ažia
Povećanje akcijskog kapitala može se vršiti izdavanjem besplatnih akcija na teret rezervi.
Emitovanjem akcija povećava se osnovni, dakle akcijski kapital, dok ukupan kapital ostaje
nepromenjen. Smanjenje akcijskog kapitala može se vršiti iz više razloga (usled sankcija,
poboljšanja finansijskog položaja akcionarskog preduzeća i sl.) i to: delimičnom isplatom
kapitala akcionarima, usled pokrića gubitka, kao i otkupom i poništenjem sopstvenih akcija.
Ukoliko su iskorišćene rezerve za pokriće gubitka, skupština akcionara može doneti odluku
da se za iznos gubitka smanji akcijski kapital. Smanjenje nominalne vrednosti redovnih
akcija ovom prilikom nije praćeno isplatom gotovine s obzirom na činjenicu da razlika
između prethodne niže i nove niže nominalne vrednosti akcija čini gubitak. Reč je samo o
formalnom pokriću gubitka budući da izgubljena sredstva praktično nisu vraćena, već je
samo izvršeno usklađivanje pasive sa realnom aktivom. Akcijski kapital može se smanjiti
otkupoom sopstvenih akcija i njihovim poništavanjem. Ova operacija se najčešće preduzima
usled priovremenog plasiranja slobodnog novčanog kapitala. Imajući u vidu da otkup
sopstvenih akcija može uticati na kurs akcija na tržištu hartija od vrednosti, to se najčešće
otkup sopstvenh akcija reguliše zakonom. Uobičajno je da se određuje donja granica do koje
se akcije mogu otkupljivati (npr. 10% od nominalnog kapitala preduzeća).
Primer 67:
141
(1) Akcionarsko preduzeće „X“ izdalo je besplatno 100 redovnih akcija
nominalne vrednosti 50 din.po akciji na teret rezervi.
(2) Odlukom skupštine akcionara izvršena je zamena 300 redovnih akcija
nominalne vrednsoti od 100 din.za redovne akcije niminalne vrednosti 80
din.radi smanjenja akcijskog kapitala. Razlika je isplaćena akcionarima sa
tekućeg računa.
(3) Na osnovu odluke skupštine akcionara knjižiti pokriće gubitka u iznosu od
50.000 din.na teret akcijskog kapitala.
(4) Akcionarsko preduzeće „X“ otkupilo je u gotovu 20 redovnih akcija po
kursu 80%. Nominalna vrednost akcija je 100 din. Akcije su poništene.
DNEVNIK
broj + -
1 Rezerve 5.000
Akcijski kapital-redovne akcije 5.000
Za izdavanje grats akcija
2 Akcijski kapital-obične akcije 6.000
Za zamenu akcija
3 Akcijski kapital-obične akcije 50.000
Gubitak 50.000
Za pokriće gubitka
4 Otkupljene sopstvene akcije 1.600
Blagajna 1.600
Za otkup sopstvenih akcija
4a Račun poništenja akcija 1.600
Otkupljene sopstvene akcije 1.600
Za poništenje sopstvenih akcija
4b Akcijski kapital-obične akcije 2.000
Račun poništenja akcija 2.000
Za poništenje sopstvenih akcija
4c Račun poništenja akcija 400
Rezerve 400
Za negativnu razliku
Državni kapital predstavlja kapital javnih preduzeća, čiji su osnivači državni organi na
nivou opštine, grada i republike. U državni kapital spadaju prirodna i društvena bogatstva,
zatim imovina u obliku novca, objekata i opreme, koja se formira iz javnih
prihoda.formiranje državnog kapitala vrši se prilikom osnivanja javnog preduzeća, kada
državni organi obezbeđuju sredstva u novčanom i materijalnom obliku za rad javnog
preduzeća.
Primer 68:
142
(1) Opštinska skupština donela je odluku o osnivanju javnog preduzeća
„Komunalac“ i obezbedila početni kapital od 100.000.000 din., i to:
građevinski objekti- 50.000.000 din., oprema- 30.000.000 din., novčana
sredstva- 20.000.000 din. Uknjižiti vrednosti početnog kapitala.
(2) Na kraju godine stanje na računima je sledeće: nabavna vrednost opreme je
30.000.000 din. Ispravka vrednosti opreme 5.000.000 din. Izvršiti
usklađivanje vrednosti (revalorizaciju) saglasno MRS 16 proporcionalnom
korekcijom nabavna i ispravke vrednosti ako je procenjena tržišna vrednost
opreme 28.000.000 din. (povećanje od 12%).
(3) Javno preduzeće „Komunalac“ ustupio je opštini jedan objekat u vrednosti
od 10.000.000 din.
DNEVNIK
broj m + -
1 Građevinski objekti 50.000.000
Oprema 30.000.000
2 Državni kapital 100.000.000
Za osnivački kapital
Oprema 3.600.000
Ispravka vrednosti 600.000
opreme 3.000.000
Revalorizacione rezerve
3 Za usklađivanje vrednosti 10.000.000
opreme 10.000.000
Državni kapital
Građevinski objekti
Za uplatu ažia
Svrha formiranja rezervi jeste poboljšanje finansijske situacije preduzeća i jačanje njegove
sigurnosti. Osnovna namena rezervi jeste pokriće gubitka, isplate zarade zaposlenima u
slučaju blokade tekućeg računa, davanje pomoći i sl. Rezerve se formiraju uglavnom
raspodelom ostvarenog dobitka na kraju obračunske godine. S obzirom na način formiranja
rezervi, mogu se razlikovati:
a) Rezerve iz dobitka;
b) Kapitalne rezerve;
c) Revalorizacione rezerve.
Rezerve iz dobitka nastaju raspodelom finansijskog rezultata- dobitka. One se formiraju u
skladu sa zakonom (zakoneske rezerve) i statutom preduzeća (statutarne rezerve). Prema
članu 215 Zakona o privrednim društvima, koji propšisuje da se dobitak iz prethodnih godina
raspoređuje sledećim redosledom:
a) Za pokriće gubitka iz prethodnih godina;
b) Za zakonske rezerve ako su one predviđene zakonom;
c) Za dividende;
d) Za statutarne i druge rezerve.
Primer 69:
143
(1) Raspodelom dobitka izdvojeno je 200.000 din.za potrebe statutarnih
rezervi.
(2) Iz sredstava rezervi pokriven je gubitak za 50.000 din.
(3) Zbog požara jednom preduzeću data je pomoć od 20.000 din.iz sredstava
rezervi.
DNEVNIK
broj + -
1 Neto dobitak 200.000
Statutarne rezerve 200.000
Odluka organa upravljanja
1a Novčana sredstva rezervi 200.000
Za izdvajanje sredstava
2 Statutarne rezerve 50.000
Nepokriveni gubitak 50.000
Za pokriće gubitka
2a Tekući račun 50.000
Novčana srdstva rezervi 50.000
Za prenos sredstava
3 Statutarne rezerve 20.000
Novčana sredstva
rezervi
Za pomoć preduzeću
Kapitalne rezerve nastaju kada je prodajna (transakciona) vrednost akcija veća od njhove
nominalne vrednosti.
Primer 70:
(1) Akcionarsko preduzeće „X“ prodalo je celikupnu emisiju redovnih akcija
od 4.000 komada čija je nominalna vrednost 400.000 din., za 360.000 din.
(po kursu od 90%).
(2) Na kraju godine zaključiti račun Kapitalne rezerve ako je saldo na kontu
neraspoređeni dobitak 10.000 din.
DNEVNIK
broj m + -
Kapitalne rezerve 0
Akcijski kapital 40.000 400.000
2 Za prodaju akcija
Neraspoređeni kapital ranijih goidna
Gubitak ranijih godina 10.000
Kapitalne rezerve 30.000 40.000
Za usklađivanje vrednosti opreme
144
Revalorizacione rezerve nastaju kao rezultat usklađivanja vrednosti sredstava i obaveza radi
održanja kapitala. Okolnosti da postoje više koncepata kapitala (finansijski koncept kapitala i
fizički koncept kapitala), kao i koncepata očuvanja kapitala (koncept očuvanja fizičkog
kapitala i koncept očuvanja finansijskog kapitala) ukazuje na mogućnost da se
revalorizacione rezerve mogu iskazati u većem ili manjem iznosu. Shodno tome postoje dva
efekta revalorizacionih rezerve:
a) Pozitivan efekat (poštena vrednost eća od knjigovodstvene vrednosti);
b) Negativan efekat (poštena vrednost je manja od knjigovodstvene).
Primer 71:
(1) Na dan 31.12.2011. godine NV opreme iznosi 34.000 din., ispravaka
vrednosti opreme 30.870 din. I sadašnja vrednost 3.130 din. Izvršiti
revalorizaciju opreme (uz proporcionalno povećanje nabavne i ispravke
vrednsoti osnovnih sredstava) ako je procenom utvrđena tržišna vrednost od
4.212 din. I ako je u toku 2010 god.bilo smanjenja (obezvređenja)
vrednosti osnovnih sredstava u iznosu od 600 din.
(2) Na dan 31.12.2011. godine NV opreme iznosi 40.000 din., ispšravka
vrednsoti opreme 37.000 din., a sadašnja vrednost 3.000 din. Izvršiti
revalorizaciju opreme (uz proporcionalno povećanje nabavne i otpisane
vrednosti osnovnih sredstava) ako je procenom utvrđena tržišna vrednost u
visini od 2.170 din.i ako je u prethodnoj 2010 god.formirana
revalorizaciona rezerva u iznosu od 520 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Oprema 11.742
Prihodi od usklađivanja 600
Revalorizacione rezerve 482
Revalorizacione rezerve 520
Rashodi od obezvređenja 310
Oprema 11.074
R Elementi Stanje pre % Stanje posle Razlika

b revalorizacije povećanja revalorizacije za
vrednosti knjiženje
(1) (2) (3) (4) (5) (6)
1. Nabavna 34.000 34.57% 45.752 11.742
vrednost
2. Ispravka 30.870 34.75% 41.530 10.660
vrednosti
3. Sadašnja 3.130 34.75% 4.212 1.082
vrednost
145
Rb Elementi Stanje pre % povećanja Stanje posle Razlika za
revalorizacije vrednosti revalorizacije knjiženje
(1) (2) (3) (4) (5) (6)
1. Nabavna vrednost 40.000 27.67% 28.926 11.074
2. Ispravka vrednosti 37.000 27.67% 26.756 10.244
3. Sadašnja vrednost 3.000 27.67% 2.170 830
Neraspoređeni dobitak obuhvata neraspoređeni, odnosno akumulirani dobitak ranijih

godina i neraspoređeni dobitak tekućie godine (neto dobitak).
Primer 72:
(1) Stanje na računima je sledeće: oprema- 15.400 din., ispravaka vrednosti
opreme- 9.900 din., revalorizacione rezerve- 590 din. Prodata je oprema za
6.000 din.
DNEVNIK
broj + -
Ispravka vednosti oprme 9.900
Oprema 15.400
Dobici od prodaje opreme 500
Za prodaju opreme
2 Revalorizacione rezerve 590
Neraspoređeni dobitak 590
Za izravnanje računa
Revalorizacione
rezerve
Nepokriveni gubitak umanjuje kapital, i predstavlja ispravku vrednosti (korekciju) kapitala,

odnosno deo kapitala koji preduzeće nije uspelo da održi u toku poslovanja. Ukoliko
preduzeće utvrdi gubitak koji je viši od iznosa kapitala, takav gubitak se obuhvata u aktivi na
kontu Gubitak iznad visine kapitala.
Primer 73:
(1) Stanje na računima je: potraživanje od kupaca- 12.000 din., neraspoređeni
dobitak ranijih godina- 8.000 din. Na kraju godine, naknadnom proverom,
utvrđeno je da su prihodi od 12.000 din.nastali po osnovu netačne
dokumentacije. Budući da je učinjena fundamentala greška, sprovesti
knjiženje u skladu sa MRS 8- Neto dobitak ili gubitak perioda,
fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika.
DNEVNIK
broj + -
1 Neraspoređeni dobitak ranijih 8.000
godina 4.000
Potraživanje od kupaca
146
Za ispravku fundamentalne greške
17. DUGOROČNA REZERVISANJA
Dugoročna rezervisanja predstavljaju specifičnu vrstu dugoročnih obaveza. Radi se o

troškovima i rizicima koji su nastali u tekućem ili nekom od prethodnih obračunskih perioda
a prijem fakture ili obračuna u vezi nastalih troškova i rizika će biti u nekom od narednih
perioda. Cilj dugoročnih rezervisanja je da se pravilno rasporede troškovi u obračunskom
periodu i iskaže realan rezultat. Prema Zakonu o računovodstvu i reviziji, dugoročna
rezervisanja se odnose na:
a) Rezervisanje troškova u garantnom roku;
b) Rezervisanaj za troškove obuhvatanja prirodnih bogatstava;
c) Rezervisanja za troškove restrukturiranja;
d) Rezervisanja za investiciono održavanje osnovnih sredstava koje se pojavljuje u
intervalima dužim od godine dana;
e) Ostali verovatni troškovi koji će nastati posle dužeg vremena a odnose se na
sadašnje učinke.
U vezi sa dugoročnim rezervisanjima karakteristične su tri vrste promena:
a) Ukalkulisavanje odnosno formiranje dugoročnih rezervisanja;
b) Korišćenje (ili knjiženje stvarnih troškova) i
c) Ukidanje dugoročnih rezervisanja za troškove i rizike.
Primer 74:
(1) Preduzeće „X“ za prodate proizvode daje garanciju od tri godine. Zbog
obezbeđenja od rizika za troškove po osnovu garancije izvršeno je
dugoročno rezervisanje u iznosu od 4.000 din.
(2) Preduzeće „X“ je u garantnom roku izvršilo zamenu rezervnih delova na
prodatim proizvodima u vrednosti od 3.000 din.
(3) Istekao je garantni rok za date proizvode. Sprovesti posebno knjiženje.
DNEVNIK
broj + -
1 Troškovi rezervisanja za meterijalne troškove 4.00
Dugoročno rezervisanje za troškove 0 4.000
u garantnom roku
za izvršeno rezervisanje
2 Troškovi ostalog materijala
Materijal 3.00 3.000
Za utrošene rezervne delove 0
2a Dugoročno rezervisanje za troškove u
garantnom roku 3.000
Prihodi od ukidanja rezervisanaj u 3.00
garantno roku 0
3 Za ukidanje rezervesanaj za ugrađene delove
Dugoročna rezervisanja za troškove u 1.000
garantnom roku
Prihodi od ukidanja rezervisanaj u 1.00
garantno roku 0
147
Za ukidanje neiskorišćenih rezervisanja
Primer 75:
(1) Na osnovu odluke organa upravljanja preduzeće „X“ je izvršilo dugoročno
rezervisanje na ime investicionog održavanja osnovnih sredstava na rok od
3 godine u iznosu od 50.000 din.godišnje, što ukupno iznosi 150.000 din.
(2) Primljena je faktura br.10 na 60.000 din.za obavljene radove u prvoj godini,
od čega na PDV otpada 9.150 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Troškovi rezervisanja za investiciono 50.00
održavanje 0 50.000
Dugoročno rezervisanje za troškove
Investicionog održavanja
2 za izvršeno rezervisanje
Troškovi usluga održavanja 50.85
PDV 0 60.000
Dobavljači u zemlji 9.150
Za utrošene rezervne delove
Dugoročno rezervisanje za troškove i
nvesticionog održavanja 50.00 50.000
Prihodi od ukidanja dogoročnih 0
rezervisanja
Za ukidanje neiskorišćenih rezervisanja
148
18. OBAVEZE
Obaveze predstavljaju privremene izvore sredstava i svrstavaju se u pasivu bilansa

stanja. Prema roku dospeća mogu se razlikovati:
a) Kratkoročne obaveze;
b) Dugoročne obaveze;
U važnije obaveze spadaju:
a) Obaveze po kreditima;
b) Obaveze po hartijama od vrednosti;
c) Obaveze prema dobavljačima;
d) Obaveze za zarade i naknade;
e) Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine;
f) Obaveze za primljene avanse;
g) Pasivna vremenska razgraničenja.
Krediti se mogu razlikovati:
a) Prema roku na koji se dobijaju:
(1) Dugoročni krediti;
(2) Kratkoročni krditi;
b) Prema tome gde su dobijeni:
(1) Krediti u zemlji;
(2) Krediti u inostranstvu;
c) Prema nameni:
(1) Krediti za osnovna sredstva;
(2) Krediti za obrtna sredstva;
d) Prema formi:
(1) Novčani krediti;
(2) Robni krediti;
e) Prema tome od koga su dobijeni:
(1) Bančini krediti;
(2) Krediti od drugih preduzeća i organizacija.
Između davaoca i korisnika kredita sklapa se ugovor, kojim se reguliše: visina, namena,
forma i rokovi korišćenja kredita, visina kamatne stope, rokovi i način otplate kredita, visina
anuiteta, obezbeđenje garancije, i druge elemente od interesa za dobijanje i vraćanje kredita.
Primer 76:
(1) Banka je doznačila na tekući račun 10.000.000 din.na ime odobrenog
kredita za obrtna sredstva. Rok otplate 5 godina. Kamata iznosi 30% i ne
prepisuje se glavnici duga.
(2) Obračunati kamatu za prvu godinu.
(3) Uplaćen je prvi godišnji anuitet.
(4) Primljena je faktura na 7.000.000 din.za kupljeni materijal sa uračunatim
PDV od 1.000.000 din. Materijal je kupljen na kredit od 5 godina, sa
kamatom od 20%.
(5) Obračunati kamatu za prvu godinu i istu pripisati glavnici duga.
(6) Sa tekućeg računa uplaćen je prvi godišnji anuitet.
(7) Od banke je dobijeno 8.000.000 din.na ime kratkoročnog kredita.
(8) Obračunati 20% kamate na kratkoročni kredit.
(9) Vraćen je kratkoročni kredit sa kamatom.
149
DNEVNIK
broj + -
Dugoročni kredit od banke 10.000.000
Za doznačena sredstva
2 Rashodi za kamate 3.000.000
Obaveze za kamate na 3.000.000
kredite
3 Za obračunatu kamatu 2.000.000
Dugoročni krediti od banke 3.000.000
Obaveze za kamate na kredit 5.000.000
Tekući račun
4 Za uplatu prvog anuiteta 6.000.000
Materijal 1.000.000
PDV 7.000.000
Dugoročni robni kredit
5 Za kupljen materijal 1.400.000
Rashodi za kamate 1.400.000
Dugoročni robni kredit
6 Za obračunatu kamatu 2.800.000
Dugoročni robni kredit 2.800.000
Tekući račun
7 Za otplatu prvog anuiteta 8.000.000
Obaveze za kratkoročne
8 novčane kredite 1.600.000
Za dobijen kredit 1.600.000
Rashodi kamate
Obaveze za kratkoročne 9.600.000
9 novčane kredite 9.600.000
Za obračunatu kamatu
Obaveze za kratkoročne novčane
kredite
Tekući račun
Za vrćen kratkoročni kredit
Obaveze po hartijama od vrednosti nastaju kada preduzeće prodaje hartije do vrednsoti

(obveznice, blagajničke ili komercijalne zapise), radi pribavljanja novčanih sredstava ili
izdavanjem hartija od vrednosti (čekova, menica) dobavljačima ili drugim poveriocima radi
izmiranja duga.
Primer 77:
(1) Preduzeće je emitovalo odnosno prodalo obveznice u nominalnoj vrednosti
za 5.000.000 din.sa rokom dospeća od godinu dana i kamatom od 10%.
(2) Obračunata je kamata na prodate obveznice.
(3) Posle godinu dana isplaćena je obaveza za prodate obveznice sa kamatom.
150
(4) Za isporučenu robu dobavljaču je izdat ček na 2.000.000 din.
(5) Sa tekućeg računa isplaćena je obaveza po izdatom čeku.
DNEVNIK
broj m + -
Obaveze za prodate 5.000.000
obveznice
Za prodate menice 500.000
2 Rashodi za kamate 500.000
Obaveze za kamate
3 Obaveze za prodate obveznice 500.000
Obaveze za kamate 5.500.000
Tekući račun
4 Za isplaćene obaveze 2.000.000
Dobavljači 2.000.000
Obaveze po izdatim
5 čekovima 2.000.000
Za izdat ček 2.000.000
Obaveze po izdatim čekovima
Tekući račun
Za isplatu obaveze po čeku
Zarade radnika služi za zadovoljavanje ličnih potreba radnika, kao i za zadovoljavanje

zajedničkih i opštih društvenih potreba. Zajedničke i opšte društvene potrebe iz zarade
podmiruju se iz poreza i doprinosa za zdravstveno osiguranje, penzijsko osiguranje, socijalnu
zaštitu, zapošljavanje i dr. Zarade radnika obračunavaju se u bruto iznosu posebno za svakog
radnika. Porezi se obračunavaju primenom propisanih (proporcionalnih ili progresivnih)
stopa na bruto zarade radnika. Doprinosi se obračunavaju primenom propisanih
(proporcionalnih) stopa na bruto zarade radnika. Kada se od bruto zarade radnika odbiju
porezi i doprinosi na zarade dobije se neto zarada. Od neto zarade radnika odbijaju se
obustave po sudskim i administrativnim zabranama i dobije neto iznos za isplatu radniku.
Kod zarada radnika treba razlikovati:
a) Redovne zarade, koje padaju na teret troškova (rashoda)- vrši se uglavnom mesečno a
može i dva ili više puta u toku meseca. Isplata zarada vrši se sa tekućeg računa i to
istovremeno porezi, doprinosi, obustave i neto iznosi koji se isplaćčuju radnicima.
b) Zarade iz rezultata (dobitka).- mogu da se utvrđuju odlukom organa, pri raspodeli
neto dobitka po periodičnom i godišnjem obračunu ili iz neraspoređenog dobitka
ranijih godina.
Naknade zarada isplaćuju se radnicima za vreme odsustvovanja sa posla zbog bolesti,
godišnjeg odmora, vojne vežbe i sl. Na ove naknade obračunavaju se i plaćaju porezi i
doprinosi. Neke naknade padaju na teret preduzeća (bolovanje do 30 dana, godišnji odmori),
a neke se refundiraju od zavoda za socijalno osiguranje (bolovanje preko 30 dana), vojske i
dr.
151
Primer 78:
(1) Obračunate bruto zarade za april iznose 1.000.000 din. Porez na zarade
iznosi 10%, a doprinosi 30%. Sudske i administrativne zabrane iznose
50.000 din. Sprovesti potrebna knjiženja kroz glavnu knjigu.
(2) Organ upravljanja doneo odluku da se iz neto dobitka po godišnjem
obračunu raspodeli 500.000 din.za zarade radnika. Porez na zarade radnika
iznose 10%, a doprinosi iz zarada 30%. Izvršiti isplatu zarada i sprovesti
potrebna knjiženja kroz glavnu knjigu.
(3) Obračunata bolovanja preko 30 dana iznose 30.000 din. Porezi iznose 10%,
a doprinosi 30%. Zavod zasocijalno osiguranje refundirao je 30.000 din.
Izvršena je isplata bolovanja. Sprovesti potrebna knjiženja.
DNEVNIK
broj + -
1 Troškovi neto zarada 600.000
Obaveze za neto zarade 600.000
Za obračunate neto zarade
1a Troškovi poreza na zarade 100.000
Obaveze za poreze na zarade 100.000
Za obračunate poreze na zarade
1b Troškovi doprinosa na zarade 300.000
Obaveze za doprinose na zarade 300.000
Za obračunate doprinose na zarade
1c Obaveze za neto zarade 50.000
Obaveze po obustavama iz zarada 50.000
Za sudske i administrativne zabrane
1d Obaveze za neto zarade 550.000
Obaveze po obustavama 50.000
Za isplatu zarada
Obaeze za neto zarade 300.000
Za zarade iz rezultata
2a Obaeze za neto zarade 300.000
Za isplatu zarada iz rezultata
3 Potraživanja za naknade zarada 30.000
Obaeze za neto zarade 18.000
Za obračunate naknade zarada
3a Potraživanja za naknade zarada 30.000
Za refundiranje naknada
18.000
Obaveze za neto zarade
3b 3.000
Obaveze za poreze na zarade
9.000
Obaveze za doprinose na zarade
30.000
Tekući račun
Za isplatu naknada zarada
152
Primljeni avansi predstavljaju obaveze koje dolaze u pasivu bilansa, za razliku od datih
avansa koji predstavljaju vid potraživanja i dolaze u aktivu bilansa. Tretman primljenih
avansa imaju samo ona plaćanja koja su izvršena pre nastanka dužničko-poverilačkog
odnosa. U protivnom, ako je plaćanje izvršeno posle nastanka dužničko-poverilačkog odnosa,
onda se ono tretira kao naplata potraživanja. Avansi se mogu primati, kao i davati, po pravilu
u novčanom iznosu. Za korišćenje sredstva primljenih u vidu avansa mogu se obračunavati
kamate, ukoliko je to predviđeno ugovorom.
Primer 79:
(1) Prema izvodu banke kupac „X“ uplatio je 3.000.000 din.na ime avansa po
ugovoru. Za primljeni račun preduzeće je izdalo avansni račun u kome je
obračunalo PDV u iznosu od 457.627 din.
(2) Kupcu jeisporučena roba i konačna faktura na 3.000.000 din.sa uračunatim
PDV u iznosu od 457.627 din.
(3) Zaključiti račune Obaveze za primljene avanse i Potraživanja od kupaca i
izmiriti obaveze za PDV sa tekućeg računa.
DNEVNIK
broj m + -
Obaveze za primljene 2.542.373
avanse 457.627
Obaveza za PDV
2 Za primljen avans 3.000.000
Potraživanja od kupaca 2.542.373
Prihodi od prodate robe 457.627
Obaveza za PDV
2a Za prodatu robu 457.627
Potraživanja od kupaca 457.627
Obaveza za PDV
3 Za korekciju PDV-a 2.542.373
Obaveze za primljene avanse 2.542.373
Potraživanja od kupaca
5 Za gašenje primljenog avansa 457.627
Tekući račun
Za izmirenje obaveze za PDV
Uloga Pasivnih vremenskih razgraničenja (PVR) jeste vremensko razgraničenje prihoda i

troškova za period od jedne godine, tako da se oni knjigovodstveno lociraju na period za koji
se odnose, bez obzira da li su i kada naplaćeni odnosno isplaćeni. To se prvenstveno odnosi
na:
a) Unapred naplaćene prihode tj.prihode koji se odnose za naredni period;
b) Nastale troškove koji nisu plaćeni odnosno za koje nije primljen odgovarajući
dokument za knjiženje (troškovi zakupnine, grejanja, kala, rastura, kvara i loma i sl.).
Kalo, rastur, kvar i lom, koji nastaju na zalihama, obično se planiraju na bazi opšteg akta ili
iskustva, tako da se ravnomerno ukalkulisavaju na teret troškova u toku godine i u korist
PVR- obračunati troškovi kala, rastura, kvara i loma.
153
Prilikom izrgade godišnjeg obračuna salda konta vremenskih razgraničenja čine pozicije
bilansa stanja. AVR predstavljaju vid aktive tj.potraživanja za unapred plaćene troškove za
narednu godinu odnosno za nenaplaćene prihode u protekloj godini. PVR predstavljaju vid
pasive tj.obaveza za unapred naplaćene prihode za narednu godinu odnosno za neisplaćene
troškove u protekloj godini.
Primer 80:
(1) Na osnovu sklopljenog ugovora preduzeće „X“ 01.10.2011.godine uplatilo
je na tekući račun 60.000 din.na ime zkupa mašine za godinu dana.
(2) Knjižiti prihode od zakupnine za oktobar 2011.godinu (itd.za svaki mesec)
(3) 1.09.2011.godine sa SO Niš sklopljen je ugovor na 120.000 din.na ime
troškova zakupnine poslovnog prostora za godinu dana. U 2011.godini
preduzeće nije plaćalo troškove zakupnine po ugovoru. Međutim., po
ugovoru oni iznose 10.000 din.mesečno i treba ih knjižiti na teret troškova
zakupnine i u korist PVR (itd. za oktobar, novembar i decembar)
(4) Planirani troškovi loma staklene ambalaže na materijalu za 2011 god.
Iznose 36.000 din., odnosno 3.000 din.mesečno (itd. za svaki mesec).
(5) Na kraju godine popisom je utvrđeno da na staklenoj ambalaži ima loma za
50.000 din. Organ upravljanja je doneo odluku da 50% loma planiranog
naknadi magacioner, a 50% da ide na teret ostalih rashoda.
DNEVNIK
broj m + -
PVR- unapred naplaćena 60.000
zakupnina
2 Po ugovoru 5.000
PVR- unapred naplaćena zakupnina 5.000
Prihodi od zakupnine
3 Za knjiženje prihoda 10.000
Troškovi zakupnine 10.000
PVR- obračunati troškovi
4 zakupnine 3.000
Za korekciju PDV-a 3.000
Troškovi loma
5 PVR- obračunati lom 36.000
ambalaže 7.000
Za ukalkulisane troškove loma 7.000
PVR- obračunati lom ambalaže 50.000
Potraživanja od radnika
Ostali rashodi
Materijal
Za stvarni lom ambalaže
Nastale obaveze prema dobavljačima knjiže se u korist odgovarajućeg računa dobavljača a

na teret odgovarajućih računa klase 0, klase 1 ili klase 5. Plaćanje obaveza prema dobavljaču
vrši se preko banaka sa odgovarajućih novčanih konta klase 2.
154
19. RASHODI
Rashodi su grupisani u četiri kategorije:

a) Poslovni rashodi;
b) Finansijski rashodi;
c) Ostali rashodi;
d) Vanredni rashodi.
Poslovne rahode čine:

a) Nabavna vrednost prodate robe (svi troškovi vezani za nabavku robe koja je
prodata – str.74);
b) Troškovi materijala;
c) Troškovi zarada i naknada zarada;
d) Troškovi proizvodnih usluga;
e) Troškovi amortizacije;
f) Nematerijalni troškovi.
U okviru troškova materijala (str.66) treba posebno evidentirati troškove materijala za izradu
(sirovine i osnovni materijal), troškove ostalog materijala (pomoćnog, kancelarijskog i
režijskog) i troškove goriva i energije (električna, ugalj, nafta i gas).
Primer 81:
(1) Po trebovanju br.23 izdato je u proizvodnju osnovnog materijala za 250.000
din.
(2) Po trebovanju br.39 izdato je kancelarijskog materijala za 10.000 din.
(3) Za utrošenu električnu energiju primljena je faktura br.87 na 35.400 din.od
čega na PDV otpada 5.400 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Troškovi materijala za izradu 250.000
Materijal 250.000
Za izradu materijala
2 Troškovi ostalog materijala 10.000
Materijal 10.000
Za izdat kancelarijski
3 materijal 30.000
Troškovi električne energije 5.400
PDV 35.400
Dobavljači
Za utrošenu struju
Obračun zarada i naknada zarada (str.103) vrši se u bruto iznosu. Primenom proisanih stopa
na bruto zarade i naknade dobijaju se iznosi poreza i doprinosa iz zarada i naknada zarada.
Odbijanjme poreza i doprinosa od bruto iznosa dobijaju se neto iznosi zarada i naknada
zarada.
155
U proizvodne usluge treba svrstati usluge drugih preduzeća, organizacija i građana iz zemlje i
inostranstva, koje imaju proizvodni karakter, a to su sledeće usluge:
a) PTT usluge;
b) Troškovi sajmova;
c) Troškovi zakupnina;
d) Troškovi reklame i propagande;
e) Ostali proizvodni troškovi.
Osnov za knjiženje troškova proizvodnih usluga jesu ugovori i primljene fakture za izvršene
usluge.
Primer 82:
(1) Na ime tekućeg održavanja osnovnih sredstava primljena je faktura br.12 na
9.440 din. Obračunati i knjižiti PDV po stopi od 18%.
(2) Na ime telefona, za mart primljena je faktura br.31 na 5.000 din.od čega na
PDV otpada 760 din.
(3) Od RTV Beograd primljena je faktura br.55 na 23.600 din.za troškove
reklame. Obračunati i knjižiti PDV po stopi od 18%.
(4) Na ime zakupnine polovnog prostora primljena je fakuta br.63 na 17.700
din.od čega PDV iznosi 2.700 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Troškovi tekućeg održavanja 8.000
PDV 1.440
Dobavljači 9.440
Po fakturi br.12
2 Troškovi telefona 4.240
PDV 760
Dobavljači 5.000
Po fakturi br.31
3 Troškovi reklame 20.00
PDV 0
Po fakturi br.55
4 Troškovi zakupnine
PDV 15.00
Po fakturi br.63 2.700
Amotrizacija (str.56) predstavlja sistemsko otpisivanje osnovnih (otpisivih) sredstava tokom

njihovog korisnog veka trajanaj. Pri tome predmet otpisivanja su ona osnovna sredstva
(građevinski objekti, postrojenja i oprema) koja imaju ograničen vek trajanja i koja, ne samo
usled korišćenja, gube vrednost. Utvrđivanje redovnog otpisa osnovnih sredstava
(amortizacija) pretpostavlja, prema MRS, utvrđivanje:
a) Osnovice za amortizaciju;
156
b) Korisni vek trajanja (stope amortizacije);
c) Metod otpisivanja.
Osnovicu za amortizaciju čini nabavna vrednost ili cena koštanja po odbitku preostale
(rezidulane) vrednosti stalnog sredstva. Prema MRS 16 pri utvrđivanju korisnog veka trajanja
sredstva potrebno je razmotriti sldeće činioce:
a) Očekivano korišćenje sredstva od strane preduzeća;
b) Očekivano fizičko habanje i trošenje koje zavisi od operativnih činioca, kao brojne
smene u kojima se sredstvo koristi, programa popravki i održavanja u preduzeću i
briga o sredstvu i održavanje u periodu neiskorišćenosti;
c) Tehnička zastarelost nastala iz promene ili poboljšanja u proizvodnji ili iz promene u
tražnji na tržištu za proizvodom ili uslugom koji su izlazna komponenta sredstva;
d) Zakonska ili slična ograničenja u korišćenju sredstva, kao što je rok isteka
odgovarajućih lizinga.
Zakon o računovodstvu i reviziji ne propisuje amortizacione stope. Preduzeća samostalno
utvrđuju amortizacione stope u okviru svoje računovodstvene politike, tako što procenjuje
korisni vek trajanja sredstva a stopa se izvodi iz procenjenog veka trajanja sredstva. Godišnja
stopa amortizacije se dobija iz odnosa broja 100 i korisnog veka trajanja sredstva. Postoje tri
metode utvrđivanja visine amortizacije:
a) Proporcionalni metod (metod jednakih godišnjih kvota u procenjenom veku trajanja);
b) Degresivni metod (metod opadajućih godišnjih kvota u procenjenom veku trajanja);
c) Funkcionalni metod.
Primer 82:
R.br Naziv sredstva Nabavna vrednost Ispravka Sadašnja Godišnja Broj Iznos
. (osnovica za vrednosti vrednost stopa meseci amortizacije
amortizaciju)
I Nematerijalna
ulaganja: patenti i 30.000 10.000 20.000 20% 12 6.000
licence
Nekretnine:
II građevinski objekti 800.000 300.000 500.000 1.3% 12 10.400
Postrojenja i
oprema: računari 70.000 40.000 30.000 15% 6 5.250
III
Ukupno 900.000 350.000 550.000 21.650
DNEVNIK
broj + -
1 Troškovi amortizacije 21.65
Ispravka vrednosti nematerijalnih 0 6.000
ulaganja 1.440 10.400
Ispravka vrednosti nekretnina 5.250
Ispravka vrednosti postrojenjai
opreme
Ukalkulisana amortizacija
U nematerijalne troškove spadaju:

a) Troškovi raznih naknada radnicima i građanima: putni troškovi, topli obrok, naknada
za smeštaj i ishranu radnika na terenu, gradski prevoz, autorski honorari, naknada za
privremene i povremene poslove i sl.;
157
b) Troškovi neproizvodnih usluga: zdravstvene usluge, usluge čišćenja, dezinfekcije i sl.;
c) Troškovi reprezentacije;
d) Troškovi platnog prometa;
e) Troškovi osiguranja osnovnih sredstava;
f) Troškovi poreza, doprinosa i sl.
Primer 83:
(1) Radniku N. N.izdat je putni nalog br. 9 za odlazak u Beograd i isplaćena
akontacija od 1.000 din. Likvidirati putni nalog br.9 ako troškovi dnevnica
iznose 600 din.a troškovi prevoza 500 din.
(2) Na ime toplog obroka radnicima je isplaćeno 18.000 din.u gotovini.
(3) Od Doma zdravlja primljena je faktura br.41 na 25.000 din.za kontrolu
zdravstvenog stanja radnika.
(4) Od hotela „Ambasador“ primljena je faktura br.73 na 3.540 din.za
ugostiteljske usluge. Obračunati i knjižiti PDV po stopi od 18%.
(5) Prema izvodu banke naplaćeno je 2.000 din.na ime bankarske provizije.
(6) Od OZ „Dunav“ primljena je faktura br.64 na 30.000 din.na ime premije
osiguranja osnovnih sredstava.
(7) Uplaćena je premija osiguranja po fakturi br.64.
(8) Prema rešenju br.96 porez na imovinu za I kvartal iznosi 20.000 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Potraživanje od radnika 1.000
Blagajna 1.000
Za isplatu akontacije za put
1a Troškovi dnevnica 600
Troškovi prevoza 500
Blagajna 100
Za likvidaciju putnog naloga
2 Troškovi toplog obroka 18.000
Blagajna 18.000
Za isplatu toplog obroka
3 Troškovi zdravstvenih usluga 25.000
Dobavljači 25.000
Za kontrolni pregled
4 Troškovi reprezentacije 3.000
PDV 540
Dobavljači 3.540
Za ugostiteljske usluge
5 Troškovi platnog prometa 2.000
Za plaćene troškove provizije
6 Troškovi premije osiguranja 30.000
Dobavljači 30.000
Po fakturi br.64
158
Tekući račun
Za uplatu po fakturi br.64
Troškovi poreza na imovinu
Obaveze na poreze na 30.000
imovinu
8 Obračun za prvi kvartal po rešenju 20.000
U finansijske rashode spadaju:
a) Rashodi za kamate (obračunava se prema ugovoru o korišćenju kredita od banaka i
drugih organizacija u zemlji i inostranstvu, kamate po osnovu dužničko-poverilačkih
odnosa, i zatezna kamata za nebalagovremeno plaćanje obaveza);
b) Negativne kursne razlike (nastaju u slučaju porasta ili pada deviznog kursa);
c) Ostali finansijski rashodi.
Primer 84:
(1) Saldo na kontu „Kratkoročni krediti od banaka“ iznosi 1.000.000 din.
Obračunati 30% na ime kamate koja se prepisuje glavnici duga.
(2) Saldo na kontu „Dugoročni krediti od banaka“ iznosi 4.000.000 din.
Obračunati 20% na ime kamate koja se ne prepisuje glavnici duga.
(3) Saldo na kontu „Dugoročni krediti iz inostranstva“ iznosi 2.000.000 din.,
a na kontu „Dobavljači iz inostranstva“ 500.000 din. Obračunati i knjižiti
kursnu razliku ako je devizni kurs porastao za 30%.
(4) Saldo na kontu „Potraživanje od kupaca u inostranstvu“ iznosi 1.000.000
din., a na kontu „Devizni račun“ 200.000 din. Obračunati i knjižiti kursnu
razliku ako je devizni kurs opao za 10%.
DNEVNIK
broj m + -
1 Rashodi za kamate 300.00
Kratkoročni krediti od banaka 0 300.000
Za obračunavanje kamate
2 Rashodi za kamate
Obaveze za kamate na kredite 800.00 800.000
Za obračunatu kamatu 0
3 Negativne kursne razlike
Dobavljači iz inostranstva 600.000
Dugoročni kredit iz inostranstva 750.00 150.000
Za obračunatu kursnu razliku 0
4 Negativne kursne razlike
Potraživanje od kupaca u 100.000
inostranstvu 20.000
Za obračunatu kursnu razliku 0
Ostali rashodi nastaju povremeno zbog nekih specifičnih okolnosti. U važnije ostale rashode
spadaju:
a) Gubici pri rashodovanju i prodaji osnovnih sredstava;
b) Gubici od prodaje dugoročnih hartija od vrednosti;
159
c) Gubici od prodaje materijala;
d) Manjkovi na teret preduzeća;
e) Otpis potraživanja;
f) Otpis zaliha;
g) Štete na imovini koje padaju na teret preduzeća;
h) Ostali rashodi (kazne, penali, naknada bonifikacije, štete učinjene drugima i sl.).
i) Rashodi po osnovu obezvređenja imovine (negativni efekti promene fer vrednosti u
skladu sa MRS 16, MRS 36 i MRS 38).
Primer 85:
(1) Mašina čija knjigovorstvena vrednost iznosi 100.000 din., a otpisana
50.000 din., prodata je za 30.000 din. Obračunati i knjižiti PDV po stopi od
18%.
(2) Organ upravljanja donela je odluku br.17 da se otpišu zalihe materijala
18.000 din.
(3) Na ime penala za neizvršenu ugovornu obavezu o roku preduzeće je
uplatilo 7.000 din.
(4) Kupcu „X“ naknadno je odobrena bonifikacija u iznosu od 8.000 dn.
(5) Za učinjenu štetu građaninu MM ispčaćeno je 5.000 u gotovom.
(6) Preduzeće „X“ u postupku procene vrednosti zaliha utvrdilo da negativna
razlika između početne i procenjene vrednosti materijala iznosi 10.000 din.
DNEVNIK
broj + -
Ispravka vrednosti opreme 0
Gubici od prodaje osnovnih sredstava 50.00
Oprema 0 100.000
Obaveze za PDV 20.00 5.400
Za prodatu mašinu 0
2 Otpis zaliha
Materijal 18.000
Za otpis zaliha
3 Ostali rashodi-penali 18.00
Tekući račun 0 7.000
Za neizvršene obaveze o roku
4 Ostali rashodi-bonifikacija
Potraživanje od kupaca 7.000 8.000
Za naknadno odobrenu bonifikaciju
5 Ostali rashodi-naknada štete
Blagajna 8.000 5.000
Za naknadu štete građaninu MM
6 Obezvređenje zaliha materijala
Ispravka vrednosti zaliha 5.000 10.000
materijala
Za obezvređenje zaliha materijala
10.00
0
160
Vanredni rashodi nastaju po osnovu katastrofa i elementranih nepogoda. Njihove osnovne

karatkteristike su: retko se pojavljuju, događaj koji je prouzrokovao rashode je vanredan,
odnosno nije posledica redovnih aktivnosti. Kao primer za ovu vrstu rashoda u MRS 8
nevedeni su sledeći događaji:
a) Eksproprijacija imovine;
b) Zemljotres ili druge prirodne katastrofe.
Primer 86:
(1) Popisom je utrđeno da je u katastrofalnom požaru uništena jedna mašina
koja nije bila osigurana čija je nabavna vrednost 100.000 din., a otpisana
vrednost 80.000 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Vanredni rashodi 20.00
Ispravka vrednosti opreme 0
Oprema 80.00 100.000
Za uništenu mašinu 0
161
20. PRIHODI
Prihodi se mogu klasifikovati u četiri kategorije:

a) Poslovni prihodi;
b) Finansijski prihodi;
c) Ostali prihodi;
d) Vanredni prihodi.
U važnije poslovne prihode spadaju:

a) Prihodi od prodate robe;
b) Prihodi od prodatih proizvoda i usluga;
c) Prihodi od aktiviranja učinaka i robe;
d) Promene vrednosti zaliha učinaka (str. 183);
e) Prihodi od premija, subencija, dotacija, regresa i sl.
Prihodi od prodate robe ostvaruje se realizacijom robe i ispostavljanjem fakture. Treba imati
u vidu da u prihode preduzeća ulazi faktura odnosno prodajna vrednost bez PDV-a. Inače,
treba razlikovati prihode od prodate robe u zemlji i inostranstvu.
Primer 87:
(1) Roba čija je nabavna vrednost 150.000 din.prodata je kupcu u zemlji za
200.000 din. Obračunati 18% PDV.
(2) Roba čija je nabavna vrednsot 300.000 din.prodata je kupcu u inostranstvu
za 10.000 $. Obračunski kurs iznosi 70 din.za 1$.
(3) Kupac iz inostranstva uplatio je 10.000 $ za prodatu robu. Obračunski kurs
iznosi 72 din.za 1$.
DNEVNIK
broj m + -
1 Potraživanje od kupaca u zemlji 236.00
Prihodi od prodate robe u zemlji 0 200.000
Za prodatu robu
1a Nabavna vrednost prodate robe
Roba u skladištu 150.00 150.000
Za nabavnu vrednost prodate robe 0
2 Potraživanje od kupaca u inostranstvu
162
Prihodi od prodate robe u
inostranstvu
Za prodatu robu
Nabavna vrednost prodate robe
Roba u skladištu
Za nabavnu vrednost prodate robe
Devizni račun
Potraživanja od kupaca u 700.000
inostranstvu 700.00
2a Pozitivne kursne razlike 0
Za naplatu potraživanja 300.000
5 300.00
0 700.000
Prihodi koje preduzeće ostvaruje prodajom proizvoda i realizacijom usluga knjiži se na

osnovu ispostavljenih faktura. Prilikom realizacije proizvoda i usluga preduzeće je dužno da
prema poreskim propisima na prodajnu vrednost obračunava PDV, isti naplati od kupca i
uplati u korist budžeta. Kod prodaje proizvoda u inostranstvu, ako je od nastanka do naplate
potraživanja došlo do promene deviznog kursa, obračunavaju se kursne razlike.
Primer 88:
(1) Za izvršene usluge kupcu u zemlji ispostavljena je faktura br.47 na 54.000
din. Vrednost usluga iznosi 50.000 din., a PDV 8%.
(2) Prema izvodu banke kupac je uplatio 54.000 din.
(3) Sa tekućeg računa uplaćena je obaveza za PDV.
(4) Kupcu iz inostranstva prodti su proizvodi i ispostavljena je fakutra br.21 na
10.000 $. Obračunski kurs iznosi 70 din.za 1$.
(5) Kupac iz inostranstva uplatio je 10.000 $ po fakturi br. 21. Obračunski
kurs iznosi 68 din.za 1$.
DNEVNIK
broj + -
1 Potraživanje od kupaca u zemlji 54.000
Prihodi od realizacije usluga 50.000
Za izvršenu uslugu
Potraživanje od kupca u zemlji 54.000
Za naplatu fakture
3 Obaveza za PDV 4.000
Tekući računu 4.000
Za uplatu PDV-a
4 Potraživanje od kupca iz inostranstva 700.000
Prihodi od prodaje proizvoda u 700.000
inostranstvu
5 Za prodate proizvode 680.000
163
Negativne kursne razlike
Potraživanja od kupaca u
inostranstvu 700.000
Za naplatu potraživanja
Preduzeće može svoje proizvode i robu da angažuje za spostvene potrebe ili da vrši transport
usluga kod nabavke materijala i robe. U vezi tih aktivnosti sastavljaju se interne fakture za
koje se ne obračunava PDV prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost.
Primer 89:
(1) Preduzeće je upotrebilo svoje proizvode- nameštaj za opremanje
kancelarije. Cena koštanja nameštaja iznosi 500.000 din.
(2) Primeljena je faktura br. 10 na 80.000 din. Za kupljeni materijal, od čega
na PDV otpada 12.200 din. Transport kupljenog materijala obavljen je u
sopstvenoj režiji. Vsrednsot transportnih usluga iznosi 10.000 din.
DNEVNIK
broj + -
1 Oprema 500.000
Prihodi od aktiviranja sopstvenih 500.000
proizvoda
2 Za upotrebu sopstvenih proizvoda 78.800
Materijal 11.200
PDV 80.000
Dobavljači 10.000
Prihodi od aktiviranja usluga za
spostvene
potrebe
Za nabavku materijala uz sopstveni
transport
Preduzeća mogu ostvariti poslovne prihode i od države koja svojim merama podstiče
proizvodnju određenih proizvoda (mleka, šećerne repe, suncokreta, mesa) i izvoz. Državni
organi određuju uslove, postupke, formu (premija, subvencija, dotacija, regres) i visinu prava
koja preduzeće i zadruga mogu ostvarivati radi podsticaja proizvodnje i izvoza određenih
proizvoda.
Primer 90:
(1) Šećerani je odobrena premija od 500.000 din.za proizvodnju i preradu
šećerne repe. Prema izvodu banke premija je uplaćena na tekući račun.
(2) Za izvoz određenih proizvoda preduzeću je odobrena stimulacija od
200.000 din. Prema izvodu banke uplaćeno je 200.000 din.na tekući račun.
DNEVNIK
broj + -
1 Potraživanje od državnih organa 500.000
Prihodi od premije 500.000
164
Za obračunatu premiju
1a Tekući račun 500.000
Potraživanje od državnih 500.000
organa
2 Za naplatu premije 200.000
Potraživanje od državnih organa 200.000
Prihodi od stimulacije
2a Za odobrenu stimulaciju za izvoz 200.000
Potraživanje od državnih
organa
Za naplaćenu stimulaciju
U ostale posloven prihode spadaju prihodi od zakupnine, članarine i ukidanja dugoročnih

rezervisanja.
Primer 91:
(1) Na osnovu ugovora o izdavanju poslovnog prostora u zakup uplaćeno je na
tekući račun preduzeća 300.000 din. Obračunat je i uplaćen PDV po stopi
od 8%.
DNEVNIK
broj + -
Prihodi od zakupnine 277.778
2 Za naplaćenu zakupninu
Za uplatu PDV-a
U finansijske prihode spadaju:

a) Prihodi od kamata (ostvaruju se na deponovana sredstva kod banaka i kredite koji su
dati drugim organizacijama);
b) Pozitivne kursne razlike (javljaju se u slučaju porasta deviznog kursa za raspoloživa
devizna sredstva i devizna potraživanja, odnosno u slučaju pada deviznog kursa za
devizne obaveze), i sl.
Primer 92:
(1) Saldo na kontu „Potraživanja po dugoročnim robnim kreditima“ iznosi
5.000.000 din. Obračunati 20% na ime kamate.
(2) Saldo na kontu „Potraživanja po kratkoročnim depozitima“ iznosi
2.000.000 din. Obračunati 30% na ime kamate.
(3) Saldo na kontu „Devizni račun“ iznosi 4.000.000 din., a na kontu
„Potraživanja od kupaca u inostranstvu“ 7.000.000 din. Obračunati kursne
razlike ako je devizni račun porastao za 20%.
(4) Saldo na kontu „Obaveze prema dobavljačima u inostranstvu“ iznosi
8.000.000 din. Obračunati i knjižiti kursne razlike ako je devizni kurs opao
za 30%.
165
DNEVNIK
broj + -
1 Potraživanje po dugoročnim robnim 1.000.000
kreditima 1.000.000
Prihodi od kamate
2 Za obračunatu kamatu 600.000
Potraživanje po kratkoročnim 600.000
depozitima
3 Prihodi od kamata 800.000
Devizni račun 2.200.000
Potraživanja od kupaca u
4 inostranstvu 2.400.000
Pozitivne kursne razlike 2.400.000
Za obračunate kursne razlike
Obaveze prema dobavljačima u
inostranstvu
Pozitivne kursne razlike
Za obračunate kursne razlike
Ostali prihodi ostvaruju se sticajem raznih okolnosti koje predstavljaju redovnu poslovnu
aktivnost preduzeća. U važnije ostale prihode spadaju:
a) Dobici od rashodovanja i prodaje osnovnih sredstava;
b) Dobici od prodaje materijala;
c) Dobici od prodaje hartija od vrednosti;
d) Prihodi iz ranijih godina;
e) Viškovi;
f) Prihodi od otpisa obaveza;
g) Ostali prihodi (naplaćeni penali, naknadno odobrene bonifikacije i sl.).
h) Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine (pozitivni efekti promena vrednosti
sredstava do visine prethodno iskazanih rashoda za određena sredstva u skladu sa
MRS 16 i MRS 36 i računovodstvenom politikom- str. 54).
166
Primer 93:
(1) Magacin čija je knjigovodstvena vrednost 5.000.000 din., a otpisana
vrednost 2.500.000 din.prodat je za 3.000.000 din. Obračunati PDV iznosi
540.000 din.
(2) Prema izvodu banke kupac „X“ uplatio je 80.000 din.na tekući račun. Ovo
potraživanje bilo je otpisano prošle godine.
(3) Od dobavljača „Y“ preduzeće je dobilo odluku br.87 o otpisu obaveze iz
ranijih godina u iznosu od 150.000 din.
(4) Dobavljač „N“ odobrio nam je bonifikaciju u iznosu od 10.000 din.za
ranije kupljenu robu.
DNEVNIK
broj + -
1 Potraživanja od kupaca 3.540.000
Ispravka vrednosti građevinskih 2.500.000
objekata 5.000.000
Građevinski objekti 500.000
Dobici od prodaje osnovnih 540.000
sredstava
2 Obaveze za PDV 80.000
Za prodat magacin 80.000
Tekući račun
3 Prihodi iz ranijih godina 150.000
Za naplatu otpisanog potraživanja 150.000
Dobavljači
4 Prihodi od otpisa obaveza 10.000
Za otpis obaveza 10.000
Dobavljači
Ostali prihodi- bonifikacija
Za odobrenu bonifikaciju
Vanredni prihodi nastaju po osnovu naknada štete od katastrofa i elementarnih nepogoda.
Primer 94:
(1) Uplaćeno je na tekući račun preduzeća „X“ iznos od 10.000 din.poosnovu
naplate štete usled elementranih nepogoda.
DNEVNIK
broj + -
Vanredni prihodi 0 10.000
Za naplatu štete
167
21. FINANSIJSKI REZULTAT
Finansijski rezultat predstavlja razliku između prihoda i rashoda koje je preduzeće

imalo za određeni obračunski period. Ta razlika može biti pozitivna, kada su ostvareni
prihodi veći od rashoda, i negativna, kada su ostvareni prihodi manji od rashoda. U prvom
slučaju preduzeće je uspešno poslovalo u obračunskom periodu i ostvarilo pozitivan
finansijski rezultat- dobitak. U drugom slučaju preduzeće je loše poslovalo u obračunskom
periodu i imalo negativan finansijski rezultat- gubitak.
Utvrđivanje finansijskog rezultata može se vršiti na dva načina:
a) Računskim putem;
b) Pomoću bilansa uspeha.
Utvrđivanje finansijskog rezultata računskim putem vrši se preko uspešnih računa klase
7, koja nosi naziv „Otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha“, i to najpre se vrši pracijalno
utvrđivanje finansijskog rezultata tj.po kategorijama uspešnih računa, a zatim se vrši njhovo
sumiranje. Pri utvrđivanju finansijskog rezultata treba razlikovati:
a) Redovni rezultat (predstavlja razliku između poslovnih, finansijskih i ostalih prihoda,
i poslovnih, finansijskih i ostalih rashoda);
b) Vanredni rezultat (predstavlja razliku između vanrednih prihoda i vanrednih rashoda);
c) Ukupan finansijski rezultat (predstavlja razliku zbira parcijalnih pozitivnih i zbira
parcijalnih negativnih rezultata).
U klasi 7 postoje dva zbira računa za utvrđivanje parcijalnih rezultata i jedan sumaran račun
za utvrđivanje ukupnog finansijskog rezultata. To su sledeći računi:
a) Račun rashoda i prihoda (redovnih- na kome se obuhvataju poslovni, finansijski i
ostali prihodi i rashodi- konto 710);
b) Račun vanrednih prihoda i rashoda (konto 711);
c) Prenos ukupnog rezultata (712).
Primer 95: U preduzeću „X“ globalna struktura rashoda i prihoda u 2011.godini

iznosila je:
Rashodi Prihodi
I) Poslovni 1.700.000 2.600.000
II) Finansijski 100.000 220.000
III) Ostali 50.000 60.000
IV) Vanredni 150.000 120.000
168
(1) Preneti rashoda sa zbirnih konta klase 5 na odgovarajuća konta klase 7.

(2) Preneti prihode sa zbirnih konta klase 6 na odgovarajuća konta klase 7.
(3) Utvrditi i knjižiti parcijalne finansijske rezultate na kontima klase 7.
(4) Utvrditi i knjižiti ukupan finansijski rezultat za 2011.godinu.
D Pojedini rashodni računi P D Pojedini prihodni računi P

2.000.000 3.000.0000
S1) 2.000.000 S2) 3.000.000
2.000.000 2.000.000 3.000.000 3.000.000
D Račun prenosa redov.rash. P D Račun prenosa redov.prih. P
S1) 1.850.000 S3) 1.850.000 S3) 2.880.000 S2) 2.880.000

1.850.000 1.850.000 2.880.000 2.880.000
D Račun prenosa vanr.rash. P D Račun prenosa vanr.prih. P
S1) 150.000 S3) 150.000 S3) 120.000 2) 120.000

150.000 150.000 120.000 120.000
D Račun redovnih rash.i prih. P D Račun vanrednih rash.i prih P

S3) 1.850.000 S3) 2.880.000 S3) 150.000 S3) 120.000
S3a) 1.030.000 S3a) 30.000
2.880.000 2.880.000 150.000 150.000
D Račun prenosa ukup.rez. P D Dobitak P

S3a) 30.00 S3a) 1.030.000 S4) 1.000.000
S4) 1.000.000
1.030.000 1.030.000
Utvrđivanje finansijskog rezultata pomoću bilansa uspeha podrazumeva grupisanje

prihoda i rashoda u dve kategorije prema sledećem redosledu:
169
A. Redovni prihodi i rashodi:
1. Poslovni prihodi i rashodi
2. Finansijski prihodi i rashodi
3. Ostali prihodi i rashodi
B. Vanredni prihodi i rashodi

J. Poslovni prihodi 2.600.000
- Po vrstama
XI. Poslovni rashodi 1.700.000
- Po vrstama
XII. Poslovna dobit (I – II) 900.000
XIII. Poslovni gubitak (II – I)
XIV. Finansijski prihodi 220.000
- Po vrstama
XV. Finansijski rashodi 100.000
- Po vrstama
XVI. Ostali prihodi 60.000
- Po vrstama
XVII. Ostali rshodi 50.000
- Po vrstama
XVIII. Dobit iz redovnog poslovanja (III – IV – V – VI + VII – VIII) 1.030.000
XIX. Gubitak iz redovnog poslovanja (IV – III – V – VI – VII – VIII)
B. Vanredne stavke
J. Vanredni prihodi 120.000
- Po vrstama
V. Vanredni rashodi 150.000
- Po vrstama
VI. Dobit po osnovu vanrednih stavki (I – II)
VII. Gubitak po osnovu vanrednih stavki (II – I) 30.000
C. Dobit pre oporezivanja (A(IX) + B(III )– A(X) – B(IV)) 1.000.000
E. Porez na dobitak
F. Neto dobit (C – E) 1.000.000
Upoređivanjem ova dva načina utvrđivanja finansijskog rezultata dolazimo do sledeće

konstatacije:
a) Osnova za obračun finansijskog rezultata je ista, odnosno to su rashodna i prihodna
konta i njihova salda na dan 31.12.
b) Kod računskog utvrđivanja rezultata salda pojedinih rashodnih i prihodnih konta
sumiraju se u dve kategorije: redovni i vanredni rashodi i prihodi.
170
c) Razlika između ova dva načina utvrđivanja finansijskog rezultata uglavnom je
formalnog karaktera. Prvi način utvrđivanja rezultata računskim putem predstavlja
sastavni deo sistema dvojnog knjiženja, koje se završava obračunom finansijskog
rezultata. Drugi način, utvrđivanja rezultata pomoću bilansa uspeha predstavlja jedan
izvedeni način obračuna rezultata.
U računovodstvenoj teoriji, praksi i normativnom regulisanju iskristalisale su se dve osnovne
metode za utvrđivanje finansijskog rezultata i to:
a) Metoda ukupnih troškova;
b) Metoda troškova prodatih učinaka.
Metod ukupnih troškova odlikuje se suprostavljanjem ukupnih prihoda ukupnim troškovima
sa korekcijom promena nivoa zaliha za obračunski period. Obračun i bilansiranje rezultata po
metodi ukupnih troškova jeste jednostavniji budući da se ostvareni prihodi suprostavljaju
nastalim rashodima tekućeg perioda sa korigovanjem istih zbog promena nivoa ukupnih
zaliha. Ova metoda omogućuje samo globalno bilansiranje rezultata- ukupnog za preduzeće
kao celinu. Međutim, ova metoda ne omopgućava obračun i bilansiranje rezultata po mestima
i nosiocima troškova.
Metoda troškova prodatih učinaka odlikuje se u suprostavljanju ukupnih prihoda ukupnim
troškovima realizovanih učinaka (zaliha i usluga) za obračunski period. Ova metoda
uglavnom se praktikuje kod proizvodnih preduzeća gde je neophodno analitičko praćenje
troškova po mestima i proizvodima, kao i utvrđivanje cene koštanja. Metoda prodatih učinaka
omogućava bilansiranje rezultata po mestima troškova (pogonima) i nosiocima troškova
(proizvodima).
Primer 96: utvrđivanje finansijskog rezultata primenom metode ukupnih troškova

(1) Otvaranje glavne knjige novonastalog preduzeća (vrednost aktive 1.250
din., od čega nedovršena proizvodnja 100 din., gotovi proizvodi 150 din., i
ostala aktiva 1.000 din.).
(2) Obuhvatanje rashoda pro vrstama- smanjenje aktive (rashodi iznose 700 po
osnovu smanjenja materijala kao ostale aktive).
(3) Obuhvatanje prihoda prodajom učinaka (povećanje ostale aktive u vidu
potraživanja ili gotovine u iznosu od 800 din.).
(4) Knjiženje promene vrednosti zaliha (došlo je do povećanja nedovršene
proizvodnje za 100 din., i gotovih proizvoda za 100 din., što ukupno iznosi
200 din.).
(5) Utvrđivanje rezultata na razlici prihoda i rashoda (prihodi 1.000 din.,
rashodi 700 din., i dobitak 300 din.).
(6) Zaključak poslovnih knjiga (račun izravnanja 1.550 din.).
171
DNEVNIK
broj + -
1 Nedovršena proizvodnja 100
Gotovi proizvodi 150
Ostala aktiva 1.000
Račun otvaranja glavne 1.250
knjige
1a Za početno stanje 1.250
Račun otvaranja glavne knjige 1.250
Računi pasive
2 Za početno stanje 700
Rashodni račun 700
Ostala aktiva
3 Za smanjenje aktive 800
Ostala aktiva 800
Prihodi od prodaje
4 Za prihode od prodaje učinaka 100
Nedovršena proizvodnja 100
Promena vrednosti zaliha
5 Za promene vrednosti zaliha 700
Račun rezultata 700
Rashodni račun
5a Za utvrđivanje rezultata 800
Prihodi od prodaje 200
Promene vrednosti zaliha 1000
Račun rezultata
5b Za utvrđivanje rezultata 300
Dobitak
6 Za utvrđivanje rezultata 1.550
Račun izravnanja 200
Ostala aktiva
172
6a Za izravnanje aktive 1.250
Računi pasive 300
Dobitak 1.550
Račun izravnanja
Za utvrđivanje rezultata
H. Prihodi i rashodi iz redovnog poslovanja

K. Poslovni prihodi 1000
- Prihodi od prodaje 800
- Povećanje vrednosti zaliha 200
XX. Poslovni rashodi 700
- Po vrstama
XXI. Poslovna dobit (I – II) 300
XXII. Poslovni gubitak (II – I)
XXIII. Finansijski prihodi
- Po vrstama
XXIV. Finansijski rashodi
- Po vrstama
XXV. Ostali prihodi
- Po vrstama
XXVI. Ostali rshodi
- Po vrstama
XXVII. Dobit iz redovnog poslovanja (III – IV – V – VI + VII – VIII)
XXVIII. Gubitak iz redovnog poslovanja (IV – III – V – VI – VII – VIII)
I. Vanredne stavke
K. Vanredni prihodi
- Po vrstama
VIII. Vanredni rashodi
- Po vrstama
IX. Dobit po osnovu vanrednih stavki (I – II)
X. Gubitak po osnovu vanrednih stavki (II – I)
J. Dobit pre oporezivanja (A(IX) + B(III )– A(X) – B(IV)) 300
K. Gubitak pre oporezivanja (A(X) + B (IV) – A(IX) – B(III))
L. Porez na dobitak
M. Neto dobit (C – E) 300
N. Neto gubitak (E – C) ili (D + E)
Primer 97: utvrđivanje rezuzltata primenom metoda troškova prodatih učinaka
173
(1) Preuzimanje početnih zaliha iz finansijskog računovodstva (nedovršena
proizvodnja 100 din., gotovi proizvodi 150 din.).
(2) Preuzimanje ukupnih proškova po vrstama i njihova alkoacija na nosioce i
mesta troškova (npr.od ukupnih troškova od 700 din., troškovi proizvodnje
čine 500 din., troškovi uprave čine 120 din., i troškovi prodaje čine 80
din.).
(3) Prenos troškova proizvodnje na nedovršenu proizvodnju (500 din.).
(4) Obuhvatanje završene proizvodnje (400 din.).
(5) Obuhvatanje rashoda u vezi sa prodajom (cena koštanja prodatih proizvoda
300 din.).
(6) Preuzimanje prihoda iz finansijskog računovodstva (npr.prihodi od prodaje
iznose 800 din.).
(7) Utvrđivanje finansijskog rezultata.
DNEVNIK
broj + -
1 Nedovršena proizvodnja 100
Preuzimanje zaliha 250
Za preuzimanje zaliha
2 Troškovi proizvodnje 500
Troškovi uprave 120
Troškovi prodaje 80
Preuzimanje ukupnih 700
troškova
3 Za preuzimanje troškova 500
Troškovi proizvodnje
4 Za prenos troškova proizvodnje 400
Nedovršena proizvodnja
5 Za obuhvatanje završene proizvodnje 300
Troškovi prodatih proizvoda 300
Gotovi proizvodi
6 Za obuhvatanje rashoda 800
Preuzimanje prihoda 800
Prihodi od prodaje
7 Za preuzimanje prihoda 500
Troškovi uprave 80
Troškovi prodaje 300
Troškovi prodatih proizvoda
7a Za utvrđivanje rezultata 800
Prihodi od prodaje 800
Račun rezultata
7b Za utvrđivanje rezultata 300
174
Dobitak
Za utvrđivanje rezultata
O. Prihodi i rashodi iz redovnog poslovanja

L. Poslovni prihodi 800
- Prihodi od prodaje 80
- Povećanje vrednosti zaliha 0
XXIX. Poslovni rashodi
- Troškovi prodatih proizvoda 500
- Troškovi uprave 30
- Troškovi prodaje 0
XXX. Poslovna dobit (I – II) 12
XXXI. Poslovni gubitak (II – I) 0
XXXII. Finansijski prihodi 80
- Po vrstama 300
XXXIII. Finansijski rashodi
- Po vrstama
XXXIV. Ostali prihodi
- Po vrstama
XXXV. Ostali rshodi
- Po vrstama
XXXVI. Dobit iz redovnog poslovanja (III – IV – V – VI + VII – VIII)
XXXVII. Gubitak iz redovnog poslovanja (IV – III – V – VI – VII – VIII)
P. Vanredne stavke
L. Vanredni prihodi
- Po vrstama
XI. Vanredni rashodi
- Po vrstama
XII. Dobit po osnovu vanrednih stavki (I – II)
XIII. Gubitak po osnovu vanrednih stavki (II – I)
Q. Dobit pre oporezivanja (A(IX) + B(III )– A(X) – B(IV))
R. Gubitak pre oporezivanja (A(X) + B (IV) – A(IX) – B(III))
S. Porez na dobitak
T. Neto dobit (C – E) 300
U. Neto gubitak (E – C) ili (D + E)
300
175
Kada se govori o raspodeli ostvarenog dobitka treba znati da pardcijalni dobici ne

predstavljaju predmet raspodele, već samo ukupan dobitak koji je preduzeće ostvarilo za
proteklu godinu. Kod dobitka treba razlikovati:
a) Bruto dobitak;
b) Neto dobitak.
Bruto dobitak predstavlja pozitivnu raliku zbira ukupnih parcijalnih dobitaka i gubitaka ili
pozitivnu razliku ukupnih prihoda i ukupnih rashoda jednog preduzeća za proteklu godinu,
odnosno obračunski period. Kada se od bruto dobitka odbiju porezi i doprinosi iz dobitka
dobija se neto dobitak.
Prilikom raspodele bruto dobitka treba prvo utvrditi deo dobitka, koji u vidu poreza i
doprinosa pripada državnim organima (budžetu) i drugima, a zatim se utvrđuje neto dobitak
koji ostaje u preduzeće. Stopa poreza i doprinosa iz rezultata reguliše se zakonskim
propisima. Da bi se obezbedio blagovremeni priliv sredstava za potrebe budžeta zakonskim
propisima ovlašćen je poreski organ, da na osnovu rezultata, dobitka po poreskom bilansu za
prethodnu godinu, rešenjem utvrđuje visinu akontacije koju preduzeće treba mesečno da
uplaćuje na ime poreza i doprinosa iz rezultata. Ukoliko je po obračunu utvrđena manja
obaveza za poreze i doprinose iz rezultata od određene akontacije, razlika se stornira crvenim
stornom. U narednoj godini preknjižava se saldo konta Potraživanja za pretplaćene poreze i
doprinose, i taj iznos se koristi za izmirenje obaveza za poreze i doprinose u tekućoj godini.
Primer 98:
(1) Rešenjem poreskog organa br. 123 određena je akontacija od 250.000
din.na ime poreza i doprinosa iz rezultata za 2011. god.
(2) Sa tekućeg računa uplaćena je obaveza po rešenju poreskog organa br.123.
(3) Obračunom rezultata za 2011.godinu preduzeće „X“ ostvarilo je bruto
dobitak od 1.000.000 din. Statutarne obaveze za poreze 20% a za
doprinose 10%. Izvršiti globalnu raspodelu bruto dobitka.
(4) Izvršiti i knjižiti razliku u vezi poreza i doprinosa po godišnjem obračunu.
DNEVNIK
broj m + -
1 Porezi i doprinosi iz rezultata 250.000
Obaveze za poreze i doprinose 250.000
iz rezultata
Za obračunatu akontaciju
2 Obaveze za poreze i doprinose iz rez. 250.000
Za uplaćenu obavezu
3 Bruto dobitak 1.000.000
Porezi i doprinosi iz dobitka 300.000
Neto dobitak 700.000
Za raspodelu bruto dobitka
4 Porezi i doprinosi iz dobitka 50.000
Obaveze za poreze i doprinose 50.000
iz rezultata
Za više utvrđenu obavezu
5 Porezi i doprinosi iz dobitka .........
176
Obaveze za poreze i doprinose ........
iz rezultata
Za storniranje više određene
6 akntacije .........
Obaveze za poreze i doprinose iz rez. .........
Potraživanja za pretplaćene poreze i
doprinose
7 Za storniranje pretplaćenih poreza i
dopr.
Obaveze za poreze i doprinose iz
rezultata
Porezi i doprinosi iz dobitka
Za preknjižavanje potraživanja
Neto dobitak koji ostaje preduzeću po odbitku poreza i doprinosa iz bruto dobitka, može da
se upotrebi za:
a) Pokriće gubitka ranijih godina;
b) Povećanje osnovnog kapitala- državnog, trajnih udela i uloga i ostalog kapitala;
c) Rezerve- zakonske i statutarne;
d) Zarade zaposlenih i dr.
Primer 99:
(1) Organ upravljanja državnog preduzeća donelo je odluku da se neto dobitak po
godišnjem obračunu raspodeli na ledeći način: 60.000 din.za pokriće gubitka
ranijih godina, 200.000 din.za povećanje kapitala, 40.000 din.za rezerve,
100.000 din.za zarade zaposlenih i 100.000 din.da ostane neraspoređeno.
(2) Ortačko društvo ostvarilo je neto dobitak po godišnjem obračunu od 50.000
din. Prema ugovoru o osnivanju 60% dobitka usmerava se za povećanje
udela, a 40% za sopstvene potrebe.
(3) Akcionarsko društvo ostvarilo je neto dobitak po godišnjem obračunu u
iznosu od 400.000 din. Neto dobitak je raspodeljen na sledeći način: 50.000
din.za pokriće gubitka iz ranijih godina, 100.000 din.za isplatu dividendi,
250.000 din.za rezerve. Iz rezervi 60% je usmereno za povećanje akcijskog
kapitala. Isplaćena je obaveza za dividende.
(4) Mešovito akcionarsko društvo nastalo transformacijom državnog preduzeća,
ostvarilo je neto dobitak po godišnjem obračunu u iznosu od 800.000 din.
Raspodelu izvršiti na sledeći način: 100.000 din.za pokriće gubitka iz ranijih
godina, 100.000 din.za statutarne rezerve, 100.000 din.za zarade zaposlenima,
100.000 din.se ne raspoređuje, a ostatak se usmerava za povećanje kapitala
ssrazmerno učešću tj. 50% akcijskom (uvećanjem rezervi), a 50% državnom
kapitalu.
177
DNEVNIK
broj m + -
Gubitak ranijih godina 0 60.000
Državni kapital 200.000
Statutarne rezerve 40.000
Obaveze prema zaposlenima 100.000
Neraspoređen dobitak tekuće 100.000
godine
1a Za raspodelu neto dobitka
Novčana sredstva rezervi 40.000 40.000
Tekući račun
2 Za izdvajanje sredstava
Neto dobitak 50.000 30.000
Udeli 20.000
Obaveze za učešće u dobitku
2a Za raspodelu po obračunu
Obaveze za učešće u dobitku 20.000 20.000
Tekući račun
3 Za isplatu osnivačima
Neto dobitak 400.00 50.000
Gubitak ranijih godina 0 100.000
Obaveze za dividendu 250.000
Rezerve
3a Za raspodelu po obračunu
Rezerve 150.000
Akcijski kapital 150.00
3b Za povećanje kapitala 0
Obaveze za učešće u dobitku 100.000
Tekući račun
178
4 Za isplatu dividendi 100.00
Neto dobitak 0 100.000
Državni kapital 300.000
Rezerve 800.00 100.000
Obaveze prema zaposlenima 0 100.000
Neraspoređeni dobitak tekuće
godine
Za raspodelu po obaračunu
Utvrđeni gubitak po godišnjem obračunu preduzeće može da pokrije ako ima mogućnosti,
kao što su: rezerve i neraspoređeni dobitak ranijih godina.
Primer 100:
(1) Po godišnjem obračunu utvrđen je gubitak od 800.000 din. Saldo na kontu
Rezerve iznosi 90.000 din, na kontu Novčana sredstva rezervi 90.000 din.,
a na kontu Neraspoređeni dobitak ranijih godina 210.000 din. Izvršiti
pokriće gubitka na teret rezervi i neraspoređenog doibtka.
(2) Preknjižiti iznos nepokrivenog gubitka.
(3) Zaključiti konta gubitka.
DNEVNIK
broj + -
1 Rezerve 90.000
Neraspoređeni dobitak ranijih 210.00
godina 0 300.000
Pokriće gubitka
1a Za pokriće gubitka
Novčana sredstva rezervi
2 Za prenos sredstava
Nepokriveni gubitak 500.00 500.000
Pokriće gubitka 0
3 Za prenos nepokrivenog gubitka
Pokriće gubitka 800.000
Gubitak 800.00
Za zaključivanje konta Gubitka 0
179
III. DEO
ANALIZA BILANSA
1. ANALIZA FINANSIJSKOG STANJA I USPEŠNOSTI POSLOVNAJA..... 179

2. OSTALI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI................................................................ 196
3. ANALIZA RIZIKA............................................................................................. 198
180
1. ANALIZA FINANSIJSKOG STANJA I USPEŠNOSTI POSLOVANJA
Najčešće korišena tehnika analize finansijskih izveštaja je racio analiza, koja

omogućava menadžmentu preduzeća realnu informacionu osnovu za ocenu stanja i uspeha
preduzeća, odnosno za definisanje indikatora uspešnosti. To prodrazumeva ispitivanje i ocenu
finansijske situacije i uspešnosti poslovanja privrednih subjekata na bazi seta svrshodno
odabranih i adekvatno grupisanih racio brojeva. Racio broj je kvantifikovan odnos dve
funkcionalno povezane bilansne pozicije, izrtažene matematičkom formulom. Cilj racio
analize je obezbeđenje kontinuiteta optimalnog finansiranja uz očuvanje finansijske
ravnoteže i sposobnosti preduzeća na duži rok, u skladu da dvostrukim zahtevima:
a) Zahtevima eksternog okruženja (za likvidnošću);
b) Zahtevima internog okruženja (za rentabilnošću).
Danas je racio analiza prvi korak uanalizi finansijskog stanja i zarađivačke sposobnosti
preduzeća, koja:
a) Obezbeđuje podatke o profitabilnosti, efikasnosti upravljanaj i solventnosti i
investicionom potencijalu;
b) Obezbeđuje konzistentnu bazu podataka za praćenje trendova performansi;
c) Omogućava uporedivost indikatora uspešnosti po organizacionim delovima
preduzeća.
Postupak primene racio analize obuhvata sledeće korake:
a) Izbor racia koji će se primeniti;
b) Sistematizacija izabranih pokazatelja;
c) Analitička interpretacija.
Izbor racia podrazumeva određivanje prioriteta analize poslovanja preduzeća pa u
skladu sa tim i određivanje koji će se pokazatelji primeniti prilikom analize. Sistematizacija
podrazumeva grupisanje pokazatelja u homogene grupe i uspostavljanje adekvatnog
redosleda tih grupa, u skladu sa metodologijom analize, a ona može biti klasifikovana na
osnovu sledećih indikatora:
a) Indikatora finansijske ravnoteže;
b) Indkatora strukture;
c) Indikatora efikasnosti upravljanja;
181
d) Indikatora rentabilnosti, ekonomičnosti i bilansnog aspekata produktivnosti;
e) Indikatori tržišne vrednosti;
a svi oni zajedno mogu biti klasifikovani u dve grupe:
a) Indikatori za analizu finansijskog položaja;
b) Indikatori za analizu uspešnosti poslovanja.
Analiza finansijskog položaja oslanja se na podatke iz bilansa stanja, a obuhvataju:
a) Analizu dugoročne finansijske ravnoteže:
i) Racio dugoročnog finansijskog ekvolibrijuma;
ii) Racio pokrića imobilizacija dugoročnim kapitalom;
iii) Racio pokrića imobilizacija sopstvenim kapitalom;
iv) Dodatna analiza NOF-a;
b) Analizu kratkoročne finansijske ravnoteže:
i) Opšti racio likvidnosti;
ii) Rigorozni racio likvidnosti;
iii) Racio pokrića tekućih obaveza;
iv) Racio gotovinske likvidnosti;
c) Analizu visine, strukture i dinamike sredstava:
i) Racio globalne strukture imovine;
ii) Racio razuđene strukture imovine;
d) Analizu visine, strukture i dinamike kapitala:
i) Racio globalne strukture kapitala;
ii) Racio vlasničke strukture kapitala;
iii) Racio ročne strukture kapitala;
e) Analizu efikasnosti upravljanja:
i) Koeficijenat obrta kupaca;
ii) Koeficijenat dobavljača;
iii) Koeficijenat zaliha;
iv) Keficijenat obrta sredstava.
Aktiva Bilans stanja Pasiva
OBRTNA KRATKOROČNI IZVORI

SREDSTVA
NOF
STALNA SREDSTVA DUGOROČNI IZVORI
Analiza uspešnosti poslovanja preduzeća oslanja se na podatke i iz bilansa stanja i iz bilansa

uspeha, a obuhvataju:
a) Analizu visine, strukture i dinamike rashoda (procentualno učešće pojedinih vrsha
rashoda u ukupnim rashodima);
b) Analizu visine, strukture i dinamike prihoda (procentualno učešće pojedinih vrsta
prihoda u ukupnim prihodima);
c) Analizu visine i dinamike međurezultata (učešće međurezultata u ukupnom rezultatu);
d) Analizu rentabilnosti:
i) Parcijalni pokazatelji rentabilnosti:
1) Stopa poslovnog dobitka;
182
2) Stopa neto dobitka;
ii) Globalni pokazatelji rentabilnosti:
1) Stopa prinosa na ukupna sredstva;
2) Stopa prinosa na sopstvena sredstva;
e) Analizu ekonomičnosti:
i) Racio poslovne ekonomičnosti;
ii) Racio ukupne ekonomičnosti;
f) Analizu produktivnosti (racio bilansnog aspekta produktivnosti);
g) Analizu tržišne vrednosti:
i) Racio zarada po akciji;
ii) Racio dividende po akciji;
iii) Dividendna stopa;
iv) Odnos tržišne vrednosti i zarade;
v) Odnos tržišne i nominalne vrednosti.
Rshodi Bilans uspeha Prihodi

Poslovni rashodi
Finansijski rashodi
Poslovni prihodi
Ostali rashodi
Vanredni rashodi
Finansijski prihodi
Dobitak pre oporezivanja
Porez na dobit Ostali prihodi
Neto dobita Vanredni prihodi
Analitička interpretacija se vrši na osnovu određenih standarda i to su najčešće:

a) Mentalni standardi samo analitičara;
b) Racio brojevi i procenti koji se zasnivaju na registrovanoj finansijskoj i poslovnoj
prošlosti preduzeća;
c) Racio brojevi i procenti na bazi tekućeg operativno-finansijskog plana;
d) Racio brojevi i procenti najuspešnijih preduzeća u datoj grani, odnosno tzv.
Granski standardi.
Međutim, radi potpunije interpretacije primenjuju se pravila finansiranja, ako pomoćna
sredstva, koja predstavljau skup normi i standarda u cilju utvrđivanja odnosa pojedinih
bilansnih pozicija. To su sledeća pravila finansiranja:
a) Vertikalna pravila finansiranja (koja su u funkciji sigurnosti);
183
b) Horizontalna pravila finansiranja (koja su u funkciji likvidnosti).
Vertikalna pravila finansiranja imaju za cilj da „normiraju“ strukturu kapitala i kao takva
tangiraju samo pasivu bilansa stanja. To su sledeća pravila:
a) Pravilo odnosa sopstvenog prema tuđem kapitalu- bazira se na dva aspekta vlasništva:
2:1 u korist sopstvenog kapitala i 1:1, odnosno postavljanjem donje granice (zlatno
pravilo izravnanja rizika);
b) Pravilo odnosa razervi i nominalnog kapitala- polazi od razmere 1:1;
c) Pravilo odnosa kratkoročnog i dugoročnog kapitala- nema tačno određen odnos
dugoročnog i kratkoročnog kapitala, jer on varira u zavisnosti od delatnosti
preduzeća, odnosno od učešća stalne imovine u strukturi preduzeća.
Horizontalna pravila finansiranja imaju za cilj standardizaciju odnosa između pojedinih
delova imovine i kapitala i kao takva tangiraju i aktivu i pasivu bilansa stanja. To su sledeća
pravila:
a) Bankarsko pravilo finansiranja- smatra se zlatnim kanonom bankarskih i kreditnih
institucija i formulisano je još 1854.godine od strane nemačkog autora Hübner-a, koje
glasi: kredit koji može neka banka dati a da pri tome ne dođe u opasnost u pogledu
ispunjenja svojih obaveza, mora odgovarati kreditima kojima banka uživa i to ne
samo po iznosu nego i po kvalitetu kredita;
b) Bilansno pravilo finansiranja u užem smislu- zahteva da imobilizacija (stalna
imovina) bude u celosti finansirana iz dugoročnog, a obrtna imovina iz kratkoročnog
kapitala, pri čemu se insistira na većoj zastupljenosti sopstvenih izvora;
c) Bilansno pravilo finansiranja u širem smislu- zahteva da pored stalne imovine i deo
obrtne imovine koji je trajno vezan (gvozdene zalihe) u preduzeću bude finansiran iz
dugoročnog, a ostatak obrtne imovine iz kratkoročnog kapitala.
d) Pravila likvidnosti-obuhvata sledeća pravila:
i) 2:1- ili curent-ratio, odnosi se na likvidnost drugog stepena i zahteva da odnos
obrtne imovine i kratkoročnih obaveza bude 2:1, i fokusirano je na
kratkoročnu finansijsku ravnotežu;
ii) 1:1- ili acid-test, odnosi se na likvidnost prvog stepena i zahteva da odnos
likvidne imovine (gotovina + kratkoročna potraživanja + kratkoročni
finansijski plasmani) i kratkoročnih obaveza bude 1:1, i u funkciji je
obezbeđenja likvidnosti.
STALNA IMOVINA DUGOROČNI KAPITAL
OBRTNA IMOVINA KRATKOROČNI KAPITAL
Sl.16 – Bilansno pravilo u užem smislu
STALNA IMOVINA DUGOROČNI KAPITAL
ZALIHE
OBRTNA IMOVINA KRATKOROČNI KAPITAL
184
Sl.17 – Bilansno pravilo u širem smislu
ANALIZA BILANSA STANJA

Kvantificiranje i analitička interpretacija racia kratkoročne finansijske ravnoteže
(likvidnosti)
Kratkoročna finansijska ravnoteža, odnosno likvidnost predstavlja sposobnost preduzećada
izmiri dospele obaveze prema poveriocima. Determinante koje određuju likvidnost su:
dospele obaveze, vremenski rokovi i sredstva plaćanja; pa je potrebna vremenska i vrednosna
usklađenost ova tri elementa. Postoje tri stepena likvidnosti:
a) Prvi stepen likvidnosti (gotovina + potraživanja po depozitima po viđenju + trenutno
unovčive hartije od vrednosti);
b) Drugi stepen likvidnosti (hartije od vrednosti unovčive u roku od 30 dana i
potraživanja od kupaca i ostala potraživanja naplativa u ovom roku);
c) Treći stepen likvidnosti (kratkoročna potraživanja sa rokom naplate dužim od 30 dana
i zalihe naplative u ovom roku).
U praksi se najčešće sreće sledeća klasifikacija pokazatelja likvidnosti:
a) Opšti racio likvidnosti- (najčešće se uzima odnos 2:1 u korist obrtnih sredstava)
pokazuju sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza i
kao takav je prvi indikator sigurnosti interesa kratkoročnih poverilaca.
obrtna sredstva
opšti racio likvidnosti=
kratkoročne obaveze
b) Rigorozni racio likvidnosti- (pravilo finansiranja 1:1) uzima podelu obrtnih sredstava
na likvidna (gotovina + potraživanja + kratkoročni plasmani u hartije od vrednosti) i
manje likvidna (zalihe + unapred plaćeni troškovi).
likvidna sredstva
rigorozni racio likvidnosti=
c) Racio pokrića tekućih obaveza- sa stanovišta zadovoljenja platežne sposobnosti ne bi

trebao da bude manji od 1.
tekuća potraživanja+ gotovina

racio pokrića tekućih obaveza=
tekuće obaveze ( kratkoročne obaveze )
d) Racio gotovinske likvidnosti
gotovina
racio gotovinske likvidnosti=
dospele obaveze ( kratkoročna obaveza )
Kvantificiranje i analitička interpretacija racia dugoročne finansijske ravnoteže

(solventnosti)
Dugoročna finansijska ravnoteža se odnosi na solventnost ili likvidnost na duži rok, i
najčešće se formuliše kao permanentna platežna sposobnost preduzeća. Elementi koji se
uzimaju proilikom analize solventnosti su stalna imovina i zalihe, sa jedne, i kapital i
dugoročne obaveze i rezervisanja, sa druge strane. Najznačajniji su sledeći pokazatelji
dugoročne finansijske ravnoteže:
185
a) Racio dugoročnog finansijskog ekvilibrijuma- pokazuje sa koliko dinara dugoročnih
izvora je finansiran svaki dinar dugoročno vezanih sredstava i zahteva da bude veći
od 1 kako bi bilo zadovoljeno zlatno bilansno pravilo u širem smislu.
dugoročni izvori ( sopstveni+ pozajmljeni kapita l )

racio dugoročnog finansijskog ekvilibrijuma=
dugoročno vezana sredstva ( stalna imovina+ zalihe )
b) Racio pokrića imobilizacije dugoronim kapitalom- uakzuje na zadovoljenje zlatnog

bilansnog pravila u užem smislu samo ako je vrednost racia iznad 1. Takođe, ukazuje
na postojanje NOF-a, kao viška dugoročnih izvora koji preostaje za finansiranje
obrtne imovine.
dugoročni kapital
racio pokrića imobilizacija dugoročlnim kapitalom=
netoimobiliza cija(stalna imovina)
c) Racio pokirića imobilizacija soptvenim kapitalom- ukazuje na učešće sopstvenog

kapitala u poslovanju preduzeća, i ne postoji standardna brojčana vrednost za ovaj
racio, već ona zavisi od stepena zastupljenosti sopstvenog kapitala u strukturi
preduzeća, a sve u zavisnosti od delatnosti, obima poslovanja i drugih elemenata
poslovanja preduzeća.
sopstveni kapital
racio pokrića imobilizacija sopstvenim kapitalom=
netoimobilizacije ( stalna imovina)
d) Racio pokrića obrtnih sredstava NOF-om- pokazuje procenat zaliha, odnosno ukupnih
obrtnih sredstava pokrivenih NOF-om, i ukoliko je on visok to ukazje na visok nivo
finansijske sigurnosti.
NOF
racio pokrića obrtnih sredstava NOF−om=
obrtna sredstva
Kvantificiranje i analitička interpretacija racia strukture imovine

Analiza movine se vrši sa aspekta njene globalne, organske strukture, kada se izračunava
procentualno učešće obrtne i stalne imovine u ukupnoj aktivi i sa aspekta razuđene strukture,
kada se izračunava procentualno učešće pojedinih grupa imovinskih delova ili pojedinih
pozicija. Stoga, razlikujemo:
a) Racio globalne strukture imovine- ukazuju na strukturu ulaganja u zavisnosti od
delatnosti preduzeća (ulaganja u stalna sredstva ili ulaganja u obrtna sredstva), pa s
tim u vezi, postoje:
i) Racio učešća stalne imovine
stalna sredstva
racio učešća stalne imovine=
ukupna aktiva
ii) Racio učešća obrtne imovine
obrtna imovina
racio učešća obrtne imovine=
ukupna aktiva
b) Racio razuđene strukture imovine
186
nematerijalna ulaganja
racio učešća nematerijalne imovine=
ukupna aktiva
materijalna ulaganja
racio učešća materijalne imovine=
ukupna aktiva
dugoročni finansijski plasmani

racio učeća dugoročnih f inansijskih plasmana=
ukupna aktiva
zalihe
racio učešća zaliha=
ukupna aktiva
kratkoročni finansijski plasmani

racio učešća kratkoročnih finans ijskih plasmana=
ukupna aktiva
potraživanja
racio učešća potraživanja=
ukupna aktiva
gotovina
racio učešća gotovine=
ukupna aktiva
Kvantificiranje i analitička interpretacija racia strukture kapitala

Kapital se može razvrstati sa dva aspekta: sa aspekta ročnosti- dugoročni i kratkoročni; sa
aspekta vlasništva- sopstveni i pozajmljeni. U skladu sa ovim kriterijumima vrši se:
a) Analiza globalne strukture kapitala- predstavlja dekomponovanje pasive na sopstveni
kapital, dugoročne i kratkoročne obaveze i izračunavanje procentualnog učešća u
ukupnoj pasivi.
sopstveni kapital
racio učešća sopstven og kapitala=
ukupna pasiva
dugoročne obaveze i rezervisanja

racio učešća dugoročnih obaveze i rezervisanja=
ukupna pasiva
racio učešća kratkoročnih obaveza=
ukupna pasiva
b) Analiza ročne strukture kapitala- ukazuje na vremensku raspoloživost izvora i
usklađenost sa vremenskom vezanošću sredstava u aktivi.
kratkoročni kapital
racio učešća kratkoročnog kapitala=
ukupna pasiva
dugoročni kapital
racio učešća dugoročnog kapitala=
ukupna pasiva
c) Analiza vlasničke strukture kapitala- obuhvata:
sopstveni kapital
racio samostalnosti=
ukupna pasiva
187
pozajmljeni kapital
racio zaduženosti=
ukupna pasiva
sopstveni kapital
racio sigurnosti=
pozajmljeni kapital
Kvantificiranje i analitička interpretacija koeficijenata obrta

Koeficijenat obrta ukazuje na efkasnost upravljanja pojedinim oblicima imovine. Shodno
tome, najčešće obuhvaćeni koeficijenti obrta su:
a) Koeficijenat obrta dobavljača- koristi se za procenu vremena u kojem obaveze
dospevaju na naplatu. Kako iznos godišnjih nabavki na kredit se ne pojavljuje u
bilansu potrebno je taj iznos obezbediti iz računovodstvene dokumentacije ili ga
aproksimirati na bazi informacija iz bilansa. Jedan od načina je korekcija cene
koštanja realizovanih proizvoda za nastale promene u stanju zaliha na početku i na
kraju poslovnog perioda. Ovaj koeficijenat pokazuje koliko se puta godišnje izmiruju
obaveze prema dobavljačima.
godišnja nabavka na kredit

koeficijenat obrtadobavljača=
prosečan saldodobavljača
365
prosečno vreme plaćanja=
koe ficijenat obrtadobavljača
b) Koeficijenat obrta kupaca- je u funkciji poboljšanja likvidnosti (kroz poećanje brzine

obrta) i rentabilnosti (kroz skraćivanje vremena naplate). Dobijena vrednost pokazuje
koliko se prosečno u toku godine izvrši naplata potraživanja.
prihodi od prodaje na kredit (neto prihodi od prodaje)

koeficijenat obrta kupaca=
prosečan saldo kupaca
365
prosečno vreme naplate=
koeficijenat obrta kupaca
saldokupaca na kraju godine

period naplate potraživanja=
prosečan iznos dnevnih prodaja
neto prihodi od prodaje

prosečaniznos dnevnih prodaja=
365
c) Koeficijenat obrta zaliha- pokazuje koliko se puta godišnje zalihe obrnu (realizuju i
reprodukuju).
cena koštanja g otovih proizvoda

koeficijenat obrta zaliha=
prosečan saldo zaliha
365
period vezivanja zaliha=
koeficijenat obrta zaliha
188
periode konverzije zaliha u gotovinu= period ve zivanja zaliha+ period naplate potraživanja(kupaca)
d) Koeficijenat obrta ukupnih poslovnih sredstava- pokazuje koliko je dinara poslovnog

prihoda ostvareno na svaki dinar uložen u poslovna sredstva, što je jedan od
parcijalnih pokazatelja rentabilnosti.
poslovni prihodi(neto prihodi od realizacije)

koeficijenat obrta poslovnih sredstava=
prosečna poslovna sredstva
e) Koeficijenat obrta sopstvenih sredstava- predstavlja indikator efikasnosti upravljanja

sopstvenim sredstvima i parcijalnu determinantu rentabilnosti sopstvenih sredstava
kao bitnog preduslova internog rasta preduzeća.
prosečni prihodi
koeficijenat obrta sop stvenih sredstava=
prosečna sopstvena sredstva
f) Koeficijenat obrta investiranog kapitala
prihodi od prodaje
koeficijenat obrtainvestiranog kapitala=
investirani kapital
g) Koeficijenat obrta sopstvenog kapitala
prihodi od prodaje
koeficijenat obrta sopstvenod kapitala=
akcijski kapital
ANALIZA BILANSA USPEHA
Kvantificiranje i analitička interpretacija strukture prihoda i rashoda, i međurezultata
(primer)
Analiza strukture prihoda i rashoda ima za cilj da ukaže na tedenciju u strukturi
konstitutivanih elemenata koji proističu iz sučevljavanja prihoda i rashoda. Stavljanjem u
odnospojedinih elemenata prihoda i rashoda sa ukupnim prihodima i rashodima izračunava se
njihovo procentualno učešće u strukturi ukupnih prihoda, odnosno rashoda, pri čemu se
posebna pažnja posvećuje dodatnom raščlanjavanju poslovnih prihoda i rashoda koji u
strukturi dominiraju. Osim prihoda irashoda, finansijskom analizom su obuhvaćeni i
međurezultati, odnosno dinamika pojedinih međurezultata u ukupnom rezultatu.
Kvantificiranje i analitička interpretacija racia rentabilnosti

Analiza rentabilnosti se sprovodi ispitivanjem parcijalnih i globalnih pokazatelja
rentabilnostii usmerena je na ocenu rentabilnosti prošlih aktivnosti, odnosno obuhvata:
a) Analizu parcijalnih pokazatelja rentabilnosti- odnosno stopa dobitka ukazuje na
efikanost upravljanja pojedinačnim i ukupnim troškovima, iz čega proizilazi da je
procentualno učeće dobitka u poslovnim prihodima moguće povećati smanjivanjem
troškova poslovanja.
poslovni dobitak
stopa poslovnog dobitka= ∗100
poslovni prihodi
189
neto dobitak
stopaneto dobitka= ∗100
poslovni prihodi
b) Analizu globalnih pokazatelja rentabilnosti- pokazuje stopu ukamaćenja kapitala.
poslovni dobitak
stopa prinosa naukupna s redstva= ∗100
stopa prinosa naukupna sredstva=stopa neto dobitka∗koeficijenat obrta ukupnih pos lovnih sredstava
neto dobitak
stopa prinosa na sopstvena sredstva= ∗100
prosečna sopstvena sredstva
stopa prinosa na sopstvena sredstva=stopa prinosa na ukupna sredstva∗multiplikator sopstvenih sredstava

multiplikator sopstvenih sredstava=
prosečno s opstveni kapital
Kvantificiranje i analitička interpretacija racia ekonomičnosti

Ekonomičnost je princip poslovanja koji zahteva ostvarenje maksimalne vrednosti
proizvodnje uz minimalne troškove elemenata proizvodnog procesa (sredstava za rad,
predmeta rada i radne snage). Povećanje ekonomičnosti direktno utiče na smanjenje troškova,
odnosno cene koštanja. Vrednost racia ekonomičnosti ukazuje na odnos ostvarenog i
utrošenog, odnosno koliko je dinara prihoda ostvareno na svaki dinar rashoda, i pozitivna je
ukoliko je veća od 1.
ukupni prihodi
racio ukupne ekonomičnosti=
ukupni rashodi
poslovni prihodi
racio poslovne ekonomičnosti=
poslovni rashodi
Kvantificiranje i analitička interpretacija racia produktivnosti

Princip produktivnosti zahteva ostvarenje maksimalnog obima proizvodnje uz minimalno
ulaganje rada, i jedan je od parcijalnih pokazatelja efikasnosti poslovanja koji ukazuje na
efikasnost trošenja radne sange. Povećanje produktivnosti po jedinici utrošaka radne snage
povećava masu proizvedenih dobara, što omogućuje potpunije i kvalitetnije zadovoljenje
rastućih zahteva tržišta. Pokazatelji analize produktivnosti ukazuju na uticaj broja zaposlenih
na nivo ostvarene rentabilnosti i analiziraju se vremenskom komparacijom.
poslovni prihodi
poslovni prihodi po zaposlenom=
poslovni rezultat
poslovni rezultat po zaposlenom=
prosečanbroj zaposlenih
neto rezultat
neto rezultat po zaposlenom=
190
Kvantificiranje i analitička interpretacija pokazatelja analize zaduženosti

Pokazatelji analize zaduženosti su:
a) Koeficijent pokrića rashoda na ime kamate- pokazuju finansijsko naprezanje
preduzeća koje je subjektivno uslovljeno.
poslovni dobitak
koeficijent pokrića rashoda na ime kamate=
rashodi kamate
b) Koeficijent pokrića ukupnog duga- ukazuje na napregnutost strukture kapitala sa

stanovišta servisiranja duga, odnosno otplate i duga i kamate.
poslovni dobitak
koeficijent pokrića ukupnog duga=
1
kamata+ otplata glavnice
1−p
gde je p stopa poreza na dobit.
Kvantificiranje i analitička interpretacija racia tržišne vrednosti (akcija)

Pokazatelji tržišne vrednosti su u funkciji analize politike raspodele, odnosno politike
dividende u preduzeću. Iz ove gurpe pokazatelja se najčešće analiziraju:
a) Zarade i dividende po akciji (i njihov međusobni odnos)- zarade po akciji su značajni
za informisanje potencijalnih ulagača, a dividenda po akciji je direktan pokazatelj
politike raspodele jer reprezentuje deo zarade koji je isplaćen akcionarima kroz
dividende i deo zarade zadržan za akumulaciju. Stavljanjem u odnos dividende po
akciji i zarade po akciji dobija se procentualno učešće dividende u zaradi koje zavisi
od politike raspodele u preduzeću, dok odnos zarade po akciji i dividende po akciji
pokazuju koliko puta zarada „pokriva“ dividende.
neto dobitak
zarade po akciji =
prosečan broj običnih akcija
neto dobitak
zarada po akciji=
ponderisani prosečan broj običnih akcija
broj akcija∗b roj dana u opticaju

ponderisani broj običnih akcija=
365
deo dobiti za dividende

dividende po akciji=
prosečan broj običnih akcija
b) Dividendna sopa- ukazuje na prinos koji akcionar ostvaruje u odnosu na tržišnu

vrednost akcije koju poseduje, odnosno procenat ukamaćenja akcija.
dividenda po akciji
dividendana stopaakcije= ∗100
tržišna vrednost običnih akcija
191
c) Odnos tržišne cena prema zaradi- ukazuje na to koliko su ulagači spremni da plate da
bi ostvarili prinos od akcije, a na osnovu njega se može utvrditi i očekivana, odnosno
buduća tržišna cena akcija preduzeća.
tržišna cena akc ije

tržišna cena u odnosu na zaradu=
zarade po akciji
d) Odnos tržišne cene prema nominalnoj vrednosti- pokazuju procenat povećanja (ako je
veći od 100), odnosno smanjenja (ako je manji od 100) nominalne-knjigovodstvene
vrednosti akcija u odnosu na cenu po kojoj se kotiraju na tržištu.
tržišna cena akcije

tržišna cena u odnosu na nominalnu vrednost =
nominalna vrednost akcije
Za interne korisnike jedna od vrlo važnih informacija je informacija o izvrđenim

ulaganjima i o prinosu tih ulaganja, odnosno prinosu portfolia. Portfolio predstavlja skup
sredstava u vidu investicija koji preduzeće poseduje (skup više različitih hartija od vrednosti).
Investicioni portfolio se može sastojati od grupe akcija, grupe obveznica ili njihove
kombinacije. Cilj formiranja portfolia jeste umanjiti relativan rizik. Kada je u pitanju
investicioni portfolio, očekivani prinos predstavlja ponderisani prosek očekivanih prinosa
svake pojedinačne hartije od vrednosti koja čini portfolio. Izračunavanje očekivanog prinosa
portfolia jeste proces koji se sastoji iz dva dela: najpre je potrebno proceniti očekivane
prinose svih sredstava koja čine portfolio, a zatim izračunati ponderisani prosek ovih prinosa
tako što se iznos investiran u pojedinačno sredstvo podeli ukupnim investiranim iznosom.
´m
Ki=¿ ∑ ωi Ki ¿
i=1
ω- udeo u i-te hartije od vrednosti u portfoliju

Ḱi - očekivana stopa prinosa na i-tu hartiju od vrednosti
m - broj hartija od vrednosti u portfoliju
Pojam finansijskih sredstava može se na različite načine definisati, pa se u praksi

sreću različiti izveštaji:
a) Izveštaj i tokovima ukupnih poslovnih sredstava;
b) Izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava;
c) Izveštaj o tokovima gotovine;
d) Izveštaj o tokovima likvidnih sredstava;
e) Izveštaj o tokovima obrtnih sredstava.
Ovi izveštaji se koriste za tumačenje određenih aspekata finansijske aktivnosti preduzeća,
koji se odnose na dinamiku finansijskih tokova, koja obuhvata izvore i upotrebu finansijskih
sredstava unutar pojedinih obračunskih perioda. Najčešće korišćeni izveštaji, o kojima ćemo
najviše govoriti, su: izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava, izveštaj o tokovima ukupnih
poslovnih sredstava i izveštaj o novčanim tokovima.
Pojam Neto obrtnog fonda (NOF) vezuje se za zlatno bilansno pravilo u širem
smislu (dugoročna sredstva se finansiraju iz dugoročnih izvora, čime se ostvaruje dugoročna
finansijska ravnoteža). NOF se definiše kao višak dugoročnih izvora koji, nakon finansiranja
192
stalne imovine, preostaje za finansiranje nekog dela obrtne imovine (pre svega zaliha). Neto
obrtna sredstva (NOS) se definiše kao deo obrtnih sredstava finansiran iz dugoročnih izvora.
Shodno navedenom, možemo konstatovati da NOF može biti:
a) Pozitivan (kada su dugoročni izvori veći od dugoročnih ulaganja, što se pozitivno
odražava na dugoročnu i kratkoročnu finansijsku ravnotežu, odnosno na
solventnost i likvidnost);
b) Negativan (kada su dugoročni izvori manji od dugoročnih ulaganja, što
prouzrukuje poremećaj finansijske ravnoteže usled neadekvatnog finansiranja);
c) Nulti (kada su stalna sredstva jednaka dugoročnim izvorima, odnosno, obrtna
sredstva kratkoročnim izvorima).
OBRTNA SREDSTVA KRATKOROČNI IZVORI
NOF
Sl.18 – Neto obrtni fond
NOS
DUGOROČNI IZVORI
STALNA SREDSTVA
Sl.19 – Neto obrtna sredstva
Pod pojmom varijacije NOF-a se podrazumevaju promene u njegovoj visini u odnosu

na početak poslovnog perioda, koje su posledica promena na stalnoj imovini ili dugoročnim
izvorima. Do povećanja NOF-a dolazi usled povećanja dugoročnog kapitala (stalna imovina
miruje) ili smanjenja dugoročne imovine (dugoročni kapital miruje). Smanjenje NOF-a je
posledica smanjenja dugoročnog kapitala ili povećanja stalne imovine. Povećanje NOF-a
193
može biti prouzrokovano: neto dobitkom tekućeg perioda, dokapitalizacijom, povećanjem
dugoročnih obaveza, konverzijom kratkoročnih u dugoročne obaveze, dotacijama za pokriće
gubitka, amortizacijom, prodajom stalne imovine, smanjenjem dugoročnih ulaganja.
Smanjenje NOF-a može biti prouzrokovano: raspodelom neraspoređenog dobitka,
smanjenjem obaveza, gubitkom tekućeg perioda, smanjenjem sopstvenog kapitala,
kupovinom stalne imovine, povećanjem dugoročnih finansijskih plasmana, povećanjem
nematerijalnih ulaganja.
NOF
Sl.20 – Povećanje NOF-a
NOF
Sl.21 – Smanjenje NOF-a
Ukoliko je u početnoj godini uspostavljena dugoročna finansijska ravnoteža, brži rast

obrtnih sredstava i zaliha od rasta NOF-a narušava postignutu ravnotežu i smanjuje stepen
pokrića zaliha i ukupnih obrtnih sredstava NOF-om. U suprotnom, ako NOF raste bržim
tempom od rasta zaliha i obrtnih sredstava ravnoteža je održana.
Red.br Naziv Godina

. 2010 201 2012
1
1 Dugoročni izvori (sopstveni kapital
+ dugoročna rezervisanja i obaveze)
2 Stalna imovina (nematerijalna, materijalna,
I dugoročni finansijski plasmani)
3 Neto obrtni fond (1 – 2)
4 Varijacije NOF-a
5 Dinamika NOF-a (lančani indeks)
6 Dinamika dugoročnih izvora (lančani indeks)
7 Dinamika stalne imovine (lančani indeks)
8 Aktiva
194
9 Dinamika aktive (lančani indeks)
10 Zalihe
11 Dinamika zaliha (lančani indeks)
12 Obrtna sredstva
13 Dinamika obrtnih sredstava (lančani indeks)
14 Stopa pokrića zaliha NOF-om
15 Stopa pokrića obrtnih sredstava NOF-om
Sl.22 – Razvoj NOF-a
Za izradu izveštaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava su neophodna dva

bilansa stanja. Kvantificiranjem razlika na pozicijama ova dva bilansa i njihovim
razvstavanjem na izvore i upotrebu dolazi se do sadržine bilansa tokova poslovnih sredstava,
čija se analiza vrši u kontekstu horizontalnih pravila finansiranja. Za razvrstavanje razlika na
pozicijama bilansa na početku i kraju posmatranog perioda važe sledeća pravila:
a) Karakter izvora ima sva povećanja pozicija pasive i sva smanjenja pozicija aktive;
b) Karakter upotrebe ima sva smanjenja pozicija pasive i sva povećanja pozicija
aktive.
Analiza ovog izveštaja vrši se u kontekstu horizontalnih pravila finansiranja (zlatnih
bilansnih pravila), čime se dolazi do informacija o dugoročnoj finansijskoj ravnoteži.
Analiza ovog bilansa tokova ukupnih poslovnih sredstava ne odražava bruto vrednost
poslovnihi finansijskih operacija već, samo njihov efekat na salda bulansnih pozicija.
IZVORI UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA Iznos

Smanjenje nematerijalnih ulaganja
Smanjenje nekretnina, postrojenja i opreme
Smanjenje dugoročnih finansijskih plasmana
Smanjenje gotovine
Povećanje osnovnog kapitala
Povećanje rezervi
Povećanje neraspoređenog dobitka
Povećanje dugoročnih obaveza i rezervisanja
Povećanje kratkoročnih finansijskih obaveza
UKUPNO
UPOTREBA UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA
Povećnje zaliha
Povećanje potraživanja
Povećanje kratkoročnih finansijskih plasmana
Smanjenje obaveza iz poslovanja
Smanjenje ostalih kratkoročnih obaveza
UKUPNO
195
Izveštaj o tokovima gotovine je regulisan MRS-om i Zakonom o računovodstvu i
reviziji i predstavlja obavezan deo godijšnjeg obračuna. Ovaj izveštaj se dobija specifičnim
aranžiranjem podataka koji su već sadržani u komparativnim bilansima stanja i bilansu
uspeha. To je mogu uraditi na dva načina:
a) Na bazi korekcije neto obrnih sredstava (primanja gotovine rezultiraju
povećanjem pozicije pasive ili smanjenjem pozicije aktive (osim gotovine), dok
izdavanje gotovine ima za posledicu smanjenje pozicija pasive ili povećanje
pozicija aktive (sem gotovine));
b) Prevođenjem prihoda i rashoda na novčana primanja i izdavanja (korigovanje
prihoda i rashoda iz periodičnog bilansa uspeha na primanja i izdavanja gotovine,
koristeći razlike u saldima relevantnih pozicija sredstava i kratkoročnih obaveza sa
kojima prihodi i rashodi korespondiraju).
Bez obzira na koji način se sačinjavaju, insistira se na odvajanju novčanih tokova iz
redovnog poslovanja od ostalih priliva gotovine koji, po pravilu, nisu regularni. Izveštaj o
tokovima gotovine se može publikovati korišćenjem dve metode:
a) Direktne metode (obelodanjuju se glavne klase bruto priliva i bruto odliva
gotovine);
b) Indirektne metode (neto dobitak ili gubitak perioda prilagođava se za učinke
promena negotovinske prirode, bilo kojih razgraničenih ili obračunatih prihoda i
rashoda po osnovu pređašnjih ili budućih priliva ili odliva gotovine iz poslovne
aktivnosti ili za stavke priliva ili odliva koje se odnose na tokove gotovine iz
aktivnosti investiranja i finansiranja).
I. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI

1. Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti
- Prodaja i primleni avansi
- Ostali prilivi iz redovnog poslovanja
- Vanredne stavke
2. Odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti
- Isplata dobavljačima i dati avansi
- Zarade, naknade zarada i ostali lični rashodi
- Plaćene kamate
- Porez na dobit
- Plaćanja na osnovu ostalih javnih prihoda
- Vanredne stavke
3. Neto prolivi (odlivi) gotovine iz poslovne aktivnosti (1 – 2)
II. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA
1. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja
- Prodaja akcija i udela
- Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava
- Ostali finansijski plasmani
- Primljene kamate
- Primljene dividende
2. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja
- Kupovina akcija i udela
- Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, oprene i bioloških sredstava
- Ostali finansijski plasmani
- Plaćene kamate
196
3. Neto prilivi (odlivi) iz aktivnosti investiranja
III. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA
1. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja
- Uvećanje osnovnog kapitala
- Dugoročni i kratkoročni krediti
- Ostale dugoročne i kratkoročne obaveze
2. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja
- Otkup sopstvenih akcija i udela
- Dugoročni i kratkoročni krediti i ostale obaveze
- Finansijski lizing
- Isplaćene dividende
3. Neto prilivi (odlivi) iz aktivnosti finansiranja
IV. SVEGA PRILIVI GOTOVINE
V. SVEGA ODLIVI GOTOVINE
VI. NETO PRILIVI (ODLIVI) GOTOVINE
VII. GOTOVINA NA POČETKU PERIODA
VIII. KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE
IX. GOTOVINA NA KRAJU PERIODA
Sl.23 – Izveštaj o tokovima gotovine po direktnoj metodi
I. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI

1. Neto dobitak
2. Amortizacija
3. Korigovani dobitak (1 + 2)
4. Ostali prilivi
- Smanjenje potraživanja
- Smanjenje zaliha gotovih proizvoda, robe i materijala
- Povećanje obaveza iz poslovanja
- Povećanje obaveza za kamate
- Povećanje obaveza za poreze
- Negativne kursne razlike
- Prilivi od premija
5. Ostali odlivi
- Povećanje potraživanja
- Povećanje zaliha gotovih proizvoda, robe i materijala
- Smanjenje obaveza iz poslovanja
- Smanjenje obaveza za kamate
- Pozitivne kursne razlike
6. Neto prilivi (odlivi) gotovine iz poslovne aktivnosti
II. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA
1. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja
2. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja
III. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA
1. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja
2. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja
IV. NETO PRILIVI (ODLIVI) GOTOVINE
V. GOTOVINA NA POČETKU PERIODA
VI. GOTOVINA NA KRAJU PERIODA
Sl.24 – Izveštaj o tokovima gotovine po indirektnoj metodi
Analiza tokova gotovine treba da omogući sagledavanje sposobnosti preduzeća da

stvara gotovinu, što je osnovna pretpostavka likvidnosti, pa je pozitivan neto gotovinski tok
iz poslovne aktivnosti od prevashodnog značaja jer je pretpostavka i investiranja i
finansiranja. On naime ukazuje na operativnu sposobnost preduzeća da isplati obaveze i
izvrši nova ulaganja bez pribegavanja novim izvorima finansiranja.
 Za ocenu likvidnosti
neto priliv gotovine
sposobnost preduzeća da stvara gotovinu=
neto dobitak
slobodan novčani tok=netonovčani tok iz poslovanja−dividende−ulaganja u stalna sredstva

učešće u prihodima=
poslovni prihodi
197
dinamički stepenlikvidnosti=
prosečantuđi kapital
 Za ocenu zaduženosti
neto novčani tok iz poslovanja
pokriće kamata=
rashodi kamata
neto novčanitok iz poslovanja

pokriće ukupnog duga=
pozajmljenikapital
neto novčanitok iz poslovanja

pokriće obaveza=
prosećne kratkorvez eočne ( dugoročne ) ob
Što je vrednost koeficijenata veća to se, sa aspekta generisanja i upravljanja
gotovinom, poslovanje preduzeća može pozitivnije oceniti.
2. OSTALI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI
Izveštaj o promenama na kapitalu predstavlja novu vrstu finansijskog izveštaja koji

je prihvatanjem MRS posao obavezan deo seta finansijskih izveštaja koje preduzeće treba da
obelodani. Za izveštavanje o promenama na kapitalu su propisana dva obrasca:
a) Izveštaj o promenama na kapitalu u skladu sa MRS;
b) Izveštaj o promenama na kapitalu za statističke potrebe.
Izveštaj o promenama na kapitalu ima za svrhu da postojećim i potencijalnim vlasnicima
kapitala prikaže promene na pojedinim oblicima kapitala preduzeća, nastale u periodu dva
bilansa stanja, akoje su posledica odnosa sa vlasnicima kapitala i ukupnih dobitaka i gubitaka
koje je preduzeće ostvarilo svojim poslovanjem tokom tog perioda. On obuhvata i sve one
promene nakapitalu koje se ne mogu ditektno otkriti iz računa uspeha jer se direktno priznaju
kao deo kapitala, zatim efekte promene računovodstvenih politika, transakcija sa vlasnicima,
kao i korekcije po osnovu fundamentalnih grešaka. Izveštaj o promenama na kapitalu u
198
skladu sa MRS podrazumeva da se iznos promene koja predstavlja smanjenje kapitala
iskazuje u zagradi, koja označava da je konkretna stavka odbitna, dok se efekat promene koja
predstavlja povećanje kapitala iskazuje bez zagrada.
Napomene uz finansijske izveštaje predstavljaju dodatak i prateći element seta
finansijskih izveštaja koji pruža informacije za tumačenje i interpretaciju izveštaja sa ciljem
povećanja njihove iskazne moći i informativne vrednosti. Napomene u suštini vrše tri
funkcije:
a) Interdpretacija (tumače podatke date u finansijskim izveštajima);
b) Rasterećenje (preuzimaju sve one podatke koji bi bili negativni za preglednost i
javnost);
c) Dopuna (obelodanjuje dodatdne podatke, objašnjenja i dublje rašćlanjivanje
pojedinih pozicija).
Napomene nisu propisani obrasci, već se sastavljaju u slobodnoj formi u skladu sa MRS koji
pružaju smernice i zahteve za njihovo sastavljanje. U skladu sa pojedinačnim MRS preduzeće
u Napomenama treba da objavi informacije od značaja za pravilno razumevanje finansijskih
izveštaja i stavki i promena sadržanih u njima. Redosled napomena nije strogo definisan, ali
se, kao pomoć korisnicima pri čitanju i upoređivanju finansijskih izveštaja preporučuje
sledeći:
a) Izjava o usaglašenosti sa MRS;
b) Izjava o osnovama za procenjivanje i primenjenim računovodstvenim politikama;
c) Dodatsne informacije za pozicije prikazane u finansijskim izveštajima;
d) Dodatne informacije koje nisu prezentovane u finansijskim izveštajima.
Statistički aneks predstavlja izvštaj koji sadrži statističke i statutarne podatke o
preduzeću, koji su dužni da sastave sva pravna lica (velika, srednja i mala), zadruge, druga
pravna lica i preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Sadržina i forma Statističkog aneksa, ako i sadržina pozicija u ovom obrascu, uređeni su
pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge,
druga pravna lica i preduzetnike. Obrazac ovog izveštaja sadrži 88 pozicija, podeljenih u
devet tabela i dve kolone- prethodna i tekuća godina. Prema IV Direktivi EU (Evropske
Unije) Statistički aneks treba da pomogne ostalim finansijskim izveštajima da pruže vernu
sliku imovine, obaveza, finansijske situacije i uspeha društva, što odgovara anglosaksonskom
principu „true and fair view“, odnosno „fair presentation“. U skladu sa tim, prema IV
Direktivi EU Aneks treba da sadrži sledeće:
a) Metode korišćenja u procenjivanju;
b) Naziv i sedište preduzeća;
c) Broj i nominalna vrednost upisanih akcija tokom poslovne godine;
d) Broj i nominalna vrednost ostalih akcija po vrstama;
e) Broj i prava inkorporirana u certifikatima o participaciji i konvertabilnih
obveznica;
f) Obaveze koje dospevaju u roku dužem od 5 godina i data obezbeđenja;
g) Ukupan iznos svih obaveza;
h) Neto iznos poslovnih prihoda po vrstama i sa geografskog aspekta;
i) Prosečan broj zaposlenih po kategorijama;
j) Mere u kojoj je utvrđivanje rezultata bilo pod uticajem procenjivanja prethodnih
godina;
k) Razlike između troškova i obaveza za poreze tekuće i ranijih godina;
l) Date zarade članoviama administracije, uprave i nadzornog odbora;
m) Date akontacije, krediti i garancije članovima uprave, administracije i nadzornog
odbora..
199
Preduzeće se ohrabruje da pored finansijskih izveštaja objavljuju i finansijske
preglede u kojima treba da objasne glavne karakteristike finansijske uspešnosti preduzeća,
finansijske pozicije, kao i glavne probleme sa kojima se preduzeće suočavalo. Izveštaj o
finansijskom poslovanju uprave treba da obuhvata:
a) Glavne faktore koji utiču na uspešnost poslovanja, uključujući promene u
okruženju, reakcije preduzeća na te promene, investicionu politiku preduzeća koja
treba da poboljša uspešnost, kao i politiku dividendi;
b) Izvore sredstava preduzeća, politiku rizika i politiku menadžmenta;
c) Snage i resurse preduzeća čija vrednost nije prikazana u Bilansu stanja prema
MRS i Kodeksu.
3. ANALIZA RIZIKA
Pojam rizika odnosi se na neizvesnost u pogledu očekivanog ishoda poslovne

aktivnosti, koja proističe iz nedovoljnosti i nepouzdanosti informacija na bazi kojih se
donose poslovne odluke. Rizike možemo klasifikovati na:
a) Poslovni rizik- odražava prisutnu neizvesnost u pogledu očekivanog poslovnog
dobitka, kao prinosa na ukupna sredstva. Okosnicu dejstva ovog rizika čine fikni
troškovi, koji su neelastični na kratkoročne oscilacije u obimu poslovne
aktivnosti;
b) Finansijski rizik- je determinisan neizvesnošću budućeg neto dobitka, kao prinosa
na sopstvena sredstva. Njegovo dejstvo je opredeljeno prisustvom fiksnih rashoda
finansiranja koji se ne mogu prilagoditi kratkoročnim fluktuacijama poslovnog
dobitka;
200
c) Kombinovani rizik- odnosi se na kombinovano dejstvo poslovnog i finansijskog
rizika, koje nosi naziv totalni ili ukupni rizik.
Najzastupljenija metoda za merenje rizika je leverage, pa shodno prethodnoj
klasifikaciji rizika, može se govoriti o:
a) Poslovnom leverage-u;
b) Finansijskom leverage-u;
c) Kombinovanom leverage-u.
Poslovni leverage procenjuje efekte poslovanja uz prisustvo fiksnih troškova.
Mehanizam njegovod dejstva se najlakše može objasniti na grafikonu rentabilnosti, koji na
jednostavan način prikazuje efekte date kombinacije obima prodaje, prodajnih cena, fiksnih i
varijabilnih troškova na poslovni dobitak. Naime, rast obima prodaje izaziva rast poslovnog
dobitka i manju opterećenost fiksnim troškovima.
procentualna promena poslovnog dobitka

faktor poslovnogleverage−a=
procentualna promena prihoda od prodaje
marginalni dobitak
faktor poslovnogleverage−a=
poslovni dobitak
marginalni dobitak= prihodi od prodaje−varijabilni troškovi

poslovni dobitak=mariginalni dobitak−fiksni troškovi
fiksni troškovi
donja granica rentabilnosti=
varijabilni troškovi
1−
prihodi od prodaje
5
4.5
4
Mrtva tačka
3.5 rentabilnosti
3
(prihodi)
Troškovi
2.5
fiksni troškovi
2
prihodi
1.5 varijabilni troškovi
1
0.5
0
obim proizvodnje (prodaje)
Sl. 25– Grafikon rentabiliteta
Finansijski rashodi, odnosno troškovi kamata, prouzrukuju finansnsijski rizik i

aktiviraju dejstvo finansijskog leverage-a. Intezitet dejstva finansijskog leverage-a zavisi od
stepena kojim su rashodi kamata pokriveni iz poslovnog dobitka, tj.dobitka pre kamate i
oporezivanja i može se kvantificirati na sledeći način:
201
posl ovnidobitak
faktor finansijskog leverage−a=
neto dobitak
% povećanja neto dobitka

faktor finansijskog leverage−a=
% povećanja poslovnog dobitka
Dejstvo finansijskog leverage-a na stopu prinosa na sopstvena sredstva zavisi od dva bitna
faktora:
a) Apsolutne razlike između stope prinosa na ukupna sredstva i prosečne kamatne stope
kao cene pozajmljenih izvora;
b) Strukture kapitala, odnosno relativnog učešća dugova u ukupnim izvorima
finanisranja.
Intezivnije povećanje stope prinosa na ukupna sredstva u odnosu na kamatnu stopu
(korišćenja dugova za finansiranje) ima pozitivan efekat na stopu prinosa na sopstvena
sredstva, a i veće učešće dugova u strukturi kapitala povećava stopu prinosa na sopstvena
sredstva. U suprotnom, dejstvo finansijskig leverage-a imaće negativno dejstvo. Za testiranje
inteziteta dejstva finansijskog leverage-a najčešće se koristi tačka indiferencije finanisranja,
koja predstavlja prelomnu tačku finansiranja na kojoj su stopa prinosa na ukupna sredstva i
kamatna stopa jednake.
Složeno dejstvo poslovnog i finansijskog leverage-a naziva se kombinovani leverage i
odražava izloženost preduzeća totalnom, ukupnom riziku, odnosno dovodi u direktnu
međuzavisnost stopu prinosa na sopstvena sredstva sa promene u obimu aktivnosti, odnosno
prihodima od prodaje.
faktor kombinovanog leverage−a=faktor poslovnogleverage−a∗faktor finansijskog leverage−a
202
LITERATURA
 Dr. Krstić J., dr. Jezdimirović M., Finansijsko računovodstvo, Niš

2005.
 Mr. Andrijašević M., Analiza poslovanja, Zaječar 2007.
 Dr. Perović S., mr. Andrijašević M., Teorija i analiza bilansa,
Megatrend univerzitet/Fakultet za menadžment, Zaječar 2009.
 Prof. Dr. Lazic Lj. Jovica, Prirucnik o primeni kontnog okvira u skadu
sa MRS/MSFI i primeri knjizenja i sastavljanja finansijskih izvestaja,
Visoka poslovna skola strukovnih studija, Novi Sad 2011.
203

Analiza Poslovanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Analiza Poslovanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ANALIZA POSLOVANJA Boban Rajković

Analiza poslovanja u suštini predstavlja nastavak procesa planiranja jer se njome

a) Prema korisnicima analize:

obimniji fond podataka.

Najčešće korišćeni kriterijumi za razvrstavanje bilansa su:

AKTIVA Bilans stanja PASIVA

Bruto imovina (250.000) – Obaveze (100.000) = Čista imovina (150.000)

AKTIVA Bilans stanja PASIVA

Bruto imovina (250.000) – Obaveze (80.000) = Čista imovina (170.000)

Ideju o dinamičnom bilansu prvi je promovisao Eugen Schmalenbach 1908.godine,

AKTIVA BILANS STANJA PASIVA

RASHODI BILANS USPEHA ZA UTVRĐIVANJE PERIODIČNOG REZULTATA

Osnovni problem kod utvrđivanja periodičnog rezultata jeste tačna vremenska

Ostala shvatanja bilansa su nastala kao reakcija na statičko, dinamičko i organsko

2. ANALIZA ELEMENATA RADA I POSLOVNIH FUNKCIJA

Pre nego što nastavimo sa interpretacijom analize poslovanja preduzeća, njenih

ostvareni obim nabavke∗stvarna nabavna cena

ii) Sa aspekta politike dobavljača- analizira se broj dobavljača i u vezi s tim

broj primljenih radnika

broj otišlih radnika

ukupanbroj primljenih i otišlih radnika

broj zamenjenih radnik a

G.D.- godišnji iznos dobitka

raspoloživi fond radnog vremena

raspoloživi fond radnog vremena po radniku

Analiza neiskorišćenih internih resursa predstavlja analizu neiskorišćenih potencijala

Pojam poslovnih funkcija takođe je od izuzetnog značaja, te je neophodno tumačiti na

1. POJAM, ZNAČAJ I STRUKTURA RAČUNOVODSTVA......................... 21

1. POJAM, ZNAČAJ I STRUKTURA RAČUNOVODSTVA

Prema definiciji Komiteta za terminologiju američkog Instituta ovlašćenih javnih

Sl. 1- Glavna obeležja finansijskog i upravljačkog računovodstva

Zbog različitog interesa internih i eksternih korisnika računovodstvenih informacija i

Normativno regulisanje računovodstva podrazumeva skup zakonskih, profesionalnih i

S Nematerijalna Osnovni kapital D S

Sl. 2- Rastuća likvidnost za aktivu i rastuća dospelost za pasivu

Sl. 3- opadajuća likvidnost za aktivu i opadajuća dospelost za pasivu

A. Prihodi i rashodi iz redovnog poslovanja

b) Metodi troškova prodatih učinaka- podrazumeva, pored raščlanjavanja prihoda i

1. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga

c) Metodi varijabilnih troškova- bazira se na konceptu marginalnog rezultata, koji

Materijalne pretpostavke finansijske analize se odnose na materijalnu sadržinu bilansa,

Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža, odnosno aktiva =

Bilans uspeha služi za utvrđivanje ostvarenih rezultata poslovanja. On predstavlja

(1) Početno stanje

(2) Povećanje aktive i pasive

(3) Smanjenje aktive i pasive

(4) Izmena u strukturi aktive

(5) Izmena u strukturi pasive

(5) Treća grupa bilansnih promena

Rb Prihodi Iznos Rb Rashodi Iznos

(6) Četvrta grupa bilansnih promena

Rb Prihodi Iznos Rb Rashodi Iznos

(7) Prva grupa bilansnih promena

Rb Prihodi Iznos Rb Rashodi Iznos

(8) Prva grupa bilansnih promena

Rb Prihodi Iznos Rb Rashodi Iznos

Zbog nepovoljnih i nepremostivih teškoća sukcesivnog praćenja knjigovodstvenih promena

D Tekući račun P D Dobavljači P

D Kapital P D Kratkoročni krediti P

D Troškovi zakupnine P D Vanredni prihodi P

D Vanredni rashodi P D Dobitak P

Probni bilans sastavlja se povremeno- mesečno, tromesečno, polugodišnje i godišnje.

Rb Naziv računa Bruto bilans Saldo bilans